Aaliza finansijske situacije

Diplomski rad: Analiza fin. situacije po metodima medjunarodnih rač. standarda___________________________________________________________________________

U V O D

Politika bilansa služi za ostvarivanje ciljeva politike preduzeća,ina nema izvorne

ciljeve ,već je usmerena na uobičajne sadržaje bilansa stanja i bilansa uspeha u skladu sa

zakonskim propisima,a u cilju što boljeg ostvarenja rezultata preduzeća.Razvoj preduzeća

zavisi od ostvarenja dobiti,a ostvarenja dobiti zavisi od svih parcijalnih funcija u preduzeću

(nabavka,proizvodnja,prodaja,finansiranje ), a sve se to prelama kroz bilans,usled čega on

postaje najefikasnije srestvo za polaganje računa menadžmenta.

Politika bilansa služi za sagledavanje položaja preduzeća u datim momentima i datim

okolnostima,ali i zadatim ciljevima u budućnosti.Politika bilansa služi i interesima preduzeća

i interesima spoljnih korisnika bilansa.

Preduzeće i spoljni korisnici bilansa imaju različite interese u prikazivanju finansijskog

položaja,u zavisnosti da li su u pitanju poverioci ili ulagači i poreski organi.

Glavni predmet politike bilansa predstavlja godišni zaključni bilans koji služi i interesima

preduzeća ali i interesima spoljnih korisnika.Bilans stanja ocenjuje rezultate poslovanja

menadžmenta preduzeća,a bilans uspeha ocenjuje rezultate uspešnosti postavljenih ciljeva

preduzeća od strane samih vlasnika,tj.akcionara.

Bilans stanja i bilans uspeha mora da pokaže usklađenost i poštujući zakonska

računovodstvena pravila prikažu stvarnu sliku preduzeća u datom momentu poslovanja.

Ali bilans ne daje samo prosek datog stanja u datom momentu nego,on mora da pokazuje

kakvo je bilo poslovanje tokom prošlih perioda,ali iz nega takođe moramo videti kakve su

namere i proekcije budućnosti.

Interesi preduzeća u uslovima visokih poreskih stopa su u umanjenju finansiskog

rezultata,da bi se odložila poreska opterećenja za naredni poslovni period,a ujedno smanji

rizik od poslovanja sa gubitkom u budućnost.U svakom slučaju preduzeće nije izolovana

________________________________________________________________________Stevanović Božidar

1


jedinka na koju se ne prelamaju dešavanja u širom i užem okruženju,pa i politika bilansiranja

prati sva ekonomska i politička dešavanja da bi se u svakom momentu mogla prilagoditi

datim uslovima poslovanjas.Ovde se obavezno mora napomenuti da se u svim situacijama

moraju poštovati zakonom propisane metode vođenja i izrade bilansa ,alo će se izbor

zakonski dozvoljene metode zavisiti od ciljeva i potrebama preduzeća.


2


1.ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE.

1.1.SAGLEDAVANJE FINANSIJSKE SITUACIJE

Finansije podrezumevaju skup ljuckih aktivnosti na izučavanju i rešavanju finansijskog

problema,odnosno problema pokrića novčanih izdataka novčanim srestvima.

Finansijska situacija preduzeća predstavlja stepen njenog ekonomske sposobnosti da

efikasno i racionalno upravlja svojim novčanim tokovima,predodređena je i iskazivana

horizontalnim i veretikalnim strukturama srestava i njihovih izvora u bilansu stanja.Može da

bude:normalna ili uravnotežena,jaka ili sufcitarna i slaba ili deficitarna u određenom

trenutku,odnosno da se: narušava,poboljšava ili pogoršava u određenom

razdoblju.Prema:obimu,intenzitetu i učestalosti odstupanja od optimalno-normalne.konkretne

finansijske situacije može da bude:stabilna ili nestabilna i to dugoročno ili kratkoročno.

Finansijska situacija je jaka- suficitarna ako je dugoročna aktiva manja od dugoročne

pasive,a kratkoročna aktiva veća od kratkoročne pasive.Finansijska situacija je slaba-

deficitarna ako je dugoročna aktiva veća od dugoročne pasive,a kratkoročna aktiva manja od

kratkoročne pasive

Obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije je osnovni

zadatak upravljanja finansiranja.U savremenim uslovima upravljanje finansijama teži prema

stalnoj stabilizaciji,ravnoteži i jačanju poslovanja preduzeća.Pojavanestabilnosti,narušavanja

ravnoteže i slabljenje finansijske snage preduzeća dovodi do opadanja opšteg poslovnog

zamaha i ukupnih poslovnih efekata,odnosno finansijskog problema.Zbog toga je bitno

kvantitativno ili kvalitativno uskladiti novčana srestva i novčane izdatke u svim

područjima,tj,području međunarodnih javnih i poslovnih finansija.Za održavanje finansijske

ravnoteže presudna su dva zahteva i to:


3


-zahtev za što je moguće većim ,maksimalnim,rentabilnošću,

-zahtev za optimalnom likvidnošću.

Ukoliko su usklađene potrebe i mogućnosti preduzeća onda je ono u stanju održavati

financisku ravnotežu.Prema tome,financiska ravnoteža se ispoljava u bilansu odnosa koji

omogućuje da se uplate i isplate u određenom vremenu dovodu u takav odnos koji

obezbeđuje usklađen obim poslovanja ,rentabilnosti i mogućnost finansiranja.

Nesmotreno i svrsishodno usklađivanje tokova plaćanja predstavlja preduslov za aktivne

bilansne odnose.Zbog toga se veliki značaj posvećuje planiranju,kontroli i analizi financiske

strukture

Zadatak održavanja financiske ravnoteže odnosi se na dva područja :

1.Struktualno-organizaciono područje

2.Dinamičko-dispozicisko područje.

Strukturalno-organizaciono područje obuhvata poslove pribavljanja i ulaganja dugoročno

vezanog kapitala ,koji potiče od ostvarenog dobitka ili biva pribavljen na tržište

kapitala.Kapital pribavljen na ovakav način prevashodno služi finansiranju investicija u

postrojenjsku i obrtnom imovinom ali može biti iskorišćen i u druge

svrhe(dogradnja ,popravka,reorganizacija,ekspanzije.).

Dinamičko-dispoziciono područje obuhvata poslove i ulaganja kratkoročnog vezanog

kapitala pomoću tržišta novca uz stalno osmatranje likvidnosti u cilju ostvarivanja

optimalnog poslovnog učinka(cilja).

Poslovna efikasnost preduzeća,njegova sigurnost i brzina razvoja zavise od stepena

obavljanja zadataka.


4


Pitanja ravnoteže finansiskog položaja će se pokloniti mnogo veći značaj ,ako se uzme u

obzir da sve mere iz oblasti finansijskog planiranja i finansijskog upravljanja i financiske

analize treba da budu usmerene prema postizanju optimalne finasijske situacije.Optimalna

finasiska situacija dovodi do optimalne likvidnosti i rentabilnosti,manje zavisnosti od

poverilaca veće kreditne sposobnosti,odnosno do solidne finansijske situacije.

Analiza finansijske situacije sagledavaju se dobre od lošig strana u poslovanju

preduzeća,dobar izbor srestava i metoda za ostvarivanje ciljeva financiske politike.Analiza

financiske situacije mora biti kontiuirana,

Veliki brij preduzeća u našoj privredi ima izrazito nepovoljnu finansijsku situaciju,što

povećava potrebu kontuniranja analize finansijske situacije.Samo na ovaj način mogiće je

preduzeti adekvatne mere kako bi se izbeglo povećanje nepovoljne finansijske situacije,a sa

kojom je u direknoj vezi ostvarivanja ciljeva finansiske politike.

1.2.POJAM FINANSIJSKE SITUACIJE.

Iako se pojam finansijske situacije ,na prvi pogled nema ničeg spornog ,ipak je veoma

teško precizno definisatu finansijsku situaciju.Prema definiciji Prof.dr.M.Kkovačevića koji

za finansijsku situaciju kaže "ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog

zadatka,ako postoje skladni odnosi između osnovnih i obrtnih srestava u celini,ako unutar

svake grupe nisu poremećeni normalni odnosi između njihovih konstitutavnih elemenata,ako

su rokovi vraćanja pozajmljenih srestava duži,ako je kamata na pozajmljena srestva manja"

Financiska situacija preduzeća predstavlja stepen njegove ekonomske sposobnosti da

efikasno i racionalno upravlja svojim novčanim tokovima.

Iskazuje se pomoću horizontalnih i vertikalnih strukturama srestava i njihovih izvora u

bilansu stanja.Finansiska situacija je uslovljena dejstvom brojnih faktora koji su često

podložna znaćajnim promenama.


5


1.3.FAKTORI FINANSIJSKE SITUACIJE.

Utvrđivanje i ocenu finansijske situacije uslovljava veći broj internih i eksternih

faktora.Da bi se stekla potpuna i jasna slika finansijske situacije, neophodno je izvršiti

sveobuhvatnu analizu uticaja svih faktora, ispitati njihovu međuzavisnost i uslovljenost.

Faktori koji utiču na finansijsku situaciju su:

- Bonitet inicijalne finansijske konstitucije

- poslovna aktivnost preduzeća;

- brzina obrta srestva;

- konjuktura;

- privredni sistem i mere ekonomske politike;

- inflatorna kretanja i sl.

