A. SAVREMENE DEMOKRATIJE B. TOM I C. D. SADRŢAJ · 2020. 10. 13. · 1. Kumulativno dejstvo istorije, geografije, demografije i psihologije. 2. Politiĉka i demokratska kultura Teorijsko-ideološki

1

A. SAVREMENE DEMOKRATIJE B. TOM I

C.

D. SADRŢAJ

Uvod

OPŠTI DEO

POJAM I MODELI DEMOKRATIJE

I. Znaĉaj prouĉavanja zapadne demokratije

II. Pojam i modeli demokratije

1.Termin i pojam demokratije

2. Modeli demokratije

A. Modeli demokratskog sistema

B. Klasifikacija demokratija

C. Efekti teorijskih modela demokratije

III. Demokratski principi i institucije

1. Osnovni principi i politiĉki sklopovi-arene

A. Politika, politiĉki sistem i drţava

B. Drţava i globalizacija

C. Pravna drţava i demokratija Vladavina prava ili vladavina ljudi

D. Nacija, drţava i demokratija

Nacionalna ili graĊanska drţava

E. Socijalno-pravna ili korporativno-transmisiona

drţava

F. Reduciranje opsega politike i drţave Politiĉki sistem, drţava i sloboda

2. Organizacija politiĉke vlasti

A. Vertikalna organizacija vlasti

B. Horizontalna organizacija vlasti Predstavniĉka parlamentarna

demokratija

a. Parlament i parlamentarna demokratija

a1. Funkcije parlamenta

a2. Uticaj i rejting parlamenta u savremenim uslovima

2

b. Izvršna vlast

c. Sudska vlast

C. Oblici organizacije politiĉke vlasti C1. Parlamentarizam naspram prezidencijalizma

a. Predsedniĉki sistem

b. parlamentarni sistem

c. Tipovi parlamentarnog sistema

d. polupredsedniĉki sistem

e. Skupštinski sistem

C2. Monarhija naspram republike

3. Izbori i izborni sistem

A. Funkcije izbora

B. Vrste izbora

C. Izborni sistemi

D. Ograniĉenja mogućnosti izbora

4. Partije i partijski sistem

A. Nastanak i bitne komponente partija

B. Kritika partija a. Negativna kritika partija

b. Odbrana odgovarajućeg statusa-funkcija partija

C. Umereno opadajuća uloga partija

D. Proces konvergencije partija

E. Tipovi partija

F. Tipologija partijskih sistema

G. Partijsko-sistemska i socijalna struktura

H. Dvopartijski naspram višepartijskog sistema

I. Osnovne partijske porodice

J. Organizacija politiĉkih partija

K. Opšti status i promene partija i u partijama

5. Interesne grupe

6. Mas-mediji i participacija

IV. Determinante i efekti demokratskih sistema

3

1. Determinirajući uslovi demokratije

2. ProsuĊivanje efekata politiĉkih sistema

POSEBNI DEO

VELIKI SISTEMI DEMOKRATIJE

ODELJAK PRVI. AMERIĈKI PREZIDENCIJALIZAM IzmeĊu demokratskog i imperijalno-globalistiĉkog prezidencijalizma

UVOD

GLAVA PRVA. STVARANJE POLITIĈKOG SISTEMA I

USTAV

I. Predustavna kolonizacija i politiĉka sedimentacija

1. Talasi-vidovi kolonizacije

2. Objedinjavanje otpora Velikoj Britaniji

3. Rasprave pre donošenja ustava

E. II. Konstitucionalizacija revolucije. Ustav 1787.

GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI I INSTITUCIJE

I. Osnovni principi, politiĉki sistem, drţava i nacija

1. Politiĉki sistem, drţava i nacija

2. Slobode i prava

3. Politiĉka elita

F.

G. II. Organizacija politiĉke vlasti

H. I. 1. Vertikalna organizacija vlasti

J.

K. A. Federativno ureĊenje

a. Kooperativni politiĉki federalizam

b. Korporativni federalizam

L. B. Lokalna uprava

M. N. 2. Horizontalna organizacija vlasti

O. A. Predsedniĉki sistem i ameriĉka kohabitacija

4

a. Kongres a1. Funkcije Kongresa

a2. Predstavniĉki dom

a3. Senat

a4. Socijalna struktura Kongresa

a5. Kongresni odbori

a6. Zakonodavni proces

a7. Pogodnosti poslanika

b. Predsednik SAD

P. b1. Dileme oko profila predsedništva-

predsednika b2. Funkcije i izvori moći predsednika

b3. IzmeĊu modernog i autoritarno-voluntaristiĉkog

predsednika

c. Vrhovni sud

III. Izbori i izborni sistem

1. Istorija i organizacija izbora

A. Kratak osvrt na istoriju izbora

B. Faze u izbornom sistemu

2. Izbori za Kongres

3. Izbor Senata

4. Predsedniĉki izbori A. Uslovi kandidature i uslovi za uspeh

B. Postupak za izbor predsednika

5. Izborna kampanja A. Stilovi kampanje

B. Ciljevi i tehnike kampanje

C. Debate predsedniĉkih kandidata

6. Faktori opredelenja biraĉa

Q. R. IV. Partije i partijski sistem

S. 1. Geneza politiĉkih partija

2. Funkcije partija

3. "Tvrdi" dvopartizam i meke partije

A. Republikanska partija B. Demokratska partija

C. Socijalna osnova i idejno-politiĉki profil partija

5

T. C1. Programi partija C2. Partijska identifikacija

4. Organizacija partija

5. Pokušaji stvaranja trećih partija

6. Finansiranje partija

U. V. V. Grupa za pritisak

VI. Javno mnenje i masmediji

VII. Participacija

VIII. SAD i globalizacija

GLAVA TREĆA. OSNOVNE DETERMINANTE i

PRAVCI

REFORMISANJA POLITIĈKOG SISTEMA

I. Determinante politiĉkog sistema.

W. 1. Kumulativno dejstvo istorije, geografije, demografije i

psihologije.

2. Politiĉka i demokratska kultura Teorijsko-ideološki pentagon

A. Individualistiĉki liberalizam i komunitarizam

B. Konzervativizam i liberalizam

C. Funkcionalistiĉko-scientistiĉka naspram

nefunkcionalistiĉkih gledanja

D. Pluralizam teorija-modela demokratije

E. Postmodernizam i pragmatizam

F. Dometi empirijskih analiza sloţene alhemije politiĉke

kulture

3. Znaĉaj ustava i rane konstitucionalizacije politiĉkog

poretka

4. Ekonomsko-socijalna struktura

5. Nacionalno-rasna struktura

6. MeĊunarodni odnosi i spoljno-politiĉka strategija

II. Mogućnosti i pravci reformisanja ameriĉkog sistema.

ODELJAK DRUGI

BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

Uvod

6

GLAVA PRVA. NASTANAK I RAZVOJ POLITIĈKOG

SISTEMA

I. Pred-politiĉko stanje

II. Politiĉke pro-parlamentarne i

konstitucionalno-demokratske faze

GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI, INSTITUCIJE I

PROCESI

I. Osnovni principi, politiĉki sistem i drţava

1. Ustav ujedinjenog kraljevstva 2. Politiĉki sistem i drţava

3. Politika i pravo Ljudska prava

4. Politiĉka elita

II. Organizacija politiĉke vlasti

1. Vertikalna organizacija vlasti A. Unitarno ureĊenje

B. Lokalna uprava

2. Horizontalna organizacija vlasti

IzmeĊu parlamentarno-kabinetske

vladavine i diktature kabineta

A. Poloţaj. struktura i funkcije parlamenta

a. Opšti ugled, poloţaj i funkcije parlamenta

b. Institucionalna struktura parlamenta

b1. Gornji dom

b2. Donji dom

c. Socijalna i profesionalna struktura

d. Zakonodavni proces

e. Parlamentarni profesionalizam i moral

B. Poloţaj i funkcije vlade

a. Motor politiĉke mašinerije

a1 Organizacija vlade

a2 Poloţaj i uloga premijera

b.Administracija

C. Mesto monarha-kraljice

D. Poloţaj i funkcije suda i sudovanja

7

III. Izbori i izborni sistem 1. Istorija, karakter i organizacija izbora


B. Vreme zakazivanja izbora I mandat poslanika

C. Izborne jedinice I biraĉko pravo

D. Karakter izbornog sistema-metoda

2. Izborna kampanja A. Izborna kampanja, propaganda politiĉki marketing

B. Finansiranje izborne kampanje

IV. Politiĉke partije i partijski sistem 1 Opšta obeleţja partija i partijskog sistema

2. Relevantne partije A. Konzervativna partija

a. Nastanak Konzervativne partije

b. Socijalna osnova I ideologija

c. Organizacija Konzervativne partije

B. Laburistiĉka partija.

Od starih do "Novih laburista"

a. Nastanak i karakter Laburistiĉke partije

b. Socijalna osnova i ideologija

c. Organizacija Laburistiĉke partije

C. Regionalne i male partije

V. Interesne grupe

VI. Mas mediji

VII. Participacija

VIII. Ujedinjeno kraljevstvo, Evropska unija i globalizacija

GLAVA TREĆA. DETERMINANTE I "BELA POLJA"

POLITIĈKOG SISTEMA

I. Determinante politiĉkog sistema 1. Geografsko-psihološki i istorijski faktori

2. Politiĉki sistem i nacionalno pitanje

3. Društveno-ekonomski faktori

4. Kultura i mentalitet A. Kulturne predispozicije

B. Liberalizam i anarhizam

C. Konzervativizam

D. Od socijalistiĉkog do novog laburizma

8

II. "Bela polja" i pravci promena politiĉkog sistema

ODELJAK TREĆI

FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM

Uvod

GLAVA PRVA. KRATAK ISTORIJSKI OSVRT

I. Opšti pogled na genezu politiĉkog sistema

Dve velike politiĉke tradicije

1. Autoritarna tradicija i nasleĊe

2. Republikanska tradicija

A. Ĉetiri revolucije

B. Francuska revolucija

C. Deklaracija prava ĉoveka i graĊanina

D. Ustavno-pravno oblikovanje politiĉkog sistema

a. Prvi post-revolucionarni ustav 1791

b. Montanjarski ustav 1793

c. Direktorijalni ustav

d. Napoleonovi ustavi- 1799, 1802, 1804

e. Ustavi 1814, 1830

f. Novi podstrek ustavnosti: ustavi 1848, 1852, 1870.

g. Ustavi fragmentarnog parlamentarizma: Treća i

Ĉetvrta republika i njihovi ustavi-1875 i 1946.

g1. Treća Republika- Ustav 1875

g2. Ĉetvrta Republika (1946-1958)- Ustav 1946

GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI, INSTITUCIJE

I PROCESI PETE REPUBLIKE

I. Osnovni principi i drţava.

1. Peta republika i ustav 1958

2. Suverena demokratska i socijalna drţava

3. Osnovna prava i slobode

4. Politiĉka elita

9


1. Vertikalna organizacija vlasti Unitarna drţava

2. Horizontalna organizacija vlasti

A. Izvršna vlast

a. Predsednik Republike

a1. Poloţaj i funkcije Predsednika

a2. Odgovornost i mogućnost impiĉmenta predsednika

a3. Kancelarija predsednika

b. Vlada

Savet ministara i savet kabineta

b1. Struktura vlade

b2. Funkcije i uticaj vlade na parlament

b3. Predsednik i vlada

b4. Prvi ministar

c. Ekonomski i socijalni savet

d. Drţavna uprava

B. Poloţaj, karakter i struktura parlamenta

a. Struktura parlamenta

a1. Nacionalna skupština

a2. Senat

b. Funkcije parlamenta

c. Rad parlamenta i zakonodavni proces

d.Poslaniĉka pitanja

d. Parlamentarni odbori

C. Ustavni savet

D. Racionalizam ili birokratizovani parlamentarizam

Status i granice parlamenta

3.Izbori i izborni sistem A. Pravo glasa

B. Izbori za Predsednika

C. Parlamentarni izbori

a. Izbori za Nacionalnu skupštinu

b. Izbori za Senat

c. Izborna kampanja

d. Finansiranje izbora

4. Politiĉke partije i partijski sistem

10

A. Karakter partija i partijskog sistema

B. Partijski spektar i osnovne partijske porodice

a. Umerene centro-desne partije

a1. Okupljanje za republiku (RPR)-Degolistiĉka partija

a2. Unija za francusku demokratiju (UDF).

b. Centristiĉke partije

b1 Republikanski narodni pokret (Mouvement Republicain

Populaire

MRP

b2 Radikalne partije

c. Ekstremne desne partije

Nacionalni front (FN)

d. Leva i centro-leva partijska porodica

d1. Socijalistiĉka partija

d2. Uje dinjena socijalistiĉka partija

d3. Komunistiĉka partija

d4. Zeleni

5. Interesne grupe

6. Mas-mediji. Organi javnog mnenja

7. Politiĉka participacija-Neposredno odluĉivanje

8. Francuska, Evropska zajednica i globalizacija

GLAVA TREĆA. OSNOVNE DETERMINANTE I EFEKTI

POLITIĈKOG SISTEMA

I. OSNOVNE DETERMINANTE POLITIĈKOG

SISTEMA

1. Ekonomsko-socijalni uslovi-faktori

2 Uticaj religije i religijske podele

3. Etniĉka slika i podela

4. Politiĉko-institucionalni i pravni faktori Eksperimentalna laboratorija politiĉke morfologije

5. Kultura i tradicija

6. Geografija i demografija

II. KLIZNA PODRUĈJA I EFEKTI POLITIĈKOG

SISTEMA Kohabitaciono-hibridni ili "ĉisti" model politiĉkog sistema

11

ODELJAK ĈETVRTI NEMAĈKA "KANCELAR" DEMOKRATIJA

Uvod

GLAVA PRVA. GENEZA POLITIĈKOG SISTEMA


II. Ustavno-pravno uobliĉavanje nemaĉke drţave Ĉetiri nemaĉka ustava

1. Ustav 1849

2. Ustav 1871

3. Vajmarski ustav

4. Totalitarni intermeco

5. Ustav-Osnovni zakon 1949

GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI, INSTITUCIJE

I PROCESI

I. Osnovni principi i drţava

1. Pravna i socijalna drţava

"Drţava blagostanja"

2. IzmeĊu pravne drţave i principa vladavine prava

Osnovna prava i slobode

3. Politiĉka elita


1. Vertikalna organizacija vlasti

A. Nemaĉki federalizam

a. Kooperativni federalizam

b. Finansijski federalizam

B. Lokalna uprava

2. Horizontalna organizacija vlasti Parlamentarno-kancelarski model

A. Poloţaj, funkcije i struktura parlamenta

12

a. Bundestag

a1 Funkcije Bundestaga

a2 Zakonodavni proces i parlamentarna debata

a3 Tok zakonodavnog procesa

a4 Struktura Bundestaga

a5 Parlamentarni odbori

b. Bundesrat

B. Izvršna vlast

a. Predsednik

b. Vlada

b1. Karakter vlade

b2. Poloţaj i uloga kancelara

c. Administracija

C. Sudovanje i Savezni ustavni sud

III. IZBORI I IZBORNI SISTEM 1.Geneza i karakter izbora

2. Mešoviti izborni sistem

3.Granice izbora i izborna kampanja

IV. Politiĉke partije i partijski sistem 1. Racionalizovani više-partijski sistem

"Svadba slonova"

A. Socijal demokratska partija

B. Hrišćansko demokratska partija

C. Slobodna demokratska partija

D. Male partije

2. Spektar osnovnih partija

V. Interesne grupe

VI. Mas mediji i javno mnenje

VII. Politiĉka participacija-saodluĉivanje

VIII. Nemaĉka, Evropska zajednica i globalizacija

GLAVA TREĆA. DETERMINANTE I EFEKTI POLITIĈKOG

SISTEMA

I. OSNOVNE DETERMINANTE POLITIĈKOG

SISTEMA 1. Istorijski i geografski faktori


13

4. Demografska slika i determinanta politike

5. MeĊunarodni faktor

6. Mesto i znaĉaj religije

7. Politiĉka kultura

II. EFEKTI POLITIĈKOG SISTEMA RAZVOJ BEZ VEĆEG EKSPERIMENTISANJA

14

UVOD

Demokratija je danas verovatno najfrekventnija reĉ. Ona je postala parola i

zaštitni znak mnogih poredaka i grupa ĉesto i nezavisno od toga kakav je karakter i

stvarno ponašanje tih subjekata u društvu i politici. Ovaj novi planetarni "prasak"

demokratije nije bez svoga pokrića. Pogleda li se istorija i mapa savremenih politiĉkih

poredaka i procesa videće se da je proces demokratizacije širom sveta snaţno

napredovao. Nikada ovaj svet nije imao toliko konstituisanih demokratskih poredaka i

tako širok i intenzivan proces demokratizacije kao danas. Po nekim istraţivanjima i

kazivanjima danas su gotovo pola od blizi dvesta drţava demokratske. Ako bi ĉak

smatrali da su takve procene suviše optimistiĉne i bez dubljeg opravdanja, pa ih zato

skratili na pola, opet bi pedeset demokratija bila impozantna cifra i dokaz snaţnog trenda

razvoja demokratije u savremenom svetu.

No, naporedo sa ovim optimistiĉkim tonovima, postoje brojne brige i zebnja od

tendencija, pojava i snaga koje stoje na retrogradnim konzervativnim i autoritarnim

pozicijama i koje pretstavljaju ozbiljne pretnje ne samo društvenom i demokratskom

razvoju već i opstanku savremenog sveta. Zebnje se povećavaju saznanjem ili sumnjama

da su retrogradne snage u novije vreme, iz raznoraznih razloga, radikalizovane, i postale

jednako snaţne kao i faktori razvoja. Ako se ima u vidu da je za razaranje duštva i sveta

potrebno mnogo manje mudrosti, znanja i napora nego za stvaralaĉke aktivnosti,

pomenute sumnje i nisu bez osnova.

Pri tome, ne treba imati iluzija da su sile zla i destrukcije odnosno protivnici ili

koĉnice demokratije samo u odreĊenim teroristiĉkim grupama ili u autoritarnim i

nazadnim porecima. Dobar deo tih koĉniĉkih mehanizama nalazi se u samim razvijenim

zemljama. Preterane ambicije vladavine svetom i ljudima širom planete iz odreĊenih

centara razvijenih zemalja, dovodi do otpora potisnutog, nerazvijenog i marginalizovanog

dela sveta. Otpori su naroĉito jaki, kad i ako razvijene zemlje osvajaju bogatstvo drugih

nemoćnih zemalja pod geslom globalizacije, oslobaĊanja i demokratizacije. I jedno i

drugo ima kobne posledice za ukupan razvoj savremenog društva i ĉoveka. Okupacije,

otimanja i poniţenja drugoga, po pravilu slabijega, pod egidom demokratije, dovode do

kompromitovanja demokratije posebno zapadne demokratije.

15

No, pretnje, prepreke i otpori demokratiji ne stiţu samo iz odreĊenih

neprijateljskih gnezda odnosno protivnika demokratije, već i iz niza drugih okolnosti ili

teškoća pa i iz odreĊenih slabosti bolje reći nesavršenosti same demokratije. Naţalost ni u

politiĉkoj nauci, a kamo li u praktiĉnoj politici, nije obraćana dovoljna paţnja na neku

vrstu manipulativnog potencijala demokratije niti na odreĊenu vrstu objektivnih teškoća i

manjkavosti u konstituisanjo posebno u funkcionisanju demokratije.

Tegobno i riziĉno doba

Demokratija sve više postaje manipulativni pojam, sredstvo koje je

funkcionalizovano s obzirom na interese jaĉega i zbog toga ne budi poverenje i nadu

dobrog dela sveta. Glavno sredstvo funkcionalizacije odnosno instrumentalizacije

demokratije postaju sredstva komunikacije odnosno masmediji. Dirigovana masmedijska

silesija danas tehniĉki lako pretvara silu u pravo a pokoravanje u duţnost, o ĉemu su

govorili veliki politiĉki mislioci, posebno Ruso. Zajedno sa masmedijskim kompleksom,

deluju i pozamašni delovi drugih elita javnog ţivota od prirodnih do društvenih nauka,

knjiţevnosti i umetnosti. Dobar broj ovih visokih akademskih poslenika deluje kao

subelita vladajuće politiĉko-ekonomske elite. Na taj naĉin, relativno uska struktura

vlastodrţaca ima široku lepezu pomoćnika i podrške u svim delovima društva posebno u

najvišem sloju javnih poslenika razliĉitog profila i provenijencije. U ovom širokom krugu

subelitâ treba traţiti faktor stabilnosti poredaka razvijenog sveta, što je kao deo logike

vlasti i vladavine još poodavno uoĉio Monteskije.

Oktopod moći koga je iznedrio razvijeni svet, osvaja i prisvaja bogatstvo sveta,

novom ideologijom i oruţjem, uz bogatu logistiĉku podršku masmedija i bez obaziranja

na eventualne primedbe i otpore drugih. Moţda jaĉanje nekoliko ili jedne supersile i ne bi

bilo tako loše, ako bi te ili ta supersila delovali u svom interesu, ali ne na štetu drugih.

Ali, stvari i procesi za sada ne teku na taj naĉin. Ĉini se da super-sili koja je u svom

razvoju i snazi preterano nabrekla i odmakla od drugih priliĉno daleko, nije stalo samo da

jaĉa i razvija sebe, već i da istovremeno slabi druge posebno svoje aktuelne ili

potencijalne rivale. Ona strategiju svog napredovanja uslovljava onesposobljavanjem

drugog za bilo kakav vid kompeticije a kamo li za suprematiju. Kao potencijalne rivale

ona smatra ne samo pojedine zemlje, već i skupine zemalja koje bi mogle da se udruţuju

i tako prave neku kontrabalansirajuću silu koju bi drugi, veliki i mali, morali da

16

respektuju. Ona je prosto opsednuta identifikacijom ne samo aktuelnog nego i mogućeg

budućeg neprijatelja.

Upravo na toj liniji poĉinju kontradiktorna dejstva super sile. Takvom strategijom

supersila ulazi postepeno u fazu koja pomalo liĉi na osvajaĉke pohode Aleksanndra

Velikog. Svaka imperija je nastojala da se što više širi i jaĉa, ali je u tome dostaizala

visine ili granice koje više nije mogla da kontroliše, odrţava i izdrţava. Izdrţavanje takve

pretenciozne makrosile, koja posle osvajanja zemlje verovatno raĉuna i na osvajanje

drugih planeta, traţi velike troškove koji se ne mogu pokriti sredstvima iz svoje zemlje

osim na uštrb standarda graĊana. Zato ona ţeli da koristi izvore bogastva drugih zemalja.

A za to je potrebna uopotreba sile kako nam to pokazuju vrlo drastiĉno primeri Iraka,

Avganistana i mnogih drugih bombardovanih i ojaĊenih zemalja.

Sve to dovodi do bar tri znaĉajne posledice iz kojih se mogu roditi nove snage i

novi neoĉekivani obrti. Prvo, valja pomenuti pojavu jakog otpora manje razvijenih i

nerazvijenih zemalja i grupa. Primeri nekih latino-ameriĉkih zemalja to veoma jasno

pokazuju. Drugo, sve je veće nezadovoljstvo dobrog dela graĊana u razvijenim zemljama

kratkovidom i agresivnom politikom njihove politiĉke elite. Treće, obe te pojave, i druge

stvari, dovode do nepoverenja u demokratiju i demokratske institucije. Postavlja se jedno

elementarno pitanje: kako je moguće da najuzornije zapadne demokratske zemlje, na koje

su se ugledale druge zemlje, postanu tako agresivne i bezobzirne u rušenju ili uništavanju

drugih zemalja, poredaka i njihovih graĊana. Postoji opasnost da u novije vreme zapadne

zemlje postanu simbol dominacije i sile, a ne modeli demokratije koje treba slediti. Takva

priliĉno autoritarna spoljna politika traţi i neke autoritarne crte domaćeg politiĉkog

poretka.

Danas je uveliko jasno da je većinska baziĉna populacija, i u najrazvijenijim

zemljama, sve manje u mogućnosti da kontroliše odnosno kontestira i legitimira

ekspanzionistziĉko-imperijalne delove politiĉke elite. Politiĉka elita je toliko

"uznapredovala" i razvila masmedijske i druge manipulativne tehnike i sposobnosti

autolegitimacije, da klasiĉni naĉini legitimacije odozdo gube svoj nekadašnji znaĉaj i

snagu. Pribliţava se izgleda vreme kad bi politiĉka elita mogla da ono što radi spolja, u

drugim zemljama, radi i na domaćem tlu. To već uoĉavaju i ne primaju blagonaklono

progresivniji delovi ameriĉke populacije i elite. Tako se politiĉka elita najmoćnijih drţava

17

odnosno najmoćnije drţave ili super-drţave pretvara u globalnu silu koja poĉinje da

gricka tekovine demokratije u svojoj sopstvenoj zemlji. Primeri izbornih manipulacija,

zloupotrebe "ovalnog kabineta", drţanje tajnih "antiteroristiĉkih" zatvora CIA-a u

inostranstvu, transporti zarobljenika iz zemlje u zemlju bez obaveštavanja tamošnjih

vlasti, cvetanje malih i velikih preduzeća tajnih sluţbi koja izmiĉu demokratskoj kontroli,

uvoĊenje nove vrste prisluškivanja sopstvenih graĊana ( prisluškivanje telefornskih

razgovora i elektronske pošte) i druga kršenja demokratskih principa i institucija svedoĉe

o izvesnom potiskivanju demokratije.

Iz ameriĉke domaće javnosti stiţu zamerke uţoj politiĉkoj eliti posebno

politiĉkom ĉelniku zbog "imperijalnog naĉina vladanja", ali oni na to ne obraćaju veću

paţnju. Republikanci imaju većinu u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti i smatraju da

im to daje dovoljno legitimnosti za preduzimanje odreĊenih mera. To što većina

populacije ne odobrava veliki deo njihovih mera oni guraju pod tepih. Politiĉke aspiracije

i megalomanija politiĉke elite nadilazi ne samo njihov politiĉki uzrast i sposobnost već i

mogućnost zadovoljavanja takvih nerealnih i nehumanih aspiracija.

Ovo daje povoda nekim analitiĉarima i kritiĉarima da poveruju i tvrde kako tako

nešto ne bi moglo da se desi u parlamentarnom sistemu, jer bi vlada Dţordţa Buša pala

2005 godine. Nama ovakve primedbe i pretpostavke, ma koliko lepo zvuĉale, izgledaju

suviše oprimistiĉne i naivne, s obzirom na to da se sliĉne stvari rade i u britanskom

parlamentarnom sistemu. Tako je krajem 2005 godine Blerova vlada predloţila zakon

koji predviĊa mogućnost pritvora osumnjiĉenih do 90 dana bez podizanja optuţnice ( po

trenutno vaţećem zakonu taj rok je iznosio 14 dana). Sliĉne tome su i odreĊene kaznene

mere za "indirektno podsticanje terorizma". Takvi predlozi i mere su, kako je konstatovao

"Amnesti International", opasan korak koji ugroţava ljudska prava, nezavisnost sudstva i

vladavinu zakona. A i kad se radi o SAD, teško je reći da su mnogo ĉistije ruke

parlamentu nego izvršnoj vlasti. Neka novija otkrića govore da ni parlament nije imun

od takvih pojava kakve su mito, korupcija i druge neĉasne radnje. Korupcionaška afera s

kraja 1995 snaţno je potresla SAD i ozbiljno dovela u pitanje dignitet njenih

najpoznatijih institucija. Zvaniĉno je objavljeno da je više od pola kongresmena ( 220 od

435 ĉlanova predstavniĉkog doma) potonjih nekoliko godina prodavalo svoje glasove u

kongresnom odluĉivanju za odreĊene svote novca koje su nudili i davali odreĊeni lobisti.

18

Ako ovakve parlamentarne pojave mogu da se dešavaju i budu skrivane duţe vremena

odnosno sluĉajno otkrivane u najrazvijenijim zemljama, šta bi se tek moglo reći za druge,

manje razvijene zemlje i njihove parlamentarne sisteme.

Na ovo pitanje smo se nešto šire osvrnuli da bi pokazali koliko je danas teško dati

prednost jednom ili drugom tipu sistema, u ovom sluĉaju predsedniĉkom ili

parlamentarnom sistemu, i koliko su oba tipa sistema, kao i drugi vidovi sistema podloţni

kvarenju. Oni ukazuju i na izvesnu insuficijentnost samo institucionalnog inţinjeringa

odnosno insitucionalnih aranţmana za odgovarajuće demokrtatsko konstituisanje i

funkcionisanje politiĉkih sistema. Istinsko demokratsko delovanje jednog politiĉkog

poretka zahteva pored insitucionalnih aranţmana i druge faktore i uslove. Zato u izboru

jednog ili drugog sistema potrebno je dobro odvagati kako ozbiljnu pro i kontra

argumentaciju, tako i niz drugih osnovnih pretpostavki za uspešno funkcionisanje jednog

sistema, bez obzira da li je on parlamentarni ili predsedniĉki. Ĉesto razlozi za neke

anomalije ili rupe u funkcionisanju politiĉkog sistema odnosno demokratije i nisu u formi

njenih institucija, u njenom predsedniĉkom ili parlamentarnom karakteru, već u dubljim

slojevima istorije i društva. Time se ne ţeli potisnuti znaĉaj institucija, već samo istaći

znaĉaj i drugih faktora za odreĊivanje karaktera i funkcionisanje jednog politiĉkog

sistema.

Protivreĉno ponašanje super-drţavâ

Politiĉka elita super-draţavâ se protivreĉno ponaša u svojoj zemlji i na strani. U

svojoj zemlji ona jaĉa drţavu i odrţava demokratiju u nekim elementarnim obrisima, a na

strani slabi druge drţave i instalira svoje upravljaĉikie postaje pod vidom uvoĊenja

demokratije ili demokratizacije tih zemalja. U drugim drţavama se, pod egidom

institucija civilnog društva, stvaraju paralalne politiĉke organizacije koje su izdrţavane,

programirane ili dirigovane spolja i deluju, ne retko, pored odnosno protiv interesa tih

zemalja.

Moglo bi se reći da se savremeni svet i civilizacija nalaze u jedno nezahvalno

vreme koje pokazuje znake dovoĊenja u pitanje demokratije kako iznutra tako i spolja,

kako u zemljama osnivaĉima, proiuzvoĊaĉima i izvoznicima demokratije, tako i u

zemljama koje su namerene na demokratski razvoj, i dakako, u autoritarnim

antidemokratskim zemljama. Ĉini se da je svet, i svojim razvijenim i nerazvijenim delom,

19

izišao na horizont sa koga ne zna kuda dalje. Jasno je da iz priliĉno uskih okvira

savremene drţave treba izići na širi globalni plan i graditi nešto drukĉije nacionalne,

trans-nacionalne i planetarne principe i institucije. Ali, nije jasno kako sve to treba da se

izvede i da li su super-sile spremne na to. Ovo utoliko pre što prelazno stanje koriste

mnogi za svoje što bolje pozicioniranje. Ne treba zaboraviti da su ovakve nedefinisane

situacije pruţale šanse za uspostavljanje novih gospodara i novih imperija.

Šta sa drţavom i demokratijom?

Ne retko se neke nove vizije i iskoraci koncipiraju tako da se previĊaju ili

potskuju odnosno ruiniraju dosadašnja dostignuća demokratije. Ovo se radi na posredan i

neposredan naĉin, i nije uvek jasno da li to autori rade svesno, ili nesvesno, ili

polusvesno, uglavnom iz pomodarskih razloga. Novi globalni ili regionalni projekti

ureĊivanja politike, pa i demokratije, najĉešće idu veoma ţustro na kljuĉnu politiĉku

instituciju dosadašnjeg politiĉkog ureĊenja, drţavu. Dve su stvari u tome posebno

nazoĉne. Prvo, mnogo su jasniji pravci i silina udara na drţavu nego doprinos u

koncipiranju novog poretka. Drugo, u tom iskoraku ne vodi se dovoljno raĉuna o tome da

su mnoge demokratske institucije pa i demokratski poredak u celini bili vezani za biće

drţave. Demokratija je imala u drţavi i svoju podršku, ali i svoju metu. Ona je

ograniĉavala drţavu i spolja i iznutra putem odreĊenih principa, institucija i procedura. A

drţava je, sa svoje strane, "brinula" da se demokratija ne pretvori u frazu ili himeru.

Svemu tome treba dodati objektivne promene koje sobom nose neki slojevi

globalizacije. Agresivne i posesivne sile su brţe od konstruktivnih i demokratskih sila u

ureĊivanju globalnog poretka. Objektivno gledano, nije jednostavno naći formulu

demokratskog ureĊenja novog globalnog sveta. U tom traganju nisu retke ideje o olakom

otpisivanju ili obezvreĊivanju dosadašnjih institucija, posebno drţave, a onda s njom i

demokratskih formi koje su bile za nju vezane. Pri tome se zaboravlja da je drţava

civilizacijska tekovina koja se dugo i teško raĊala i oblikovala i da joj treba naći dostojno

mesto u novoj globalnoj prekompoziciji moći i upravljanja. Ona se ne moţe tretirati kao

privesak nekih nedovoljno destilisanih i nedovoljno artikulisanih politiĉkih faktora ili

vidova upravljanja bez sadrţaja i oblika. To su znali ne samo veliki antiĉki već i

srednjevekovni, a naroĉito mislioci novog doba. Naţalost, novo vreme kao da briše

putokaze istorije. Snaga moći se i ovoga puta pokazuje jaĉom od snage razuma.

20

No, u svemu tome valja osvestiti i jedan na prvi pogled paradoks.

Desuverenizacija i marginalizacija drţave pod egidom globalizacije ne vaţi za sve drţave

i narode jednako. Taj diktum, u formi već dobro poznate "zakonitosti razvoja društva"

vaţi samo za nerazvijene ili manje razvijene, ali ne i za one najjaĉe zemlje. Najmoćnije

zemlje koje diktiraju novi smer i strategiju marginalizacije drţave u drugim društvima, ne

samo da ĉuvaju već i jaĉaju svoje drţave ideološki, politiĉki i vojno.

Pored toga, ima li globalizacije i kakva je to globalizacija politike i demokratije

sveta u kome postoji neka vrsta ropstva odnosno ono što neki nazivaju modernim

ropstvom. Moţe li se demokratija u razvijenim zemljama razvijati ili oĉuvati u moru

bede i ropstva koji je okruţuju. Neki podaci iz studije-izveštaja MeĊunarodne

organizacije rada, pokazuju da više milioni ljudi radi pod prisilom, dok njihovi vlasnici

na njima zaraĊuju milijarde dolara. Da li se moţe uzeti za ozbiljno tvrdnja da proces

demokratizacije napreduje velikom brzinom ako se u tom svetu broj siromašnih od pada

Berlinskog zida povećao devet puta.

Beda je ne retko ekspanzivna i eksplozivna smesa koja se brzo prenosi sa mesta

na masto. Tako je ona našla naĉina i puta da se objavi u evropskoj metropoli-Parizu

novembra 2005 u nekoliko masovnih i opominjućih demonstracija. Bezobzirna razaranja

i masovne paljevine bili su izlivi besa afriĉkih i arapskih porodica koji su imali ne samo

etniĉku već, a moţda i pre svega, socijalnu dimenziju. Samo nekoliko meseci posle toga

buknuo je globalni bes islamskih zemalja širom sveta na verskoj osnovi. Karikaturalni

prikazi utemeljivaĉa islamske vere, proroka Muhameda, povredili su verska osećanja više

od milijardu muslimana širom sveta. Na to se nadovezuje i širi talas nezadovoljstva

omladine, posebno studentskih organizacija, i sindikata povodom nepopularnog Prvog

ugovoru o zapošljavanju ( CPE), usvojenom po hitnoj proceduri u Nacionalnoj skupštini,

koji predviĊa da zaposlene ispod 26 godina poslodavac moţe otpustiti bez obrazloţenja,

dakle, po svom nahoĊenju. Socijalistiĉka partija ga je već proglasila neustavnim i uputila

na ocenu Vrhovnom sudu pre Širakovog potpisa. Ĉudno je da se toliko tvrdokorno i

ograniĉeno moţe drţati sam vrh politiĉke piramide i u uslovima u kojima je procenat

nezaposlenosti mladih dostigao 20 do 36% i gde je dve trećine Francuza protiv takvog

zakona. Još ĉudnije moţe izgledati ĉinjenica da su takvoj tvdokornosti podloţni ljudi

viših intelektualnih mogućnosti i posle iskustva sa ranijim predsednikom Ţanom Pjerom

21

Rafarenom koji je sliĉnim reformama izazvao nezadovoljstvo graĊana i zato morao da

napusti premijersko mesto.

Ovi dogaĊaji opominju da i jedna stara drţava i demokratija, kakva je Francuska,

moţe da doĊe pod udar nezadovoljstva graĊana ako ispusti iz vida ili zaboravi da uspešna

drţava mora biti istovremeno efikasna, kompetentna, demokratska, s jedne strane, ali i

moralna-pravedna socijalna i politiĉka tvorevina, s druge strane.

Sve to se nadovezuje na već zapoĉeti, ovoga puta ameriĉki, drang nah hosten. Pod

vidom globalizacije, demokratizacije i modenizacije drugih zemalja, jastrebovi

najrazvijenih zemalja bezobzirno kidišu na teritoriju i prirodne resurse-blago drugih

zemalja. U tom pohodu vuku sa i za sobom ĉitavu kolonu prikolica satelitskih zemalja.

Dobar deo te kolone popunjavaju bivše real-socijalistiĉke zemlje. Prvim redovima

satelitske kolone biće udeljen deo plena i garantovanje teritorijalnog integriteta.

Neposlušnim slede sankcije od višestrukog bojkota i satanizacije do pretnji dezintegracije

ili gubitka dela teritorije.

Amerika odnosno SAD su danas (1999) najmoćnija zemlja na svetu. Centraalno

pitanje je, kako kaţe Richard N. Haass, kako upotrebljavati taj enormni višak moći u

svetu? Šta uraditi sa ameriĉkim prvenstvom u svetu? Ali ta moć nije ni apsolutna ni

veĉna. Ta moć je ograniĉena kao i snaga zemlje. Ograniĉenja dolaze iz ograniĉenog

obima izvora (vreme, novac, politiĉki kapital) gde je i nedostatak domaće podrške za

odreĊenu vrstu ameriĉke globalne imperije. Tokviljeva observacija da je demokratija nije

sasvim pogodna (ill suited) za voĊenje spoljne politike je taĉna naroĉito za zemlje koje

nemaju smrtnog neprijatelja kao što je SAD imao SSSR ranije. Jer li prirodno i

prihvatljivo da samo jedna kompanija (Ekson Mobil) ima obrt (teţak 371 milijardu

dolara) koliko iznosi pola bruto domaćeg proizvoda Indije ili da prevazilazi godišnji

proizvod 125 zemalja sveta.

Iluzorno je misliti da su velike kompanije odnosno njihove upravljaĉke elite

autonomne formacije i da vode raĉuna samo o ekonomskom napredovanju. One su deo

jednog politiĉko-upravljaĉkog komplesa koji deluje pod plaštom ekonomske slobode i

slobodnog trţišta i preduzetništva. U stvari, u vladajućem polititiĉko-ekonomskom

kompleksu postoji podela suverenosti: politika drţi okvire slobodnog delovanja

ekonomije razvijenih zemalja na tlu drugih teritorija sveta, a ekonomija ekonomsku

22

stranu pre svega slobodan pristup ekonomskim resursima i njihovu eksploataciju u

drugim zemaljama. Velike potrebe SAD kao velike zemlje i potrošaĉa, posebno nafte

koja se nalazi na stranim teritorijama, vode objektivno jednu takvu zemlji potrazi za tim

energentom. Veliki iznosi profita od tih aktivnosti se dele izmeĊu politiĉke i ekonomske

elite. Politiĉka vlast izlazi u susret ekonomskoj eliti, a ova vraća bogatim donacijama, u

stvari preraspodelom njene zarade za politiĉke potrebe kakve su, naprimer, izbori. U

svakom sluĉaju, potrebe zdravstva, obrazovanja socijalne zaštite ostaju nezadovoljne

odnosno nedovoljno zadovoljene.

Globalizacija neće moći, na duţi rok, da pokriva ovakvu politiku jedne odnosno

najmoćnije globalne sile. To će biti nemoguće iz tri osnovna razloga. Prvo, naftonosni

izvori su smešteni u zemljama koje se nalaze van teritorije SAD i Zapadne Evrope.

Drugo, postoji sve jaĉa teţnja naftaša da izvore svog bogatstva koriste prvenstveno za

svoje graĊane. Treće, nisu ni naftonosne zemlje tako nemoćne kako su bile do pre nekog

vremena. U novoj, ĉini se pribliţavajućoj konstelaciji odnosa i snaga, ĉudno i smešno

deluju kako reĉi ameriĉkog ĉelnika da je ponosan politikom preventivnog udara u

Avganistanu i Iraku tako i pohvale-ĉestitke njegovoj politici zbog "politiĉkog progresa",

koje su stizale od njegove neokonzervativne druţine iz utvrĊenja industrije nafte i oruţja.

Kako samo poniţavajuće, ne samo za Ameriku već i za demokratiju i progres, deluju

predstavljanje klasiĉne okupacija i osiromašenje drugih zemalja, bombardovanja i

izazivanje graĊanskog rata u drugim zemljama pod parolom uvoĊenja demokratije i

borba protiv neprijatelja demokratije. Prolazi vreme kad se naširoko i bezrezervno

verovalo da je Amerika proizvoĊaĉ i pronosilac progresa i demokratije širom sveta.

Danas postaje sve jasnije da se iza dominirajućeg toka procesa globalizacije krije proces

amerikanizacije, a iza procesa amerikanizacije halapljivo nasrtanje jedne i jedine vele sile

za izvorima bogatstva širom sveta.

Amerika se velikim delom olako predala arogantnim i kratkovidim jastrebovima i

prešla rubikon elementarnih ljudskih obzira i pristojnosti. Ona se danas kreće tokovima

loših amplituda svoje istorije. Trezveni i dobronamerni graĊanin savremenog sveta

verovatno ne bi imao ništa protiv nekog vida amerikanizacije ako bi iza nje stajale one

pozitivne razvojne i demokratske strane kojima je inaĉe Amerika obilovala. Prihvatanje

ili odbijanje takvog smera razvoja bilo bi pravo na izbor svakog graĊanina i kretalo bi se

23

unutar okvira tolerancije i racionalnog pregovaranja. Ali, stvari ne idu tako. Amerika,

kako primećuju mnogi savremeni analitiĉari, nema jasnu viziju i strategiju razvoja, osim

ako se pod njima ne raĉuna dominacija. Zato se ĉini da bi Amerika, ne samo zbog nekih

širih obzira i etike, već i zbog svojih sopstvenih interesa morala da menja svoju strategiju

i svoju interpretaciju globalizacije. Prvi koraci u tome biće njeno pristajanje da se

adaptira, bar donekle, potrebama i zahtevima savremenog sveta, a ne samo da svet

ureĊuje i adaptira svojim interesima i nalozima.

Otpori zlouptrebi globalizacije

Bilo bi beznadeţno ako bi ova jastrebovska megalomanija i arogancija bila jedino

ili ono najglavnije u razvijenim zapadnim zemljama. Na sreću, druga stvaralaĉka i

demokratska strana zapada dolazi sve više do reĉi. Ĉini se da se u tim zemljama širi i

produbljuje front otpora zapadnoj posebno ameriĉkoj megalomaniji i aroganciji. Znaĉajne

poluge ovog otpora ĉine i istaknuti intelektualci i stvaraoci našeg doba poput britanskog

dramskog pisca Harolda Pintera (dobitnika Nobelove nagrade), ameriĉkog lingviste

Noama Ĉomskog koga su neki listovi i istraţivaĉki centri proglasili prvim od sto najvećih

intelektualaca sveta i poznatog istoriĉara Erika Hobsbauma, Dţozefa Štiglica ili takoĊe

poznatog istoriĉara Pola Kenedija.Valja pripomenuti da ovde nije reĉ samo o politiĉkim

aktivistima ili katedarskim profesorima, već o obaveštenim i dobrim pozvaocima prilika

savremenog sveta, umnim ljudima koji argumentovano i sa velikom zabrinotošću

upozoravaju na fatalne implikacije raskola izmeĊu pre svega ameriĉke politike i razvoja

odnosno jaza izmeĊu politike i morala.

Ovi istoriĉari i analitiĉari se ne libe da predvide buduće opasnosti od ameriĉke

imperije (veće nego što su bile one od britanske imperije) i da takvo stanje neće duţe

trajati. Hobsbaun priznaje impresivnost ameriĉkih dostignuća, ali njena socijalna

nejednakost, sebiĉnost i megalomanija su nešto što je njemu strano. On apeluje na mlaĊe

generacije da se upute ka zajedniĉkim ciljevima sa siromašnim. On smatra i propoveda da

ovakav egoistiĉni i ciniĉni kapitalizam ne moţe da traje za vazda. Sliĉne tokove misli

zastupa i Štiglic. "Trţišni procesi, kaţe on, mogu sami po sebi, ostaviti, mnogo ljudi sa

premalo sredstava za preţivljavanje. Vlade moraju da se brinu o kvalitetnim procesima za

sve slojeve društva u svim oblastima-od obrazovanja i zdravstva do zapošljavanja i

penzijskog sistema. Svaka pojedinaĉna vlada "treba da obezbedi da svako društvo i sva

24

privreda funkcionišu efikasno i humano. Jer" pretpostavke koje su u osnovi trţišnog

fundamentalizma nisu odrţive ni u razvijenim ekonomijama, a u zemljama u razvoju da i

ne govorimo." U stvari, trţište i vlade bi trebalo da rade zajedno u partnerskom odnosu.1

Treba reći da mišljenje i reakcije ovih ĉuvenih intelektualaca savremenog sveta

imaju snaţnu podršku dobrog dela populacije pre svega u najrazvijenim zemljama. Svet

odnosno društvo mora biti spremno za borbu sa starim i novim izazovima i nedaćama,

ukljuĉujući i ona sofisticiranija zla, retrogradne snage i brojne magle koje vitlaju kako u

nerazvijenom tako i u razvijenom svetu. Ono što, pri tome, valja imati u vidu jeste istina

da se na zlo i nasilje ne moţe odgovarati drugim zlom i silom. Ĉesto puta intervenirajuća

sila upotrebljena protiv odreĊenog zla moţe da dovede do još većeg zla. Zato su

potrebni drukĉije ideje, putevi, metodi i sredstva borbe protiv savremenih destruktivnih

brojnih i moćnih sila savremenog sveta. Pri tome, novo doba i nove elite moraju biti

sposobne da prepoznaju ono što je vredno i što treba saĉuvati i dalje razvijati ili

modelirati od dosadašnjih formi, principa i institucija, a ne jednostavno odbacivati

postojeće u ime nedovoljno shvaćene i nedovoljno promišljene buduće modernosti

odnosno postmodernosti. Nije danas demokratija dobrim delom u krizi zato što je

prevaziĊena ili što egzistira u već prevaziĊenim formama ĉak i u najrazvijenijem delu

sveta, već zato što se ona ne ostvaruje ili se ostvaruje na formalan naĉin iza ĉijih kulisa

caruju razne manipulacije i igre demokratijom.

Potreba za kritiĉkim razmatranjem stvarnih pretnji demokratiji

Jedan od metoda i sredstava u stvaranju i egizistiranju bezbednog i progresivnog

društva i politike jeste konstituisanje i funkcionisanja stvarne a ne fasadne, manipulisane

ili manipulativne demokratije. Uz to potrebna je i svest da postoje i neke objektivne

teškoće i manjkavosti koje se mogu ublaţiti a ne ukloniti i sa kojima poredak i društvo

mora ţiveti. Demokratija je optimalni okvir slobode i pravde, dve vrednosti koje stoje u

osnovi moderne i humanistiĉke civilizacije. Demokratija traţi, naravno, odgovarajuća ne

samo ograniĉavanja već i ţrtve moćnoga, ali i više truda zaostalog i nemoćnog. Nema

mirnog sna i ţivota moćnog bez spremnosti da pomogne slabijeg, kao ni napredovanja

slabog bez njegovih napora na samorazvoju. Naţalost, demokratija je danas suviše mlaka

reĉ za moćnike zahvaćene virusom narcisoidnosti i zapaljivih slogana, a preterano

1 Dţ. E. Stiglic, Protivreĉnosti globalizacije, CBM, Beograd, 1964.

25

varljiva za slabe i nerazvijene. Tome, naravno, doprinose nerazumevanja, nespremnost i

manipulacije pre svega vladajućih struktura.

Ovo utoliko više što se oseća izvesna malaksalost nekih demokratskih obećanja,

segmenata pa i institucija zapadne demokratije. Spoljna moć i ekspanzija zapadnih

supesila kao da je došla u sukob sa demokratskim postulatima kako van tako i unutar tih

zemalja. Danas je svakome jasno da se ne mogu okupirati druge zemlje i eksploatisati

njihovo bogatstvo preko liberalizma i demokratije. To je moţda i moglo ići neko vreme

dok su i same reĉi liberalizma i demokratije imali tako visok rejting, obećavajući razvojni

potencijal i privlaĉnost. Danas je pala pozlata sa tih reĉi i velikoj masi stanovništva u

razliĉitim delovima sveta nije teško da u tim mimikrijskim reĉima prepozna sredstvo

manipulacije i porobljavanja. Osnovne ţrtve ovih manipulacija biće ne samo odreĊeni

ljudi već i demokratija i liberalizam. Izgleda da će proći priliĉno vremena da se

rehabilituju ove dve reĉi odnosno sadrţaja u njihovom punom i pozitivnom znaĉenju.

Prvi koraci na tom putu treba da budu rehabilitacija demokratskih principa i

institucija u samim zapadnim demokratskim zemljama, a zatim iskreno potsticanje

razvoja i demokratije u drugim zemljama. Zato je potrebna kritiĉka demokratska teorija

koja će imati odgovarajuću distancu prema postojećem sistemu a ne samo nastojati da se

ponudi odgovarajuća teorizacija i normativizacija postojeće politiĉke prakse. Mora se reći

da je kritiĉki potencijal savremene neoliberalne teorije odnosno modela demokratije dosta

tanak da iziĊe u susret takvom zahtevu. Mnoge novije globalistiĉke magle tome znatno

doprinose.

Izvesne pretnje demokratiji dolaze i iz odreĊenih tokova demokratske misli. Nije

teško primetiti da već duţe vremena postoji trend suţavanja znaĉenja demokratije ili

kretanja od maksimalnih ka minimalnim definicijama demokratije. Tako se od

demokratije kao vladavine naroda došlo do demokratije kao vladavine poštenih i

slobodnih izbora a na kraju do izbora bez pomenutih Diverţeovskih atribucija.

Minimalna definicija demokratije je nesumnjivo ranjiva na ono što T. Lynn Karl, zove

the "fallacy (prevara) of electoralism" tj."privilegovanje izbora iznad svih drugih

dimenzija demokratije".2

2 R. Rose, ed., The International Encyclopedia of Elections, Washington, DC, CQ Press, 2000, p. 95-6.

26

Opasnost olakog eksperimentisanja politiĉkim institucijama

Zapadni politiĉki sistemi predstavljaju, komparativno i istorijski gledano, najviše

domete demokratskih principa, procedura i institucija. Da li se sa potiskivanjem drţave i

uvoĊenjem novog sistema transdrţavnog horizonta mogu saĉuvati dosadašnje

demokratske institucije, da li ih je moguće preneti ili stvoriti nove na tom transdrţavnom

nivou i šta uopšte treba uĉiniti sa institucijama koje su bile vezane za drţavu? Naše je

uverenje da bi koncept i biće drţave, uz neke razumne modifikacije trebalo saĉuvati

odnosno produţiti, a sa tim i odgovarajuće demokratske principe, institucije i procedure.

Treba, naravno, reći da sve ono što sadrţe savremene zapadne demokratije nije idealno.

Ali treba kazati i to da su te demokratije najviše kote do kojih je stigao razvoj empirijske

demokratije i da bi ih trebalo saĉuvati. Moguće bi bilo, naravno, poboljšanje mnogih od

tih institucija, ali neka poboljšnaja nisu potrebna u smislu institucionalne ili proceduralne

promene, već u smislu onemaogućavanja odreĊenih aktera i snaga da zloupotrebljavaju te

demokratske principe i institucije. GraĊenje novih transdrţavnih i transnacionalnih

regionalnih i globalnih institucija ne pretpostavlja odnosno ne zahteva razgraĊivanje

drţavnih i demokratskih struktura. Dosadašnja drţava u nekim svojim bitnim taĉkama,

kako je već reĉeno, predstavlja dostignuća i tekovine moderne civilizacije s kojima se ne

bi smelo tako lako igrati.

Ĉini se da se politiĉka i civilizacijska mudrust novog vremena sadrţi u nekoj vrsti

komplementiranja moderne drţave i demokratije sa odreĊenim pricipima i formama

transdrţavnih i transnacionalnih struktura. Neće perzistencija svih ranijih struktura, nego

mutne kvazi inovativne tvorevine ĉiji su nosioci ne retko inspirisani svojim

megalomanskih ambicijama i intersima, doprineti marginalizaciji pa i eventualnom

urušavanju demokratije. Iako se donekle razlikujemo u prosuĊivanju razloga za

predstojeće teškoće i pretnje demokratiji, moţemo se sloţiti sa Šmiterom da je

demokratija daleko od toga da bude sigurna u svojim osnovama i praksi i da će se ona

suoĉiti sa izazovima bez presedana. Njena budućnost, kao što je ranije sugerisao biće

sve više uzburkana, neodreĊena i vrlo nesigurna.3

Postoje, dakako, i mišljenja, uverenja ili zablude da je zapadna demokratija

dostigla svoj akme i da je treba odrţavati a ne dalje razvijati. To je postalo nešto za šta se

3 Ph. C. Schmitter, " Dangers and Dilemmas of Democracy," Journal of Democracy, April, 1994.

27

pretpostavlja da je samo po sebi razumljivo i dovršeno. Zato je paţnja usmerena na to

kako da se nerazvijeni ili polurazvijeni svet dovede na nivo demokratskog razvoja

zapadnih zemalja. Ovakva mišljenja nesumnjivo sadrţe deo istine. Ali ona imaju i

odreĊene propuste. Naime, demokratske zemlje nisu dostigle nivo koje bi mogle da

dostignu s obzirom na osnovne pretpostavke i naredne mogućnosti za razvoj demokratije.

Pored toga, proces demokratizacije u zemljama u tranziciji daje osnova da se promisle i

preispitaju kvalitet postojećih ideja i razumevanja reprezentativne demokratije i kao

politiĉkog procesa i kao sistema vladavine-upravljanja.

Pristupi prouĉavanju demokratije

S obzirom na širinu i sloţenost prouĉavanja savremene demokratije, mogući su

razliĉiti pristupi njenoj obradi. Neka ovom prilikom budu pomenuta bar ĉetiri pristupa.

Prvo moguće je razmatrati teorije i modele demokratije ili u okviru toga raspravljati,

analizirati i eksplicirati odreĊene skupine problema i sadrţaja demokratije. Drugo,

moguća je komparativna analiza savremenih demokratija ili demokratskih politiĉkih

sistema zapadnih zemalja. Treće, moguća je monografska obrada pojedinih zapadnih ili

drugih demokratskih sistema. Najzad, ĉetvrto, moguća je neka vrsta mini-kombinacije

odgovarajućeg uvodno-teorijsko-komparativnog dela i monografskih obrada pojedinih

manje ili više karakteristiĉnih zapadnih demokratskih sistema.

Ovaj rad biće u znaku ĉtvrtog pristupa. Rad je organizovan u dva osnovna dela:

opšti i posebni. U prvom delu biće reĉi, u nešto apstraktnijem i komparativnom vidu, o

osnovnim motivima izbora teme i odreĊenog skupa demokratskih poredaka,

kategorijama, kriterijumima i elementima politiĉkog i demokratskog sistema, a u drugom

delu biće date monografske obrade osam, velikih i malih, zapadnih demokratija. Jedan od

ciljeva rada jeste da pokaţe kako odreĊeni principi i sklopovi institucija funkcionišu u

razliĉitim konkretnim istorijskim i socijalnim uslovima i kako se dati empirijski sistemi

odnose prema odreĊenim teorijskim modelima demokratije.

Prvi deo je komponovan u ĉetiri tematska kruga: Prvi govori o znaĉaju

demokratije; Drugi tretira, samo ovlaš, modele demokratije; Treći je posvećen

demokratskim politiĉkim principima i institucijama; Ĉetvrti se osvrće na determinante i

efekte zapadnih demokratija. U ovako rasporeĊenim delovima valja bar elementarno

pokriti dve ravni. Jedna se tiĉe odreĊenih principa i vrednosti, a druga odreĊenih

28

institucija i procedura. U principe demokratije bi se mogli ukljuĉiti slobode i prava,

jednakost, pravda, vladavina prava i legitimnost, podela i ravnoteţa vlasti, kompeticaija,

participacija, odgovornost. U sklop institucija spadaju predstavniĉke tvorevine, izvršna

vlast, sudovanje, javno mnenje, izbori, partije i grupe za pritisak, Evropska unija.

Drugi deo sadrţi osam monografija "velikih" i "malih" zapadnih demokratija:

Sjedinjenih Ameriĉkih drţava, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Nemaĉke (kao

velikih demokratija), a zatim Švajcarske, Belgije, Švedske i Španije (kao "malih"

demokratija). Ali i kad se odaberu zemlje koje valja prouĉavati, postavlja se pitanje šta je

to osnovno ili najznaĉajnije u njima na šta treba obratiti najveću paţnju. Mnogi teoretiĉari

i istraţivaĉi komparativne politike posmatraju neke kljuĉne evropske politiĉke sisteme u

svetlu sledećih pet kriterijuma: 1. kontekst nacionalne politike (ukljuĉujući osnovne

geografske i demografske faktore, istoriju i politiĉku kulturu); 2. Formalne strukture

politiĉkog odluĉivanja i implementicije; 3. Politiĉke partije, organizovane interesne grupe

i izborno ponašanje; 4. Korišćenje politiĉke vlasti; 5. Budućnost politike pod

promenljivim domaćim i meĊunarodnim okolnostima.4 Ovde će se donekle modifikovati

ova lista kljuĉnih elemanata za posmatranje tako što će ona sadrţati sledeća poglavlja:

Istorijski deo; Politiĉki principi, politiĉki sistem, drţava i nacija; Organizacija vlasti;

Izbori i izborni sistem; Partije i partijski sistem; Interesne grupe; Javno mnenje i mas-

mediji; Oblici neposredne demokratije i uslovi uspostavljanja i funkcionisanja politiĉkog

sistema.

Kod drugog dela, postavilo se jedno staro i uvek aktuelno pitanje: kako odabrati

onaj politiĉko-empirijski relevantan deo koji treba da bude predmet posmatranja. U

našem konkretnom sluĉaju pitanje se odnosi na izbor zemalja preko kojih će se odabrati i

podastreti emirijski materijal relevantan za šire i kljuĉne konsideracije o suštini i

formama moderne politike i politiĉkog sistema.

Ono što se moţe i treba odmah reći je sledeće: nema sasvim pouzdanih kriterija za

izbor skupine zemalja koje bi bile dovoljno reprezentativne za ono što je prethodno

pomenuto i koje bi stoga trebalo obraĊivati. O tome svedoĉe razliĉiti pristupi inaĉe dobrih

4 M. D. Hancock-D. P. Conradt- B. G. Peters, W. Safran- S. White-R. Zariski, Politics in Europe,

Chatham House, 2003. p, xiv.

29

poznavalaca evropskih poredaka. Neki ukljuĉju samo 4-5, drugi oko 10, neki 15, a neki i

po 20 zemalja bez obzira na njihovu veliĉinu.

Ali, ako nema sasvim pouzdanih kriterijuma za izbor zemalja koje su u stanju da

ponude sreĊenu i gotovu graĊu za savršen i dovršen demokratski model politike, postoje

zemlje koje predstavljaju relevantnu bazu i materijal za ekstrakciju odreĊenih sastojaka

za izbor i podizanje neke od varijanti u osnovi dobro ureĊenog demokratskog poretka. Pri

tome, naravno, izbor poredaka mora biti voĊen nekim pouzdanijim merilima indikativnih

i vrednosno opravdanih sluĉajeva. Nije na odmet istaći ovom prilikom nekoliko

upućujućih napomena u tom pravcu. Prvo, valja se setiti upozorenja poznatih politiĉkih

mislilaca i istraţivaĉa na znaĉaj velikih drţava. Još je Tukidid naglašavao da " velike

drţave rade ono što mogu; male drţave rade ono što one moraju". I drugi autori su isticali

da male drţave ekonomski i politiĉki zavise od velikih i moćnih i stoga kljuĉni razlozi za

njihovu politiku leţe van njihovih granica. To je dovoljan razlog da one ne mogu da

imaju isti znaĉaj kao velike zemlje koje se s obzirom na neke sliĉnosti i razlike mogu

lakše uporeĊivati. Stoga neki autori smatraju da je za analizu zapadnih demokratija

dovoljno uzetu u obzir samo nekoliko najvećih drţava.5

No, istorijsko iskustvo je pokazalo da ni velike dţinovske drţave nisu veĉite i da

se u novim okolnostima, proces disolucije drţavne suverenosti i intenziviranja

nacionalno-etniĉkih sukoba, koje one inaĉe obilato podstiĉu i pomaţu u mnogim

sluĉajevima, moţe poput bumeranga vratiti i u njihovo krilo. Pored toga, veliki deo

problema koji se oĉituju u nekim srednjim i manjim zemljama nisu specifiĉnosti velikih

zemalja, i stoga su oni nerelevantni ili manje relevantni za velike i razvijene demokratije.

Kako se moţe videti, mi smo se ovom prilikom opredelili za neku vrstu srednjeg

odnosno kombinovanog rešenja. Ovakav pristup je nastojao da izabrani uzorci

demokratskih politiĉkih sistema budu dovoljno reprezentativni za neke vrste politiĉkih

procesa i formi i pruţe koliko je to moguće laboratorijsku osnovu za eksperimentisanje i

modeliranje demokratskog poretka. Odabrano je osam većih i manjih drţava odnosno

politiĉkih sistema za koje smatramo da mogu da pruţe solidnu osnovu kako za neke

5 Tako Allum uzima samo ĉetiri zapadne demokratije: Veliku Britaniju, Francusku, Nemaĉku i Italiju.Vidi:

P. Allum, State and Society in Western Europe, Polity Press, Oxford, 1997 (1995).

30

znaĉajne empirijske i morfološke uvide u politiĉke procese tako za neke šire ili dublje

teorijske generalizacije odnosno testiranje nekih teorijskih pretpostavki i premisa.

Pored toga, odabrano je nekoliko predstavnika razliĉitih modela. Namera autora je

bila, pored ostalog, da u nešto većoj meri obradi one procese i institucije koje su

karakteristiĉne za odreĊeni tip sistema i predstavljaju komparativno gledano neku vrstu

sublimata u odreĊenom domenu politiĉkog delovanja i procedure. Tako je Ujedinjeno

kraljevstvo odnosno Velika Britanija ušla u predmet razmatranja kao najstarija

parlamentarna demokratija sa dvopartzmom i većinskim izbornim sistemom. Malo je

politiĉkih poredaka širom sveta koji su nastojali da se konstitišu po demokratskim

principima, a da nisu imali pred sobom manje ili više kao uzor britansku parlamentarnu

demokratiju. Pored toga, Velika Britanija je primer evolutivnih promena i stabilnosti

politiĉkog poretka.

Sliĉno se moţe reći i za politiĉki sistem SAD, samo sa donekle razliĉitim odnosno

predsedniĉkim predznakom. Dok je britanski sistem sluţio kao uzor parlamentarnog

sistema, dotle je ameriĉki sistem slovio kao uzoriti model predsedniĉkog i federativnog

sistema. Francuski sistem je odabran kao najveća eksperimentalna laboratorija ustavnih i

politiĉkih poredaka i predstavnik polupredsedniĉkog unitarnog sistema u jednoj inaĉe

diferenciranoj socijalnoj i partijskoj strukturi. Nemaĉka je dobar primer za brze osnovne

promene tokom vremena. Tu pre svega valja pomenuti brzi ekonomski i politiĉki razvoj

pod povoljnim okolnostima diskontinuiteta reţima, postratovske stabilnosti Zapada,

propasti komunizma u Istoĉnoj Nemaĉkoj i ujedinjenja 1991. Pored toga, ona zasluţuje

poseban tretman zbog svog modela federalizma i parlamentarizma sa posebnim tipovima

koalicionih vlada i mešovitim većinsko-proporcionalnim izbornim sistemom.

Od "manjih" zemalja Švedska je ušla u polje posmatranja zato što je imala neku

vrstu "socijalistiĉke monarhije" odnosno socijal-demokratske vladavine i razvijen bolje

reći ureĊen kompleks drţave blagostanja, korporativizma i organizovanih interesnih

grupa6 do nivoa koji nisu poznavale druge zemlje. Zar nije izuzetno vredno paţnje i

kuriozitetno prouĉavati okolnosti koje su dovele i u kojima se uspostavlja i funkcioniše

6 M. D. Hancock-D. P. Conradt- B. G. Peters- W. Safran- S. White- R. Zariski, Politics in Europe.New

York, 2003. p. XIV.

31

koncept i poredak manjinskog kabineta sa vladavinom male Liberalne partije 1970tih

godina. Inaĉe, Skandinavske zemlje daju primere evolutivnih promena.

Švajcarska, iako mala zemlja, ulazi u ovaj izbor relevantnih zemalja zbog svog

posebno federalistiĉkog modela, strukture izvršne vlasti i oblika neposredne demokratije,

koji garantuju stabilnost i efikasnost politiĉkog sistema. Od manjih zemalja posebnu

paţnju zavredila je i Belgija zbog svog federalistiĉko-konsociacionog i partijskog sistema

u kome nema jedinstvenih globalnih politiĉkih partija.

Španski "sluĉaj" je uzet iz dva kljuĉna i osnovna razloga. Prvo, španski model

tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak predstavlja eklatantan primer uspešne

demokratske transformacije i stoga je postao interesantan ne samo za politiĉku teoriju već

i za mnoga društva koja su posle dve decenije krenula putem pluralistiĉke i potencijalno

demokratske transformacije. Nije stoga sluĉajno što je jedan od lucidnijih analitiĉara

savremene politiĉke scene, Adam Przeworski istakao da je Španija, "ĉini se, zemlja koju

bi trebalo prouĉavati".7 Drugi razlog izbora španskog sistema stoji u ĉinjenici da ona ima

posebno regionalno ureĊenje vertikalne ravni organizacije drţave i vlasti. Za politiĉku

teoriju i praksu je posebno interesantno posmatrati i pratiti sposobnost regionalne drţave

da se nosi i upravlja tenzijama i konfliktima izmeĊu razliĉitih etno-nacionalnih skupina

od koji neke nisu bez odreĊenih manje ili više separatistiĉkih teţnji ili pretenzija da

separatizam koriste kao dodatni izvor moći u meĊusobnim odnosno meĊu-regionalnim i

drugim politiĉkim procesima. No, i Španija je daleko od idealnog modela vertikalne

organizacije vlasti. Nije nemoguće da i španski regionalizam, na pojedinim mestima

eskalira ili da se preliva ne samo u federalizam pa ni u konfederalizam, već u neku vrstu

frakturalnog regionalizma. Na to upozorava sluĉaj Baskije, a nije izvesno ni na šta će

ispasti izvesno politiĉko koprcanje Katalonije.

Ţalimo što zbog ograniĉenog prostora nije bilo moguće uzeti u razmatranje

italijanski tipiĉan partitoktaski sistem.

Pored toga, vodilo se raĉuna da u pojedinim sistemima budu naglašene njihove

najznaĉajnije crte i taj faktor-razlog dovodi do neujednaĉenog rasporeda odreĊenih

akcenata na neke elemente politiĉkog sistema. Tako naprimer neke determinante ili

7 O'Donnell G.- Schmitter C. Ph.- Whitehead L., eds., Transitions from Authoritarian Rule. Baltimore,

Johns Hopkins University Press, 1986. p. 3, 61.

32

elemnti sistema će biti više naglašeni kod jednih nego kod drugih sistema. To je

doprinelo i razliĉitom obimu delova rada koji su posvećeni pojedinim sistemima.

