Adler Alfred - Individualna Psihologija

  • View
    77

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Adler Alfred - Individualna Psihologija

IVOTNI STIL Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo da se njegov izgled razlikuje od izgleda bora na vrhu nekog brega. Radi se dodue o istoj vrsti drvea, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli-ita ivotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugaiji od stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stil jednog drveta je njegova individualnost koja dolazi do izraaja u odredenoj okolini i u skladu sa njom. Jedan ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati ako ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija nego to smo oekivali, jer onda nam postaje jasno da svako drvo ima svoju sopstvenu ivotnu formu i da ne predstavlja samo jednu mehaniku reakciju na odgovarajuu okolinu. U prilinoj meri je to isto tako i kod Ijudi. Mi ivotni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova ivotne sredine i na se zadatak sastoji u tome da pomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima, s tim to se ima na umu misao da se psiha menja sa odgovarajuim promenama ivotne sre-dine. We dok jedan ovek ivi u povoljnim okolnostima ne moemo jasno da sagledamo njegov i-votni stil. U novim ivotnim situacijama pak, u ko-jima je izloen nekim tekoama, ivotni stil se obelodanjuje u jasnoj i optoj formi. Iskusan psiholog bi verovatno ak mogao da sagleda ivotni stil o51

veka koji se nalazi u povoljnom poloaju, all on za svakog drugog postaje vidljiv tek kada taj ovek dospe u nepovoljne i teke situacije. Budui da je ivot neto vie od puke igre, on sobom donosi niz tekoa. Stalno se javljaju situacije u kojima su Ijudi suoeni sa tekoama. Trebalo bi jednog oveka da posmatramo ba onda kada mora da se nosi sa takvim tekoama, i da pokuamo da udemo u trag njegovim raznim duevnim pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi-nama raspoznavanja. Kao to je vec gore obja-njeno, ivotni stil ini jedno jedinstvo, jer se razvio iz tekoa ranog ivota i tenje za jednim ciljem. Mi, jamano, nismo toliko zainteresovani za prolost koliko za budunost, a da bi razumeli budunost jednog oveka, moramo da spoznamo njegov ivotni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadraaje, nagone itd., ni izdaleka jo ne moemo sa sigurnou da predskaemo ta e se desiti. Neki psiholozi uistinu pokuavaju da izvuku neke zakljuke samo na osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, all ako se stvar poblie osmotri, onda e se ispostaviti da svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samim sobom usaglaen ivotni stil. Bilo ta da deluje kao nadraaj, ono to ini samo utoliko to sadri i fiksira jedan ivotni stil. Kako se pojam ivotnog stila moe uskladiti s onim to smo razlagali u prethodnom poglavlju? Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti zato to su suoeni sa tekoama i to se oseaju nesigurni. Ali poto to Ijudi na due vreme ne mogu da izdre, to ih oseanje manje vrednosti, kao to smo videli, go-ni na aktivnost, delanje. Rezultat je ovek koji pred sobom ima neki cilj. Individualna psihologija to konzistentno kretanje u pravcu jednog cilja odavno naziva ivotnim planom. Ali, poto je ova oznaka' ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimo o ivotnom stilu. Poto svaki ovek ima jedan ivotni stil, to je ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu52

nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili i odgovora koje nam je dao. To je kao da gledamo peti in jedne drame, u kojem se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga moemo da dajemo prognoze jer poznajemo faze, tekoe i pitanja ivota. Shodno tome moemo na osnovu iskustva i poznavanja neto malo fakata da predvidimo ta e se zbiti sa decom koja se stalno odvajaju od ostale dece, koja trae podrku drugih, koja su razmaena i neodluno pristupaju novim situacijama. ta se deava u sluaju oveka iji je cilj da od drugih dobije podrku? On e se kolebati i teie da izbegne reavanje ivotnih pitanja. Mi znamo zato i kako se koleba, zato se povlai ili nastoji da izbegne odgovor, budui da smo hiljadu puta posmatrali kako se neto slino zbilo. Mi znamo da taj i takav ovek ne bi hteo sam da se kree napred, nego da eli da bude maen. On bi hteo da se dri podalje od velikih ivotnih problema i radije se bavi nekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnim stvarima. Njemu nedostaje oseanje za zajednicu i posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematino dete, u kriminalca, neurotiara ili samoubicu koji bira poslednju, krajnju mogucnost bekstva. We to sada bolje razumemo nego ranije. Nama je, na primer, jasno da normalni ivotni stil moemo da koristimo kao osnovu za vrednovanje kada posmatramo ivotni stil jednog odredenog oveka. Socijalno prilagodenog oveka uzimamo kao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna odstupanja. RAZUMEVANJE JEDNOG ivotnog STILA Na ovoj taki e moda biti sasvim korisno da se pokae kako se odretuje normalni ivotni stil i da na toj osnovi objasnimo pogreno dranje i neobina ponaanja. Ali pre nego to ponemo s tim razmatranjem trebalo bi jo da pomenemo da kod 53