Konstituciona finansijska situacija je ona koju svako preduzeće ima na početku svog

poslovanja.Njen značaj za egzistenciju i pravilno finansiranje preduzeća može se sagledati

naročito u slučaju loše početne finansijske situacije,tako što će opteretiti sve buduće

finansijske situacije.To naravno ne znaći da dobra početna situacija automacki garantuje

optimalan bonitet svih budućih finansijskih situacija.

Poslovna aktivnost preduzeća sastoji se u nabavkama faktora proizvodnje,ulaganjima u

proizvodnju proizvodnih učinaka,i njihovoj naplati.Unutar ovih područja(oblasti) dolazi do

brojnih poslovnih promena koje kontinirano dovode do izmene pojedinih oblika srestava i

njihovih izvora,a time i do sukcesivnih financiskih situacija.

Obrt srestava predstavlja dinamički proces kružnog kretanja ,odnosno transformacije

različitih oblika poslovnih sredstava u procesu reprodukcije.Ubrzanje obrta sredstava

uposlovnom procesu predstavlja poboljšanje i uspešnije odvijanje poslovne aktivnosti.

Izražava se na način da se istom masom ongažovanih sredstava postiže povoljniji ekonomski

efekat ili da se isti ekonomski efekat može postići i srazmerno angažovanim

srestvima.Ukoliko se uspore obrtna sredstva u reprodukcionom ciklusu indikacije bile bi


6


usmerene na pogoršanje u poslovanju,što bi proizvelo nepovoljne ekonomske efekte.Svako

ubrzavanje ili usporasvanje obrta sredstava predstavlja dinamički proces koji je rezultat

poslovanja pojedinog preduzeća.

Konjuktura ukoliko se svi vidovi potrošnje žele dovesti u skladu sa realnim

mogućnostima privrede,moraju se držati pod kontrolom ,odnosno u određenim

granicama.Restriktivni uslovi dovode do poremećaja ponude i potražnje,a samim tim i

promena u celinama.Navedeni poremećaji se na određenim način (pozitivno ili negativno)

odražavaju na finansisku situaciju preduzeća,zavisno od samog preduzeća.

Privredni sistem i merenje ekonomske politike-Ekonomski posmatrano privredni sistem se

realizuje putem ekonomske politike i njenih mera.Mere ekonomske politike mogu imati

usmeravajući ili ograničavajući karakter na finansijsku situaciju.Takođe one mogu uticati i

na finansiojske rezultate svakog preduzeća,svakako ili pozitivno ili negativno.Na finansisku

situaciju u značajnijoj meri uticaće sledeće mere: carinski i devizni režim,kreditno-

monetarna politika,politika usmeravanja investicija,politika cene i sl.

Inflatorna kretanja-U uslovima inflacije dolazi do obezvređivanja novčane jedinice ,te

tako računovodstveni izveštaji postaju zbir nehomogenih veličina.Sve bilansne pozicije se ne

ponašaju na isti način u uslovima inflacije.Različito ponašanja bilansnih pozicija uslovljena

je nihovim pripadnošću pozicijama monetarnog ili nemonetarnog karaktera.M onetarne

bilansne pozicije se ne revalizuju jer se po prirodi stvari uvek iskazivane u dinarima,a

nemonetarne pozicije se mogu revalizovati.Struktura monetarnih pozicija sačinjavaju

gotovine i potraživanja u aktivi i obaveze u pasivi bilansa stanja,a nemonetarni elemente

bilansa stanja čine realna imovina u aktivi i sopstveni izvori u pasivi bilansa stanja.


7


2. EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG STANJA

Svrha pravila finansiranja je da posluže preduzećima kao smernica za donošenje odluka o

finansiranju.Na pravilima finansiranja krediteri zasnivaju svoju ocenu kreditne sposobnosti i

finansiske situacije preduzeća.

Utvrđivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo bi inspirisano prvenstveno zahtevima

principa zaštite poverioca,čija je osnovna intencija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa

koji otkriva realnu garantnu supstancu,koja će poveriocu da omogući nadzor sigurnosti i

održavanja kapitala,pri čemu kao garantna supstanca za poverioca služi sopstveni

kapital(osnovni kapital,rezerni i neraspodeljeni dobitak).

Sa ciljem postavljanja opštevažećih normi finansirana u skladu s principom sigurnosti i

likvidnosti,pravila su usredsređena na fiksiranje određenih relacija između pojedinih

elemenata bilansa stanja,kako unutar strukture pasive(vertikalna pravila),tako i unutar

povezanosti aktive i pasive(horizontalna pravila).

Po dinamičkom shvatanju sigurnosti,rentabilnosti,tj. zarađivačka sposobnost dužnika

predstavlja največu sigurnost za kreditere.To znači da krediter najvažnija obezbeđenja svojih

potraživanja nalazi u uspehu ,odnosno ostvarenim rezultatima kreditnim preduzeća.

Racionalno upravljanje finansijama preduzeća predstavlja optimalno usklađivanje

navedenih zahteva i ostalih načina finansiske politike,čiji je cilj maksimalna sigurnost i

i likvidnost,a da se pri tome ostvari maksimalna rentabilnost .Ispitivanje i ocena finansijske

situacije podrazumeva komplesnu analizu i dinamički aspekt saznanja o stanju kretanju i

pespektivi razvoja u budućnost.D rugaćije rečeno pored uvida u bilansu stanja,za podpunu

sliku o finansiskoj situaciji potrebno je uvid i u bilans uspeha,kao i podaci o novčanim

tokovima,s ciljem sagledavanja zarađivačke sposobnosti i razvoj finansiske snage preduzeća.


8


2.1.TRADICIONALNO SHVATANJE FINANSIJSKOG POLOŽAJA

Polazeći od zajedničke karakteristike svih pravila finansiranja,moguće ih je

sistematizovati u dve grupe , i to :

1.vertikalna pravila finansiranja

2.horizontalna pravila finansiranja.

Vertikalna pravila finansiranja kao uslov sigurnosti nastoje da postave normu za strukturu

izvora finansiranja,nezavisno od strukture sredstava u aktivi bilansa stanja.Najveća pažnja

poklanja se pravilima koja tangiraju odnose između sopstvenog i pozajmljenog kapitala,dok

je broj pravila finansiranja koja tangiraju ostale odnose između pojedinih vrsta kapitala

daleko manji. U okviru vertikalnih pravila finansiranja bitno je napomenuti sledeća pravila.

•pravila za odnos između sopstvenih i pozajmljenih izvora sredstava-za plasman

svojih sredstava poverioci su sigurnost tražili isključivo u visini sopstvenog kapitala

tražioca zajma.Uslov za sposobnost kreditnog preduzeća da prevaziđe eventualne

teškoće u poslovanju kako ne bi ugrozili interese poverioca je veće učešće sopstvenog

kapitala u strukturi pasive bilansa.Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

razlikuje se od autora do autora.Jedni autori zahtevaju čvrsto utvrđene norme za

odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapitala,dok drugi traže donje limite ili

minimalne zahteve 2).Znatan broj autora koristi pravilo jednakosti sopstvenog i tuđeg

kapitala odnosno"zlatno pravilo izravnjanja rizika".Da se nebi ugrozila likvidnost,

učešće sopstvenih izvora treba da bude što veći a učešće od 50% treba da je neka

donja granica.Gertsner smatra da je"Najzdravije finansiranje isključivo sopstvenim

kapitalom"3)a takav stav zastupa i Antone koji kaže "Tuđi kapital ne treba da bude

veći od sopstvenog kapitala"4).

•pravila za ostale odnose između pojedinih vrsta kapitala-na ovom planu retki su

normativni stavovi, ali se tretira odnos rezerve prema norminalnom kapitalu.Gerstner

ne postavlja nikakav normativ ali ima odnos koji kaze "ukoliko su veće rezerve u


9


odnosu na sopstveni kapital,utoliko je preduzeće solisnije"5). Vrednost vertikalnih

pravila finansiranja devalvirana je činjenicom da su ona orjentisana:

- na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture,i

- na posmatranje i ocenu sigurnosti samo na osnovu odnosa imeđu sopstvenog i

tuđeg kapitala.

Prilikom ispitivanja kreditne sposobnosti tražioca kredita, potrebno je svako

preduzeće tretirati individualno.

2) Savremena gledišta finansijske situacije na ovaj odnos gledaju kroz teoriju Finansijskog

leverage-a,koji se uz upotrebu racia zaduženosti, može prikazati kao odnos između

pozamljenih izvora i ukupnih sredstava.

3)Harle D.,Finanzierungsregeln und ihre Problematik Wiesbaden 1961.




10


Horizontalna pravila finansiranja kao uslov likvidnosti bave se postavljanjem normi za

odnose koji postoje između pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala. Smisao

ovih pravila zasnovan je na realizaciji između imovine i kapitala u sagledavanju odgovora na

pitanje da li je i u kojoj meri, vreme vezivanja sredstava koja proilaze iz strukture imovine

usklađeno sa ročnošću kapitala u datoj strukturi finansiranja.U okviru horizontalnih pravila

finansiranja bitno je napomenuti sledeća pravila:

•zlatno pravilo finansiranja-ovaj princip se sastoji u zahtevu da"kredit koji neka banka

može dati, a da pri tom ne dođe u opasnost ispunjenja svojih obaveza, mora

odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, već i po kvalitetu

rokova6).Moto zlatnog pravila finansiranja je, dakle, da se primljeni tuđi kapital ne

sme koristiti dugoročnije nego što je dobijen7).