U ovakvoj posturi i organizaciji rada rukovodili smo se još sa dve ĉinjenice. Prvo,

time što će o teorijskim problemima demokratije biti reĉi na drugom mestu, u nekim

eventualno drugim radovima, a drugo ţeljom da se pokaţe deo raspona sveta realnog

ţivota i njegova snaga da realizuje, modelira ili preraĊuje politiĉke ideje. Teško je

poimati realnost jednog sistema samo iz njega samoga, bez šireg uvida u ono što se zbiva

u širem komparativnom kontekstu To je lepo i taĉno izrazio Rudyard Kipling svojim

ĉuĊenjem i pitanjem: Šta bi trebao da zna o Engleskoj onaj koji samo Englesku zna? (

"And what should they know of England, Who only England know?" ).

Izbor osam zapadnih demokratskih poredaka bio je motivisan ţeljom da se

prezentiraju i sumiraju iskustva i dostignuća na onom upravo najbogatijem majdanu

demokratije u dosadašnjoj njenoj istoriji. Nije to, dakako, sve što postoji u demokratiji i

što se moţe reći o njoj, ali jeste nešto što je vredno pomena, pamćenja, pronošenja i

razvoja, a moţda i nešto što je deo, najskromnije reĉeno, onoga što je najvrednije u njoj.

Pri tome, daleko smo i od pomisli da se ovde moţe reći mnogo šta novoga. Bićemo

zadovoljni ako se kaţe bar nešto malo novijeg i drukĉijeg, na suvisli naĉin, dakako, i, ako

se bar za trenutak produţi pamćenje i pulsiranje ideja koje predstavljaju nuţno sredstvo i

izvor razloţnosti, argumentativnosti, vere i motivacije za demokratsko delovanje.

Dakle, osnovni predmet posmatranja su kako neki osnovni principi i modeli

demokratije, dati više u nekim elementarnim obrisima, tako i monografske obrade

pojedinih uzoritih sluĉajeva demokratskog osmerca koji upućuju na praksu demokratskog

upravljanja i rešavanja aktivnih društvenih i politiĉkih kontrovezi. Prvi deo, u kome su

smešteni odreĊeni principi i modeli odnosno bar ĉestice onoga što nobelovac B. S. Najpol

zove "univerzalna civilizacija", a to znaĉi i kriterijumi demokratije i demokratiĉnosti,

treba da bude na neki naĉin putokaz u izboru kljuĉnih slojeva analize i objašnjenja jednog

politiĉkog sistema i stepena njegove demokratiĉnosti.

Drugi deo predstavljaju ravni u kojima se ogleda rad i efekti odreĊenih

demokratskih pojmova i principa. Koliko je taĉno da razumevanje delova zavisi od

poznavanja celine "stvari" toliko je taĉno i to da briţljiva analiza dela osvetljava neke

slojeve i aspekte celine i suštine stvari. Drugim reĉima, studija sluĉaja moţe da olakša

33

razumevanje širih problema ambijenta i savremenog sveta. Pojedine zemlje su

istovremeno i prizme kroz koje se propuštaju ili kroz koje se bolje mogu sagledati ĉesto i

oni najvaţniji problemi ili makar deo realnosti savremenog sveta. Oni su ne samo

materijal koji ideja mesi, već i predmet koji se ne retko otima pa i savija i samu ideju na

stranu kojoj ona nije bila izvorno namerena. Tu uvek postoji stara opasnost da se od

drveća ne vidi šuma ili da, usmereni na razumevanje šume, ne vidimo drveće.

Termine "veliki" i "mali" ( u podnaslovu rada) koristimo uslovno. Oni imaju

odreĊene analitiĉke i eksplikativne vrednosti, ali i izvesna ograniĉenja. O opravdanosti

ovog razlikovanja govori, sama po sebi, veliĉina odnosno snaga jedne zemlje, o ĉemu

jasno svedoĉi praksa novijeg vremena. Ali nije samo ono što je veliko uvek i jedino

znaĉajno.

Izbor nešto šireg kruga, velikih i manjih, zapadnih demokratskih sistema bio je

inspirisan teţnjom da se izbegnu zamke komparativnog parohijalizma bolje reći

parohijalnog komparativizma koji se oslanja na analizu samo onih najjaĉih, najmoćnijih

ili najvećih odnosno najeminentnijih zemalja. Pristup Baringtona Mura koji smatra da se

u analizi socijalnih determinanti razliĉitrih vrsta politiĉkih sistema dovoljno osloniti na

iskustva velikih zemalja odnosno Engleske, Francuske, SAD, Japana, Kine i Indije8,

izgleda iteresantan i koristan, ali ne sasvim dostatan i opravdan. To bi znaĉilo da bi u

našem sluĉaju valjalo uzeti u razmatranje samo SAD, Veliku Britaniju i Francusku kao

dovoljan materijal za analizu zapadnih demokratija. I neki drugi autori postupaju na

sliĉan naĉin.

Pri tome, najĉešće se istiĉu tri razloga za ovako suţeno polje analize. Prvi i

osnovni razlog jeste okolnost da su politika i politiĉki sistem manjih zemalja velikim

delom predeterminisani politikom velikih i moćnih drţava. Drugo, same manje i slabije

zemlje su inspirisane u velikoj meri modelima velikih demokratskih zemalja. Treće,

globalizacija koja se realizuje velikim delom kao unifikacija, navrće manje i slabije

zemlje na imitaciju pomenutih velikih zemalja. Tome znatno doprinose politiĉke elite

malih zemalja koje ţele da se što pre naĊu u društvu politiĉkih lidera velikih zemalja i

8 B. Moore, Jr., Social Originns of Dictatorship and Democracy. Lord and Peasant in the Making of the

Modern World., Beacon Press, Boston, 1966, pp. XI-XIII.

34

zato nude ugledanje na velikog brata kao znak lojalnosti prema njemu. One to rade i kad

veliki to od njih ne traţe. Male i slabe zemlje nisu nezavisni sluĉajevi bilo ĉega.

Uz svo poštovanje lucidne analize Mura i drugih koji su izlagali sliĉno gledanje,

nama se ĉini da se bogatstvo raznovrsnosti i dinamika zapadne demokratije ne moţe

oĉitovati u punijoj meri samo na primerima najvećih evropskih politiĉkih sistema

odnosno drţava, ma koliko one bile osnovne i kljuĉne za razumevanje ovog tipa ili

kompleksa demokratije. Bogato šarenilo politiĉke panorame velikih i malih zemalja ne

moţe da stane u okvire dve do tri velike zemlje. Na kraju, ne mali broj malih i slabijih

drţava nisu siromašne zemlje i bez svoje istorije i pretenzija njihovih lidera da vode

zemlju na svoj naĉin, uz poštovanje svoje istorije i specifiĉnosti svojih zemalja. Iluzorno

je misliti da inventivnost i inovacije prebivaju i dolaze samo iz velikih i moćnih drţava.

Model inovacije i difuzije, kako dobro primećuje John Makrof, moţe ĉesto da bude

mnogo sloţeniji.9 Gete je tu još uvek nedovoljno priznatu istinu dobro izrazio kad je

rekao da nijedan narod nije ni tako beznaĉajan ni mali da se od njega ne bi moglo, i ĉak

moralo, što-šta nauĉiti.

O ograniĉenosti upotrebe ovih termina govori elementarna istina da fiziĉki velika

zemlja ne mora da bude i velika odnosno razvijena demokratija, kao što ni mala zemlja

ne mora da bude mala odnosno nerazvijena demokratija. Pored toga, male zemlje ne

moraju da imaju i male glave i malo pameti. A i da imaju manje glave, kapacitet pameti

na zavisi od obima glave. Drugim reĉima, snaga uma ne zavisi uvek od veliĉine zemlje. I

male zemlje imaju velike probleme. Verovatno su i zato prinuĊene na veće kreativne i

intelektualne napore kako bi iz ograniĉenih uslova izvukli što više ploda. Mašta malog

naroda je ĉesto bujnija i kreativnija od kalkulativne i sakupljaĉke racionalnosti velikih

sredina i zemalja. Da nije tako ne bi Njegoš bio ravan Geteu ili Šekspiru; niti bi slikarske

minijature holandske Braće od Limburga, sa svojim bajkovitim likovima i scenama,

mogle da pariraju grandioznim platnima drugih velikih slikara.

Velike zemlje nemaju onu vrstu stimulansa i napona koje poseduju male sredine.

Uz to, novije iskustvo, po ko zna koji put, potvrĊuje istinu da velike zemlje imaju i velike

trutove i krpelje, a analogno tome da male zemlje obiluju malim ili manjim trutovima i

9 J. Markoff, Waves of Democracy: The Great Wave of Democracy in Historical Perspective, Cornell

University Institut for European Studies, Ithaca, NY. 1995; J. Markoff, Where and When was Democracy

Invented? http://www.nipissingu.ca/department/history/muhlberger/histdem/

35

krpeljima. A štetoĉinski kapacitet onih prvih je znatno veći. Izgleda da je svevišnji uredio

stvari tako da postoji neka vrsta ravnoteţe u mogućnostima i rezultatima poduhvata i

aktivnosti velikih i malih naroda i zemalja. Izgleda da su iskustva i jednih i drugih

zemalja i sliĉna i razliĉita te zato zasluţuju da budu prouĉavana.

Ne ulazeći dublje u kljuĉno filozofsko pitanje odnosa celine i dela, teorijskog i

empirijskog, ovde treba reći da se ono reflektuje i u oblasti prouĉavanja politiĉkih

procesa pa i demokratije i da ono traţi rasvetljavanje kako jednog tako i drugog nivoa

"cele stvari". I još više od toga, ono pretpostavlja i traţi okvire i pristupe koji su u stanju

da uhvate one nevidljive puteve i niti proţimanja razliĉitih formi i civilizacija. I proces

samog mišljenja stoji negde izmeĊu apstraktnije teorijske i konkretnije empririjske ravni.

Stvarni ţivot u svojim kristalizacijama predstavlja jedno veliko eksperimentalno polje na

kome se vide tragovi kako pojedinih ideja, ideologija i stvarnih tokova kretanja tako i

njihovog ukrštanja. Ĉesto empirijska istorijsko-komparativna osnova moţe biti bogatija

od brojnih spekulacija ili apstrakntog mišljenja koje ĉesto kalkuliše već poznate ideje,

koje su mogle biti samo jedan vid apstrakne obrade ili sedimentacije iskustva o kome je

malo pre bilo reĉi. Otuda ta velika trka teorijske i empirijske ravni bolje reći

delotvornosti u kojoj je emprijsko ĉesto inventivnije od teorijskog koje ima teţnju da se

odvoji od prakse odnosno da se osamostali i ustali kao samostalan entitet.

Od mnogih faktora zavisi da li će ideja biti dovoljno ţiva i snaţna da deluje kao

ideja i na druge periode i situacije ili će se petrificirati i sasušiti. U ovom drugom sluĉaju,

ona će se, kao fosil ili bajati trag, beleţiti i pomerati u istoriju ili bez traga jednostavno

nestati i iz istorijske beleţnice. Negde ideja ĉuva uspomenu na ranije tokove ţivota i

prenosi tragove i dejstva tog iskustva na nove generacije. Drugim reĉima, ideja moţe biti

ishod ili zapis odnosno rezime jedne situacije, a moţe biti i spekulativna odnosno dolaziti

iz nekog spekulativnog i nepoznatog idejnog sazveţĊa i biti razlogom nekog dogaĊanja.

Ovaj drugi sluĉaj je mnogo sloţeniji. On ukazuje na spekulativnost izvora ideje, ali nam

ne kazuje da li se moţda u tom prostoru spekulatvnosti nekad davno nastanio neki fluid

realnosti koji je protekom vremena odbacivao svoju empiriĉnost i dobijao auru

spekulativnosti. To je samo dokaz da i sama ideja ima svoju tajnovitost i "lukavost". Ona

više nagoveštava nego što kazuje u celini kako je nastala i kako se razvijala; Ne pokazuje

ona ni to da li je uzroĉnik ili pratilac neke pojave.

36

No, to su dublja gnoseološka pitanja u koja ovom prilikom ne treba zalaziti. Ono

što je ovde moguće i potrebno reći jeste to da u korespondiranju ove dve ravni, apstraktne

i konkretne, odnosno izmeĊu generalne teorije i case study-analysis analitiĉar se sreće sa

dva krupna problema-izazova: prvo, s pitanjem kako da izbegne preterano apstraktnu

analizu odnosno golu konceptualnu diskusiju ( naprimer oko pravog znaĉenja "nacija");

drugo, sa problemom da izbegne izvoĊenje opšte teorije iz pojedinaĉnog sluĉaja. U stvari,

dublja analiza odnosno interpretacija bi trebala da bude troslojna. Ona bi zahtevala

odreĊeni stepen empirijske, normativne i teorijske analize.

PonuĊena analiza savremenih demokratija ima u vidu i jedno i drugo i treće, ali je

istovremeno posvetila više paţnje empirijskim sistemima i politiĉkom ţivotu iz dva

osnovna razloga. Jedan je u ţelji da time pojaĉa potrebu politiĉke nauke za što

minucioznijom analizom raznovrsnosti i inventivnosti politiĉkog ţivota i njene raskošne

mogućnosti "opsluţivanja" pa i ventiliranja politiĉke teorije. Ovo utoliko više što

demokratija u novije vreme formalno i statistiĉki napreduje, a stvarno se kruni pa i slabi.

Perspektivno gledano, najviše zabrinutosti izaziva to što ona delimiĉno kopni u

najrazvijenijim demokratskim zemljama. Drugi razlog je u nameri ovog autora da

tematika teorije demokratije bude predmet jedne posebne studije.

Kontinuitet i promene

Neka pitanja se mogu postaviti nezavisno od toga da li su drţave male ili velike.

Tri takva pitanja, koja su po mnogo ĉemu i kljuĉna pitanja savremene teorije i epohe,

valja posebno istaći. Prvo je pitanje prelaznih teškoća iz jednog u drugo stanje i svest o

tome. Drugo se tiĉe odnosa globalizacije i demokratije. Treće je vezano za modele

demokratije.

Što se tiĉe prvog pitanja, ne treba mnogo dokazivati da je to jedno od teţih i

vitalnih pritanja društvene i politiĉke teorije. Ovo naroĉito vaţi u vreme velikih epohalnih

promena osnovnih društvenih pretpostavki i mogućnosti odnosno potreba drukĉijeg

ţivljenja. Sve to utoliko više što se svet nalazi zaista u velikim promenama ĉiji ishod nije

sasvim izvestan. U tom kontekstu mora se sagledati sva sloţenost prelaska blago reĉeno

nedemokratskih ili predemokratskih u demokratska društva ili prelazak iz niţe u višu fazu

demokratskih odnosa. Ovu inaĉe staru istinu Makijaveli je dokuĉio i digao na nivo

gotovo postulata: "Mora se imati u vidu, kaţe Makijaveli, da ne postoji ništa teţe da se

37

realizuje, ništa sumnjivije za uspeh niti opasnije da se njim upravlja, od uvoĊenja novog

poretka stvari".10

Otsustvo svesti o ovim zahtevima sadrţi ili preti opasnošću destrukcije ne sano

postojećeg stanja već i postojećeg društva ili drţave. Drugim rećima, u sluĉaju gluvoće

politiĉkog sistema za promene i neosetljivost na potrebe za rekonstrukcijom preti

opasnost da tvorevine koje nisu spremne i sposobne za rekonstrukciju plate to svojim

išĉezavanjem ili destrukcijom. Ovo danas vaţi naroĉito za multietniĉka i multi

konfesionalna odnosno heterogena društva koja su u novim uslovima suoĉena sa brojnim

izazovima. Savremeni tok vremena upućuje na to da je nuţno imati odgovarajuću

adaptivnu spsobnost kao pretpostavku i deo sposobnosti ne samo za preţivljavanje ili

opstanak, već i za razvoj društva. Kanada i Belgija su već klasiĉni primeri za to. Ali, ni ti

primeri ne bi trebali da zavedu. U igru, koja nije samo politiĉka, već koloplet raznih

snaga i sastojaka, ukljuĉeni su mnogi faktori i ĉesto se znaĉajni dogaĊaji ili tokovi

objašnjavaju manje ili više spoljnim ili improvizovanim razlozima, a stvarni i dublji

razlozi prebivaju u dubinama nedokuĉivog.

No, time je ovaj otroumni analitiĉar rekao dosta , ali ne sve. Ono što još treba reći

jeste i to da treba dobro razmisliti i smisliti o onome što dolazi umesto onoga odlazećeg.

Bilo bi suviše pretenciozno pa katkad i neuputno i dogmatski uvek polaziti od nekog

prethodno fiksiranog projekta-bluptinta i faza njegove realizacije. S druge strane, isto

tako nije uputno da se jedno društvo u ime izbegavanja iluzornih vizija preda samo

pragmatskoj dovitljivosti koja ne retko znaĉi tumaranje u mraku. Ono što je poţeljno

jednoj zdravoj i demokratskoj politici jeste vizija ili odgovarajuća razvojna strategija koja

je podloţna propitivanju, korekciji pa i promeni zavisno od rezultata koji se budu

pokazivali u praksi. Pre toga, naravno, potrebno je imati jasnu i istinitu sliku o razlozima

i nuţnosti promena.

Drugo pitanje je vezano za odnos demokratije i globalizacije. Na pitanje moţe li

demokratija preţiveti globalizaciju, ĉini se da je neke sastojke za privatljiv odgovor

moguće traţiti u odseĉnom iskazu Barbera: " Samo ako je demokratija globalizovana".11

10

N. Machijavelli, Vladar, Liber, Zagreb, 1975. 11

B. Barber, "Can Democracy Survive Globalization?", Government and Opposition, No 3, 2000.

38

Treće pitanje tiĉe se dileme: jedan ili više modela demokratije? Da li su rešenja u

vidu liberalne demokratije, koja nude Sartori i Fukojama, univerzalna i prihvatljiva u

naše vreme ili treba dati prednost postojanju razliĉitih demokratskih poredaka? Ĉini se da

je ovo drugo prihvatljivije.

Ukljuĉivanjem u nastajuću novu Evropu drţave moraju da vode raĉuna o obe

strane svog postojanja i razvoja: kontinuitetu i promeni. Ustavni demokratski principi i

institucije koji su se krĉakali i kristalisali u dugim burnim vremenima razvijenih zapadnih

zemalja duboko su utemeljeni u Evropskom tlu. Partije, izbori i interesne grupe koje

savijaju gnezdo oko tri osnovne branše vlasti- zakonodavne izvršne i sudske- mogu da

trpe odreĊene promene, ali je teško zamisliti jedan demokratski politiĉki sistem i u novim

uslovima bez njih. Nove pojave, opasnosti i rizici od velikih migracija odnosno

imigracija do kriminala i meĊunarodnog terorizma stvaraju nove probleme i otvaraju

potrebu propitivanja sposobnosti postojećih politiĉkih sistema da se nose sa njima.

Pri svemu tome, nije jednostavno prepoznati najviše ili relevantne domete

demokratiĉnosti u pojedinim zemljama ili skupinama zemalja. Dometi se mogu shvatiti u

dvostrukom smislu. Oni se mogu kretati u ravni onoga što je postignuto u najvećim i

najrazvijenijim zemljama ili u onome što te zemlje priznaju ili potvrĊuju kao najviše

domete. Ali, oni se mogu shvatati na kreativan i autentiĉan naĉin koji ne uzima ono što je

u najrazvijenijem svetu kao meru onoga što je apsolutno najbolje. Ovaj pristup daje

mogućnost da se kritikuje i ono što je prisutno ili što radi i najrazvijeniji deo sveta i

legitimira takva kritika. Ovo drugo oteţava sposobnost prepoznavanja najviših dometa.

Trudili smo se da zadovoljimo bar donekle oba ova kriterijuma. To nam jedino mogu dati

teorija i filozofija politike i demokratije. Zato je bio potrebno da se empirijska

demokratija prozraĉi i sagleda u svetlu nekih širih teorijskih okvira. To nam je bila

motivacija i zvezda vodilja u analizi i interpretaciji pomenutih sistema i uopšte evropske

demokratske istorije kao vrha empirijske istorije demokratije.

Knjiga je posvećena studentima politike i politiĉkih sistema, poslenicima brojnih

društvenih i politiĉkih organizacija, široj javnosti i graĊanima koji su zaintersovani da

saznaju nešto više o politiĉkim procesima i demokratskim dostignućima savremenih

razvijenih demokratskih zemalja. Ţivimo u svetu punom nepoznanica i iznenaĊenja.

IznenaĊenja su ne retko rezultat našeg nedovoljnog saznanja ili nepripremljenosti za

39

suoĉavanje sa izazovima i teškoćama u nalaţenju adaptivnog ekonomskog, politiĉkog i

socijalnog odgovora na na njih. Poznavanje drugih sistema i realnosti širi mogućnosti

eksperimentisanja i izbora solidnijih rešenja. Ono pomaţe društvu i politici da ne

ponavlja pogrešna rešenja i greške koje su drugi iskusili ili da koristi, koliko je moguće, u

većoj meri pozitivna iskustva drugih zemalja. Ono takoĊe potstiĉe ljude da budu manje

podozrivi i da ne gube iluzije i veru u mogućnosti društvenog i svog sopstvenog

poboljšanja i razvoja.

Knjiga koja se ovom prilikom nudi javnosti na uvid ima za cilj i da podstakne i

ohrabri na kritiĉko istraţivanje i razmatranje istorijskih i aktuelnih dogaĊaja, procesa i

sistema posebno njihovih poruka savremenom posebno našem društvu i kulturi. Ona

predstavlja donekle asimetriĉnu kombinaciju komparativne i monografske obrade

politiĉkih sistema zapadne demokratije. Ona je deo šireg teorijskog i istraţivaĉkog

angaţmana autora na problematici demokratije koji bi trebao da dobije svoj puniji izraz i

ţivot u mogućoj budućoj demokratskoj trilogiji.

OPŠTI DEO

POJAM I MODELI DEMOKRATIJE

I. ZNAĈAJ PROUĈAVANJA ZAPADNE DEMOKRATIJE

Treba li uopšte naglašavati da prouĉavanje zapadne demokratije ima veliki znaĉaj.

Postoji više razloga za to.

Prvo, zapadna demokratija predstavlja najrazvijeniji vid demokratskog politiĉkog

ureĊivanja društva i stoga nije sluĉajno što je sluţila i još uvek sluţi kao uzor mnogim

drugim zemljama u njihovom traganju za odgovarajućim modelom demokratske

organizacije društva.

Drugo, prouĉavanje, naroĉito komparativno, ima za cilj da analizom i

interpretacijom sliĉnosti i razlika kako izmeĊu evroprskih demokratskih sistema i

neevropskih tipova sistema tako i izmeĊu pojedinih evropskih demokratskih sistema

meĊusobno omoguće bolje razumevanje osnovnih politiĉkih procesa zapadne

demokratije. Razlike izmeĊu sistema u okviru zapadne demokratije su izraţene posebno u

karakteru istorijskog razvoja i politiĉkoj kulturi posebno mitologiji, vrednostima i

40

mentalitetu s obzirom na razliĉite istorijske i geografske odnosno klimatske okolnosti.

Treba imati u vidu ne samo to da postoje razlike izmeĊu pojedinih primeraka u okviru

skupine zapadnih demokratija, već i to da ne voĊenje raĉuna o toj ĉinjenici moţe da ima

veoma negativne efekte na danas rasprostranjene pokušaje i nastojanja zemalja "drugog" i

"trećeg" sveta da se oblikuju po meri i uzoru na modele zapadne demokratije.

Što se tiĉe razlika izmeĊu zapadnih demokratskih i drugih nezapadnih poredaka,

one su priliĉno izraţene i vidljive. Razlike izmeĊu pojedinih primeraka zapadne

demokratije su manje vidljive i nalaze se u nešto dubljim slojevima istorije, kulture i

politiĉkog bića pojedinih zemalja. Tako, naprimer, od ĉetiri velike zapadno-evropske

demokratije Velika Britanija i Francuska imaju dugu više nego dvovekovnu demokratsku

tradiciju, dok su Nemaĉka i Italija imale kratke demokratske intervale pre uspostavljanja

demokratskih poredaka posle drugog svetskog rata. TakoĊe, nisu male razlike ni izmeĊu

Velike Britanije i Francuske. Prva je imala stabilan i kontinuiran razvoj i politiĉki sistem,

dok je druga iskusila mnoge i veoma razliĉite forme politiĉkog sistema. Sticaj raznih

okolnosti je hteo da se u Velikoj Britaniji kontinuirano i postepeno odvija progresivan

demokratski razvoj, dok je u Francuski model demokratskog politiĉkog sistema stvaran

uĉešćem mnogih revolucija. Najzad u Velikoj Britaniji uspostavljanje i razvoj

demokratije tekli su naporedo sa postojanjem i funkcionisanjem monarhije, dok se

demokratska transformacija velikog broja evropskih politiĉkih sistema odvijala u

kontrapoziciji i konaĉnom odbacivanju monarhije.

Razliĉiti putevi razvoja i razliĉita iskustva sa pojedinim oblicima politiĉkog ţivota

doveli su i do favorizovanja razliĉitih vrednosti, principa i institucija. No, nisu samo

kultura i tradicija uticali na razlike izmeĊu ovih sistema. MeĊu determinirajuće faktore

valja ubrojiti i brojne druge uslove i pretpostaavke od ekonomskih i socijalnih do

meĊunarodnih i geografskih.

Treće, politiĉka nauka ne moţe verovati na reĉ protagonistima jedne, doduše

velike, struje zapadne demokratije i biti upregnuta u pokret apologetike ili nametanja

zapadnog modela bez kritiĉkog propitivanja stvarnog domašaja, rezultata i aplikativnosti

tog modela na druga podruĉja i sredine savremenog sveta. Ovo utoliko pre što se i sam

model zapadne demokratije, više posredno, dovodi u pitanje prvenstveno iznutra. Da bi

se uspostavila kritiĉka distanca i bilo kakva dublja analiza i interpretacija zapadnih

41

empirijskih sistema potrebno je imati neku jasniju predstavu odnosno koncept

demokratije. Šta je to demokratija uopšte, u kojim uslovima se ona moţe uspostaviti i

funkcionisati? Teţnja da se praktiĉno identifikuje i prosuĊuje demokratija zahteva i

pretpostavlja šire kriterijume, parametre i koncepte na osnovu kojih je moguće prepoznati

i meriti stvarnu demokratiju i meru demokratiĉnosti. Samo u svetlu jednog šireg

konceptuloškog i teorijskog okvira moţe se govoriti o demokratiji ili demokratiĉnosti

zapadnih politiĉkih poredaka. Stoga ozbiljnije prouĉavanje zapadnih demokratija

pretpostavlja odgovarajuće profilisanje šire teorije i konceptulogije demokratije.

Ĉetvrto, znaĉaj prouĉavanja zapadne demokratije poĉiva i u tome što razumevanje

suštine demokratije pa i zapadne demokratije kao njenog najrazvijenijeg praktiĉnog vida

doprinosi sagledavanju mogućnosti razvoja pojedinca i društva i otuda predstavlja izvor

motivacije i energije u odbrani i uzgoju demokratije naroĉito u manje razvijenim ili

nerazvijenim društvima. I kad nije bilo istorijskih uslova za njeno ostvarenje u praksi i

kad se samo blago nazirala u nedokuĉivom horizontu ljudskih vizija, demokratija je

budila nade u mogućnost zasnivanja pravednije organizacije ljudskog ţivljenja i bila

pokretaĉka snaga eksploatisanih i progresivnih slojeva u njihovoj borbi za pravednije i

humanije odnose. Ni utemeljivaĉi marksizma nisu mogli da ne istaknu da "demokratija

ima ogroman znaĉaj u borbi radniĉke klase protiv kapitalizma za njeno osloboĊenje". 12

Peto, iako nedovoljno zapaţena i isticana, stoji ĉinjenica da se naroĉito u teţim

socijalnim i istorijskim okolnostima, koje su najĉešće i razlog bojnih i manje ili više

dubokih nezadovoljstava sa domaćim stanjem, veliki deo naroda pribegava preteranom

hvaljenju drugih politiĉkih poredaka, drţava, demokratija i politiĉara. Ono što bi se ţelelo

videti u svojoj zemlji pripisuje se nekim drugim zemljama, u novije vreme zapadnim

demokratijama, iako one te osobine nemaju ili imaju u mnogo manjoj meri. Postoje, u

stvari, dva vida projektovanja neke poţeljne ili utopistiĉke slike stanja odnosno trebanja.

Jedan se ogleda u stvaranju projekta ili modela boljeg stanja ili utopije; drugi je u

predstavljanju nekog postojećeg cenjenog poretka u bliţem ili daljem okruţenju kao

dobrim delom idealizovanog poretka. Ovo moţe biti nekad dobro i poţeljno, a nekad

štetno i inhibirajuće. I jedan i drugi sluĉaj ne retko mogu biti nešto malo više od puke

zablude ili neke apstraktne utopistiĉke slike koja nema nikakvo prektiĉno dejstvo. Naime,

12

Lenjin I.V., Drţava i revolucija, Beograd, 1977, str. 88.

42

ove vizije boljeg stanja, makar i svesno idealizovane odnosno neistinite, mogu biti

instrumenti pritiska na postojeće stanje da se menja u pravcu nekog sistema koji je bolji

od postojećeg. One mogu biti naĉin afirmisanja nekih vrednosti i motiv za durkĉije

obrasce ponašanja. Sve to, dakako, moţe imati i obrnuta dejstva odnosno negativne

implikacije ili uzrokovati i ono na šta je Ivo Andrić upozoravao, a što bi se u slobodnoj

interpretaciji moglo svesti na sledeće: raspeće izmeĊu preterane hvale drugoga i velikog

nezadovoljstva svojim stanjem "nije ni taĉno, ni pravo, ni zdravo, jer tako mnogi od nas

stvara sebi, negde na sredini izmeĊu ove idealisane zemlje i svoje nesavršene, neku treću

nepostojeću domovinu u koju se sklanja kad god se u jednoj od one dve ( ili u obe

odjednom) razoĉara. Takav ĉovek ţivi nemirno i nekorisno, ĉas kao izbeglica i iseljenik,

a ĉas kao povratnik. I nije srećan".13

Šesto, aktuelnost i znaĉaj demokratije se pojaĉava i ĉinjenicom njenog širenja u

razliĉitim modalitetima u planetarnim razmerama.

Sedmo, znaĉaj unutrašnjih razlika u okviru skupine demokratskih zemalja postaje

veći u novoj situaciji išĉezavanja ili marginalizacije rivalnog tabora drukĉije ureĊenih

manje ili više monistiĉkih drţava. Osmo, naivno je verovanje da usled novih epohalnih

promena, posebno nove tehnologije, dosadašnji oblici demokratije postaju starina

odnosno istorija.

Deveto, demokratska teorija i nauka imaju još potrebe za ventilacijom i

destilacijom istorije, savremene misli i iskustva. Ona nije još ni u dovoljnoj meri pretresla

i kodifikovala, a kamo li destilirala i sintetisala ni sve ono što je bitno a kamo li sve ono

što je reĉeno i mišljeno o demokratiji. Postoji neka stalna donekle razumljiva, ali u suštini

faliĉna ili štetna, tendencija da se dobar deo misli okreće novim zamislima i projektima i

bez dovoljno promišljanja o onome što je bilo pa ni o onome što je sada. Razlozi za to su

brojni i razliĉiti. MeĊu njima je svakako i faktor vremena. I najvispreniji mislililac

odnosno istraţivaĉ, kao i svaki drugi ĉovek, ograniĉen je faktorom vremena i teško je

ozbiljnije prouĉavati tolika brda istorijskog i aktuelnog materijala i istovremeno

zamišljati ili razmišljati o onome što nas ĉeka ili projektovati nešto novo. Ĉovek je po

prirodi i kognitivno i kreativno biće, znalac i stvaralac. Ove dve osobine ĉovekova bića

13

Iz Zapisa Ive Andrića.

43

nisu jednako rasporeĊena kod svih ljudi, pa ni kod istih ljudi u svako doba. I više od toga,

one nisu uvek ni u meĊusobnoj ljubavi ili saglasnosti i nije ih lako uskladiti i

sinhronizovati. Stalno uĉenje ili akumulacija znanja moţe da širi ali i suţava prostor

stvaralaštvu. Oni ne retko modeliraju mozak više za primanje i magacioniranje sadrţaja

nego za kombinovanje i stvaranje novog. U ekstremnom vidu, reĉ je o dosadnom,

sterilnom znanju. S druge strane, preskakanje istorije, stvarnosti i znanja, ne retko,

dovodi do iluzija i fikcija koje oteţavaju kretanje u savremenosti i zasnovane anticipacije

budućnosti. Stoga je najteţe u intelektualnom radu preplitati dva podjednako jaka i nuţna

zahteva: empirijskog odnosno analitiĉkog i prospektivnog odnosno teorijskog ili

maštovitog. Projektovano na jedan širi literarni plan, reĉ je o onoj velikoj igri i

nadmetanju izmeĊu fakta i mašte koju je tako snaţno Borhes doĉaravao. Zato je potrebno

da i demokratska mašta našeg vremena crpi neke inspiracije i materijal za svoje uzlete iz

realnosti kljuĉnih najrazvijenijih demokratskih zemalja.

Prosto je zaĉuĊujuće koliko teorija katkad zaostaje za onim što se kuva i odvija u

sferi politiĉkog ţivota i za mnogim mogućnostima koje se u tom ţivotu kriju. Negde je

stvarni politiĉki ţivot i znatno bogatiji od onoga što se moţe naći na teorijskom meniu. S

druge strane, kratkovido je i štetno ĉovekovu pojedinaĉnu i društvenu aktivnost svesti na

puku datost odnosno na sleĊenje ili produţenje onoga što postoji. Nadrealizam i utopizam

su deo ĉovekovaog bića, sastavnica njegovog pojma i projekta ţivota. Sartr ima pravo

kad odreĊuje ĉoveka kao svoju sopstvenu projekciju. Ta projekcija sadrţi i ono što ĉovek

moţe i treba da bude a ne samo ono šta je u datom trenutku. Politiĉka teorija i nauka

moraju pratiti i proces pulsiranja ţivota i njegove tvorevine kao i njegove mogućnosti i

projekte razvoja.

Deseto, ne mali broj savesnih teoretiĉara i istraţivaĉa politike nije naĉisto sa

pitanjem da li istinu i svoje mišljenje ili nalaze treba uvek, u svim okolnostima, jednako

otvoreno prezentirati. Da li je uopšte razloţno i svrhovito pokretati velika i osetljiva

pitanja u nekim lomniim vremenima i situacijama. Ovo moţe izgledati ĉudno, ali nije ni

malo ĉudno ako se ima u vidu da otkrivanje ili ukazivanje na istinu moţe da ima u

odreĊenim okolnostima više štete nego koristi ne samo za njihove autora već i za sredinu

ili društvo u kome oni ţive. Ovo vaţi naroĉito za današnje vreme velikih razlika izmeĊu

ljudi, naroda i drţava u raspodeli moći. Membrana senzibiliteta moćnika postaje suviše

44

tanana. S tim ide i povećanje njegove prikrivene svireposti, narcisoidnosti i

osvetoljubivosti za neslaganje ili sumnje u njegov diktat ili nameru pa i reĉ. Osvete su

rigidne. Istina malog i slabog dobija u oĉima moćnika ne retko karakter greha koji mora

dobiti "zasluţenu" kaznu. Kazna za to ne pogaĊa samo njenog individualnog nosioca već

i ceo narod. Drugim reĉima, štetu moţe da trpi celo društvo. Zato se postavlja pitanje: da

li je u odreĊenim okolnostima bolje ćutati nego izlaganjem istine dovoditi sebe i svoj

narod u iskušenje da iritira moćnika i tako ga izlaţe njegovoj srditosti.

Na to se nadovezuje još jedna tuţna okolnost. Mnogi, ne samo iz okruţenja već i

iz domaće sredine, potrudiće se i ponuditi da sve to predstave ne kao svirepost moćnika

nego kao drskost i megalomaniju malog. To je jedna od velikih moralnih i politiĉkih

dilema našeg doba. Nije moralno ćutati ili mirovati kad se ĉoveku, jednom ili drugom,

nanosi šteta i nepravda, a nije ni oportuno niti isplativo da šut ulazi u sukob sa rogatim.

Demokratijom se moţe pravdati i jedno i drugo: stvarnom demokratijom ovo prvo, a

fasadnom demokratijom ono drugo.

Pored toga, postavlja se i pitanje smisla i oportunosti pojedinih dogmi ili fikcija

kojima se pojedini narodi i drţave, pa i demokratski poreci podgraĊuju. Da li bi naprimer

Braunova tvrdnja ( "Da Vinĉijev kod" Dena Brauna), i kad bi bila istinita, da je Biblija

krivotvorena i da je hrišćanstvo u danas poznatoj verziji istorijska izmišljotina cara

Konstatntina, pomogla razvoju i humanizaciji sveta ili bi još više intenzivirala tenzije ili

sukobe meĊu ljudima. Moţe li se pretpostaviti kakve bi posledice bile za stabilnost i mir

u svetu ukoliko bi mnoge ideje, sliĉne pomenutim, bile podvrgute rigidnom praktiĉnom

propitivanju i obelodanjivanju njihovih rezultata. Ne bi bilo besuvislo pretpostaviti da bi

ukidanje dojuĉerašnje hrišćanske istine odnosno dogme i fikcije moglo da još više ojaĉa

moć postojećih vlastodrţaca.

Jedanaesto, sa puno osnova moţe se pretpostaviti da demokratski poredak

povoljno utiĉe na ekonomski razvoj. Bilo bi verovatno preterano tvrditi da demokratija

dovodi nuţno do brţeg ekonomskog razvoja, jer je iskustvo u tom pogledu šareno.

Moguće je da i neki autoritarni politiĉki poreci pokazuju dobre ekonomske rezultate, kao

što je moguć i obrnut sluĉaj da neki demokratski sistemi imaju mršave ekonomske efekte.

Ali, u celini i naĉelno moglo bi se govoriti o povoljnom uticaju demokratije na

ekonomski razvoj. Isto tako, apriorne ocene o neumitnim velikim pozitivnim efektima

45

demokratije na ekonomiju, ne mogu se uvek potvrditi u praksi, a katkad mogu da

proizvode i višestruko negativne posledice i razoĉarenja.

II. POJAM I MODELI DEMOKRATIJE

Pojava ustava u 18 veku je faktiĉki, i u rudimentarnom vidu, dakako, ozvaniĉila

legitimne ovozemaljske osnove politiĉke vlasti, omeĊila granice u kojima se ta vlast

prostire i uspostvila odreĊene principe i institucije kao okvire i upute korišćenja vlasti. U

stvari, osamnaesti vek je bio vreme pobuna i pokret protiv manje ili više neograniĉene

monarhijske vlasti u Evropi i Severnoj Americi koji je mobilisao i okupljao snage oko

ustava i njegove realizacije.

Kasniji period, 19 i 20 vek, je vreme destilisanja i kristalisanja u nešto ĉvršćem

stanju tekovina ranijeg šireg kako društveno-ekonomskog i kulturnog razvoja tako i

politiĉkih i ideoloških borbi i promena. Ono obiluje brojnim idejama koje doprinose

daljem razvoju uslova, principa i institucija demokratije. Za analizu tih obeleţja potrebni

su odgovarajući metodološki i teorijski instrumenti. U ta analitiĉka i eksplikativna

sredstva odnosno sredstva razumevanja demokratije spadaju definicije, teorije i modeli.

Ovde će se ukratko izloţiti neka od tih tumaĉenja pojma i modelâ demokratije.

1. Termin i pojam demokratije Problemi definisanja demokratije

Kad je reĉ o konceptuloškim pitanjma odnosno definicijama, postavlja se, pre

svega, prosto ali kljuĉno pitanje šta je to demokratija? Je li to nešto samoniklo i spontano

ili nešto što se raĊalo i razvijalo svesnom aktivnošću u odreĊenim uslovima i u kontekstu

drugih dogaĊanja i pojava. Šta ona predstavlja u savremenom svetu i kako je

organizovana u svom rodnom mestu, u Zapadnoj Evropi i Zapadu. Kako se ona razvijala i

dokle je dogurala? Je su li forme savremene zapadne demokratije kraj istorije ili jedna

faza u njenom razvoju? Je su li demokratske tekovine vredne opstanka i razvoja ili su one

zrele za muzej starina ili eventualno za neke aditive politiĉkih zahteva i razvoja novoga

doba?

Valja takoĊe imati u vidu da je demokratija relacioni i kontekstualni pojam i

entitet odnosno nešto što je vezano za odreĊene društveno-politiĉke okolnosti i pojave

46

posebno za naciju i drţavu, a u novije vreme i za trans-drţavne politiĉke zajednice. Stoga

ona deli sloţenost i sudbinu tih manje ili više susednih pojmova. Isto tako, ona ne moţe

biti nešto što je fiksno, opšte, unificirano, koherentno konstitutivno za sva vremena i sve

prilike. Ali, ako ona nije nešto koherentno, šta bi ona bila u toj svojoj nekoherentnosti?

Otuda ima razliĉitih tumaĉenja kako drţave tako i njenih susednih eniteta.

Reĉ demokratija dolazi od grĉke reĉi demos-narod i crateo vladam (odnosno

cratein-vladati) i javlja se u staroj Grĉkoj otprilike pre 2400 godina. Najĉešće se smatra

da je Herodot prvi koji je koristio reĉ demokratija. Treba, svakako, dodati da se sam

termin nije pojavio u njegovom tekstu već u prevodu. No, suštinski, Herodotovi izrazi

politika komandovanja naroda ili politika komandovanja mnogih (demos-komanded ili

many-commanded policy) koji su kontrastirani prema monarhiji i oligarhiji, jasno

upućuju na demokratiju. Herodot je povezivao vladavinu naroda sa jednakošću pred

zakonom odnosno jednakim zakonom (isonomia).14

" Reĉ demokratija, laţe Lord Bryce,

bio je korišćen...da oznaĉi onu formu vladavine (form of government) u kojoj upravljaĉka

vlast drţave (State) je legalno smeštena ne u bilo kojoj posebnoj klasi ili klasama, već u

ĉlanovima zajednice kao celini ".15

Demokratija je, kaţe Beetham, kontrola kolektivno

obavezujućih pravila i politike od strane jednakih graĊana.16

Kljuĉna kategorija u tome je,

po Beethamu kao i po Heldu, autonomja ili samo-determinacija.

Sastojke ili materijal za ovaako odreĊenje entiteta i pojma politike i demokratije

nalazimo u istoriji i teoriji odnosno mašti i invenciji. Ostaje otvoreno koliko razliĉitih

strukturalno-socijalnih, ekonomskih, politiĉkih pravnih, psiholoških, kulturoloških,

antropološko-bioloških elemenata odnosno sastojaka nosi odnosno podnosi pojam

demokratije. Kako se svi ovi elementi i uslovi kombinuju ili ponašaju u razliĉitim

prilikama i da li je moguće pouzdano razlikovati pojedine kombinacije tih elemenata

odnosno razliĉite modele bolje reći modalitete demokratije. Moţe li se na osnovu ovih

saznanja projektovati, a zatim i realizovati, model ako ne najbolje a ono druge najbolje

ili nešto skromnije reĉeno, model dobre i razborite demokratije.

14

G. Sartori, Theory of Democracy Revisited. Chapters 12 i 14. vidi, p. 278, p. 292. 15

J. Bryce, Modern Democracies, New York, The Macmillan Company, 1924.Vol. I. p.20. 16

D.Beetham, ed., Defining and Measuring Democracy, Sage, London, 1994; D. Beetham, Human Rights

and Democracy: Multi-faceted Relationship, University of Leeds, Leeds, 1995.

47

Tokom vremena od gotovo tri hiljade godina uslovi, vrednosti, strukture i ideali, a

s njima i sadrţaj politike i demokratije, su se menjali. Drugim reĉima, denotativna i

konotativna upotreba reĉi demokratije se menjala do nivoa na kome ona nema mnogo

sliĉnosti sa onom koja se upotrebljavala u V veku pre naše ere. Zapadna civilizacija je

iskusila hrišćanstvo, humanizam, reformaciju, "prirodna prava", liberalizam, kapitalizam,

delimiĉno socijalizam i post-socijalizam. Sve to bilo je proţimano, ne retko, velikim

sukobima, ratovima i krvoprolićem. Dok su gromovi tutnjali, demokratija je zajedno sa

muzama ćutala. Gomilanje pozitivnog i negativnog iskustva pripremalo je i otvaralo put

brţem razvoju, a s tim i procesu demokratizacije društva.

Moglo bi se reći, iz dublje retrospektive gledano, da demokratija ima svoju duţu i

kraću istoriju. Nominalno, ona ima iza sebe, kako je reĉeno, više vekova; stvarno, ona

egzistira u punijem znaĉenju tek nešto manje od dva veka. U svojoj dugoj istoriji i širem

znaĉenju demokratija je oznaĉavala oblik politiĉkog sistema u kome vlada narod ili

mnoštvo odnosno većina (demos-narod, crateo-vladam). Ovakvo opšte odreĊenje

demokratije ostalo je sve do danas, iako su se tokom vremena bitno menjala gledanja na

njen sadrţaj i smisao.

Sve do sredine 18 odnosno 19 veka, u najvećem delu politiĉke misli, demokratija

je shatana kao inferioran i loš naĉin politiĉkog ţivota i vladanja. Pošto se većina

izjednaĉavala sa siromašnim ili obespravljenim delom stanovništva, demokratija je

tumaĉena kao vladavina gomile, golaća i beskućnika. Drugim reĉima, ona se

identifikovala sa jednakošću.17

Za nešto više od sto godina iz osnova se promenio odnos

prema demokratiji. Demokratija se poĉela poimati kao poţeljan i najbolji oblik politiĉkog

sistema i danas je malo politiĉkih poredaka u svetu koji se ne deklarišu, formalno ili

programski, kao demokratski. No, širim prihvatanjem demokratije, nisu rešena sva

društvena pitanja i teškoće.

Kao i mnogi drugi znaĉajni pojmovi, ideje i pojave, demokratija je bila predmet

razliĉitih pa i opreĉnih interpretacija i vrednovanja. Razlozi za to su brojni, od saznajnih

do ideoloških i praktiĉno-politiĉkih. Nesporazumi i sukobi koncentrisali su se uglavnom

oko opšteg smisla i mogućnosti, osnovnih obeleţja, vrednosti i uslova demokratije. I u

svojoj elementarnoj etimološkoj konstrukciji, demokratija daje osnov za razliĉita

17

Lively J., Democracy, New York, 1975, p. 8.

48

tumaĉenja. Oba ĉlana demokratske kovanice, i narod i vladavina, nisu sasvim jasni, ĉisti i

nepromenljivi. Narod moţe biti shvaćen kao deo stanovništva (plebs) koji je ostajao po

odbitku patricija odnosno izvorne aristokratije, robova i stranaca (u starom Rimu) ili kao

punopravno stanovništvo, kao odrasli i biraĉki sposoban deo društva ili kao siromašna,

obespravljena i eksploatisana većina ili pak kao radniĉka klasa odnosno radno i aktivno

stanovištvo. Nasuprot nekim interpretacijama naroda kao fikciji razuma ili pravnoj

konstrukciji, neki će verovati da je narod "pravo biće koje ima realnost, individualnost,

prirodu i svoj naĉin rezona" (Prudon).

I kad se narod svede na većinu, teškoće ne prestaju. Reći da je narod većina

kvalifikovanih ili odraslih graĊana samo otvara novo pitanje: ko su to kvalifikovani i

odrasli graĊani i ko o tome odluĉuje? Koja je to teritorija na kojoj taj narod ţivi? Je su li

jasne i priznate granice te teriotorije? Šta onda znaĉi i narodna suverenost, ako se tako

široko i rastegljivo moţe tumaĉiti pojam naroda? Danas u vreme etnifikacije politike i

snaţnog trenda "ekshumacije malih otadţbina" to pitanje postaje izuzetno vaţno.

Demokratija pretpostavlja omeĊen prostor na kome se odluĉuje, a u uslovima poroznih ili

problematiĉnih granica to je teško ili nemoguće postići.

Nije mnogo bolja situacija ni s pojmom vladavine, vladanja ili upravljanja. U

širem smislu, vladavina naroda oznaĉava uĉešće u odluĉivanju ili uticaj naroda na

odluĉivanje koji se moţe vršiti posredno ili neposredno, formalno ili stvarno, javno ili

tajno, ekonomski ili politiĉki. Stvarni sadrţaj vladanja i upravljanja zavisiće prvenstveno

od toga ko su osnovni subjekti upravljanja, na koji naĉin i u ĉiju korist oni upravljaju

društvenim poslovima. Pored toga, da li je, s obzirom na veliku sloţenost savremenog

"postindustrijskog" ili "postmodernog" društva, demokratija moguća? Uz to, da li je

demokratija uopšte poţeljna, da li se i kako ona moţe opravdati? Je li ona kao praktiĉno

pitanje uopšte podobna za racionalnu argumentaciju i opravdanje?

Najzad, postavlja se i pitanje da li je demokratija nešto unificirano ili nešto što

nuţno ima razliĉitr oblike?

Zbog svega toga, i "široke istorije koju ovaj koncept oznaĉava", engleski pisac

Harold Laski još pre više od pola veka izrazio je sumnju u mogućnost definisanja

demokratije. To je verovatno i deo razloga koji su naveli neke autore da negiraju bilo

kakav apstraktni, iz istorijskog iskustva izdvojen pojam - model demokratije i da je svedu

49

na njene konkretne istorijske oblike. MeĊu onima koji su se usudili da nešto šire odrede

demokratiju razlike su zaista velike. Prema nekim proraĉunima danas postoji više od

dvesta definicija demokratije.

Najveći broj ovih definicija saţima pojam demokratije u nekoliko njenih stvarnih

ili projektovanih osobina, koje se proteţu u veoma širokom rasponu od apsolutne slobode

do apsolutne jednakosti, od krajnjeg kompetitivnog individualizma do egalitarnog

kolektivizma, od puke procedure pa do odreĊenih praktiĉnih efekata sistema. Ma koliko

bila korisna, kratka epigramatska odreĊenja demokratije kao što su "vladavina naroda",

"vladavina naroda od naroda za narod", "vladavina većine", "participaciona vlada",

"jednakost pred zakonom", "vladavina s pristankom", "kontrolisana i ograniĉena vlast" ili

"respekt za opoziciju", nisu dovoljna za punije objašnjenje i razumevanje demokratije.

Ĉak ni nešto šira odreĊenja demokratije, poput onog koje daje Kolakovski ne

ispunjavaju punije eksplikativne zahteve. Po Kolakovskom demokratija je "sredstvo koje

kanališe meĊuljudske sukobe i omogućuje njihovo rešavanje-katkad uklanjajući ih a

katkad slabeći ih-bez korišćenja nasilja". Ona je korisna i ne zahteva nikakvu doktrinu ili

ideologiju, jer tiranija donosi mnogo više nesreća i patnji. On navodi tri bitna elementa

demokratije. Prvo, mehanizam pomoću koga su znaĉaj i uticaj politiĉkih elita i kolektivni

ţivot proporcionalni podršci koju imaju meĊu stanovništvom. Drugo, zakonitost odnosno

zanodavstvo koje realno funkcioniše odnosno mehanizam pomoću koga graĊani imaju i

znaju jasna pravila ponašanja. Na osnovu odreĊenih normativnih okvira graĊani znaju šta

je a šta nije dopušteno, uz pretpostavku da zakon ne zavisi od izvršne vlasti. Treći

element demokratije je sistem prava i sloboda. Spisak tih prava nuţno je sporan. Pravo

treba da bude predvidivo i izvršno. I ovako glatko sroĉeno odreĊenje demokratije nije bez

nekih otvorenih pitanja. Prvo, nije uvek jednostavno odrediti karakter i širinu podrške

koju elita uţiva u narodu. Drugo, spisak prava koja graĊani treba da uţivaju je sporan, a

naroĉito spisak onih prava koja su izvršna.

Suštinu demokratije nemoguće je naći u samo nekoliko manje ili više

institucionalno-proceduralnih obeleţja, van šireg socijalnog konteksta i van sklopa

odreĊenih vrednosti, u kojima se, u stvari, nalaze merila za procenjivanje stepena

demokratiĉnosti odnosno nedemokratiĉnosti jednog sistema. Iako politiĉki sistem, pa ni

demokratija, nisu sasvim instrumentalni i determinisani, bez svoje autonomije i

50

autentiĉne snage, dosadašnje iskustvo pokazuje da sadrţaj, karakter i mogućnosti

demokratije zavise u velikoj meri od stepena razvoja društva, prirode društveno-

ekonomskih, pre svega svojinskih odnosa i odnosa socijalnih snaga, od institucionalnog

ureĊenja, karaktera i širine politiĉke kulture i svesti ne samo politiĉko-upravljaĉke

strukture, već i najširih slojeva stanovništva. To je navelo Djuia da u definiciju

demokratije unese uslove, a leve politiĉke teoretiĉare i poslenike da istraţivanje

demokratije vodi pitanjem "za koga"?

Uz rizik uprošćavanje i napomenu o ograniĉenosti svake definicije, demokratija

se moţe odrediti kao oblik politiĉkog sistema i ţivota koji omogućava narodu ili najširim

slojevima društva posredno ili neposredno uĉešće u procesu autoritativnog upravljanja

društvenim poslovima odnosno uticaj na vršenje javne vlasti i u kome se upravljanje i

javna vlast vrše u interesu naroda odnosno društvene većine, uz garantovanje osnovnih

prava i sloboda ĉoveka i graĊanina, posebno manjinskim grupama. Demokratski sistem

obuhvata kako drţavnu strukturu i njenu aktivnost tako i onaj manje ili više

institucionalizovani i sloţeni sklop odnosa i kanala preko kojih društvo utiĉe na vršenje

drţavne vlasti, pa i one aktivnosti koje nisu usmerene na javnu vlast već na ostvarenje

uslova i mogućnosti zajedniĉkog ţivljenja. Otuda je on i nešto što je izvan, preko ili više

od drţave. U odreĊenim uslovima, dakle, demokratski sistem moţe znaĉiti pokret protiv

drţave ( ako se ona pretvori u instrumernt ili bedem birokratske opresije) ili oblik

politiĉkog sistema sposoban za korekcije i modeliranje drţave.

No, ako politiĉki sistem treba na neki naĉin da nadiĊe koncept drţave, to ne znaĉi

da bi on trebao da se u procesu demokratizacije oslobaĊa od drţave. Taj stari anarhistiĉki,

marksisitiĉki i utopistiĉki san je ĉini se dobrim delom odsanjan. Sliĉne varijante tih snova

postoje i danas u receptima koje razvijene zemlje daju manjim i manje razvijenim

zemljama u vidu deregulacije ili marketinške regulacije društvenih odnosa koji istiskuju i

marginalizuju drţavu. Treba oĉekivati da i ovaj nov san o odumiranju drţave, koji ovoga

puta dolazi sa suprotne strane, proĊe kao i oni prethodno pomenuti. Politika bez drţave

bi, bar još za neko duţe veme, znaĉila ili društvo bez poretka odnosno haos ili neku vrstu

carskog "harema" sa mnoštvom lepotica i evnuha.

Pojam demokratije je višeznaĉan i višeslojan. Valja reći da je pojam demokratije

moguće gradirati prema tome koliko se i kako realizuju pojedine njegove odredbe u

51

praksi. Prema tome moguće je i razlikovati sisteme prema stepenu i vrstama

demokratiĉnosti u nekoliko tipova demokratije.

Po sebi je razumljivo da samo pojmovno odreĊenje demokratije, makoliko bilo

precizno i korisno, ne moţe izraziti pravi smisao i sadrţaj demokratije kao društveno-

politiĉkog odnosa i civilizacijske tekovine. Njeno punije razumevanje moguće je tek

uvidom u kakvoću materijala, koji je istorijsko-genetski i logiĉko-teorijski priticao u

sadrţaj pojma i pojava demokratije kao mogućnosti i naĉina politiĉkog ţivljenja i

delovanja. Tek iz ovog istorijsko-teorijskog materijala mogu se razumeti priroda,

mogućnosti i granice demokratije: da ona nije tvorevina nekog apriornog ili apsolutnog

duha ili principa koga je trebalo samo spoznati i na osnovu toga uspostaviti u

svakodnevnom ţivotu niti unapred postavljen i osiguran zadatak ili zakon kojega bi

istorija imala samo da sprovede. Ona je, u stvari, rezultat duge i teške borbe progresivnih,

slobodarskih i potisnutih društvenih snaga za bolje, pravednije i slobodnije uslove i naĉin

ţivota i rada, koji se kristalisao u demokratskoj svesti i odreĊenim institucijama, i koji se

u vidu ideja, obrazaca, pravila i motiva ponašanja "vraća" praksi kao njena pokretaĉka

snaga. Nema tu nikakve nuţnosti ili osigurane budućnosti. Ali, ima mogućnosti i nade

koje se mogu realizovati.

Demokratija je, dakako, prevalila dugi razvojni put dok je stigla od svog više

imaginarnog i elementarnog do mnogo razvijenijeg pojma koji saţima sastojke i odredbe

brojnih stepenika i formi demokratizacije.

2. MODELI DEMOKRATIJE

Ne treba mnogo truda da bi se pokazalo da su definicije više indikativnog ili

upućujućeg karaktera i samo naĉelno ukazuju na bitne, potencijalne odnosno

egzistencijalne odredbe "predmeta". Zato su one nedostatne za dublje objašnjenje

sadrţaja, smisla i domašaja demokratije, o ĉemu je ranije bilo reĉi. Nedostatnost

definicija nadoknaĊuje se odgovarajućom širom teorizacijom i modeliranjem sistema

koje, dakako, ukljuĉuje i klasifikaciju demokratskih sistema.

A. Modeli demokratskog sistema

Kad je reĉ o samom znaĉenju pojmova teorije i modela, treba reći da tu ima

razliĉitih gledanja i interpretacija. Jedni te termine i pojmove koriste sinonimiĉno, drugi

52

ih manje ili više razlikuju, a treći smatraju da je pojam modela suviše difuzan i

neupotrebljiv. Ne ulazeći u raspravu oko ovih pitanja, ovde će se pod modelom razumeti,

kako Ranney i Kendall istiĉu, "mentalna slika" suštinske prirode demokratije, odnosno

osnovnih obeleţja ili principa, na osnovu kojih je moguće razlikovati demokratski sistem

od drugih sistema.18

Modelom, kao mentalnom slikom ili tipom vladavine odstranjuju se

sve njegove nesuštinske i nerelevantne osobine i sistem vladavine svodi na njegove

diferencije odnosno principe organizacije koji ga ĉine razliĉitim od drugih sistema

vladavine poput monarhije ili aristokratije. To, naravno, podrazumeva razlikovanje

modela sistema vladavine od aktulenih sistema vladavine. Za pojašnjavanje i ilustraciju

razlikovanja modela od aktuelnog sistema neki autori koriste Röpke-ova poreĊenja

modela trţišne ekonomije i odreĊene istorijske forme trţišne ekonomije. Prvi je

filozofska kategorija, a drugi je istorijski individualitet; prvi je prosti strukturalni element

(briţljivo izveden princip organizacije), a drugi je istorijski i prema tome jedinstven

odnosno neponovljiva smesa ekonomskih, socijalnih, legalnih, politiĉkih moralnih i

kulturnih elemenata, koja nikad nije stvarno postojala ranije niti će postojati.19

Ovako koncipiran model se ili pretpostavlja ili u vidu okvira odnosno uputstava

izlaţe i objašnjava u toku analize. U nešto apstraktnijem smisli model je sliĉan onome što

Max Weber zove "idealni tip".20

Pod idealnim tipom ili modelom Veber razume

konstrukciju ĉisto racionalnog toka akcije na osnovu datih ciljeva uĉesnika i adekvatnog

znanja svih okolnosti". Takav ĉisto racionalan tok akcije ili idealni tip sluţi sociolozima

kao tip koji ima vrlinu (merit) jasnog razumevanja. "UporeĊivanjem sa tim moguće je

razumeti naĉine na koje se dešavaju neka iracionalna odstupanja stvarnih aktivnosti od

linije ponašanja koja bi se oĉekivala zasnovanoj na hipotezi da je akcija bila ĉisto

racionalna".21

Model je, u stvari, intelektualno sredstvo sa kojim dajemo i strukturu našoj

intuiciji i organizujemo naše empirijsko razumevanje sveta. On omogućava da se

18

A. Ranney-W. Kendall, "Basic Principles for a Model of Democracy", prilog u : C. F. Cnudde-D. E.

Neubauer, Empirical Democratic Theory, Markham Publishing Company, Chicago, 1969, p. 42. 19

W. Röpke, Civitas Humana (translated by C. S. Fox), William Hodge and Company, Ltd., London,

1948, p. 6-7. 20

Nije sluĉajno da Ranney i Kendal koriste sinonimiĉno reĉi "model" i "ideal type". A. Ranney-W. Kendal,

Basic Principles for a Model of Democracy. Op. cit. p. 61. Footnote 2. 21

M.Weber, The Theory of Social and Economic Organization. Ed. by T. Parsons, London, W. Hodge and

Company. LTd,1947 p. 83, 84.

53

formulišu generalizacije o svetu u kojemu ne moţemo sprovoditi briţljivo kontrolisane

eksperimente.22

Tako i Dahl razlikuje opšti koncept demokratije i realistiĉniji poliarhiĉni koncept

demokratije. U stvari, reĉ je u prvom sluĉaju o manje ili više normativnom odnosno

idealnom konceptu, a u drugom sluĉaju, o, više ili manje, empiriĉnom konceptu koji se

pribliţava realnosti.

U stvari, model je nešto što se nalazi na sredini izmeĊu idealnog koncepta i

empirijskog odnosno konkretnog demokratskog sistema. On ne predstavlja nuţno

koncepciju najbolje ili najbolje moguće vladavine već moguće demokratske vladavine.

To moguće znaĉi prekoraĉenje granica postojećeg. Ono sadrţi i neke vrednosti ili slojeve

vrednosti koje nisu date već više zadate. U tom svom sloju model zadrţi i odreĊenu dozu

kritiĉkog potencijala. U tom sadrţaju treba prepoznati vrednosti koje se realizuju,

potencijalne ili ostvarive vrednosti i uslove ostvarivanja nekih ciljeva ili smerova razvoja.

U stvari, model sadrţi svoj imaginativni, vrednosni i optiĉki deo. To znaĉi da model treba

da ima ne samo svoju institucionalno-instrumentalnu stranu već i odgovarajuća merila za

prosuĊivanje i razlikovanje odreĊenih politiĉkih poredaka. To, drugim reĉima,

prepostavlja, da on ukljuĉuje kako supatsancijalnu tako i proceduralnu, kako normativnu

tako i empirijsku dimenziju.

Model nam izgleda prikladniji od teorije da izrazi i doĉara prirodu, naĉin

funkcionisanja i domašaje nekih ĉvršćih stanja politiĉkog i demokratskog fenomena,

poput institucija ili procedura. A kako institucije i procedure predstavljaju kljuĉni deo

naše analize, ĉini se da je sasvim logiĉno korišćenje termina model.

No, ni kod modela kao interpretativnog instrumenta nije sve jasno i ĉisto. Pre

svega nije jednostavno utvrditi konstitutivne elemente i determinirajuće uslove modela.

Tako bi se moglo reći da je status nekih faktora, poput uslova ili prepostavki, priliĉno

mutan. Nije sasvim jasno ni to da li su uslovi nekih pojava sastavni deo osobina jednog

sistema ili spoljni, egzogeni faktor koji utiĉe na karakter jednog sistema ili je, pak, reĉ i o

jednom i o drugom. I kod najeminentnijih teoretiĉara demokratije, poput Dahla ili

Sartorija, moguće je naći i jedno i drugo i treće.

22

M. Laver-K. A. Shepsle, Making and Breaking Governments. Cabinets and Legislature in Parliamentary

Democracies, Cambridge University Press, 1996.

54

Zato se postavlja i pitanje: ima li nekih pouzdanijih principa ili merila na osnovu

kojih bi se mogla izdvojiti relevanta graĊa za prouĉavanje pa i relevantno modeliranje

odreĊenih vrsta politiĉkih poredaka pa i demokratije ili demokratija? Deo tih mogućnosti

je već oĉitovan u pomenutim instrumentima kojima je moguće prepoznati, dohvatiti,

modelirati i podsticati odgovarajuće demokratske sadrţaje. Pri tome, posude kojima se

zahvataju pojedini sastojci sadţaja i njihova interpretacija neće biti jednaki. Drugim

reĉima, biće potrebni opšti i konkretniji modeli da bi se u stvarnosti prepoznali neki

sadrţaji kao demokratski. Razliĉiti modeli bi obuhvatali razuĊeni i višeznaĉni sadrţaj i

funkcionisanje demokratskih poredaka.

Ĉini se razloţno i prihvtljivo gledanje koje smatra da se sadrţaj modela i sistema

demokratije mogu sroĉiti i prosuĊivati skupinom pitanja i odgovora na pitanja: ko vlada

odnosno upravlja; u ĉijem interesu; i na koji naĉin? Odgovori dobijaju status

naznaĉavanja obeleţja demokratije. Mnogi autori proširuju spektar postavljenih pitanja i

odgovora a time i spektar obeleţja demokratije. Ranney i Kendall, drţeći se

proceduralnog koncipiranja demokratije, smatraju da demokratski poreci moraju

praktikovati sledeće minimalne karakteristike. Prvo, nosioci vlasti moraju biti spremni, u

odreĊenom smislu, da rade ono što se od njih traţi, a da se uzdrţavaju od onoga ĉemu se

narod suprotstavlja. Drugo, svaki ĉlan "zajednice" za koju radi treba da ima, u odreĊenom

smislu, jednako dobru šansu kao i njegovi sugraĊani da participira u procesu odluĉivanja

u zajednici-ni više ni manje od toga. Treće, sistem mora funkcionisati u smislu

razumevanja da u sluĉaju da se biraĉki sposobni graĊani ne mogu sporazumeti oko

ptanja kako nešto treba uraditi, zadnja reĉ, u odreĊenom smislu, pripada većem broju, a

nikad manjem, broju graĊana. U stvari, ovi autori istiĉu ĉetiri principa. To su: suverenost

naroda; politiĉka jednakost; konsultacije s narodom i pravilo vladavine većine.23

Sartori je još izdašniji (1987) i smatra da su karakteristike ili svojstva

demokratije ne samo većinska vladavina i participacija već, takoĊe, jednakost, sloboda,

konsensus, prinuda, kompeticija, pluralizam, ustavna vladavina ( constitutional rule) i još

ponešto. Nama se ĉini da se sadrţaj demokratije, u nešto razuĊenijem i konkretnijem

vidu, i njena opravdanost, ogledaju u meri prihvatanja i praktikovanja odreĊenih

23

A. Ranney-W. Kendall, "Basic Principles for a Model of Democracy", prilog u : C. F. Cnudde-D. E.

Neubauer, Empirical Democratic Theory, Markham Publishing Company, Chicago, 1969, p. 45, 46.

55

proceduralnih i supstancijalnih vrednosti pre svega pravâ, slobode, jednakosti, pravde,

opšteg interesa ili javnog dobra zasnovanog na širokoj raspravi-pregovaranju i

konsensusu, moralnog samorazvoja, ĉovekove samo-realizacije, participacije,

individualnog interesa ili koristi, društvenog razvoja, zadovoljavanja individualnih ili

društvenih potreba i efikasnosti politiĉkog sistema.

Ako bi se sve te osobine ţelele izraziti u nešto opštijem, sistematiĉnijem i

funkcionalnijem smislu, onda bi se moglo reći da se demokratija odlikuje sledećim

obeleţjima.

Prvo, kljuĉna osobina demokratije je njena transparentnost odnosno, kako Bobio

kaţe, njena vidljivost ili providnost.24

Drugo, treba istaći izvesnu ograniĉenost politiĉke sfere kao podruĉja aktivnosti u

kome se, ili preko koga se, vrši autoritativna alokacija oskudnih društvenih vrednosti.

Drugim reĉima, u jednom demokratskom društvu obim i radijus dejstva drţave i

politiĉkog podsistema je ograniĉen u odnosu na druge podsisteme društva kakvi su, na

primer, ekonomski ili kulturni podsistemi. Raspon drţavne i politiĉke aktivnosti u istoriji

i u savremenom društvu je veoma širok i kreće se od Nocikove minimalne drţave do

Kejnsove "drţave blagostanja". Ali, ni u jednoj od demokratskih zemalja-društava

politiĉka vlast nije apsolutno koncentrisana, sveprisutna i svemoćna. S druge strane,

drţava u savremenom društvu ne moţe biti bilo kakav anarhistiĉki provizorijum ili

"noćni ĉuvar", već aktivna snaga spremna i sposobna da bude znaĉajan faktor

usmeravanja društva i efikasnog rešavanja aktivnih društvenih kontroverzi.