takvih istraivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom smislu. Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato to smatramo da svaki ovek ima svoj sopstveni in-dividualni ivotni stil. Kao to ni na jednom drvetu neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto ne moemo nai dva oveka koji su u svemu pot-puno jednaki. Priroda je tako bogata formama i mogui nadraaji, nagoni i greke su tako mnogobrojni da je naprosto nemogue da dva oveka budu potpuno identina. Ako, dakle, govorimo o tipovima, onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po-mono sredstvo za jasnije i shvatljivije sagledavanje slinosti medu individuama. Nai sudovi dobijaju u otrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikaciju poput tipova i potom istraimo njihova potrebna uoblienja. Ali pri tome se nikako ne oseamo obaveznim da se u svakoj prilici posluimo tom klasifikacijom; mi upotrebljavamo odredenu klasifikaciju u sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna posebna slinost najjasnije predoi. Ljudi koji ti-pove i klasifikacije uzimaju ozbiljno nisu u stanju da oveka kojeg su jednom strpali u neku fioku uvrste u neku drugu klasifikacionu shemu. Jedan primer moe da uini jasnijom ovde razmatranu taku. Ako recimo za nekog oveka kaemo da nije socijalno prilagoden, onda time mislimo na nekoga ko vodi beskoristan ivot jer mu nedostaje oseanje za zajednicu. To je jedna mogunost da se Ijudi klasifikuju, i moda je ona i najvanija. Ali uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno to i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kav ovek e se potpuno razlikovati od oveka ije je interesovanje prevashodno usmereno ka jelu. Obojica mogu naravno da budu socijalno pogreno prilagodeni i pri tome da imaju tekoa u odravanju kontakta sa Ijudima oko sebe. Klasifikovanje na osnovu tipova moe shodno tome da dovede do zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipova radi samo o svrsishodnim apstrakcijama. Vratimo se sada normalnom oveku koji nam slui kao merilo za odstupanja. Normalan ovek je 54

individtia koja ivi u drutvu i sa drutvom i iji je nain ivota tako prilagoden da drutvo iz njegovog rada, hteo on to ili ne, izvlai izvesnu korist. On isto tako, gledano sa psiholokog stanovita, ima do-voljno energije i hrabrosti da savlada probleme i tekoe sa kojima se suoava na svom putu. Oba svojstva nedostaju u sluaju psihopata: oni nisu ni socijalno ni psihiki dorasli dnevnim zadacima ivota. Ilustracije radi pogledajmo sluaj jednog odretenog oveka. Re je o oveku od trideset godina^ koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao reavanje svojih problema. Imao je prijatelja kojem nije verovao i usled toga nikada nije ni dolo do pro-dubljavanja tog prijateljstva. U takvim okolnostima teko da jedno prijateljstvo moe biti uspeno, jer jedna strana osea da je odnos optereen napetostima. Shodno tome mi u sluaju ovog oveka vi-dime -'da on, iako je sa velikim brojem Ijudj odravao kontaKte na nivou razgovora, nrje imao pravih prijatelja. Niti je posedovao dovoljno oseanja za zajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticao prijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u drutvo i u drutvu je uvek bio tih i malo je govorio. Svoje ponaanje je obrazlagao time da mu u drutvu ne pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema ta da kae. Pored toga je ovaj ovek bio jo i straljiv. Imao je rumeno lice koje bi se s vremena na vre-me, kada bi uestvovao u razgovoru, potpuno pocrvenelo. Kada bi uspeo da savlada svoju straljivost, onda bi sasvim pristojno govorio. Ono to mu je stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu u tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi. Naravno, u stanju straljivosti nije ostavljao prija-tan utisak i medu svojim poznanicima nije bio naroito omiljen. On je to veoma dobro oseao i usled toga se pojaavala njegova odbojnost prema go-voru. Moglo bi se rei da je njegov ivotni stil bio tako podeen da je, im bi se naao u drutvu, svu svoju patnju usmerio na sebe. 55

U tesnoj vezi sa drutvenim ivotom i ume-nou u ophodenju sa prijateljima stoji pitanje bavIjenja odredenim pozivom. Na pacijent se stalno plaio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je i danju i nou radio na svom daljem obrazovanju. Radio je preko svake mere i preterano se optereivao. I usled te prekomerne napetosti onemoguavao je sebe da rei probleme svog poziva. Ako uporedimo nain na koji na pacijent pristupa prvim dvama dvotnim zadacima, odmah zapaamo da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti. To je znak za jako oseanje manje vrednosti. Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ-acije je posmatrao kao neto to je prema njenru neprijateljski nastrojen

Search related