•zlatna bilansna pravila finansiranja-u užem smislu predstavlja zahteve da se

postrojenska imovina(osnovna sredstva) finansiraju sa dugoročnim kapitalom, a

obrtna imovina kratkoročnim kapitalom.Zlatno bilansno pravilo u širem smislu

zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoročnih

izvora.Trajna, tj. stalna, obrtna sredstva predstavljaju onaj iznos obrtnih sredstava

koji preduzeće mora da ima da bi obezbesilo barem minimalni nivo poslovanja. To

se, u suštini, odnosi na novčana sredstva, zalihe, kupce.Novčanih sredstava mora biti

dovoljno kako bi se moglo odgovoriti ustanovljenim obavezama, kao i tekučim

obavezama, kao i tekućim obavezama.Zalihe sirovina i materijala moraju biti onolike

da bi se moglo otpočeti sa proizvodnjom, a zalihe gotovih proizvoda onolike koliko je

neophodno za izlazak na tržište.

•Ostala pravila finansiranja

a) Pravilo finansiranja 2:1-ovo pravilo zahteva da odnos obrtne imovine i

kratkoročnih obaveza bude 2:1.To znači da se 50% obrtne imovine pokriva

iz dugoročnih izvora finansiranja,a 50% iz kratkoročnog izvora finansiranja a iz toga

sledi da ovo pravilo ne uzima u obzir strukturu obrtbe imovine.

b) Pravilo finansiranja 1:1-ovo pravilo zahteva da kratkoročna potražnja uvećana


11


za kratkoročne hartije od vrednosti i za gotovinu budu jednaka kratkoročnim

obavezama.

6)Prof.Dr.Jovan Rodić:Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća,Beostar-

Ekonomika,Beograd,1997.str.62

7)Zlatno pravilo finansiranja insistira na paralelitetu rokova,odnosno usklađenost između

vremena korišćenja sredstava i vremena raspoloživosti izvora za njihovo finansiranje.


12


2.2. SAVREMENO SHVATANJE FINANSIJSKE SITACIJE

Vertikalna pravila finansiranja, u čijoj se osnovi nalazi princip sigurnosti nastoje da

fiksiraju rezultate između sopstvenog i tuđeg kapitala. Pri tome sopstveni kapital je imao

ulogu garanta, i poveriocu je pružao najveći stepen sigurnosti.

Kod preduzeća koje posluje samo sa sopstvenim kapitalom može u toku poslovanja

doći do poremećaja u kružnom toku sredstava, što ima za posledicu smanjene priliva

novčanih sredsava, a istovremeno novčane obaveze nastavljaju priticati normalnim

intezitetom.Ukoliko takvo preduzeće posluje nerentabilno ostvareni su uslovi za pojavu

nelikvidnosti, bez obzira što je ono poslovalo sopstvenim kapitalom.Takođe, preduzeće sa

minimalnim učešćem sopstvenih sredstava mogu zahvaljujući visokoj rentabilnosti imati

zadovoljavajuću ocenu sopstvenog položaja.

Zahev za obezbeđenjem sigurnosti u današnjim uslovima poslovanja potrebno je postaviti

mnogo elastičnije, odnosno odbaciti shvatanja po kome funkciju garantne supstance i

kriterijuma kreditne sposobnosti vrši jedino sopstveni kapital.Funkciju kriterijuma primarne

sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnošću, da li je ocena imovinskih prilika uzimanjem u

obzir visine garantne supstance zadržala poziciju sekundarne sigurnosti.

Osnovna intencija principa likvidnosti je obezbeđenje sposobnosti plaćanja preduzeća.Na

osnovu izloženih pravila finansiranja moglo bi se zakljućiti da respektovanje normi koje ona

propisuje obezbeđuje likvidnost, a nepostovanje normi je ugrožava.Preduzeća može bez

ugrožavanja likvidnosti pojedine segmente svoje imovine finansirati iz izvora finansiranja

čiji je rok otplate kraći od vremena njihovog vezivanja, uz uslov da iz realizacije ostvaruje

veći priliv sredstava od sume uloženih sredstava.

Zlatno pravilo finansiranja bi obezbeđivalo likvidnost preduzeća u slučaju jednokratne

potrebe za finansiskim sredstvima.Pod likvidnošću ne treba podrazumevati sposobnost

izmirenja eksternih obaveza već i sposobnost obezbeđivanja nesmetanog odvijanja


13


poslovnog procesa.8).Savremeno svatanje finansiskog položaja polazi od predpostavke da se

ocene financiskog položaja mora zasnivati na organskoj povezanosti bilansa stanja i bilansa

uspeha.Neophodnost korišćenja bilansa stanja i bilansa uspeha sa stanovišta ocene

finansiskog položaja ,prelazi iz karaktera komplementarnosti ova dva izveštaja.

U praksi se pokazalo da nijedno kruto pravilo finansiranja ne može biti prihvaćeno kao

opštevažeće,ali se ne može ni odbaciti.Pravila finansiranja koja predstavljaju samo

kvalitativno i kvantitativno definisanje zahteva u odnosu na strukturu bilansa stanja ,imaju

značaj jednog sredstva finansiske analize.

8)Tako shvaćenu likvidnost možemo posmatrati sa dugorošnog i kratkoročnog

aspekta.Dugoročna likvidnost se može defenisati kao sposobnost preduzeća da

izvrši obaveze koje će dospeti u nekoj daljoj budućnosti.Dok kratkoročna

likvidnost obuhvata obavezu koje dospevaju u skoroj budućnosti a njihovo

podmirenje zavisiće od saldo novčanih sredstava.

Za obezbeđenje dugoročne egzistencije i nesmetanog razvoja preduzeća neophodno je

simultano zadovoljavanje principa finansijske politike u određenoj meri, što

podrazumevaodređeni kompromis između pojedinačnih kriterijuma za izbor finansijske

strukture.Takav kompromis bi trebao rezultirati najboljim rezultatima.

Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj i načela kao osnovne

izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvario cilj.Vrhunski cilj finansijske politike je

finansijka snaga preduzeća koja podrazumeva:

- trajnu sposobnost plaćanja,

- trajnu sposobnost finansiranja,

- trajnu sposobnost investicija,

- trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika,

- trajnu sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa učesnika u preduzeću.

Zarađivačka sposobnost preduzeća može se utvrditi putem parcijalnih i sintetičkih

indikarora rentabilnosti. Utvrđenje i analiza parcijalnih indikatora, koji se odnose na stopu

poslovnog i neto dobitka, vrše se isključivo na osnovu periodičnih bilansa uspeha.Ssintetički


14


indikatori rentabilnosti izražavaju se putem dve stope prinosa i to: na ukupna poslovna

sredstva i na sopstvena sredstva. Za utvrđenje i analizu odnosnih pokazitelja neophodno je

koristiti oba bilansna agregata i bilans stanja i bilans uspeha.

U finansijsko-računovodstvenom smislu poslovni dobitak može se definisati kao

periodični prirast ukupnih poslovnih sredstava, korišćen za obavljanje redovne poslovne

aktivnosti preduzeća. Može se reći i da poslovni dobitak predstavlja efekat privređivanja sa

ukupnim poslovnim sredstvima. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva može se dobiti

direktno iz odnosa između poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava, i na osnovu

pojedinačnih determinanti stope prinosa i koeficijenta obrta prosečnih poslovnih sredstava i

stope poslovnog dobitka.

Stopa prinosa na sopstena sredstva sa može utvrditi na dva načina i to neposredno iz

odnosa između neto dobitka i prosečnih sopstvenih sredstava i na osnovu pojedinih

determinanti ove stope, tj. koeficijenta obrta sopstvenih sredstava9) i stope neto dobitka10).

9) Koeficijent obrta prosečnih angažovanih poslovnih sredstava dobija se

iz odnosa između neto prihoda od prodaje i prosečnih poslovnih

sredstava.

10) Stopa poslovnog dobitka izražava se indikatorom kod koga se u

brojiocu nalazi poslovni dobitak, a u imeniocu neto prihodi od prodaje.


15


3. INFORMACIONA PODLOGA ZA ANALIZU

FINANSIJSKE SITUACIJE

3.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Da bi se sagledala uspešnost poslovanja preduzeća, neophodno je analizirati njegove

finansijske perfomanse na osnovu finansijskih izveštaja o poslovanju, koji, pokazuje rezultate

koje je ostranio menažment, u upravljanju resursima koji su mu povereni. Kompletan set

finansijskih izveštaja uključuje:

•bilans stanja; i

•bilans uspeha,

•izveštaj o promenama u kapitalu, koji pokazuje bilo:

-sve promene u kapitalu; ili

-promene u kapitalu osim onih koje proizstiču iz transakcija sa vlasnicima

kapitala;

•izveštaj o novčanom toku ; i

•zabeleške, koje uključuju kratak pregled računovodsvenih politika i ruge

zabeleške kojima se objašnjavaju oderđene stavke.