Treći znaĉajan element ili obeleţje demokratije je princip vladavine prava ili

ograniĉenost drţave pravom. Pod pravom se ovde razume ne samo, pa ne i prvenstveno,

pozitivno pravo već širi skup principa humanosti, slobode i pravde koji spadaju u

savremene civilizacijske humanistiĉke tekovine od kojih su neke dobile karakter

"prirodnih prava" ili postale deo onoga što se razume pod meĊunarodnim pravom. Nije

mali broj autora koji istiĉu da je pravilno funkcionisanje demokratije moguće jedino u

okviru vladavine zakona. Jedino moć moţe stvoriti pravo i jedino pravo moţe ograniĉiti

moć. U skladu s tim, Bobio smatra da "Demokratska drţava predstavlja idealan tip drţave

24

N. Bobio, Budućnost demokratije, Filip Višnjić, Beograd 1991 (1984).

56

za onog koji polazi sa stanovišta prava. Uzdiţući vladavinu zakona i pretpostavljajući je

vladavini ljudi, antiĉki narodi su imali na umu zakone koji potiĉu iz tradicije ili su

ustanovljeni od strane velikih zakonodavaca. Kad govorimo o vladavini zakona danas.

onda mislimo pre svega na osnovne zakone i pravila koja obavezuju kako graĊane tako i

vladaoce. I sami zakonodavci su duţni da poštuju zakon. Ustrojstvo toga tipa jedino je

moguće ukoliko izvorni posednici krajnje moći, tj pojedinaĉne individue mogu u

poslednjoj instanci da kontrolišu one koji izvršavaju vlast na svim nivoima.25

Ovde, svakako, treba dodati da princip vladavine prava nije jednostavan i

sverešavajući diktum. Valja imati u vidu da vladavinu prava provode ljudi. A ljudi će ga

sprovoditi ne samo onako kako budu nalagala pravila ili norme već i prema svojoj moći .

Drugim reĉima, ljudi će savijati pravila prema koliĉini svoje moći i svojim interesima.

Sve to utoliko više što date pravne norme su vrlo ĉesto apstraktne i podloţne

interpretaciji ili konkretizaciji onih koji ih sprovode. Zato su za postojanje i

funkcionisanje demokratije potrebni pored principa vladavine prava i drugi principi i

instrumenti koji će omogućiti i obezbediti korišćenje pozitivnog potencijala principa

vladavine prava.

Ĉetvrti kljuĉni element demokratije su slobode i prava graĊana koje omogućavaju

ne samo liĉni izbor odgovarajućih aktivnosti i opredeljenja prilagoĊen posebnim i

"sopstvenim" uslovima, već i izbor odgovarajućih socijalnih i politiĉkih institucija.

Sloboda je ne samo svojstvo ĉoveka, već i faktor razvoja. "Fleksibilna i slobodna

organizacija, bolje reći razvojna sposobnost odreĊene socijalne strukture, kako ispravno

primećuje Veblen (1899), u znaĉajnoj meri zavisi od slobode koja se pruţa pojedinom

ĉlanu društva". Kakav znaĉaj ima sloboda, odnosno uskraćivanje slobode, posmatrano

upravo s ovog razvojnog aspekta, pokazuje istorija i praksa real-socijalistiĉkih poredaka.

Na primeru Rusije se najjasnije moţe videti koliko jedna autoritarna politiĉka kultura i

istorija mogu inhibitorno i deprimirajuće uticati na njen socijalni i društveno-ekonomski

razvoj.

Pod slobodama i pravima u novije vreme sve ĉešće se podrazumevaju ne samo

graĊanska i politiĉka već i ekonomska i socijalna pa i kulturna prava. Prava, takoĊe,

25

N. Bobio, Budućnost demokratije, Filip Višnjić, Beograd, 1991 (1984), str.10.

57

obuhvataju ne samo individualna već i odreĊena kolektivna prava, odnosno prava

odreĊenih kolektiviteta.

Peto, u bliskoj vezi s prethodnim, stoji politiĉka jednakost i razumna ekonomsko-

socijalna jednakost. Politiĉka jednakost podrazumeva da svaki graĊanin ima istu priliku

da uĉestvuje u procesu politiĉkog odluĉivanja, posredno ili neposredno. Razumna

ekonomsko-socijalna jednakost pretpostavlja da svaki graĊanin treba da ima elemetarne

nuţne materijalne uslove za obavljanje svojih graĊanskih, a to znaĉi u demokratskom

poretku, i svojih politiĉkih duţnosti i aspiracija. To praktiĉno znaĉi da demokratija treba

da obuhvati kako proceduralne tako i supstantivne vrednosti. Teško je demokratiju

odrţavati samo na tekućem proceduralizmu, bez odreĊenih elementarnih realnih

pretpostavki da graĊani odnosno većina graĊana koristi postojeće procedure i formalno

proklamovane principe na relativno ravnopravan naĉin.

Šesto, meĊu svojstva demokratije valja svakako ubrojiti odgovornost nosilaca

politiĉke vlasti i konkretne, što preciznije, mehanizme ostvarivanja te odgovornosti.

Sedmo, u demokratski ureĊenom politiĉkom sistemu nuţan je politiĉki

pluralizam, odnosno disperzija ili dekoncentracija vlasti po horizontalnim i vertikalnim

linijama politiĉkog organizovanja. Ne mali broj autora smatra da je upravo

dekoncentracija, odnosno pluralizacija vlasti, differentia specifica demokratije. Po sebi je

razumljivo da dekoncentracija vlasti ne bi trebala da ugroţava sposobnost globalnog

sistema da vrši odgovarajuću koordinaciju aktivnosti pojedinih politiĉkih centara i

subjekata i obezbeĊuje integralnost i efikasnost globalnog procesa politiĉkog odluĉivanja.

Osmo, demokratski sistem podrazumeva ne samo dekoncentraciju vlasti već i

odreĊeni stepen kompetitivnosti i kontrabalansiranja izmeĊu pluralizovanih centara moći,

odnosno politiĉki potentnih subjekata. Nuţan deo ove kompetitivnosti je organizovana

opozicija. Demokratski kompetitivizam, kao svojstvo demokratije, najĉešće se izraţava u

savremenim, posebno razvijenim društvima u vidu kompetitivnog višepartijskog

(pluralistiĉkog) politiĉkog sistema.

Deveto, nerazdvojan deo demokratije su izbori za organe politiĉke vlasti. Veliki

broj autora u novije vreme naglašava demokratski znaĉaj izbora u tolikoj meri da ih

gotovo izjednaĉava sa demokratijom. Demokratija je, kaţe poznati francuski politiĉki

mislilac i istraţivaĉ Diverţe, vladavina većine putem poštenih i slobodnih izbora.

58

Slobodni i pošteni izbori podrazumevaju bar dve stvari. Prvo, oni pretpostavljaju

slobodan liĉni izbor graĊanina odnosno biraĉa. Drugo, oni pretpostavljaju da oni koji su

izabrani i stvarno vrše vlast odnosno vrše kontrolu nad onima koji odluĉuju u uţem

operativnom smislu.

Deseto, vaţno obeleţje demokratije predstavljaju sloboda mas-medija i aktivno

demokratsko javno mnjenje. Engleski politiĉki analitiĉar Brajs je, ĉak, smatrao da je

demokratija vladavina putem javnog mnjenja.

Najzad, treba istaći odreĊene obrasce ponašanja elite, odnosno upravljaĉkog sloja.

U demokratiji, kako je isticao Slobodan Jovanović, politika treba da bude shvaćena kao

javna sluţba a ne kao prilika za samoisticanje. Uz to, "oni koji drţe vlast, kaţu Ranney i

Kendal 26

, moraju biti spremni, u odreĊenom smislu, da urade sve što narod ţeli da oni

urade, i da se uzdrţe od ĉinjenja onoga ĉemu se narod protivi".

Po sebi je razumljivo da ovakav modelski vid demokratije u realnosti ne postoji u

svim dimenzijama ili u jednakoj meri tih dimenzija. Demokratija se u realnom ţivotu

javlja i funkcionše u razliĉitim oblicima, sa razliĉitim stepenima razvoja pojedinih

obeleţja i uslova, sa razliĉitim teškoćama, problemima, manjkavostima i sa brojnim

neispunjenim obećanjima. Od neispunjenih obećanja Bobio navodi: Opstanak nevidljive

moći, uporno trajanje oligarhije, ukidanje posredniĉkih tela, ponovno obnavljanje

zastupanja interesa, prekinuto uĉešće, neobrazovani (ili loše obrazovan) graĊanin. Od

obećanja neka objektivno nisu mogla biti ispunjena i bila su od samog poĉetka iluzija;

neka su bila izneverene nade. A neke su imale nepredvidive prepreke. Ĉesto nije reĉ o

degeneraciji demokratije, već pre o svega o " prirodnom prilagoĊavanju apstraktnih

principa stvarnosti ili o neizbeţnoj "kontaminaciji" teorije kad je prinuĊena da se

podvrgne zahtevima prakse."27

Ovde valja voditi raĉuna još o nekim stvarima koje se prepliću ili su u bliskoj vezi

sa onim što je prethodno reĉeno. Naime, svaka politika, pi demokratija, sadrţi odreĊeni

stepen dominacije u vidu prinude odnosno represije, manipulacija i nadgornjavanja. Nije

uvek jednostavno razabrati kad je reĉ o jednom a kad o drugom ili trećem. MeĊutim,

koliĉina i karakter represije odnosno manipulacije nisu jednaki. Postoji bar tri vrste

26

A. Ranney-W. Kendal, Basic Principles for a Model of Democracy. Op. cit. p. 46. 27

N. Bobio, Budućnost demokratije, Filip Višnjić, Beograd, 1991 (1984), str. 7.

59

obrazaca ponašanja ili manira struktura vlasti. Prvo one koje su nuţne manje ili više u

svakom društvu. One bi se mogle uvrstiti u ono što Markuze naziva "racionalnim

vršenjem vlasti". Deo toga se u novije vreme moţe naći u i u parlamentarnom ţivotu

najrazvijenijih zapadnih zemalja. Tu bi valjalo pomenuti pre svega racionalizovani

parlamentarizam u vidu "glasanja u paketu" (block votes), konstruktivnog glasanja o

poverenju itd. ili, analogno tome, racionalizovani politiĉki poredak u vidu uvoĊenja nekih

restriktivnih mera za graĊane islamskog sveta u SAD u vreme i posle teroristiĉkih napada

na New York.

Drugu vrstu opresije ili manipulacije ĉine one koje je Markuze nazvao "viškom-

represija" koje društvena dominacija ĉini nuţnim, preko i iznad onih koje su, kako Frojd

tvrdi, nuţne za svako ureĊeno društvo. Ovu vrstu, doduše, donekle sofisticirane represije

najĉešće u vidu manipulacije izborima kao kljuĉnim demokratskim mehanizmom, u vidu

pakovanja izbornih rezultata, moţemo naći pre i prilikom druge Bušove pobede na

predsedniĉkim izborima u SAD. Teţi oblik politiĉke manipulacije jeste neadekvatna,

neefikasna ili, u stvari, nemoćna parlamentarna kontrola nad tajnim sluţbama. To je

primetno u svim najmoćnijim zapadnim demokratskim zemljama. Eventualno curenje na

kašiĉicu informacija iz te oblasti pokazuje koliko su neke najsuptilnije politiĉke

aktivnosti još uvek tajnovite i kako se izdašno sa njima moţe manipulisati. Tako vlade u

SAD, Velikoj Britaniji i Nemaĉkoj nisu uspele da razjasne nekoliko tajnovitih politiĉkih

pojava poput slobodnog pretraţivanja "istraţivaĉa" CIA-e po Evropi, britansko uĉešće u

razaranju Iraka zasnovano na neistinitim procenama o iraĉkom izgledu odnosno

posedovanju nuklearnog oruţja, o zagonetnoj saradnji nemaĉke obaveštajne sluţbe BND

sa Amerikancima u vreme rata u Iraku i pored suprotstavljanja javnosti takvim

poduhvatima. Vladini izveštaji, koji katkad sadrţe i po 90 strana vešto prelaze preko onih

najosetljivijih, a naglašavaju one manje suptilne i delikatne stvari.

Ne treba, naravno, biti naivan pa misliti da je prošlo vreme tajnih sluţbi ili arkana

politike. Ta oblast će biti aktuelna na duţe vreme i malo kome pada na pamet da iz svog

analitiĉkog vidokruga izbaci tu ĉinjenicu. Tajne sluţbe bi, naravno, izgubile od svoje

svrhe i smisla ako bi se predmet i rezultati njihove aktivnosti iznosili na vašar. Ali ono na

ĉemu treba insistirati jeste ograniĉavanje mogućnosti i tendencija da se te aktivnosti i

60

njihove sluţbe razvijaju preko odreĊenih društvenih potreba i maksimalno ograniĉi

njihova zloupotreba.

Najzad, postoji i ona vrsta represije i manipulacije koja je arbitrerna ili izraz

samovolje i manipulacija odreĊenih pojedinaĉnih ili grupnih nosilaca vlasti. Primeri

Pinoĉeove dikature posle obaranja Aljendea u Ĉileu to najbolje pokazuju i potvrĊuju.

Karakter pojedinih elemenata i ukupnog sklopa, odnosno strukture odnosa izmeĊu

tih elemenata, mogu biti razliĉiti u pojedinim društvima i njihovim politiĉkim sistemima,

odnosno grupama politiĉkih sistema. Briţljivim posmatranjem i uporeĊivanjem, moguće

je zapaziti izvesne sliĉnosti i razlike izmeĊu pojedinih sistema i na osnovu toga

razlikovati pojedine grupe, odnosno modele sistema demokratije. Isto tako, zavisno od

niza okolnosti i faktora moguće su i razliĉite klasifikacije tih grupa, odnosno modela

demokratskih sistema.

Danas je sve oĉitije da postoje razliĉiti vidovi pa i modeli demokratije. Kad

kaţemo razliĉiti modeli demokratije ne mislimo na razliĉite stepene demokratije ili na

razliĉite naĉine pribliţavanja demokratije u nekim manje razvijenim zemljama jednom i

jedinom liberalnom modelu demokratije. Mislimo, u stvari, na postojanje ili mogućnost

postojanja razliĉitih modela demokratije kao legitimnih i ravnopravnih sa liberalnim

modelom demokratije. Porast broja demokratija nuţno dovodi do veće raznovrsnosti

formi demokratija tako da se u novije vreme nameće i potreba klasifikacije pa i

klasifikacijâ demokratskih poredaka.

B. Klasifikacija demokratija

Valja reći da su u novije vreme brojne ne samo razliĉite teorije odnosno modeli

već i razliĉite klasifikacije modela demokratije. Nama se ĉini da bi se sve one mogle

grupisati u ĉetiri vida ili vrste klasifikacije. Jedna je opšta klasifikacija koja se zasniva na

razlikovanju normativnih od empirijskih sistema. Druge klasifikacije se kreću samo u

okviru normativnog horizonta. Treće prepliću odnosno kombinuju empirijske i

normativne kriterijume razlikovanja. Najzad, ĉetvrta vrsta klasifikacije bi obuhvatala

empirijske konkretne politiĉke sisteme pojedinih zemalja. Za uţa merila klasifikacije

mogu se uzeti iste one ideje koje su koriššćenje za identifikaciju ili prepoznavanje

demokratskih sistema o kojima je Blondel govorio: Ko vlada, u ĉijem interesu i na koji

naĉin. Kod klasifikacije se pored tih kriterijuma uzima i stepen ostvarenja pojedinih od

61

tih kriterija odnosno vrednosti. Tako se mogu razlikovati: monarhije i republike; unitarne

zemlje, federacije i konfederacije; vestminsterska i konsociaciona demokratija;

predsedniĉki, parlamentarni i konvetski sistemi; neposredne i posredne demokratije.

Treba, svakako, reći da ove klasifikacije nisu uvek ĉiste ili lako meĊusobno

separabilne. Isto tako, svi autori odnosno odreĊene vrste klasifikacija ne tretiraju pojedine

elemente sistema na isti naĉin. To je i normalno, jer se u samom socijalnom i politiĉkom

tkivu razvijenih zapadnih demokratskih zemalja pokazuju njihove meĊusobne manje ili

veće razlike s obzirom da su imale razliĉitu istorijsku sudbinu i uslove razvoja i

politiĉkog oblikovanja. Slobodan Jovanović je dobro zapazio da razlike izmeĊu Engleske,

Francuske i Nemaĉke nisu proizilazile samo iz razliĉitih vrednovanja i strateških

opredeljenja ili iz razliĉitih pravaca društvene akcije koji iz nejednakih politiĉkih

preferencija predvidivo proistiĉu, već i iz jednog skupa egzogenih faktora i objektivno

datih faktora koji su se akumulirali tokom dugih vekova prethodnog razvitka i na koje

niko nije mogao presudno da utiĉe. "U Engleskoj je, kaţe Jovanović, u drţavnom ţivotu

preteţnu snagu predstavljalo javno mnenje, u Francuskoj stranka, a u Nemaĉkoj sama

drţavna organizacija. Do ovog stanja stvari svaku je od ovih drţava doveo njen posebni

istorijski razvitak". Zbog tih razliĉitih uslova "razumljivo je što je svaka preţivljavala te

preobraţaje na nešto drukĉiji naĉin. Tada postaje i razumljivije zašto je proces

industrijalizacije bio manje regulisan u Engleskoj, gde je drţavna vlast bila slaba, nego u

Nemaĉkoj, gde je ona bila jaka,- ili zašto je proces demokratizacije bio s manje uspeha

usporavan u Francuskoj, koja je u revoluciji izgubila svoju istorijsku dinastiju, nego u

Nemaĉkoj koja je svoju istorijsku dinastiju bila saĉuvala." 28

" Drţave, po Jovanoviću

nisu prazni okviri: to su izraĊene istorijske jedinke od kojih svaka pruţa drukĉiji teren za

razvijanje socijalnih procesa. Prema tome, kad objašnjava promene u ţivotu jedne drţave,

politiĉka sociologija mora, pored opštih socijalnih procesa, uzeti u obzir i njenu posebnu

istorijsku situaciju koja se u tim procesima takoĊe javlja kao jedna komponenta". 29

Ne ulazeći u širu analizu i objašnjenje tih klasifikacija, reći ćemo samo toliko da

su najĉešće empirijsko-normativne klasifikacije. Ponajviše u duhu te vrste klasifikacije,

navešćemo i kratko prokomentarisati nekoliko modela koji imaju i normativnu i

28

S. Jovanović, Sabrana dela, BIGZ, Beograd, 1991. 29

S. Jovanović, Sabrana dela, BIGZ, Beograd, 1991.

62

empirijsku vrednost odnosno znaĉaj. To su: liberalna demokratija u tri svoja izdanja

(klasiĉna, moderna i neoliberalna), poliarhija, konsocijacija, diskursivna demokratija,

participaciona demokratija, kosmopolititska demokratija, model multi-kulturnog

graĊanstva i diskursivno-poliarhiĉna liberalno-socijalna demokratija.

Liberalna demokratija predstavlja heterogeni skup ideja o prirodi i formi

integracije liberalizma i demokratije. U nešto preciznijem vidu, moglo bi se reći da je

liberalna demokratija oblik politiĉkog sistema predeterminisan ili organizovan u okviru

liberalizma ili oko vrednosti slobode. U svim varijantama liberalne demokratije, bilo

klasiĉnim, modernim ili neo-liberalnim, liberalizam je osnovna premisa, okvir i

formativna snaga demokratije. U zadnjim dekadama, model liberalne demokratije imao je

vanredno veliki uticaj na tranzicione procese posebno u postkomunistiĉkim zemljama. U

nekima od tih zemalja, liberalizam je, sam po sebi, znaĉio poĉetak i zenit demokratije.

Treba reći da postoje ne mali problemi oko utvrĊivanja pravog sadrţaja i varijanti

liberalne demokratije. Pitanje se zaoštrava naroĉito u sluĉajevima kad neki modeli imju

neke osnovne osobine pa i okvire liberalizma, ali i neka obleţja koja po neĉemu izlaze iz

standardnog poimanja liberalizma. To je naroĉito sluĉaj sa poliarhiĉnim, konsociacionim

i diskurzivnim modelima demokratije. Zato su oni u ovom radu tretirani kao posebni

modeli demokratije.

Postoje razliĉiti vidovi liberalne demokratije. Od njih su najznaĉajniji klasiĉni,

moderni i neoliberalni model. Klasiĉna liberalno-individualistiĉka demokratija bi se

mogla vezati za Lock-ovo poimanje demokratije. Kljuĉna pozicija Lokove politiĉke

filozovije postavlja se i razvija u kontrapoziciji Rusoovom projektu "prirodnog stanja". U

svojim najznaĉajnijim radovima on raspravlja " istinsko poreklo, obim i cilj civilne

vladavine". Na pitanje zašto su ljudi napustili "prirodno stanje" i prišli društvu, Lok

odgovara da je primarna motivacija za to bila oĉuvanje njihovih "ţivota, slobode, i

imovine (estates) koje ja zovem opštim imenom svojina".30

Ovu ideju-trijadu je kasnije,

uz malu modifikaciju ( "ţivot, sloboda sleĊenje sreće"), preuzeo Tomas Dţeferson i

inplantirao u Deklaraciju o nezavisnosti. Moglo bi se reći da pomenuta tri prava odnosno

slobode, uz predstavniĉku vladavinu, stoje u osnovi i jezgru ovog modela demokratije.

Pozicija i karakter drţave i prava su funkcionalizovani s obzirom na te osnovne vrednosti.

30

J. Lock, Dve rasprave o vladi, Mladost, Beograd, 1978.

63

Ni u projektu ni u implementaciji ovog modela nema u iole punijoj meri obezbeĊivanja

onoga što bi se moglo nazvati jednakošću odnosno socijalnim i ekonomskim pravima. O

nekim Lockovim "zadrškama" bi valjalo nešto reći, ali ćemo to ostaviti za drugu priliku.

U nešto modernijoj i savremenijoj formi model liberalne demokratije pokazuje,

kako Šmiter istiĉe, sledeće osobine: Prvo, ekskluzivno naglašavanje individualizma;

Drugo, naklonost ( commitment) prema voluntarizmu u formi i sadrţaju politiĉke

participacije, kao i u regrutovanju politiĉara; Treće, oslanjanje na teritorijalnu

reprezentaciju i partijsku kompeticiju da bi se obezbedile legitimne veze izmeĊu graĊana

i drţave; Ĉetvrto, vezanost za nacionalne drţavne institucije kao i njeno prećutno

sauĉestvovanje ( complicity) sa nacionalizmom. Peto, indiferentnost prema stalnim i

sistematskim nejednakostima i u distribuciji koristi i reprezentaciji interesa.31

Novo neoliberalno odnosno globalistiĉko vreme, koje nosi sobom i treću

varujantu liberalizma, kaţe Schmitter, ugroţava svakog od ovih principa sa jednim ili

više trendova koji karakterišu savreremeni svet: globalizacija trgovinskih i proizvodnih

sistema; promene u ulozi i izvorima tehnoloških inovacija; koncentracija vlasništva,

formiranje supranacionanih trgovinskih blokova i regionalnih organizacija, ekspanzija i

interpretacija komunikacionih sistema, povećana ranjivost na biznis krugove,

neophodnost za industrijsko restrukturiranje, liberalizacija finansijskih institucija,

individuacija liĉnih ţivotnih situacija i rastuća nesigurnost zahvaljujući promenama

uloge Velikih sila i opadajućem kapacitetu upravljivosti nacionalnih institucija.32

Neoliberalni model, u stvari, zahteva više liberalizma a manje demokratije. To

znaĉi: privatizaciju javnih preduzeća; odbacivanje drţavnih regulacija; liberalizaciju

finansijskih tokova; konverziju politiĉkih zahteva u zahteve bazirane na pravima; zamenu

kolektivnih ovlašćenja sa individualnim doprinosima; sakralizaciju svojinskih prava;

smanjenje javnih birokrattija i plata; diskreditovanje "politiĉara" u korist "preduzimaĉa";

povećanje moći "neutralnih tehniĉkih " institucija poput centralnih banaka na raĉun "

pristrasnih politiĉkih". Sve te modifikacije imaju dve zajedniĉke crte: Prvo, oni smanjuju

oĉekivanja naroda od javnog izbora (choice); Drugo, oni oteţavaju okupljanje (asamble)

većina kako bi se prevazišao otpor manjina, posebno dobro ušanĉenih i privilegovanih

31

Ph. C. Schmitter, "More liberal, preliberal or postliberal", Journal of Democracy, Vol. 6., Number 1,

January 1995, p. 17. 32

P. H. Schmitter, "More liberal, preliberal or postliberal", Op. cit. p. 17.

64

manjina. Uz to, liberalna strategija tendira da ima proporcionalno veće opadanje u

biraĉkoj izlaznosti, u sindikalnom ĉlanstvu, u interesima graĊana za javne poslove, u

projektovanoj ulozi legislature, u širini i intenzitetu partijske identifikacije, i u stabilnosti

elektoralnih preferenci.33

U osvajanju i popunjavanju ovog neoliberalnog horizonta nastaju i razvijaju se

procesi de-demokratizacije. Tu se otvara niz pitanja, a jedno od teţih je i to dokle će taj

inverzivni proces de-demokratizacije ići. Da li će on nastojati da samo skrati "višak"

demokratije u graĊanskom društvu o kome su govorili neki autori ili će ići i preko toga u

uţe tkivo demokratije? Da li će i koliko nastojati da neke starije osnove legitimnosti

zameni drugim? Hoće li legitimnost odnosno opravdanje društvenog i politiĉkog poretka

poĉivati iskljuĉivo na superiornom ekonomskom funkcionisanju? Idemo li u susret

konvergenciji ekonomski shvaćenog liberalizma odnosno liberalnog sistema proizvodnje

i raspodele i svesnog napora da se još više pojaĉa snaţno normativno odbacivanje ili

marginalizacija politike kao takve.

Dahl-ova poliarhiĉna demokratija, u svojim glavnim izdanjima34

i svojim

osnovnim obeleţjima nudi projekat koji je u odreĊenim uslovima ostvarljiv i odrţiv. U

svojoj najkraćoj varijanti ovaj model istiĉe dve glavne osobine demokratije: participaciju

i kompeticiju. Njegove šire varijante razmiĉu ove dve u više sve do osam osnovnih

obileţja demokratije. Najveći deo obeleţja su institucionalnog i proceduralnog karaktera.

Dalova definicija pretpostavlja postojanje moderne drţave, jer u otsustvu

Rechtsstaat ne moţe biti garantije za individualna prava, slobodu asocijacije i fer

prebrojavanje glasova. Zatim se svakom atributu daje manje ili više relijabilan i validni

33

P. H. Schmitter, " More liberal…", Op. cit. 34

R.Dahl, Demokratija i njeni kritiĉari, CID, Podgorica, 2000; Poliarhija, Filip Višnjić, 1998. Dahl

koncipira demokratiju u smislu sindroma karakteristika koje brojĉano variraju od dve do osam. Tako u

nekim radovima on istiĉe samo dve karakteristike: kompeticiju i participaciju, a u nekim radovima sedam

odnosno osam: Prvo, svaki ĉlan organizacije obavlja ĉin za koga pretpostavljamo da je izraz preferenci

izmeĊu datih alternativa, tj. glasanje; Drugo, u izraţavanju volje (glasanja) teţina koja se pripisuje izboru

odnosno glasu svake individue je jednaka; Treće, alternativa s najvećim brojem glasova se deklariše kao

pobedniĉki izbor (sve tri radnje su u izbornom periodu); Ĉetvrto, svaki ĉlan koji prosuĊuje odreĊeni skup

alternativa moţe uneti svoju preferiranu alternativu meĊu one koje su već istaknute; Peto, svi pojedinci

poseduju identiĉnu informaciju oko alternativa (obe radnje u predizbornom periodu); Šesto, alternative

(lideri ili smerovi politike) s najvećim brojem glasova potiskuju bilo koju alternativu s manje glasova;

Sedmo, odluke (orders) izabranih funkcionera (elected officials) treba da se sprovode; Osmo, sve odluke u

meĊuizbornom periodu su subordinirane ili izvršne u odnosu na one koje su izraţene u toku izbora ,

drugim reĉima izbori su, u odreĊenom smislu, kontrolni. Pomenute karakteristike su, kao merila

poliarhiĉnosti jednog sistema, naroĉito pogodna u komparativnim istraţivanjima. Vidi: Preface to

Democratic Theory, Yale University, New Haven, 1956.

65

numeriĉki rejting; i oni se zatim kombinuju u jedinstvenu jedno-dimenzionalnu (single

one-dimenzionalanu) kvantitativnu skalu rangiranja reţima kao više ili manje

demokratskih ili prosto kao demokratski ili nedemokratski. Ovaj model je imao i ima još

uvek veliki odjek u teoriji i uopšte u poimanju demokratije.

Treći model demokratije koji zasluţuje paţnju jeste konsociaciona demokratija.

Svoj razvijeni oblik ovaj model dobio je u radovima Arend-a Lijphart-a. Ovaj model

politiĉkog sistema je dizajniran za multietniĉka ili multinacionalna društva.35

Njegova,

moţe se reći, diferencija specifika jeste to što se u jednom pluralistiĉko-elitnom

postuliranju sistema naglašava proces pregovaranja izmeĊu politiĉkih elita pri ĉemu su

elite snabdevene vetirajućom vlašću. Drugim reĉima, donošenje odluka u konsocijaciji je

moguće samo uz punu saglasnost elita. Zbog toga je sam Lijphart zove još i konsensualna

demokratija.

Konsocijacija se od poliarhije razlikuje u dve taĉke. Prvo, ona ne ukljuĉuje

participaciju osim ako se pod participacijom razumeju izbori. Drugo, ona iskljuĉuje

većinsko odluĉivanje. U obe ove taĉke ona je, posmatrano iz rakursa demokratije,

inferiorna u odnosu na poliarhiju. Ali, u druge dve ravni ona je moţda superiorna u

odnosu na nju. To su prvo, mogućnost punijeg politiĉkog predstavljanja i odluĉivanja

odreĊenih etno-nacionalnih entiteta. Drugo, ona je pogodnija za adaptiranje novim

uslovima globalizacije nego poliarhija. Zaista, teško je zamisliti novi globalni poredak

osim kao neku predstavniĉku ograniĉeno-konsociacionu odnosno elitno-pluralistiĉku

tvorevinu nad kojom stoji još i znak pitanja: da li će ona biti još i sasvim konsensualna;

hoće li se veliki s malim dogovarati u kljuĉnim pitanjima.

Diskurzivni model demokratije, sa svojim istaknutim zastupnicima Habermas-om,

Dryzek-om i dr., javlja se pre dve-tri dekade kao alternativa kako svemoćnoj drţavi tako

i liberalnoj demokratiji koja je trebala u novije vreme da zameni javno orijentisanog

homo civicus-a sa sebiĉnim homo economicus-om. Taj model demokratije, kako istiĉe

35

U najnovijoj većoj knjizi "Patterns of Democracy" Lijphart navodi deset karakteristika konsocijacije:

Prvo, konsensualna i podeljena izvršna vlast sa širim multipartijskim koalicijama; drugo, zakonodavno-

izvršna ravnoteţa vlasti; treće, višepartijski a ne dvopartijski ili jednopartijski sistem; ĉetvrto,

proporcionalni izborni sistem; peto, koordinirani i "korporativistiĉki" interesno-grupni sistemi koji teţe

cilju-kompromisu; šesto, federalna i decentralizovana drţava; sedmo, podela zakonodavne vlasti izmeĊu

dva jednako jaka ali razliĉito konstituisana doma; osmo, rigidni ustavi koji mogu biti menjani samo

posebnim većinama; deveto, zakoni su predmet sudskog razmatranja i prosuĊivanja ustavnosti; deseto,

nezavisnost centralnih banaka.

66

Dryzek, je pre deliberativan nego agregativan, pre republikanski nego liberalan,

komunikativan nego strategijski, bez respektovanja granica politiĉkih jedinica, sledi više

civilno društvo nego drţavu i u saglasnosti je više sa širim nego sa uskim definicijama

politike. Drugim reĉima, diskurzivna demokratija se opire ekonomskoj racionalnosti u

socijalnom i politiĉkom ţivotu i pledira za odreĊenu vrstu komunikativne racionalnosti.

Komunikativna racionalnost pretpostavlja da se preference i stavovi ne tretiraju

kao nešto dato ili nepromenljivo i da individualne potrebe kao i javni interesi mogu biti

otkriveni i raspravljani. Svoju viziju politike i demokratije Habemas oslanja i izvodi iz

jedne šire gnoseološke premise da zrele strukture rezonovanja i kumulativno

oslobaĊajuće pronicanje u istinu su stvarno dostupni pošto su otelovljeni unutar naše

ordinarno komunikativne prakse. Oni nisu zasnovani niti reflektuju navodno spoljnu

realnost, već treba da se naĊu unutar socijalno konstruisanih diskursa koji konstituišu naš

"svet ţivota".

To praktiĉno znaĉi da je diskurs postavljen kao fokalna taĉka poitiĉkog procesa

odluĉivanja. Politika je proces odluĉivanja kroz diskusiju. Ona zahteva javnu sferu i

javno dobro koje nije dato kao nešto definisano unapred već kao nešto što tek treba

definisati. Demokratija je u stvari diskurs pre nego agregacija preferenci, i po Drayzek-u,

pretpostavlja sve više neodreĊene i porozne politiĉke granice preko i unutar drţavnih

teritorija.

Participativna demokratija36

pripada radikalnoj teoriji i modelima demokratije.

Iako je retko praktikovana kao globalni sistem, participativna demokratija ima dugu

istoriju i razliĉite forme. Treba reći da su odreĊene ideje i forme participacije unutar

zapadnih društava razvijane, u velikoj meri, kao reakcija na manjkavosti liberalne

demokratije. U osnovi ovog modela demokratije stoji politiĉka teorija koja suštinu i

smisao politike traţi ne u njenim velikim obećanjima i ciljevima već u samom procesu

odluĉivanja.

Participativni model demokratije37

nastoji da projektuje i razvije sistem

demokratije koji će omogućiti direktnu participaciju i uticaj graĊana u procesu politiĉkog

odluĉivanja na svim nivoima politiĉke organizacije koji zahtevaju njihov angaţman i

36

C. Patemann, Participation and Democratic Theory, Cambridge University Press, Cambridge, 1970; 37

C. G. Bennelo-D. Roussopoulos, eds., The Case for Participatory Democracy, New York, 1971; J. R.

Pennock, Democratic Political Theory, Princeton University Press, Princeton, 1969.

67

lojalnost. Tako, ovaj model demokratije je razvijan u kontrapoziciji ne samo prema

liberalnoj već takoĊe i prema predstavniĉkoj, elitistiĉkoj i korporativnoj formi

demokratije. On nastoji da ukljuĉi razliĉite forme neposredne demokratije, posebno

demokratiju u sferi rada ( workplace democracy-Pateman, Bachrach..) i razliĉite forme

aktivnosti civilnog društva, u proces odluĉivanja. Odluĉivanjem u sferi rada graĊani

mogu postići više socijalne i ekonomske jednakosti koja je nuţan preduslov za

demokratsku participaciju u višim oblicima politiĉkog odluĉivanja.

Ovaj model demokratije pretpostavlja postojanje odreĊene sposobnosti i

racionalnosti obiĉnih ljudi u procesu odluĉivanja i upravljanja društveno-politiĉkim

poslovima. On, takoĊe, pretpostavlja odnosno favorizuje širi proces deprofesionalizacije

politike. Model participacione demokratije nije dizajniran da bude puka dopuna ili

dodatak reprezentativne demokratije ili kao kontrabalansirajuća sila prema drţavnoj

strukturi, već kao konstruktivni deo ili okvir politike i upravljanja (governing).

Participacija u sferi rada daje šansu participantima za samo-razvoj i samo-izraţavanje.

Treba, svakako, reći da ima razliĉitih vidova participacionog modela. U novije vreme

mnogi njegovi zastupnici su umerili svoja gledanja i traţe odgovarajuću kombinaciju

predstavniĉke liberalne i neposredne demokratije.

Heldov model kosmopolitske demokratije38

nastoje da proširi okvire demokratije

kako bi izišao u susret globalistiĉkom preureĊenu društva i politike. On dobro hvata ne

samo interakcije već i integracije nacionalno-drţavnog nivoa i globalnog nivoa

organizovanja. Held je sasvim logiĉno za dozirano i kontrolisano utapanje drţave u

globalnu zajednicu pri ĉemu bi drţava zadrţala neke vaţne funkcije. Ona ne bi bila ni

puki servis globalne zajednice, ali ni neka kontrateţa ili kontra sila meĊunarodnoj

zajednici. Kosmopolititska demokratija bi, u stvari, bila višespratna zgrada u kojoj bi

spratovi, sa visokim stepenom autonomije, obavljali odreĊene vrste delatnosti i pri ĉemu

bi bila obezbeĊena odgovarajuća komunikacija izmeĊu spratova.

Kimlikin model multietniĉkog graĊanstva nastoji da inkorporira manjinska prava

u liberalnu teoriju. On istiĉe tri grupe manjinskih prava: Prvo, pravo na distinktan tretman

ili priznavanje pravâ (recognition rights); Drugo, pravâ samoupravljanja

(selfgovernment); Treće, priznavanje pravâ predstavljanja. Svako od te tri vrste grupnih

38

D. Held, Demokratija i globalni predak, Filip Višnjić, Beograd, 1997.

68

prava moţe jednostavno zaštititi ĉlanove manjinske kulturne grupe od ekonomskih

pritisaka ili politiĉkih odluka većine. Pri tome, Kimlika tvrdi, da termin "kolektivna

prava" je ĉesto korišćen na naĉin koji sugeriše falš dihotomiju sa individualnim pravima.

Kao KanaĊanin, Kimplika je bio inspirisan da otkrije ograniĉenja (limits) neadekvatnosti

(inappropriateness) Roulsove i Dvorkinove pretpostavke (assumtion). On smatra da su

Rouls, Dvorkin, ali i mnogi drugi autori, bili slepi na središnu ĉinjenicu opresije u

ameriĉkoj istoriji ropstva i posle toga. Tamo jednakost jasno zahteva eliminaciju

formalnih legalnih razlika.39

Nasuprot tome, u Kanadi, kad je reĉ o manjinama, teško je ne misliti o

aboridţanskim ljudima ili Frankofonima i njihovim razliĉitim zahtevima za samo-

upravljanje i specijalni (distinkt) tretman. U cilju temeljnijeg podgraĊivanja svojih

osnovnih ideja, Kimlika pokazuje odreĊene naĉine na koje se razliĉite liberalne

demokratske drţave bave kulturnim manjinama. On tvrdi da virtuelno sve savremene

liberalne demokratske drţave koriste jednu ili više od tri forme grupno diferenciranih

prava. Istovremeno, on kritikuje one koji tvrde da će grupno-diferencirana prava narušiti

liberalno demokratsku posvećenost (commitment) prema liberalnoj slobodi. Kao i Iris

Marion Young, on brani koncept diferenciranog graĊanstva (differentiated citizenship)

kao nešto naspram (against) koncepta univerzalnog, nediferenciranog graĊanstva koje

mnogi teoretiĉari smatraju kao esencijalni element liberalno-demokratskog ideala. On

smatra da grupno-diferencirana prava pruţaju naĉin ispunjenja liberalnih teţnji (

commitments) prema slobodi i jednakosti.

Kimlika tvrdi da liberalna sloboda da se bira svoj sopstveni put u ţivotu zavisi,

velikim delom, od toga da li se ima pristup societalnoj kulturi, jer se samo u kontekstu

societalne kulture mogu razumeti opcije koje su nama dostupne i napraviti inteligentna

procena o onoj koju treba slediti. Drugim reĉima, socijetalna kultura pruţa kontekst

unutar koga je moguć smisleni izbor. U tom svetlu, pristup socijetalnoj kulturi moţe se

posmatrati kao fundamentalni interes ljudskog bića, kao primarno dobro. Moguće je,

naravno, da pojedinac prihvati socijetalno mesto koje nije njegovo nativno mesto, ali u

tom sluĉaju vrlo je teško adaptirati sebe novoj sredini.

39

J. H. Carens, Liberalism and culture, Constellations, Vol. 4. No 1, 1997, p.39.

69

Pošto je objasnio moralni znaĉaj socijetalne kulture, Kimlika tvrdi da korektnost

(fairness) zahteva da "mi treba da teţimo da osiguramo da sve nacionalne grupe imaju

priliku da odrţavaju sebe kao distinktnu kulturu, ako one to izaberu".40

Drugim reĉima,

zaštita sociejtalne kulture promoviše slobodu, jer štiti kontekst koji ĉini izbor smislenim i

štiteći sve distinktne socijetalne kulture unutar date drţave promoviše jednakost, jer daje

ljudima pristup njihovoj sopstvenoj i najprisnijoj, socijetalnoj kulturi, umesto da ih stavi

u nepriliku zahtevajući da se adaptiraju drugoj kulturi.

U demokratskoj drţavi, mehanizmi većinske vladavine će obezbediti da jezik

većinske nacionalne grupe bude oficijelni jezik i da njena kultura bude podrţana na

mnoge druge naĉine. Da bi se osiguralo da ĉlanovi manjinskih nacija imaju pristup svojoj

socijetalnoj kulturi, neophodno je da se priznaju jezici manjinskih nacija kao oficijelni

jezici, da se povuku granice i distribuira vlast tako da se omogući manjinskim nacijama

da podrţe i štite svoje sopstvene kulture. Na taj naĉin, grupno diferencirana prava,

odreĊena da štite manjinske socijetalne kulture, mogu biti shvaćena ili tretirana kao naĉin

promovisanja jednakosti putem kompenzacije za nejednake okolnosti (circumstances).41

Najzad, ĉini se da bi bilo moguće graditi i odreĊeni eklektiĉki diskurzivno-

poliarhiĉni liberalno-socijalni model koji bi sadrţao i integrisao svojstva nekih već

pomenutih modela demokratije.

C. Efekti teorijskih modela demokratije

Šta bi se moglo reći, posebno iz rakursa prakse, o pomenutim manje ili više

teorijskim modelima demokratije? Šta ti modeli nude savremenoj teoriji i praksi politike

i društva? Kakva je njihova empirijska relevantnost i njihova analitiĉka i prospektivna

vrednost? Da li oni ili neki od njih odgovaraju realnosti i razvoju zapadnih demokratija i

da li su primenjivi na realnost nekih drugih regiona ( Istoĉna Evropa naprimer)? U

odgovoru na ta sloţena pitanja, izloţićemo samo neke više tentativne impresije nego

ĉvršća uverenja.

Kad je reĉ o liberalnom modelu, valja reći da je on naroĉito u svojoj modernoj

varijanti imao uspeha ne samo na svom rodnom tlu ( Zapadna Evropa, SAD i dr.) nego i

40

Kymlicka, Multicultural Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rights, p.113. 41

Vidi: J. H. Carens, Liberalism and culture, Constellations, Op. cit. p .41, 42.

70

u mnogim drugim delovima planete. Novije vreme svedoĉi o trijumfu liberalizma

odnosno liberalne demokratije u mnogim regionima sveta. No, ako se pokazao kao

aktuelan, primamljiv, visoko kotiran i funkcionalan, liberalni model nije savršen i nije

jednako prihvatljiv za sve ni u razvijenom a kamo li u manje razvijenom ili nerazvijenom

svetu. Pored toga, primetne su i neke njegove ne male nekonzistentnosti.

Protekom vremena i transformisanjem modernog liberalnog u neoliberalni model,

primećuje se tendencija potiskivanja demokratije ili suţavanje njene upotrebe na bolje

stojeće slojeve i grupe. Štaviše, moglo bi se reći da se u izvesnoj meri kruni korpus

demokratskih vrednosti i institucija u razvijenim zapadnim zemljama. Globalistiĉko

širenje prostora i maha ekonomiji, trţištu i deregulaciji istovremeno suţavaju polje

politike a time i mogućnosti demokratije. Već sedamdesetih godina dvadesetog veka

javili su se brojni teoretiĉari koji su smatrali da je demokratija "presisala" odnosno da se

suviše razudila i preterala te da bi je trebalo ograniĉiti i staviti u nešto uţe okvire. Što će

od nje ostati teško je predvideti. Ono što je sasvim izvesno i vidljivo oĉima dobrog i sve

šireg dela sveta moglo bi se izraziti na sledeći naĉin: demokratija, dobija u

manipulativnoj moći, a gubi na svom ugledu i snazi. Paradoksalno je da se zadnjih

decenija broj demokratrskih poredaka znatno povećava, ali kvalitet demokratije i vera u

demokratiju, ĉak i u najrazvijenijim demokratijama, opada.

Mnogi autori primećuju da trijumfalistiĉka teorija neoliberalne demokratije kao

kraja istorije je suviše površna da bi se uzela kao pogodna, taĉna i ozbiljna interpretacija

ili prospekt savremenog socijalnog i politiĉkog razvoja. Ona u svom današnjem

ekskluzivnom vidu nije sposobna da upravlja i rešava mnoge od savremenih

kontradikcija i tenzija ĉak i u najrazvijenijim zapadnim zemljama. Ona i u novije vreme

pokazuje mnoge nekonzistenstnosti. O kakvoj se to slobodnoj trţišnoj utakmici i

deregulaciji moţe govoriti ako politiĉki faktor u licu predsednika SAD moţe da stavi

veto na odreĊene ekonomske transakcije. Pod firmom mogućeg ugroţavanja ameriĉke

bezbednosti, politiĉari su rešili da ometu zakljuĉivanje ugovora po kome je kompanija

"Dubai port world", koja potiĉe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ( koja je bila sumnjiva u

vreme oko 11 sept. 2001) ţelela da kupi britansku firmu "P and O" koja upravlja u šest

ameriĉkih luka. Tek posle garancija te arapske kompanije da će imati omeĊen radijus

delovanja odnosno da će upravljati samo luĉkom logistikom i finansijskim operacijama

71

što znaĉi da će pitanja policije, carine i sve ono što je vezano za drţavu i bezbednost

ostati u rukama Amerikanaca, postoje izgledi da se ta transakcija realizuje. Putem tzv.

"otrovnih pilula" i na druge naĉine, Amerikanci efikasno štite svoja nacionalna dobra

koja nisu za prodaju strancima. Francuzi su krajem 1995 doneli zakon kojim su od

padanja u ruke drugim drţavama zaštitili jedanaest "osetljivih sektora", a nešto kasnije su

doneli i amandman koji će omogućiti firmama da se odbrane od svih neprijateljskih

ponuda. Metod je jednostavan i sastoji se u tome što što su domaćim firmama data prava

da emituju besplatne bonove ( tazv. Bretonove bonove po odgovarajućem ministru) s

kojima stari akcionari mogu da kupuju nove akcije i na taj naĉin povećavaju vrednost sve

dok kupac ne digne ruke od kupovine. Nemci su svojim zakonom zaštitili svoje

nacionalno vozilo ( Folksvagen) od bilo kakve vrste otuĊenja. Postoji bezbroj i drugih

primera koji pokazuju da supersile traţe ili nalaţu poštovanje zakona slobodnog trţišta

drugim, a za sebe ostavljaju mogućnosti da te iste zakone primenjuju slektivno ili u meri

koju im nalaţu njihovi interesi.

Ovaj tok mišljenja i zapaţanja nema nameru da marginalizuje liberalni model.

Štaviše, namera je da se naĊu naĉini za oĉuvanje i razvoj liberalnog demokratskog

modela uz neke korekcije i dopune. Korekcije i dopune odnosno poboljšanja pa i

preoblikovanja bi tekla linijom više demokratije a manje korporativistiĉko-ekonomske

dominacije. Ta bi logika išla u ĉetiri smera. Prvo, oĉuvanje upravljaĉkog polja politike i

politiĉkog sistema kao bitnog, iako ne iskljuĉivog, pa ni hegemonog regulativnog

mehanizma odreĊenih društvenih odnosa. Drugo, nuţno je prilagoditi ne samo liberalni

model demokratije zahtevima globalizacije već i zahteve globalizacije potrebama stvarne

a ne imaginarne demokratije. Treće, potrebno je uz ekonomski i kulturni uspostaviti i

razvijati i socijalni liberalizam. Najzad, liberalizam i liberalna demokratija 21 veka ne ide

sa spoljno-politiĉkom hegemonijom ili politiĉko-ekonomskom okupacijom manjih ili

manje razvijenih zemalja od strane razvijenih i moćnih drţava.

Ova poboljšanja i korigovanja liberalne demokratije su utoliko više moguća što

već postoje i neki konkretniji predlozi ne samo u nekim teorijama demokratije već i u

praksi. U prilog tome je vredno pomenuti nekoliko ĉuvenih teoretiĉara, od Roberta Dahla

do Bengamina Barbera ili Makfersona i drugih, koji su se zalagali za odreĊeni stepen

participacije i socijalnih obzira koje treba inkorporirati u prospekt demokratije. Neki od

72

njih, poput Ian-a Budge-a, smatraju da je:" Moţda došlo vreme da "predstavniĉka" i

"neposredna" demokratija zakopaju (bury) njihove specifiĉne razlike i rade zajedno na

otvaranju postojećih reţima, priznajući da je ono što imaju zajedniĉko mnogo više od

onoga što ih razdvaja". Neke konvergentne taĉke dve pomenute vrste demokratije istiĉe i

Barber u svojoj knjizi "Strong Democracy" (1984).42

Liberalnu demokratiju, prema tom

modelu, treba dopuniti razliĉitim vrstama participacije. Ovde treba imati u vidu da nije

reĉ o supstituisanju liberalne demokratije sa participacionom demokratijom. Reĉ je pre o

proširenju ili dopunjavanju modela liberalne demokratije sa elementima participacione

demokratije.

Moţda nešto radikalniju od prethodno pomenutih solucija predstavlja kasniji

Macpherson-ov projekt koji nastoji da integriše socijalistiĉku i liberalnu demokratiju. To

traţi da bi socijalistiĉka demokratija trebala da kompenzira (retrieve) manjkavosti

liberalne demokratije. Samo takva koncepcija bi mogla da zadovolji potrebu za

eliminacijom materijalnih nejednakosti bez suţavanja individualne slobode. Naĉin na koji

bi taj model trebao da bude inaugurisan i ostvarivan nije oduzimanje (subtraction) već

metod nadomeštanja (supersession) putem proširenja ( "by extension"). Taj model

zadrţava kontinuitet sa liberalnom demokratijom u mnogim taĉkama.

Moţda bi imalo mesta za ovaj socijalni doping ili proširenje liberalizma i

Bobijevo rezonovanje i razmatranje odnosa liberalizma i demokratije. Na tragu

razlikovanja liberalizma i demokratije, on istiĉe da odnose izmeĊu pojedinca i društva

liberalizam i demokratija posmatraju na razliĉite naĉine: liberalizam odvaja pojedinca od

organskog tela zajednice i ĉini da on ţivi, bar velikim delom svog ţivota, izvan

materinskog naruĉja i smešta ga u u nepoznat svet pun opasnosti koji sobom nosi borba

za opstanak; demokratija pojedinca pridruţuje drugim pojedincima, sliĉnim njemu, da bi

putem veštaĉkog saveza tih pojedinaca društvo bilo sazdano ne više kao neka organska

celina već kao udruţenje slobodnih pojedinaca. Liberalizam kod pojedinca istiĉe pre

svega sposobnost da se sam izgraĊuje; demokratija naglašava prvenstveno sposobnost da

prevaziĊe izolovanost na naĉin koji omogućava da se konaĉno ustanovi netiranska vlast.

42

I. Budge, Direct Democracy: Terms of Debate, u knjizi: D.Held, ed., Prospect for Democracy: North,

South, East, West, Cambridge, Polity Press, 1993. p.154.

73

U pitanju su, u stvari, dva razliĉita potencijalna tipa pojedinca: kao mikrokosmos

ili u sebi dovršena celina ili kao nedeljiva ĉestica, ali koja se moţe sastaviti sa drugim

sliĉnim ĉesticama u viši stepen jedinstva. U demokratskoj strani legure liberalizma i

demokratije flešuju, ĉini se, i odgovarajući socijalni momenti uz proceduralno

institucionalni sklop koji ĉeni osnovni skelet demokratije. Pri tome, Bobio se ĉuva da ga

ti socijalni momenti ne odvedu u neki nepoţeljan kraj. Zato se on ograĊuje od bilo

kakvog organicistiĉkog iskušenja uz naglašavanje potrebe da se demokratsko uĉenje

zasnuje na individualistiĉkom poimanju društva. Pri tome, on dodaje da nijedno

individualistiĉko poimanje društva, bilo da se radi o individualizmu ontološkog ili

metodološkog tipa, ne prenebregava ĉinjenicu da je ĉovek društveno biće i da ne moţe

ţiveti niti da ţivi izolovano.43

Što se tiĉe prakse, shvatanje da liberalizam i socijala odnosno liberalna i socijalna

drţava ne idu zajedno nije se pokazalo uverljivim. Legure liberalnih i socijalnih strana

politike bolje reći liberalnih i levih partija mogu se naći u više zapadno evropskih

demokratskih sistema dvadesetog veka.

Kad je reĉ o poliarhiĉnom modelu demokratije, moglo bi se reći da ga je Dahl, u

nekim svojim izdanjima, suviše pribliţio savremenoj bolje reći modernoj zapadnoj

proceduralnoj demokratiji i da zbog toga ne daje dovoljno garancija za ranoteţu ili

uravnoteţeno zadovoljavanje principa slobode i jednakosti odnosno pravde. Pri tome,

naravno, ne treba zaboraviti da je Dahl u nekim radovima, pod egidom ekonomske

demokratije, zastupao ne samo izbornu participaciju već i participaciju u sferi rada kao i

neke vidove društvene odnosno kolektivne svojine.44

Mogu li se ta dva faktora uzeti kao

ekvivalent ili kompenzacija za ekonomska i socijalna prava i, što je isto tako vaţno,

mogu li se oni uzeti kao osnov za uspostavljanje nekih obaveza i odgovornosti drţave ili

onoga ko je ovlašćen odnosno u moći da te obaveze ispuni, ostaje pitanje na koje bi

vredelo potraţiti odgovor? Nama izgleda da bi odreĊene forme participacije i neki vidovi

kolektivne svojine mogli biti od koristi za demokratiju, ali da bi jasno promovisanje i

konstitucionalizacija odreĊenih ekonomskih i socijalnih prava imalo za slobodu graĊana i

demokratiju veće i znaĉajnije efekte. Pored toga, poliarhiĉni model ne nudi okvire novog

43

N. Bobio, Budućnost demokratije, "Filip Višnjić", Beograd, 1991 (1984). 44

R. Dahl, A Preface to Economic Democracy, University of California Press, Berkeley, 1985.

74

globalistiĉkog politiĉkog ustrojstva; nije jasno ni to kako bi se poliarhiĉni model, koji je

graĊen za dosadašnja politiĉka ustrojstva u ĉijem središtu stoji suverena drţava, mogao

prilagoditi novoj globalistiĉkoj rekonstrukciji meĊunarodne zajednice i drţavno-

nacionalne organizacije.

Analizirajući konsocijacij kao model politiĉkog sistema, nama se ĉini, da ona nije

u većoj meri aficirana kompleksom sloboda i prava. Drugim reĉima, ona je više

orijentisana na ostvarivanje i zaštitu kolektivnih posebno etno-nacionalnih nego

individualnih sloboda i prava. Ona je pogodnija za nacionalno heterogena nego za

homogena društva, i to ne u svim okolnostima. Pored toga, ona vuĉe na elitizam i nema

pouzdanih mehanizama za osiguranje odgovornosti politiĉke elite i njene komunikacije sa

biraĉkim telom.

Kad je reĉ o modelu diskursivne demokratije, nama taj model izgleda priliĉno

atraktivan, ali kao celoviti politiĉki sistem je isto toliko nerealan. Teško je ostvariv

projekat odluĉivanja koji pretpostavlja velike debate o svim kljuĉnim pitanjima. A i kad

bi bio ostvarljiv, takav projekat bi bio verovatno nedovoljno efikasan. Ono što bi bilo

moguće i poţeljno jeste dizajniranje diskursivnog modela samo u nekim slojevima, a ne u

celini i po celom telu politike i politiĉkog sistema. Pored toga, znaĉaj koji ima proces

diskusije moţe biti dvostruko tumaĉen ili vrednovan: on moţe biti osnov i sredstvo

legitimacije vlasti ili poretka, s jedne strane, ali i sredstvo delegitimacije, s druge strane.

Doduše, valja reći da je to normativni model i da ne treba od njega oĉekivati sve one

osobine i mogućnosti koje poseduje jedan empirijski sistem.

Primedbe koje se mogu uputiti diskurzivnom modelu vaţe, i to još u većoj meri,

za participativnu demokratiju. Moţe se pretpostaviti da pomenute i neke druge

manjkavosti su osnovni razlozi zbog kojih modeli diskursivne i participacione

demokratije nisu interesantni i atraktivni modeli za postkomunistiĉke zemlje. Ako su ta

dva modela demokratije neatraktivni, konsociacioni model demokratije, sa njegovim

konfederativnim implikacijama, smatran je ne retko ne samo kao neatraktivan već i kao

opasan aranţman za jedinstvo i integritet društva i politiĉkog sistema. To su razlozi zbog

kojih se ne moţe naći konsociacioni model ni u jednoj postkomunistiĉkoj zemlji.

U svom vrednom poduhvatu da se uhvati u koštac sa velikim aktuelnim

problemom i da koncipira neke elementarnee konture te globalne zajednice, kao

75

kosmopolitske demokratije, Held se sam uhvatio u mreţu brojnih komunikacija i oblika

organizovanja koje će teško biti i pratiti a kamo li kontrolisati. Globalna oprema-

skafander koji je skrojen za lakše kretanje po novim putevima globalizacije je izgleda još

uvek suviše teţak za krhka leĊa obiĉnih graĊana. Ostaje da se vidi što s aspekta

demokratije, pre svega sloboda, prava i pravde nose novi globalistiĉki vetrovi i oblici

organizovanja.

Što se tiĉe Kimplikinog modela multikulturnog društva, valja reći da je on, ne

sluĉajno, izazvao velike polemike. On je na neki naĉin i izazov i pokušaj retuširanja

liberalne teorije i liberalnog poretka. Pohvale i kritike su išle u više pravaca. Znaĉaj toga

pristupa je u nastojanju autora da prevaziĊe sve problamatiĉniji tradicionalni pristup

"jedan ĉovek jedan" glas i da otvori više prostora i mogućnosti za kolektivno a ne samo

individualno uĉešće pojedinih etniĉkih grupa u procesu politiĉkog odluĉivanja i

korišćenju odreĊenih kolektivnih prava u široj društvenoj zajednici. Osnovno pitanje je:

Kako odreĊeno društvo moţe obezbediti jednak pristup jednoj socijetalnoj kulturi

svakome? No, ma koliko interesantan, ovaj pristup je bio suviše provokativan za drukĉije

reakcije.

Primedbe su se nizale u razliĉitim vidovima od onih u ravni jezika do onih u

oblasti jednakosti, ravnopravnosti, efikasnosti i ekonomiĉnosti. Pored mnogih

interesantnih i znaĉajnih ideja, Kimplikin projekt multikulturnog graĊanstva ima priliĉno

protivreĉnosti i rešenja koja su nerealna. Neke aboridţanske jezike govore samo

nekoliko hiljada ljudi. Ko bio mogao i hteo da plaća sve one troškove oko prevoda

materijala koji bi bio nuţan za realizaciju odreĊenih kulturnih prava pojedinih

nacionalnih manjina, naroĉito onamo gde je broj tih manjina velik, gde su one raznovrsne

i suviše male. To bi, naravno, moglo da reši neke probleme, u nekim podruĉjima, s jedne

strane, ali istovremeno, na drugoj strani, to bi moglo da bude neefikasno ĉak i da izazove

mnoge konfuzije i neprilike. Drugim reĉima, moglo bi se reći da Kimplikino korigovanje

ili dopunjavanje liberalne teorije je samo parcijalno i nedovršeno, a u ne malom broju

sluĉajeva bar za sadašnje vreme teško primenjivo.

Drugi problem je kako će ĉlanovi jedne male grupe komunicirati sa lekarima,

pravnicima, zubarima i drugim na njihovom aboridţanskom jeziku. Društvo nije

obavezno da menja šire socijetalne okolnosti. Uz sve to, postavlja se pitanje da li je

76

uopšte pravedno i prihvatljivo da ĉlanovi manjine uţivaju dvostruka prava, i kao ĉlanovi

šire zajednice i kao ĉlanovi odreĊene etniĉke grupe, dok bi ĉlanovi većinske formacije

imali samo jednostruka prava.

Na kraju ove široke lepeze saţetaka modela demokratije, nama izgleda da bi bilo

prihvatljivije zamisliti ili projektovati manje ili više eklektiĉki model demokratije u vidu

liberalno-socijalnog poliarhiĉno-diskurzivnog modela, nego optirati za neki od

predstavljenih demokratskih modela. Taj nešto širi model bi kombinovao liberalnu i

socijalnu demokratiju, slobodu i jednakost bez egalitarizma u bukvalnom smislu te reĉi,

ljudska i politiĉka prava sa socijalnim i ekonomskim pravima. U stvari, ovaj model

demokratije bi odgovarao ranije izloţenom širem višedimenzionalnom konceptu

demokratije. On bi imao odgovarajući kritiĉki potencijal za prosuĊivanje postojećih

empirijskih demokratskih sistema, ali i dovoljnu empirijsku podlogu koja ne dozvoljava

da se on odlepi i vine u nebesa sa kojih se ovozemaljska stvarnost i ĉovek ne mogu ni

videti a kamo li dohvatiti odnosno koristiti.

III. Demokratski principi i institucije

Kljuĉna pitanja i odredbe politike i demokratije, u elementarnom i reduciranom

vidu, su trodimenzionalne prirode: jednu ĉine osnovni principi i vrednosti koje projektuje

i kojima se rukovodi jedno društvo, uz otvorenost i mogućnost stalnog kritiĉkog

propitivanja; druga dimenzija se ogleda u naĉinu, oblicima i sredstvima ostvarivanja tih

principa, posebno institucija, koje raĉunaju sa širim ukljuĉivanjem graĊana u proces

odluĉivanja, ( svakako, upravljaĉka sposobnost sistema- na drugom mestu); treću

predstavljaju uslovi u kojima se konstituiše i funkcioniše odreĊeni politiĉki odnosno

demokratski sistem. Ovde će prvo biti reĉi o nekim osnovnim principima, a zatim o

nekim nosivim politiĉkim sklopovima, institucijama i pretpostavkama demokratskih

poredaka. Razlog za ovu prezentaciju u elementarnim obrisima je u ĉinjenici što će o tim

pitanjima biti šire raspravljano u posebnom delu rada odnosno u monografskim obradama

pojedinih politiĉkih sistema.

1. Osnovni principi i politiĉki sklopovi-arene

U prethodnim razmatranjima bilo je već reĉi o nekim osnovnim vrednostima ili

principima demokratije koji deluju kao znaĉajna motivaciona snaga u ponašanju

77

politiĉkih subjekata u jednom demokratskom društvu. Naravno, reĉ je preteţno o

normativnim konceptima, poput slobode, jednakosti, pravde, odgovornosti suverenosti,

legitimnosti, kosensusa i drugih, koji imaju i svoju emprijsku moć. Principi odnosno ideje

su ili mogu biti samo jedna od motivacionih i pokretaĉkih snaga nekog pojedinaĉnog ili

grupnog politiĉkog aktera i teško je prosuditi kolika je njihova "specifiĉna teţina" u

sklopu drugih motivacionih snaga, naprimer, interesa i drugih determinirajućih faktora.

Kad je reĉ o širim sklopovima ili priliĉno gustim poljima-arenama politiĉke zbilje,

valja obratiti posebnu paţnju na one koje danas sadrţe najveće kontroverze i pobuĊuju

najveću paţnju. Najveći deo njih je vezan za drţavu. To su pre svega: odnos politike,

politiĉkog sistema i drţave; drţava i globalizacija; pravna drţava i demokratija; nacija,

drţava i demokratija; socijalno-pravna ili korporativno-transmisiona drţava.

A. Politika, politiĉki sistem i drţava

Kompleks odnosa politike, politiĉkog sistema i drţave ovde pominjemo i

naglašavamo iz tri osnovna razloga. Prvo zato što je upravo drţava slovila kao kljuĉno

pitanje ureĊivanja politike i politiĉkog sistema u modenoj politiĉkoj istoriji. Drugo, zato

što je u novije vreme to pitanje unekoliko reaktuelizovano ali i iskomplikovano

uvoĊenjem procesa globalizacije u kontekst i sadrţaj politike. Drţava je danas više nego

ikada postala relacioni i priliĉno zamagljen pojam. I najzad treće, mutni pojam drţave

muti i ĉini nejasnim druge posebno njegove tangentne pojmove. Iluzorno bi bilo

oĉekivati da se tako lako mogu rasterati guste naslage magli oko drţave, ali se bar mogu

mestimiĉno razrediti bar toliko da naše oko proviri u neka aktualna politiĉka zbivanja i

otĉita neke signale tekućih i budućih efekata politiĉkih tokova.

Nije teško zapaziti da je "zapadna", posebno anglo-saksonska politiĉka nauka

posle drugog svetskog rata, kad je reĉ o teorijskoj ravni, više i raĊe koristila termin i

pojam politiĉki sistem nego drţavu kao okvir i sredstvo analize politiĉkih procesa bilo u

jednoj ili u više zemalja ili pak u globalnim razmerama politike. Koncept politiĉkog

sistema je trebao da afirmiše širi okvir ukljuĉivanja viših i niţih slojeva, pojedinaĉnih i

grupnih subjekata, a ne samo drţave i vlasti, u proces politiĉkog odluĉivanja. Drugim

reĉima, on je tebao da obezbedi slobodnu i otvorenu dvosmernu komunikaciju izmeĊu

organizacije vlasti i društva. U stvari, politiĉki sistem je trebao da izraţava viši nivo

78

stanja i razvoja demokratije u razvijenom uglavnom zapadnom društvu i nastojanje da se

on sugerira kao okvir i faktor demokratizacije u nerazvijenom svetu. U skladu s tim,

razvijana je i takozvana stateles teorija ili teorija politiĉkog sistema koja je zaobilazila

pojam i termin drţava. Dva ameriĉka pisca, David Easton i Gabrijel Almond su, sasvim

izvesno, najzasluţniji za taj pomak u analizi i koncipiranju sistema i procesa politike

shvaćene u empirijskom smislu.45

Pomenuta konceptulogija i terminologija su široko prihvaćene, iako ne bez

izvesnih zamerki, a njihovi utemeljivaĉi najĉešće su citirani. One su dali podstrek da se u

analizu politiĉkih procesa ukljuĉe brojni subjekti i faktori i da se politiĉki proces analizira

kao rezultanta procesa interakcije razliĉitih subjekata a ne samo kao struktura, norme i

odluke organa drţave odnosno vlasti. Sistemski i funkcionalistiĉki pristupi bili su

pogodni okviri za predstavljanje i afirmaciju tih ideja. Potiskivanjem ili zabacivanjem

reĉi i koncepta drţave, njihov entitet je gubio svoje ime, izraz i mesto boravka i tavorio u

senci novih koncepata politiĉkog sistema i government. Government je inaĉe višeznaĉan

pojam koji se mogao itrepretirati kao sistem vladavine i kao vlada pa i kao drţava.

Sudbina ovog potiskivanja drţave delio je i koncept nacije. I nacija je zajedno sa

drţavom stavljena pod tepih.

No, s druge strane, suviše razuĊen okvir koncepta politiĉki sistem ne uspeva da

uvek i jasnije odredi granicu izmeĊu onoga što bi bilo društveno i onoga što spada u onaj

uţi krug organizacije politike i politiĉke vlasti. Ova nedostatnost se naroĉito ogleda u

zaoštrenim situacijama koje su uslovljene bilo unutrašnjim ili spoljnim razlozima. U

takvim situacijama ĉesto se koristi termin drţava ili nacija da oznaĉi u prvom sluĉaju

legitimnu organizaciju i mogućnost upotrebe prinude, a u drugom sluĉaju da oznaĉi i

podstakne jedinstvo naroda koji ţivi na odreĊenoj teritoriji i drţavu kao oblik njenog

politiĉkog postojanja i delovanja.

U celini moglo bi se reći da pojava i razvoj nove ili novih teorija i termina nisu

sasvim istisnuli upotrebu pojma i termina drţava. Jedan broj teoretiĉara i analitiĉara

politike još uvek koristi raĊe pojam drţave nego pojam politiĉkog sistema kao okvir i

sredstvo analize politiĉkih procesa u empirijskom smislu. A u praktiĉnom politiĉkom

45

D. Easton, The Political System, Knopf, New York, New York, 1953; A Framework for Political

Analysis, Englewood Cliffs, Prentice Hall, N. J., 1965; G. Almond-J. Coleman, eds., The Politics of the

Developing Areas,Princeton University Press, Princeton, N. J., 1960.