Finansijski izveštaj treba da na fer način, a to znači pošteno, objektivno i istinito,

prikažu inansijski položaj, finansijsku uspešnost i novčane tokove pravnog lica. Ukoliko su

finansijski izveštaji pravnog lica sačinjeni u skladu sa MSFI tu činjenicu treba ekspicidno

objaviti u zabeleškama. Međutim, takva izjava se može objaviti samo ukoliko su prilikom

saćinjavanja datih finansijskih izveštaja primljeni svi zahtevi svih relevantnih važećih MSFI.

Na osnovu navedene informacione podloge moguće je dalje, uz upotrebu različitih

sredstava finansijske analize, razviti čitav sistem praćenja i iskazivanja rezultata poslovanja

preduzeća. MSFI se primenjuju samo na finansijske izveštaje, te je važno, da korisnici mogu

da razlikuju informacije koje su pripremljene korišćenjem MSFI od drugih informacija, koje

mogu biti korisne za njih ali nisu predmet ovih zahteva.


16


Bilans stanja i bilans uspeha su dva finansijska izveštaja čija je važnost u

računovodstvenoj tradiciji, sve do danas neosporena i neprevaziđena.

Bilans stanja poverioci i kreditori vide kao instrument za obračun kapaciteta pokrića

dugova. Sastavljenu formi izbalansiranog dvostranog pregleda, na levoj strani indicirao je

realna dobra i salda realnih i salda monetarnih tokova.

Njihova salda odražavaju sliku finansiranja, odnosno način na koji su pojedini delovi

sredstava (realni i monetarni) finansirani, kojim kapitalom, po vlasništvu i rokovima

dospeća. Iz navedenih razloga menađment preduzeća je prihvatio stav, da je za nesmetano

nastavljanje poslovaja primarni kriterijum rentabilno poslovanje. Bilans stanja predstavlja

danas neizostavan finansijski izveštaj za utvrđenje imovinske situacije i finansijskog položaja

preduzeća. U praksi se susreću dve osnovne forme bilansa stanja, zavisno od

osnoveračunovodstvene jedačine na kojoj baziraju:

- postrojenja, nekretnine i oprema;

- ulaganja u nekretnine;

- nematerijalna sredstva;

- finansijska sredstva;

- zalihe;

- potraživanja od kupaca i druga potraživanja;

- gotovina i ekvivalentni gotovine;

- obaveza prema dobavljačima i ostale obaveze;

- rezervisanja;

- finansijske obaveze;

- tekuće poreske obaveze i sredstva;

- porez na dobit.

Pravno lice treba da objavi, bilo na glavnom obrascu bilansa stanja ili u zabeleškama,

dalju podklasifikaciju stavki, koje su prikazane i klasifikovane na način koji odgovara

poslovanju pravnog lica prema MSFI 11).


17


Bilans uspeha (račun dobitka i gubitka) ima mnogo kraću istoriju od bilansa

stanja.Suštinska funkcija ovog finansijskog izveštaja je da služi analizi procesa stvaranja

bogastva od strane preduzeća i sučeljavanju realizovane proizvodje i odnose potrošnje,

dopunjene rezultatima vanrednih operacija, iz kojih proizlazi periodični rezultat, kao osnova

kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja itd.Ovaj bilansni agregat

prikazuje"realne tokove"proizvodnje i potrošnje dobara i usluga.Finansiski tokovi(koje

pokreću ove operacije,sa svokim neizbežne razlike između primanja i izdavanja)bilans

uspeha ne uzima u obzir.Na obrascu bilansa uspeha trebaju se minimalno prikazati iznosi

sledećih stavki za period o kome se izveštava:

-prihodi,

-troškovi finansiranja,

-troškovi poreza.

-iznos koji predstavlja zbir (1) dobitak ili gubitak od obustavljenog poslovanja nakon

poreza (2)dobitak ili gubitak nakon poreza koji je priznat prilikom utvrđivanja fer

vrednosti umanenog za troškove prodaje.

Izveštaj o promenama na kapitalu treba da sadrži:

-dobitak ili gubitak perioda,

-svaka stavka prihoda i rashoda perioda,

-ukupne prihode i rashode perioda.12).

Izveštaji o novčanim tokovima može biti prikazan u formi izbalansiranih izvora i njihove

upotrebe,pri čemu razlika pokazuje neto povećanja ili smanjenja gotovine ili neto obrtnog

fonda.Informacije o novčanom toku pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnovu za

ocenu sposobnosti pravnog lica da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente i potrebe

pravnog lica da koristi ove novčane tokove.Osnovu izveštaja o tokovima sredstava čine

različite koncepcije sredstava,od najuže(novčana sredstva),do najšire(ukupna sredstva).

------------------------------------------------

11)Detaljna razrada bilansa stanja po dinamičkoj koncepciji,Dr Jovan Ranković,Teorija

bilansa str.258.

Zavisno od toga u koju svrhu će informacije da se koriste,odabraće se odgovarajuća

koncepcija sredstava.


18


Zabeleške su posebna komponenta seta finansiskih izveštaja pripremljenih u skladu sa

MSFI.13)koje sadrže dodatne informacije uz bilans stanja,bilans uspeha,izveštaj o

promenama u kapitalu i izveštaj o novčanom toku.Zabeleške pružaju:

-informacija o stavkama koji nisu zadovoljile kriterijume za priznavanje u

finansijskim izveštajima.

-opisana objašnjena i rasčlanjivanja stavki objavljenih u finansijskom izveštaju.

Zabeleške treba da budu prikazane na sistematski način,što je više moguće.Svaka stavka

prikazana na glavnim obrascima treba da ima oznaku koja upućuje na povezane informacije

u zabeleškama.

12. Rashodi predstavljaju vrednost dobara koja su za račun preduzeća potrošena ili čak

izgubljena bilo prema obliku ili bez oblika,bilo u pogonu samog preduzeća,ili izvan

njega.Učinci su proizvedena dobra ili ostvarena usluga.Prihod predstavlja vrednost prodatih

učinaka.

13)MSFI=IFRS(International Financial Reporting Standards)


19


3.2. NAČELA BALANSIRANJA

Da bi preduzeće putem bilansa moglo da ostvari zadane ciljeve mora da se koristi

načelima bilalansiranja koji se odnosi na formalne i materijalne sadržaje bilansa.Osnovne

grupe načela prema nemačkom profesoru Heinenu su:

-opšta načela urednog knjigovodstva i bilansa,

-modifikujuća načela,

-dopunska načela.

Prva grupa načela predstavlja skup opštih pravila koji u sebi sadrže i sve zakonske

propisana pravila i daju tačne porodične rezultate.Naredne grupe čine dopunska načela koja

se koriste u cilju dodatno postavljenih ciljeva i namera preduzeća u datoj situaciji.

Opčta načela urednog knjigovodstva i bilansa-Pod ovim načelom se podrazumeva

zakonom propisana pravila prikazivanja vrednosti bilansnih pozicija.Iako živimo u vremenu

stalnih promena i ubrzanog privrednog razvoja moramo se pridržavati propisanih normi

vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja bilansa kao obrazac tačnog periodičnog rezultata i da

između kontnog okvira i bilansa mora postojati direkna veza.Shvatajući bilans kao statičku

kategoriju koja pokazuje trenutno stvarno stanje stvari,u cilju zaštite poverioca,preduzeće

mora tačno i jasno prikazati svoj imovinski položaj i na kraju poslovne godine sačinjen tačno

popis svoje imovine i dugova i sve to vrednosno iskazati.

Poštujući statički karakter bilansa,preduzeće će na taj način zaštititi poverioca ali bilan ne

sme imati samo statički,nego mora imati i dinamički karakter,jer samo zaštita poverioca ne

sme biti primereni zadatak bilansa.Dinamička shvatanja bilansa mora takođe biti prisutno jer

ono posmatra prihode i rashode u datom obračunskom periodu,jer se njihovo kretanje

reflektuje na budućnost i tako se omogućava da kroz uporedno praćeno bilansa stanja i

bilansa uspeha stvara realnu slika poslovanja preduzeća i stvarne finansijske pozicije u datum


20


momentu,da bi se budućnosti mogli poduzeti pravi koraci koji će dovesti do što većih

poslovnih rezultata,kao osnovnog cilja postojanja preduzeća.

Modifikujuća načela-Pošto se kroz predhodno načelo u bilansu stanja nije moglo tačno

utvrditi vrsta imovine,a kroz bilans uspeha tačno razgraničiti prihod i rashod uvedene su

modifikovana načela,kao izlaz iz predhodne situacije a u cilju izbegavanja subjektivizma u

ocenjivanju pozicije preduzečas u društvu i na tržištu.Struktura modufikujućih pravila čine

sledeći principi:

•Princip zaštite poverioca potiče od francuske uredbe o trgovini iz 1673 godine i

inspirisan je željo da se izbegne previsoko izračunavanje rezultata u cilju zaštite

postojeće imovine.

•Princip opreznosti 14) je motivisan željom da se zaštiti osnovna imovina preduzeća u

vrlo dinamičnim i složenim uslovima poslovanja

•Princip finansijske obazrivosti polazi od opreznog odmeravanja rizika prihoda i

rashoda u cilju zabrane raspodele onog što stvarno nije zarađeno i razmišljanja na

dugoročnoj osnovi širenja i napretka preduzeća.Sva ova razmišljanja i nesigurnosti

su doveli do pojačanog interesa o stvarnom imovinskog stanja preduzeća,da bi se u

budućnost moglo realno investirati i proširavati obim poslovanja.

Ako se poslovni rezultati prikažu kao visok on izaziva nove investicije koje se ne moraju

pokazati kao rentabilne i mogu dovesti do gubitka u budućnost,ali i nizak rezultat nosi

opasnost umanjenog tempa razvoja što bi dovelo do nazadovanja u napretku

čovečanstva.Naša stvarnost pokazuje da se u nošoj državi preduzeća ne poštuju načelo

opreznosti i periodični rezultati pokazuju veći nego što je to stvarno stanje,imovinski delovi

su opterećeni skrivenim gubicima,dok u privatnim preduzećima stanje pokazuje dijametralno

suprotnim u cilju davanja što manjih obaveza prema državi i ličnog bogaćenja."Istinitost


21


bilansa će biti utoliko veća ukoliko je modifikujuća dejstvo manje,ukoliko su potcenjivanja

periodičnog rezultata manji" .

Dopunska načela.Polazeći od stava da će bilans biti istinit samo onda ako se poštuje

zakonske regulative i načela ispravnog knjigovodstva i bilansiranja, mora se razraditi

konkretna formula i materijalna sadržina bilansa koja u sebi uključuje:

•princip istinitosti je povezan sa materijalnim ispravnošću svih knjiženja i zahteva da

se aktiva ne prikazuje suviše visoko,a pasiva suviše nisko.Istinitost bilans je zako-

nska obaveza svakog poslovnog subjekta 15).

•princip jasnosti se odnosi na njegovu firmu,tj na njegov spoljni izgled i jasnost u pri-

kazivanju i opis svih pozicija i dešavanja.Ovaj princip zahteva jasno rasčlanjivanje u

bilansu stanja i bilansa uspeha i upotrebu bruto principa.Jasnost svih stavki je pose-

bno važno kod kontrole eksternih revizorskih kuća i kod prikazivanja stanja u cilju

pribavljanja budućih investitora za nov razvoj.Kroz sve elemente aktive i pasive mora

se primetiti jasna povezasnost između svih stavki i dešavanja i jasno razdvajanja

različitih stanja delova imovine i kapitala sa jedne strane i jasan odnos između

prihoda i rashoda sa druge strane 16).Za uspeh preduzeća nisu zainteresovani samo

članovi koji u njemu rade nego i vlasnici i poverioci.Kroz bilans stanja i bilans

uspeha se moraju provlačiti uporedo podaci koji će kroz određene vremenske periode

pokazivati tendenciju rasta, odnosno pada preduzeća.Zbog pojedinačnih bilansda

mora dati trenutno stanje i pokazati ulogu i mesto datog sistema u cilju kontrole

razvoja i određivanja budućih ciljeva u poslovanju.

•princip povezanosti treba da poveriocima pokaže da će preduzeće moći vraćati svoje

obaveze i u momentima kada likvidna sredstva trenutno ne pokrivaju obaveze,ali sve

pozicije u bilansu ukazuju da je to samo trenutno stanje koje ne oslikava stvarnu poz-

icuju preduzeća.Kontinuitet u preduzeću bilansa mora da se omogući preko uporednih

pojedinačnih rezultata u datom momentu.Zbog toga se bilans izkazuje u domaćoj val-

-uti koji bi dao stvarno stanje kada se porede bilans iz dva različita perioda u kome je


22


dolazilo do pomeranja u domaćoj valuti odnosno do inflacije ili deflacije.Uporedivost

podataka daje osećaj stalnosti i sigurnosti koji je u današnjoj dinamičkoj tržišnoj priv-

redi veoma bitan element za poverioca.

3.3.LATENTNE REZERVE.

Latentne rezerve,a nasuprot njima,skriveni gubici se pojavljuju u slučajevima kada se

podcenjuje,aktiva odnosno pasiva.Latentne rezerve se pojavljuju kada se srazmerno mali deo

troškova prenosi na budući poslovni period,a skriveni gubici se pojavljuju unošenjem

fiktivnih dugova u pasivu u cilju što većeg zadržavanja srestava u preduzeću.

Definicija latentnih rezervi se može svesti na svako podcenjivanje vrednosti bilansnih

pozicija aktive ili čak njihovo izostavljanje usled čega dolazi do prelivanja troškova na

budući obračunski period.Suprotna aktivnost procenjivanja pasivnih bilansnih pozicija

dovodi do pojave skrivenih gubitaka.

Pojave latentnih rezervi mogu se javiti iz tri osnovna razloga:

-zbog objektivne teškoće tačnog rasporeda troškova na sadašnjost i budućnost,

-zbog primene bilansnog principa opreznosti,

-zbog mogućnosti svesnih manipulacija u cilju ostvarivanja određenih poslovnih i

političkih težnji.

Najčešće je prvi razlog pojave latentnih rezervi,jer je veoma teško predvideti dinamiku

obezbeđenje osnovnih sredstavaizvršiti procenu nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda

ili predvideti porast ili pad cene na tržištu.Ujedno smanjenje vrednosti osnovnih

sredstavapredstavlja jedno od najkomplikovanijih područja u oblasti računovodstva,jer se

vrši netačna raspodela troškova investiranja između sadašnjih i budućih obračunskih perioda.


23


Sa stanovišta poverioca postojanje latentnih rezervi može značiti stabilnost preduzeća da

svoje obaveze prema njima i u budućem periodu izvršavaju na vreme,postojanje skrivenih

gubitaka može uticati na nestabilnost datog subjekta u budućem poslovanju.Princip

opreznosti utiče na bilans tako da se prati povećanje cene i njihov uticaj na bilansne stavke

tako da se vrši opis osnovnih sredstava u potpunosti iako ona i dalje ostaju u funciji stvaranja

nove vrednosti.

Svesne manipulacije menađmenta takođe mogu dovesti do pojave latentnih rezervi,tako

što se pojedine stavke jednostavno izostavljaju iz bilansnih pozicija aktive,odnosno prihoda

iz bilansnih pozicija pasive,što izaziva smanjenje postignutog rezultata18).Ovde treba

napomenuti da i zakonska regulativa često omogućava izostavljanje gore pomenutih

stavki,tako da i one dovode do pojave latentnih rezervi,odnosno skrivenih gubitaka.

Pojam latentnih rezervi se često zamenjuje sa pojmom tihih rezervi koje u bilansu ne

postoje kao posebne pozicije niti se spolja prepoznaju kao trajna zadržavanja srestava u

preduzeću,a izkazuju se kao dopunske dobiti ili otvorena rezerva.Ona nastaje u slučajevima

kada se obrtna sredstva obračunavaju po nižoj ceni od tržišne,kada se otpis vrši po većoj

stopi otpisa i kada se nove nabavke knjiže kao rashod,umesto da se aktiviraju preko

odgovarajućih računa.

Sa stanovišta poverioca treba napomenuti da se bilans stanja i bilans uspeha ne treba

posmatrati kao fisna kategorija prikazanog stanja u datom momentu,jer će izostavljanje

pozicija koja je izazvala latentne rezerve morati se prikazati u narednom periodu i poravnjati

stanje i svesti finansisku poziciju na stvarno stanje preduzeća u datim uslovima

poslovanja.Ovo je još jedan dokaz tvrdnje da bilans dinamička kategorija koja obavezno ima

svoje odraze u budućnosti.


24



14)Dr Jovan Rankovuć,Teorija bužilansa, str 297.

15)Po mišljenju Heinena i princip opreznosti zadovoljava

interese poverioca.

16)Pitanje istinotosti u bilansu je dakle,u kauzalnoj vezi sa pitanjima cilja ili

svrha bilansa ,zbog čega se i ne govori o apsolutnoj istini u bilansu,već se ističe

relativna istina,koja treba da osigura ispravnost načina bilansiranja shodno svrsi

bilansa.

17)Dr Jovan Ranković,Teorija bilansa,str 319

18)Otome kako i litentnim rezervama i i skrivenim gubicima vidi:Dr Jovan

Rodić,Teorija i analiza bilansa"Ekonomika" Beograd,1990,str.13-17 i 45-48.

25


4. ZNAČAJ I ANALITIKA VREDNOSTI RACIO BROJEVA

Analizu finansijske situacije preduzeća izvršićemo putem racio analiza,kao značajnog

segmenta finansijske analize.

Racio brojevi predstavljaju odnos između dve uzročno vezane ekonomske veličine,koje se

izražavaju obliku količnika ili procenta, koja su relevantna za ocenu finansijskog položaja

preduzeća u pogledu njegove sigurnosti,likvidnosti,rentabilnosti i upravljanja obrtnim

sredstvima.

Svoju logićku podlogu"racio"brojevi sigurnosti nalaze u vertikalnim pravilima

finansiranja, čime je omogućeno sagledavanje stepena finansijske sigurnosti,nezavisnosti i

dugoročne stabilnosti.

Racio brojevi likvidnosti proizilaze iz horizontalna pravila finansiranja.Oni služe kao

pokazatelji stanja u pogledu opštih uslova za održavanje likvidnosti da bi se upotpunila slika

o finansiskom položaju preduzeća.Neophodno je u analizi uključiti"racio" brojeve

rentabilnosti,i to u vidu stope prinosa na ukupna sredstva i stope prinosa na spostvena

sredstva.

Na financisku strukturu preduzeća u značajnijoj meri utiče novi oblici organizovanja

(preduzeća sa mešovitim oblicima svojine,deoničarska preduzeća i sl.).Pri vršenju finansijske

analize u takvim preduzećima ukazuje se potreba za utvrđivanje i analiziranje odgovarajućih

racio brojeva.