79

ţivotu i, kako je reĉeno, u delikatnijim situacijama pojmovi i termini drţava i nacija, još

ĉešće su u upotrebi. To se naroĉito lepo moţe videti u novije vreme uoĉi i u toku

preduzimanja ameriĉkih vojnih akcija kad se ameriĉka vlast ĉesto poziva na ameriĉko

drţavu i jedinstvo i obraća ameriĉkoj naciji.

Bez dubljeg i šireg ulaţenja u analizu upotrebne vrednosti pomenutih pojmova i

termina, treba reći da se oni dosta ĉesto koriste bez podnošenja raĉuna o tome kad se i u

kom znaĉenju koristi jedan ili drugi pojam odnosno termin. Moglo bi se reći da se u

regularnom društvenom stanju koristi u većoj meri pojam-termin politiĉki sistem, a više u

rezervnom smislu ili kao rezerva u delikatnijim situacijama stupa u dejstvo pojam-termin

drţava. Pri tome, naravno, ni pojam drţave u ameriĉkoj upotrebi nije sasvim ĉist i jasan.

On se koristi za oznaĉavanje i savezne politiĉke zajednice i za oznaĉavanje pojedinih

drţavica kao federalnih jedinica. Sliĉno se moţe reći i za pojam nacije. Nije retko da se

termini drţava, zemlja (country) i nacija upotrebljavaju sinonimiĉno.46

Katkad se

teritorija nacije i drţave podudaraju i u takvim sluĉajevima se ĉesto koristi termin nacija-

drţava. Francuska za to pruţa dobar primer. No, i to je relativno s obzirom na sloţenost

pojma nacije, o ĉemu se ovde ne moţe šire raspravljati.

Drţava je, kao i mnogi drugi pojmovi, relacioni pojam i stoga njeno oblikovanje i

sadrţaj zavisiće najvećim delom od tumaĉenja njenih bitnih odredaba ili susednih

pojmova. Za dimenzioniranje drţave, naroĉito "zapadne" drţave, poseban znaĉaj imaju

nacionalni faktor odnosno odnos drţave i globalnog konteksta, socijalni sadrţaj i odnos

prema pravu. Ovom prilikom ćemo se samo elementarno osvrnuti na te odnose.

B. Drţava i globalizacija

Prva i moţda danas najznaĉajnija promena u poimanju drţave proizilazi iz

promena u najširem planetarnom odnosno meĊunarodnom kontekstu. U uslovima

globalizacije koja nuţno dovodi do socijalizacije i univerzalizacije nekih vrednosti i

standarda modernog i humanog ţivota, i u skladu s tim, do novog meĊunarodnog pravnog

poretka, tradicionalno poimanje drţave kao suverene, svemoćne i sveprisutne vlasti na

odreĊenoj teritoriji doţivljava radikalne promene. Drugim reĉima, jedan deo suverenosti

46

"Popularna upotreba termina nacija odgovara standardnoj definiciji drţave. Iz tog razloga ovaj tekst će

koristiti termine drţava i nacija naizmeniĉno". R. C. Remy, United States Government- Democracy in

Action, Glensoe, Macmillan-McGraw-Hill, New York, 1993, p. 18.

80

odnosno vlasti prelazi sa drţave na meĊunarodnu zajednicu. Moglo bi se reći da je drţava

u novim uslovima, u najboljem sluĉaju, ograniĉeno suverena. OdreĊene norme

meĊunarodnog prava odnosno nadleţnosti meĊunarodne zajednice proteţu se na teritoriju

svake drţave koja je postala ĉlanica te makro ili globalne zajednice.

Ovo je nesumnjivo nuţan trend i on se u pomenutom smislu moţe pravdati i

prihvatiti. U praksi, meĊutim, ima velikih odstupanja od projektovanog i ĉesto isticanog i

hvaljenog pravca globalistiĉkog razvoja. Sasvim je nesporno da se u sadašnjoj fazi

globalizacije i desuverenizacije drţave pojavljuju razliĉite situacije i rezultati. U procesu

globalizacije ne prolaze svi jednako. Velike i moćne drţave i njihove štićenice dosada i

sada prolaze mnogo bolje od srednjih i malih nezaštićenih drţava i naroda. Povremeno i

arogantan odnos moćnih i velikih prema nekim manjim i slabijim drţavama dovodi ne

samo do neverice ovih drugih u dobre namere onih prvih već i do neverice u celu priĉu-

famu o globalizaciji.

Uz to, u tekućem procesu globalizacije ima ne malo hipokrizije i blasfemije.

Veliki i jaki svesrdno preporuĉuju i nameću drugim proces desuverenizacije drţave, a u

svojim "kućama" ĉuvaju i u po neĉemu jaĉaju drţavu. Mnogo gore od toga je njihovo

strastveno angaţovanje na gašenje ili skraćivanje jednih, a proširenje drugih ili stvaranje

novih drţava. Ovakav odnos velikih prema malim dovodi do još većeg raskola unutar

ovih drugih. U njima se stvaraju blokovi graĊana posebno aktivista sa razliĉitim

aspiracijama i interesima. Jedan blok ima razumevanja za politiku moćnih prema

nemoćnim. Drugi blok se, voljno ili nevoljno, prepušta realnim tokovima, nastojeći da

obezbedi neko pristojnije mesto pod suncem. Treći na ovakve pojave ili tendencije

odgovaraju ne retko "zbijanjem uz drţavu" i "naciju". Ovakve tendencije i pojave imaju

dalekoseţne negativne implikacije. One suţavaju mogućnosti ne samo demokratije i

demokratizacije već i ukupnog društvenog i moralnog napredovanja.

C. Pravna drţava i demokratija Vladavina prava ili vladavina ljudi

Odnos prava posebno ustava i demokratije je jedno od kljuĉnih pitanja i dilema u

politiĉkoj i pravnoj misli, a ĉini se i praksi, još od antiĉkih vremena. Aristotel je taj veliki

problem najsaţetije definisao u vidu pitanja: vladavina prava ili vladavina ljudi. Jedni su

81

davali prednost vladavini prava, drugi vladavini ljudi, a treći nekim kombinacijama ta

dva zahteva. Iza ovih opredeljena su ĉesto stajale razliĉite koncepcije društva i politike ili

neki konkretni interesi ili naklonosti aktera brojnih polemika. Oni koji daju prednost

pravu odnosno ustavu istovremeno smatraju da je ustav stariji od demokratije, i da mu,

valjda, na osnovu principa senioriteta ili objektivnosti, treba dati prednost u odnosu na

demokratiju. Drugi su bliţe mišljenju da je ustav, ma koliko bio znaĉajan za navigavanje

i kormilarenje tokova društvenih kretanja i razvoja, ipak nuz proizvod ili izraz odreĊenog

odnosa snaga a ne proizvod nekih transcedentnih naddruštvenih sila ili objektivistiĉkih

normi koje upravljaju odnosno bitno doprinose upravljanju društvom.

Nema nikakve sumnje u to da je pojava konstitucije i konstitucionalizacije

politike pa i demokratije velika tekovina u razvoju politiĉke misli i prakse. Pincip

vladavine prava ukljuĉuje tri posebno relevantna faktora: prvo, vladavinu prava odnosno

ustava kao ustavnog poretka, drugo, neprikosnovenost odreĊenih individualnih prava i

treće nezavisnost suda odnosno pravosuĊa.

Kad je reĉ o odreĊenim pravilima prava, interesantan je napor Raz-a da ih nešto

bliţe i jasnije odredi. On je u nešto širem smislu odredio pravila prava (Rules of law) na

sledeći naĉin:

1. Da se ljudi upravljaju putem prava ( by the law) i da se pravo poštuje, i 2. da

pravo bude takvo da se ljudi mogu upravljati pomoću njega. On izdvaja osam

znaĉajnih principa koje deriviraju iz ideje vladavine prava. Pet od njih se

odnose na ostvarivanje zakona (law enforcement):

1. Nezavisnost sudstva mora biti garantovana;

2. Principi prirodne pravde moraju biti razmatrani (observed);

3. Sudovi treba da imaju kontrolnu vlast ( review powers) nad administrativnom

aktivnošću i celom legislacijom (and subordinate law-and rule-making);

4. Sudovi treba da budu lako pristupaĉni;

5. Ovlašćenja agencija za suzbijanje kriminala ne sadrţe pervertiranje prava;

Sledeća tri principa zahtevaju da pravo odgovara standardima sroĉenim tako

da omoguće efektivno voĊenje akcije. To su:

6. Svi zakoni treba da budu prospektivni, otvoreni i jasni. Oni ne treba da budu

retroaktivni, neodreĊeni, obskurni i neprecizni.

82

7. Donošenje posebnih zakonskih pravila (legal orders) treba da bude voĊeno

otvorenim, stabilnim, jasnim i opštim pravilima;

8. Pravo treba da bude relativno stabilno. Ukoliko se ono menja suviše ĉesto

ljudima će biti oteţano da se upravljaju pomoću prava-zakona (law) u

njihovim dugoroĉnijim odlukama.47

Raz tome dodaje da je " vladavina prava-zakona (law) samo jedna od vrlina koju

legalni sistem moţe da poseduje i pomoću koje on treba da se procenjuje. To ne treba

mešati sa demokratijom, pravdom, jednakošću ( pred zakonom ili na drugi naĉin),

ljudskim pravima bilo koje vrste ili respektom za liĉnosti ili za dignitet ĉoveka.48

Vladavina prava nema nuţno moralni znaĉaj. Ona je nezavisna od demokratije i nije

distinktna crta demokratije. Ali demokratija ne moţe funkcionisati bez vladavine prava.

Ukoliko se postavi pitanje interpretacije pravila u nekim zamršenim ili protivreĉnim

situacijama odnosno dilema oko pravila tu demokratija, kako istiĉu neki autori, i nije

nuţna s obzirom da postoji sud koji ima funkciju utvrĊivanja adekvatnih pravnih pravila.

Ustav, kako mu samo ime kaţe, znaĉi ustavljanje ili ograniĉavanje vlasti.

Ustavom se postavljaju kakvi takvi okviri ili granice politike i pravila politiĉke igre koji

omogućavaju civilizovanu komunikaciju meĊu ljudima i rešavanje aktivnih društvenih

kontroverzi. Ako je smisao ustava da ustavi odnosno zaustavi svaku preteranu

koncentraciju i eskalaciju vlasti, i putem prava uspravi pojedinca do nivoa politiĉki

aktivnog graĊanina, onda princip podele vlasti predstavlja u neku ruku deo toga principa.

Nije stoga sluĉajno što je politiĉko-pravna misao XVIII veka, posebno Loka i

Monteskijea, a i kasnije, smatrala da je to jedan od najznaĉajnijih kontrabalasirajućih

faktora eventualnoj autoriratizaciji vlasti. Taj princip je bio i jedna od pokretaĉih poluga

velikih revolucija, ameriĉke i fancuske.

Drugi kljuĉni princip pravnih pravila i ograniĉavanja vlasti je ustavno fiksiranje i

garantovanje liĉnih i politiĉkih prava i sloboda. Od ustava i demokratskog sistema se

oĉekuje da putem prava i sloboda uspravi pojedinca do nivoa aktivnog graĊanina. Tu

valja pomenuti pre svega slobodu govora, misli, okupljanja, udruţivanja i informisanja

kao uslove za ostvarivanje mnogih drugih sloboda i prava i kao sredstva zaštite od vlasti.

47

J. Raz, The Authority of Law, Oxford, 1979. p. 213-218. 48

J. Raz, The Authority.. Op. cit. p. 211.

83

U isticanju ovih sloboda i prava nesumnjivo je prednjaĉila Engleska o ĉemu svedoĉe dva

ĉuvena dokumenta: Habeas corpus (1679) i Bill of Rights (1689). U sledećem veku sledi

SAD sa Deklaracijom nezavisnosti 1776, a zatim Francuska sa ĉuvenom Deklaracijom

prava ĉoveka 1789. Širi osnovi garantovanja postavljeni su ameriĉkim ustavom u prvih

deset amandmana koji su ratfikovani 1791 (slove kao odreĊeni vid Bila o pravima). U

Francuskoj posle pomenute Deklaracije donosi se Ustav 3 septembra 1791 koji u

osnovnim odredbama garantuje ta prava. Interesantno je i znaĉajno da ameriĉki Bill of

Rights i pomenuti francuski ustav nalaţu zakonodavnoj vlasti da ne narušava garantovana

prava. No, treba reći da je francuski ustav taj svoj diktum ostavio da pluta u etru bez bilo

kakve moguće sankcije i ovlastio zakonodavno telo da propisuje uslove korišćenja što

znaĉi praktiĉno utvrĊivanje samog sadrţaja tih sloboda.

U novije vreme globalizacije globalizuje se i ustavno pravo. Nije nerealno

oĉekivati da i odreĊene transdrţavne regionalne zajednice, a moţda i globalna zajednica,

u skorije ili kasnije vreme dobiju neku vrstu ustava. Donošenje "evropskog ustava" moţe

se reći je pre odloţeno nego što je propalo. Evropska konvencija o ljudskim pravima

obavezuje sve drţave Evropske unije, bez obzira na propozicije domaćeg zakonodavstva,

da poštuju odgovarajuća prava pod pretnjom odreĊenih sankcija. Pretnja sankcijama nije

himera s obzirom na uspostavljanje odgovarajućih transdrţavnih sudskih institucija i

naĉina realizacije sudskih odluka. Deo toga projekta se već realizuje. Drugim reĉima

ulazimo u fazu konvergencije odnosno preklapanja ustavnog i meĊunarodnog prava.

Mnogi veruju i oĉekuju da će to još više pojaĉati teţinu prava.

Treći element vladavine prava ili ograniĉavanja vlasti jeste nezavisnost pravosuĊa

Moţe izgledati po malo ĉudno da je Monteskije a ne Lok uoĉio i isticao znaĉaj sudovanja

kao dela principa podele vlasti. Treba li naglašavati da se delotvornost ustava odnosno

ustavnost i princip podele vlasti mogu osigurati postojanjem i adekvatnim

funkionisanjem sudske vlasti koja bi trebala da nadzire usaglašenost akata javne vlasti sa

ustavom. Nesaglasnost tih akata sa ustavom uzrokuje njihovu ništavost i neprimenjivost.

No, ako sudovanju valja obezbediti dostojno mesto, ulogu i nezavisnost, ne treba

preterivati s njegovim prerogativima. Prenaglašavanje njegove moći i funkcija vodi

dvema nepţeljnim posledicama. Prvo, ono moţe dovesti do onoga što se najĉešće zove

sudokratija. Drugo, ono pruţa velike šanse za dominaciju pojedinim moćnim pojedincima

84

ili grupama a posebno izvršnoj vlasti koja ima veliki uticaj na institucije sudovanja.Tako

naprimer i tumaĉenje ustava i zakona, koje se odvija putem kontrole ustavnosti zakona u

SAD spada u nadleţnost Vrhovnog suda, ali ĉlanove toga suda imenuje Predsednik SAD

uz potvrĊivanje Senata. Valja, doduše, potsetiti da je i moć Predsednika ograniĉena

sobzirom na duţinu mandata sudija Vrhovnog suda.

Treba li uopšte naglašavati da bez adekvatne zaštite prava, proklamovanje

sloboda i prava moţe biti samo puka formalnost. Postoje bar tri razliĉita sistema zaštite

osnovnih prava. Jedan je u proklamovanju prava kao apstraktnih prava, kako bi Berk

rekao "metafiziĉke gomile" ĉiji domet i sadrţaj nije odreĊen, po kojima ljudi "imaju

pravo na sve, a na kraju nemaju ništa". Ona više izraţavaju naĉela nego pojedinaĉna

prava na koja se mogu ljudi pozivati pred sudijom i traţiti priznanje. Ta prava, u stvari,

nemaju ustavni već obiĉan zakonski status. Po drugom najviše praktikovanom sistemu,

najveći broj osnovnih prava ima odgovarajuću i stvarnu ustavnu teţinu. Tako švedski

ustav u glavi II (koja je doţivela reviziju 1976 i 1977), tretira osnovne slobode i prava, a

u glavi I stoji ĉlan koji tretira socijalna, ekonomska i kulturna prava. Postoje dve

katagorije sloboda i osnovnih prava koje su date u ĉlanu II. Jedna je kategorija apsolutnih

sloboda i prava koje se ne mogu ograniĉiti bez prethodne izmene Osnovnog zakona.

Druga kategorija prava i sloboda je priznata ustavom ali se mogu ograniĉiti zakonom.

Ustavni sudija sankcioniše kršenje sloboda i prava garantovanih Ustavom kao kršenje

Ustava. U trećem sistemu je fiksirana nadustavna vrednost navedenih prava. U stvari,

osnovna prava u ovoj logici imaju karakter prirodnih prava koja su van ili iznad dometa

pozitivnog prava i drţave. Lavo navodi da je Vrhovni sud Indije odlukom iz 1967

tumaĉio III deo Ustava koji se odnosi na osnovna prava kao nedodirljiv i na osnovu toga

je sebi pripisao pravo ukidanja jednog amandmana na Ustav. Tome se suprotstavila

politiĉka vlast koja je našla osnovu u 24 amandmanu na Ustav od 1971 koji potvrĊuje

pravo parlamenta da vrši izmene uz poštovanje postupka ustavne revizije i odredbi koje

se odnose na osnovna prava; a 25 amandman od iste godine ustanovio je prvenstvo

"usmeravajućih naĉela drţavne politike" predmeta IV dela Ustava o osnovnim pravima,

zajemĉenih III delom, i predviĊao, povrh svega, da se nijedan redovan zakon ne moţe

poništiti zbog ugroţavanja osnovnih prava, ĉim je oznaĉen kao primena naĉelnih

smernica. Tako se od korenite zaštite, koju je Vrhovni sud pokušao da unapredi prešlo-

85

u ime naĉela demokratske suverenosti, obavezno navedene u preambuli amandmana, na

manje zaštitniĉki sistem, koji daje mogućnost zakonodavnoj vlasti da se umeša ne vodeći

raĉuna o ustavnim jemstvima u oblasti osnovnih prava.49

Iz toga se mogu jasno uoĉiti

neke protivreĉnosti ili napetosti koje stoje izmeĊu demokratskog naĉela i pravne drţave

odnosno principa vladavine prava.

Primer zaštite osnovnih prava priznavanjem njihovog nadustavnog znaĉaja na

snazi je danas, u suţenom vidu, samo u Nemaĉkoj. Tako se u ĉlanu 79-3 Osnovnog

zakona istiĉe "da je nedopustiv amandman na ovaj Osnovni zakon koji bi pogaĊao (...)

naĉela navedena u ĉlanovima 1 i 20". Ĉlan 20 utvrĊuje naĉela narodnog suvereniteta,

pravne drţave i prava na otpor. Ĉlan 1 istiĉe dostojanstvo ĉoveka, priznaje njegova liĉna i

nepovrediva prava i odreĊuje da osnovna prava koja su navedena u ĉlanovima 2 do 19

obavezuju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na osnovu neposredno primenjivog

prava.

Katkad i onamo gde se izriĉito ne priznaje osnovnim pravima nad-ustavni znaĉaj,

poput Švedske, svaka revizija koja tangira osnovna prava i javne slobode (I deo, II glava,

odeljak I Ustava) podvrgnuta je stroţem postupku od revizionog postupka obiĉnog prava,

koji se koristi u oblasti socijalnih prava (II glava, III odeljak). U Indiji postoji nešto

sliĉno otkada je izglasan 44 amandman (1970). On za svaku ustavnu reviziju, kad je reĉ o

osnovnim pravima i demokratskom naĉelu slobodnih i poštenih izbora, zahteva

referendum potvrĊivanja sa uĉešćem najmanje 51% biraĉkog tela.

Ima li se sve to u vidu, nije teško zakljuĉiti kakav sve i koliki znaĉaj ima princip

vladavine prava. Ali, nama izgleda da to nije dovoljan razlog da se daje prednost bilo

kome od ĉimbenika binoma prava i demokratije. Samo odgovarajuća sprega prava i

demokratije moţe da proizvodi pozitivne efekte i jednog i drugog. Ko moţe razmrsiti u

dva potonja primera, Švedske i Indije, koji su u tom klupku sastojci prava a koji

demokratije? Iz toga rakursa posmatrano ĉesto ţuĉne rasprave oko pitanja što je preĉe ili

vaţnije, pravo ili demokratija, izgledaju priliĉno jednostrane i kljaste. Kad se sve one

peripetije oko realizacije prava rasĉlane i svedu, moraćemo da kleknemo na kolena pred

demokratijom i traţimo od nje pomoć, kao i kad oĉekujemo da nam demokratija, kao

procedura, reši neke tenzije i sukobe, doći ćemo do zakljuĉka da je ona nemoćna i da nam

49

F. Lavo, Velike savremene demokratije, "Ivan Stojanović", Novi Sad, 1999, str. 92.

86

treba odgovarajući pravni okvir za regulisanje odnosa i finalizaciju nekog politiĉkog

procesa. Najzad, zar i u samom pojmu ustava nije sadrţano jedno od osnovnih obeleţja i

ciljeva demokratije: ograniĉavanje vlasti.

Ukratko, pitanje odnosa prava i demokratije odnosno vladavine prava je, bez

sumnje mnogo sloţenije i teţe nego što se to ĉesto ĉini ili istiĉe. Naime, nije sasvim jasno

o kojem je tu pravu reĉ. Je li u pitanju neka vrsta prirodnog prava ili je reĉ o pozitivnom

pravu. Ako je reĉ o tom prvom, onda je poznato da postoje velike nedoumice i

nesuglasice oko toga šta je to prirodno pravo. Nije retko da u bliţem odreĊenju prirodnih

prava razliĉiti autori razumeju i navode razliĉita prava ljudi. Jedni će u grupu prirodnih

prava uvstiti odreĊena ljudska, civilna i politiĉka prava, a drugi će isti status dati i

ekonomskim i socijalnim pravima; jedni će privatnu svojinu smatrati prirodnim pravom a

drugi ne, i tako redom. Interesantno je da upravo u Nemaĉkoj, koja se i ustavno tretira

kao socijalna i pravna drţava, socijalna prava su izuzeta iz kategorije osnovnih prava.

Razlog je nemogućnost da se ona precizno identifikuju kako bi ih odgovarajući sud

mogao primeniti. Po tumaĉenju Ustavnog suda Nemaĉke iza klasiĉnih osnovnih prava

stoji pozitivna obaveza drţave da ih ostvari. Pošto je to teško ostvarljivo u sluĉaju

socijalnih prava onda je, po toj interpretaciji, logiĉno da socijalna prava ostanu van

okvira osnovnih prava.

Izlaz iz ove velikim delom aporije moguće je naći, i tako najĉešće biva, u

fiksiranju nekih osnovnih principa koji bi ĉinili taj pretpostavljeni kompleks prava ĉiju

vladavinu treba obezbediti, bez velikog "talasanja" odnosno bez ulaţenja u brojna druga

pitanja i dileme od kojih je nešto već i pomenuto. Ukoliko pravo treba shvatiti kao

pozitivno pravo, onda to predstavlja pravo koje je donela odreĊena politiĉka struktura

najĉešće ustavotvorno ili zakonodavno telo. Pri tome, jasno je da politiĉko telo koje,

pored ostalog, donosi zakone to radi velikim delom po logici i "zakonima" politike. Ima li

se sve to u vidu, ĉini se da bi, iz horizonta jedne realnije projekcije, bilo ispravnije

govoriti o principu ravnoteţe izmeĊu prava i politike, nego o ĉistom principu vladavine

prava u sistemima zapadne demokratije.

Ukratko, smatramo da pravo nije svemoćno i sveobuhvatno u rešavanju nekih

kljuĉnih pitanja ćovekovog bitisanja i razvoja. A i da jeste, pitanje je kakvo to pravo treba

da bude i kako doći do tog prava. Logiĉan put dolaska do tog prava mogu biti istorija i

87

demokratski proces odluĉivanja. Dakle, ceo problem odnosa prava i demokratije je sliĉan

problemu prvenstva: kokoške ili jajeta. Zato se ĉini da je najbolje rešenje ono koje koristi

i jedno i drugo.

D. Nacija, drţava i demokratija Nacionalna ili graĊanska drţava

Jedno od kljuĉnih pitanja savremenog društva i razvoja je poimanje, postavljanje i

implementacija kompleksa etnicitet-nacija-drţava. Prouĉavanju ove teme moţe se

razliĉito pristupiti. Razlozi za te razlike su brojni i o njima se ovde ne moţe raspravljati.

Zato će se drţava ovde problematizovati postavljanjem sledeća dva pitanja: Prvo, da li su

zapadne, razvijene i demokratske zemlje odnosno drţave, osloboĊene nacionalnih

problema? Drugo, da li je savremena zapadna drţava nacionalna, višenacionalna ili

anacionalna odnosno graĊanska? Pošto iz demokratskog zapadnog razvijenog dela sveta

idu najĉešće saveti i upozorenja drugim manje razvijenim zemljama da je nuţno ići brţe

u demokratizaciju i denacionalizaciju politiĉkog i ekonomskog poretka, i kako je to

moguće uraditi, da vidimo kako u tim razvijenim zemljama stoji stanje drţave i

nacionalnih odnosa.

Što se tiĉe prvog pitanja, ĉini se da negativan odgovor pristaje više realnosti.

Dublji uvidi u politiĉko-ustavnu i nacionalnu teoriju i praksu pokazuju da i pored

verbalnih deklaracija, nastojanja da se politiĉki odnosi modeliraju odnosno urede prema

nekom bez-drţavnom (state-less) ili ne-nacionalnom modelu nisu dali većeg ploda. Ova

dva pojma i entiteta ostala su aktuelna i ĉvrsto spregnuta u celoj modernoj politiĉkoj

istoriji pa i danas u vreme njihovog ozbiljnog ugroţavanja ili reduciranja. Njihova ĉvrsta

sprega se naroĉito aktivira u nekim turbulentnim situacijama. To se moţe pratiti u tri

ravni: teorijskoj, politiĉko-empirijskoj i nacionalnoj.

U novije vreme prisustvujemo snaţnim tendencijama etnifikacije politike i

repolitizacija periferije. Ponovno se javljaju potisnuti nacionaliteti ili

mikronacionalnosti, kako se oni zovu u Francuskoj, kako bi se razlikovali od većinske

nacionalnosti i drugih nacija-drţava Evrope. Neki autori smatraju da su tome doprinosili

mnogi faktori od kojih treba posebno pomenuti sledeće. Prvo, kulturno oţivljavanje (a

cultural revival) i ponovno potvrĊivanje tradicionalnih vrednosti u suoĉavanju sa

asimilacionim pritiscima modernog kapitalistiĉkog razvoja i drţave. Drugo osećanje

88

ekonomskih teškoća i nedaća nalazilo je izraz u teritorijalnim nasuprot ĉisto klasnim ili

sektorskim podruĉjima i inicijalno su se fokusirali na samu drţavu. Treće, u to valja

uraĉunati i pokret za politiĉku autonomiju ili "home rule".50

Uz to, javljaju se i novi problemi. Nove migracije i talasi azilanata tokom 1990tih

doveli su do novih napetosti i zaoštravanja etno-nacionalnih odnosa u zapadno evropskim

zemljama. Napetosti i sukobi su se javljali oko pitanja nacionalnog identiteta i graĊanstva

i to ne samo izmeĊu domaće javnosti i imigrantskih grupa već i izmeĊu delova domaće

politiĉke elite. Situaciju komplikuje i ĉinjenica što to dolazi u vreme kad suverena

drţavna vlast u zapadnim zemljama ulazi u kolo globalizacije koja traţi manju ili veću

desuverenizaciju drţave i uspostavljanje transnacionalnog upravljaĉkog kompleksa

(governance) Evriopske unije. Upravo u to vreme stiţu zahtevi za priznanjem i

potvrĊivanjem brojnih imigrantskih i manjinskih grupa. Njihovi zahtevi za prava kao

grupa organizovanih po etniĉkim, nacionalnim ili religijskim linijama provocirali su

brojne reakcije; kako one koje su ksenofobiĉne tako i one koje su u znaku podrške od

grupa većinske populacije.51

Tako su se i razvijene zemlje našle pred novim izazovima ili u sendviĉu izmeĊu

pretnji spolja od globalizacije, koju su sami lansirali, s jedne strane, i talasa pluralizacije

po najosetljivijim nacionalno-religijskim šavovima iznutra, s druge strane. Ovi problemi i

kontroverze obnavljaju stare i proizvode nove debate koje ne retko više izazivaju nove

eskalacije nego što racionalno rešavaju probleme. Sticaj ovih okolnosti je hteo da se

liberalno demokratska nacija-drţava naĊe pred izazovima za koja je teško naći adekvatna

rešenja.

Sloţenost i problematiĉnost ovog pitanja u mnogim demokratijama se potiskuje

ili svesno previĊa usled aktuelnosti nacionalno-drţavnog pitanja u novim "mladim"

demokratijama odnosno u zemljama tranzicije ili u nerazvijenim zemljama. Moţda bi

moglo da zvuĉi donekle ciniĉno i maliciozno i samo pitanje: ne provociraju li razvijene

demokratije katkad nacionalno pitanje i pometnju u nerazvijenim zemljama pored ostalog

i zato da bi lakše upravljali svojom domaćom politiĉkom i nacionalnom scenom. Ovo je

50

M.Keating, The Rise and Decline of Micronationalism in Mainland France, Political Studies, No.1, 1985. 51

R. Koopmans-P. Statham, Challenging Immigration and Ethnic Relations Politics, Oxford University

Press, Oxford, 2000, p. 1.

89

suviše sloţeno, veliko i teško pitanje da bi se na ovom ograniĉenom prostoru šire i dublje

o njemu raspravljalo.

Nama izgleda da bi se moglo govoriti o ĉetvornoj idealno-tipskoj konfiguraciji

odnosa drţave, nacije i nacionalnih manjina. Jedno rešenje se ogleda u stavu, i reklo bi se

elaboriranoj teoriji, o prevaziĊenosti ili zastarelosti koncepta i termina drţava i potrebi

njegove zamene drugim pojmom i terminom najĉešće politiĉim sistemom. Poĉetak druge

polovine dvadesetog veka obeleţen je izvesnom modernizacijom teorije, pojmovnika i

leksike uvoĊenjem i upotrebom koncepta politiĉkog sistema, o ĉemu je ranije bilo reĉi. U

stvari, jedan broj poznatih teoretiĉara politike su nastojali da novim kovanicama

politiĉkog sistema ili politiĉkog reţima u širem smislu izraze novo poimanje politike koje

nadilazi uske granice tradicionalnog poimanja i termina drţave. Pomeranjem drţave u

stranu pomereno je iz fokusa paţnje i pitanje nacije. Potiskivanjem ili izbacivanjem

koncepta i samog imena drţave, njen faktiĉki supstrat je gubio svoj koncentrisani

konstitutivni izraz i mesto boravka i tavorio u senci novih koncepata politiĉkog sistema i

government.

Rezultat je bio samo poloviĉan. Koncept politike je izišao iz uskog obruĉa drţave,

ali nije uspeo da marginalizuje ili negira nešto što je isuviše vitalno i ţilavo da bi se tako

lako pustilo niz vodu. Brisanjem nekog objekta ili subjekta iz vidokruga posmatraĉa, ne

znaĉi da su oni nestali iz stvarnosti i ţivota. Nije stoga sluĉajno što u nekim kasnijim

radovima ti isti autori govore o drţavi kao relevantnoj politiĉkoj i analitiĉkoj jedinici. A

kad se vrate drţavi ĉekaju ih ona pitanja koja smo prethodno istakli. S njom se, naravno,

aktuelizuje i pitanje nacije. Zbog toga, ĉini se da Timothy Mitchel ima pravo kad

upozorava da drţava nije samo nešto imaginarno ili subjektivno uverenje već se

predstavlja i reprodukuje u nekim merljivim praktiĉnim vidljivim formama kao što su

javne institucije, pravne norme, vojne uniforme, politiĉke granice itd. Entitet drţave je

"nešto mnogo više nego suma svakodnevnih aktivnosti koja je konstituiše i da je to

struktura koja sadrţi i daje poredak ljudskim ţivotima".52

Drugo viĊenje odnosa nacije, nacionalnih manjina i drţave je asimilaciono i

izraţeno je velikim delom u koncepciji i kovanici nacionalne drţave odnosno nacije-

52

T. Mitchell, "The Limits of the State: Beyond Statist Approaches and Their Critics", American Political

Science Review, 85, March 1991, 81, 94.

90

drţave koja moţe biti u vidu ameriĉkog melting pota ili francuske nacije-drţave. Po ovoj

koncepciji, osnovni konstituent, organizator i branilac drţave je nacija odnosno

dominirajuća nacionalna skupina koja je najvećim delom asimilirala druge skupine ili

integrisala u širu kategoriju naroda u jednoj zemlji. Ova koncepcija ima svoje duboko

utemeljenje, jer je vezana za nastanak i konstituisanje moderne drţave i nacije i bila na

neki naćin osnovni amalgam ili supstanca integracije širih društvenih celina u politiĉke

zajednice odnosno drţave. Ipak, ovakve ustavne formulacije su najĉešće u francuskoj

politiĉkoj i ustavnoj doktrini protumaĉene u smislu jedinstva drţave i nacije. Tako

poznati francuski istoriĉar Ţorţ-Anri Sutu istiĉe:" Naš ustavni sistem poĉiva na jedinstvu

drţave i nacije i ne poznaje regionalne razlike. Teško je shvatiti da neka sudska presuda

ili administrativni tekst nisu na francuskom. Izuzetak je Alzas-Loren, gde neki tekst

moţe biti objavljen i na nemaĉkom, ali normalno je da bude na francuskom". Sasvim u

tom duhu je Francuski premijer Lionel Ţospen febr. 1998. izjavio da iskljuĉuje svaku

mogućnost pregovora sa separatistima na Korzici. Uhapšeni osumnjiĉeni separatisti su

prebaĉeni u Pariz gde oĉekuju suĊenje zbog posedovanja oruţja. Ţospen je naloţio glavni

ministrima da sprovedu istragu i vide što to nije u redu na ostrvu. Vlada je imenovala i

novog prefekta na Korzici, koji je inaĉe u periodu od 1991-1992 bio zaduţen za

bezbednost na Korzici.U Finansijskom komitetu Narodne skupštine Francuske podrţan je

predlog da se sprovede istraga u vezi sa trošenjem javnih fondova na Korzici.

Moglo bi se reći da jedinstveni odnosno unitarni i demokratski karakter drţave je

izraţen u maksimi: Sloboda, jedinstvo, bratstvo. Demokratski i nacionalni karakter

drţave je izraţen i u Preambuli koja istiĉe da se "francuski narod sveĉano opredelio za

poštovanje prava ĉoveka i principa nacionalnog suvereniteta". Amalgam drţava-nacija

istovremeno pretpostavlja postojanje jake drţave. To se moţe videti iz novijih izjava

francuskih politiĉara. I još više od toga, to je stanovište ne samo levice već i desnice.

Tako u kampanji za izbore 1993. generalni sekretar konzervativne Rally for the

Republique istiĉe sledeće gledanje njegove partije prema drţavi:" Ja ne mislim da ima

bilo kakvih neslaganja o nuţnosti da se obnovi jaka drţava, pretpostavljajući u punom

smislu njenu ulogu i odgovornost...Drţava je bila degradirana već nekoliko godina i

francuska javnost ţeli da rekonstruiše drţavu koja zasluţuje svoje ime".53

53

J. Steiner, European Democracies, Longman, New York, 1998. p. 120.

91

Treća solucija mogla bi se uslovno nazvati višenacionanom drţavom odnosno

drţavom višeetniĉkog graĊanstva. Danas postoje ozbiljni pokušaji i napori rekonstrukcije

cele savremene pa i liberalne teorije s obzirom na etno-nacionalnu komponetu ţivota i

politike. Posebno su vredni pokušaji da se etno-kolektivitet inplantira u okvir liberalne

teorije odnosno model liberalne demokratije. To se moţe uoĉiti i iz onoga što je već

reĉeno o koncepciji multikulturnog graĊanstva kanaĊanina Vila Kimlike. Ni ova

koncepcija nije uspela da reši mnoge probleme i protivreĉnosti. U takvoj koncepciji

postoji mogućnost da pripadnici odreĊenih nacionalnih entiteta ili nacionalnih manjna

imaju dvostruki votum ili da uţivaju dvostruka prava: jedna su ona prava koja uţivaju

kao i svi drugi pojedinci na teritoriji jedne zemlje, a druga su su njihova kolektivna prava

koja uţivaju kao pripadnici odreĊenih etno kolektiviteta. Pored toga, nije iskljuĉena ni

meĊusobne trzavice izmeĊu pojedinih etniciteta oko toga koja je to kljuĉna nacija, ĉija je

drţava odnosno koliko ko ima udela ili prava na drţavu. Cela stvar se komplikuje

naroĉito u situaciji kad odreĊene nacionalne manjine imaju matiĉne nacionalne drţave u

susednim drţavama naroĉito ako te drţave pokazuju bliţe ili dalje pretenzije prema

teritoriji svojih suseda. Zato malo koja drţava odnosno dominirajuća nacija i elita

pristaje da se njihova drţava tretira kao višenacionalna drţava.

Najzad, ĉetvrta solucija je izraţena u nastojanju da se uspostavi ne-nacionalna ili

anacionalna graĊanska drţava. U takvoj drţavi ne bi bilo dominirajućih nacija i

nacionalnih manjina nego su svi pojedinci ravnopravni graĊani i pojedinci u jednoj

konstitucionalnoj demokratiji. Umesto nacionalizma, integrirajući amalgam takve

zajednice graĊana mogo bi da bude ustavni konstitucionalizam ili neka druga sliĉna

kategorija ili kovanica. Ova solucija ne zadovoljava najveću naciju koja smatra da drţava

bez nacionalnog obeleţja i nije prava drţava. Formalno stanje drţave bez nacije vodi u

faktiĉko stanje nacije bez drţave. U sluĉaju nacije bez drţave nacija ostaje na ledini

izloţena vetrovima koje ne moţe kontrolisati i ĉijim udarima ne moţe odoleti. Ovo

naroĉito vaţi u situaciji kad se traţi ne-nacionalna drţava a istovremeno favorizuju

nacionalne manjine. Izgleda ne samo ĉudno već i teško prihvatljivo gledanje koje, na

jednoj strani, briše nacionalno obeleţje drţave, a, s druge strane, osigurava vidno ustavno

mesto nacionalnih manjina. Ovakva rešenja mogu da raspiruju nacionalizam većinske

92

nacije, a time i nacionalne tenzije ili sukobe. Ovo u novije vreme postaje opasna igra koju

nemeću kako neki unutrašnji tako i spoljni faktori iz raznih razloga.

Pomenuti modeli odnosa drţave-nacije-nacionalnih manjina su više tipološki

odnosno više elementarni i idealni i zato ih je u praksi teško naći u ĉistom vidu. Stanja

odnosa drţava-nacija-nacionalne manjine u pojednim zapadnim demokratijama se

pribliţavaju pojednim od tih modela, kako je u tekstu istaknuto. Treba takoĊe naglasiti da

se ovi modeli u nekim pozicijama preklapaju ili ukrštaju, a u nekim znatno razlikuju.

Asimilacija imigranata nije karakteristiĉna samo za Francusku kao što ni segregacija nije

svojstvena samo Nemaĉkoj. Pored toga, nisu sve asimilacije, kao ni segregacije,

meĊusobno jednako motivisane niti izjednaĉene.

Novije iskustvo pokazuje da je bez obzira na svu oratoriku desuverenizacije i

deregulacije, drţava u razvijenim zapadnim zemljama ostala jedan od najznaĉajnijih

regulativnih mehanizama politike i politiĉkih sukoba. U izuzetno sloţenim situacijama

drţava se poziva i oslanja na naciju. Zato nacionalna plotna stoji uvek zagrejana, iako ne

na vidnom mestu, ako treba malo dogrejati drţavu i njene ofanzivne ili odbrambene

mehanizme. Dosadašnje iskustvo pokazuje da nema tako snaţnog agensa za aktiviranje ili

aktivnost drţave kao što je nacija odnosno etnicitet. U ţelji da izbegnu nacionalnu

uskogrudost ili ograniĉenost, politiĉki preduzimaĉi ovih zemalja su nastojali da

nacionalnom momentu daju više pozadinski karakter.

Inaĉe sloţeni odnos drţave i nacije još više komplikuje okolnost što su razvijene

demokratske zemlje faktiĉki zastupale dvostruku politiku ili politiku dvostrukih standarda

u pogledu nacionalnog pitanja u širim planetarnim razmerama. U sklopu procesa

desuverenizacije i deregulacije, one su faktiĉki, svesno ili nesvesno, posticale proces

aktiviranje i reafirmacije etniciteta širom sveta.

Moţda nije na odmet ovde potsetiti da postoje razlike u shvatanjima etniciteta i

nacionaliteta. Moglo bi se reći da su vrlo ĉesto razlike u tome što se pod etnicitetom

razume narod koji ima zajedniĉku kulturu i zajedniĉku istoriju, u kome su odnosi izmeĊu

pripadnika naroda odlikuju emocionalnošću i zajedniĉkim osećanjem koji ĉine ono "mi"

za razliku od neke druge skupine koja slovi kao "oni". Ĉesto takvu grupu razlikuje od

drugih grupa boja koţe, jezik ili religija. U svemu tome nisu toliko vaţni izvori tih

osećanja. Izvorište moţe biti i u predanju ili mitu. Teţnja je jaĉe etniĉke grupe da se

93

domogne drţave a kad to postigne ona postaje nacionalna grupa.54

Valja reći da ovakvo

razlikovanje ima izvesna ograniĉenja. Ne retko interpretacija nekog termina odnosno

pojma zavisi od konteksta. Ĉini se da Tura ima pravo kad istiĉe da politiĉki koncepti kao

što su "nacija" "region", "self-determination", imaju razliĉita znaĉenja u Španiji i

Centralnoj Americi, u Evropi i u Africi. Nisu to isti pojmovi u evropskoj istoriji 19 veka

i u savremenoj Evropi. Samo-odreĊenje (self-determination) je generalni princip koji je

kao takav ustanovljen u deklaracijama Ujedinjenih nacija. Ali, da bi razumeli njegovo

realno znaĉenje moramo se spustiti do konkretnih sluĉajeva, jer najznaĉajniji problem

nije samo-odreĊenje samo po sebi kao pravni (juridical)i politiĉki princip, već i

identifikacija specifiĉnog subjekta samo-odreĊenja.

Iako ovakvo razlikovanje izmeĊu etniĉke i nacionalne grupe pati od ne malih

manjkavosti, mi ćemo se ovde njime posluţiti jer zadovoljva neke potrebe našeg

razmatranja. Ovo podsticanje etnifikacije politike imalo je svoje duboke ideološke i

politiĉke razloge, posebno u vreme intenzivne borbe izmeĊu razliĉitih blokova i naţalost

nije prestalo ni posle nestajanja jednog od blokova a to znaĉi ni posle blokovske podele.

Mnoge osloboĊene ili "samo-pronaĊene" etniĉke grupe traţe svoje samostalne drţave.

Vibracije novih uspelih nacionalnih drţava paraju srca drugih potencijalnih apsiranata na

nacionalnu drţavu. Poĉinje besomuĉna trka za svoju drţavu. Niko ne moţe predvideti do

kakvih će sve to konsekvenci dovesti i koliko mogu sukobi da potraju u borbi za oko pet

do osam hiljada drţava koliko se raĉuna da ima etniĉkih skupina u svetu. Nije iskljuĉeno

da problem raspadanja većih drţava i formiranja novih etno-nacionalnih drţava na

njihvom tlu zakuca pre ili kasnije na vrata onih najmoćnijih drţava. Ovo utoliko pre što

su te drţave obilato podsticele i pomagale etnifikaciju politike u drugim posebno onim

"sumnjivim" drţavama. Veliko je pitanje hoće li i unutrašnja politiĉka struktura i

strategija velikih zapadnih drţava biti dovoljna da odoli ovom snaţnom procesu

etnifikacije politike

Treba imati u vidu i to da su zapadne demokratske zemlje više heterogene nego

što se to najĉešće istiĉe. Pored toga nije sasvim jasno šta su to homogene a šta heterogene

zemlje. Postojeći standardi i klišei homogenosti odnosno heterogenosti mogu biti varljive

veliĉine i merila. Etno-nacionalna supstanca je ĉudna i neizvesna tvorevina. Teško je

54

J. Steiner, European Democracies, Longman, New York, 1998, p. 257.

94

znati kad će i iz ĉega i zašto ona proklijati. Etno-nacionalna krtica ne rije samo po

površini već i po dubini zemlje i istorije dok ne naĊe neku etno reziduu, larvu ili jajašce

iz koga će se izleći i razleteti etnonoše i etnovlasnici svetlosnom brzinom. Treba,

svakako, reći da su tokom vremena rascepi po razliĉitim osnovama i linijama znatno

ublaţeni ali nisu nestali. Lajphart nas obaveštava da u skupini u dvadeset i jedne zemlje

dve trećine zemalja su savim homogene (Danska, Island, Irska. Japan, Novi Zeland,

Norveška, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo). Od razvijenih (uglavnom zapadnih)

demokratskih zemalja samo tri zemlje su lingvistiĉki podeljene po tom kriterijumu:

Belgija, Kanada, i Švajcarska. Postoji šest religiozno podeljenih zemalja, od kojih ĉetiri

imaju aproksimativni katoliĉki i protestantski partitet (Kanada, Zapdna Nemaĉka,

Holandija i Švajcarska, a dve imaju jasne protestantske većine (Australija i SAD).

Kanada i Australija su heterogene u obe dimenzije.

Kriteriji nekih autora (Lijphart i dr.) da je homogena zemlja ona koja u svom

nacionalnom sastavu nema više od 20% manjina su priliĉno ograniĉeni i nepouzdani.

Jesu li Velika Britanija ili Francuska etniĉki homogene ili heterogene zemlja nije lako

oceniti. One su ĉini se i jedno i drugo. Ako se koristi reĉ Britanac u nekom nacionalnom

smislu onda bi to bila jedinstvena zemlja. Ali ako su Škoti, Englezi ili Irci nacionalne

skupine onda je to više-etniĉka zajednica. Kod Francuza je cela stvar komplikovanija. Da

li su ranije razne i brojne etno skupine u razliĉitim politiĉkim i vojnim pohodima

dovoljno ispeglane i unificirane stale u jedan zajedniĉki naziv Francuza ili francuskog

naroda ostaje pitanje na koje moţe odgovoriti samo buduće vreme. Da li će se ove

potisnute etnije jednoga dana "probuditi" i "osvestiti" sa aspiracijama, prvo za svoj

identitet i etnicitet, a kasnije i za svoju drţavu zavisi od mnogih okolnosti.

Suprotno mnogim oĉekivanjima da će etniĉka osećanja protekom vremeena slabiti

zbog razvijenijih komunikacija, veće geografske mobilnosti, većeg obrazovanja i drugih

razloga, desilo se suprotno. Proces etnifikacije je u porastu i u zapadnim demokratskim

zemljama. Etniĉka osećanja se bude, pa i raspaljuju, kod poljskih, italijanskih, afriĉkih,

latino-ameriĉkih i islamskih Amerikanaca. U Ujedinjenom kraljevstvu je sliĉna situacija.

Dovoljno je pogledati nemire u Severnoj Irskoj ili pojave osveštenja u Škotskoj ili Velsu

pa se uveriti u to. Ponovo oţivljava istorija i tradicija, stare pesme i poeme, narodni

folklor, zahtevi za veću autonomiju, pa ne retko od nekih grupa i za samostalnost. Iza i

95

ispod površine verskih sukoba izmeĊu protesnata i katolika kriju se dubinski nacionalni

sukobi izmeĊu Britanskih Unionista i Irskih Nacionalista. U Velsu je proces pro

etnifikacije nešto blaţi nego u Škotskoj ili Severnoj Irskoj, ali je i on u nekim espektima

priliĉno intenzivan. Obnavlja se keltska kultura i jezik. Razultat ovih nacionalnih gibanja

koji je osvanuo poĉetkom 21 veka bio je viši stepen autonomije regiona u Ujedinjenom

kraljevstvu i konstituisanje posebnih parlamenata ( u Škotskoj i Velsu). Teško je

predvideti kako će se ovaj talas ili proces etnifikacije politike dalje razvijati. Ono što se

sigurno moţe reći jeste to da se slika o Btitaniji kao homogenom društvu promenila.

Britansko društvo nije više ni formalno homogeno već heterogeno.

Moţda najdrastiĉniji primer napetih etniĉkih odnosa treba traţiti u belgijskoj

praksi. Poznate su tenzije izmeĊu Valonaca koji govore francuski i Flamanaca koji

govore holandski. Etniĉki odnosi su posebno zaoštreni u Briselu i njegovim predgraĊima

gde su granice pojedinih etniĉkih skupina porozne i gde se zaoštravaju neka svakodnevna

vitalna lokalna pitanja poput onih koji jezik treba da se koristi u nekoj posebnoj pošti ili

školi ili nekoj drugoj ustanovi. Jezik je u belgijskom sluĉaju izraz etniĉkog identiteta.

Takozvani "nacionalni problem" bio je jedan od glavnih problema u španskoj

politiĉkoj istoriji u zadnje dvesta godina i jedan od kljuĉeva za background dve

militaristiĉke diktature koje je Španija poznavala u dvadesetom veku. Posle par decenija

konstitucionalne demokratije, problem još nije rešen. Kkonflikti oko nacionalnih

identiteta i simbola javljaju se periodiĉno, ne samo kao izraz perifernog nacionalizma,

već kao politiĉki pokreti koji koriste i terorizam, kako se to pokazuje na primeru

Baskijske separatistiĉke organizacije (ETA). Demokratija nije rešila problem španskog

nacionalnog osećanja i nacionalnih aspiracija. Iako je stari španski nacionalizam, koji je

bio povezan sa militarizmom, klerikalizmom i centralizmom, ustupio mesto novom

ureĊenju nacionalnih odnosa u sklopu novog poretka demokratije, decentralizacije i

pluralizma, jaka nacionalna osećanja i aspiracije nisu išĉezli.

Katalonija i dalje traţi veći stepen autonomije i u tim zahtevima i njenoj politici

uopšte nije sasvim jasno da li je reĉ o zahtevu ili tendencijama ka regionalnoj autonomiji

ili nekoj vrsti autonomije federalne jedinice. Neke baskijske politiĉke grupe naseljene na

obe strane granice izmeĊu Španije i Francuske traţe posebnu baskijsku drţavnost.

96

Ni stara i velika francuska drţava nije imuna na probleme etniciteta. Nije teško

primetiti znake i pojave etnifikacije u Bretanji, Korzici a i na nekim drugim mestima.

Kad se ovakvi problemi javljaju u nekoj nerazvijenoj ili postkomunistiĉkoj zemlji,

zapadni posetioci, pa i neki istraţivaĉći, se ĉude i to pripisuju ili nerazvijenosti ili

komunistiĉkoj prošlosti tih zemalja gubeći iz vida svu sloţenost i ćudljivost nacionalnog

fenomena. Nacionalni fluid ima svoju logiku i ćud i ĉesto ne haje mnogo ni za kulturu

niti za stepen razvoja pojedine sredine.

Dobar deo ćudljivosti nacionalnog fenomena i opasnosti su dobro predvideli

zapadni ustavotvorci. Stoga su otvorili vrata uticajima razliĉitih grupa i društva na

drţavu, ali nisu lišili drţavu nacionalnog supstrata i odbrane. Već je reĉeno da su ustavne

formulacije relacije nacija-drţava vrlo briţljivo i moţe zvuĉati paradoksalno,

hermafroditno sroĉene, bez obzira da li je reĉ o homogenim ili heterogenim društvima.

Dovoljno je uzeti ustav Francuske u kome je nacionalno drţavna legura izraţena na

posredani naĉin. U Preambuli Ustava se kaţe da "francuski narod" sveĉano proglašava

svoju privrţenost pravima ĉoveka i odreĊenim naĉelima "nacionalne suverenosti". Nema

jasno izraţenog stava da je francuska drţava francuskog naroda ali se naglašava francuski

narod odnosno nacija. Veliko je pitanje moţe li jedna velika zemlja, koja je svesna

znaĉaja drţave i nacije, ali istovremeno i pod pritiskom globalizacije i novih procesa

široke i intenzivne etnifikacije posebno jaĉanja manjinskih zajednica, rešiti na jasan i

opšteprihvatljiv naĉin komplikovani ĉvor drţave-nacije-nacionalnih manjina. Heterogene

zemlje kakve su Belgija i Švajcarska nisu mogle vezivati drţavu samo za jednu naciju, ali

jesu mogle da grade neku vrstu nad-etniĉkog nacionalnog identiteta. I ovde se javljaju

nedoreĉene ili zagonetne figure. Nema kovanica švajcarska nacija ili belgijska nacija, ali

ima termina Švajcarac i Belgijanac.

Kako se moţe videti ni jedna od ovih situacija nije ni perfektna ni sasvim

zadovoljavajuća. Veliko je pitanje da li je uopšte moguće sroĉiti neko rešenje koje bi bilo

prihvatljivo ili zadovoljavajuće za sve. Zato je meĊuetniĉka tolerancija i saţivot razliĉitih

etno-nacionalnih skupina jedina i najsigurnija garancija mirnog i stvaralaĉkog

zajedniĉkog ţivota i aktivnosti. Ljudi su pre svega humana pa stoga mnogo celovitija i

sloţenija bića od bilo kog njihovog, ma koliko znaĉajnog, parcijalnog identiteta.

97

Posle ovih talasa etnifikacije politike i u zapadnom demokratskom svetu, postaje

sve jasnije da su objašnjenja o iskljuĉivo komunistiĉkim i patrijarhalnim korenima

nacionalizma u postkomunistiĉkim ili nerazvijenim zemljama površna. U traganju za

pravim korenima etnifikacije mnogi autori istiĉu pojavu anonimnosti odnosno

anomiĉnosti modernog sveta. Trendovi prema globalizaciji i povlaĉenju odnosno

slabljenju porodice, zajednice, drţave, nacije u ime nekih viših ciljeva stvaranja srećnijeg

sveta, ostavlja ĉoveka, bar u ovo prelazno vreme, da pluta u ovom globalistiĉkom ili

kosmiĉkom bezdanu. U traganju za nekom sigurnijom i stabilnijom stopom oslonca

ĉovek ponovo otkriva svoje etno-nacionalno ognjište i tradiciju. U toj zajednici on nalazi

i naĉin lakšeg podnošenja brojnih pre svega ekonomskih teškoća. Moguće je da se u tom

kontekstu javlja odnosno aktivira nacionalizam kao, kako istiĉe i Dogan, "posvećenost

(devotion) prema jednoj zemlji tako snaţno da ona dominira svim drugim osećanjima

kolektivnog identiteta".55

No, ako su pojave nacionalizma prisutne i u razvijenom svetu,

njihove razmere su znatno manje od onih u postkomunistiĉkim ili nerazvijenim zemljama

odnosno u imigrantskim skupinama koje naseljavaju delove zapadnih zemalja. A na

pitanje da li je nacionalna izgradnja, nacionalne granice nacionalna integracija i

nacionalna zrelost Istoĉne Evrope iza Zapadne Evrope od dve do više generacija 56

, kako

Dogan tvrdi, odgovor moţe dati buduće vreme.

E. Socijalno-pravna ili korporativno-transmisiona drţava

Sledeće veliko pitanje u novije vreme tiĉe se profilisanja pravne, socijalne i

ekonomske dimenzije drţave. Kakvo nam iskustvo i poruke pruţa razvijeni svet u toj

oblasti? Treba reći da se više ne postavlja dilema jaka ili slaba drţava, već pitanje u kojoj

meri valja ograniĉiti drţavu. Raspon predloga kretao se od priliĉno nadmenog lansiranja

manimalne drţave do više stidljivog plasiranja umerene socijalno-pravne drţave. U eri

lansiranja ideje desuverenizacije drţave, deregulacije i marketizacije od strane

najmoćnijih drţava sveta krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka malo ko u

55

M. Dogan, "The Decline of Nationalism within Western Europe", Comparative Politics, 26, Apr. 1994, p.

281-306. Dogan koristi pet indikatora za merenje stepena nacionalizma meĊu zapadno evropskim

zemljama: osećanje nacionalnog ponosa ( national pride), stepen poverenja u nacionalnu armiju, spremnost

(willingnes) ili reluctance da se bori za svoju zemlju u sluĉaju rata, poverenje (trust) ili nepoverenje prema

susednim zemljama i osećanje pripadanja Evropskoj zajednici. M. Dogan. " The Decline..", Op. cit, p. 286. 56

M. Dogan, Isto, p. 285.

98

nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama se usuĊivao da pomene, a kamo li da

zastupa i promoviše, bilo kakvu koncepciju socijalne drţave odnosno drţave blagostanja.

Protekom vremena sve je vidljiviji dualizam politike najmoćnijih drţava. Jedan

pogled na drţavu, onaj koji ide na njenu marginalizaciju i marketizaciju, preporuĉuje se

drugim, po pravilu, manje pouzdanim zemljama; drugo viĊenje drţave, sa još uvek

znatnom koliĉinom moći, uticaja i funkcija, rezerviše se za sebe i favoritske drţave. Svi

se u tim najrazvijenim zemljama zaklinju i pozivaju na boţansku ruku trţišta, ali drţava i

dalje radi svoj posao u ekonomiji. Moglo bi se reći da je ona i dalje bitan ĉinilac

ekonomske politike. Drţava i dalje zadrţava one interventne funkcije poput spreĉavanja

klizanja recisije u depresiju ili u nešto konkretnijem vidu sniţavanje kamatne stope preko

centralnih banaka na neki od ranijih nivoa (recimo onih iz 1962). U stvari, prema

kazivanju mnogih ekonomista, moglo bi se reći da u svim savremenim trţišnim

privredama drţava interveniše dobrim delom u ravni alokacije resursa, u raspodeli

nacionalnog dohotka i u upravljanju konjukturom. U nekim zemljama, drţava je,

posredno ili neposredno, jedan od najznaĉajnijih faktora usmeravanja mnogih dimenzija

ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja. O vojnim funkcijama koje idu do zamašne

militarizacije suvišno je i govoriti.

Kad je reĉ o socijalnim finkcijama, preporuĉuje se odbacivanje drţave blagostanja

i socijalne drţave drugim srednje i manje razvijenim drţavama, dok se u jednom broju

najrazvijenih društava zadrţava odreĊeni vid socijalne drţave. Nemaĉka je, ali ne samo

ona, po Ustavu socijalna i pravna drţava i nije joj padalo na pamet da tu formulaciju

menja. Treba, naravno, reći da se neke socijalne funkcije reduciraju u nekim razvijenim

zemljama uz nastojanje da se one sasvim ugase ili prebace na neke druge nedrţavne

koloseke regulacije. Ali i to zvuĉi paradoksalno ako se zna da neke welfare funkcije slabe

dok warfare funkcije jaĉaju.

U jednom broju Istoĉno-evropskih zemalja je uterivanje u neoliberalni kalup, bez

adekvatnih priprema i uslova, izazvao veliku pometnju. Apriorna identifikacija trţišta i

deregulacije sa demokratijom i razvojem, a drţave sa autoritarizmom, neslobodom i

stagnacijom dovela je do demontaţe, degradacije i disfunkcionalizacije drţave koja kao

takva nije podobna za obavljanje ekonomskih funkcija posebno za sprovoĊenje liberalnih

reformi. Sa razgraĊivanjem drţave nisu stvarani novi adekvatni regulativni mehanizmi i

99

društvo je polako klizilo ka nekoj vrsti vakuuma ili stanja koje je bilo teško kontrolisati i

koje je zapadalo ne samo u stagnaciju već i u depresiju i nerazvoj.

Reformatori su se ozbiljno zabrinuli i zamislili nad pitanjem: koja bi to snaga

mogla da zameni drţavu i odigra onu kljuĉnu reformsku ulogu u periodu tranzicije.

Odgovor je na kraju i ovoga puta stigao od starog reformskog znanca sa zapada Dţefri

Saksa. Samo ovoga puta lek nije bio u ranijoj neoliberalnoj "šok-terapiji" od koje je ostao

samo prvi deo ove kovanice u zemljama koje su je predano sprovodile, nego ipak drţava,

bar na kraće vreme. Ovde, naravno, nije reĉ o svemoćnoj drţavi već o demokratskoj i

ograniĉenoj drţavi koja ima odgovarajuće funkcije u procesu demokratizacije i u

demokratskom društvu. U ovom kontekstu, uputno se osvrnuti i na kritiku profesora De

Rita-e, generalnog sekretara Senzisa koja je objavljena u rimskoj "Republici " (dec. 2002)

i koju upućuje na raĉun preterane fragmentacije odnosno usitnjavanja i loše ekonomske

situacije u Italiji. Rita tvrdi sledeće: "..Bez moći velikih industrijskih objekata i oĉuvanja

identiteta jake ekonomske drţave nije mogućno saĉuvati nekadašnji rejting napretka i

uspeha. Takav ugled narušavaju uĉestale likvidacije velikih firmi i loša privatizacija".

Ovo je pomenuti autor mogao uputiti i na adresu nekih postkomunistiĉkih zemalja.

Stoga ĉudno i smešno deluju neke postkomunistiĉke ili nerazvijene zemlje

odnosno njihove politiĉke elite kad hoće da budu veći neoliberali od onih u razvijenim

zapadnim zemljama. Smatramo da u dimenzioniranju funkcija drţave treba ići, manje ili

više, "linijom" koju je naznaĉio ili nagovesti Sen. On veruje da postoji duboka

komplementarnost izmeĊu smanjenja, s jedne strane, prevelike aktivnosti drţave u

ostvarivanju "dozvole za raj", i s druge strane, uklanjanja slabe aktivnosti drţave u

neprestanom zanemarivanju osnovnog obrazovanja i drugih socijalnih mogućnosti.57

U

savremenom kontekstu neki trţišni entuzijasti predlaţu zemljama u razvoju da se u

potpunosti moraju osloniti na slobodno trţište ĉak i za osnovno obrazovanje, uskraćujući

im tako i sam proces ekspanzije obrazovanja koji je bio kljuĉan za brzo širenje

pismenosti u Evropi, Severnoj Americi, Japanu i Istoĉnoj Aziji u prošlosti. Navodni

naslednici Adama Smitha mogu nešto nauĉiti iz njegovih dela koja se bave tim

57

A. Sen, Razvoj kao sloboda, Op.cit. str. 156.

100

problemom i njegovog nezadovoljstva zbog sebiĉnosti javnih troškova u oblasti

obrazovanja.58

F. Reduciranje opsega politike i drţave Politiĉki sistem, drţava i sloboda

Neposredno vezan sa prethodnim razmatranjem je i problem dimenzioniranja

pojedinih podsistema društva posebno politiĉkog i ekonomskog podsistema i ureĊivanje

njihovih meĊusobnih odnosa. I na ovom podruĉju zapadne demokratije imaju šta da

ponude manje razvijenim zemljama. Pogledaju li se pobliţe ovi podsistemi, posebno u

nekim postkomunistiĉkim zemljama, ukljuĉujući i Jugoslaviju odnosno zajednicu Srbije i

Crne Gore vrlo brzo će se uoĉiti dominacija politiĉkog sistema. Politiĉki sistem je

predimenzioniran ili hipetrofiran i svom teţinom nalegao na slaba pleća ekonomije. Ovo

bi moglo da zvuĉi protivreĉno u odnosu na raniju konstataciju o "puštanju niz vodu

drţave". MeĊutim, kad smo prethodno govorili o drţavi mislili smo na jednu efikasnu i

organizovanu civilizacijsku tvorevinu sa jasno markiranim nadleţnostima, unutrašnjom

demokratiĉnošću i pravnim granicama koja je sposobna za rešavanje aktivnih društvenih

kontroverzi i zaštitu osnovnih sloboda i prava ĉoveka i graĊanina. Otsustvo ovakve

drţave nije inkompatibilno sa postojanjem naglašene uloge i moći politike i politiĉkog

sistema koji je preterano personalizovan odnosno nedovoljno institucionalizovan i

nedovoljno funkcionalan.

Ne ulazeći šire i dublje u ovu problematiku, moţe se pretpostaviti da deo razloga

za brzi ekonomski i društveni razvoj u zapadnim demokratskim društvima, treba traţiti u

relativno dobro odmerenom odnosu izmeĊu pojedinih podsistema društvenog sistema,

posebno izmeĊu politiĉkog i ekonomskog podsistema. Za razliku od toga, deo razloga za

mršave rezultate u ekonomiji u politici u nekim postkomunistiĉkim i nerazvijenim

zemljama treba traţiti u neravnoteţi odnosno u preteranoj predominaciji politike nad

drugim podsistemima posebno ekonomskim podsistemom društva.

2. ORGANIZACIJA POLITIĈKE VLASTI

Jedno od velikih pitanja koje zaokuplja paţnju kako širih tako i uţih krugova

graĊanstva i politike još od antiĉkih vremena jeste organizacija politiĉke vlasti (posebno

58

A. Sen, Razvoj kao sloboda, Op.cit. str. 159.

101

problem oblikovanja vrha politiĉke vlasti). Najĉešće se kao dve najrelevantnije ravni

pominju vertikalna i horizontalna organizacija vlasti.

A. VERTIKALNA ORGANIZACIJA VLASTI

Politiĉka vlast u jednoj zemlji moţe biti organizovana po vertikalnoj liniji u više

nivoa. Ovo vaţi i za demokratske i autokratske sisteme, mada su u demokratijama

razuĊenost, višeslojnost i autonomija pojedinih sub-jedinica znatno veći. Iako se moţe

zamisliti i neki vid formalno decentralizovane ili pluralizovane politiĉke vlasti u

autokratiji, stvarna vlast je u njoj koncentrisana u vrhu politiĉke piramide ili u vrhovima

odreĊenih sklopova moći. U demokratijama vlast je ne samo više ili manje

decentralizovana odnosno podeljena izmeĊu centralne instance i necentralnih instanci na

više naĉina, već i kontrolisana odnosno ograniĉena. S obzirom na to kako je vlast

organizovana po vertikalnoj liniji, mogu se razlikovati unitarna, regionalna ili semi-

federativna, federativna, konsociaciona i konfederativna ureĊenja. Svi ovi tipovi

vertikalne organizacije mogu se naći u istoriji ili aktuelnoj praksi zapadne demokratije.

Teško ili nezahvalno je reći koji je od ovih vidova vertikalnog ureĊenja vlasti više

ili manje demokratiĉan. Već je natuknuto da bi veća dekoncentracija vlasti u vertikalnoj

dimenziji naĉelno mogla da implicira veći stepen demokratiĉnosti sistema. Ali i tu valja

biti oprezan. Nije nemoguće da dekoncentracija vlasti na više nivou, poput recimo

federalizacije, a to znaĉi dekoncentracije vlasti na saveznom nivou, dovede do veće

koncentracije vlasti na nivou federalnih ili lokalnih jedinica ĉime se u "koliĉini" i

kapacitetu demokratije ništa ne dobija, već verovatno gubi. Isto tako, ne bi se moglo reći,

pogotovo danas, da su ameriĉka ili nemaĉka federacija više demokratiĉne od britanskog

ili francuskog unitarnog sistema.

S većim stepenom opravdanja moglo bi se reći da jednoj etniĉki ili nacionalno

heterogenoj zajednici više odgovara neka vrsta federacije ili konsocijacije nego jedan

unitarni politiĉki poredak. Ali, ni to ne treba primiti zdravo za gotovo. Španija bi po

svojoj heterogenosti mogla da bude federalna drţava, a nije tako konstituisana već kao

regionalna drţava.

Gledano u celini savremenog sveta, unitarno ureĊenje je mnogo više zastupljeno

od drugih vidova vertikalnog ureĊenja organizacije vlasti. Nešto sliĉno tome moţe se reći

102

i za demokratske politiĉke sisteme. Od 22 razvijene i stabilne demokratije (za koje se

smatra da su bez prekida funkcionisale pola veka) savremenog sveta, svega je 7

federarivnih sistema.59

Federalizam u tim zemljama bio je nametnut odreĊenim

istorijskim razlozima. Ameriĉki federalizam je jedinstven i nastao posle konfederacije.

Nešto ĉvršća zajednica bila je izraz ţelje za osmostaljivanjem od engleske dominacije i

sredstvo efikasnije borbe protiv nativnog stanovništva koje je pruţalo otpor

amerikanizaciji njihove zemlje. Federacija je bila praktiĉno pogodno sredstvo i okvir za

kompletiranje dva podjednako znaĉajna pricipa ili zahteva: principa slobodnog delovanja

i podele vlasti, s jedne strane, i principa integracije i efikasnosti, s druge strane. U

Švajcarskoj kantoni su zadrţali veliku razliĉitost i autonomiju. Tome je, svakako,

doprinela ĉinjenica što su Švajcarske konstitucionalne jedinice bile već formirane i

delovale pre organizovanja švajcarske konfederacije koja je bila skrpljena od tri alpska

kantona 1291.

Belgijski federalizam je sledio znatno posle unitarne drţave koja je bila

uspostavljena –nametnuta razliĉitim regionalnim grupama. Dobar deo kulture odnosno

umetnosti posebno period flamanskog slikarstva, trgovine i prosperiteta u 16 i 17 veku

potseća nas na dublje teritorijalne, lingvistiĉke, religijske i kulturne razlike izmeĊu

flamanskih i valonskih podruĉja koje su postojale pre nego je Belgija postala nezavisna

zemlja 1830. Ali bez obzira na stalne oštre rascepe izmeĊu Flamanaca i Valonaca,

federalizam nije stigao pre 1993 kad su se tri regiona, Valonija, Flandrija i Brisel dobili

ustavni status. I Dahl istiĉe da duboke podele izmeĊu Valonaca i Flamanaca nastavljaju

da ugroţavaju opstanak-preţivljavanje jedinstvene drţave.60

Ova priliĉna fraţilnost

belgijskog sistema našla je izraz u obliku konsocijacije koja predstavlja neko srednje

rešenje izmeĊu federacije i konfederacije. Konsocijacija bi se mogla u tom kontekstu

oznaĉiti kao neka vrsta federativno-konfederativnog sistema. U Nemaĉkoj fedarlizam je,

takoĊe, bio izraz odreĊenih istorijskih okolnosti posebno fragmentarnosti što se ogleda i u

kasnom konstituisanju drţave.

Model regionalne drţave, koji predstavlja neku vrstu srednjeg rešenja izmeĊu

unitarne i federativne drţave, moţemo naći u Španiji i Italiji. Regionalna drţava se

59

R. Dahl, How Democratic is American Constitution? p. 43. Yale University Press, New Haven, 2003

(2002). 60

R. Dahl, How Democratic…, Op. cit. p.45

103

formira u onim sluĉajevima kad postoji sumnja ili uverenje da kako federalizam tako i

unitarizam neće biti najbolje rešenje niti prihvatljivi kao okviri politiĉkog ţivota za

najveći ili veliki deo populacije. U federalizmu neki vide opasnost od klizanja ka

postepenom fragmentiranju i kasnijoj disoluciji, a u unitarnoj drţavi oblik autoritarizma i

opresije za manje i slabije jedinice u datoj drţavi.

U unitarne zemlje spadaju Velika Britanija, Francuska i Švedska. Za Ujedinjeno

kraljevstvo se ne moţe tvrditi da će ostati unitarna zemlja. Nezahvalno je ĉak i postavljati

pitanje koji je oblik vertikalne organizacije vlasti najbolji ili najprihvatljiviji s obzirom na

okolnost da su se oni raĊali i funkcionisali u razliĉitim uslovima. Drugim reĉima, oni su

bili odgovori na datu situaciju vremena a ne prilozi na konkursu za najbolji model

ureĊenja vertikalnih odnosa vlasti.

Tako se na našem relativno ograniĉenom izboru politiĉkih sistema ogledaju ako

ne sve a ono one najznaĉajnije razlike u ureĊivanju vertikalne dimenzije organizacije

politiĉke vlasti.

B. HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI

Predstavniĉka parlamentarna demokratija

Kad je reĉ o horizontalnoj organizaciji vlasti valja pomenuti dva znaĉajna pitanja.

Prvo tretira ureĊivanje odnosa izmeĊu zakonodavne, izvršne i sudske vlasti posebno

odnos izmeĊu prve dve branše vlasti koji se pokazuje i kao odnos izmeĊu parlamentarnog

i predsedniĉkog sistema vlasti. Sva ova tri modela organizacije vlasti su samo posebni

izrazi onoga što najĉešće slovi kao predstavniĉka ili parlamentarna demokratija u širem

smislu. Drugo se tiĉe ureĊivanja oblika vladavine odnosno izbor izmeĊu monarhije i

republike.

Politiĉko predstavništvo ili predstavniĉki sistem je, po mišljenju nekih poznatijih

politiĉkih mislilaca, posebno teoretiĉara empirijske demokratije, jedno od kljuĉnih

civilizacijskih otkrića. Njime se zaĉinju klice budućeg demokratskog poretka u većim i

sloţenijim politiĉkim zajednicama. Konkretan politiĉko institucionalni izraz

predstavniĉki princip je dobio u parlamentarizmu odnosno parlamentarnom sistemu.

104

Ovde će ukratko biti reĉi o principu podele vlasti i kljuĉnim organima vlasti, pre

svega o zakonodavnoj vlasti odnosno parlamentu i o izvršnoj vlasti-vladi kao i o

odreĊenim oblicima organizacije vlasti.

a. Parlament i parlamentarna demokratija

Parlament je, bar normativno gledano, centralna, najviša i najĉešće prouĉavana

institucija predstavniĉkog politiĉkog sistema. O tome svedoĉe i dve ĉinjenice. Prvo,

parlament je postao jedna od najznaĉajnijih tema prouĉavanja politiĉkih analitiĉara u

novije vreme.61

Drugo, gotovo sve zemlje-drţave na svetu, uz po koji izuzetak, imaju

parlamentarnu instituciju.62

Parlamentarizam i parlament spadaju u stare principe i institucije. Njihova

kolevka je Velika Britanija odnosno Engleska. Prvi zameci parlamentarizma postojali su

još u vreme Viljema osvajaĉa ( Duke of Normandy, koji je došao na engleski tron 1066)

u vidu witenagemont, legislativne skupštine koja ga je formalno izabrala za kralja. U 12 i

13 veku poĉinju i odreĊeni vidovi okupljanja velmoţa radi ograniĉavanja kraljevske

vlasti naroĉito njegove moći nametanja poreza, što se moţe otĉitati iz Velike povelje o

slobodama (Magna carta libertatum) koja je doneta 1215 godine. Iz tih vidova okupljanja

i delovanja iznikla je i maksima, koju su Amerikanci posebno cenili: " Nema

oporezivanja bez predstavljanja ("No taxation without represenetation"). Najĉešće se

smatra da je parlamentarni sistem kao sistem vladavine startovao sa Robertom Walpolom

kao prvim ministrom 1741 godine. Za gotovo tri veka promene odnosa izmeĊu kralja i

parlamenta su se kvalitativno menjali do neslućenih razmera. Uloga kralja u novije vreme

je svedena na upućivanje saveta i eventualno opomene nosiocima stvarne vlasti. On je

formalno šef drţave ali punu vlast ima šef vlade.

Parlament je bilo telo koje je reprezentovalo razliĉite staleţe od sveštenstva i

plemstva do nekih kategorija ostalih graĊana. Tokom vremena uticaj tih staleţa je rastao i

vodeći ljudi staleţâ su ulazili u parlament ili po osnovu znaĉaja njihove sluţbe ili statusa

61

Vidi: G. Loewenberg-S. Patterson-M. Jewell, eds. Handbook of Legislative Research, Cambridge,

Harvard University Pšress, 1985; E. Suleiman, Parliaments and Parliamentarism in Democratic Politics,

New York, Holes-Meier, 1986; A. Kornberg, ed., Legislatures in Comparative Perspective, New York,

McKay, 1973. 62

Još pre više od tri decenije Blondel je ustanovio da od 138 zemalja koje su u to vreme postojale, samo

pet, sve na Srednjem istoku, nikad nisu imale zakonodavna tela. J. Blondel, Comparative Legislatures,

Englewood Cliffs, N. J., Prentice Hall, 1973, p.7.

105

ili putem izbora. U poĉetku je to bilo dosta maglovito, ali se tokom vremena pretvaralo u

sve znaĉajnije i ĉvršće oblike.63

U SAD Medison je je isticao da bi u demokratskom i

republikanskom sistemu parlament trebao da bude predominirajuća snaga. 18 i 19 vek su

proticali u znaku intenzivne borbe za proširenje biraĉkog prava a to znaĉi i za veći uticaj

parlamenta i parlamentarne demokratije. Tek je u prvoj polovini 20 veka borba za

suprematiju parlamenta i biraĉko pravo odrasle muške i ţenske populacije izboreno u

zapadnim demokratijama.

Parlament odnosno parlamentarizam je, dakako, široka tema koja se in ekstenzo

ne moţe obraĊivati u ovom radu. Opširniji prikazi pojedinih pitanja parlamentarizma

(struktura u smislu domova, socijalna i profesionalna strktura, obrazovna, polna itd. ),

zakonodavni proces, veliĉina parlamenta, parlamentarni odbori, itd) biće dati u kasnijim

monografskim obradama pojedinih politiĉkih sistema. Ovde ćemo se u elementarnim

obrisima osvrnuti na dva kljuĉna pitanja. Prvo na funkcije a zatim na moć i rejting

parlamenta.

a1 Funkcije parlamenta

Parlament ima više funkcija. MeĊu njima valja nekoliko i posebno istaći. To su:

predstavljanje; artikulacija interesa i zahteva odnosno argumentativna rasprava;

zakonodavna; formiranja vlade; izglasavanje budţeta; kontrola izvršne vlasti; mesto

politiĉke afirmacije i promocije pojedinca i kulturno-socijalizirajuća funkcija.

Treba reći da se ove funkcije razliĉito obavljaju, zavisno od razlika i uslova

pojedinih politiĉkih sistema. Tome doprinosi i otsustvo saglasnosti oko naĉina obavljanja

nekih od njih. To nije ĉudno ako se ima u vidu je reĉ o veoma sloţenim pitanjima i

dilemama koja ne dopuštaju jednostavna i ĉista rešenja. Neke su normativno

projektovane i nisu u većoj meri ostvarivane u praksi. Pogledajmo malo pobliţe kako

stoje stvari sa tim funkcijama i samo jedan mali iseĉak iz kontroverzne parlamentarne

problematike. Dodajmo ovde i ĉinjenicu da su ta pitanja muĉila i mnoge umne analitiĉare

i teoretiĉare politike i demokratije.

Kad je reĉ o funkciji predstavljanja postavlja se pre svega pitanje da li bi

parlament trebao da bude neka vrsta ogledala socijalne strukture ili mesto gde dolaze

izabranici na osnovu nekih posebnih kvaliteta nezavisno od njihove socijalne ili

63

Vidi: Myers A., Parliaments and Estates in Europe to 1789, Thomas and Hadson, 1975, p. 23.

106

nacionalne strukture. Uz to, stoji i pitanje da li bi poslanik trebalo da predstavlja samo

svoju izbornu jedinicu ili celo društvo. Danas sve aktuelnije postaje i pitanje da li

poslanik treba da predstavlja narod odnosno izbornu jedinicu ili partiju na ĉijoj je

izbornoj listi uĉestvovao u izborima i bio izabran za poslanika. Najzad, stoji i pitanje-

dilema: parlamentarni profesionalizam ili parlamentarni amaterizam, koja se javljala u

nekim društvima u novije vreme.

U pogledu odnosa socijalne i parlamentarne strukture teško je ostvariti visok

stepen njihovog preklapanja. Razlozi racionalnosti i kompetentnosti prosto nalaţu

izvestan stepen redukcije reprezentacije. Utoliko više što je društvo modernije i sloţenije.

To su neki od razloga kojima se u novije vreme pravda otsustvo ili sve manji postotak

radniĉkih i siromašnih slojeva u parlamantarnim institucijama. Objektivnije prosuĊivanje

razloga ukljuĉilo bi, svakako, i materijalno stanje i druge vrste premoći odreĊenih slojeva

i ljudi u pralamentarnoj regrutaciji i izboru parlamentarnog sastava. To manje ĉudi ako se

zna da i ljudi iz niţih socijalnih slojeva ne retko glasaju za pripadnike viših slojeva.

Kad je reĉ o predstavljaju razliĉitih nacionalnih ili etniĉkih formacija-grupacija

danas je stanje znatno drukĉije nego ranije. Sve su vidniji napori da se obezbedi neka

vrsta proporcionalne reprezentacije razliĉitih etno-nacionalnih struktura u etniĉki

heterogenim sredinama. O tome svedoĉe konsociacioni i drugi sliĉni modeli

predstavljanja i demokratije kako se to moţe lepo pratiti na primerima Švajcarske ili

Belgije. OdreĊene izborne i parlamentarne procedure daju znatan doprinos takvim

naporima. Ali i tu valja imati meru. Uspostavljanje nekih na prvi pogled demokratskih

vidova reprezentacije mogu da kriju rešenja koja oteţavaju efikasnost i razvojnu

sposobnost sistema.

Danas je posebno interesantno kontroverzno pitanje da li poslanik treba da

zastupa partiju koja ga je nominovala ili izbornu jedinicu odnosno narod koji ga je

izabrao. Drugim reĉima, postavlja se pitanje da li poslaniĉki mandat pripada narodu koji

je glasao za dotiĉnog poslanika na izborima ili partiji koja ga je nominovala i sa ĉije liste

je on izabran za poslanika. Odmah treba reći da je to zagonetka koja ni do danas nije

rešena. I u okviru razvijenih zapadnih zemalja postoje razlike ili razliĉita rešenja. U

zemljama poput Novog Zelanda, Indije, nekih postkomunistiĉkih zemalja, postoji praksa

da izabrani ĉlanovi parlamenta još u vreme partijske kandidature za poslanika potpisuju

107

neku vrstu izjave o vernosti partiji odnosno ostavku na mesto poslanika u sluĉaju da u

toku mandata pokušaju da napuste partiju. U tom sluĉaju poslanik gubi svoj poslaniĉki

status i dotiĉna partija ima pravo da iz svojih redova odredi nekoga ko će popuniti to

mesto. U Velikoj Britaniji i Nemaĉkoj postoji neka vrsta kombinovanog rešenja. Naime,

poslanik ima neku vrstu autonomije u promeni svoje parlamentarne grupe, ali ne moţe

raĉunati da će na sledećim izborima biti podrţan od partije koja ga je prethodno

kandidovala za poslanika. U SAD su poznati primeri da poslanik promeni partiju koja ga

je nominovala za poslanika bez obaveze da napusti parlamentarno mesto. Isto tako, nije

neobiĉno da grupa juţnih demokrata glasa sa republikancima, ili grupa liberalnih

republikanaca sa demokratima.

Ovo je ĉini se toliko komplikovano pitanje da ga je teško na zadovoljavajući

naĉin rešiti. Iza ovog na prvi pogled tehniĉkog pitanja stoji krupno pitanje odnosa ustava

i statuta partije odnosno partijske dicipline. Ĉudno je da neki autori to pitanje više vezuju

za partijsku disciplinu nego za ustav. " U tom kontekstu, kaţe Mahler, koncept partijske

discipline je centralni".64

Mnogi nesporazumi u vezi s tim pitanjem postoje dobrim delom

zato što teţina i komplikovanost tog pitanja nisu dovoljno osvešteni. Nama se ĉini da su

argumenti za i protiv jednog ili drugog rešenja ujednaĉeni. Moţda bi pristalicama

parlamentarnog sistema koji drţe ruku više graĊanima-biraĉima nego partijama i koji

strahuju od preteranog snaţenja partijske vlasti trebalo izići u susret, ukoliko nema nekih

izrazito jaĉih razloga i okolnosti da se da prednost partijama.

Na posletku, što se tiĉe dileme profesionalizam ili amaterizam poslanika, moglo

bi se reći da se u sistemima zapadne demokratije već uĉvrstilo uverenje da bi bilo sasvim

iluzorno oĉekivati da se parlamentarna funkcija u savremenom društvu moţe obavljati na

amaterski naĉin. Stoga oni predviĊaju uspostavljanje stabilnije poslaniĉke funkcije sa

odgovarajućim materijalnim odnosno finansijskim naknadama i drugim uslovima za

obavljanje poslaniĉke funkcije.

Funkcija artikulacije interesa i argumentativnog raspravljanja je sama po sebi

razumljiva i ĉini kljuĉni deo samog imena parlamenta (parler-govoriti).

Zakonodavna funkcija takoĊe spada u osnovne delatnosti parlamenta i regulisana

je dobrim delom ustava. Proces donošenja zakona teĉe po pojedinim fazama u strogo

64

G. S. Mahler, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2003, p. 79.

108

propisanoj proceduri. Kljuĉne faze u donošenju zakona su manje ili više sliĉne u

razvijenim demokratskim sistemima, uz neke modalitete i razlike zavisno od toga da li je

reĉ o jednodomnom ili višedomnom parlamentu. Tokovi zakonodavno procesa će biti

opširnije dati u analizi posebnih sistema.

Sledeća znaĉajna funkcija parlamenta je kontrola izvršne vlasti u vidu njegovog

prava da bira odnosno smenjuje vladu i odgovornosti vlade parlamentu. Osnovni

instrument za ostvarenje ovih parlamentarnih ovlašćenja su poznate mogućnoosti

pokretanja pitanja poverenja i glasanja o poverenju vladi. No, u ovom odnosu parlamenta

i vlade ni vlada nije praznih ruku. Ona takoĊe ima pravo da raspusti parlament. Parlament

odnosno vladajuća partija ili partijska koalicija koja je dobila na izborima odgovarajuću

većinu takoĊe odgovarajućom većinom poslanika formira vladu. U nekim zemljama

obaranje vlade je oteţano ispunjenjem odreĊenih uslova. Tako u Nemaĉkoj, pod egidom

konstruktivnog izglasavanja nepoverenja, sliĉna ovlašćenja parlamenta praćena su

njegovom obavezom da pre postavljanja pitanja poverenja odredi zamenika odnosno

naslednika predsednika vlade. Parlamentarno odluĉivanje ĉije su procedure dopunjene

izvesnim ventilima sigurnosti slovi kao racionalizovani parlamentarizam.

Izglasavanjem budţeta i odgovarajućim instrumentima, poput instituta pitanja i

interpelacija, debata o vanrednim-hitnim merama (emergency debate) i istraţivanja u

parlamentarnim odborima, parlament obavlja dobar deo kontrole nad izvršnom vlašću.

Treba, svakako, reći da ovi instrumenti nisu jednako vaţni i jednako dimenzionirani u

svim demokratijama. U Velikoj Britaniji "vreme pitanja" (Question time) ima visok

rejting dok u nekim drugim zemljama, poput Francuske ministri, ne retko, i ne

odgovaraju na pitanja. Sliĉno je sa interpelacijama. Ona predstavlja formu pitanja koje je

praćeno glasanjem odnosno izraţavanjem zadovoljstva odnosno nezadovoljstva

parlamentarnog doma sa datim odgovorom.

Kulturno-socijalizirajuća i obrazovna funkcija parlamentarnih debata je ogromna

s obzirom na impresivan broj graĊana koji najĉešće preko televizijskih ekrana ili drugih

sredstava masovnih komunikacija prate rad parlamenta.

Valja istaći i znaĉaj parlamenta kao mesta treninga, afirmacije i promocije

pojedinaca naroĉito onih sa bogatim znanjem i govorniĉkim veštinama. Dobar broj

parlamentaraca provodi znatan deo vremena u parlamentu i tu stiĉe politiĉko iskustvo. To

109

je i najbolja priprema za ambicioznije politiĉare koji teţe osvajanju viših izvršnih

drţavnih i partijskih funkcija.Tako se u staroj, ali ne i ostaraloj, Velikoj Britaniji ĉlanovi

vlade biraju posle višegodišnje prakse u parlamentu. Dve trećine ameriĉkih predsednika

dolazi iz parlamentarnih klupa. Tu se stiĉe i veština pregovaranja i tolerancije; moţda uz

to i grimasa cinizma koja ĉesto sluţi više kao sredstvo zaštite nego kao izraz arogancije.

Posmatrano iz perspektive tih demokratskih zemalja, moglo bi se pretpostaviti da jedan

deo razloga za tvrdoću elitnog materijala u bivšim socijalistiĉkim odnosno

postsocijalistiĉkim zemljama leţi upravo u otsustvu parlamentarnog iskustva politiĉara.

Isto tako, parlamentarne debate su znaĉajne jer iz njih graĊani mogu otĉitati

sposobnost i moralnost poslanika i to moţe postati deo njihovog socijalnog kapitala i

mogućnosti da prosuĊuju osobine i kompetentnost poslanika u sledećim izbornim

vaganjima. Svest o tome moţe imati, bar u izvesnoj meri, povratno dejstvo na poslanike.

Najzad, parlament moţe da predstavlja znaĉajan faktor u oblikovanju nacionalnog

identiteta. Institucija parlamenta i Vestminsterska palata, kako Field kaţe, bile su

centralne u oblikovanju nacionalnog identiteta i bile su teatri britanske politiĉke istorije.65

Zbog ovog velikog politiĉkog i simbiliĉkog znaĉaja parlamenti su graĊeni na pogodnim

mestima, najĉešće na uzvišicama koje su, s jedne strane, bliţe nebu, a s kojih se, s druge

strane, mogu bolje pratiti gibanja sveta ţivota u socijalnom prizemlju. Malo je zemalja i

politiĉkih elita koje su, poput one u Srbiji ( i stare i nove), parlament strpali u podrum i u

kojima se ne moţe ĉuti ni jedan glas za pomeranje njegovog staništa na neko pristojnije

mesto i u neko pristojnije zdanje.

a2 Uticaj i rejting parlamenta u savremenim društvima

Ne treba oĉekivati da sve pomenute funkcije parlament obavlja jednako i u punoj

meri. Ali, parlament mora da obavlja neku vrstu kritiĉne mase funkcija, na odgovarajući

naĉin, ukoliko ţeli da saĉuva makar minimalni rejting i funkcionalnost pa i

preţivljavanje. Pogledajmo malo pobliţe kako stoje stvari u toj ravni parlamentarizma.

Moţe se odmah reći da u novije vreme sve više paţnje, kako nauĉne i struĉne tako

i šire javnosti, pobuĊuje pitanje znaĉaja i uticaja parlamenta u savremenom društvu pa i u

zapadnim demokratijama. Kao i o mnogim drugim znaĉajnim pitanjima, i ovde postoje

65

J. Field, The Story of Parliament ( Preface), Politico's, London, 2002.

110

znatne razlike u mišljenjima. Jedni smatraju da je parlament imao ranije veliku moć i

znaĉaj, ali da i u novije vreme ima ne mali uticaj. Rasprostranjeno je mišljenje da je u 19

veku postojalo javno uverenje i poverenje u vlast parlamenta kao i podrška za njegovu

ulogu zaštite nacije od mogućeg ekscesa preentuzijastiĉke egzekutive. To je bio forum

nacije i primerne demokratije u akciji. Parlamentarci su bili shvatani kao ĉuvari

nacionalnog dobra, gentlmeni ĉijoj se reĉi moţe verovati i ĉija je akcija motivisana ne

liĉnim napredovanjem već nacionalnom korisnošću. Dicey nas uverava da ĉlanovi

parlamenta ne bi doneli moralno neprihvatljiv odvratan (repugnant) zakon.66

Parlament

je, kako su neki isticali, reprezentovao moralnost nacije. A Earl Grey je 1858 doţivljavao

parlamentarnu vladavinu u Engleskoj na sledeći naĉin: " Distinktna crta parlamentarne

vlade je da zahteva da vlast koja pripada kruni treba da bude vršena preko ministara,

koji se drţe odgovornim za naĉin na koji tu vlast koriste, koji su ĉlanovi Donjeg doma i

koji su ovlašćeni da drţe svoje funkcije samo dok uţivaju poverenje parlamenta ili

specifiĉnije Donjeg doma. Vršenje njihove visoke vlasti je pod velom striktne

odgovornosti i kontrole i njihova ovlašćenja zavise od poverenja parlamentaraca".

U odbranu stava da je parlemant ne samo imao već i da još uvek ima znatnu

koliĉinu moći i odgovarajući rejting, istiĉu se sledeći argumenti. Prvo, nema ubedljive i

dovoljne empirijske osnove da je parlament izgubio svoj uticaj i funkcionalnost. Drugo,

parlament je moţda izgubio ili oslabio neke pozicije, ali je zadrţao neke od vitalnih

funkcija poput predstavljanja i istaraţivanja odreĊenih pitanja u vezi sa delovanjem

izvršne vlasti. Treće, parlament je postao ĉak još znaĉajniji kao arena za odreĊene debate.

Ĉetvrto, poslanici iz zadnjih klupa (backbenchers) su postali aktivniji. Peto,

specijalizovani odbori su postali agilniji. Na osnovu toga, branioci interpretacije

uticajnog parlamenta zakljuĉuju: uloga parlamenta se pre menja nego što opada.

Oni koji primećuju i istiĉu slabljenje do marginalizacije moći i uloge parlamenta

istiĉu sledeće argumente i razloge. Prvo, parlament gubi kontrolu nad zakonodavnim

procesom. Drugo, partije dominiraju parlamentom. Treće povećana sloţenost procesa

odluĉivanja dovodi nuţno do jaĉanja izvršne vlasti. Ĉetvrto, parlamenti su kreature

drţave i nedovoljno adaptirani novoj globalnoj eri. Peto, moć parlamenta je opadala sa

66

A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, 10th edn, London , Macmillan

1959. p.

111

povećanim uticajem biraĉkog tela. Šesto, zakonodavni proces je postao mnogo saloţeniji

sa mnogo brojnijim dnevnim redom. Sedmo, jaĉanje partija je doprinosilo na odreĊeni

naĉin slabljenju moći parlamenta. Osmo, proces globalizacije je jaĉao transdrţavne

oblike (Evropska unija…) i institucije odluĉivanja i u tolikoj meri razvlašćivao moć i

funkcije nacionalnih parlamenata. Deveto, jaĉanje uloge suda i lokalne uprave u procesu

globalizacije takoĊe je suţavao moć parlamenta.

Najzad, odgovarajuće, formalne ili neformalne prerogative armije objektivno

suţavanju moć parlamenta. Još uvek, ĉak i u takvim zemljama kakva je Velika Britanija,

nije sasvim jasno kakav je odnos odnosno kakav bi trebao da bude odnos parlamenta i

vojske odnosno parlamenta i rata.

Ĉini se nesporno da su neke od funkcija parlamenta u novije vreme donekle

slabile. Već u zadnjim decenijama 19 veka ( posle donošenja Reform Act 1867) uloga i

prioriteti parlamenta, ĉak i u Engleskoj, poĉinju da se menjaju. Njegova glavna uloga

postaje da podrţava vladu i da donosi zakone. Njegova kontrolna uloga nad egzekutivom

postala je funkcija opozicije i na taj naĉin znatno reducirana. Tokom 1900tih Donji dom

je bio dominiran od egzekutive. To je potvrĊeno promenama pravila u proceduri.

Konaĉna promena 1902 dala je vladi moć da aranţira praktiĉno ceo posao Donjeg doma.

U ranijim godinama Donji dom je mogao, u odreĊenim prilikama, da zauzme razliĉit

pogled od onog koji ima Kabinet i da deluje kao pozitivna kontrola njegove aktivnosti.

Sada je Donji dom postao jedan instrument u rukama ministara, sa opozicijom i privatnim

ĉlanovima doma koji zadrţavaju prerogative da istiĉu mišljenja pre nego da vrše bilo

kakvu stvarnu vlast.67

Već 1920 tih priznato je opadanje moći Donjeg doma da deluje kao

"agencija za efektivni kriticizam i ograniĉavanje egzekutive.68

Donji dom je praktiĉno

transformisan od 19 veka iz skupštine parlamentaraca sa promenljivim savezima u

fleksibilna partijska grupisanja pod disciplinom vipovskog sistema.

U odmeravanju moći i znaĉaja savremenih parlamenata mnogi istraţivaĉi nalaze

dosta znaĉajne razlike meĊu njima. Ĉine se interesantni nalazi i gradacije parlamentarne

moći koju izvode neki aurori. Tako Mezey (1979) razlikuje ĉetiri tipa uticaja parlamenta:

aktivni uticaj vaţi za parlamente koji donose odluke autonomno (SAD); reaktivni, za

67 J.P. Mackintosh, The British Cabinet, London, Srevens, 1962, p.191. 68

J. P., Mackintosh, The British..Op. cit.

112

parlamente koji reaguju ali imaju uticaj na vladu (Donji dom parlamenta u Ujedinjenom

kraljevstvu); marginalni uticaj imaju parlamenti u sistemima u kojima je parlament

minorni partner u odluĉivanju ( parlamenti u ranijim istoĉno-evropskim sistemima);

minimalni uticaj karakteriše uticaj parlamenata ĉije su odluke ravne udaranju peĉata na

nešto što je već odluĉeno ( mnoge afriĉke zemlje u vreme jednopartijskih sistema).

Na osnovu nekih novijih nalaza istraţivaĉa parlamentarnog ţivota moglo bi se

istaći tri stvari. Prvo, parlament, u iole razvijenijim demokratijama, nije izgubio svoju

moć i uticaj do nivoa na kome bi bio sveden na kancelariju za udaranje peĉata na odluke

vlade. Drugo, parlament, nikad nije imao dominirajuću poziciju u obavljanju

upravljaĉkih funkcija, pa se stoga ne moţe govoriti o njegovom velikom padu sa

upravljaĉkog trona na niţi poloţaj. Najzad, ne mali broj autora, posebno Jon Stjuart Mil

je još sredinom druge polovine 19 veka isticao da od parlamenta ne treba oĉekivati da

bude upravljaĉki organ, već više telo koje bi trebalo da kontroliše upravljaĉki organ koji,

po prirodi stvari, prebiva u vladi.

Nama se ĉini da pomenuta upozorenja dobrih poznavalaca parlamentarnog ţivota

imaju veliki znaĉaj upravo u novije vreme. Iluzorne predstave o suprematiji parlamenta u

operativnom upravljanju postaju ne samo prepreka za koncipiranje i uspostavljanje realno

funkcionirajućeg parlamenta i parlamentarnog sistema, već vode i u stvaranje

parlamentarnih simulakruma iza kojih se kriju i manipulišu stvarni, po pravilu izvršni,

centri moći.

b. Izvršna vlast

Treba li uopšte ponavljati notornu istinu da je izvršna vlast motorna snaga

moderne drţave i politiĉkog sistema. Ona postavlja prioritete, priprema odluke i nadgleda

kako se one izvršavaju. Drugim reĉima ona je glavni formativni i izvršni faktor javne

politike. Izvršna vlast u uţem smislu je organ malog obima, a sa najviše moći i

sposobnosti da operativno upravlja društvom. Iako u svom vrhu mala po obimu, izvršna

vlast je veoma kompleksan i diversificiran mehanizam. O tome svedoĉe i njena razliĉita

imena a i razliĉite funkcije i uticaj koje ona ima u razliĉitim politiĉkim sistemima. Negde

se za nju koriste imena predsednik, negde prvi ministar ili premijer, negde kancelar a

negde i kralj odnosno kraljica.

113

No, izvršna vlast je u velikoj meri i varljiva kategorija. Dve su okolnosti koje

znatno pojaĉavaju njenu moć. Prvo, izvršna vlast u velikom broju sluĉajeva nema jasno

datu odnosno normiranu konstitucionalnu ili zakonsku osnovu. U Engleskoj je kralj imao

privatni savet kao svoje savetniĉko telo. U nekim drugim zemljama kabinet fukcioniše uz

oblandu Privatnog saveta monarha i nema jasno reglementiran radijus dejstva. Kabinetu

nedostaje njegov sopstveni legalni status, i zato se oblaĉi u formu Saveta kad ţeli da

preuzme formalnu vlast. On, u stvari, govori i deluje u ime Saveta.69

I u predsedniĉkom

sistemu moć i radijus dejstva velikog dela izvršne vlasti nisu u dovoljnoj meri pravno

reglemntirane. To se najbolje moţe videti na primeru kabineta SAD koji je sve do danas

ostao neka vrsta tamnog vilajeta politike i demokratije SAD. Osim funkcije predsednika,

stvarno delovanje kabineta deluje kao privatni savet Predsednika i kao ekstra ustavna

kategorija.

Drugo, pomenuti mali obim izvršne vlasti u stvarnosti je varljiva kategorija, jer taj

glavni politiĉki tegljaĉ ne funkcioniše bez svoje prikolice-aministracije. Upravo u

administraciji, ili kako se popularnije ĉesto zove birokratija70

, poĉiva veliki deo stvarne

moći izvršne vlasti.

Pošto će se o funkcijama, strukturi, nivoima i drugim pitanjima izvršne vlasti

govoriti šire kasnije u drugim delovima rada, ovde će biti reĉi samo o odnosu

zakonodavne i izvršne vlasti koji utiĉe na karakter ukupnog modela politiĉkog sistema.

c. Sudska vlast

Jedan od ĉinbenika "svetog trojstva" politiĉke vlasti predstavlja sud. Interesantno

je i ĉudno da u komparativnim studijama politiĉkih sistema i organizacije vlasti sud nije

dobio odgovarajuće mesto. Uoĉavajući izneneĊujuće mali broj studija i analiza o

politiĉkoj ulozi sudova u Zapadnoj Evropi, Šapiro i Stone zakljuĉuju da " komparativisti

retko znaju bilo šta o pravu i sudovima".71

Najĉešće se istiĉu dva razloga za to. Prvo, uverenje ili dojam liberalno-

demokratske teorije i ideologije koja je u troĉlanoj strukturi politiĉke vlasti i funkcija,

69

Vidi: R. M.Dawson, The Government of Canada, Toronto, University of Toronto Press,, 1965, p. 184,

185; G. S. Mahler, Comparative Politics, Op. cit. p. 109. 70

G. A. Almond-C. B. Powell, Jr.- K. Strom- R. J. Dalton, Comparative Politics Today, Pearson, Longman,

New York, 2004, p. 115. 71

M. Shapiro- A. Stone, "The New Constitutional Politics in Europe", Comparative Political Studies", 26,

Jan., 1994; Vidi takoĊe: J. Steiner, European Democracies, Longman, New York, 1998, p. 96.

114

sudsku funkciju shvatila kao funkciju i faktora primene a ne tvorenja politike i politiĉkih

odluka. Drugo, diskurs sudovanja se razlikuje od politiĉkog diskursa bolje reći

prouĉavanje sudovanja treba da bude interdisciplinarno. Ako ţele da uĊu u problematiku

sudovanja, politikolozi moraju da uloţe dodatne napore na prouĉavanju pravne i sudsdke

problematike. Ovakvo gledanje je, ĉini se priliĉno ograniĉeno. Ma koliko pravo i

sudovanje stajali iznad politike, oni, kako je i ranije isticano, ĉine deo politiĉkog

diskursa. Mnogi politiĉki procesi dobijaju epilog na sudu, kao što se i mnogi sudski

zapleti rešavaju u sferi politike. Da li je uopšte moguće rešavati probleme slobode i prava

, kao kljuĉnog dela demokratskog procesa i sistema, bez odgovarajuće dusske vlasti?

Odgovor se sam po sebi nameće a s njim preplitanje politike i sudovanja. Stoga je, ĉini

se, poţeljno da se i politiĉka nauka još u većoj meri otvori prema funkciji i instituciji

sudovanja. Ovo utoliko više što procesi globalizacije poklanjanju mnogo verću paţnju

sudovima nego raniji odnosno tekući nacionalni politiĉki sistemi. Biće interesantno pratiti

kako će se razliĉiti sistemi sudovanja (kontinentalno zapadno-evropski zasnovan na

legalnoj tradiciji starog Rima, obiĉajno precedentno pravo Velike Britanije i dobrim

delomsudokratsko ameriĉk sudovanje-Constitutional Judicial Review) ponašati i

adaptirati globalistiĉkim zahtevima.

C. Oblici organizacije politiĉke vlasti

C1. Parlamentarizam naspram prezidencijalizma

Odnos izmeĊu zakonodavne i izvršne vlasti ima nesumnjivo veliki znaĉaj. Valter

Bedţot je još sredinom druge polovine 19 veka to smatrao jednim od najznaĉajnijih

pitanja politiĉke nauke. I u novije vreme, mogi istraţivaĉi istiĉu njegov znaĉaj.72

To nije

sluĉajno ni ĉudno ako se ima u vidu da u naĉinu organizovanja odnosa izmeĊu te dve

branše vlasti poĉiva osnovni kriterijum za razlikovanje ĉetiri vrste sistema vlasti:

predsedniĉkog, parlamentarnog, polupredsedniĉkog odnosno poluparlamentarnog i

skupštinskog sistema.

72

Vidi: J. Linz, " The Peril of Presidentialism", Journal of Democracy, 1, Winter 1990, p.51-69; D.

Horowitz, S. M. Lipset and J. Linz, Journal of Democracy.1. Fall , 1990; A.Valenzuela, "Latin America:

Presidentialism in Crisis", Journal of Democracy, 4, Oct. 1993; A. Lijphart, ed. Parliemantary Versus

Presidential Government, Oxford, Oxford University Press, 1992; G. Sartori, Comparative Constitutional

Engineering, Macmillan, London, 1994.

115

Od 21 odnosno 22 razvijene demokratije kao parlamentarni sistemi slove:

Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Danska, Francuska IV, Nemaĉka, Island, Irska,

Izrael, Italija, Japan, Luksenburg, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švedska, i

Ujedinjeno kraljevstvo. U predsedniĉke sisteme se svrstavaju: Finska, Francuska V i

SAD. U hibridne polupredsedniĉke sisteme se ubraja, Francuska od 1990tih Kao

skupštinski sistem se tretira Švajcarska, mada se ona nekad tretira i kao hibridni sistem.73

a. Predsedniĉki sistem

Kao osnovne crte predsedniĉke vlade odnosno predsedniĉkog sistema vladavine

najĉešće se navodi sledeće. Prvo, predsedniĉki sistem je forma vlasti ili politiĉog sistema

u kome postoji podela izmeĊu zakonodavne i izvršne vlasti. Drugo, izbor predsednika

odnosno šefa drţave se vrši na neposrednim izborima. Treće, predsednik usmerava vladu

i imenuje ĉlanove vlade. Ĉetvrto, postoji fiksirano vreme mandata predsednika i

parlamenta. Peto, nema personalnog preklapanja izmeĊu egzekutive i legislature. Šesto, u

predsedniĉkom sistemu ceremonijalne i efektivne politiĉke uloge su objedinjene u istoj

liĉnosti.

Predsednik u predsedniĉkom sistemu (uz izvesna odstupanja u pojedinim

modalitetima) ima veoma razuĊenu lepezu znaĉajnih funkcija. Prvo, on je šef drţave.

Drugo, predsednik je šef egzekutive. Treće, predsednik je vrhovni komandant oruţanih

snaga, ali predstavniĉki organ u nekim takvim sistemima zadrţava ovlašćenja da

proglašava ratno stanje. Ĉetvrto, predsednik imenuje ĉlanove vlade, ali uz saglasnost

obiĉno drugog parlamentarnog doma. Peto, predsednik predlaţe parlamentu odreĊene

mere. Predsednik moţe da vetira zakonski predlog, ali parlament moţe nadvladati

(overide) taj veto.

U prilog predsedniĉkog sistema istiĉu se sledeći argumenti. Prvo, predsedniĉki

sistem nudi stabilnost zakonodavne i izvršne vlasti s obzirom da i jedan i drugi organ

imaju fiksirano vreme funkcionisanja. To daje kljuĉnim organima vlasti više sigurnosti i

hrabrosti da preduzimaju neke aktivnosti koje nisu popularne a koje mogu, po njihovom

uverenju, biti korisne ili nuţne za stabilnost i razvoj zemlje. Drugo, on pruţa kontinuitet

73

Vidi A. Lijphart, Demokracies, 1984 p.70.

116

egzekutive odnosno izbegava ĉesti kolaps koalicionih vlada. Treće, predsedniĉki

pobednik se bira neposrednim putem i dobija podršku cele odrasle populacije u zemlji.

To je nesumnjivo više demokratski nego da se šef drţave bira posrednim putem. Ĉetvrto,

predsednik moţe biti neka vrsta mosta izmeĊu razliĉitih partija i grupa. Peto, predsednik

simbolizuje jedinstveni i integralni karakter zemlje. Šesto, predsednik moţe da efektivno

predstavlja zemlju u inostranstvu. Sedmo, predsednik je samo jedna branša vlasti koja

potvrĊuje princip podele vlasti i na taj naĉin je garantija za ograniĉavanje vlasti i zaštitu

slobode. Ovaj argument se nalazi u radovima Monteskijea i Medisona. Najzad, neki

autori istiĉu da duţe vreme donošenja odluke u predsedniĉkom sistemu daje manjinskim

grupama u odreĊenim podruĉjima više mogućnosti da zaštite svoje interese. Duţe vreme

odluĉivanja, takoĊe pruţa više mogućnosti za donošenje temeljnijih i razloţnijih

odluka.74

Protiv predsedniĉkog sistema najĉešće se istiĉu sledeći razlozi. Prvo, predsedniĉki

sistem krije u sebi potencijalne opasnosti monopolizacije vlasti a samim tim i mogućnosti

da klizne u autoritarni sistem. Drugo, izborom predsednika samo jedan deo populacije

dobija a svi ostali gube. Treće, fiksni termin mandata nije elastiĉan niti praktiĉan. On ne

moţe pratiti znaĉajne promene koje se dešavaju u širem socijalnom kontekstu. Ĉetvrto,

podela vlasti pretpostavlja i podelu odgovornosti. A poznato je da maglovita, nejasna i

fluidna odgovornost i nije prava odgovornost. Biraĉi u tom sluĉaju, kako su primetili još

poodavno Bagehot i Wilson, ne znaju koga da pohvale ili pokude za uĉinjeno politiĉko

delovanje-predsednika ili parlament. Peto, u sluĉaju nesaglasnosti izmeĊu legislature i

egzekutive nastaje opasnost od ćorsokaka. Najgore je to što neki urgentni ili znaĉajni

problemi u takvoj situaciji ne mogu da budu rešavani. Šesto, nije retko da izabrana liĉnost

za predsednika ne odgovara profilu predsedniĉke funkcije. Drugim reĉima, moţe se desiti

da je predsednik suviše "mali" ili suviše "velik" za predsedniĉko odelo. Sedmo, mnoga

istraţivanja pokazuju da je predsedniĉki sistem kraćeg veka od parlamentarnog sistema.

Osmo, nije nerelavantno ni ono što je još Laski primetio. Naime, on smatra da su

predsedniĉki sistemi skloni tumaranju izmeĊu krajnosti opstrukcija, neaktivnosti i

"kriznih" stanja ili naglih porasta predsednikovih ovlašćenja. Najzad, predsedniĉki sistem

isuviše mnogo zavisi od liĉnosti. Sama ta ĉinjenica vuĉe na trend personalizacije vlasti

74

G. S. Mahler, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2003, p. 121.

117

koja moţe da vodi ne samo ka autoritarizaciji već i ka smanjenju kapaciteta demokratske

upravljivosti politike i vlasti.

b. Parlamentarni sistem

Paralementarni sistem se odlikuje sledećim osobinama. Prvo, izvršna vlast,

posebno šef izvršne vlasti, bira se posredno u legislaturi. U većini sluĉajeva šef drţave

nije šef egzekutive već liĉnost koja stoji iznad dnevne politike sa odreĊenim simboliĉnim,

proceduralnim, a u nekim posebnim sluĉajevima i diplomatskim funkcijama. Drugo,

vladini ministri su ĉesto regrutovani iz poslaniĉkog sastava i posle izbora u vladu

zadrţavaju ĉlanstvo u parlamentu. Treće, prvi ministar ili vlada mogu da budu uklonjeni

sa svojih funkcija putem izglasavanja nepoverenja od strane parlamenta. Ĉetvrto, mesto

prvog ministra je obiĉno odvojeno od mesta šefa drţave. Peto, egzekutiva je kolegijalno

telo u kome prvi ministar ima poziciju prvog meĊu jednakima. Šesto, u parlamentarnom

sistemu ceremonijalne i efektivne funkcije su odvojene i prve vrši šef drţave, koji je više

ceremonijalna figura, a druge šef vlade koji ima stvarnu moć odluĉivanja. No, nisu u

svim parlamentarnim sistemima šefovi drţava samo ceremonijalne liĉnosti. U Nemaĉkoj

šef drţave ima u nekim podruĉjima vrlo znaĉajne funkcije i uticaj posebno kad

interveniše u sporovima izmeĊu partija oko nekih problema.

O prednostima parlamentarnog sistema bilo je reĉi u delu koji je govorio o

manjkavostima predsedniĉkog sistema. Ovde je vredno posebno pomenuti institut

odgovorne vlade. Odgovornu vladu ovde, kako istiĉe Mahler, ne treba shvatiti kao vladu

u koju graĊani imaju poverenje ili kao racionalnu vladu, već kao vladu koja ima

sposobnost da obavlja poslove u skladu s njenim obećanjima. Odgovorna vlada se

obezbeĊuje u parlamentarnim sistemima uglavnom putem već pomenutih strukturalnih

osobina. Tu su pre svega partijska disciplina koja nalaţe parlamentarcima da deluju,

govore i glasaju u skladu sa sugestijama njihovuih partijskih lidera. Izbor prvog ministra

kao lidera najveće partije u legislaturi i institut glasanja o poverenju osigurava da će prvi

ministar imati podršku i moći da kontroliše većinu u legislaturi. Ono što prvi ministar ţeli

ili namerava biće odobreno od većine u njoj. Ukoliko odreĊeni njegovi predlozi ne dobiju

parlamentarnu većinu, premijer podnosi ostavku.

Ceo ovaj strukturalni sklop obezbeĊuje da premijer ima realne mogućnosti i

garancije da će njegova vlada delovati u skladu sa datim obećanjima. Suprotno tome,

118

jedan od kljuĉnih principa predsedniĉkog sistema jeste sloboda ili pravo legislature da

odbije zahteve predsednika. Zbog toga predsedniĉki kandidat ne moţe obećati biraĉima

da će ispuniti neka svoja obećanja data tokom kampanje. Da bi to ostvario potrebna je

saglasnost parlamenta.75

Ima li se sve to uvidu teško je reći koji je od ta dva sistema bolji. I jedan i drugi

ima i dobre i loše strane. Odgovor će velikim delom zavisiti od toga kako se i koliko se

pojedine osobine i efekti, poput stabilnosti, politiĉkog uĉinka, zaštite manjinskih prava,

sposobnosti zadovoljavanja obećanja datih u kampanji i poštovanja javnog menenja,

vrednuju. Parlamentarni sistem će verovatno brţe donositi pojedine odluke s obzirom na

partijsku disciplinu i kabinetsko voćstvo. Ali brzina donošenja odluka ne mora biti uvek

prednost. Ona moţe biti razlog donošenja loših odluka. Uz to, mnogi ţale i kritikuju

preterano velik uticaj partijske discipline i premijerske diktature u parlamentarnom

sistemu. To katkad ide dotle da neki kritiĉari predlaţu uvoĊenje predsedniĉkog umesto

parlamentarnog sistema.76

No, kod predsedniĉkog sistema proces odluĉivanja će se u

nekim sluĉajevima toliko odugovlaĉiti da i odluka koja nije doneta blagovremeno gubi

svoj efekat. Stoga nije nemoguće naići na predloge koji bi raĊe videli u svojoj zemlji

parlamentarni nego predsedniĉki sistem. U svemu tome valja imati na umu da neke od

pomenutih vrednosti nisu u meĊusobnoj ljubavi. Jedne iste vrednosti će neki autori

smatrati za prihvatljive, a drugi će ih odbacivati. Tako će recimo odgovornost većinskom

javnom mnenju moţe biti suprotno ili kršiti manjinska prava. Ukratko, razlike izmeĊu

ova dva tipa sistema su više u strukturalnim i procesualnim nego u ideološkim i

supstancijalnim podruĉjima i efektima.

c. Tipovi parlamentarnog sistema

Parlamentarni sistem nije jednobrazan odnosno iz jednog komada u svim

zemljama u kojima se on praktikuje. U stvari, u okviru zapadnih parlamentarnih sistema

mogu se razlikovati bar tri njegove vrste. Jedna se ogleda u vestminsterskom modelu.

Ovaj model predstavlja odreĊeni sistem instrumentalnog legitimirajućeg

parlamentarizma. Njegov uzoriti predstavnik je britanski parlamentarizam, a sliĉni

modeli mogu se naći u Indiji, Japanu, Novom Zelandu, Australiji itd.

75

G. S. Mahler, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2003, p.121. 76

A. Brichta- Y. Zalmanovitch, "The Proposals for Presidential Government in Israel: A Case Study in the

Possibility of Institutional Transference", Comparative Politics 19, 1, 1986, p. 57-68.

119

Za ovaj sistem je karakteristiĉna simbioza zakonodavne i izvršne vlasti. Vlada

proistiĉe iz parlamenta i njemu je odgovorna. Pretpostavlja se da takav sistem stvara

odgovornu vladu koja deluje dok ima poverenje u parlamentu. Vlada ima odgovarajući

stepen autonomije što povećava njenu efikasnost. Ona takoĊe ima moćno sredstvo u

svojim rukama: moţe da raspusti parlament. Loše strane vestminsterskog modela su u

tome što u praksi dolazi do dominacije izvršne vlasti nad parlamentom. Ta dominacija je

moguća uspostavljanjem kombinovanog dejstva većinskog izbornog sistema i

hijerarhijske strukture partija. Većinski izborni sistem omogućava da pobedniĉka partija

sastavlja partijski homogenu vladu, a partijska hijerarhija i disciplina nalaţe da pripadnici

većinske parlamentarne frakcije sprovode odluke partijskog vrha koji je zastupljen u

vladi. To je davalo povoda Siliju da još tridesetih godina dvadesetog veka taj sistem

nazove "diktaturom kabineta", a lorda Hejslama (1976) da to nazove "diktaturom izbora".

Drugi tip parlamentarizma je fragmentarni ili frakturalni parlamentarizam. Ovaj

tip parlamentarizma karakteriše se pre svega slabom i nestabilnom vladom. Tako je Italija

od 1945 do 2001 promenila 59 vlada, a Francuska od 1945-1958 (vreme Ĉetvrte

republike) 25 vlada. U to vreme nijedna od tih vlada nije imala stabilnu većinu.

No, i ovde valja biti oprezan u zakljuĉivanju. Treba reći da promena i nestabilnost

vlada ne znaĉi istovremeno korespondentnu nestabilnost politiĉkog sistema. U društvima

konsolidovane demokratije, pluralizacije vlasti i odgovarjuće autonomije pojedinih pod-

sistema društva ( ekonomski, kulturni i dr.), turbulence u uţem jezgru vlasti ne tresu ceo

politiĉki i društveni sistem, kako je to ĉesto sluĉaj u nerazvijenim zemljama.

Pored pomenutog svojstva fragmentarnog parlamentarizma valja pomenuti i

proporcionalni izborni sistem, višepartijski fragmentarni sistem i opasnot politiĉke

paralize zbog slabe izvršne vlasti.

Treći vid parlamentarnog sistema je racionalizovani parlamentarizam. Razlog za

uvoĊenje ove vrste parlamentarizma je lako obaranje vlade u fragmentarnom

višepartijskom parlamentarizmu. Imajući to u vidu, ustavotvorci su se postarali da oteţaju

mogućnost i postupak obaranja vlade. Instrumenti za to mogu biti razliĉiti. Jedan od

lekova je pronaĊen u postupku " konstruktivnog glasa poverenja". Taj postupak,

praktikovan i ustavom fiksiran u Nemaĉkoj i Španiji, prediĊa da predsednik vlade moţe

biti uklonjen sa svog mesta samo onda ako je i kad je u isto vreme izabran novi premijer.

120

Vlada u tom sluĉaju moţe ostati na vlasti, ali s obzirom da nema parlamentarnu većinu

odnosno da većinu ima opozicija, vlada ne moţe progurati u parlamentu nijedan svoj

predlog. Tu je epilog više u parlalizi nego u racionalizaciji parlamentarizma.

Za francuski modalitet racionalizovanog parlamentarizma karakteristiĉni su neki

drugi instrumenti. Tu pre svega valja pomenuti takozvano glasanje u paketu (block vote).

Ovaj postupak predviĊe pravo predlagaĉa odnosno vlade da u paket nekih po verovatnoći

lako prohodnih pitanja umota i neka sporna pitanja za koja se sumnja da bi ona izdvojeno

mogla da proĊu u parlamentu.

Postoje i drugi vidovi racionalizovanog parlamentarizma. Za neke od njih nije

sagurno da pomaţu ili unapreĊuju parlamentarizam, ali se razlozi efikasnosti stavljaju

ispred razloga demokratiĉnosti.

d. Polupredsedniĉki sistem

Polupredsedniĉki sistem je hibrid koji sadrţi osobine i predsedniĉkog i

parlamentarnog sistema. On se praktikuje u Francuskoj, Finskoj i u nekim drugim

zemljama. Njegove osobine su sledeće. Prvo, predsednik republike se bira na opštim i

neposrednim izborima. Drugo, polupredsedniĉki sistem ima dvoglavu egzekutivu:

predsednika odnosno šefa drţave i predsednika vlade. Treće Predsednik ima znaĉajna

ovlašćenja naroĉito u meĊunarodnim poslovima, moţe da inicira referendum, da vetira

zakone itd. Ĉetvrto predsednik ima naspram sebe u okviru izvršne vlasti premijera i

ministre koji poseduju izvršna ovlašćenja i mogu ostati na svojim pozicijama dok im

parlament ne uskrati poverenje. Peto, predsednik imenuje prvog ministra i moţe da ga

otpusti. On predsedava sastancima kabineta. Šesto, Predsednik moţe da raspusti

skupštinu. Sedmo, premijer je odgovoran skupštini. Osmo, skupština moţe da obori

premijera.

U situaciji kad je šef drţave iz jedne partije odnosno koalicije a parlamentarnu

većinu ima druga partija odnosno koalicija nastaje poznati sistem kohabitacije. Tako je

izmeĊu 1986 i 1988 i izmeĊu 1993 i 1995 socijalistiĉki predsednik Fransoa Miteran imao

naspram sebe opoziciju desnice koja je kontrolisala parlament. Predsednik Miteran je bio

prinuĊen da imenuje lidera desnice Ţaka Širaka za predsednika vlade. To je okonĉano

pobedom socijalista na parlamentarnim izborima 1988. Situacija se ponovila 1993 kad je

na parlamentarnim izborima pobedila desnica i kad je Miteran ponovo bio prinuĊen da

121

imenuje premijera iz njenih redova-Edvarda Baladira. Kohabitacija je u ovom drugom

turnusu nešto lakše tekla moţda i zbog toga što vremešni i iskusni Miteran nije video

neku konkurentsku pretnju u mnogo mlaĊem i, naravno, manje iskusnom Baladiru.

Kasnije, u izbornim odmeravanjima 1995 ponovo su odneli pobedu širakovci, ovoga puta

u obe branše vlasti. Desnica je osvojila i predsedniĉku funkciju i većinu u parlamentu.

Samo za dve godine situacija se menja i na parlamentarnim izborima 1997 pobeĊuju

socijalisti. Sada je Širak kao predsednik bio prinuĊen da imenuje socijalistu Lionela

Ţospena za predsednika vlade. Ţospen je formirao vladu u koju su ušli komunisti i

zeleni.77

Tako je moć predsednika, u stvari, rezltat sloţene interakcije izmeĊu formalno

konstitucionalnih odredaba i praktiĉne partijske politike.78

Po sebi je raztumljivo da

predsednik ima daleko veću moć u situaciji kad je i parlamentarna većina i predsedniĉka

pozicija u rukama iste partije.

Postoje i drugi kurioziteti kad je reĉ o odnosu predseniĉkog i parlamentarnog

sistema. Tako je u izborima 1996 u Izraelu funkcionisala jedinstvena varijacija

parlamentarnog modela u kome je ne samo parlament nego i predsednik vlade direktno

biran od naroda po proporcionalnom sistemu. Predsednik odnosno šef drţave je biran u

parlamentu. Pri tome, moguće je glasanje o nepoverenju prvom ministru iako je

neposredno biran od naroda.

Predsednici se biraju na neposrednim izborima u sledećim zapadno evropskim

demokratijama: Francuskoj, Finskoj, Austriji, Islandu, Irskoj i Portugalu. Naĉin

obavljanja predsedniĉke funkcije i uticaj predsednika su razliĉiti i zavise od niza

okolnosti u koje valja uraĉunati i samu liĉnost predsednika.

U trinaest drugih republika predsednik se bira posredno obiĉno od ĉlanova

parlamenta. Predsedniĉka funkcija u tim zemljama nema neki veći znaĉaj i uticaj.

Doduše, u odreĊenim turbulentnim situacijama predsednik moţe da ima znatan uticaj. O

tome svedoĉe aktivnosti predsednika Kosige koji je preko javnih debata mas-medija i

drugim kontaktima doprineo znatnom uticaju predsedniĉke funkcije.

77

R. Elgie, ed., Semi-Presidentialism in Europe, Oxford University Press, Oxford, 1999. 78

Vidi: M. Gallagher-M. Laver-P. Mair, Representative Government in Modern Europe, McGraw Hill,

New York, 2001, p. 44

122

Još znaĉajnije od strukturalnih osobina i razlika, mada neposredno vezano i s

njima, su praktiĉni efekti ovih sistema.

e. Skupštinski (konventski) sistem

Skupštinski model vlasti predstavlja sistem u kojemu je najviša vlast

koncentrisana u predstavniĉkom telu. Ovaj tip organizacije vlasti je imao svoju dugu

istoriju, još od francuske revolucije preko pariske komune, realsocijalistiĉkih zemalja i

mnogih primera u nedovoljno razvijenim zemljama sve do novije pluralistiĉke liberalne

revolucije, koja ih je prosto pokosila u jednom kratkom uraganskom naletu širom sveta.

Skupštinski sistem je još uvek ostao, u odreĊenom vidu, u Švajcarskoj o ĉemu će biti reĉi

na odgovarajućem mestu.

C2. Monarhija naspram republike

Moglo bi se reći da je pitanje oblika vladavine u zapadnim demokratijama

naĉelno rešeno odnosno da nije više aktuelno kao što je ono bilo ranije. Monarhije u

razvijenim zemljama su u priliĉnom broju i mirno traju već duţe vreme. One su

zastupljene u oko jednoj trećini parlamentarnih sistema. U njima šef drţave postaje

uglavnom nasleĊem. To su meĊu razvijenim zemljama: Australija, Belgija, Kanada,

Danska, Japan, Luksemburg Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švedska i Ujedinjeno

Kraljevstvo. Vaţno je imati na umu da su monarhije u razvijenim demokratskim

zemljama varijanta parlamentarnog sistema. Drugim reĉima, parlamentarni sistemi mogu

biti monarhijski ili republikanski.

To nije predmet većih podela i konfrontacija u zapadnim zemljama, kao što se

ono pojavljuje u nekim postkomunistiĉkim zemljama. Neke bivše kraljevine posle drugog

svetaskog rata postale su republike. Tako je, naprimer, bilo sa Italijom.

3. Izbori i izborni sistemi

Izbori su nesumnjivo jedan od najznaĉajnijih delova demokratskog politiĉkog

sistema. Ne mali broj istraţivaĉa, u krajnjoj instanci, identifikuje izbore i demokratiju. I

Diverţe je jednom prilikom definisao demokratiju kao vladavinu putem slobodnih i

poštenih izbora. Ako se moderna predstavniĉka demokratija teško moţe zamisliti bez

123

izbora, onda treba reći da izbori imaju sliĉan znaĉaj kao i predstavniĉka institucija u

jednom demokratskom politiĉkom poretku. A predstavljanje je jedna od kljuĉnih ideja u

demokratskoj teoriji. Stoga nije sluĉajno da su se znameniti politiĉki mislioci, poput

Hobsa, Loka, Rusoa, Berka, J. S. Mila i mnogih drugih kasnijih autora raspravljali o

pitanju predstavljanja.

S druge strane, izbori su ili mogu biti moćno manipulativno sredstvo u rukama

vladajućih snaga. Ono što je Sartori rekao za izborne zakone (razumejući tu i izborne

institucijeV.V.) moglo bi se reći i za mnoge druge pomenute zakone i institucije. On je

okarakterisao izborne zakone kao" najspecifiĉniji manipulativni instrument politike".79

No, uprkos izuzetnom znaĉaju i poznatosti po jednim ili drugim osobinama, izbori su,

kako opet Sartori primećuje, ĉesto nedovoljno shvaćeni, loše klasifikovani i, uz to,

pogrešno interpretirani. No, rekli bi smo, to ne smeta bitnije, njihovom visokom rangu

funkcionalnosti i znaĉaja u demokratskoj politiĉkoj teoriji.

A. Funkcije izbora

Izbori se najĉešće odreĊuju kao takmiĉenje izmeĊu pojedinaca i grupa

prvenstveno partija u jednom društvu za dobijanje politiĉko-upravljaĉkih pozicija. A

izborni sistem je sistematizovani skup pravila za voĊenje izbora. Znaĉaj i teţina izbora

mogu se velikim delom zapaziti iz funkcija koje oni imaju ili koje im se pripisuju.

Pomenućemo samo neke od njih. Prvo, izbori omogućavaju legitiman izbor vladara ili

upravljaĉa odnosno vladajuće partije ili partijske koalicije. Drugo, izborom odreĊene elite

narod bira i odgovarajući put ili strategija razvoja. Treće, izbori su pogodna prilika za

informisanje graĊana oko kljuĉnih pitanja društva i njihovog rešavanja. Ĉetvrto, izbori su

takoĊe prilika za slanje poruka liderima šta narod ţeli i upozorenja liderima da je njihova

vlast privremena i promenljiva. Peto, izbori su vid komunikacije potencijalne ili efektivne

politiĉke elite i naroda. Šesto, izbori su naĉin dobijanja legitimeteta politiĉke elite.

Sedmo, jednako vaţna prethodnim je edukaciona funkcija izbora. Osmo, izbori bi trebali

da budu faktor stabilnosti i ventili popuštanja napetosti i eventualnih politiĉkih

konfliktnosti u jednom društvu. Deveto, izbori su sredstvo artikulacije interesa i zahteva

79

G. Sartori, Comparative Constitutional Engineering, New York University Press, New York, 1995, p.

273.

124

pojedinaca i grupa u društvu. Deseto, izbori mogu biti dobar orijentir za politiĉke partije.

Drugim reĉima, oni mogu biti opomena partijama da produţe ili menjaju politiku koju

nude graĊanstvu pa i poruka u kom pravcu treba da menjaju svoje projekte. Najzad,

izbori mogu biti dobar barometar ili mera demokratiĉnosti jednog politiĉkog poretka.

Najĉešće slobodni izbori znaĉe ili podrazumevaju neka politiĉka prava i slobode

odnosno prava slobodnog uĉestvovanja u društvenim i politiĉkim procesima poput:

slobode govora, slobode udruţivanja, pravo na biraĉku registraciju i kandidovanje, pravo

na slobodu od nasilja ili prinude, slobodu pristupa biraĉkom mestu, pravo osdnosno

slobodu na tajni izbor, slobodno uĉestvovanje ili voĊenje kampanje itd.

Demokratija, kako je reĉeno, traţi ne samo slobodne već i fer izbore. Pod fer

izborima se podrazumevaju sledeće njihove osobine: odgovarajuća objektivna bolje reći

administracija izbora koja nije motivisana i voĊena uţim partijskim interesima; ustavna

zaštita izbornog zakona; univerzalno pravo glasa i slobodan pristup biraĉkom mestu;

objektivno izveštavanja od strane mas-medija; ravnopravan pristup izvorima kampanje;

otvoreno i transparentno prebrojavanje glasova; ranopravan i ne-prinudni tretman partija,

kandidata i biraĉa od strane vlade, policije, vojske i sudstva.

B. Vrste izbora

Kao i u mnogim drugim oblastima, izbori mogu biti shvaćeni u idealnom smislu

ili u smislu realistiĉke kategorije sa manjim ili većim odstupanjima odnosno

manjkavostima. U idealnom smislu Dal je okarakterisao izbore u sledećem smislu. Pre

izbornog perioda svi graĊani bi imali priliku da osiguraju da su njihove opcije (choices)

ukljuĉene meĊu alternative o kojima se glasa, a svi biraĉi bi bili jednako informisani. U

toku izbora, svi biraĉki sposobni graĊani bi glasali, svi njihovi glasovi bi bili jednako

izbrojani, i kandidati s najviše glasova bi pobedili. Posle izbora pobedniĉki izbor bi bio

implementiran.80

Od ovog idealnog modela znatno se razlikuju empirijski odnosno realni

izbori. Stepen i naĉin ostvarivanja pomenutih obeleţja veoma je razliĉit u praksi.

S obzirom na sliĉnosti i razlike u razliĉitim osobinama moguće je klasifikovati

izbore na razliĉite naĉine. Neki autori81

navode ĉetiri tipa izbora: kompetitivne, izbore

dominantne partije, izbore kandidata u okviru odreĊene partije i aklamativne izbore.

80

R. Dahl, Preface to Democratic Theory, Chicago, Chicago University Press, 1956. 81

G. S. Mahler, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2003, p.153; M. Harrop-W. Miller,

Elections and Voters: A Comparative Introduction, New York, Meredith Press, 1987.

125

Kompetitivni izbori su otvoreni izbori u kojima uĉestvuje više partija. Primeri ovih izbora

su brojni i sve brojniji ( izbori u zapadnim i u mnogim drugim zemljama ). U izborima

dominantne partije formalno pravno nije zabranjeno postojanje više partija i glasanje za

neku od tih partija, ali je faktiĉki nizom instrumenata obezbeĊena dominacija i pobeda

dominantne partije. U te instrumente spadaju kontrolisanje, ĉak i nadgledanje ko glasa za

koju partiju, "nekorektno glasanje" koje povlaĉi negativne posledice sve do hapšenja ili

smrti ( naprimer u izborima na Haitiju 1990), zastrašivanje, korupcija ili prevare. Izbori

kandidata unutar jednopartijskog sistema ne dozvoljavaju da graĊani biraju izmeĊu

partija već samo izmeĊu kandidata date partije, koja je jedina dozvoljena partija. Tako u

izborima u Keniji postoji više kandidata unutar KANU (Kenijske afriĉke nacionalne

unije) koji se takmiĉe u izbornoj trci.82

To su velikim delom zatvoreni izbori i praktikuju

se mahom u nerazvijenim zemljama. Aklamacioni izbori se odlukuju time što nije

dozvoljen izbor ni izmeĊu partija niti izmeĊu kandidata. Nominaciona tela u izbornim

jedinicama su nominirala po jednog kandidata u izborima. Ovaj model izbora, koji se

praktikovao u nekim real-socijalistiĉkim zemljama je posle pluralistiĉkih promena

išĉezao.

Ova klasifikacija dobro hvata neke osnovne karakteristike pojedinih tipova izbora

i dobro pokazuje u kolikoj meri se razlikuju zapadne demokratije od drugih velikim

delom pseudodemokratskih ili semidemokratskih posebno otvoreno autoritarnih

poredaka. Ali ona nam ne kaţe da su i u onim kompetitivnim izborima, koji se praktikuju

u demokratskim i razvijenim zemljama, moguće i da postoje manje ili veće devijantne

odnosno manipulattivne pojave. Valja imati u vidu da odreĊena svojstva politiĉkog

sistema znatno utiĉu i na praktiĉno izborno ponašanje pa i na funkcionisanje izbora. Tu

valja pomenuti da izborni zakon moţe uticati u velikoj meri na rezultate izbora. Ko bi

mogao da ignoriše ulogu odredaba koje regulišu ko moţe biti kandidat, kako će teći

kampanja, kako će biti odreĊeno mesto mas medija, koje će partije kompitirati, ko će sve

imati biraĉko pravo. Mnogi od tih zahteva su standardizovani, manje ili više poznati i

lako sprovodivi. Za razliku od njih neki drugi naĉelni zahtevi, i pored napora

82

B. Reilly-A. Reynolds, Electoral Systems and Conflict in Devided Societies, Washington, D. C., National

Academy Press, 1999.

126

ustavotvorca ili zakonodavca odnosno njihovih izvršilaca, teško se mogu realizovati na

oĉekivani ili propisani odnosno obećani naĉin.

C. Izborni sistemi

Znatan broj politiĉkih teoretiĉara i istraţivaĉa smatra da je izborni sistem

najmoćnija poluga konstitucionalnog inţenjeringa naroĉito u podeljenim društvima

odnosno najmoćnije sredstvo u oblikovanju politiĉkog sistema Posebno znaĉajan uticaj

izborni sistem ima na partije i uopšte na karakter demokratije. No ako postoji visok

stepen saglasnosti u pogledu opšteg znaĉaja izbora, nema saglasnosti oko toga koji je

sistem bolji odnosno koji sistem više odgovara demokratskom ureĊenju i razvoju društva.