Kada je reč o saradnji sa ino-partnerima,isti će pre donošenja odluke o učešću u

zajedničkim ulaganjima izvršiti iscrpnu analizu finansijskog položaja i zarađivačke

sposobnosti određenog preduzeća,pri čemu će između ostalog koristiti racio brojeve.


26


4.1. RACIO ANALIZA INDIKATORA USPEŠNOSTI POSLOVANJA PO

TERMINO-LOGIJI KORIŠĆENJA U MEĐUNARODNIM

RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA

Pozitivne karakteristike analize odnosnih bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i

gubitka mogu se sistematizovati na način da:

-menadžerima služi za planiranje,kontrolu i donošenje odluke;

-definiče smer aktivnosti menadžera i optimalnih odluka o izboru strategije poslovanja

u budućem periodu;

-sumira ključne odnose i zadatke koji se odnose na finansijske performanse preduzeća;

-pomaže pri definisanju indikatora uspešnosti.

Strukturu analize sačinjavaju :

-analiza profitabilnosti;

-analiza obrta aktive;

-analiza solventnosti i likvidnosti;

-analiza investicionog potencijala izračunavanja ukupnog izraza uspešnosti;

-analiza dodane vrednosti.

Analiza profitabilnosti je primarna analiza u kojoj su dve najraširenije mere(veličine)

profitna marža i povrat na investirano.Upaksi menadžera najviše upotrebljavana mera

profitabilnosti je indikator marže dobitka ili profitne marže koja se dobija iz sledeće formule:

Profitna marža = dobitak

prihod.od.prodaje


27


Na ovaj način se dobija procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnog

urađenog posla.Kategorije profitne mreže su:

a)bruto profitna mreža=Operativni dobitak/Prihod od prodaje

b)profitna mreža pre oporezovanja19)= Dobitak pre oporezov./Prihod od prodaje

c)neto profitna mreža =Dobitak nakon oporezov./Prihod od prodaje.

d)mreža neto preostalog profita = Dobitak nakon oporezovanja./Trž.cilj.kap-1

Da bi procena profitabilnosti bila kompletna u analizu je neophodno uvesti indikatore koji

ukazuju na isplativost ulaganja deoničara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja bi se dobila

investiranjem.Prilikom izračunavanja može neto preostalog profita neophodno je uvesti

tržišnu cenu kapitala. Tako se može izkazati da:

Trž..cena ulož kapitala =Uložen sopstveni kapit.xTrž.stopa na pozaj.kapital u% kapit.

Analiza obrta aktive-imovine predstavlja analiza odnosa između prihoda i aktive,a može

se izračunavati i za svaki pojedinačni deo aktive.Koeficijent obrta ukupne imovine indicira

koliko jedna novčana jedinica ukupne imovine stvara novčanih jedinica prihoda.On

predstavlja odnos između prihoda od prodaje i ukupne aktive.Pored njega razlikujemo još i

koeficijent fiksne aktive (odnos između prihoda od prodaje i tekuća aktiva ),koeficijent

unovčivosti zaliha (odnos između prihoda od prodaje i zaliha) i koificijent obrta neto

potraživanja(odnos između prihoda od prodaje i neto potrasživanja) .

Analiza solventnosti i likvidnosti-Solventnost preduzeća znači sposobnost preduzeća da

plati dugove,ne u roku dospeća već kad-tad,makar iz stečajne,odnosno likvidacione

mase.Likvidnost je sposobnost preduzeća da plati obaveze u momentu njenog dospeća.Mere

koje se koriste za analizu likvidnosti su :

a)mere koje baziraju na odnosu između tekuće aktive i tekuće pasive,

b)mere koje indiciraju na mogućnost transformisanja tekuće nenovčane aktive u novcu.


28


Indikator efikasnosti investiranja deoničara-ovi indikatori pružaju različitim

korisnicima (deoničari i potecijalni deoničari) informacije o efektima investiranja u redovne

deonice deoničarskog društva. U osnovne indikatore ubrajaju se:

a)zarada po deonici,

b)dividende po deonici,

c)prinos od dividendi,

d)odnos cene i zarade po deonici20.

Analiza investicionog potencijala izračunavanja ukupnog izraza uspešnosti ili Zeta

Score-predstavlja tehniku računanja ukupne uspešnosti preduzeća bazirane na malom broju

indikatora koji su u kauzalnom odnosu i različitim intenzitetom utiču na ukupnu uspešnost.

Ponderi predstavljaju konstantne veličine dobijene na osnovu empiriskih studija, a

izračunavanju se na sledeći način:

X1= Tekuće.aktiva

Ukupna.aktiva

X2= Zadržani.dobitak

Ukupna.aktiva

X3= Operativni.dobitak

Ukupna.aktiva

X4= Trž.vrednost.glavnice

Knjig.vrednost.ukupnih.dugova

X5= prihod.od.prodaje

ukupna.aktiva

Profesor Altman je ustanovio kontrolne mere koje indiciraju kako preduzeće posluje,i

to:

Ako je Zeta Score> 3,0 - preduzeće posluje dobro i ima sjajnu perspektivu;

Ako je Zeta Score < 1,8 - preduzeće slabo posluje i u periodu od najviše 2

godine očekuje ga neuspeh;


29


Ako je 3>Z>1,8 – preduzeće mora hitno izvršiti preispitivanje svog

poslovanja.

Ovaj obrazac često koriste revizori,kao i menađment preduzeća s ciljem bolje procene

tekućeg poslovanja.

Analiza dodate vrednosti kao indikator produktivnosti-Dodata vrednost predstavlja

razliku između prihoda i kupljenih dobara i usluga,i pomaže pri određivanju relativne

efikasnosti preduzeća.Treba je razlikovati od novostvorene vrednosti.Karakteristične

mere,produktivnosti zasnovane na konceptu dodate vrednosti su:odnos dodate vrednosti i

dugoterajne aktive,odnos dodate vrednosti i tekuće aktive,odnos dodate vrednosti i ukupne

aktive,odnos dodate vrednosti po zaposlenom,odnos dodate vrednosti po novčanoj jedinici

direkne plate.

4.2. KLASIFIKACIJA RACIO BROJEVA USPEŠNOSTI POSLOVANJA

DOMAĆIH PREDUZEĆA

U finansiskoj analizi koristi se više pojedinačnih racio brojevi 21).Racio brojevi se

svrstavaju u sledećih sedam kategorija indikatora,i to:sastava kapitala,finansijske

strukture,likvidnost,finansijske snage,uspeh prodaje i prinosne snage.

Racio brojevi za analizu novčanog stanja-Gotovina i tržišne hartije od vrednosti

predstavljaju važan izvor iz koga preduzeće može podmirivati novčane izdatke vezane za

redovno poslovanje,s jedne strane,i plaćati dospele obaveze,s druge strane.


20)Ako bi se,međutim,posmatralo kretanje odnosa cene i zarade,onda stvarni i

potecijalni deoničari mogu proceniti hoće li vreme povrata investicija biti kraće

ili duže već šta proizlazi iz statičnog odnosa.

30


Racio brojevi neto obrtnih sredstava i cash-flow-a-Sa aspekta računovodstvenih

informacija posebna pažnja se posvećuje oceni sposobnosti preduzeća da ostvari adekvatan

priliv gotovine iz poslovanja.Da bi se pribavile ove informacije,neophodno je pored bilansa

stanja i bilansa uspeha koristiti i izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava i tokovima

gotovine 22).Priliv neto obrtnih sredstava i gotovine iz poslovanja preduzeća će biti utoliko

veći, ukoliko je svaki od tretiranih racio brojeva veći.

Racio brojevi strukture kapitala-Učešće tuđeg kapitala u finansiranju sredstava

preduzeća utoliko će biti veće,ukoliko su veći njegovi indikatori.

Racio brojevi pokrića dugova-Sposobnost preduzeća da blagovremeno izvršava

obaveze prema eksternim krediterima,po osnovi kamate na pozajmljena sredstva.

Racio brojevi rentabilnosti-Ovi brojevi se izvode iz bilansnih pozicija,bilansa stanja i

bilansa uspeha.Poređenje apsolutnog iznosa poslovnog rezultata sa istom veličinom iz

predhodnog poslovnog perioda, vrlo je nepouzdano sredstvo kontrole,zato što se uzima u

obzir visina angažovanog kapitala ili sredstava sa kojima je odnosni poslovni rezultat

ostvaren.

21)Vidaković dr S.,Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi,Beograd,2001.

22)Za razliku od bilansa stanja i bilansa uspeha, pomenuti izveštaji nisu orginalni, već

izvedeni u smislu da se do njih dolazi adekvatnim sređivanjem podataka koji su prezentovani u

bilansnim agregatima.

Analiza finansijskog boniteta23)konkretnog preduzeća vršićemo na osnovu:analiza

finansijske strukture i analiza zarađivaćke sposobnosti.