Ovo pitanje je utoliko znaĉajnije što su izbori dinamiĉna teško uhvatljiva i teško

ukrotiva pojava. U njima se na neki naĉin koncentriše i osnovna protivreĉnost

demokratije. Oni su, s jedne strane, osnovna institucija i instrument demokratije, a s

druge strane, jedna od mogućih taĉaka njenog pervertiranja. Za demokratsku politiĉku

teoriju postavlja se primarno pitanje da li je i kako je moguće ako ne eliminisati a ono

svesti na podnošljivu meru izborne greške i manipulacije. Najveći broj politiĉkih i

nauĉnih poslenika smatra da je jedno od najznaĉajnijih sredstava u toj ravni normativna,

ustavna i zakonska, regulativa. Izborna borba odnosno igra moţe biti dobra ako se

postave odreĊena pravila igre. Pravila nesumnjivo utiĉu na naĉin igre. Ali pravila mogu

takoĊe da utiĉu na razliĉite naĉine na aktere igre.

No, ne treba smetnuti s uma da je i donošenje pravila igre deo igre. Šture ustavne

propozicije dopunjavaju se opširnim zakonskim regulama o tome kakvi izvori treba da

budu, ko moţe biti kandidat na izborima, ko moţe biti biraĉ, kako će se kampanja voditi,

koje partije mogu ulaziti u izbornu trku, kako će se finansirati izbori itd. U

zakonodavstvim nekih drţava moguće je naći i diksriminatorske odredbe poput

ograniĉenja pripadnicima odreĊenih religijskih, politiĉkih ili etniĉkih grupa. U novije

vreme, u zapadnim i demokratskim zemljama najveći deo takvih ograniĉavajućih

odredaba je uklonjen.

Postoji takoĊe široka lista razliĉitih parlamentarnih izbornih sistema i brojne

njihove klasifikacije. Nije se uvek jednostavno snaći u razabiranju pojedinih sistema ili

grupa sistema. Ĉesto i razliĉita imena jednog sistema oteţavaju njegovo razumevanje.

127

Negde će se jedan isti sistem zvati sistem alternativnog glasa ili dopunskog glasa a negde

preferencijalnim glasanjem. U SAD alternativni glas slovi kao "instant run-off" glasanje.

Obim i mozaik elemenata izbornog sistema su zaista bogati. Pomenimo samo

nekoliko kljuĉnih pozicija: Izborne strukture-sluţbe; biraĉka sposobnost; izlaznost na

izbore; veliĉina parlamenta; izborna administracija; izborna formula pretvaranja glasova

u parlamentarna mesta; izborne jedinice posebno njihova veliĉina; prohibitivna klauzula

za ulazak u parlament. Veliki broj autora nastoji da reducira ovaj široki spektar izbornih

faktora na tri odnosno pet kljuĉnih elementa koji predstavljaju i osnovne razloge ili

izvore razliĉitosti izmeĊu izbornih sistema. To su, kako naglašava, Daglas Ray: Prvo,

metod prevoĊenja glasova u parlamentarna mesta; Drugo, veliĉina izborne jedinice ( da li

su jednoĉlane ili višeĉlane). Što su one veće, veća je šansa za male partije da budu

reprezentovane i veći je oĉekivani stepen proporcionalnosti. Treće, struktura ballot-a-

izbornog listića. Da li listić omogućava samo tajno glasanje za jednu opciju ili on dopušta

neki stepen izbora unutar ili izmeĊu partija ili kandidata ( kao u alternativnom glasu,

dopunskom glasu ili STV). Tome bi se moglo dodati i dve sledeće pozicije. Ĉetvrto,

veliĉina parlamenta. Što je veći parlament, veća je šansa za male partije da budu

reprezentovane i viši je oĉekivani stepen proporcionalnosti. Peto, vaţan element valja

videti i u prohibitivnoj klauzuli. Moţe se pretpostaviti da s njenim povećanjem

proporcionalnost opada.

Od toga kako će se sloţiti ti elementi u jednu celinu zavisi velikim delom karakter

izbornog sistema. Pri tome, valja imati u vidu da neka na prvi pogled sitna, više tehniĉka

i proceduralna, izborna pravila i naĉin njihovog izvoĊenja mogu imati veliki znaĉaj u

konaĉnim efektima izbornog procesa. O njima mnogi politiĉki istraţivaĉi i teoretiĉari ne

vode mnogo raĉuna usled obraćanja glavnih smerova paţnje na ona krupnija izborna

pitanja i probleme poput veliĉine izborne jedinice, opšteg karakter izbornog metoda ili

prohibitivne klauzule. Za razliku od njih, partijski i drţavni izborni praktiĉari odnosno

odreĊene administrativne izborne krtice savršeno poznaju najtamnija mesta izbornog

lavirinta i naĉine na koje se jedan teorijski i normativno visoko rangirani makro izborni

princip-sistem moţe modelirati, izigravati pa i polomiti u neiscprnim mogućnostima

manipulacija u njegovim mikro ćelijama i davati sasvim razliĉite efekte od onih

oĉekivanih. Ova sposobnost i veština sofisticiranih izbornih kleptomana postaje

128

vremenom ne samo najbolji naĉin da se zadobije naklonost partijskih bosova i zavidan

rejting u partijkoj nomenklaturi, već i neka vrsta igre, zabave i nadmetanja izbornih

inţenjera u jednoj profitabilnoj iako legalno gledano sumnjivoj aktivnosti. Oni danas

mnogim politiĉkim ĉelnicima i vlastodršcima deluju atraktivnije nego ĉak i onaj inaĉe

visoko vrednovan i traţen pozadinski partijski kadar mlaĊanih pevaĉica ili manekenki.

Najĉešće se izborni sistemi klasifikuju prema stepenu proporcionalnosti odnosno

prema tome u kakvom je odnosu broj glasova prema broju parlamentarnih mesta.

Klasifikacija izvedena po tom osnovu daje oko desetak glavnih formula koje se mogu

grupisati u tri osnovne šire vrste: većinski-pluralni, semi-proporcionalni ili mešoviti i

proporcionalni. Sve ove tri vrste imaju i svoje podvrste i svi oni utiĉu na karakter

politiĉkog sistema.83

U razvijenim zemljama najĉešće je korišćen proporcionalni sistem.

To pokazuje i ĉinjenica da u 12 od 22 razvijene zemlje postoji proporcionalni sistem,

dok se u šest drugih zemalja koriste neke varijante proporcionalnog, a u svega ĉetiri

zemlje funkcioniše većinski sistem. Ĉetiri nemaju proporcionalni sistem. MeĊu te ĉetiri

zemlje je Francuska. Ali Francuska je izbegla defekte jednoĉlanih izbornih jedinica tako

što je obezbedila da u izbornim jedinicama u kojima nijedan kandidat nije dobio

apsolutnu većinu glasova, druga runda izbora bude organizovana izmeĊu dva kandidata

koji su dobili najviše glasova. Trka u dve runde ili dupli balot sistem (run of, two-round,

doble-ballot system), kako se najĉešće zove, obezbeĊuje da svi ĉlanovi budu izabrani sa

većinom glasaĉa u njihovim izbornim jedinicama. Tri od ĉetiri neproporcionalna sistema

su first-past-the-post, pluralni sistemi u jednoĉlanim izbornim jedinicama ( SAD,

Ujedinjeno kraljevstvo, Australija).

U novo formiranim zakonodavnim telima Škotske i Velsa u Ujedinjenom

kraljevstvu je tradicionalni većinski sistem zamenjen sa proporcionalnim sistemom u

izborima 1999.84

Ĉetiri partije su dobile mesta u Škotskom parlamentu i takoĊe ĉetiri u

Velškom parlamentu. Interesantno je da je Nezavisna komisija, koju je formirala

Laburistiĉka partija 1997 sa zadatkom da predloţi alternativu većinskom fisrt past the

post sistemu, predloţila u godišnjem izveštaju da se poslanici Donjeg doma u

83

A. Blais, "The Classifiication of Electoral Systems", European Journal of Political Research", 16, 1,

1988, str. 99-110; B. Reilly, Democracy in Devided Societies, Cambridge University Press, Cambridge,

2001, 14-19. 84

R. Dahl, How Democratic is the American Constitution? Yale University Press, New Haven, 2003

(2002).

129

Ujedinjenom kraljevstvu biraju proporcionaim sistemom. Nije iskljuĉeno, kako Dal

predviĊa, da će Ujedinjeno kraljevstvo preći na proporcionalni sistem. Što se tiĉe SAD, ni

legislature ni Vrhovni sud ne dopuštaju da se ozbiljno raspravlja o nekim fromama

proporcionalne reprezentacije kao o mogućoj alternativi. Dal se pita da li bi bilo bolje

razmisliti o proporcionalnom i višepartijskom sistemu nego glavu zavlaĉiti u pesak. Zar

ne ţelimo, kaţe on, da razmatramo neke prednosti višepartijskog sistema. Ovaj odmereni,

ali ne i uplašeni, teoretiĉar i analitiĉar neće da kaţe da bi to bilo nuţno usvojiti već samo

konstatuje da nadleţni nisu skloni da to razmatraju. On, uzgred, savetuje da se izabere

izborni sistem koji najbolje sluţi demokratskim ciljevima.

Neki mešoviti sistemi ne retko se svrstavaju u proporcionalne sisteme. Svi ovi

tipovi izbornih sistema imaju svoje dobre i loše strane. Ni jedan od njih nije idelan i

opredeljenje za jedan, drugi ili treći model izbornog sistema je najĉešće determinisano

praktiĉnim razlozima posebno izgledima za uspeh. U svemu tome, kako je opšte poznato,

uloga novca ima kljuĉnu, iako ne uvek i presudnu, ulogu.

Ako bi se ţelelo sumirati znanje i iskustvo u oblasti izbora i izbornih sistema,

trebalo bi svakako reći sledeće. Prvo, nema idealnih izbora odnosno izbornog sistema.

Razliĉiti sistemi deluju u razliĉitim okolnostima i ne mogu ili retko mogu imati istovetna

svojstva. Zato bi, ĉini se, trebalo reći da i jedni i drugi i treći tipovi izbornih sistema

imaju svoje dobre i loše strane i da ĉesto njihove prednosti ili manjkavosti nisu izraz

karaktera izbornog sistema koliko uslova ili okolnosti u kojima se odvija izborni proces.

Treba svakako reći da su proporcionalni izbori ĉešći u zapadnim razvijenim

demokratijama, ali ni da većinski sistemi nisu retkost. U nekim zemljama su se

smenjivali većinski i proporcionalni sistemi. Tako je Francuska 1985 menjala sistem

izbora u dve runde sa proporcionalnim sistemom ( koji je inaĉe od 1946-1958 bio na

snazi) da bi već 1986 vratila dvokruţni većinski sistem. Sliĉne stvari dešavale su se i u

Italiji. Ona je menjala izborni sistem 1992 za izbor Senata tako što je uvela mešoviti

sistem po kome se 75% senatora bira po većinskom a 25% po proporcionalnom metodu.

Ista promena uvedena je 1993 za poslanike predstavniĉkog doma: 75% ĉlanova

parlamenta bilo je birano po većinskom sistemu ( (winner-take-all), a 25% po

proporcionalnom sistemu (sistem lista) u regionalnim izbornim jedinicama. Ova priliĉno

arbitrerna i pristrasna izborna praksa i pravila nuţno vode do onog kljuĉnog, a

130

zamagljenog, pitanja koje je Štajner definisao kao meta pravila: pravila o tome kako

ustanoviti pravila.85

Od svih deset navedenih izbornih sistema samo tri omogućavaju biraĉima da po

svom izboru rangiraju kandidate na glasaĉkom listiću i po tome se nazivaju

"preferencijalni" sistemi. Ukoliko im ne uspe prva referenca oni se mogu opredeliti za

neko drugo rešenje. To su: alternativni glas (alternative vote), dopunski glas (

supplementary vote) i pojedinaĉno transferabilni glas ( single transfrable vote). Prva dva

su većinski, a treći je proporcionalni sistem.

D. Ograniĉenja mogućnosti izbora

Makoliko izborni sistemi bili razvijani tokom vremena, ostalo je priliĉno crnih

rupa u njihovom funkcionisanju. Pritom, ne treba misliti da su zapadne demokratije

osloboĊene svih prepreka za poštene i fer izbore. Izborne manjkavosti se mogu javiti u

više ravni i biti razliĉite. Mnoge od tih prepreka i nepravilnosti u vidu manipulacija,

neregularnosti ili sluĉajnih grešaka se najĉešće tek kasnije otkrivaju.

Ovde će biti reĉi samo o nekima od tih ograniĉenja. U jednu grupu spadaju

prepreke ili ograniĉenja koja se tiĉu mogućnosti pojedinaca da slobodno i kvalifikovano

uĉestvuju na izborima. Druga vrsta ograniĉenja tiĉe se širine izborne ponude. Treće više

posredno oraniĉenje treba videti u politiĉkoj relevantnosti izbora. Ĉetvrtu vrstu

ograniĉenja moguće je naći u ljudskim greškama.

Ograniĉenja koja se tiĉu mogućnosti pojedinaca da kvalifikovano uĉestvuje u

izborima su brojna i razliĉita. Tu su pre svega: defektni izborni listići; nekompletni i

netaĉni biraĉki spiskovi; iskljuĉivanje registrovanih biraĉa; netaĉnosti u prebrojavanju;

odreĊeno tabuliranje i izveštaji o glasovima. Ova ograniĉenja se javljaju kako u

predsedniĉkim tako i u parlamentarnim izborima, kako na lokalnim tako i na višim

nivoima odnosno nacionalnom nivou jednog sistema.

Od toga valja pre svega pomenuti poznata ograniĉenja nad biraĉkim pravom. Sve

do druge polovine 20 veka ĉak i u razvijenim zemljama dobar deo odrasle populacije (

ţene u Švajcarskoj, Aboridţini u Australiji..) nije imao biraĉko pravo. I neka druga

ograniĉenja su se zadrţala sve do naših dana.86

U nekim zemljama i pored formalnih

85

J. Steiner, European Democracies, Longman, New York, 1998. 86

Vidi: K. Cordell, Ethnicity and Democratization in New Europe, London, Routledge, 1999.

131

ustavom peopisanih biraĉkih prava, u praksi se onemogućava ostvarivanje toga prava (u

Indiji se u mnogim mestima ne dozvoljava "nedodirljivim da glasaju). U jednoj staroj

drţavi i demokratiji u trci za gradonaĉelnika Pariza vrelog leta 2000 isplivali na površinu

glasovi o pojavi fabrikovanja laţnih spiskova u izborima 1997 u kojima su uĉestvovali

gradonaĉelnik Pariza i njegova supruga kao i niz drugih visokih funkcionera. Naime, u

svom kazivanju u policiji generalni sekretar opštine Petog arondismana je detaljno

objasnio da je Ţan Tiberi pobedio svog rivala socijalistu tako što je u rezervi imao 3.015

glasova laţnih biraĉa. Operacija je izvedena tako što je druţina oko kandidata degolista

Tiberia svojim prijateljima i poznanicima, koji inaĉe ne stanuju u Petom arondismanu,

uputila pozive za predstojeće glasanje na adrese u tom arondismanu i registrovala ih kao

svoje biraĉe. Oko ove prevare vodile su se ţuĉne rasprave, ali je Ustavni savet, pod

palicom svog predsednika Rolana Dime, utvrdio da je glasanje bilo "delimiĉno"

neregularno, što znaĉi, ne u meri da bi se oni poništili i ponovili. Sliĉne pojave dešavale

su se i u nekim drugim arondismanima.

Ako se sve to moglo zapaziti na "lokalnom" nivou, onda je logiĉno oĉekivati da

će se sliĉne radnje dešavati još u većoj i oštrijoj formi i na višim nivoima. Ovakvi darovi

Predsednika Ustavnog saveta degolistima vraćani su opraštanjem ili zatvaranjem oĉiju

degolista prema finansijskim mahinacijama i malverzacijama pomenutog predsednika

najviše institucije pravde u zemlji. Policijska istraga je nastavljena u nekim

arondismanima povodom laţnih biraĉkih spiskova.

Ne mali broj ograniĉenja moguće je naći i u SAD dvadesetog veka. Ĉak na

zalasku dvadesetog veka (1994) postojalo je na desetine miliona neregistrovanih odraslih

biraĉa ( od tada je taj broj znatno smanjen zbog uprošćene procedure registracije). Već

smo videli kakvi su promašaji odnosno greške pa i manipulacije moguće na primeru

ameriĉkih izbora 2001 godine. Oĉigledno navrtanje vode na mlin Republikanaca u

otsutnom odmeravanju snaga, i to u drţavi u kojoj je Guverner stric budućeg pobednika,

bi zasigurno bili drukĉije tretirani u nekoj slabijoj ili manje razvijenojoj naroĉito

balkanskoj zemlji. Nije iskljuĉeno da bi ta zemlja zbog toga mogla da dobije i sankcije. U

kolevci parlamentarizma Velikoj Britaniji, Bler objavljuje dan odrţavanja izbora u jednoj

osnovnoj školi i time praktiĉno menja dosadašnju praksu da se to po odreĊenoj proceduri

objavljuje pred vladinom zgradom u Dauning stitu 10. Ovo bi se u nekoj

132

postkomunistiĉkoj zemlji, ako bi tako odluĉila briselska petnaestorica, tretiralo kao

politiĉki skandal.

U SAD dominantna partija u legislaturama pojedinih drţavica prekraja granice

izbornih jedinica. U toku britanskih parlamentarnih izbora od 7 juna 2001 godine

utvrĊeno je da je bilo kraĊe glasova u nekim sredinama. Policija je pokrenula istragu u

Bredfordu gde je po svoj prilici bilo manipulacija sa glasanjem putem pošte. Teško je i

poverovati da se u zemlji poput Velike Britanije moţe desiti ono što je objavio

"Independent on sunday" da su mnogi graĊani došli da glasaju, da bi im zatim bilo reĉeno

da su već glasali poštom i pored toga što oni o tome nisu imali pojma. Ko bi mogao da

veruje da su u jednoj takvoj zemlji aktivisti išli po kućama i ljude prisiljavali da glasaju

poštom iako oni to nisu hteli. To je naroĉito bilo prisutno u nekim krajevima gde ţive

doseljenici iz Pakistana. Ove manipulacije su velikim delo uzrokovane vladinom

promenom pravila glasanja poštom. U trećoj velikoj i razvijenoj zemlji novije

demokratije Japanu, veliki partijski posteri sa velikim portretom novog predsednika

vlade, Đunićira Koizumia, se kradu zbog toga što ogroman broj Japanaca ţeli da to u kući

ima i drţi. Ovu pojavu je teţe protumaĉiti nego one prethodne naroĉito ako se ima u vidu

da je reĉ o jednoj visoko razvijenoj zemlji koja je već zakoraĉila u postmodernizam.

Drugi vid ograniĉenja izbora sastoji se u ograniĉenoj ili dozinaroj ponudi koja se

obilato normira putem prava i podupire masmedijskim putem. Najĉešće se zakonom

odreĊuje koje partije ili grupe mogu da uĉestvuju u izborima. Ĉesto komunistiĉkim i

fašistiĉkim partijama nije bilo dozvoljeno da uĉestvuju na izborima i u nekim razvijenim

zapadnim zemljama ( Nemaĉka..).

Treći vid ograniĉenosti izbora treba traţiti u politiĉkoj teţini ili relevantnosti

izbora. Ovo je moguće u situacijama kad je politiĉka moć kaptirana od posebnih ekstra

parlamentarnih tvorevina, a parlement samo fingira najvišu vlast ili aprobira ono što mu

serviraju stvarni centri moći. Tu je pre svega reć o vanparlamentarnim politiĉko-

ekonomskim sklopovima moći. Kako je ranije reĉeno, izbori imaju malo smisla i znaĉaja

ako ako parlamentarne institucije nemaju odgovarajuću koliĉinu politiĉke moći odnosno

uticaja.

Ĉetvrta mogućnost ibzrnih ograniĉenja sastoji se u pregršti grešaka. Najĉešće se

smatra da su te greške sluĉajne i da one unapred ne determinišu konaĉne rezultate

133

izbora.87

Treba svakako reći da ĉesto i nije lako razluĉiti da li je nešto greška ili

proraĉunata manipulacija. Ipak, za neke propuste se ne bi moglo reći da su sluĉajni. O

tome svedoĉe neki od izbora u najrazvijenijim zapadnim zemljama. Valja još jednom

istaći da su mogućnosti manipulacija i prevara u izborima priliĉno velike i da nijedan

politiĉki sistem, i pored izbornih zakona sa rigidnim kaznama za kršenje odgovarajućih

izbornih propozicija, nije imun na njih.

Tako je podruĉje izborne kampanje odnosno naĉin njenog voĊenja puno vidljivih

ili nevidljivih mrlja. Teško je ili nemoguće naći naĉina ili garancije da se obezbedi

ravnopravnost u medijskim nastupima ili u angaţovanju medija, u prikupljanju sredstava

i mogućnostima da se pokriju troškovi reklamiranja. Sve to utoliko pre što su izborni

troškovi veliki i svakih novih izbora sve veći. I kao u mnogim drugim stvarima, u

izborima novac ima presudnu ulogu, iako ne uvek.

Katkad postoje blaţi naĉini filtriranja partija ili pojedinaca koji mogu uĉestvovati

u izborima: odreĊivanje minimalnog broja pojedinaca koji moraju potpisati partijsku

peticiju pre nego partija istakne kandidata; novĉani depozit koje partija mora platiti a koji

se vraća ako se dobije odreĊeni broj glasova ; krajnji rok do kojega partije moraju podneti

listu svojih kandidata itd.

4. Partije i partijski sistem

Partije i partijski sistemi predstavljaju nesumnjivo prvo poglavlje politiĉkog

sistema. Nije stoga sluĉajno što mnogi udţbenici ili studije koji su posvećeni analizi

politiĉkih sistema poĉinju delom o partijama.

A. Nastanak i bitne komponente partija

Partije su dobrovoljne politiĉke organizacije duţeg trajanja koje se bore za

osvajanje ili odrţavanje politiĉke vlasti radi ostvarenja odreĊenih ideja ili interesa. One

su i stare i nove politiĉke organizacije. Shvaćene u smislu politiĉke polarizacije, one su

nastale još u antiĉka vremena, a neki autori, popu Dţemsa Brajsa, smatraju da su one

saputnici svih politiĉkih poredaka u svim vremenima. U nekom proto-partijskom vidu

87

Shaneen Mozaffar-Andreas Schedler, The Comparative Study of Electoral Governance- Introduction.

International Political Science Review, Vol 23, No 1. 2002.

134

one su postojale u antiĉkoj Grĉkoj, u Rimu, u doba renesanse i u pred-parlamentarnom

srednjevekovlju. U svom modernom, doduše rudimentarnom, vidu partije se javljaju već

u 18 veku da bi puniji izraz dobile u 19 veku i kasnije sa proširivanjem biraĉke populacije

i neposrednijim širim povezivanjem parlamentarnih izabranika i graĊana. Druga

polovina 19 veka, posebno u Engleskoj, predstavlja ubrzani proces širenja biraĉkog

prava, a s njim i parlamentarne reprezentacije i partija kao nuţnog posrednika izmeĊu

parlamenta i izbora. Vremenom su partije sve više postajale ne samo posrednici, već i

kreatori, organizatori i kormilari kako izbora tako i parlamenta.

Partije su nastajale na razliĉite naĉine.88

Negde su se one javljale kao

parlamentarne frakcije. Tako su ameriĉke partije nastale kao grupe parlamentarnih

pristalica Dţefersona i Hamiltona. Drugu osnovu ili izvor partija ĉinili su radniĉki

pokreti. Tako je nastala Laburistiĉka partija u Velikoj Britaniji. U tom sluĉaju je jedna

radniĉka organizacija poţelela da dobije politiĉki identitet i da se bori za osvajanje

politiĉke vlasti. Treći naĉin je nastanak partija iz nacionalno oslobodilaĉkog pokreta

poput Kongresne partije u Indiji. Najzad, razlozi osnivanja partija mogu biti ideološki

odnosno napori i borba da se realizuju odreĊeni ciljevi. Tako su nastale marksistiĉke

odnosno komunistiĉke partije.89

Teško bi bilo poreći da iza svih tih partijskih zaĉetaka

nije stajala i ţelja njihovih organizatora za vlašću.

Bitne komponente partije su ideologija odnosno program, socijalna struktura

odnosno interesi i organizacija.

Jednu od znaĉajnih komponenti partije je njena ideologija odnosno program.

Ideologija je skup ili sistem orijentacija, predstava i uverenja o stvarnom ili poţeljnom

ureĊenju politike i društva. Program predstavlja neku vrstu konkretizacije ideologije ili

njen operativni izraz. Berk i Konstan su na samom startu uoĉili zametke ali i kasnije

kljuĉne crte partija. Da je Berk dobro nazreo ideološki ili programski politiĉki supstrat

tadašnje proto-partijske formacije odnosno grupe moţe se videti iz njegovog odreĊenja

partije kao" grupe ljudi koju ujedinjuje neko naĉelo oko koga se svi slaţu". Tome je

88

J. LaPalambora- M. Weiner, " The Origin and Development of Political Parties", In J. LaPalombara-M.

Weiner, eds. Political Parties and Political Development, Princeton, NJ., Princeton University Press, 1966.

p.3-6. 89

G. S. Mahler, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2003.

135

sliĉno i mišljenje Konstana da je partija "udruţenje ljudi koji ispovedaju istu politiĉku

doktrinu".

U novije vreme moţe se uoĉiti opadajući trend znaĉaja i politiĉke teţine

ideologije. Uz to, u širokom i razuĊenom spektru partija moguće je naći partije sliĉnih ili

preklapajućih ideologija. Iznad svega toga javljaju se i funkcionišu partije nejasnih ili

nebuloznih ideologija kao i partije koje se svesno ili nesvesno ne pridrţavaju

proklamovanih ideologija. Zato, ideologije mogu da budu varljivi znak i put analize

odreĊenih osobina partija. To je i poziv analitiĉarima da budu paţljivi i predostroţni sa

pojedinim slikama koje partije pruţaju o sebi. Isto tako, ne treba mnogo verovati u sliku

koju jedna partija daje o drugoj naroĉito o suparniĉkoj partiji. Analitiĉar će u

prouĉavanju, svakako, uzeti u obzir partijsku ideologiju i program, ali će njihovo

indikativno i atributivno svojstvo tumaĉiti preteţno u poreĊenju s praksom.

Kad je reĉ o interesima i strukturi partije, postavlja se pitanje ĉemu dati prednost:

izgledima partije na uspeh s aspekta ekonomskog razvoja ili zahtevima većine ĉlanstva.

Interesi većine društva i ĉlanstva u velikim partijama leve ili centro leve orijentacije ne

poklapaju se, naroĉito u novije vreme, sa zahtevima jaĉeg srednjeg i višeg posebno

preduzimaĉkog i elitnog sloja društva. Za politiĉku elitu se postavlja pitanje kako

zadovoljiti i jednu i drugu formaciju, jer prva donosi glasove odnosno legitimaciju a

druga omogućava veću akumulaciju i više sredstava za dugoroĉniji ekonomski razvoj.

Pored toga, rigidno i jasno ideološko opredljenje imaće efekta samo ili preteţno na

odreĊene uţe socijalne strukture, dok će nešto fleksibilnije sroĉen program biti u stanju

da privuĉe delove i drugih socijalnih grupacija. U novije vreme, kljuĉna teţnja partije

postaje da privuĉe što više graĊana. Zato se neke partije ĉak deklarišu neutralno poput

cach all partija. One deluju više poput ekonomsko-trţišno nego ideološki motivisane i

usmerene partijske organizacije.

Efekti trţišno modeliranih orijentacija i partija nisu uvek proporcionalni

oĉekivanjima. Naime, njihovi konstruktori isuviše veruju racionalnosti i racionalno

kalkulisanom širem graĊanskom ponašanju biraĉa, a zanemaruju intenzitet socijalnih

podela, snagu strasti, tradicije, porodiĉnog politiĉkog background-a i iracionalnosti u

politiĉkim procesima. Dauns ima delimiĉno pravo kad istiĉe da partije formulišu politiku

da bi pobedile na izborima pre nego što pobeĊuju na izborima da bi formulisale politiku.

136

No, oni ne smeju ići u tome suviše daleko. U celini, moglo bi se reći sledeće: ma koliko

se rastezali ili labavili pa i nestajali ideološki i socijalno-klasni osnovi identiteta, partije,

ĉak i one jaĉe, ĉuvaju neke njegove kljuĉne taĉke, iako se ne oslanjaju samo na njih. A

neki politiĉki sociolozi i dobri poznavaoci odnosa socijalne pa i klasne strukture i

partijskog grupisanja, poput Lipseta, naglašavaju da su klase bitna osnova politiĉkih

razlika.

Što se tiĉe organizacije, nije teško zakljuĉiti da je to jedno od osnovnih svojstava

partije. Organizacijom se obezbeĊuje kako unutrašnja meĊusobna komunikacija

partijskog ĉlanstva i frakcija, tako i spoljna komunkacija sa domaćom i stranom

okolinom kao i unutrašnja partijska hijerarhizacija sa raspodelom nadleţnosti i manjom

ili većom partijskom disciplinom. Drugim reĉima, organizacija je jedno od osnovnih

sredstava odrţavanja partijske kohezije. O tome će kasnije biti nešto više reĉi.

B. Kritika partija

Nema uvek saglasnosti oko nuţnosti postojanja partija ili njihove korisnosti za

funkcionisanje i razvoj demokratskog politiĉkog sistema.

a. Negativna kritika partija

Negativna kritika partija ide u više smerova. Prvo, partije su, kako im samo ime

kaţe parcijalne ili parcijalno interesno orijentisane politiĉke organizacije. Usled te

parcijalnosti one nisu sposobne da prestavljaju i izraţavaju opštu narodnu volju. I više od

toga, one ne samo da nisu sposobne da grade i izraţavaju opštu volju nego su aktivni

faktor podela i prema tome dezagregacije i konfliktnosti društva i politike. Orijentisani

samo ili prvenstveno na osvajanje ili oĉuvanje vlasti, partijski poslenici stvaraju i

razvijaju neku vrstu partijskog fundamentalizma i zaslepljenosti koji oteţavaju

konstruktivnu i argumentativnu raspravu koja treba da proizvede odgovarajuća rešenja.

Ovaj kritiĉki odnos prema partijama dolazi iz razliĉitih struja pre svega individualistiĉko

liberalnih, anarhistiĉkih, populistiĉkih, elitistiĉkih i tehnokratskih odnosno tehno-

menadţerskih. Ove orijentacije smatraju da bi njihov projekat funkcinisanja društva i

politike, koji se mogu videti iz pomenutih struja, bio bolji.

Sledeći smer kritike ima u vidu prenaglašenu ulogu partija koja vodi u neku vrstu

partokratije. Partokratski poredak moţe biti dobra ulaznica za neku vrstu autoritarnog

poretka. One su kolonizovale i svele parlamentarnu instituciju na partijski privezak bez

137

relevantnije autonomije i mogućnosti većeg uticaja na proces i rezultate politiĉkog

odluĉivanja.

Treće, okrenute i angaţovane pre svega na osvajanje i li odrţavanje vlasti, partije

gube smisao i sposobnost razumevanja i promovisanja razvojnih potreba i strategija

jednog društva i politike. Njihova vrednosna i kognitivna mapa ima drukĉije akcentiranje

i promovisanje pojedinih pozicija društva. Tehnika vlasti postaje primarna a razvoj

društva i demokratije sekundarna preokupacija partija.

Ĉetvrto, partije su u novim uslovima izgubile one kljuĉne funkcije koje su ranije

imali. Mas-mediji su faktiĉki preuzeli njegove najznaĉajnije funkcije tako da su partije

postale suvišne.

Najzad, kao jednu od neuralgiĉnih taĉaka partija, kritiĉari navode njihovu

unutrašnju dobrim delom autoritarnu organuzaciju. Ovom krugu kritiĉara pripadaju

poznati politiĉki analitiĉari od Roberta Mihelsa90

do Mojzesa Otrogorskog91

.

Organizacija partije postaje mašinerija pretvaranja borbe za vlast i ĉuvanje vlasti u neku

vrsta samosvrhe. Partijska organizacija postaje polje na kome se najlakše formira

hijerarhija a hijerarhija traţi birokratiju, kao što i jedno i drugo, traţe i stvaraju voĊu.

Nuţan pratilac takve partijske logike je konformizam koji oteţava ili smanjuje

racionalnost i razvojne potencije partije.

b. Odbrana i funkcije partija

Na strani odbrane bolje reći promovisanja partija stoji mnogo veći broj autora

nego na strani njihovog osporavanja. To se moţe najbolje uoĉiti iz brojnih funkcija koje

zastupnici partija istiĉu. Pomenimo neke vaţnije od funkcija partija u zapadnim

pluralistiĉkim demokratijama.

Prvo, valja pomenuti njihovu integrativnu ili agregirajuću ulogu. One povezuju

interese brojnih i razliĉitih grupa u šire globalne zahteve. Drugo, delujući na

usaglašavanju suprotstavljenih ideja i interesa, one obavljaju u izvesnom smislu i

mirotvornu ulogu. Treće, partije vrše ne samo artikulirajuću i integrativnu već i kreativnu

ulogu time što pretvaraju parcijalne interese pojedinih grupa u globalne politiĉke zahteve

i strategije razvoja. Time se omogućava izbor odnosno opredeljene graĊana za odreĊene

90

R. Michels, Sociologija partija u Savremenoj demokraciji, Zagreb, Informator, 1990. 91

M. Ostrogorski, Demokratija i politiĉke partije, Beograd, Napredak, 1921.

138

opcije, a time i racionalizacija politiĉkog procesa. Ti zahtevi dobijaju i odgovarajuću

politiĉku teţinu, a time i veće šanse za realizaciju, s obzirom da iza njih stoji odreĊena

partijska moć. Ĉetvrto, partije predstavljaju koncentrisani i prepoznatljivi subjekt

politiĉke aktivnosti, odgovornosti i efekata koji omogućavaju graĊanima da na sledećim

izborima daju ili uskrate podršku i poverenje nekim od njih. Time se proširuju

mogućnosti demokratske kontrole nad vlašću. Peto, partije omogućavaju predstavljanje

odreĊenih socijalnih skupina ili regiona. Sam fakat predstavljanja moţe da znaĉi mnogo

pojedinim politiĉkim aspirantima ĉime se znatno utiĉe na smirivanje politiĉke scene.

Šesto, partije omogućavaju participaciju širokog krugova graĊana u politici. Sedmo,

vaţna je uloga partija u regrutovanju i obuĉavanju kadrova za obavljanje odreĊenih

politiĉkih liderskih poslova. Osmo, formulisanjem svojih globalnih politiĉkih zahteva i

strategija, politiĉke partije uprošćavaju politiĉki proces i omogućavaju najširim slojevima

i graĊanima izbor izmeĊu pojedinih politiĉkih opcija i strategija razvoja. Deveto, partije

su znaĉajni faktori koji omogućacaju delovanje nekih kljuĉnih demokratskih institucija i

instituta u modernim društvima. Teško bi bilo i zamisliti a kamoli organizovati efikasno

funkcionisanje parlamenta ili izbora bez politiĉkih partija. Deseto, partije omogućavaju i

odgovarajuću komunikaciju personalnih nosilaca politiĉke vlasti i društva odnosno

baziĉnih društvenih grupa. Najzad, partije i partijski sistem omogućavaju i voĊenje

odreĊenih organizovanih debata o kljuĉnim pitanjima razvoja društva i na taj naĉin

predstavljaju znaĉajan faktor racionalizacije politike i politiĉkog odluĉivanja.

c. Umereno opadajuća uloga partija

Iz pomenutih funkcija moţe se uoĉiti da je prethodno izloţena kritika partija

preterana. Uprkos mnogim prognozama da će partije tako brzo nestati, partije su

preţivljavale raznovrsne krize i pokazale mnogo veću vitalnost nego što su to mnogi

kritiĉari pretpostavljali. U prethodnom navoĊenju funkcija partija, ukazali smo

istovremeno i na znaĉaj i nuţnost partija u savremenom društvu. One su na neki naĉin i

progresivni iskorak u razvoju demokratije, ali i cena koju demokratija mora da plaća.

Ovu protivreĉnu prirodu partija dobro je izrazio Tokvilj kad je rekao da su partije jedno

zlo koje je inherentno slobodnim sistemima vladavine.

Nama se ĉini da bi, bar za sada i za neko predvidljivo vreme, bilo iluzorno

govoriti ili zahtevati uklanjanje partija iz institucionalnog sklopa demokratske politike i

139

politiĉkog sistema. Ono što je moguće, a ĉini se i nuţno, jesu zahtevi da se partije u

mnogo većoj meri adaptiraju humanistiĉkim i demokratskim zahtevima i potrebama

društva i ĉoveka i da se smanji njihova politiĉka moć.

Na osnovu nekih indikatora zaista se moţe zakljuĉiti da rejting, pa i uticaj, partija

opadaju. Najĉešće se navode sledeći razlozi za to. Prvo, izlaznost na izbore je sve manja.

Tako u 18 od 20 bogatih zemalja tekuća izlaznost je niţa nego što je bila 1950tih godina.

Interesantno je i zapaţanje nekih analitiĉara da je pala izlaznost u zemljama u kojima su

partije slabe. To je sluĉaj sa Švajcarskom u kojoj referendumi oduzimaju deo partijskih

angaţmana, a zatim sa Amerikom i Francuskom u kojima su zbog predsedniĉkog

odnosno polupredsedniĉkog sistema izbori više kandidatski nego partijski centrirani ili u

Japanu gde su su politiĉke lojalnosti vezane više za frakcije nego za partije. Isto tako,

moţe biti interesantno da u Skandinaviji gde su klasno bazirane partije još uvek relativno

jake, izlaznost je još uvek velika od 1950.

Drugo, graĊani se sve više interesuju i briţe za svoje privatne stvari. Treće,

politika postaje sve više sekularna i manje ideološka, a to znaĉi i sa manje naboja

konfliktnosti. Stare lojalnosti graĊana usmerene na odreĊene vrednosti zamenjene su

opredeljenjima za odreĊene praktiĉne aktivnosti politike. U Americi 1960tih godina dva

od pet biraĉa smatralo je sebe jakim demokratama ili jakim konzervativcima. Od 1996

manje od jednog od trojice tako misli. Procenat britanskih glasaĉa koji su izjavili da

imaju "vrlo jak" afinitet za jednu partiju pao je od 44% na 16% izmeĊu 1964 i 1997. I u

drugim razvijenim demokratijama moguće je primetiti sliĉne pojave. Mnogi smatraju da

opadanje lojalnosti graĊana gura graĊane prema ideološkom i politiĉkom centru. Zbog

toga socijal-demokratske partije su se u novije vreme uţurbano pomerale prema centru.

Tako su se kasnih 1950 nemaĉki socijaldemokrati odrekli marksistiĉkih korena u cilju

delovanja i imidţa kao Volkspartei koja se obraća celom narodu. Sliĉno je i sa britanskim

"novim" laburizmom koji više ne tretira sebe kao politiĉko oruţje britanske radniĉke

klase ili sindikata. I u nešto daljoj Americi Klinton je nastojao da se Demokratska partija

pomeri prema biznisu i slobodnoj trgovini.92

No, ako se na osnovu pomenutih pojava i procesa moţe zapaziti izvesno opadanje

uloge i uticaja partija, ne bi trebalo zakljuĉiti da će se taj trend pojaĉavati i voditi kraju

92

C. Soe, ed. Comparative Politics, McGrew-Hill/Dushkin, The United Statesof America, 04/2005. p. 67.

140

partijskog kompleksa. Nama se ĉini da je to više indikatoor i upozorenje da partije treba

da se u neĉemu menjaju odnosno drukĉije ponašaju.

Ĉetvrto, neki smatraju da bi valjalo uzeti u obzir i nastanak post-modernistiĉkog

odnosno postmaterijalistiĉkog doba koje se okreće novim vrednostima i novim zahtevima

poput potrošaĉkog društva, pitanjima sredine, liĉnoj moralnosti i drugim vrednostima

koje nadilaze levo-desne podele i logiku. Peto, mas-mediji su već preuzele neke funkcije

koje su partije do skoro obavljale.Tako britanski profesor King istiĉe :" Baš kao što su

radio i televizija najvećim delom ubili prodavca (salesman) od vrata do vrata tako su oni

uveliko ubili staromodnog partijskog radnika". Šesto, valja pomenuti pretnju partijama od

strane interesnih grupa i grupa za pritisak.

Sedmo, vidno je i opadanje ĉlanstva od 1980tih godina. To je naroĉito izraţeno u

kategoriji mladih osoba. Indikativan je u tom pogledu primer Velike Britanije u kojoj su

Laburistiĉka partija od oko 830.000 ĉlanova koliko je imala 1964., a Konzervativna oko

2.000. 000 koliko su imali 1964 pali na u prvom sluĉaju na 420.000 a u drugom na

400.000 ĉlanova. Postoje, naravno, izvesne razlike meĊu zemljama, ali je taj trend opšti u

najvećem broj njih.

No, neke druge i drukĉije ĉinjenice upozoravaju da ne treba izvoditi konaĉne

zakljuĉke na osnovu pomenutih pojava. Valja imati u vidu da partije drţe neke od

kljuĉnih politiĉkih funkcija u društvu. Pored toga, ako slabe naroĉito u brojnosti ĉlanstva,

one, kako primećuju neki analitiĉari, ĉak i jaĉaju u finansijskom smislu i u organizaciji.

Mnoge su uspele da proguraju zakone koji im dodeljuju odreĊene svote novca iz

drţavnog budţeta. U Nemaĉkoj novĉana pomoć federalnim partijama za kampanje se

utrostruĉila izmeĊu 1970 do 1990. Partije sada primaju izmeĊu 20" i 40% svojih prihoda

iz javnih fondova. Interesantno je da se partijska situacija promenila ĉak i u SAD.

Partijske aktiviste na nekim podruĉjima zamenjuju plaćeni profesionalci od kojih se

oĉekuje veća efikasnost i politiĉki uĉinak. Partije preuzimaju neke vidove organizovanja

donatorske aktivnosti u svrhu prikupljanja novca za partije, kooperaciju pa i pravljenje

nefomalnih saveza sa mnogim drugim nepolitiĉkim organizacijama.

Ĉesto se govori ili prepostavlja da bi mas-mediji mogli preuzeti funkcije partija.

MeĊutim, ne uzima se u obzir bliska saradnja partija i medija i sposobnost partija da neke

svoje ciljeve posebno uticaj na svoje ĉlanstvo i javnost postiţu upravo uz pomoć meduja.

141

U tu svrhu partije u novije vreme koriste razne afirmisane reklamne agencije ( Margaret

Taĉer je 1979 koristila Saatchi and Saatchi,a Bler je uz svoje skute organizovao medijski

punkt sa poznatim ekspertima od kojih je više oĉekivao nego od odreĊenih formalnih

parijskih tela).

Uz to, ne treba ispustiti iz vida ĉinjenicu da partije kontrolišu drţavni aparat.

Partija je onaj siguran put kojim se dolazi na drţavne funkcije.

Iz svega toga moţe se zapaziti da postoji izvesno opadanje uloge i uticaja partija,

ali ne bi trebalo izvoditi zakljuĉak da će se taj trend pojaĉavati i voditi kraju partijskog

kompleksa. Nama se ĉini da je to više indikator i upozorenje da partije treba da se u

neĉemu menjaju odnosno drukĉije ponašaju nego da nestaju. Štaviše, moglo bi se reći da

partije još uvek imaju višak politiĉke moći i da bi trebalo da demokratski i ustavni sistem

naĊu naĉina da bar u izvesnoj meri ograniĉe njihovu moć. Po sebi se razume da je to

nemoguće realizovati samo sa ili u nivou politiĉkih institucija već i stvaranjem povoljnih

dubljih socijalnih i kulturnih pretpostvki za to.

D. Proces konvergencije partija

U novije vreme primetno repozicioniranje partija na poltiĉkoj sceni. To se dešava

ne samo u zemljama velikih politiĉkih gibanja, poput Italije, već i u zemljama kakvo je

Ujedinjeno kraljevstvo, u kojima postoji stabilan politiĉki i partijski sistem. Interesantno

je da se ne samo Laburistiĉka partija u novije vreme pomera prema centru i desnom delu

spektra, već i da se Konzervativna partija pomera, po nekima, ĉak i levije od Novih

laburista.93

Lider konzervativaca (Hague) je isticao da teţi modernom kapitalizmu koji

prijateljski favorizuje biraĉe. Partijski zamenik lidera Konzervativaca Peter Lilley je u

jednom govoru 1999 rekao da je verovanje u slobodno trţište jedva ikad bilo deo

konzervativne filozofije i da su konzervativci prihvatili da će drţava uvek igrati

dominirajuću ulogu u finansiranju drţave blagostanja, posebno zdravstva i obrazovanja.

To je u javnosti odjeknulo kao bomba. Mnogi su, naroĉito u štampi, dali tome veliki

publicitet. Neki su ĉak te njegove reĉi nazvali "Torijevska taĉka ĉetiri" ("Tory Clause

Four").

93

L. Robins, William's Search for the fourth way, Talking Politics, Vol.12. No 1, 1999. Hague se pomera

prema Modernom konzervativizmu koji prijateljski favorizuje biraĉe.

142

To je, u stvari, bilo nešto što je analogno Blerovoj reviziji taĉke ĉetiri Statuta

partije. Kao što je Bler stavio taĉku odnosno uklonio partijske ambicije za ukupnu

nacionalizaciju, tako je Lilley oznaĉio kraj bilo kakvih konzervativnih aspiracija za dalju

privatizaciju welfare-a. To je, naravno, izazivalo i podele unutar Konzervativne partije.

Dok su neki konzervativci slavili Taĉerkinu dvadesetgodišnjicu dolaska na vlast u

Hiltonu, Lilley je sahranjivao taĉerizam u Carlton-u. Ne treba zaboraviti da je Lilley bio

bivši taĉerista, ali je nakon toga govorio u korist i u ime Haguea. Malo kasnije je Hague u

nešto više elaboriranom govoru za Times rekao (23 apr. 1999): "Konzervativci smatraju

da je fundamentalni princip da svi mi dugujemo obaveze prema našim ĉlanovima društva,

ukljuĉujući one koji su siromašniji, manje zdravi ili obrazovno neprivilegovani. Iako nam

javno-privatno partnerstvo moţe pomoći u tim obavezama, slobodno trţište neće po sebi

ispuniti te obaveze.. jedini odgovor je da veći deo zdravstvene nege, kao i obrazovanje i

welfare, mora biti finansirano iz opštih poreza i uopšte dostupno". To bi i za torijevce bio

ĉetvrti put.

Neki su u tome videli "crveno" obojene smerove politike. Pravi ili radikalni

taĉerovski konzervativizam smatra da nema vraćanja nazad i da zdravstvena nega i

obrazovanje moraju biti ukljuĉeni u šire trţište. Kad su dali taj govor Taĉerovki pre

veselja u njenu ĉast, ona je to shvatila kao uvredu. U stvari, Hague je sa svojim

istomišljenicima nastojao da pomenutu sveĉanost iskoristi za promociju svoje ideje, jer je

procenio da se veliki deo biraĉa plaši od konzervativaca da će ukinuti welfare davanja

odnosno da će uvesti privatnu zdravstvenu zaštitu, privatne penzije i finansiranje

obrazovanja.

E. Tipovi partija

Suvišno je trošiti mogo reĉi na dokazivanju da postoji ekspanzija i raznovrsnost

partija u savremenom svetu. Razliĉitosti partija su uslovljene brojnim faktorima od

socijalne i ekonomske strukture, preko stepena razvijenosti društva, do tradicije i kulture

datih zemalja. Nije se uvek lako snaći u toj šumi partijskog drveća i "drvenarije".

Istraţivaĉi se sluţe razliĉitim sredstvima i metodama u interpretaciji partijskog fenomena.

Klasifikacija partija i partijskih sistema predstavlja uobiĉajen metodološki instrument

sakupljanja i razvrstavanja partija prema odreĊenim kriterijuma. Već sama brojnost

klasifikacija partija ukazuje na sloţenost partijskog fenomena. Ne pridaju svi analitiĉari

143

jednaku teţinu i znaĉaj odreĊenim svojstvima i funkcijama partija. To ĉesto zavisi od

šireg teorijskog okvira i prepostavki kojima se veliki delom funkcionalizuje partijski

kompleks.

Partije se mogu razvrstati ili klasifikovati po razliĉitim osnovama. Tako se po

osnovu socijalne strukture, realne ili adresirane, mogu razlikovati graĊanske, radniĉke,

seljaĉke, nacionalno-nacionalistiĉke i verske. Deverţe je, na osnovu strukturalnog

kriterijuma, pravio razliku izmeĊu masovnih i kadrovskih partija. Za masovne partije

regrutovanje ĉlanstva je osnovna aktivnost partije. "Bez ĉlanstva, kaţe Diverţe, partija bi

liĉila na uĉitelja bez Ċaka".94

Uz to, finansije se u tom tipu partija oslanjaju na ĉlanarinu

ĉlanstva. Kadrovske partije su drukĉijeg karaktera. One postiţu selekcijom ono što

masovne partije postiţu brojem.95

S obzirom na to da li su partije okrenute prema izraţavanju odnosno

predstavljanju interesa ili prema kreiranju i usmeravanju interesa i zahteva moguće je

razlikovati partije predstavljanja i partije integracije.96

Sartori vizira priliĉno razuĊenu

petokraku klasifikaciju: nemaksimirajuće ili posmatraĉke partije, ideološke partije,

odgovorne partije koje razikuju svoju politiku i maksimiranje glasova, responzivne

partije koje favorizuju izbornu pobedu i neodgovorne odnosno demagoške partije koje su

usmerene na maksimiranje glasova.97

Neke novije klasifikacije, na osnovu kriterijuma

brojnosti, strukture, karaktera unutrašnjih odnosa posebno onih izmeĊu voćstva, ĉlanstva

i biraĉa, razlikuju više tipova partija.

U priliĉno bogatoj klasifikacijskoj punudi niza novijih autora valja istaći sledeće

partije: kadrovske, masovne, sveobuhvatne, kartelske, liderske i profesionalne partije.

Protekom vremena, naroĉito posle drugog svetskog rata i u toku prosperitetnog

perioda nakon 1960tih godina dolazi do opadanje oštrih ideoloških i politiĉkih

polarizacija i konfrontacija, a zajedno s tim i do izvesnih transideoloških vidova

politiĉko-partijskog grupisanja.

Smisao isticanja razliĉitih klasifikacija partija odnosno njihovih razliĉitosti bio je

u nastojanju da se pokaţu bar tri stvari. Prvo, kako sa transformacijom starih ili

94

M. Duverger, Political Parties, New York: Wiley, 1963, p. 63. 95

M. Duverger, Political Parties, New York: Wiley, 1963, p. 64. 96

S. Neuman, ed., Modern Political Parties, The University Of Chicago, Chicago, 1956 ( Esej Neumana:

"Toward a Comparative Study of Political Parties"). 97

G. Sartori, Stranke i stranaĉki sustavi, Politiĉka kultura, Zagreb, 2002 , p. 281.

144

formiranjem novih partija, partijski kompleks postaje sve više inkorporiran u strukturu

vlasti i odvojen od baziĉnih socijalnih struktura. Okupacijom drţave, partije mogu

dovesti do tri veoma negativne posledice. Prvo, partijsko impregniranje i dominacija

drţavom zamenjuje upravljaĉke i razvojne preokupacije drţave sa ideološkim i

kratološkim preokupacijama partija. Drugo, nametanjem partijske dominacije i logike,

partije unose visoku dozu diletantizma u upravljaĉki proces i kad zadrţavaju date

upravljaĉke funkcije. Treće, partije u nekim sluĉajevima predstavljaju izraz ili znak

dekonstitucionalizacije društva. Treba imati u vidu da su partije najvećim delom

ekstraustavne kategorije i da partijska supstitucija drţave znaĉi oslobaĊanje politiĉkih

upravljaĉa od mnogih ustavnih ograniĉenja. Zato se u novije vreme i u najrazvijnenijim

zapadnim zemljama postavlja veliki problem adekvatnog ureĊivanja odnosa izmeĊu

drţave i partije odnosno partijskog kompleksa.

Drugi cilj prezentiranja klasifikacija je da pokaţe opadanje ideološkog karaktera

ili ĉistih parcijalnih pozicija partija. Treće one postaju kooperativnije i orijentisane više

prema strukturi i potrebama vlasti nego potrebama graĊanstva.

F. Tipologija partijskih sistema

Razvrstavanje partijskih sistema je poput razvrstavanja odnosno klasifikacije

partija sloţen posao. Daalder posebno naglašava da je to sloţen i najteţi posao zato što

postoji mnoštvo problema (issues), dimenzija i rascepa u politiĉkom ţivotu koje se tvrdo

opiru pokušajima da se reduciraju na jednu dominatnu osnovnu dimenziju. Uz to, mnoge

partije koje imaju nešto levog ne ţele da se leviĉarski oslovljavaju. Oni uzimaju druge

termine: radikalna, progresistiĉka, demokratska itd. Mnoge partije koriste termin

centristiĉke za samo-identifikaciju. Ali i to je priliĉno neodreĊeno.

Partijski sistem predstavlja splet konkurentskih meĊupartijskih odnosa. To je

jedan podsistem u okviru šireg politiĉkog sistema. On stoji na sredokraći izmeĊu

organizacije vlasti i civilnog društva i predstavlja znaĉajan faktor te regulacije. Dobar deo

aktivnost partijskog sistema se moţe otĉitati i iz odreĊenih funkcija partija o kojima je

prethodno bilo reĉi. Partijski sistem ima za cilj da uobliĉi, institucionalizuje i

reglementira, s jedne strane, partijske interakcije, a s druge, odnose partijskog kompleksa

sa širom okolinom. Zato se u naĉinu njegovog funkcionisanja reflektuje fukcionisanje

velikog dela ukupnog politiĉkog sistema.

145

Najĉešće se kao merila identifikacije i klasifikacije partijskih sistema koriste

sledeći faktori: Prvo, broj relevanih partija; Drugo, širina i intenzitet meĊupartijskih

podela koje reflektuju dublje socijalne, ideološke i politiĉke polarizacije ili sukobe u

društvu; Treće, priroda politiĉkog sistema (kompetitivna ili nekompetitivna); Ĉetvrto,

stepen stabilnosti odnosno institucionalizacije koji najvećim delom zavisi od stepena

identifikacije, podrške graĊana i legitimnosti politiĉkih subjekata.

U relevantne partije valja ubrojiti one koje, kako Sartori kaţe, imaju odgovarajući

koalicioni odnosno pregovaraĉki i ucenjivaĉki potencijal.

Na osnovu pomenutih parametara Sartori je podelio partijske sisteme u sedam

tipova: jednopartijski, sistemi sa hegemonistiĉkom partijom, sistemi sa predominantnom

partijom, dvopartijski sistemi, sistemi ograniĉenog plurlizma, sistemi ekstremnog

pluralizma i atomizirani partijski sistemi. I pojedini od pomenutih tipova partijskih

sistema imaju svoje varijante. Ovde se neće ulaziti u razuĊenost tih varijanti i njihovu

dinamiku. Blondel daje znatno kraću klasifikaciju partijskih sistema zasnovanu na broju

politiĉkih partija i njihovoj relativnoj veliĉini. Njegovu klasifikaciju i ĉetiri kategorije u

Lajphartovoj adaptaciji izgledaju ovako.98

Blondelova konfiguracija-klasifikacija partijskih sistema zapadnih demokratija

Tradicionalna konfiguracija

---------------------------------------------------------------------------------------------------

partijski sistem hipotetiĉki primer podele mesta Efektivni broj

partija

Dvopartijski sistem 55-45 2.0

Sistem sa dve i po partije 45-40- 15 2.6

Višepartijski sistem

sa dominantnom partijom 45-20-15-10-10 3.5

Višepartijski sistem bez

dominantne partije 25-25-25-15-10 4.5

U dvopartijskom sistemu treća partija je veoma mala i politiĉki beznaĉajna. Takvi

sistemi postoje u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i u malom broju drugih zemalja. U

dvo-i-po partijskom sistemu treća partija osvaja više glasova odnosno poslaniĉkih mesta

nego u već pomenutom dvopartijskom sistemu što se vidi iz izloţene tabele partijskog

sistema. Ovi sistemi, isto tako, nemaju sasvim izbalansirane dve glavne partije, jer je

98

J. Blondel, "Party Systems and Patterns of Government in Western Democracies", Canadian Journal of

Political Science, 1.No. June, p.184-187.

146

druga partija nešto manja od prve. Oni su prisutni u Nemaĉkoj, Kanadi, Irskoj. U

multipartijskim sistemima sa dominantnom partijom ta partija drţi oko 40-45% glasova, a

druge 3-4 partije dele ostale glasove. Takav sistem postoji u Skandinaviji (Danska,

Švedska, Norveška ..), Italiji a donekle i u Holandiji. U ĉetvrtu kategoriju spadaju

multipartijski sistemi bez dominantne partije. Nijedna od 4-5 partija ne dobija više od

25% biraĉa i parlamentarnih mesta, a od tih pet partija obiĉno su oko tri partije

ujednaĉene snage, a dve ili jedna znatno iza njih. Takve sisteme je bilo moguće

prepoznati u Francuskoj pre izbora 1962, u Finskoj i u Švajcarskoj.99

Ovakva shema je posle 1970 godina donekle korigovana. Ĉetiri šira tipa sistema

su ostali, ali su neki elementi izmenjeni. Promene su vidljive u Britaniji, Belgiji i

Danskoj. Tako je broj glasova koji dobijaju glavne partije smanjen. Procenat nezavisnih

biraĉa je porastao, a partijska identifikacija je smanjena. Menja se i karakter partija.

U Lijphart-ovoj prefiguraciji i preimenovanju, klasifikacija partijskih sistema se

javlja u tripartitnoj shemi: 1. Centrifugalni sistem ( Francuska , Italija); 2. Centripetalni

(Danska, Nemaĉka, Finska, Velika Britanija i 3. Konkordatsko-demokratski (Belgija,

Holandija, Austrija, Švajcarska).

G. Partijasko-sistemska i socijalna struktura

Unutrašnja partijska razuĊenost i dinamiĉnost izraţavaju najvćim delom sloţenost

socijalne strukture, njene podele i sukobe, njene razvojne potencijale i kulturna

dostignuća. Drugim reĉima, partijski ideološki i politiĉki profili su determinisani ili

potiĉu iz razliĉitih izvora. Dublje utemeljene u socijalno tlo ovi izvori dobijaju u Rokan-

Lipsetovoj shemi. U svojoj razvojnoj teoriji struktura rascepa i partijskih sistema,

pomenuti autori identifikuju ĉetiri osnovna izvora rascepa partijskih sistema. To su: rad-

kapital; drţava-crkva; centar-periferija i selo-grad.100

Ovi rascepi su nastajali u duţem

periodu verskih, politiĉkih, nacionalnih i ekonomski inspirisanih sukoba i revolucija.

Novije vreme nanosilo je i druge osnove-izvore rascepa tako da se kod novijih

autora mogu naći nešto šire lepeze podela. Lajphart navodi sedam takvih izvora ili

dimenzija: 1. društveno-ekonomske; 2. verske; 3. kulturno-etniĉke; 4. urbano-ruralne;

99

J. Blondel, Comparative Government, sec. ed.Prentice Hall, London, New York, 1995, p. 170-172. 100

M. S. Lipset-S. Rokkan, eds., Party System and Voter Alignment, Cross-National Perspectives, The

Free Press, New York, 1967.

147

podrške reţimu; 6. spoljnu politiĉke; 7 postmaterijalistiĉke. Bayme ide još dalje od

Lijpharta i, doduše, kad je reĉ o postkomunistiĉkim sistemima, navodi osam osa podela

odnosno parova sukoba koji mogu biti u osnovi partijskog grupisanja: rad-kapital; grad-

selo; svetovno-versko; ne-nacionalisti (zapadnjaci, socijal-demokrati,liberai)-nacionalisti;

centar-periferija; postmaterijalisti-materijalisti; decentralizam-centralizam;

posttransformacijski reţim- stari reţim (Ancien regime-poput starih komunista i odreĊeni

reformski komunisti).101

Društveno-ekonomska dimenzija je najznaĉajnija. Ona je bila prisutna u svim

demokratskim partijskim sistemima u periodu od 1945-1996. U mnogim radovima je

ukazivano na razlike izmeĊu levih i desnih partija. Te razlike su smanjene od šesdesetih

godina, ali ne toliko da se moţe reći kako je u relevantnim posmatranim periodima ova

razlika nestala ili bitnije izgubila na znaĉaju. Mnogi podaci pokazuju da se izbori mogu

shvatiti, kako je Lipset govorio, kao "izraz demokratske klasne borbe"102

samo ako se

"demokratska klasna borba " shvati kao konfrontacije ili tenzije izmeĊu socijalnih slojeva

i grupa a ne kao klasni rat koji se završava eliminisanjem jedne od strana.

Zavisno od pomenutih podela i rascepa iskristalisali su se u praktiĉnom

politiĉkom ţivotu zapadnih poredaka nekoliko partijskih sistema: Britanski dvopartizam;

Nemaĉki dvo-i-po partijski sistem; U Švedskoj i Irskoj jedna veća partija se suĉeljava sa

više malih partija; U ĉetvrtoj situaciji konflikt se dešava obiĉno izmeĊu dva rivalna

bloka, kao u sluĉaju dvo-bloknog parlamentarizma u Danskoj ili u Francuskoj Petoj

republici. Ono što tu situaciju razlikuje od prethodne jeste nemogućnost da se pojavi

jedna većinska partija. Tu je formiranje koalicija oubiĉajeno. Peta situacija je

kontinuirana vladavine jedne ili više partija koje menjaju saveznike s vremena na vreme (

Holandija, Italija, Finska, Francuska Ĉetvrta republika i Belgija) ; Najzad, u sluĉajevima

manjinske vlade i partijski sistem je donekle specifiĉan.

Koalicije su, dakako, promenljive i mogu nastajati uglavnom promenom odnosa

snaga bolje reću unutrašnjim razvojem ili rušenjem sistema.

101

Beume K., Transformacija politiĉkih stranaka, Fakultet politiĉkih znanosti, Zagreb, 2004, str.84. 102

M. Lipset, Political Man: The Social Basis of Politics. Garden City, N.Y, Doubleday, 1960. p. 220.

148

H. Dvopartijski naspram višepartijskog sistema

Već duţe vremena vode se ţuĉne rasprave oko prednosti dvopartijskog ili

višepartijskog sistema. Nije teško zapaziti da je ovo pitanje sliĉno dilemi: većinski ili

proporcionalni izborni sistem. Poznato je da u mnogo ĉemu većinski izborni sistem

inklinira dvopartijskom, a proporcionalni izborni sistem višepartizmu. Zato je i dobar deo

argumentacije za jedan ili drugi izborni sistem sliĉan argumentaciji za jedan ili drugi tip

partijskog sistema.

Na strani dvopartizma najĉešće se iznose sledeći argumenti. Prvo, dvoparizam

omogućava ili stvara jaku i stabilnu jednopartijsku većinsku vladu koja je u stanju da

obezbeĊuje stabilan i efikasan sistem i podršku u parlamentu za svoju politiku. Tako je

još krajem 19 veka Louel, jedan od prvih i zapaţenih politikologa, isticao da

zakonodavno telo mora imati "dve partije, i samo dve partije... kako bi parlamentarni

oblik vladavine konstantno davao dobre rezultate". Štaviše, on je to smatrao i nazivao

"aksiomom u politici". Koalicioni kabineti su kratkotrajni i slabašni u poreĊenju sa

jednopartijskim kabinetima, jer " što je veći broj suprotstavljenih grupa koje formiraju

većinu, to ih je teţe zadovoljiti, a time je i poloţaj kabineta slabiji i nestabilniji".103

Drugo, jednopartijska većinska vlada je u stanju da uspešno upravlja sloţenim

poslovima parlamentarnog organizovanja i odluĉivanja. Treće, dvopartjski sistem

omogućava racionalno i relevatno jednostavno voĊenje dijaloga i debate o globalnim

problemima politike. Ĉetvrto, dvopartijski sistem omogućava kristalisanje alternativa

politike i politiĉkog razvoja i jasan izbor izmeĊu dva smera politike. Peto, mogućnost

jasnog izbora alternative i opredeljenja biraĉa je osnova mandata i odgovornosti

politiĉkih izabranika odnosno politiĉkog voćstva u odreĊenom periodu. Šesto,

dvopartizam teţi umerenoj politici i sistemu s obzirom da dve najjaĉe partije moraju da

se bore za glasove biraĉa iz centra politiĉkog spektra i zato su primorane da zastupaju

umerene odnosno centristiĉke politiĉke opcije. Sedmo, dvopartizam je snaţan faktor

transparentnosti politike i vlasti i prema tome uslov demokratiĉnosti jednog sistema.

U prilog druge, višepartijske opcije istiĉu se mahom suprotni argumenti. Prednosti

višepartizma se posebno naglašavaju u sluĉaju multietniĉkih društava. Razloţno deluju i

103

Lowel A.L., Governments and Parties in Continental Europe. Boston, Houghton Mifflin, 1896. p.70, 73-

74.

149

tvrdnje da dvopartizam suţava osnovu i mogućnosti reprezentacije nizu relevantnih

socijalnih i politiĉkih grupa. Pored toga, ako se tvdi, kako to rade pristalice dvopartizma,

da programi i politiĉki smerovi stranaka pripadaju ili gravitiraju centru, i da oni onda

moraju biti meĊusobno bar u izvesnoj meri sliĉni, zar upravo ta sliĉnost ne suţava

mogućnost izbora izmeĊu dva alternativna toka razvoja.

I. Osnovne partijske porodice

Pored velikog partijskog šarenila i razliĉitosti, vidna je ĉinjenica da meĊu

pojedinim partijama postoje izvesne sliĉnosti koje su uslovljene odreĊenim socijalnim,

politiĉkim, ideološkim ili nekim drugim razlozima. Po sliĉnostima, partije se najĉešće

grupišu u odreĊene partijske porodice. U zapadnim sistemima moguće je uoĉiti nekoliko

takvih porodica. Kaţemo nekoliko, jer kod nekih istraţivaĉa reĉ je o dve šire grupe:

porodice levice i porodice centra i desnice.104

Kod drugih autora spektar partijskih

porodica je širi. Tako se u Štajnerovom partijskom grupisanju mogu naći sedam

partijskih porodica: socijalisti; liberali; conzervativci; hrišćanski demokrati; nova

radikalna desnica; zeleni i regionalne partije.105

No, i onamo gde je širi registar partijskih

porodica, one se, ne retko, razliĉito grupišu.

Nama se ĉine razloţne klasifikacije partijskih porodica koje koriste ne samo jednu

osu podela (levo-desno) već više osa odnosno kriterijuma podela. MeĊu njima, valja

istaći ĉetvoroĉlanu klasifikaciju Norberta Bobia. Kombinovanjem dve ose odnosno dva

kriterija podela, ideal jednakosti i ideal slobode on dobija ĉetiri usmerenja odnosno tipa

partijskih porodica: 1. Ekstremna levica koja sadrţi partije i doktrine koji pristaju ili

promivišu jednakost i autoritaizam; 2. Centristiĉka levica koja obuhvata egalitarne i

liberalne partije; 3. centristiĉka desnica ukljuĉuje liberalne i neegalitarne pokrete; 4.

Ekstremna desnica obuhvata anti-liberalno i anti-egalitarno orijentisane pokrete.106

Ova

klasifikacija je posebno znaĉajna zato što ukljuĉuje ili omogućava levo desnu strukturu u

vidu centristiĉke levice koja obuhvata egalitarne i liberalne partije. Ova legura ima

empirijski oslonac u koalicijama izmeĊu liberala i levih partija u Švedskoj i u nekim

104

M. Gallagher-M. Laver-P. Mair, Representative Government in Modern Europe, McGraw Hill, New

York, 2001, p. . 105

J. Steiner, European Democracies, Longman, New York, 1998. 106

N. Bobio, Desnica i levica, CID, Podgorica, 1997.

150

drugim zemljama. To valja posebno istaći, jer u novije vreme nije retko ĉuti da se

liberalizam i jednaksot odnosno socijalno naglašena orijentacija iskljuĉuju. Moţda bi se

dvema pomenutim osama mogla dodati i treća koja bi obuhvatala polove: tradicionalno-

moderno. To bi znatno ublaţile levo-desne podele, ali i komplikovalo klasifikaciju

partijskih porodica.