Analza finansijske strukture-Finansijska struktura preduzeća temelj je njegove

stabilnosti.Ukoliko preduzeće ima jaku finansijsku strukturu ono će se lakše suprostaviti

svim teškoćama koje mogu iskrsnuti u njegovom poslovanju. Podloga za analizu i ocenu

finansijske strukture je bilans stanja, jer on objedinjuje sve izvore sredstava za


31


finansijranje,kao i sve oblike imovine i imovinskih prava u koja su ta sredstva uložena. Za

analizu finansijske strukture konkretnog preduzeća poslužiće nam uporedni bilansi stanja za

period od tri godine, odnosno od 2000. do 2002.godine.

Tabela 1.Uporedni bilansi stanja preduzeća ''Boska'' od 2000.do 2002.godine(u 000 Dinara)

R/b Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

I AKTIVA

Novčana sredstva-na žiro računu

-na blagajni

Potraživanja-po osnovu prodaje

-iz specifičnih poslova

-od zaposlenih

Zalihe-materijala

-robe

12.000

180

10.000

6.000

800

9.800

70.000

11.000

928

20.000

20.000

740

10.800

90.000

55.000

860

50.000

40.000

2.400

12.160

300.000

4. Obrtna sredstva (1 do 3) 108.780 152.838 462.420

5.

6.

Osnovna sredstva-građevinski objekti

-oprema

Dug.Finans.ulaganja

70.000

32.276

12.636

100.000

55.520

24.570

170.000

100.198

24.102

7. Stalna sredstva (5+6) 114.912 180.090 294.300

8. POSLOVNA SREDSTVA (4+7) 223.692 332.928 756.720

9. VANPOSLOVNA SR+EDSTVA 3.240 4.455 16.605

10. UKUPNA AKTIVA (8+9) 226.932 337.383 773.325

11.

II PASIVA

Kratkoročne obaveze-krat.finan.krediti

-prema dobavljačima

50.000

81.418

80.000

125.884

100.000

253.769

12.

13.

Dugoročni krediti u zemlji

Trajni kapital

27.972

60.177

48.888

78.595

51.924

323.820

14. Stalni izvori (12+13) 88.149 127.483 375.769

15. POSLOVNA PASIVA(11+14) 219.567 333.367 729.513

16. VANPOSLOVNA PASIVA 7.365 4.016 43.812

17. UKUPNA PASIVA (15+16) 226.932 337.383 773.325

23)Vidaković dr S.,Analiza poslovanja preduzeća u tržnoj privredi,Beograd,2001.


32


Tabela 2.Uporedni bilans uspeha preduzeća ''Boska'' od 2000 do 2002 .godine (u 000

dinarima)

R/b Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Poslovni prihodi

Finansijski prihodi

Vanredni prihodi

20.902

5.166

1.866

47.227

8.100

3.663

280.530

10.764

1.134

4. UKUPNI PRIHODI (1 do 3) 27.934 58.900 292.428

5.

6.

7.

Poslovni rashodi

Finansijski rashodi

Vanredni rashodi

18.144

6.012

2.556

44.700

8.100

3.420

264.960

12.285

5.400

8. UKUPNI RASHODI ( 5 do 7) 26.712 56.220 282.645

9. Revalorizaciona rezerva 918 1.209 648

10. BRUTO DOBIT ( 4-8-9) 304 1.561 9.135

11. Porezi i doprinosi 192 1.215 7.440

12. Bruto I.d.i.z.p. iz dobiti 67 300 1.500

13. Akumulacija 45 46 195

Na osnovu ovih podataka jasno se vidi buran razvoj svih bilansnih pozicija, kao i brzo

povećanje zbira bilansa u svim godinama posmatranog perioda. Relativni odnosi između

pojedinih pozicija aktive i pozicija pasive indiciraju funkcionalnu zavisnost i mogu poslužiti

kao pouzdana osnova za izvlačenje zaključka o bonitetu finansijske strukture, kao i

tendencijama njenog razvoja.

Analiza finansijske strukture podrazumeva:

analiza obrtmih sredstava,

analiza neto obrtnih fonta,

analiza relativnih odnosa između pojedinih pozicija aktive i pojedinih pozicija

pasive bilansa stanja,

putem racio brojeva strukture.


33


Analiza obrtnih sredstava-Informacije dobijene analizom obrtnih sredstava imaju za

menađment preduzeća ogroman značaj. Analizom obrtnih sredstava ćemo izvršiti

pomoću:analize brzine cirkulisanja obrtnih sredstava,analize celine i strukture obrtnih

sredstava i analiza odnosa između obrtnih sredstava i njihovih izvora. U svakoj fazi poslovanja

postoji i izdvaja se samo jedan najvažniji zadatak a to je ubrzanje cirkulacija obrtnih sredstava.

Što je broj dana trajanja obrta obrtne imovine manji efikasnost obrtne imovine je bolja i obrtno.

Indikator za merenje brzine cirkulacije obrtnih sredstava:

Poslovni prihodi

Obrtna sredstva

Tabela 3.Odos između poslovnih prihoda i obrtnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)

R/b.

Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Poslovni prihodi

Obrtna sredstva

1/2

20.902

108.780

0,192

47.227

152.838

0,309

280.530

462.420

0,607

Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je analizirano preduzeće u posmatranom

periodu imalo nizak koeficijent obrta obrtnih sredstava.

Tabela 4.Odnos između obrtnih i ukupnih poslovnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Obrtna sredstva

Poslovna sredstva

1/2

108.780

223.692

0,486

152.838

332.928

0,459

462.420

756.720

0,611

Obrtna sredstva su imala neravnomerno procentualno učešće u ukupnim poslovnim

sredstvima i to: 48,6% u 2000.godini do 61,1% u 2002.godini. Jedan od razloga za nestabilno

učešće obrtnih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima je nizak koeficijent obrta onrtnih

sredstava.


34


Tabela 5.Struktura obrtnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. % 31.12.2001. % 31.12.2002. %

1. Novčana sredstva

2. Potraživanja

3. Zalihe

12.180

16.800

79.800

12

15

73

11.298

40.740

100.800

7

27

66

55.860

92.400

314.160

12

20

68

Ukupn obrnih sredstava 108.780 100 152.838 100 462.420 100

Prezentirana tabela jasno ukazuje na negativne tendencije u razvoju srtukture obrtnih

sredstava, koja, u značajnoj meri determiniše i finansijsku ravnotežu i likvidnost.

Tabela 6.Odnos između obrtnih sredstava i ostvarenih prihoda u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Obrtna sredstva

Poslovni prihodi

1/2

108.780

20.902

5,20

152.838

47.227

3,24

462.420

280.530

1,65

Logično je da veći obim poslovne aktivnosti neminovno zahteva i veće angažovanje

obrtnih sredstava u svim svojim pojavnim oblicima. Ako se postojeći obim obrtnih sredstava

u svim svim svojim pojavnim oblicima. Ako se postojeći obim obrtnih sredstava dovede u

vezu sa ostvarenim poslovnim prihodima, možemo konstatovati da je u 2000.godini, na 100

km ostvarenih poslovnih prihoda bilo angažovano 520 km obrtnih sredstava odnosno 165 km

obrtnih sredstava u 2002.godini.

U kojoj meri je redukovano angažovanje pojedinih oblika pbrtnih sredstava videćemo

iz sledećeg tabelarnog pregleda:


35


Tabela 7.Odnos između zaliha, potraživanja, novčanih sredstava i poslovnog prihoda u periodu od 2000.do

2002.god.(u 000 din)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Zalihe

Potraživanja

Novčania sredstava

Poslovni prihodi

Zalihe / Poslovni prihodi

Potraživanja / Posovni prihodi

Novčana sredstva / Poslovni prihodi

79.800

16.800

12.180

20.902

3,818

0,804

0,583

100.800

40.740

11.298

47.227

2,134

0,863

0,239

314.160

92.400

55.860

280.530

1,120

0,329

0,199

Prezentirana tabela indicira, da je angažovanje zaliha reducirano u odnosu na ostvareni

prihod i to sa 381,8% u 2000.godini na 112% u 2002.godini. Potraživanja su u 2000.godini

iznosila 80,4% od ostvarenih prihoda, da bi u 2002.godini došlo di ogromnog smanjenja

njihovog učešća na svega 32,9% od ostvarenih prihoda. Situaciju posebno lošom čini

tendencija pada novčanih sredstava, koja su sa 58,3% u 2000.godini imala smanjenje 19,9%

u 2002.godini.

Analiza neto obrtnog fonda-Najpouzdaniji pokazitelj o tendenciji u razvoju finansijske

strukture je neto obrtni fond koji predstavlja deo dugoročnog kapitala koji po pokriću

imobilizacija, preostaje za finansiranje obrtnih sredstava. Za ovu vrstu analize koriste se

podaci iz bilansa stanja.

Tabela 8. Razvoj neto obrtog fonda u periodu od 2000 do 2002 .godine (u 000 dinarima)


36


R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

Sopstveni(trajni) izvori

Dugoročni(tuđi) izvori

60.177

27.972

78.535

48.888

323.820

51.924

3. Ukupni dugor. Kapital (1+2) 88.149 127.483 375.744

4. Stalna sredstva (imobiliz.) 114.912 180.090 294.300

5. Sopstv.neto.ob.fond (1-4) -54.735 -101.495 29.520

6. Neto obrtni fond (3-4) -26.763 -52.607 81.444

Prezentirana tabela indicira, da posmatrano preduzeće deo dugoročnih imobilizacija

finansira neadekvatnim, tj. kratkoročnim izvorima finansiranja. Na ovaj način narušena su

pravila finansiranja.Neusaglašenost pomenutih rokova dovešće do finansiske nesposobnosti

preduzeća da izmeni svoje dugoročne obaveze. Tek 2002.godini preduzeće je uspelo

ispoštovati pravilo finansiranja po kome odnos između stalnih izvora i stalnih sredstava treba

da bude veći od 1.