Nama se ĉini da je moguće identifikovati pet širih partijskih porodica u zapadnim

demokratskim sistemima. To su: levo orijentisane, liberlne, konzervativne, radikalno-

desne i radikalno-leve. Od levih partija valja pomenuti: socijaldemokratske odnosno

socijalistiĉke, komunistiĉke, novu levicu i ekološke partije. U desnicu odnosno

konzervativne partije se najĉešće ubrajaju klasiĉne konzervativne, demohrišćanske,

konzervativne ahrišćanske i agrarne partije. U sluĉaju liberalnih partija nema neke

znaĉajnije unutrašnje diferencijacije. Na krajevima ovog vida grupisanja postoje levo i

desno ekstremne partije. Slika bi bila verovatno punija ako bi se ovim partijskim

porodicama na nivou drţave dodale i regionalne odnosno lokalne partije.

U svemu tome moguće je zapaziti i neke interesantne korelacije. Onamo gde su

jake socijaldemokratske partije nema jakih komunistiĉkih partija. Sliĉno se moţe reći za

liberalne i agrarne partije. Ako su jake ili glavne liberalne partije, agrarne partije su slabe.

U nekim sluĉajevima nije jednostavno ustanoviti identitet po pomenutim osama podela.

Drugim reĉima, nije sasvim lako utvrditi atribucije levog i desnog u novim uslovima. Pa

ipak i ono što već postoji od pojmova levo i desno jasnije je i prihvatljivije za

razvrstavanje odnosno identifikaciju partijskih podela i porodica nego neki drugi njihovi

supstituti. To potvrĊuje i vraćanje ne malog broja istraţivaĉa od pokušaja da se naĊu

drugi osnovi podele i klasifikacija, na već pomenuti gotovo tradicionalni levo-desni

pristup

J. Organizacija politiĉkih partija

Kao i mnoge druge organizacije, politiĉke partije imaju svoje kljuĉne principe i

elemente ili delove. O principima je već nešto reĉeno, a kad je reĉ o njihovoj unutrašnjoj

strukturi valja razlikovati tri kljuĉna dela. Jedno je partijsko rukovodstvo ili voćstvo,

drugo je lokalna organizacija i treće je ĉlanstvo. Već duţe vreme vode se polemike oko

toga da li demokratski politiĉki poredak pretpostavlja unutarpartijsku demokratiju. Tu

151

postoje dva opreĉna mišljenja. Jedno daju pozitivan, a drugo negativan odgovor. Moţe

se, naravno, argumentovano braniti i jedna i druga pozicija, što govori o teţini i

sloţenosti problema. Valja ipak reći da demokratske partije više od nedemokratskih ili

autoritarnih partija pogoduju razvoju i funkcionisanju demokratskog politiĉkog sistema.

Teško se sloţiti s tim da jedna autoritarna partijska formacija, koja proţima sve karike

organizacije vlasti, moţe da proizvodi i štiti jedan demokratski poredak. Nije nuţno da

unutarpartijska demokratija bude mera demokratiĉnosi politiĉkog poretka, ali ne moţe da

bude ni nešto što je sasvim indiferentno prema demokratĉnosti.

K. Opšti status partija i promene partija i u partijama

Novo vreme donelo je sobom i promene u biću partija i partijskog sistema. Pojava

novih partija od kojih su neki istraţivaĉi oĉekivali velike promene dovela je do izvesnog

pregrupisanja, naroĉito unutar pojedinih blokova. Tu valja pomenuti pojavu

individualizacije politiĉkih preferenci, opadanje distinktnosti socijalnih osnova partijske

podrške, slabljenje kolektivnog identiteta, promene u smislu referentnosti podele izmeĊu

levice i desnice. Balans podrške za partije unutar svakog bloka se promenio u nekim

sluĉajevima. Postmaterijalistiĉka ili "nova politika" dimenzija se pojavila, ali bez

supstancijalne elektorske teţine, u mnogim zapadno evropskim demokratijama. Ukupna

slika pokazuje da se ona ogleda u "perifernoj" promeni sa zadrţavanjem jezgra partijskih

sistema netaknutim.

Taĉno je da su biraĉi manje vezani za partije i manje su voljni da participiraju

nego ranije. Iako raĊe menjaju svoje individualne partijske preference, oni to rade

oprezno. Biraĉi idu iz komunistiĉke u socijalistiĉku ili iz socijalistiĉke u zelenu partiju,

ali ostaju na levici. Sliĉno tome rade i biraĉi na desnici: od hrišćanske ka sekularnim ili

od liberalne ka više konzervativnoj partiji, ali ţele da ostanu na desnici. Mnogi istraţivaĉi

konstatuju da naklonosti prema idividualnoj partiji mogu oslabiti ali se zadrţava širi

identitet prema levici ili desnici. Na osnovu toga, moglo bi se reći da procene o

"zamznutosti" evropskog partijskog sistema nisu daleko od istine. Drugim reĉima,

mnoge analize pokazuju da se nije bitnije izmenila fundamentalnu podelu izmeĊu levice i

desnice. "Ukupan balans izmeĊu šire levice i šireg centro-desnog bloka je primetno

konstantan. Postoji takoĊe vrlo nizak nivo redistibucije agregiranog glasa-anja preko

152

(across) granice klasnog rascepa. Glavni politiĉki protagonisti, najistaknutiji

socijaldemokrati i konzervativci, pokazali su se vrlo elastiĉni. Nove partije, uprkos

njihovog nadiranja i izbornog uspeha, ne izgleda da su bili izazov kljuĉnim

tradicionalnim savezima (alignments)". 107

No, treba reći da ma koliko znaĉajna bila socijaln struktura, ona nije jedina od

znaĉaja za partijsko grupisanje. Ono zavisi i od izbornog sistema i organizacione

strukture samih partija ili pak od drugih ogranieĉenja (constraints) koje se nameću

strukturi partijske kompeticije.

5. Interesne grupe

Modernizacijom i demokratizacijom društva i politike, ineteresne grupe odnosno

grupe za pritisak su ušle na velika vrata u polje politike. Neki autori smatraju da sa

otvaranjem postmaterijalistiĉke ere, u kojoj biraĉko telo postaje sve manje strukturirano,

mnogi kljuĉni faktori poput klasa, religije i partija gube na znaĉaju. Zajedno s tim, nastaje

zlatno doba interesnih grupa. To se moţe zapaziti iz proste ĉinjenice da dugi prsti

interesnih grupa, pre ili kasnije, dopiru do kljuĉnih poluga svih relevantnih politiĉkih

institucija.

Kad se kaţe da su interesne grupe modernizacijom ušle na šira vrata u politiku to

ne znaĉi da su one sasvim novi politiĉki fenomen. Poznato je da grupe, naroĉito u sferi

ekonomije, vuku korene još iz srednjevekovnog gild sistema. Gilde u modernom smislu

postoje i danas u razvijenim zemljama i moguće ih je naći i u profesijama visokog statusa

poput prava, medicine, biznisa itd. Ono što novije interesne grupe razlikuje od njihovih

ranih posestrima jeste sofisticiraniji naĉin rada i širi društveno-plitiĉki kontekst u kome

one deluju. Mnoge od interesnih grupa u savremenoj Evropi imaju ne samo interesno

grupne lobiste već i ĉlanove parlamenta. Negde su ljudi zainteresovani više da postanu

ĉlanovi neke moćne ekonomske interesne grupe nego partije. Nije retko da su neke

interesne grupe ekonomski mnogo jaĉe nego partije.

Uz to, moţda bi se moglo reći da partije imaju nešto slabiji rejting i uticaj nego

ranije, a da je uticaj interesnih grupa donekle ojaĉao. No, to nije dovelo da neke bitnije

107

M. Gallagher-M. Laver-P. Mair, Representative Government in Modern Europe, McGraw Hill, New

York, 2001, p. 266.

153

promene u rasporedu snaga i mesta kljuĉnih politiĉkih aktera na politiĉkoj tabli

savremenih demokratija. Partije su ostale kljuĉni igraĉi na politiĉkoj sceni uz nešto

ojaĉanu ulogu interesnih grupa. O interesnim grupama će šire biti reĉi u sledećim

delovima rada.

6. Mas-mediji i participacija

Znaĉajne faktore ili elemente koji ulaze u širi sklop politiĉkog sistema

predstavljaju mas-mediji i oblici neposredne demokratije.

U savremenoj politiĉkoj i demokratskoj teoriji je opšte prihvaćeno da mas mediji

imaju veliki znaĉaj i uticaj u politiĉkom sistemu. Nije sluĉajnu što su ih neki proglasili

kao ĉetvrtu branšu vlasti. Znaĉaj medija moţe se posredno ili nepsoredno otĉitati iz

radova brojnih autora koji ih smatraju vaţnom komponentom demokratije. Tako je Brajs

definisao demokratiju kao vladavinu javnog mnenja ( koje je nezamislivo bez mas

medija); Dahl tretira informisanje kao jedno od bitnih obeleţja odnosno uslova

demokratije bolje reći poliarhije. Njegov znaĉaj je u novije vreme znatno porastao

posebno zbog povećanog znaĉaja meĊunarodne komponente politike i prema tome

meĊunarodne dimenzije informisanja. Informisanje je dakako sloţen fenomen, a ono što

je za politiĉku analizu posebno interesantno jesu proizvodnja, tokovi i distribucija

informacija. A glavni diseminator informacija su upravo masmedijske kuće.

Zbog ovakvog znaĉaja i uticaja medija na javno mnenje i legitimnost jednog

poretka, prirodno je oĉekivati veliku zainteresovanost politiĉke elite u šrem smislu za

kontrolu nad njima. Istovremeno, zajedniĉkim naporima politike i medija stvara se slika

o demokratskom ustrojstvu ne samo politike i politiĉkog sistema već i medija. Ako

demokratski mediji prenose odnosno šire informacije o demokratiĉnosti politike onda to

ima veliki odjek u najširoj populaciji i jaĉa moć i ugled trenutne politike i politiĉara.

Zbog toga, mas-mediji pored svoje velike moći autolegitimacije poretka uţivaju veliku

podršku i tekuće politike i politiĉke elite za svoj rad. Tako je stvorena slika-predstava ili

utisak, a ne retko uverenje, da su zapadni mas mediji privatni, nezavisni, objektivni

egzaktni, fer odnosno pošteni i sasvim slobodni da informišu i objave svaku informaciju.

MeĊutim, u stavrnosti ni u tim odnosno ni s tim medijima nije sve idealno. I mas-mediji,

kao i mnoge druge strukture nose na sebi otisak dubljih osobina karaktera i mogućnosti

jednoga društva.

154

Kad je reĉ o neposrednoj demokratiji, moţe se reći da ona nije šire prisutna u

sistemimama zapadne demokratije. Ovo je i razumljivo ako se ima u vidu da je

predstavniĉka demokratija osnovna karakteristika politiĉkog sistema zapadnih zemalja.

Zbog toga i nema većih i oštrijih polemika oko karaktera demokratije u vidu pitanja:

neposredna ili predstavniĉka demokratija. To pitanje je, ĉini se, bar u savremenom

razvijenom društvu zapada rešeno. Zahtevi ili ideje favorizovanje neposredne

demokratije kao globalnog politiĉkog sistema su retke do zanemarljivosti. U te retkosti

spadaju neki oblici neposredne demokratije u Švajcarskoj ( referendum, inicijativa itd) i

još ponegde, ali to ne menja osnovni pretstavniĉki karakter demokratije u tim zemljama.

No, to ne znaĉi da su time uklonjene svake mogućnosti i vidovi neposredne

demokratije. Drugim reĉima, predstavniĉka demokratija na makro nivou ne iskljuĉuje

neke oblike neposredne demokratije na drugim nivoima politiĉkog organizovanja. U

svakom sluĉaju, oblici neposredne demokratije su u tim zemljama više dopunski ili

konsultativni i lokalni nego globalni i noseći stubovi demokratije.

IV. Determinante i efekti demokratskih poredaka

1. Determinirajući uslovi demokratije

Svako ozbiljnije koncipiranje i ureĊivanje odreĊenog, posebno demokratskog,

politiĉkog sistema mora voditi raĉuna o spoljnim i unutrašnjim društveno-istorijskim

uslovima odnosno pretpostavkama. Dobro je poznato da su mnoga sama po sebi dobra i

prihvatljiva rešenja trpela ograniĉeni uticaj ili neuspeh u praksi usled nepovoljnih širih

okolnosti. Od širih okolnosti i pretpostavki demokratije valja posebno pomenuti:

društveno-ekonomske uslove, meĊunarodni kontekst i faktore; istoriju i politiĉku kulturu;

normativno-pravni okvir i politiĉke institucije; biološke i antropološko-psihološke

faktore. Pošto će o njima biti šre reĉi u okviru pojedinih monografija, ovde će se, više

telegrafski, akcentirati znaĉaj samo nekih od njih.

Nije uvek lako izmeriti specifiĉnu politiĉku teţinu pojedinih faktora. U nekim

konstelacijama će prevagu imati jedni, a u drugima drugi faktori ili neka njihova

jedinjenja. Ponekad oĉekivana njihova dejstva izostaju ili su protivreĉna. Mnogi autori

155

istiĉu108

da je visok stepen ekonomskog razvoja prerkvizit za demokratiju. Ali postoji

dobra teorijska i empirijska osnova i za argumentovanje da uzroĉnost moţe ići obrnutim

putem; da legalna prava moderne Rechtstaat i sloboda udruţivanja u civilnom društvu

mogu da imaju pozitivan uticaj na ekonomski razvoj.109

Ne moţe se tvrditi da visok

stepen ekonomskog razvoja automatski proizvodi demokratiju odnosno viši stepen

ekonomskog razvoja. Na to ukazuje ne tako davno uspostavljanje autoritarnih pa i

totalitarnih sistema u relativno ekonomski razvijenim zemljama. Ali, kako je i ranije

istaknuto, ono što se moţe pretpostaviti jeste to da viši nivo ekonomskog razvoja pruţa

povoljnije uslove za razvoj demokratija. Sa više sigurnosti moţe se reći da je je teško

graditi ili obezbeĊivati funkcionisanje demokratije u ekonomski nerazvijenim sredinama.

U novije vreme posebno znaĉajan postao je meĊunarodni faktor. Novi tokovi

globalizacije doprinose stvaranju ne samo šireg planetarnog procesa demokratizacije i

razvoja, već i borbu pojedinih drţava za što bolje nameštenje u tekućoj prekompoziciji i

hijerarhizaciji ekomomske i politiĉke moći.Vidljivi su tragovi ove trke i borbe ne samo

izmeĊu razvijenih i manje razvijenih već i unutar porodice najrazvijenijih zemalja. Nije

jednostavno reći da li i u kolikoj meri propratne tenzije i preterano visoke aspiracije

pojedinih razvijenih zemalja za suprematijom doprinose procesu demokratizacije

savremenog sveta. Katkad se ĉini da je i nekim od razvijenih demokratskih zemalja više

stalo do što boljeg mesta u hijerrhizaciji moći nego do što višeg nivoa demokratĉnosti.

Kako je ranije napomenuto, ĉini se da je još uvek rano i zato riziĉno suditi o konaĉnim ili

dugoroĉnijim ishodima dva protivreĉna toka globalizacije.

Problemi su još veći u nastojanjima da se utvrdi uticaj odreĊenih bioloških ili

antropološko-psiholoških faktora na ponašanje ĉoveka. Neke biološke i antropološko-

psihološke predispozicije je lakše savijati i meliorisati, a neke teţe i nije sasvim poznato

od ĉega sve to moţe da zavisi. Sliĉno je i sa drugim pomenutim osnovnim

determinirajućim faktorima politike i demokratije. Ćudi i naponi mnogih od tih faktora

katkad probijaju i najdeblje civilizacijske namaze najrazvijenijih savremenih naroda

odnosno društava..

108

R. Dahl , On democracy. p. 196-199; Sliĉno Dahl-u istiĉe i M. Lipset, Politiĉki Ĉovek, 1960. 109

Vidi: A. Sen, "Democracy as a Universal Value", Journal of Democracy, 10, 1999, p. 3-17; S. S. Bhalla,

"Freedom and Economic Growth: A Virtuous Circle?" in A. Hadenius, ed. Democracy's Victory and Crisis,

New York, Cambridge University Press, 1997

156

U raspravama o pretpostavkama demokratije ne bi trebalo zanemariti ni niz

drugih faktora, od geografije do zaštite okoline. Kome i danas ne zvuĉe razloţno

Napoleonove reĉi da istorija, a reklo bi se i sudbina, jednog naroda leţe, velikim delom, u

njegovoj geografiji.

Najzad, svako ozbiljnije koncipiranje, odnosno projektovanje i razvoj

demokratije, moraju voditi raĉuna o onome što se obiĉno razume pod principom

kongruencije. Ovaj princip, odnosno zahtev dobrog ureĊivanja politike i demokratije,

sadrţi bar tri sloja. Prvi se odnosi na odreĊeni stepen saglasnosti ili korespondencije

izmeĊu interesa, odnosno zahteva širih slojeva naroda i aktivnosti, odnosno odluka

nosilaca politiĉke vlasti. Drugi deo principa kongruencije treba videti u izvesnoj

saglasnosti ili kompatibilnosti izmeĊu pojedinih vrednosti, odnosno institucija i

procedura. Drugim reĉima, odreĊenim principima više odgovaraju jedne nego druge

institucije ili procedure. Tako bi principu responsivnosti ili odgovornosti više odgovarali

većinski i federativni nego konfederativni, odnosno konsociacioni institucionalno-

proceduralni aranţmani; parlamentarni sistem bi bio pogodniji, odnosno više saglasan sa

višepartizmom i proporcionalnim izbornim metodom nego predsedniĉki sistem itd. Veliki

deo teškoća u funkcionisanju politiĉkih sistema, pa i demokratije, proistiĉu upravo iz

ĉinjenice što ne samo politiĉki upravljaĉi nego ni ustavotvorci i projektanti odreĊenih

modela politiĉkih sistema ne vode dovoljno raĉuna o tim zahtevima.

Treći vaţan zahtev-moment u modeliranju demokratskog politiĉkog poretka jeste

uspostavljanje "aktivne i miroljubive" koegzistencije izmeĊu odreĊenih demokratskih

principa i drugih ĉesto ademokratskih zahteva jednog zdravog i otvorenog društva. Tako

se moraju usaglasiti ili balansirati demokratski princip participacije i zahtev jednog

zdravog društva za efikasnošću; demokratski zahtev za slobodu i zahtev zdravog društva

za pravdu; demokratski princip politiĉke jednakosti i zahtev za slobodnom ekonomskom

utakmicom koja nuţno stvara nejednake ekonomske i druge društvene uslove za uĉešće u

procesu politiĉkog odluĉivanja. Nema nikakvog smisla i efekta rasprava o tome koji bi od

tih zahteva, odnosno principa bili poţeljniji ili preĉi. Ĉini se da je mnogo prikladnije,

realnije i plodonosnije razmišljati i doći do neke vrste meĊusobne razmene ili

balansiranja ovih principa i zahteva. Treba odmah reći da je teško ili nemoguće doći do

nekih opštih, odnosno opšte prihvatljivih pravila, na osnovu kojih bi bilo moguće vršiti

157

ovu razmenu, odnosno meĊusobno ustupanje ili ţrtvovanje. Stoga, to spada u par

exellence politiĉka pitanja koja treba rešavati, koliko je to moguće, u demokratskom

dijalogu i zavisno od konkretnih uslova datog društva.

Uz to, poverenje je, kako istiĉe Luman, suštinski faktor za funkcionisanje svakog

demokratskog poretka. Demokratija je zavisna od poverenja kako elitâ tako i ne-elitâ. Uz

bok poverenju stoji tolerancija. Ona je poţeljan i gotovo nuţan atribut civilnosti i

civilizacijskog ţivota. Ona traţi i gaji proceduralne dobre manire kao verne pratioce

dobronmernosti. No, tolerancija nije pasivno slušanje i povlaĊivanje svakakvog

ponašanja bilo svoga bilo drugoga. Ona sadrţi i meru kritiĉkog odnosa prema

neprimerenom ponašanju. Nije uvek lako uskladiti ova dva svojstva u opštem i

operativnom pojmu odnosno praksi tolerancije.

Tolerancija je naroĉito potrebna i nuţna u raspravama o nekim kljuĉnim

pozicijama društvenog i pojedinaĉnog ţivota poput onih koji se tiĉu tumaĉenja ( šta je

to?) korektnog ili fer, pravednog, dobrog i racionalnog pri ĉemu se pretpostavlja da

uĉesnici rasprava uţivaju slobodu samo-izraţavanja i organizovanja. To su, u stvari

pitanja, koja ne retko izazivaju više pasija i kontraverzi i koja su "sklona" da provociraju

nedemokratsko ponašanje. Poverenje i tolerancija bi trebali da deluju preventivno,

smirujuće i civilizacijski na uĉesnike dijaloga o takvim egzistencijalnim, a lako

zapaljivim, pitanjima. Darendorf naglašava da su upravo te dve " javne vrline" ( public

values) odnosno vrednosti znaĉajne za demokratiju.

Najzad, ne treba prenebregnuti i niz drugih uslova. Tu pre svega valja pomenuti

zaštitu okoline koju treba tumaĉiti u najširem smislu kako bi se saĉuvalo osnovno

zemljino tlo na kome ĉoveĉanstvo moţe opstati i napredovati; oĉuvanje, i koliko je

moguće proširenje energetskih izvora; ekonomski rast; kriminalizaciju društva sa

zloupotrebom droge; probleme (pre)naseljenosti i urbanog razvoja. Mnogi od pomenutih

problema su globalni ili regionalni te zato politika njihovog rešavanja mora biti

zajedniĉka. Nema odbrane pojedine drţave ili naroda odnosno pojedinca od globalnih ili

širih nesreća bez udruţenog otpora evropskih ili širih krugova savremenih drţava i

naroda.

U uslove ili pretpostavke demokratije valja ubrojiti i zaštitu demokratskog

poretka. Postavlja se pitanja da li je i koliko je dopustivo ili prihvatljivo da jedan

158

demokratski poredak ima pravo na korišćenje nuţne odbrane od nasilja protivnika

demokratskog reţima. Nuţna odbrana o kojoj je ovde reĉ, dakako, ukljuĉuje i upotrebu

sile protiv nasilnog obaranja demokratskog poretka. Ali ta nuţna odbrana moţe biti

legitimna i postojati samo uz odgovarajuće uslove. Ĉetiri takva uslova valja posebno

pomenuti. Prvo, postojanje stvarne opasnosti rušenja demokratskog poretka. Drugo, da se

zaštita demokratije obezbeĊuje zakonskim putem. Treće, restriktivni izbor i upotreba

zaštitnih mera. Ĉetvrto, realizovanje zaštite poretka mora se odvijati pod nadzorom

javnog mnenja

U red mera zaštite poretka, koje su ne retko na granici sa nekom vrstom mera

zaštite politiĉke vlasti-elite, spadaju i odgovarajuće filtriranje u regrutaciji drţavnih

sluţbenika i granice u uspostavljanju i delovanju partija. Kad je reĉ o regrutovanju i

ponašanju drţavnih sluţbenika, pravila nalaţu da aspiranti na najviša ĉinovniĉka mesta

budu maksimalno odani humanistiĉkim i demokratskim vrednostima, a za ostale

ĉinovnike zahtevi su nešto blaţi i meĊusobno se razlikuju. Tako francuska pravila nalaţu

ĉinovnicima "duţnost uzdrţanosti" što omogućava veliku slobodu politiĉkog delovanja,

dok britanska pravila predviĊaju birokratsku neopredeljenost koja se moţe narušiti samo

po dozvoli pretpostavljenog. U Sad i Nemaĉkoj ta pitanja su usled odreĊenih okolnosti

bila posebno zaoštrena. U SAD je usled opasnosti od nacional-socijalizma, s jedne, i

komunizma, s druge strane, uoĉi Drugog svetskog rata 1939., vaţio zakon o lojalnosti

drţavnih sluţbenika uz kaznu opoziva u sluĉaju kršenja obaveze koje iz toga proizilaze ili

u sluĉaju njegovog tretiranja kao rizika za bezbednost. Poznate su razmere zloupotreba i

brutalnost makartistiĉke politiĉke vlasti koja je bila i nalogodavac i izvršilac toga

monstruoznog propisa. Kad je reĉ o partijama, SAD su od 1950 do 1954 tolerisale

aktivnosti komunistiĉke partije, ali su ĉlanovi te partije morali da budu prijavljeni, a sama

partija bila je pod budnim okom vlasti. 1954 godine doneti su Zakoni o kontroli

komunista ( Communist control acts), koji de jure nisu zabranjivali komunistiĉku partiju

niti njenu odbranu pred sudom, ali su je de facto zabranili, jer su joj zabranili bilo kakvu

politiĉku delatnost. Odlukama Vrhovnog suda 1957 poznati "lov na veštice" je okonĉan.

U Nemaĉkoj je tokom sedamdesetih godina lansirana " profesionalna zabrana" u

sferi pristupanja drţavnoj sluţbi. Naime, savezni kancelar i ministri-predsednici

pokrajina doneli su "zajedniĉku rezoluciju o ekstremistima" koja ima za cilj da

159

predupredi "ugroţavanje bezbednosti" kao odgovor na strategiju infiltriranja u drţavnu

sluţbu koju su proglasile snage levice krajem šezdesetih godina. Na osnovu te odluke

propisan je postupak provere lojalnosti sa mnogo formalizma i odugovlaĉenjem koji su

navodili mnoge kandidate da odustanu od svoji pretenzija. Na osetljivom terenu partija

nemaĉko zakonodavstvo se po neĉemu razlikovalo od rešenja drugih sistema. Naime, u

Nemaĉkoj je poznata koncepcija "borbene demokratije" ( streitbure Demokratie) na

osnovu koje je i doneta zabrana ekstremistĉkih partija, a Ustavom (ĉl. 21-22) je propisano

da odluku o tome donosi Ustavni sud ( jer postoje ograniĉenja vlasti da revidira Ustav).

Na osnovu te odluke usledila je zabrana nacistiĉke SRP 1952, a komunistiĉke partije

1956 zato što su neprijateljske prema "osnovnom liberalnom i demokratskom poretku".

2. ProsuĊivanje efekata politiĉkog sistema

U prosuĊivanju valjanosti politiĉkog sistema najĉešće se koriste tri pristupa. Jedan

se kreće u empirijskoj, drugi u normativnoj, a treći u nekoj vrsti mešovite empirijsko-

normativne ravni. Treba reći da ovi pristupi nisu sasvim ĉisti i da, ne retko, svi oni

preuzimaju ponešto iz arsenala rivalnog pristupa kao svoju dopunu. Prvi, manje ili više

empirijski pristup najĉešće tretira ili interpretira demokratiju u institucinalnim i

proceduralnim, a reĊe i gotovo uzgredno u supstancijalnim kategorijama-sadrţajima. U

ovakvom pristupu prezentacija i valorizacija demokratije su, ne retko, istovetni procesi.

Ono što su elementi demokratije i demokratiĉnosti istovremeno su i kriterijumi

vrednovanja. U stvari, ovde su i na prvi pogled vidne tri poente. Prvo, demokratija se a

priori tretira kao vredna i poţeljna stvar. Drugo, demokratija se traţi i nalazi uglavnom u

institucionalno proceduralnoj ravni politike i politiĉkog sistema. Treće demokratija se

traţi i gradi na materijalu koji je stacioniran u krugu zapadnih demokratskih zemalja. Ono

što su osobine demokratije u pomenutim ravnima uzima se i za kriterijume

demokratiĉnosti i valjanosti politiĉkog sistema.

Treba reći da je empirijski pristup ponekad dat u manje ili više ĉistom vidu, a

katkad, moţda i ĉešće s nekim dopunama koje su takvih razmera da izlaze iz okvira toga

pristupa. Ovaj pristup, u svojim ĉistijim varijantama, pored nesumnjivih pozitivnih

strana, ima i znatnih ograniĉenja. On je stvaran i razvijan u razvijenim zapadnim

zemljama kao analitiĉko i eksplikativno sredstvo u tumaĉenju politiĉkih poredaka novijeg

160

vremena. Stvaran u razvijenim zapadnim zemljama, u vreme oštre kompeticije i

zaoštrenosti izmeĊu rivalnih i suprotstavljenih blokova, ovaj pristup i model sistema je

pored nauĉnih imao i odreĊene ideološke funkcije. On je trebao da afirmiše demokratiju,

da podigne empirijski model zapadnih politiĉkih sistema na nivo demokratskog modela i

da tako pokaţe prednosti zapadnog sveta u odnosu na rivalni politiĉki tabor. Zato nije

ĉudno što je ovaj model ili pristup bio izloţen oštroj kritici jednog broja teoretiĉara zbog

svog ideološkog i politiĉkog evro-ameriĉkog etnocentrizma.

U prosuĊivanju ovog pristupa valja imati u vidu prethodnopomenute njegove

manjkavosti.

Drugi pristup je manje ili više normativan. On nastoji da prepozna i postavi

horizont valorizacije tako da seţe iznad empirijske institucionalno-proceduralne ravni i

sadrţi nešto šire progresivne i humanistiĉke vrednosti. No, ni ovaj pristup nije bez svojih

teškoća i ograniĉenja. Postavlja se, pre svega, pitanje koje su to vrednosti na osnovu kojih

valja prosuĊivati prirodu i efekte jednog politiĉkog sistema. Poţeljno je da te vrednosti ne

budu imaginarne već dohvatljive, ostvarljive i odrţive. Nije teško primetiti da neki

normativni modeli, uprkos tome što su ih vajali umni teoretiĉari i pozvaoci politike nisu

našli znaĉajniji odnosno adekvatan odjek ili širu primenu u politiĉkoj praksi.

Treći pristup je nastojao da komplementira osnovne pozicije empirijskog i

normativnog pristupa. Nama se ĉini da je ovaj treći pristup najprihvatljiviji za

valorizaciju politiĉkog sistema. On obuhvata pored demokratiĉnosti i druge kriterijume

valorizacije poput filozofskih, socijalnih, ekonomskih, širih politiĉkih i etiĉkih efekata.

Prosperitetan politiĉki sistem treba da ima neko šire i solidnije filozofsko pre svega

ontološlo-gnoseološko i antropološko-etiĉko utemeljenje. Valja imati u vidu da naše

anticipacije i projekti, kao sastavni deo politiĉkog bitisanja i delovanja, zavise velikim

delom od naših saznajnih mogućnosti i svesti o njima i o prirodi ĉoveka uopšte. A te

saznajne sposobnosti i mogućnosti su znatno ograniĉene. Isto tako, ne moţe se politiĉkim

aranţerijama, ma kako one bile inventivne, radikalnije menjati kooperativno-konfliktna

priroda ĉoveka. Ali ako se nešto ne moţe, mnogo toga je moguće uĉiniti na poboljšanju

našeg ukupnog naĉina ţivota. I sa onim saznajnim i stvaralaĉkim kapacitetom koje imaju,

ĉovek i društvo mogu da obezbedi svoj ukupan društveni razvoj. Vaţan faktor, moţda

161

nije preterano reći, toĉak zamajac tog razvoja je i odgovarajuća politiĉka aktivnost

odnosno odgovarajući politiĉki sistem.

Efekte politiĉkog sistema je moguće traţiti u modernizaciji društva, proširenju

horizonta slobode i jednakosti odnosno pravde, ekonomskom napredovanju, socijalnom

kapitalu, demokratizaciji, upravljaĉkoj sposobnosti sistema, stabilnosti i efikasnosti

sistema. Valja odmah reći da ne zadovoljavaju sve razvijene demokratije pomenute

kriterijume u jednakoj meri. A, kako je već istaknuto, nisu ni sve one pomenute

vrednosti u meĊusobnoj ljubavi.

Na kraju ovog opšteg dela rada nije na odmet još jednom potsetiti da su u njemu

dati samo neki elementarni uvidi u tri velike skupine pitanja u savremenim politiĉkim

sistemima posebno u savremenim demokratijama: prvo, reĉ je o kompleksu osnovnih

principa i vrednosti; drugu grupu pitanja ĉine osnovne institucije i procedure demokratije;

treći krug pitanja tiĉe se osnovnih pretpostavki ili uslova savremenih demokratskih

poredaka. Detaljnija rasprava o tim pitanjima biće data u narednom izlaganju.

Kraj

162

X. ODELJAK PRVI.

Y. AMERIĈKI PREZIDENCIJALIZAM IzmeĊu demokratskog i imperijalno-globalistiĉkog prezidencijalizma

Uvod

Politiĉki sistem SAD spada u red nekoliko osnovnih modela-uzora sistema, koji

su kopirani širom sveta, naroĉito u novije vreme. "Lansiran" s kraja 18 veka, model

ameriĉkog predsedništva je 19 vek proveo gotovo zaboravljen ili bez šireg odjeka da bi

bio ponovo "otkriven" pri kraju 20 veka.

Iako jedan od osnovnih i uzoritih modela politiĉkog ustrojstva, ovaj sistem nije, ni

ranije, a ni danas, jednako shvatan i vrednovan. Jedni će ga dojmiti kao uzorni model

liberalne,110

odnosno većinske demokratije.111

Drugi u njemu vide osnovnu paradigmu

pluralistiĉke,112

odnosno poliarhiĉne demokratije.113

Tu treba ubrojiti i varijantu interesno

grupnog pluralistiĉkog modela u vidu konfrontirajuće-deliberativno-konsensualne

demokratije ( "adversary and unitary")114

. I jedni i drugi veruju da je upravo ameriĉki

sistem najrazvijeniji demokratski sistem u svetu. Redu ovih autora pripadaju i oni koji su

smatrali da su SAD toliko proţete demokratskim duhom i da je demokratija neodvojiva

od Amerike, da ova velika zemlja teško podnosi nedemokratske poretke i van njenih

granica i da bi, stoga, trebalo da uĊe i u rat kako bi “saĉuvala svet za demokratiju”

(Vudro Vilson) ili kako bi postala “arsenal demokratije” (F. Ruzvelt). Grupa poznatih

teoretiĉara i istraţivaĉa komparativne politike i demokratije, Almond-Powell-Strom-

Dalton, smatraju da u svetu u kome su problemi nuklearne proliferacije i razoruţanja sve

teţi i teţi, SAD, kao nuklearna supersila, nema drugog izbora do da preuzme voćstvo u

110

Tocqueville, Al. De, Democracy in America, New York, 1946. 111

Brajs, Dţ., Savremene demokratije, Beograd,1932, II. U SAD se, po mišljenju Brajsa,

većina odnosno javno mnenje “oseća kao suverena vlast”, str. 185. 112

Finer, E. S., Comparative Government, Penguin Book, 1970. 113

Dahl, R., Polyarchy - Participation and Opposition, New Haven, 1971; Pluralist Democracy in the

United

States, Chicago, 1967. 114

D.J. Vogler-S.R.Waaldman, "Congress and Democracy", Washington, Congressional

Querterly, 1985.

163

traţenju rešenja.115

Tokom devedesetih godina dvadesetog veka ove teze, pod okriljem

posebno shvaćene globalizacije, dobijaju širu legitimaciju. One postaju osnov "prava"

najrazvijenih odnosno najjaĉih drţava, prvenstveno jedne i jedine supersile s kraja ovog

veka, da po svojim kalupima ureĊuje politiĉke i ekonomske odnose na svakom parĉetu

planete i bez ikakvih ograniĉenja koristi silu prema neposlušnim.

Treći su manje optimisti i promotori ameriĉke tekuće politike i politiĉkog sistema.

Tako ĉak i skorašnji drţavni sekretar Aleksandar Hejg nije zadovoljan sa politiĉkim

stanjem u zemlji. "Nije to, kaţe Hejg, republika o kakvoj su sanjali oci osnivaĉi.

Institucije se smanjuju, granice izmeĊu raznih vlasti postaju labilne. Naša zemlja ne

ostavlja lep utisak bilo gde da idem". To bi bila neka vrsta republike u opadanju ili

kvarenju. Nesavršenost ameriĉkog sistema je uoĉavao i sam već pomenuti Vilson. U

svojim ranijim studijama on je zastupao uklanjanje predsedniĉkog i uvoĊenje

parlamentarnog sistema po uzoru na britanski parlamentarizam.

Ĉetvrti istiĉu da je reĉ o vladavini elita ili manjina odnosno o pregovaraĉkom

društvu u kome se odluke donose dogovaranjem elita, koje mogu imati razliĉite odnose sa

svojim sledbenicima.116

Peti misle da se radi o kombinaciji masovne pasivnosti i

individualnog voĊstva.117

Šesti dokazuju da je ameriĉko društvo tipiĉna vladavina elite, a

ne elita,118

ili pak jednodimenzionalno “zatvoreno” društvo, koje je eliminisalo svoje

revolucionarne magućnosti.119

Sliĉno tome je i mišljenje koje je istakao jedan od

kandidata u predsedniĉkoj trci 2000 da je ameriĉki sistem jednopartijski sistem. Sedmo,

ne mali broj autora smatra da se radi o tipiĉnom sistemu klasne burţoaske vladavine.

Osmi, suprotno pluralistima koji istiĉu da biznis grupe ne ĉine kohezivnu elitu već

teţe da poništavaju jedna drugu putem kontrabalansirajućih zahteva i koje su ĉak

ĉekirane sa ne-biznis interesnim grupama i demokratskim pravilima igre (što je interesno-

115

G. A. Almond-G.B. Powell-Jr. K. Strom-R. J. Dalton, Comparative Politics Today,

Longman, New York, 2003, p. 740.

116

“Elite, ali ne same vladaju Amerikom”, istiĉe Dye. Vidi: Dye R. T.-Zeigler H. L., The

Irony of Democracy, Duxbury Press, North Scituate, Mass, 1975, p. l; Dye H. T., Who's

Ruling America? The Carter Years, New York, 1979; Commons, R. J., Economics of

Collective Action, New York, 1950. 117

Myrdal, G.A., American Dilemma, I-II, New York, 1964 (1944). 118

Mills, C.W., Elita vlasti, Beograd, 1963. 119

Markuze, H., Ćovek jedne dimenzije, Sarajevo, 1968.

164

grupna teorija), tvrde da gigantske korporacije su dosad najmoćnije od svih interesa u

društvu. One, nastavljaju ovi autori, preovlaĊuju, iako nisu svemoćne. One ne lebde

slobodno u socijalnom prostoru, već su povezane jedna s drugom sa zajedniĉkim širim

klasnim intereseima. Ovo je pristup koji aludira bolje reći stoji nasuprot onih politiĉkih

analitiĉara i teoretiĉara koji već decenijama istraţuju i pišu o predsedništvu ili kongresu

ili drugim aspektima drţave SAD bez imalo hrabrosti i spremnosti da pomenu

kapitalizam ili da se bave sa nametanjem uticaja finansijske moći.

Dominantna sila nije industrijski već finansijski kapital, kaţu ovi kritiĉari. Oni

pokazuju kako preklapajući i izukrštani korporativni funkcioneri komponuju jedan

"interni krug ( "inner circle" ) u naizgled razuĊenoj biznis zajednici spregnuti meĊu

sobom odnosima u kompanijama, srodstvom, elitnim obrazovanjem i ĉlanstvom u raznim

društvenim klubovima. Taj unutrašnji krug teţi da bude visoko analitiĉan, sofisticiran i

svestan imperativa kapitalistiĉkog sistema kao celine. On, doduše, nema jedinstvenu i

formalnu zajedniĉku organizaciju, ali je stvorio koliko labavi toliko i vrlo funkcionirajući

sistem koordinacije u kome su firme instrumenti politike "internog kruga". Biznis elita

dobro razume razliku izmeĊu federalne regulacije biznisa i federalne regulacije za biznis.

Biznis krug je dobro inplantiran u najuţi politiĉki centar.

Korporativni sistem, u stvari, predstavlja neku vrstu fasadne demokratije iza koje

stoji predsedniĉko-birokratski sistem sa jakim monopolskim centrima politiĉke moći.

Tako i Miller upozorava da u stvarnosti u SAD postoje dva ustava: formalni pisani i

"tajni"nepisani odnosno operacionalni kodeks neformalnog razumevanja i konvencija.

Formalni ustav je samo mit i maska za pokrivanje onoga šta se radi po onom drugom

"tajnom" ustavu. "Tajni" ustav potiskuje pa i ignoriše individue i legitimira odnosno daje

specijalne privilegije grupama posebno super-korporacijama.120

Deveto, sliĉno nekim prethodnim gledanjima i Ĉomski smatra da je ameriĉki

sistem "kapitalistiĉka demokratija".121

Uoĉivši neverovatan razmer ameriĉke moći,

nosioci vlasti su predloţili da konstituišu jedan globalni sistem kojim bi Sjedinjene

120

A. S. Miller, The Secret Constitution and the Need for Constitutional Change, New

York, 1987. 121

N. Ĉomski, Nuţne iluzije, Svetovi, Novi Sad, 2000 (1988), str. 12.

165

drţave dominirale i u kojem bi interesi ameriĉkog biznisa cvetali.122

Treba li, pita se

Ĉomski, da nas zavaravaju Reganove "poraţavajuće" izborne pobede. On je dobio manje

od 1/3 izbornog tela (onih koji su glasali). Neki postreganovski predsednici su vladali sa

jednom ĉetvrtinom dobijenih glasova. To znaĉi da postoji sistem u kome manjina bira

predsednika.

Deseti smatraju da je ameriĉki sistem "imperijalno predsedništvo"123

("imperial

presidency") odnosno "ameriĉka monarhija" (American monarchy-George Reedy).

Jedanaesti istiĉu da se ameriĉki narod kreće prema diktaturi, “sa prijateljskim licem”,

odnosno ka “demokratskoj diktaturi”124

ili, pak prema “prijateljskom fašizmu”.125

I nešto

umereniji Gamson ocenjuje ameriĉko društvo kao društvo "stabilne nereprezentacije".126

I ovako samo ovlaš izloţena gledanja pokazuju da je politiĉki sistem SAD teško,

bolje reći nemoguće, odrediti jednim obeleţjem ili bilo kakvom uprošćenom jedno-

dimenzionalnom formulom i definicijom. To je utoliko teţe što su su se neka obeleţja i

elementi, pa i sistem u celini, tokom istorije u mnogo ĉemu menjali. Nije istovetan

Dţefersonov prezidencijalizam, koji se odlikovao "partijskom vladom" i kabinetskim

voćstvom ili Dţeksonov populistiĉki prezidencijalizam, koji je uţivao u konfrontacijama

sa Kongresom i raznim drugim elitama, sa savremenim prezidencijalizmom. Savremeno

predsedništvo se vraća u mnogo ĉemu Vašingtonovskom modelu koji se karakteriše

"jakom izvršnom vlašću", "masovnim apelom", opštim nehajanjem za politiĉke partije, sa

velikom paţnjom na pompu i protokol kao sredstvima za potkrepljivanje

establišmentskog konzervativizma u ekonomskim i socijalnim stvarima i, naravno,

drţanjem po strani u legislativnim kontroverzama.127

Karakter i suštinu ovog sistema

treba traţiti u njegovoj istoriji i logici, u njegovoj društveno-stratifikacionoj prirodi i

mogućnosti-sposobnosti da ĉuva i razvija ĉovekovu slobodu, pravnu jednakost i pravdu.

122

N. Ĉomski, Op.cit. str. 37. 123

A. M. Schlesinger, The Age of Jackson, Little Brown and Co., Boston, 1945. 124

S. A. Miller, Democratic Distatorship: The Emergent Constitution of Control,

Westport, Conn. 1981. 125

B. Gross, B., Friendly Fascism: The New Face of Power in America, New York,

1980. 126

W. Gamson, “Stable Unrepresentation in American Society”, American Behavioral Scientist, 1968/12.

127

M.P. Riccards, A Republic, If You Can Keep It: The Foundation of the American

Presidency, 1700-1800, New York, 1987.

166

Uz rizik simplifikacije i u grubim crtama, više pomoću sindroma karakteristika,

politiĉki sistem SAD bi se mogao odrediti kao ustavna federativna, predsedniĉka,

dvopartijska, elitistiĉko-predstavniĉka zapadna demokratija.

GLAVA PRVA. STVARANJE POLITIĈKOG SISTEMA I USTAV

Sjedinjene Ameriĉke Drţave nemaju tako dugu i duboku istoriju kakvu su imale

mnoge evropske zemlje. No, iz ove "plitke" istorije izronila je jedna velika i moćna

drţavna tvorevina.

I. Predustavna kolonizacija i politička sedimentacija

Ne ulazeći u pitanje kako je sve to bilo moguće, dovoljno je ovom prilikom reći

da su SAD nastale ujedinjavanjem trinaest kolonija koje su na ameriĉkom tlu osnovali

preduzimljivi i radikalniji evropski doseljenici poĉetkom 17. i tokom prve polovine 18.

veka (prva Virdţinija 1607, a poslednja Dţordţija 1732). Nepovezane meĊusobno, ove

kolonije su bile deo britanske imperije i dobrim delom dirigovane iz Londona. Na vrhu

izvršne vlasti pojedinih kolonija stajali su guverneri koje je imenovala britanska kruna.

Ulogu zakonodavnog organa igralo je izborno predstavniĉko telo. Sudovi su bili sliĉni

sudovima u Engleskoj i sudilo se po Common law-u. Diriţizam i nameti iz Londona

predstavljali su opterećenje za inaĉe brzi razvoj kolonija. Stoga su uĉestali otpori i

neprihvatanje zakonodavne vlasti engleskog parlamenta i plaćanja poreza Engleskoj

dovodili do sukoba, a konaĉno i do svesti o potrebi zajedniĉke borbe za osloboĊenje i

nezavistan poloţaj. Pri tome, valja imati u vidu da su u ranim danima većinu graĊana

ĉinili engleski kolonisti. Zato su tadašnje politiĉke institucije bile u suštini sliĉne

engleskim uz odgovarajuća adaptiranja datim uslovima, naravno. Tokom vremena

priticale su mnoge druge nacionalne skupine ne samo iz Evrope već i iz drugih

kontinenata tako da je ameriĉko društvo postalo višestruko heterogeno i obojeno. Rani

dani kolonizacije ostavili su odreĊeni trag na istoriju i kulturu ameriĉkog društva sve do

naših dana. Zato, ĉini se, nije na odmet ako se ukratko potsetimo na te dane.

1. Talasi-vidovi kolonizacije

167

U ranom periodu kolonizacija nije tekla po nekom jedinstvenom planu i moguće

je razlikovati tri njena talasa odnosno tipa. U prvoj fazi kolonisti su se naseljavali

individualno onamo gde su nalazili povoljnije mesto za ţivot i prema svojim

mogućnostima-prilikama. Porast stanovništva zahtevao je i odgovarajuće politiĉko

organizovanje i politiĉke zajednice. Ove zajednice su se formirale spontano i zato su

meĊusobno bile razliĉite. Kolonije su u Novoj Engleskoj imale jedan tip, u Virdţiniji

drugi, a Pensilvanji i New Jersey neku mešavinu prethodno navedenih tipova. Nastanjeni

u manjim ili većim gradskim naseljima, Novi Englezi su bili trgovaĉki nastrojeni i

trgovina je bila praktiĉno najznaĉajniji vid komunikacije. Mnogi od tih kolonista su

napustili Englesku zbog religijske netolerancije. U tim naseljima-gradovima bili su

praktikovani oblici neposredne demokratije. Postojao je gradski skup ili skupština na

kojoj su mogli da prisustvuju svi graĊani i na kojoj su se birali odgovarjući organi

gradske uprave. Uz to, valja reći da su lokalne organizacije uţivale odreĊenu autonomiju.

Ovo je trebalo pomenuti zato što su se neke od ovih osobina zadrţale u ameriĉkom

politiĉkom sistemu sve do naših dana.

Drugi vid kolonizacije je karakteristiĉan za Virdţiniju i juţne kolonije i znatno se

razlikovao od onog u Novoj Engleskoj. U te ameriĉke krajeve ljudi nisu išli zbog

religijskih netrpeljivosti ili nezgoda već iz uverenja da će tamo imati bolje uslove za

ţovot i napredovanje. MeĊu njima je bilo mnogo trgovaĉkih avanturista koji su još i

podsticani i slati od strane trgovaĉke Virginia Company koja je inaĉe uţivala neke

naklonosti i privilegije Krune. Uz to, na jugu je bilo dosta poljoprivrednih površina, koje

su uz povoljnu klimu, kao izvori mogućeg bogatstva, bile vrlo atraktivne. Naseljavanje je

bilo praćeno organizivanjem na naĉin sliĉan onom koji je vaţio ne u engleskim

gradovima već u engleskim okruzima (counties).

Treći vid kolonizacije je mešavina osobina prethodna dva modela- trgovaĉkog i

poljoprivrednog, gradskog i plantaţnog. Zato je i organizacija bila drukĉija u pojedinim

delovima ovog podruĉja s tim što je postojalo nešto više demokratije u gradskim nego

seoskim predelima.

U svim ovim podruĉjima i tipovima vladavine vladalo se po odreĊenim poveljama

i još više zapovestima Krune. Englezi su ignorisali ili nedovoljno uvaţavali forme

politiĉkog organizovanja koje su se stvarale na ameriĉkom tlu. To su naseljenici shvatali

168

kao vid opresije i nešto što je neprihvatljivo ili suprotno njihovom pravu i nastojanjima

da sami ureĊuju svoj politiĉki ţivot i razvoj. Osećanje represije je bio glavni motiv

pokreta i borbe za nezavisnost. Iako se "kuvalo" još od ranije, ovo osećanje je tek 1756

preraslo u pokret za uniju u kome je uzelo uĉešće devet od trinaest kolonija. Povod bolje

reći prilika za to je bio protest protiv oporezivanja uvedenog od engleskog parlamenta,

što je kasnije postalo prividnim uzrokom Rata za nezavisnost.

2. Objedinjavanje otpora kolonizatoru

Ideja zajedniĉkog odupiranja kolonizatoru postepeno je sazrevala i našla konaĉin

institucionalni izraz u Prvom kontinentalnom kongresu, odnosno prvom zajedniĉkom

skupu predstavnika kolonija odrţanom u Filadelfiji 1774. Na Drugom kontinentalnom

kongresu, odrţanom već iduće 1775 udaraju se temelji politiĉkog ustrojstva SAD-a,

donošenjem istorijskih odluka: o poĉetku borbe protiv engleskog kolonizatora;

donošenjem Deklaracije o nezavisnosti (Declaration of Independense) 4. jula 1776.

kojom se 13 drţava proglašavaju nezavisnim; donošenjem odluke o stvaranju

konfederacije usvajanjem Povelje ili Ĉlanova konfederacije i stalne unije (Articles of

Confederation and Perpetual Union) 1777. Do kraja zasedanja Drugog kontinentalnog

kongresa 1781. sve sad već, bar uslovno, nezavisne drţave ratifikovale su Povelju -

Ĉlanove Konfederacije. Uskoro posle toga, 1783, Ugovorom u Versaju, metropola

konaĉno priznaje nezavisnost svojih nekadašnjih kolonija.

Sedamdesete godine 18. veka su prave ustavotvorne godine u SAD. Tada se

donose deklaracije prava i ustavi u postojećim drţavama. Uz to, vidna su nastojanja da se

instituiraju i u ustave unesu neki demokratski principi, kao što su narodna osnova vlasti,

ograniĉavanje vlasti, prava i slobode graĊana itd. U nekoj vrsti konstitucionalnog zanosa

nisu, dakako, zaboravljene neke osnovne vrednosti i prioritet vladajućih krugova i

novouspostavljenog kapitalistiĉkog poretka pa ni izvesna ograniĉenja prava, kao što su

ograniĉenje biraĉkog prava samo na vlasnike nepokretnosti i dr. Konfederacija je bila

oblik labavog saveza suverenih drţava koji je institucionalno bio oliĉen u Kongresu. U

Kongres je ulazio odreĊeni broj delegata iz svake drţave, a odluke su se donosile punom

saglasnošću svih delegata, odnosno delegacija, pri ĉemu je svaka drţava imala samo

jedan glas.

169

Ovlašćenja Konfederacije, odnosno Kongresa, bila su vrlo ograniĉena. U

nadleţnosti Kongresa nisu bili uvoĊenje pareza, carine, spoljna trgovina, monetarna

politika i armija. Svest o potrebi ĉvršćeg politiĉkog i pravnog povezvanja je brzo

napredovala i već 1787. drţave odluĉuju da se sazove Ustavotvorna skupština

(Convention) s namerom da revidira Povelju-Ĉlanove konfederacije. Skupština se sastala

u Filadelfiji 1787. i, posle ţuĉnih debata i konfrontacija, donela novi Ustav.

3. Rasprave pre donošenja ustava

Ustav je interesantan i znaĉajan kako po naĉinu njegovog donošenja i formi tako i

po sadrţini naroĉito osnovnim naĉelima i institucijama, pa i po uticaju na ustavnost i

politiĉki ţivot savremenog sveta. Rasprave pre donošenja Ustava voĊene su i posle

usvajanja ustava i nastavile sve do naših dana. Dva i po veka intenzivnih debata o i oko

ameriĉkog Ustava pokazuju bar dve stvari. Prvo, to je ne samo prvi već i najdugotrajniji

ustav; drugo, to je bio veoma uticajan i veoma kopiran ustav u pojedinim delovima sveta.

Da ovaj ustav ima takav uticaj i dug vek treba zahvaliti sledećim okolnostima.

Prvo, valja odati priznanje velikim delom jednom broju umnih i uglavnom mladih ljudi

koji su mudro i ozbiljno prišli pripremi, izradi i donošenju Ustava. Iako po svojoj

osnovnoj vokaciji nisu bili teoretiĉari, veliki broj tih mladih ljudi, "oĉeva Ustava", veoma

dobro je osećao i prosuĊivao znaĉaj i teţinu filozofsko-teorijske potke posebno nekih

osnovnih postulata, principa i vrednosti u ureĊivanju ustava i demokratije. Oni su ţeleli

da ameriĉka revolicija bude mnogo šira i dublja od ameriĉkog rata za nezavisnost.

Dugoroĉniji cilj revolucije bio je uspostavljanje jednog novog poretka (Novus Ordo

Seculorum). U pismu Dţonu Adamsu od 1823. Dţeferson istiĉe da je revolucija

dugotrajan proces i generacija koja je zapoĉne neće biti u stanju da je završi. Zato su se

rano svojski latili prouĉavanja ne samo politiĉkih mislilaca toga doba od Loka, Rusoa i

Monteskijea do Kanta, Tomasa Pena i Fihtea, već i antiĉkih grĉkih i rimskih politiĉkih

filozofa, pravnika i istoriĉara. Isto tako, ova grupa kreativnih politiĉkih poslenika pomno

je analizirala iskustvo nekih tipova zajednica posebno konfederacija ( od Grĉke i

Holandije do Nemaĉke, Poljske i Švajcarske i dr.).

Ne treba zaboraviti da su liberalne ideje i ideologija u drugoj polovini 18 veka

uzele znatnog maha i velikim delom podsticale kako Francusku tako i Ameriĉku

revoluciju. Od tih ideja valja pomenuti teorije o prirodnim pravima i društvenom

170

ugovoru. Teorije o društvenom ugovoru vuku korena iz antiĉke grĉke i starojevrejske

filozofije koje su kasnije reaktuelizovane od strane odreĊeni protestantskih posebno

francuskih protestantskih grupa u 16 veku. Ova reaktuelizacija prirodnih prava je veoma

intersantna kako s obzirom na vreme i razloge tako i na uĉinke ove teorije. Teorija

prirodnog prava je potegnuta od strane odreĊenih grupa, u "nuţnoj" odbrani svoga ţivota,

imovine i verskih prava od vlasti koja ih je ugroţeavala i pretila nemilosrdnim

obraĉunom poput po zlu ĉuvenog vartolomejskog pokolja Hugenota u Parizu 1572.128

Ove ideje su se preplitale sa idejama prosvetiteljstva, koncepcijama konstitucionalizma i

ljudskih prava, idejama federalizma odnosno konfederalizma (na konferenciji

predstavnika ameriĉkih kolonija u Albany-u 1754 Bendţamin Franklin je izloţio projekat

sa u osnovi federalistiĉkim ureĊenjem).

Jedan od izvora ameriĉkog napajanja konstitucionalnim idejama bila je engleska

istorija. Konstitucionalna istorija Engleske odnosno Velike Britanije je zaista bogata i

duga, iako ova zemlja nije imala pisanog ustava. Dovoljno je samo pogledati brojna u

osnovi ustavna dokumenta od Magna Carte libertatum do novijih dana. Ako ustav

predstavlja akt odnosno naĉin ograniĉavanja vlasti, onda se fiksiranje i zaštita ljudskih

prava i sloboda mora uzeti kao nuţni kljuĉni deo ustava. U svom radu " Razlike izmeĊu

Apsolutne i ograniĉene Monarhije", Dţon Forteskju je još u 15 veku isticao prava

Engleza ( "Rights of Englishman") koja su neprikosnovena i stoga nijedna vlast ne bi

mogla odnosno smela da ih ignoriše ili narušava.

Prava Engleza se postepeno prenose odnosno vezuju za ĉoveka prvo u Evropi, a

zatim, uz veliki doprinos ameriĉke revolucije, i u SAD. Teoijsku potku i oreol jednom

korpusu prava dao je Jon Lok u svojim raspravama o vladi. 129

Interesantno je i donekle

paradoksalno da su Blekstonovi Komentari britanskog prava bili popularni i da su se

koristili u sukobima kolonista protiv nameta i ograniĉenja koja su dolazila iz Londona.

Ideje konstitucionalizma i prava koje su se nalaze u pomenutim Komentarima postali su

sastavni deo zahteva i ţivota mnogih ameriĉkih krugova.130

Mnogi istiĉu da su neki

udarni stavovi iz ameriĉke Deklaracije o nezavisnosti manje ili više preuzeti od Loka. Tu

128

E. Bloch, Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo, Beograd, Komunist, 1977. 129

J. Lock, Dve rasprave o vladi i pisma o toleranciji, I-II, Beograd, Mladost 1978

(prevod i predgovor K. Ĉavoški). 130

W. Blackstone, Commentaries on the Laws of England, 1765 (Tom I ).

171

se naroĉito istiĉu odreĊena prirodna prava (pravo na ţivot, telo, slobodu i svojinu) koja su

u Dţefersonovskoj transkripciji donekle kondenzovana uz unošenje prava na traţenje

sreće umesto prava na svojinu.

U osnovi ovog korpusa prava stoji filozofija i ideja da su ljudi stvoreni jednaki i

da imaju, po boţjem daru, neotuĊiva prava na te vrednosti. Drţava odnosno vlada ili

sistem vlasti je ljudska tvorevina koja je stvorena radi obezbeĊenja ovih prava i koja

svoju moć i ovlašćenja zasniva na pristanku onih kojima se vlada. Pristanak je doveden

do nivoa institucije koja ima i svoje povratno dejstvo. Naime, kao što daje pristanak,

narod moţe u svako doba uskratiti pristanak vladi koja postane koĉnica ili ometa

ostvarivanje pomenutih ciljeva-vrednosti. Pravo je naroda da neadekvatnu vlast smeni i

izabere novu koja će biti u stanju da ostvaruje ono zbog ĉega je izabrana.131

Ideja o

pristanku nije nova i originalna, ali je ona reaktuelizovana i mnogo dublje utemeljena,

teorijski i praktiĉno, u ovom periodu ameriĉke i evropske politiĉke istorije. Ima i

nedoumica oko korišćenja Lokovih ideja u dokumentima ameriĉke revolucije i spisima

"otaca ameriĉkog ustava", ali je nesumnjivo da su neke Lokove ideje korišćene u

pomenute svrhe.

Ideje o pristanku i iz toga izvedeno pravo na pobunu odnosno svrgavanje vlasti,

koje je katkad dobijalo formu i tiranicida (u sluĉaju kad vladar zloupotrebljava vlast i

stvara od svoje vladavine despotiju i zbog ĉega je John od Solzberija još u 12 veku branio

pravo tiranicida u odreĊenim sluĉajevima), o potrebi ograniĉavanja vlasti odnosno

principu podele i ravnoteţe vlasti, izvedenom iz britanskog iskustva, našle su svoj

konstitucionalni izraz na tlu SAD. U SAD je, u stvari, realizovano dobar deo onoga što je

bilo predviĊeno ili zamišljeno da se uradi u Engleskoj. Zapoĉeta borba u Engleskoj

izmeĊu kralja i parlamenta u prvoj engleskoj revoluciji nije donela veće rezultate, a

kratak period republike odnosno Komonvelta po Kromvelom receptu protekao je u znaku

apsolutne vlasti "Lorda Protektora". Na primeru Kromvelove revolucije i republike

moguće je otĉitati dobar deo odnosa izmeĊu ustava i vlasti. Obećanja indepenedista da će

se ustavom ograniĉiti vlast, s jedne strane, i ţelje samog Kromvela da se bude iznad

131

: J. Hazelton, The Declaration of Independence: Its History, New York, 1906; C.

Becker, The Declaration of Independence, A Study in the History of Ideas, 1922.

172

ustava, s druge strane, rezultuirali su u donošenju neke vrste ustava- "Instrumenta

vladanja", koji nije u praksi imao većeg uticaja i nije bio dovoljan okvir za kroćenje

novog republikanskog "monarhizma". Tek je druga tzv. Slavna revolucija uĉinila nešto

od onoga što nije pošlo za rukom prvoj revoluciji. Lokove ideje o ograniĉavanju vlasti

našle su izraza u javnosti i pre ove revolucije. Ovaj splet dogaĊaja i iskustva imao je

uticaja ne samo na Loka već i na ameriĉku revoluciju i kasniju istoriju.

Kao veliku tekovinu ameriĉke revolucije treba videti u njenom drugom ĉinu koji

bi se mogao nazvati konstitucionalizacijom revolucije. Ako su mnoge revolucije i pre i

posle ove, jele svoju decu, ameriĉka revolucija je uspela da decu revolucije pretvori u

oĉeve jednog Ustava koji će nekim svojim principima imati ne samo višestoletnu već i

reklo bi se trajnu vrednost i dugo trajanje.

U suštini, antikolonijalna ameriĉka revolucija je bila iistovremeno i liberalna i

narodno-demokratska. Ona je bila izraz polarizacije naroda u dve razliĉite formacije u

raznim krajevima SAD od kojih su jednu pradstavljali pristalice britanske krune, a drugu

pobunjeni narod sa svojim skupštinama i svojim vojnim odredima. Naporedo sa

rušenjem kolonijalne monarhijske vlasti udarani su temelji i okviri za uspostavljanje i

funkcionisanje novih republikansko demokratskih i liberalnih naĉela i instritucija.

Drugo, odabrana grupa politiĉkih i ustavnih poslenika bila je veoma otvorena i

koristila pozitivna i negativna iskustva drugih drţava. Pri tome, ta grupa umnih i

visprenih ljudi znala je da promiĉe i višestruko obezbeĊuje interese i vrednosti slojeva i

grupa s najvećim preduzimaĉkim i razvojnim potencijalom. To su pre svega Dţordţ

Vašington (George Washington), heroj iz revolucije koji je i predsedavao, Dţems

Medison (James Madison) iz Virdţinije, Bendţamin Franklin (Benjamin Franklin),

poznati nauĉnik i diplomata, Guverner Moris (Morris) iz Pensilvanije i Aleksandar

Hamilton (Alexander Hamilton), ambiciozni i briljantni pravnik iz Njujorka. U “oĉeve

osnivaĉe” spadaju, u neku ruku, i oni koji nisu uĉestvovali u donošenju Ustava ali su

doprineli graĊenju principa na kojima on poĉiva, kao što su Tomas Dţeferson (Thomas

Jeferson) i Dţon Adams (John Adams) koji su bili ameriĉki atašei u Francuskoj i

173

Engleskoj i Dţon Dţej (John Jay) koji je bio prezauzet kao sekretar za spoljne poslove

Konfederacije.132

Najzad, oci ameriĉkog ustava su koristilii svoje sopstveno iskustvo, posebno

efekte konfederativne prakse koja je prethodila donošenju Ustava. U spisima koji su

prethodili ustavu moguće je naći sjajne kritike konfederalizma koje nisu ni danas izgubile

od svoje sveţine i ubojitosti. U ovoj kritici registrovan je veliki broj dezintegracionih

elemenata konfederalizma. Konfederalizam je nesposoban da obavlja dve elemenatne

funkcije politiĉkog poretka: Prvo, da ĉuva ili brani zemlju od spoljnih opasnosti; Drugo,

da brani zemlju od unutrašnje dezintegracije i haosa. U ove unutrašnje haotiĉne elemente

valja ubrojiti otsustvo jedinstva trţišta i stabilnosti razmene i novca, stalno proizvoĊenje

tenzija i sukoba izmeĊu pojedinih drţava unutar konfedereacije, nesposobnost

konfederacije da stvara odreĊene centre koji će u odreĊenoj fazi razvoja biti promotori

procesa kulturalizacije, politiĉke i ekonomske integracije, i najzad njena nesposobnost da

promoviše slobodu i demokratiju.

Treba, svakako, reći da vrednost jednakosti nije došla u isti rang sa slobodom ili

nekim drugim primarnim vrednostima ovog Ustava i predustavnih debata. Iako je Ustav

donet iza zatvorenih vrata, valja potsetiti da su prethodno voĊene veoma ţuĉne i duge

polemike oko nekih kljuĉnih pitanja. Treba, takoĊe, imati u vidu da je Filadelfijska

Ustavotvorna skupština bila jedno kompetentno telo u kome su delovali, kao delegati

federalnih jedinica, ugledne liĉnosti koje su bile sposobne da pronose i brane principa

slobode, republikanizma, federalizma i demokratije.

I pre, i u toku, pa i posle donošenja i potvrĊivanja Ustava, postojala su mnoga

sporna pitanja oko budućeg ureĊenja federacije. O oštrini ovih pitanja najbolje svedoĉi i

ĉinjenica da neka od njih nisu mogla biti rešavana parlamentarnim ili pregovaraĉkim

putem, već oruţanim sukobima. Interesi i gledanja velikih i moćnih drţavica bili su

drukĉiji od interesa i pogleda malih i slabijih drţavica. Sva ova brojna gledanja su se u

politiĉkoj borbi i nametanju reducirala postepeno i kristalisala u dva osnovna: jedno je

bilo izraţeno u nacrtu koji je podnela delegacija Virdţinije (Virginia plan), a drugo u

nacrtu ustava koji je podnela delegacija New Jerseya (New Jersey Plan). Prvi se zalagao

za samostalnu i jaku centralnu vlast, za šire nadleţnosti saveznog zakonodavnog tela i

132

Vidi: V. Stanovĉić, Federalistiĉki spisi, Radniĉka štampa, Beograd, 1981.

174

njegovo pravo da donosi zakone u sluĉaju nenadleţnosti drţavica, za strukturu

zakonodavnog tela koja bi se konstituisala prema broju stanovnika u pojedinim

drţavama, za jaĉu saveznu administraciju koja bi mogla da prati aktivnost Saveza i koja

bi, kao i svi savezni organi i politiĉki poslenici, bila plaćena iz savezne blagajne. Nacrt

New Jerseya je zazirao od jakog saveza i predlagao neku vrstu produţenja Konfederacije

sa ograniĉenim zakonodavnim telom koje bi bilo sastavljeno od jednakog broja

predstavnika iz pojedinih drţava.

Predlozi su bili toliko razliĉiti da se na njihovoj osnovi nije mogao postići

dogovor. Na kraju, kompromisno rešenje ponudila je delegacija drţave Konektikat

(Connecticut) i ono je prihvaćeno kao Cannecticut Compromise odnosno “Veliki

kompromis”. Ovim nacrtom predviĊena je dvodoma struktura Kongresa u kojoj bi Senat

predstavljao pojedine drţave po principu jednakog broja predstavnika, a drugi

Predstavniĉki dom bio biran prema broju stanovnika u pojedinim drţavicama. Raspodela

nadleţnosti izmeĊu ovih domova obezbeĊivala je izvesna prava i većim i manjim

drţavicama. Sporovi i ubeĊivanja oko nekih pitanja trajali su sve do 1791. kad je i

trinaesta drţavica potvrdila Ustav. Tako su Ustavom od 1787. SAD iz konfederacije

pretvorene u federaciju.