Analiza zarađivačke sposobnosti- Polazeći od opšteprihvaćenog stanovišta da

rentabilno preduzeće i uz lošu finansijsku strukturu može uspešno da posluje, kao i od toga

da preduzeće koje posluje sa dobitkom može da zapadne u finansijske teškoće i pored toga

što ima povoljnu finansijsku strukturu, celu ocenu finansijskog položaja preduzeća nemoguće

je dati bez sagledavanja njegove zarađivačke sposobnosti i ocene rentabilnosti.

Tabela 9. Uporedni bilans uspeha preduzeća ''Boska'' od 2000 do 2002 .godine (u 000 dinarima)

R/b Pozicije Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Poslovni prihodi

Finansijski prihodi

Vanredni prihodi

20.902

5.166

1.866

47.227

8.100

3.663

280.530

10.764

1.134

4. UKUPNI PRIHODI (1 do 3) 27.934 58.900 292.428

5.

6.

7.

Poslovni rashodi

Finansijski rashodi

Vanredni rashodi

18.144

6.012

2.556

44.700

8.100

3.420

264.960

12.285

5.400


37


8. UKUPNI RASHODI ( 5 do 7) 26.712 56.220 282.645

9. Revalorizaciona rezerva 918 1.209 648

10. BRUTO DOBIT ( 4-8-9) 304 1.561 9.135

11.

12.

13.

Porezi i doprinosi

Bruto I.d.i.z.p. iz dobiti

Akumulacija

192

67

45

1.215

300

46

7.440

1.500

195

Prezentirana struktura bilansa uspeha omogućava iskazivanje poslovnog dobitka kao

razlike između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, odnosno kao finansijskog rezultata

koji proizilazi iz osnove delatnosti, zbog koje je preduzeće i osnovano, zatim, rezultata koji

proističe iz finansijke sfere, rezultata koji proizilaze iz vandrenih prihoda i vandrednih

rashoda.

Da bi se stekla predstava o tome koja je sfera poslovne aktivnosti u najvećoj meri uticala

na ukupno ostvareni finansijski rezultat preduzeća,izvršićemo dekomonovanje bruto dobiti

na: rezultat iz osnovne delatnosti, rezultat po osnovu finansiranja i rezultata koji proističe iz

vandrednih prihoda i vandrednih rashoda.

Analiza rezultata iz osnovne delatnosti pokazuje sledeće:

Tabela 10. Rezultat iz osnovne delatnosti u periodu od 2000.do 2002 god. (u 000 din.

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Poslovni prihodi

Poslovni rashodi

Poslovni DOBITAK (1-2)

20.902

18.144

2.758

47.227

44.700

2,527

280.530

264.960

15.570

Kao što prezentirana tabela indicira, preduzeće je u posmatranom periodu ostvarilo

pozitivan finansijki rezultat. Da bi se menadžmentu preduzeća, dostavila realna informacija o


38


stepenu ostvarene efikasnosti poslovanja, neophodno je apsolutni iznos ostvarenog

poslovnog dobitka dovesti u vezu sa obimom angažovanih poslovnih sredstava.

Tabela 11.Stopa prinosa na ukupno angažovana sredstva u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Poslovni dobitak

Ukupno angaž.sredstava

Stopa prinosa na angaž.sredst.(1/2)

2.758

223.692

0,012

2.527

332.928

0,008

15.570

756.720

0,021

Stopa prinosa na angažovana poslovna sredstva u 2000.godini iznos:

Posl.dobitak 2000 x Posl.prihodi 2000 = 2.758 x 20.902 = (0.132)x(0.093)=0.012

Posl.prihodi 2000 ukupna.ang.sred. 20.902 223.692

Na osnovu prezentirane stope prinosa na angažovana poslovna sredstva može se izvesti

zaključak o izuzetno niskom stepenu efikasnosti poslovanja posmatranog preduzeća.

Analiza rezultata po osnovu finansiranja-Na ostvareni bruto dobitak preduzeće utiče i

rezultat po osnovu finansiranja:

Tabela 12,Rezultat po osnovu finansiranja u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Finansijki prihodi

Finansijski rashodi

Rezultat iz finansiranja

5.166

6.012

-846

8.100

8.100

-

10.764

12.285

-1.521


39


Rezultat po osnovu finansiranja, kao što indicira ova tabela, je negativan. Visoki rashodi

finansiranja pokazuju da analizirano preduzeće nema dovoljno stalnih izvora (sopstvenih i

tuđih) za finansiranje povećanog angažovanja sredstava što je i dovelo do pojave negativnog

rezultata po osnovu finansiranja.

Analiza rezultata koji proističu iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda-Vanredni

prihodi i vanredni rashodi utiču na ostvareni bruto dobitak preduzeća:

Tabela 13. Rezultat koji proističe iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda u periodu od

2000.do 2002.god

R/b.

Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

Vanredni prihodi

Vanredni rashodi

Rezultat

1.866

2.556

- 690

3.663

3.420

+ 243

1.134

5.400

- 4.466

Ovakav razvoj rezultata, koji proizilazi iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda imao je

negativne posledice po ostvareni bruto dobitak preduzeća. Struktura ostvarenog finansijskog

rezultata prikazana u uporednim bilansima uspeha izgleda:

Tabela 14.Struktura ostvarenog finan.rezultata u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000

dinarima)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.

1.

2.

3.

4.

Rezultat iz osnovne delatnosti

Rezultat iz finansiranja

Revalorizaciona rezerva

Rezultat iz van.prih.i van.rash.

2.758

-846

-918

-690

2.527

-

-1.209

+243

15.570

-1.521

-648

-4.266

5. Bruto dobit ( 1 do 4) 304 1.561 9.135


40


Kao što iz prezentirane tabele, skoro sav efekat iz osnovne delatnosti umanjio se zbog

negativnog rezultata ostvarenog po osnovu finansiranja i po osnovu vanrednih prihoda i

vanrednih rashoda.

Tabela 15. Raspodela ostvarenog rezultata u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)

R/b. Pozicije

Period

31.12.2000. % 31.12.2001. % 31.12.2002. %

1.

2.

3.

Porezi i doprinosi

Bruto.I.d.i.z.p. iz dobiti

Akumulacija

192

67

45

63,16

22,04

14,80

1.215

300

46

77,83

19,22

2,95

7.440

1.500

195

81,44

16,42

2,14

4. Bruto dobit 304 100 1.561 100 9.135 100

Prezentirana tabela pokazuje odnos velikog učešća države, stalnom padu životnog

standarda i padu akumulacije u ostvarenom rezultatu preduzeća, a to znači i lošu budućnost i

prosperitet preduzeća.


41


ZAKLJUČAK

U ovom radu izvršeno je pojmovno uopštavanje finansijske situacije kroz

sagledavanje finansijske situacije i evoluciju shvatanja finansijskog stanja. Na primeru

konkretnog preduzeća prikazana je informaciona podloga za analizu finansijske situacije i

značaj i analitička vrednost racio brojeva.U analizi su primenjeni međunarodni

računovodstveni standardi.

Da bi menadžment preduzeća mogao da vodi preduzeće ka stabilnom rastu i razvoju

mora da uzima analizu poslovanja kao osnovni element preko koga će steći realnu osnovu za

realizaciju svih postavljenih ciljeva i vizija od strane vlasnika.Analiza bilansa stanja i bilansa

uspeha u cilju zaštite svih učesnika u lancu:vlasnil-akcionar-poverilac,mora da bude vrlo

ozbiljan posao poveren računovodstvenim i knjigovodstvenim stručnjacima,koji će koristiti

sva svoja znanja iz oblasti računovodstva morati poštovati zakonsku regulativu zemlje u

kojoj preduzeće deluje.

Poslujući po zakonskim računovodstvenim standardima,bez obzira na koju varijantu

analiza bilansa se odluči,menadžment preduzeća će izvršiti i zaštitu poverioca,kao i ostalih

zainteresovanih učesnika u preduzeću,u zavisnosti od postavljenih dugoročnih i kratkoročnih

ciljeva preduzeća.Kad se posmatra dugoročno,svaka korištena teorija bilansa mora prikazati

elemente iz kojih se vidi da li je ulaganje poverioca sigurno ili ne,a ako se posmatra


42


kratkoročno,tada će se na momente činiti da je poverenje poverioca izigrano,ali treba

napomenuti da je to samo trenutno stanje koje ne ukazuje na stvarne namere preduzeća u

dugoročnim planovima rasta i razvoja.

LITERATURA

1. Prof.Dr.S.Vidaković,Analiza Poslovanja Preduzeća u tržišnoj privredi,Beograd,2001.

2. Dr.M.Kovačević Finansiska situacijaOOUR-A,Delta pres,Beograd,1976.

3. Dr.Č.Ljubojević,,Marketing usluga,Fakultet za uslužni biznis,Novi Sad 2004.

4. Dr.J.Rodić,,Teorija i analiza bilansa, Beograd,1990.

5. Dr.J.Rodić,,Poslovne finansije,Ekonomika, 1991.


43



44

Documents

Aaliza finansijske situacije