II. Konstitucionalizacija revolucije i ustav 1787

Osnovu i okvir ameriĉkog politiĉkog sistema ĉini Ustav od 1787. koji je ujedno i

najstariji vaţeći ustav na svetu. Ovaj Ustav spada u red kratkih i ĉvrstih ustava. Interesi i

ciljevi “oĉeva ameriĉkog ustava” bili su višestruki: Prvo, smatrali su da treba obezbediti

jedinstvenu zajednicu, dovoljno jaku i sposobnu da se odupre spoljnoj opasnosti i oĉuva

nezavisnost. Drugo, trebalo je obezbediti interese i proširiti mogućnosti razvoja mlaĊe i

ekspanzivne burţoazije, koja je traţila šire trţište, slobodnu trgovinu i komunikaciju.

Treće, cilj Ustava je bio da konstituiše neku vrstu usmerene ili kontrolisane demokratije i

zaštiti privatnu svojinu s obzirom na to da su njegovi protagonisti dolazili uglavnom iz

viših i bogatijih slojeva ameriĉkog društva. Valja imati na umu da je ovaj poredak

iskljuĉivao iz uĉešća u politiĉkom ţivotu pozamašne delove stanovništva, posebno crnce,

ţene i belce, koji nisu mogli da savladaju test pismenosti ili religioznosti, kao i to da je

sasvim intencionalno gradio preventivne ustanove i naĉine putem kojih su se mogle

175

uskratiti ili preduprediti preterane doze demokratije. U stvari, meĊu "oĉevima ustava"

nije bilo malo onih koji su smatrali da "višak" demokratije predstavlja najveću pretnju

stabilnosti i razvoju.133

Ovo nije nimalo ĉudno ako se ima u vidu da su Skupštinu ĉinili

veliki vlasnici, ukljuĉujući i vlasnike robova, zajmodavci, industrijalci i drugi pripadnici

imućnih slojeva.134

Ne treba zaboraviti da su u kućama nekih “oĉeva osnivaĉa” sluţili

robovi.

Treba, svakako, reći da i pored zavidnog nivoa konstitucionalizacije revolucije,

mnoge revolucionarne ideje tokom 1770tih nisu našle mesta u Ustavu pa i politiĉkom

ţivotu. Nije mali broj onih koji su bili revoltirani ustavnim tekstom i koji su odbijali da

potpišu taj dokument (svega 39 od 55 uĉesnika je potpisalo tekst). Natezanja oko

ratifikacije predloga ustava pokazuje kolike su razlike, neslaganja i nezadovoljstvo sa

nekim rešenjima ustava postojali.

Ĉetvrto, cilj Ustava je bio da postavi narodnu vlast putem izbora i efikasnih

mehanizama ograniĉavanja vlasti. Postojalo je rašireno uverenje da “ onamo gde nema

godišnjih izbora tamo poĉinje tiranija”, a ideju ograniĉavanja vlasti dobro je izrazio

Dţeferson reĉima da je najbolja ona vlada koja najmanje vlada. Od principa i

institucionalnih rešenja koji su trebali da realizuju ovu ideju valja pomenuti princip

vladavine prava, federalizam, izbornu osnovu vlasti, podelu vlasti i pravilo checks and

balances (koĉnica i ravnoteţa) kao i dosta široku lepezu prava i sloboda. Moţe se reći da

tri od njih, vladavina prava a ne ljudi, podela vlasti, odnosno checks and balances, i skup

prava i sloboda stoje u osnovi ameriĉkog konstitucionalizma.

U svemu tome ne treba zaboraviti ni status odnosno uticaj odreĊenih politiĉkih

prvaka po ĉijoj su meri dobrim delom ustavotvorci krojili ameriĉki ustav. Oštrooki

Robert Frost je to na svoj ţivopisan knjiţevni naĉin izrazio reĉima: "Dţordţ Vašington

nije pisao ameriĉki ustav, on mu je pozirao. Ameriĉki ustav je njegov portret".

I na prvi pogled moţe se zapaziti liberalna priroda ameriĉkog Ustava. Ustav vrlo

jasno pokazuje da su ameriĉki sistem i ustavotvorci, od samog poĉetka, bili liberalno

133

Vredne zabeleške o tome moguće je naći u radovima: Worthington C. Ford, ed.,

Journals of the Continental Congress, 1774-1789, Washington, 1904-1937 (34 toma);

Jonathan Elliot, ed., The Debates in the Several State Conventions on the Adoption of the

Federal Constitution as Recomended by the General Convention at Philadelphia, in 1787. 134

Beard, C., An Economic Interpretation of the Constitution, New York, 1913.

176

orijentisani i “nagnuti”, odnosno okrenuti više formalnoj slobodi i proceduralizmu nego

jednakosti. U tekstu Ustava nema reĉi jednakost, a ni socijalnih odredaba. Reĉ jednakost

ne pominje se ni u “Bilu o pravima” koji je postao deo Ustava od 1791. Tek 1868. u

amandmanu XIV, i to u priliĉno zamagljenom vidu, reĉ jednakost našla je mesto. U tom

amandmanu se istiĉe: “Nijedna savezna drţava ne sme donositi ni sprovoditi bilo kakav

zakon kojim se uskraćuju povlastice i imuniteti graĊana Sjedinjenih Drţava: niti lišiti

nijedna osoba ţivota, slobode i svojine bez odgovarajućeg postupka; niti odreći bilo kom

licu, u okviru svoje jurisdikcije, pravo na jednaku zakonsku zaštitu”.

Tri su osnovna izvora ovog Ustava. Prvo, rešenja iz bogate prakse pojedinih

drţava. Drugo, neke ideje iz engleskog Ustava. Treće, neke liberalne misli posebno

Lokove i Monteskijeove ideje. Za kvalitet, originalnost i dugotrajnost ustava treba najviše

zahvaliti grupi već pomenutih mladih politiĉara izvanrednih mogućnosti i praktiĉnog

duha koji su s pravom nazvani “oĉevi osnivaĉi” (Founding Fathers). Mnogi oštroumni ali

i objektivniji analitiĉari su cenili kreativni pragmatizam, smele inicijative oĉeva osnivaĉa

kao i njihovu sposobnost za kompromise u traţenju puta da se prevaziĊu zamršeni

problemi koji su morali biti rešeni u cilju stvaranja unije, oĉuvanju drţavica i

garantovanja sloboda naroda. Poseban znaĉaj ovog ustava treba videti u ĉinjenici što je

on dao prvi pravno oblikovan, funkcionalan i konstituisan model federacije. Time je,

kako su primetili neki ameriĉki istoriĉari, zemlja koja je bez svoje istorije pokazala i

opisala put sopstvenog razvoja sledećim generacijama.

Ali istovremeno, oni upozoravaju da ne treba gledati na njihovo delo kao na neko

ĉudo (miracle). Za veliki deo toga posla treba zahvaliti onome što je već izgraĊeno i

postojalo u ranijim drţavicama-kolonijama pa i u iskustvima Engleske. Drugim reĉima,

inspiracije su se mogle naći u precedentima koje su pruţali ustavi drţavica i u

oĉiglednim primerima neadekvatnosti koje su sadrţavali "Ĉlanovi Konfederacije".135

Ako

treba reći da je velika inovativna crta Ameriĉke revolucije bila doktrina

konstitucionalizma, treba bar dodati i to da je ta doktrina bila uspostavljena u procesu

pravljenja ustava u drţavicama tokom 1776. U svemu tome ne treba zaboraviti ni

ĉinjenicu da su ameriĉki osnivaĉki dokumenti proţeti konceptima prava i sloboda koji se

135

R. B. Morris, The Forging of the Union,1781-1789. New York, Harper aand Row,

1987, p. 267.

177

provlaĉe kroz sve velike konstitucionalne akte engleske istorije posle Magna karte. U

stvari, nisu daleko od istine neki analitiĉari kad tvrde da je ameriĉki ustav predstavljao

preradu onoga što su smatrali da treba da bude ustav Ujedinjenog kraljevstva. Treba se

samo setiti da je kljuĉna ideja Ustava odnosno princip podele vlasti bio poznat u Britaniji

još 1689. Amerikanci su ustali i pobunili se ne zbog toga da se odreknu britanske

prošlosti, već zbog toga što su ţeleli da oprobaju ili produţe u praksi svoj deo nasleĊa i

blagodeti koje pruţa predstavniĉka demokratija i slobodno društvo. A to je uparvo ono

što se nije moglo ostvariti pod okriljem britanske imperije. Valja imati na umu i to da ni

ameriĉki ustav nije savršen i da su mnogi problemi ostali nerešeni o ĉemu će kasnije biti

nešto više reĉi.

Iako predmet razliĉitih pa i kontradiktornih ocena, Ustav je u najvećem delu

javnosti uţivao veliku reputaciju, bio je mnogo kopiran i hvaljen kao “najĉudesnije delo”

koje je ikad stvorio ljudski um (Gledston) ili kao savršen dokument koga su mogli stvoriti

samo ljudi sa boţanskim svojstvima.136

Ustav je hvaljen i zbog svoje kratkoće, sa svega 7

ĉlanova i 27 amandmana (zadnji je iz 1992).

GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI I INSTITUCIJE

I. Osnovni principi, politiĉki sistem, drţava i nacija

1. Politiĉki sistem, drţava i nacija

Novija ameriĉka politiĉka nauka je od 1950tih godina dvadesetog veka više i raĊe

koristila termin i pojam politiĉki sistem nego drţavu kao okvir i sredstvo analize

politiĉkih procesa bilo u jednoj ili u više zemalja ili pak u razmerama globalnog društva.

Koncept politiĉkog sistema je trebao da afirmiše širi okvir ukljuĉivanja viših i niţih

slojeva, pojedinaĉnih i grupnih subjekata, a ne samo drţavu i vlast, u analizu procesa

politiĉkog odluĉivanja. On na neki naĉin izraţava viši nivo stanja i razvoja demokratije u

razvijenom uglavnom zapadnom društvu i nastojanje da se on sugerira kao okvir i faktor

demokratizacije u nerazvijenom svetu. U skladu s tim, razvijana je i takozvana stateles

teorija ili teorija politiĉkog sistema koja je zaobilazila pojam i termin drţava. Dva

ameriĉka pisca, David Easton i Gabrijel Almond, su sasvim izvesno, najzasluţnija za

136

Bowen, D. C., Miracle at Philadelphia, Boston, 1966.

178

ovaj pomak u analizi i koncipiranju sistema i procesa politike shvaćene u empirijskom

smislu.137

Pomenuta konceptulogija i terminologija su široko prihvaćene, a njihovi

utemeljivaĉi najĉešće citirani. One su dali podstrek da se u anlizu politiĉkih procesa

ukljuĉe brojni subjekti i faktori i da se politiĉki proces analizira kao rezultatna interakcije

razliĉitih subjekata a ne samo kao struktura, norme i odluke organa drţave odnosno

vlasti.

No, s druge strane, suviše razuĊen okvir koncepta politiĉki sistem ne uspeva da

uvek i jasnije odredi granicu izmeĊu onoga što bi bilo društveno i onoga što spada u onaj

uţi krug organizacije politike i politiĉke vlasti. Ova ekspanzija koncepta politiĉkog

sistema dovela je do reĊeg korišćenja termina i pojma drţave u analizi politiĉkih procesa,

a i kad se drţava koristi moguće je zapaziti dva njena znaĉenja. U jednom, reĉ je o

organizaciji vlasti odnosno legitimne prinude, a u drugom smislu radi se o pojmu koji

obuhvata tri dimenzije: odreĊenu teritoriju, stanovništvo i suverenu vlast.

U celini moglo bi se reći da pojava i razvoj nove ili novih teorija i termina nisu

sasvim istisnuli upotrebu pojma i termina drţava. Jedan broj teoretiĉara i analitiĉara

politike još uvek koristi raĊe pojam drţave nego pojam politiĉkog sistema kao okvir i

sredstvo analize politiĉkih procesa u empirijskom smislu. A u praktiĉnom politiĉkom

ţivotu, pojmovi i termini drţava i nacija, posebno u delikatnijim situacijama, još ĉešće su

u upotrebi. To se naroĉito lepo moţe videti u novije vreme uoĉi i u toku preduzimanja

ameriĉkih vojnih akcija. Tada se ameriĉka elita ĉesto poziva na ameriĉko drţavu i

jedinstvo i obraća ameriĉkoj naciji. Moglo bi se reći da se pojam politiĉkog sistema

koristi u većoj meri u regularnom društvenom stanju, a pojam-termin drţava izlazi iz

rezerve odnosno iz senke i stupa u dejstvo u delikatnijim politiĉkim situacijama.

Pri tome, valja reći da pojam drţave u ameriĉkoj upotrebi ima i druga znaĉenja.

On se koristi za oznaĉavanje i savezne politiĉke zajednice i za oznaĉavanje pojedinih

drţavica kao federalnih jedinica. Sliĉno se moţe reći i za pojam nacije. Nije retko da se

137

D. Easton, The Political System, 2nd

ed., New York, 1971; G. Almond, Politics of the

Developing Areas, Princeton, 1960.

179

termini drţava, zemlja (country) i nacija upotrebljavaju sinonimiĉno.138

Katkad se

teritorija nacije i drţave podudaraju i u takvim sluĉajevima se ĉesto koristi termin nacija-

drţava. U tome je zamešateljstvo veće nego u Francuskoj. A znamo da u francuskom

binomu drţava-nacija postoji neka vrsta lepljenja pojmova. Ceo problem još više

komplikuje i sloţenost pojma nacije, o ĉemu se ovde ne moţe šire raspravljati.

Uz ove napomene, smatramao da ni u ovom tekstu nije na odmet podsetiti na

znaĉaj i korist upotrebe razliĉitih pojmova i termina i dati jedan bar kratak osvrt na

kocept i biće drţave i nacije u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama. Samo ime Sjedinjene

drţave (United States) bilo je prvo korišćeno 1776 kad su trinaest kolonija postale drţave

posle deklarisanja njihove nezavisnosti. One su smatrale sebe nezavisnim drţavama i

zadrţale su naziv drţave posle uspostavljanja Sjedinjenih ameriĉkih drţava. Tokom

vremena SAD su postale drţava, koja se po nekim posebnim osobinama razlikuje od

drugih. Istaći ćemo ukratko neke od tih osobina.

Prvo, po Ustavu, Amandman 14, "Sva lica koja su roĊena ili naturalizovana u

SAD i pod njenom jurisdikcijom, su graĊani SAD i drţavice u kojoj imaju prebivalište".

To su Almond, Powell, Strom i Dalton protumaĉili kao diktum da su "svi Amerikanci

sada prvenstveno graĊani SAD, a derivativno postaju graĊani drţavice u kojoj

prebivaju.139

Drugim reĉima, Ĉetrnaesti amandman je uĉinio nacionalno graĊanstvo-

drţavljanstvo superiornije nego graĊanstvo u drţavici.

Drugo, Amerikanci su u "loncu za taljenje ( "melting pot") mešali ne samo

razliĉite nacije odnosno nacionalnosti ili etniĉke grupe, već i drţavu i naciju. Ameriĉki

federalizam, a ni drugi oblici politiĉkog organizovanja, nisu ni konstituisani niti

funkcionišu po nacionalnom kljuĉu. Na to je presudno uticao faktor predominacije

belaca.

Već duţe vremena, kako je poznato, jedno od kljuĉnih pitanja svakog

višenacionalnog društva i drţave jeste pitanje ureĊivanja višenacionalne zajednice ili

138

"Popularna upotreba termina nacija odgovara standardnoj definiciji drţave. Iz tog

razloga ovaj tekst će koristiti termine drţava i nacija naizmeniĉno". R. C. Remy, United

States Government- Democracy in Action, Glensoe, Macmillan-McGraw-Hill,New York,

1993, p. 18. 139



180

pitanje odnosa drţave i nacije odnosno etniĉkih zajednica. U SAD je ovo pitanje rešeno

po principu ili po logici "melting pota" ( "lonca za taljenje"). Formula "melting pota" je

imala višestruke funkcije. Ona je bila koliko projekt toliko i pragmatska iznudica

nuţnosti zajedniĉkog ţivljenja ljudi koji su bili duboko rascepljeni socijalnim i rasnim

razlikama, raskolima i predrasudama. Ova formula je trajala i ostala, pored dubokih

promena socijalne strukture, politiĉke kulture i meĊunarodne konstelacije, pa i pored

ĉinjenice što ameriĉka politiĉka misao i politika zasipaju druga društva i drţave idejama

o potrebi drukĉijeg ureĊenja meĊunacionaonih odnosa. Ispod skrame modela "melting

pota", već od poodavno, krije se, katkad i mestimiĉno vri, uţarena smesa etno-nacionalne

politike koja traţi jasniju artikulaciju pa i drukĉija rešenja. Sve su glasnije primedbe da je

model melting pota, u stvari, prikrivanje problema i odlaganje odgovora na zahteve

pojedinih skupina. Ovaj model, pored ostalog i zbog svoje velike apstraktnosti, nije u

stanju da u novim uslovima izmenjene socijalne i etniĉke strukture praktiĉno ureĊuje i

kontroliše dinamiku meĊuetniĉkih odnosa. Svedoci smo rušenja iluzije o dţinovskom

"ĉarobnom kotlu" za taljenje rasa i kovanju novog društva. Umesto njega sada u praksi

postoji rasno-etniĉki mozaik, mrţnja i rasni interesi. Dvesta godina posle proglašenja

"prirodne jednakosti" meĊu ljudima, 130 posle graĊanskog rata, posle pobune u getima i

Martina Lutera Kinga, Amerika ponovo razmišlja o istini koja je oduvek stajala iza mita

o blagotvornom "kotlu za taljenje". A istina je da njenu genetsku matricu ne predstavlja

narodna homogenizacija, već duboka rasna razliĉitost i ona kao takva moţe da bude kako

snaţan pokretaĉ tako i faktor koji parališe.

Naporedo sa zvaniĉnom parolom "melting pota" teku još dva procesa ili dve

pojave. Jedna je oliĉena u pojavi izvesne rasne ili etno-nacionalne fragmentacije i

getoizacije; druga se ogleda u politiĉkom organizovanju po rasnom ili etno-nacionalnom

osnovu. Kad je reĉ o etno-nacionalnoj fragmentaciji indikativno je i gotovo alarmantno

koliko konstatacija toliko i upozorenje dekana Škole za urbano planiranje Univerziteta u

Juţnoj Kaliforniji, Edward-a Blakely-a. Ovaj razboriti posmatraĉ govori o pojavi raĊanja

odnosno stvaranja "ĉoveka enklave" putem povlaĉenju (retreat) od "baziĉne etike

uzajamnosti (mutuality) koja je u osnovi ( "the notion behind") SAD, a koja se

najoĉiglednije moţe pratiti u Kaliforniji, Teksasu, Arizoni i Floridi kao glavnim taĉkama

pristizanja i koncentracije latino imigranata". Uoĉićete, kaţe Blakely, zidove koji se

181

podiţu gdegod vidite velike skupine (large numbers) imigranata. Doći ćemo do taĉke

gde beli ljudi se neće osećati sigurnim osim ako budu ţiveli u jednom od takvih mesta".

Fragmentacija, po ovom autoru, podriva istinski koncept organizovanog ţivota zajednice-

civitas-a. Mnoge getoi-rane skupine plaćaju svoju sopstvenu privatnu policijsku patrolu i

sigurnosne straţe. Tradicionalne komunalne sluţbe, kao što su škole, parkovi, zabavne

ustanove ĉak i ĉišćenje ulice i odrţavanje ĉistoće, ĉesto su privatizovane unutar enklava.

Sve većim okretaanjem ka ovom zatvorenom naĉinu ţivota, stanovnici su sve

manje voljni da plaćaju više poreze za odrţavanje drţavnih i lokalnih sluţbi i usluga van

njihovih zidova (koautor knjige: Fortress America: Gated Communities in the USA).

Blakely priznaje da "tamnjenje" (the browning) Kalifornije predstavlja "duboku

psihološku pretnju (threat)" nekima. Ali njega više zabrinjava povlaĉenje belaca što moţe

ugroziti pravu strukturu demokratije. Prema zvaniĉnim podacima Kalifornija bi već

trebala da ima manje od polovine belog stanovništva. Prema jednom drugom analitiĉaru

(Dale Maharidge sa Stanford Univerziteta u knjizi: "The Coming White Minority"-

"Dolazak bele manjine"), pojava "tamnjenja drţave" ("browning of the state") i

povlaĉenja bogatih belaca u ograĊeni i getoirani razvoj nije nikakva novina, jer " Ni

jedno belo društvo industrijskog sveta nije se nikad razvilo u mešovitu kulturu (Mixed

culture)".

Drugi proces vredan pomena je izvesno politiĉko organizovanje po rasnom ili

etno-nacionalnom osnovu. Opšte je poznato da crnaĉka populacija traţi puteve i oblike

svog politiĉkog organizovanja i predstavlja u novije vreme ne samo radnu već i politiĉku

snagu koja se sve manje moţe ignorisati. U sklopu toga, oţivljavaju i nekadašnji "pokret

za reparaciju viševekovnog ropstva" i predlozi za donošenje zakona kojima se traţi

osnivanje Komisije za pitanje reparacije. Ovim problemima je već animiran i dobar deo

bele populacije. Moguće je da dosadašnje blage i prigušene dileme oko toga da li vlast

treba da obešteti Crnce zbog velikih istorijskih nepravdi ili samo da obezbedi i garantuje

da se one neće dogaĊati odnosno ponavljati i u buduće tokom vremena prerastu u nešto

mnogo ozbiljnije i opasnije.

Ne ulazeći dublje u razloge ovakvog toka stvari, treba ipak reći da su velike

nejednaksoti i nespremnost poretka da nešto više uradi u ravni jednakosti i pravde, uz

odreĊene etno-rasne predrasude dovele jedno tako veliko i bogato društvo u stanje koje

182

ne moţe biti više uzor drugim zemljama naroĉito onim koje istinski traţe puteve i naĉine

stvarne demokratizacije i demokratskog organizovanja društva.

Treće, SAD su se razvile u super-silu i super drţavu bez konkurencije i sa

mogućnostima da diktiraju ili znatno utiĉu na uslove i tokove razvoja drugih drţava i

globalnog društva. Ta drţava je danas toliko moćna da svakoj drugoj drţavi ili grupi i

svetu moţe da nametne svoja rešenja i interese i istovremeno spreĉi svakog drugog da

njoj nametne neke za nju neprihvatljive zahteve ili interese.

Ĉetvrto svojstvo i specifiĉnost ameriĉke drţave jeste sadejstvo drţave, velikog

biznisa odnosno korporacija i tzv. nevladinog sekotora odnosno NGO-a, kako onih u

SAD tako i mnogih drugih "posutih" i aktivnih u brojnim zemljama širom sveta. Pri

tome, ne treba brinuti za mogućnost eventualnih sukoba izmeĊu ovih struktura.

Amerikanci su našli formulu njhove koegzistencije. Kad je reĉ o odnosu politike i

ekonomije odnosno velikih korporacija, postoji višestruka personalna i poslovna

isprepletenost te dve strukture. Ekonomiji odnosno korporacijama je prepušteno da

obavljaju odnosno realizuju jedan deo strategijskih razvojnih projekata SAD. To je

prepušteno korporacijama iz dva osnovna razloga. Prvo zato što će one mnoge

ekonomske poslove bolje obaviti od drţave. Drugo, zato što će na osnovu svoje

ekonomske moći ekonomska elita na razliĉite naĉine uĉestvovati u kreiranju i realizaciji

politike. Poznato je da je ranih 1970tih International Telephone and Telegraph Company

(ITT) bila optuţena za podsticanje i pomoć organizovanju i izvoĊenju krvavog puĉa i

ubistva Aljendea u Ĉileu. Tako će biti zadovoljene obe elitne strukture. U obe ove taĉke

poklapaju se interesi drţave i korporacije kao i interesi politiĉke ili drţavne elite i

ekonomske elite. Što se tiĉe odnosa drţave i NGO-a, mogućnosti ili opasnosti od nekih

tenzija praktiĉno ne postoji. Nedrţavne ili nevladine organizacije su pomoćne

organizacije, velikim delom funkcionalizovane zamislima i interesima drţave i

finansirane od strane drţave ili ekonomski moćnih subjekata koji su, posredno ili

neposredno, u tangenti sa drţavom.

Ciljevi drţave su sledeći. Prvo, da ĉuva i uĉvršćuje ustavni, društveni i politiĉki

poredak. Drugo, da pruţa javne usluge. Treće, da obezbeĊuje nacionalnu bezbednost i

zajedniĉku odbranu. Ĉetvrto, da osigurava i kontroliše ekonomski sistem.140

Peto, drţava

140

Vidi: R. C. Remy, United States Government- Democracy in Action, Glensoe,

Macmillan-McGraw-Hill, New York, 1993, p. 24.

183

se stara u izvesnoj meri o socijalnoj politici. Šesto, drţava radi na uspostavljanju

demokratskih poredaka širom sveta i na ubeĊivanju ili privoĊenju drugih drţava na

poštovanje sloboda i prava ĉoveka. U ostvarenju ovih ciljeva drţava moţe preduzimati

razliĉite mere ukljuĉujući i vojne intervencije.

Ostvarivanje ovako ambicioznih zadataka zahteva pored posebnog politiĉkog

organizovanja, o ĉemu će kasnije biti reĉi, i odgovarajuća sredstva, organizaciju i

simboliku. Zato drţava, preko budţeta raspolaţe sa jednom ĉetvrtinom nacionalnog

dohotka a samo vojni izdaci iznose 300 milijardi dolara godišnje (1990 godina).

Ĉinjenica da je postotak nacionalnog dohotka koji se izdvaja za javne odnosno drţavne

troškove mnogo manji od onog kojega izdvajaju evropske drţave ne znaĉi mnogo, jer s

obzirom na veliĉinu ameriĉkog nacionalnog dohotka taj procenat sadrţi veći iznos novca

nego što je korespodentna suma novca bilo koje druge drţave.

Kejnsijanski projekti i obećanja oko ekonomskog ureĊenja, koji su bili aktuelni

tokom 1960tih godina, u novije vreme padaju u zaborav, a na njihovo mesto dolazi nova

ekonomska politika i logika. Politika marketizacije i deregulacije zahteva smanjenje

obima odnosno radijusa dejstva drţave što pretpostavlja reduciranje drţavnih nadleţnosti,

drţavnog personala i troškova. Drugim reĉima, koncepcija drţave blagostanja doţivljava

radikalnu transformaciju i reduciranje. Dobar deo drţavnih aktivnosti treba vratiti sa

viših na niţe nivoe organizovanja i sa drţave na ekonomski podsistem, lokalnu zajednicu

i civilno društvo. Uz to, valja smanjiti i troškove drţave i oslobaditi veći prostor za

delovanje slobodnog trţišta i trţišnog regulisanja kako unutrašnjih tako i spoljnih odnosa.

Dobar deo ciljeva ove nove reforme izloţen je u Novom javnom upravljanju (

New Public Management NPM). Ĉetiri od njih valja posebno pomenuti. Prvi je

smanjivanje regulativnih mera i aktivnosti na federalnom nivou i skraćivanje federalnih

regulacija za drţavice i lokalitete. To zahteva veću decentralizaciju koja podrazumeva

davanje i većih ovlašćenja menadţerima u voĊenju poslova i eliminisanje rigidnih normi-

pravila u cilju većeg oslanjanja na trţište. Drugi cilj je stavljanje kupca na prvo mesto. To

zahteva da se ĉuje ocena kupca u vrednovanju odreĊenih usluga i jaĉaju konkurentske

sposobnosti davaoca usluga. Treće, treba pojaĉati ovlašćenja poslodavaca da bi se dobili

veći rezultati i stvarala odnosno razvijala kultura javnog preduzetništva. Poslodavci

moraju odgovarati za rezultate. Ĉetvrti cilj je usmeren na eliminisanju iz drţavne politike

184

onoga što je suvišno odnosno onoga što nije potrebno. Sve je to raĊeno pod parolom

drţave koja radi bolje, a košta manje.141

Mora se reći, posle uvida u mnoga mišljenja i aktivnosti kao i u njihove rezultate,

da cela velika reforma drţave i politike ima dosta belih polja i izaziva mnoge dileme i

nedoumice. Ona je i priliĉno neodreĊena, kontradiktorna pa i konfuzna. Jedan od razloga

je, svakako, sloţenost problematike i izvesna napetost da se naprave neki dalji razvojni

koraci. No ne treba zanemariti i izvestan deficit sposobnosti da se oni jasno projektuju i

adekvatno realizuju. Zar se to ne moţe sasvim dobro otĉitati iz zakljuĉka Ron-a Moe-a,

posle briţljive analize i razmišljanja o onome što je reĉeno i uraĊeno. "Ono što mi

stvarno trebamo danas.. je da ponovo razmislimo šta je to što mi zaista oĉekujemo od

naše drţave (government)." 142

Reforma je išla na smanjivanje nekih delova administracije, ali je na novim

agencijskim podruĉjima primala još u većoj meri nove poslenike. Time se nije postigao

cilj da se stvori tanja i bolje funkcionirajuća federalna birokratija. Mnogo ima

imenovanih ljudi a manje onih struĉnih ljudi koji rade osnovni posao. Pored toga, valja

imati na umu da ameriĉka elita formalnim reduciranjem nekih funkcija drţave i njihovim

prebacivanjem na druge vidove organizovanja, posebno agencije, nije ni htela niti

faktiĉki uzrokavala slabljenje drţave. Sposobnost i moć vrha politiĉke vlasti u SAD je

takva da moţe u svakom trenutku, kad je reĉ o ugroţenosti ili pretnjama, inspirisati i

organizovati mobilizaciju najšireg kruga politiĉko-društvene elite, od politiĉkih,

ekonomskih i kulturnih do vojnih potencijala, pa i navećeg dela populacije. Kao super

sila bez kompetitora, SAD mogu ići na smanjenje moći drţave sve do linije moći koju

nije dostigla ni jedna druga drţava na svetu. Ali ona se time ne zadovoljava. SAD imaju

aspiracije ne samo da imaju superiornu moć i moć odbrane od napada bilo koje druge

drţave ili saveza drţava, već i da imaju moć kojoj ne moţe odoleti niti se suprotstaviti ni

141

A. Gore, Creating a Government that Works Better and Costs Less, Plume Books,

New York, 1993; F. D., Kettle, "The global revolution in global menagement: driving

themes, missing links", Journal of Policy Analysis and Management,, 16, 1997; F. D.,

Kettle, Reinventing Government: A Fifth-Year Report Card. A Report to The Brookings

Institution's Center for Public Management, CPM 98.1, Washington, DC, The Brookings

Institution. 142

R. C. Moe, " The "Reinventing government" exercise: misinterpreting the problem,

misjudging the consequences", Public Administration Review, 54, 1994, p. 119.

185

jedna druga zemlja. U ostvarenju ove hegemonije dozvoljena su za sada sva sredstva.

"Ostatku" sveta ostaje da se pita: Kakvi će biti efekti tekuće ameriĉke dominacije nad

svetom i njegovim bogastvom; da li će ona to iskopristiti samo za svoje napredovanje, a

stagnaciju ostalog sveta? Neće li moţda ona ipak znati i hteti da tim svojim iskorakom i

hegemonijom povuĉe druge i svet u celini napred kako bi se svi zajedno izborili za jednu

humanistiĉku i demokratsku organizaciju društva? Naţalost, još uvek nema znakova za

tako nešto. Moć koja nema ograniĉenja-granica nema ni obzira, i stoga se moţe reći da su

i SAD i svet u velikom iskušenju: jedno što ima suviše moći, a drugo što je nemoćno ili

nedovoljno moćno.

Drţava je tokom vremena rasla ekonomski, personalno i funkcionalno. Troškovi

javnog sektora su porasli sa manje od jedne ĉetvrtine nacionalnog proizvoda (24,6%) u

1950 na više od jedne trećine 40,9" u 1994. Isto tako, zaposlenost u javnim sluţbama

povećana je od 11% od totalno zaposlenih u 1950 na 17,6% 1975, i 14,5% 1994. U

saveznoj javnoj administraciji je bilo 1994 nešto blizu 3.000.000 sluţbenika.143

Bušov politiĉki i teritorijalni ekspanzionizam pretpostavlja ne samo ekonomsku,

vojnu, politiĉku i medijsku suprematiju, već i odgovarajuću simboliku drţave i nacije. U

sklopu toga u novije vreme je opet aktuelizovano pitanje rangiranja zastave na skali

nacionalnih vrednosti Amerike i njene ustavne zaštite odnosno zabrane njenog paljenja.

Razlozi su brojni protesti protiv rata u Vijetnamu, u Avganistanu, u Iraku i druge sliĉne

pojave, koje su završavane paljenjem ameriĉke zastave. Postavilo se kao primordijalno

pitanje: da li je zastava samo jedan meĊu mnoštvom drugih simbola ili je to

sankrosanktna, neprikosnovena svetinja u koju se ne sme dirati. Iza te svetinje stoji,

dakako, ameriĉka drţava odnosno ameriĉki narod-nacija. Udvajanje Amerike je moguće

po razliĉitim osnovama, a mnogi institucionalni sklopovi to omogućavaju i štite. I ovoga

puta je pokazano da postoje dve Amerike od kojih jedna stoji uz proklamovane

nacionalne ciljeve, a druga uz slobode pojedinaca. Celo pitanje se komplikuje ĉinjenicom

što nije uvek jasno da li iza nacionalnih simbola stoje stvarni interesi nacije odnosno

drţave ili privatni interesi i aspiracije politiĉke elite ili pojedinih grupa i pojedinaca.

143

B.g. Peters, American Public Policy, Op. cit. p. 38,39.

186

2. Slobode i prava

Moglo bi se naĉelno reći da osnovne slobode i prava stoje u temeljima ameriĉkog

ustavnog i politiĉkog sistema. Isticanje slobode i prava u SAD ima svoje istorijske,

ekonomske, politiĉke, pravne i kulturno-psihološke razloge.

Od istorijskih razloga valja istaći samoinicijatvnu i hrabru odluku mnogih

Evropljana da napuste svoje zemlje i nasele se u dalekom nepoznatom i neizvesnom

svetu Amerike. Te odluke nisu diktirane odnosno podsticane odozgo ili sa strane, već su

imale manje ili više individualne prirodne porive traganja za srećom ili boljim ţivotom.

Bilo je meĊu njima i onih koji su ţeleli da napuste svoje zemlje zbog nepriliĉnih,

kriminogenih, protivpravnih ili politiĉki nepodobnih radnji, za koje ih je ĉekala

drakonska kazna, ali to ne menja opšti karakter i glavne razloge ovog širokog egzodusa

Evropljana u Ameriku. Bez obzira na motive odlaska iz Evrope, ostaju nepobitne tri

ĉinjenice. Jedna je da su se u meĊu tim putnicima našli ljudi velike liĉne preduzimljivosti

i hrabrosti. Drugo, iseljenici nisu imali organizovan odlazak niti ih je iko tamo doĉekao

ili priredio dobrodošlicu.

Treće, naseljavanje novog sveta je bilo skopĉano sa borbom za opstanak u

dvostrukom smislu. Naseljenici su morali, individualno ili sa prvim komšijama, da se

snalaze kako bi prehranili sebe i svoje porodice. Drugo, oni su morali da se krvavo bore

protiv uroĊeniĉkog stanovništva. Oba ta faktora su snaţno uticali na konstituisanje i

kaljenje ameriĉkog dvopolnog i protivreĉnog karaktera, koji je u po neĉemu ostao sve do

danas. S jedne strane, nova i neizvesna sredina, uglavnom poljoprivredna sa razbacanim

individualno-porodiĉnim naseobinama, u manje ili više neprijateljskom okruţenju

domorodaca i drugog proţdrljivog ţivog sveta, kao i prirodnih nepogoda, zahtevali su

pripremu i osposobljavanje ljudi za samostalan ţivot i rad. Satavni deo tog ţivota bili su

radinost i odbrana.

U tako teškim i riziĉnim uslovima opstajali su i napredovali oni koji su najjaĉi.

Doseljenici nisu pristajali na saţivot sa nativnim stanovništvom posebno na adaptiranje

njihovom naĉinu ţivota. Oni su u neku ruku smatrali da je ne samo naseljavanje na nove

teritorije nego u uklanjanje svake smetnje na tom putu, makar to bile i uroĊeniĉke ljudske

naseobine, njihovo prirodno pravo. Ali su pri tome bili svesni da se to prirodno pravo ne

187

moţe dobiti bez borbe. U takvoj situaciji agresivnost postaje rezervni mehanizam za

kompenzaciju straha od drugoga. Sloboda, u kaubojskom maniru, je u takvim uslovima

bila prirodno pravo ali i uslov opstanka. U stvari, sloboda, agresivnost i sigurnost išli su

zajedno, ruku pod ruku.

No, ĉovek je i gregarno biće koje treba i traţi ljudsko okruţenje ili ţivot o

odgovarajućoj zajednici. Šire društveno okruţenje je bilo naroĉito potrebno i nuţno

doseljeniĉkoj populaciji u Americi. RoĊaĉka susedska i druga ispomoć u novim

naseobama koje su poĉinjale novi ţivot i kućenje bila je ne samo gest dobre volje suseda

roĊaka ili prijatelja, već i uslov njihovog opstanka i napredovanja. Tu treba traţiti prve

klice zametanja i razvoja ameriĉkog pojma-vrednosti solidarnosti. Solidarnost je postala

u izvesnom smislu kulturna rezidua koja je pretrajavala razliĉita iskušenja, pa će ako

bude pameti i sreće, preţiveti novu najezdu i poriv za novim osvajanjima i prisvajanjima.

Bilo bi poţeljno da solidarnost u novim uslovima proširi svoje znaĉenje i preĊe iz okvira

"svoje" "nacionalne" odbrambene ili osvajaĉke solidarnosti u širu globalnu solidarnost sa

bespomoćnim i ugroţenim ljudskim skupinama širom sveta. Solidarnost u širem smislu je

ĉini se najpogodniji naĉin da se kontrabalansira odnosno ograniĉi agresivnost pre svega

iznutra ili da se energija koja stoji iza agresivnosti okrene u pozitivnom smeru. Ako

postoje, kako neki autori istiĉu, dve Amerike, jedna progresivna a druga konzervativna i

nazadna, onda treba verovati i podsticati onu prvu da svoje umne i akcione potencijale

usmeri ka adekvatnom balansiranju i komplementiranju pomenutih vrednosti i osobina

ameriĉkog društva. U tom kontekstu će kompleks sloboda i prava dobiti punije znaĉenje i

šire kreativne mogućnosti.

Od ekonomskih razloga valja istaći potrebu, u stvari, osnovni diktum opstanka u

vidu principa samo-oslanjanja ili oslanjnjanja na sopstvene snage. Naĉin prizvodnje

naseljeniĉkog korpusa traţio je prvenstveno individualnu preduzimljivost, rad i

snalaţenje. Ĉovek-pojedinac je morao da bude i projektant i nabavljaĉ, graditelj i branilac

onoga što je stvarao i što je imao.

Individualistiĉka slobodarska nastrojenst je tokom vremena i stvaranjem širih,

prvo lokalnih a zatim regionalnih i globalnih, društvenih i politiĉkih organizama prerasla

u teţnje da se organizuju i rešavaju problemi na svom domaćem tlu bez mešanja stranih

188

sila. Ovde se, u stvari, individualna sloboda od borbe za opstanak pretvara u slobodu i

pravo za samostalnost i oslobaĊanje od strane dominacije.

Sloboda je postala nešto što je sastavni deo ponašanja i ţivota ĉoveka. Ona je

uslov preduzimljivosti i stvaralaštva, pa prema tome faktor i resurs razvoja. Ona je

sediment koji stoji u dubini ljudske duše i srca i otuda izvorno motiviše ponašanje. Jedan

od ameriĉkih sudija, Learned Hand je, ne bez osnova, rekao: " Sloboda leţi u srcima

muškaraca i ţena; kad ona umre tamo, ni ustav, ni pravo, ni sud ne mogu je spasiti; ni

ustav, ni pravo ni sud ne mogu mnogo uraditi da joj pomognu."

Kompleks sloboda i prava našao je i svoj pravni izraz u odgovarajućim pravnim

dokumentima pre svega u ustavu SAD. Osnovna prava su fiksirana i garantovana u Bilu o

pravima, koji ĉini prvih deset amandmana i još nešto pride u nekoliko dodatnih

amandmana Ustava. Osnovna ideja Ustava je da ljudi imaju prirodna prava odnosno

uţivaju prava zato što su ljudi. I u Deklaraciji o nezavisnosti se kaţe sledeće:" Ljudi su

snabdeveni od strane njihovog tvorca sa odreĊenim neotuĊivim pravima". Ova prirodno

pravna maksima je potvrĊena i garantovana ustavom. Konstitucionalizacija sloboda i

prava individua ima za cilj da pravno zaštiti i proponira odreĊena prava i da garantuje da

politiĉka vlast odnosno drţava ne moţe kršiti ili zloupotrebljavati prava individualnih

graĊana.

Interesantno je da ustav 1787 nije u svoj tekst ukljuĉio Bil o pravima. Razlog je u

tome što su mnogi od ustava drţavica već sadţali bil o pravima, te se smatralo

nepotrebnim da se to ponavlja i u saveznom ustavu. Posle brojnih primedaba i rasprava,

Bill o pravima je napravljen i ukljuĉen u tekst ustava 1791. Njime su postavljene neke

granice saveznoj vlasti, ali ne i vlasti u drţavicama i lokalnim zajednicama.

Ameriĉki Bil o pravima istiĉe sledeća prava i slobode:

1. Sloboda religije, govora, štampe.

2. Pravo na nošenje oruţja.

3. Sloboda od razmeštanja vojnika bez vlasnikovog pristanka.

4. Nema nerazumnog ispitivanja i hapšenja.

5. SuĊenje civilima samo posle tuţbe velike porote (jury); Nema dvostruke

opasnosti (double jeopardy); Nema prinude branjenika da svedoĉi protiv sebe;

nema deprivacije ţivota, slobode ili svojine bez due process of law; Nema

uzimanja privatne svojine bez pravedne naknade.

6. Pravo na brzo i javno suĊenje od nepristrasne porote; branjenik mora biti

informisan o prirodi i razlozima optuţbe protiv njega; branjenik ima pravo da

zahteva svedoĉenje od svedoka u njegovu korist; pravo na pomoć od

189

savetnika.

7. Garantuje se suĊenje sa porotom kada je predmet spora preko dvadeset dolara.

8. Nema preteranog jemstva, nema preterane novĉane kazne, nema svirepih i

neobiĉnih kazni.

9. Enumeracija odreĊenih prava u Ustavu neće biti konstruisana da bi se negirala

ili umanjila druga prava koja uţivaju ljudi.

10. Ovlašćenja koja nisu delegirana na nacionalnu drţavu i nisu uskraćena

drţavicama rezervisana su za drţavice ili za narod.

Jedna od bitnih poenti ustava je da graĊani SAD imaju ista osnovna prava na celoj

teritoriji SAD.

U cilju preglednosti i sistematiĉnosti, moguće je razlikovati, kako to već neki

autori rade, dve kategorije u Bilu o pravima: civilne slobode i civilna prava. Civilne

slobode su shvaćene kao zaštita graĊana od neadekvatne aktivnosti drţave. Kad je

usvojen Bil o pravima

smatralo se da on treba da markira odnosno razgraniĉi privatnu sferu liĉne slobode od

drţavnog intervencionizma bolje reći da stavi neka ograniĉenja drţavi. Dţeferson je to

dobro izrazio kad je rekao da je Bil o pravima "ono na šta su ljudi ovlašćeni naspram

svake vlade (government) na zemlji". U tom smislu Bil o pravima se moţe tumaĉiti kao

Bil o slobodama. To je, u stvari, serija ograniĉenja adresiranih na drţavu. Neka

ograniĉenja su substantivna (da se privatna svojina ne moţe oduzimati bez pravedne

kompezacije, ustanovljavanje religije, itd). Preoceduralna ograniĉenja se tiĉu pitanja kako

bi drţava trebala da funkcioniše. Poznato je proceduralno pravilo da se neko smatra

nevinom dok se ne dokaţe da je krivo.

Negativ civilnih sloboda moţe se bolje ceniti ako se diskutuju civilna prava. To su

obligacije nametnute drţavi da preduzme pozitivne (ili afirmativne) aktivnosti da se

zaštite graĊani od ilegalnih akcija drugih privatnih graĊana i drugih drţavnih agencija.

Ova prava nisu postala deo ustava sve do 1868 sa usvajanjem 14 amandmana koji govori

o tome ko su graĊani i pruţa za svakog graĊanina jednaku zaštitu zakona. Na tome se

moţe videti razlika izmeĊu civilnih sloboda i civilnih prava, jer problemi civilnih sloboda

niĉu pod klauzulom "due process of law", a problemi civilnih prava pod klauzulom

"jednake pravne zaštite" ("equal protection laws"). Ovaj drugi aspekt zaštite individua u

vidu civilnih prava naglašava ekspanziju drţavne vlasti pre nego njeno ograniĉavanje.

Ako je konstitucionalna osnova civilnih sloboda "due process"clause 14 amandmana,

190

konstitucionalna osnova "civilnih prava" je "equal protection" clause. Ta klauzula

nameće pozitivnu obligaciju drţave da unapreĊuje civilna prava, i njena izvorna

motivacija je bila da se eliminišu velike nepravde od kojih je patio dobar deo naroda

pomoću nove generacije "emancipovanih crnaca..kao klase".

Ali, kao i sa civilnim slobodama, bilo je malo napredovanja u interpretaciji i

aplikaciji pomenute klauzule sve do Drugog svetskog rata. Najveći prekid je došao

sredinom 1950tih i 1960tih godina kad su ulagani napori odnosno preduzimane reforme

da se nešto praktiĉno uĉini u sferi civilnih sloboda i prava. Definicija civilnih prava je

ukljuĉila i ţrtve diskriminacije koje nisu Crnci. Pored toga, definicija civilnih prava

postala je sve više pozitivna, a afirmativna akcija je postala oficijelni termin. Sudske

odluke, kongresni zakoni i akcije administrativnih agencija su pošli iznad ranijeg cilja

eliminisanja diskriminacije prema stvaranju novih prilika za manjine i u nekim

podruĉjima prema kompenzacijama manjinama za konsekvence diskriminatorne politike.

Ali još uvek traju debate oko afirmativne akcije.

MeĊutim, oficijelna spoljno-politiĉka strategija borbe za uspostavljanje i ĉuvanje

ljudskih prava u savremenom svetu nije praćena ni pokrivena praksom razvijanja i

ĉuvanja ljudskih prava unutar svoje sopstvene zemlje. Ocene o lošem stanju ljudskih

prava u SAD mogu se naći i u Izveštaju pomoćnika drţavnog sekretara za ljudskaa prava

State Departmenta, bivšeg advokata Šetaka kao i u nizu poraţavajućih izveštaja o stanju

ljudskih prava koje su objavili Ameriĉka Unija za graĊanske slobode i Organizacija za

nadgledanje ljudskih prava SAD. Oni optuţuju ameriĉku vladu za hipokriziju sa kojom se

usuĊuje da kritikuje i drţi lekcije iz dobrog ponašanja i ljudskih prava drugim zemljama.

Pomenti Šetak zakljuĉuje: "Nema koristi od proklamovanja principa poštovanja ljudskih

prava na meĊunarodnom nivou ukoliko oni ne mogu biti suštinski ostvareni i sprovedeni i

na domaćem planu". Ove pojave u SAD , naravno, nisu od juĉe. Kršenje prava je prisutno

u celoj njihovoj istoriji od ropstva Crnaca i rasne diskriminaacije, preko uništavanja

domorodaĉkog stanovništva i domorodaĉke ameriĉke kulture i zajednica do

uznemiravanja i maltretiranja imigranata i uskraćivanja punih prava ţenama. Ne treba

zaboraviti ni paradoksalnu ĉinjenicu da su radnici koji su gradili najprestiţnija zdanja i

simbole ameriĉke demokratije i civilizacije, Kapitol odnosno Kongres i Belu kuću, bili

robovi. Robove su na svojim posedima imali i dva velika predsednika SAD, Vašington i

Dţeferson.

Tragovi ovog obeleţja ameriĉke moći vuku se i danas. Kako se moţe protumaĉiti

zahtev aktuelnog potpredsednika SAD Dika Ĉejnia da se omogući da CIA moţe da muĉi

zarobljenike u pojedinim akcijama izvan SAD ili produţi muĉenja zarobljenika u Iraku ili

Avganistanu koja su u mnogo ĉemu prevazilazila primere srednjevekovne brutalnosti i

neĉoveštva. Ĉejni i direktor CIA-e Porter Gos smatraju da šef drţave ima pravo da odobri

torturu kad proceni da je to od vitalne vaţnosti za zaštitu SAD ili njenih graĊana od

teroristiĉkih napada. To je, naravno, podrazumevalo da se skine zabrana koju je nedavno

191

izglasao Senat o takvoj primeni sile. Amerika, dakako, ne bi bila to što jeste kad ne bi

postojala i ona njena druga odnosno svetlija strana. Iz istog republikanskog tabora

zvonko je odjeknuo glas senatora Dţona Mekejna i na njegov zahtev tortura zatvorenika

je zabranjena kao "surovi, nehumani i poniţavajući tretman". To je uostalom pravilo koje

je zabeleţeno u MeĊunarodnim sporazumima koje su ratifikovale Sjedinjene ameriĉke

drţave.

Ĉejnijev predlog da se ozakoni i legitimira kršenje ljudskih prava i torture naišlo

je na oštru kritiku mnogih mas medija. On se pre svega koristio kao povod za kritiku

hipokrizije vlasti koja, s jedne strane, traţi torturu nad zarobljenicima, a, s druge strane,

iz kuhinje Stejt departmenta objavljuje izveštaj u kome ţigoše druge vlade za kršenje

ljudskih prava. "Vašington post" naglašava da u novije vreme u tajnim inostranim

tamnicama CIA drţi nepoznati broj zatvorenika i da krši Ţenevske konvencije time što

ne dozvoljava MeĊunarodnom crvenom krstu da ih registruje i pošalje tamo svoje

inspektore. Nije retko da neke od zarobljenika "pojede mrak" bez ikakvog traga. Ovakva

kršenja ne samo meĊunarodnog već i domaćeg prava i morala naišlo je na oštru osudu

širom sveta, a polako ova kritika i osuda uzima maha i u samoj Americi.

3. Politiĉka elita

Po sebi je razumljivo da u formulisanju politike i izboru sredstava za njeno

realizovanje uĉestvuje manji broj politiĉkih aktera. Formulisanje politike je par ekselans

politiĉka delatnost koja ne mora biti uvek vezana za uske interese ĉisto politiĉkih

institucija pa ni partija. U taj uţi krug aktera spadaju izabrani politiĉki funkcioneri, javna

birokratija, organizacije profesionalnih analitiĉara i "formulatora" politike oliĉene u

odgovarajućim ekspertskim odnosno institutskim kućama ĉija je klijentela smeštena u

drţavi ( ĉesto se nazivaju "think tank"- Brooking Institution American Enterprise

Institute i drugi instituti, centri kao subsidiarije intersnih grupa) i interesne grupe odnosno

uticajni pripadnici ekonomske i kulturne elite. Formalno gledano, birokratija je u tom

lancu ona karika koja tumaĉi aspiracije i odluke izabranih funkcionera i sprovodi ih u

delo. No, u stvarnosti ona igra kljuĉnu ulogu i u formulisanju politike. Birokrati su,

prema preteţmom uverenju, majstori rutine i procedure.

Iako je ameriĉko društvo pluralistiĉko i kompetitivno, u njemu postoji ĉvrsta

sprega izmeĊu vrhova ili voćstava razliĉitih politiĉkih, ekonomskih kulturnih i drugih

uticajnih društvenih delatnosti i elita. Lideri moćnih interesnih grupa ĉine sa

predstavnicima administracije i politike ono što se najĉešće zove "gvozdeni trougao".

Interesne grupe posredno, preko gvozdenog trougla, uĉestvuju i u fomulisanju nekih

192

smerova politike. Neki autori primećuju i istiĉu da su politiĉke ideje koje su prihvaćene

ili nametane od interesnih grupa ĉesto konzervativne i manje orijentisane na promene.144

Ovakva pozicija elitne strukture omogućava da se ona najvećim delom

samoreprodukuje. Mnoga istraţivanja danas, kao i pre pola veka,145

pokazuju da mali

broj pripadnika poslovnih krugova (biznismena), svega oko 1/4, dolazi iz porodica niţih

socijalnih slojeva (radnika, farmera, sluţbenika ili trgovaca), a da 57% poslovnih lidera

potiĉe iz porodica ĉiji su oĉevi biznismeni - vlasnici ili menadţeri.146

Generalno, moţe se

reći da se elite u svim oblastima regrutuju, uglavnom, ili mnogo više iz viših i viših

srednjih slojeva, iz obrazovanih, starijih, urbanih, belih, anglosaksonskih sredina i

porodica sa boljim zanimanjem i da su pripadnici muškog pola.147

Podatak da je oko 20%

najviših drţavnih funkcionera regrutovano iz korporativnog sveta, a najveći deo iz

pravnih, obrazovnih ili administrativnih sluţbi ne kazuje celu istinu, pre svega zato što se

ne zna koliki je broj pripadnika ovih profesija došao iz korporativnih krugova.

Suprotno pluralistima, koji istiĉu da biznis grupe ne ĉine kohezivnu elitu već teţe

da poništavaju jedna drugu sa kontrabalansirajućim zahtevima i koje su ĉak ĉekirane sa

ne-biznis interesnim grupama i demokratskim pravilima igre (što je interesno-grupna

teorija), neki autori tvrde da su gigantske korporacije dosad najmoćnije od svih interesa u

društvu. One, kaţu neki istraţivaĉi, preovlaĊuju, iako nisu svemoćne. One ne lebde

slobodno u socijalnom prostoru, već su povezane jedna s drugom sa zajedniĉkim širim

klasnim intereseima. Ovaj kritiĉki pristup aludira bolje reći stoji nasuprot politiĉkih

analitiĉara i teoretiĉara koji već decenijama istraţuju i pišu o predsedništvu ili kongresu

ili drugim aspektima drţave SAD bez dovoljno spremnosti da pomenu odgovarajući

uticaj finansijske moći.

Mnogi kritiĉari pokazuju kako dominantna sila nije industrijski, već finansijski

kapital. sa bankarima i sluţbenicima zajmodavaĉkih institucija koje kontrolišu

144

B.G. Peters, American Public Policy, Op. cit. p. 64,65. 145

Keller, S., Beyond the Ruling Class, New York, 1963. 146

Dye, R. T.-Zeigler, H. L., The Irony of Democracy, Op. cit., p. 142 147

I pre pola veka 60% lidera ameriĉkog biznisa bila su deca biznismena. Vidi: Taussin

W. F.-Jouslyn S. C.,

American Business Leaders, New York, 1932; Anderson A. C. C., “Inteligence and

Occupational Mobility”,

Journal of Political Economy, 1952/June.

193

nefinansijske diktature i tokove kapitala kako bi bili sposobni da determinišu odluke o

ĉvrstim investicijama. Ti kritiĉki autori pokazuju kako preklapajući i izukrštani

korporativni funkcioneri komponuju jedan "interni krug ( "inner circle" ) u naizgled

razuĊenoj biznis zajednici "venĉanih" meĊu sobom odnosima u kompanijama,

srodstvom, elitnim obrazovanjem i ĉlanstvom u raznim društvenim klubovima. Taj

unutrašnji krug teţi da bude visoko analitiĉan, sofisticiran i svestan imperativa

kapitalistiĉkog sistema kao celine. On, doduše, nema jedinstvenu i formalnu zajedniĉku

organizaciju, ali je stvorio labavi ali vrlo funkcionirajući sistem koordinacije u kome su

firme instrumenti politike "internog kruga".

Kako Tom Koening istiĉe u jednom od tih eseja, biznis elita je razumela razliku

izmeĊu federalne regulacije biznisa i federalne regulacije za biznis. Ona je nauĉila kako

da koristi vladinu regulaciju da dobije prednosti nad manjim kompetitorima i da

prebacuje troškove na javnost. Ona se jednako dobro snalazi bez obzira koja je partija na

vlasti. Biznis lideri stvaraju svoje sopstvene grupe za politiĉko planiranje, ĉiji ĉlanovi

regularno snabdevaju personalno ĉelna vladina mesta i ĉiji su predlozi ĉesto prevoĊeni u

javnu politiku. Corporativni lideri takoĊe su u vladinim savetodavnim komisijama,

pomaţući da se finalizuju i nadgledaju operacije vlade. Oni dominiraju upravama

direktora javnih institucija.

Da li oni rade u korist šireg društvenog interesa ili za sebe, nije teško odgonetnuti.

Ne samo zdrav razum već i brojna istraţivanja pokazuju da oni rade, pre svega, za sebe.

Biznis koristi zemlju, radnu snagu, kapital, tehnologiju i trţište društva na raĉun radnika,

poreskih obveznika, potrošaĉa i stanovnika. Iako ne moraju biti uvek u konspiraciji,

biznis krugovi znaju koje politike sluţe a koje ugroţavaju njihove interese. Po nekim

autorima ponovo se javlja novi konzervativizam. Oni istiĉu Reganov uspeh u

implementiranju njegove konzervativne agende ne zbog njegove karizme već odluke

biznisa da vrati socijalno-demokratske pomake prethodne dve dekade, odnosno da se

saĉuva biznis od trajnijih teškoća-nevolja i opasnog upadanja u populistiĉke agende. Ono

što se zove reganizam prvo je uvedeno od Kartera još 1978. To je, po nekim

interpretacijama, bio konzervativan naĉin rešavanja konflikta izmeĊu kapitalizma i

demokratije. Neki tvrde da je reĉ o modernoj korporativnoj drţavi i federalizmu ĉije

istinske jedinice ĉine ne 50 drţavica već 500 gigantskih korporacija koje vrše realnu

194

vlast. One trebaju i koriste naciju-drţavu kao što ona treba i koristi njih i to mnogo više u

kooperaciji nego u sukobu. Ova korporativna sprega i vladavina sa birokratima,

tehnokratima i intelektualcima, kao njihovim servisima, uĉinila je mrtvim reprezentativnu

drţavu i demokratiju. Fašizam nije još došao, ali je verovatan ako se elita bude osetila

ugroţenom.148

Što se tiĉe socijalne baze, ameriĉka elita se formira sliĉno eliti u mnogim drugim

zapadnim zemljama. Ona se regrutuje u mnogo većoj meri iz srednjih i viših slojeva koji

odskaĉu od drugih po bogastvu i po statusu. Najĉešće se kao razlozi takve elitne

regrutacije nalaze u potrebi odnosno imperativu da elita mora da ima odreĊene

sposobnosti, znanje i veštine i druge reĊe osobine da bi njeni ĉalnovi mogli biti izabrani

za lidere. Pošto je za sticanje i razvoj takvih sposobnostio potrebna odreĊena materijalna

osnova, obrazovanje i iskustvo, normalno je oĉekivati da to mogu u mnogo većoj meri

priuštiti dobro stojeći slojevi. Otuda se javlja i koincidencija izmeĊu bolje stojećih

slojeva i politiĉke odnosno društvene elite ili voćstva. Federalna drţava i federalne

jedinice koriste standarde merit sistema u regrutovanju svoga administrativnog kadra. Po

nekim istraţivaĉima, ogromna većina administrativnog personala se odabira putem merit

sistema a svega jedan posto putem politiĉkog imenovanja.

Oĉigledno je da je ovakva socijalna priroda i izvorište elite strukturalno

uslovljeno. Zato bi proširenje socijalnih okvira regrutacije elite traţilo odreĊene

strukturalne promene. To je naroĉito potrebno ako se ţeli da najbolji ili najsposobniji

upravljaju društvom ili budu na kljuĉnim upravljaĉkim pozicijama. To se zasniva i na

jednoj elementarnoj istini da najbogatiji nije i najpametniji. Ali, izvesna poboljšanja su

moguća i uvoĊenjem merit sistema (napredovanja po zaslugama) odnosno kriterijuma

sposobnosti, koji se realizuje putem ispita ili drugog naĉina provere, u odbir dobrog dela

visokog administrativnog personala. Dobar deo drţavnih sluţbenika se danas angaţuje po

tom sistemu a ne po principu partijske podobnosti. Grupa poznatih teoretiĉara i

istraţivaĉa ameriĉke i komparativne politike, Almond-Powell, Strom i Dalton, ĉini se, po

148

A.S.Miller, The Modern Corporaate State: Private Governments and the American

Constitution, Westport, Connecticut, Breewood Press, 1976.

195

malo preteruju kad istiĉu da se svega 1% regrutuje ĉistim politiĉkim imenovanjem.149

Ako se moţe reći da je u celini sistem regrutovanja politiĉkog voćstva u SAD sliĉan

onome u drugim sistemima, treba praviti razliku u nominaciju kandidata za izborne

funkcije. Jedna od najvaţnijih razlika je u postojanju prelimanarnih ili primarnih izbora u

Americi koji znatno pomaţe i široj i kvalitetnijoj i demokratiĉnijoj kadrovskoj

sedimentaciji.

II. Organizacija polit’iĉke vlasti

Pored odreĊenih principa ili vrednosti, jedan od kljuĉnih delova politiĉkog

sistema predstavlja organizacija politiĉke vlasti. Postoje dve znaĉajne dimenzije

organizacije vlasti: vertikalna i horizontalna.


Pod vertikalnom organizacijom valja razumeti odnose izmĊu viših i niţih nivoa

politiĉke organizacije društva. Ona u sluĉaju SAD ukljuĉuje federalizam i lokalnu

upravu.

A. Federativno uređenje

Sjedinjene Ameriĉke Drţave predstavljaju, pored ostalog, primer dobro ureĊene

klasiĉne politiĉke federacije. No, u novije vreme neki kritiĉki orijentisani autori govore i

o nekom vidu korporaivizma koji nama liĉi na nešto što bi se moglo nazvati korporativni

federalizam.

a. Kooperativni politiĉki federalizam

Sjedinjene Ameriĉke Drţave su federacija sastavljena od 50 drţava i distrikta

Kolumbije u kome se nalazi glavni grad Vašington (Washington DC). Poloţaj pridruţene

drţave ima Portoriko. Razlozi za uspostavljanje federacije, a ne unitarne drţave su brojni,

a najĉešće se od njih navode sledeći. Prvo mesto, svakako, zauzimaju istorijski razlozi.

149


Op. cit. p. 758.

196

Ameriĉka federacija je nastala ujedinjavanjem posebnih kolonija koje su bile meĊusobno

nepovezane i uţivale izvestan stepen samostalnosti u odnosu na englesku krunu i koje su

ţelele da to i dalje zadrţe. Drugi razlog treba traţiti u nastojanju da se stvori istovremeno

i velika i efikasna drţava, a to je bilo moguće u datim uslovima jedino odgovarajućom

raspodelom nadleţnosti izmeĊu saveza i pojedinih drţavica. Treće, trebalo je voditi

raĉuna i o realnim razlikama u tako velikoj zemlji sa mnoštvom naroda, razliĉitim

stepenom ekonomskog razvoja pojedinih regiona, razliĉitim kulturama i geografskim

poloţajem.

Kao što je bilo velikih razlika u vreme donošenja Ustava o formi ureĊenja buduće

federacije, tako su u celoj ameriĉkoj istoriji postojale i danas postoje, razlike u

interpretaciji federativne formule Ustava, bolje reći, date formule odnosa ili raspodele

funkcija izmeĊu Saveza i federalnih jedinica. Još od najranijih dana vidljive su tri

osnovoe interpretacije sadrţaja ameriĉkog ustavnog federalizma. Prva smatra da je reĉ o

dualnoj balansiranoj federaciji sa jasnom raspodelom nadleţnosti i pretpostavkom

suverenosti na strani drţavica. Federacija, po ovom viĊenju, ima suţena prava usmerena

prvenstveno na odrţavanje celine društva. Ovo mišljenje se bazira na amandmanu X od

1791. po kome su, “ovlašćenja koja Ustavom nisu data Sjedinjenim Drţavama niti njime

uskraćena drţavicama, zadrţana za pojedine drţavice”. To praktiĉno znaĉi da se

nadleţnost federacije, odnosno saveznih organa kreće u granicama ustavom utvrĊenih

funkcija. Na ovako restriktivnoj ulozi federacije, manje i slabije drţavice, kojima je ovo

rešenje odgovaralo, mogle su da zasnivaju i pravo nulifikaije (ius nullificationis) - pravo

da ne primenjuju savezni zakon ako taj zakon nije u toj drţavici prihvaćen.

Druga interpretacija smatra da je, zahvaljujući amamdmanima, obiĉajnom pravu i

tumaĉenju Ustava od strane Vrhovnog suda, ameriĉki Ustav i sistem uspevao da se

prilagoĊava nuţnim društvenim promenama. Treći smatraju da je Ustav bio dovoljno

širok i dalekovid da predvidi moguće promene i da u samom Ustavu postoje odredbe koje

su osnova za široke kompetencije i ingerencije centralne vlasti. Moguće je navesti bar tri

jaka uporišta za ovakvo tumaĉenje. Prvo, davanje ovlašćenja Ustavnom sudu da tumaĉi

Ustav. Drugo, neke odredbe Ustava daju pravo federacija da donosi sve one akte i

preduzima mere koje su nuţne i adekvatne odnosno celishodne ( "Necessary and proper"

) radi ostvarivanje njenih nadleţnosti. Treće, u sluĉaju sukoba ovlašćenja izmeĊu

197

saveznog ustava i ustava drţava ĉlanica vaţe odredbe saveznog ustava ( to su odredbe o

suprematiji).

Neki naglašavaju da Ustav nikad nije “uspostavljao takvu fantaziju kao što je

delikatan balans našeg federalnog sistema”.150

Umesto kompromisa, ova grupa autora

otkriva izvesnu konstitucionalnu teleologiju i pravo, odnosno mogućnost Saveza ili

saveznog Kongresa da kontroliše globalnu nacionalnu ekonomiju. Neki autori ĉak istiĉu

da je ameriĉki federalizam centralizovan od poĉetka. Nacionalisti poput Medisona su,

kaţe Riker, uveliko gurnuli federalizam na margine ustava. U suštini, ameriĉki

federalizam je nešto malo više od zahteva za perpetuiranje rasizma. Ono što je spreĉilo

federalni sistem da postane totalno centralizovan i unitaran je nesposobnost nacionalnih

funkcionera da kontrolišu nacionalni partijski politiĉki proces. Dva glavna rušilaĉka

faktora centralizacije bili su separacija vlasti unutar nacionalne drţave i decentralizovana

struktura politiĉkih partija. Usled ovih okolnosti, napravljen je model politiĉke

organizacije koji je negde izmeĊu alijanse i imperije. U takvom sistemu niti drţavice

kontrolišu nacionalne odluke, niti nacija diktira odnosno kontroliše odluke drţavica.

Takvi odnosi federacije i federalnih jedinica u nekim oblastima traţe i pretpostavljaju

pregovaranje.151

Nama izgleda da je svaka od ovih interpretacija delimiĉno u pravu, ali da ideje i

upozorenja treće interpretacije treba posebno imati u vidu. Ako je jeziĉak na vagi

federalizma u već pomenutom amandmanu X bliţi federalnim jedinicama, što se vidi i iz

eksplicitne ustavne formulacije koja pretpostavku nadleţnosti stavlja na stranu drţavica,

druge, ne tako retke, odredbe Ustava pomeraju klatno federalizma prema Savezu. Treba

posebno imati u vidu više vrsta Savezu naklonjenih odredaba: Prvo, one, meĊu kojima i

Klauzula o opštem blagostanju (General Welfare Clause), koje su sadraţne u ĉlanu I,

odsek 8, na osnovu kojih je Kongres ovlašćen da “uvodi i ubira poreze, takse, carine i

trošarine, da izmiruje dugove i stara se o zajedniĉkoj odbrani i opštem blagostanju

150

Crossky, W. W. - Jeffrey, Jr. W., Politics and the Constitution in the History of the

United States, Vol. 3.

The Political Background of the Federal Convention, Chicago, 1981, p. 22. 150

W.H. Riker, The Development of American Federalism, Boston, 1987

151

W.H. Riker, The Development of American Federalism, Boston, 1987

198

Sjedinjenih Drţava”. Drugo, istim ĉlanom dati su Kongresu još veći prerogativi: “da

donosi sve zakone koji će biti potrebni i pagodni za sprovoĊenje navedenih ovlašćenja i

svh drugih ovlašćenja datih ovim Ustavom vladi Sjedinjenih Drţava ili blo kom njenom

departmanu ili sluţbeniku. Na ovoj odredbi nastala je doktrina o prećutnim ovlašćenjima

(Implied Powers) koja je nastojala da teorijski legitimira “rastezanje” Ustava do granica

koje bi omogućile novije tendencije jaĉanja politike i drţave. Treće, treba imati u vidu da

je pravo i moć Vrhovnog suda da tumaĉi Ustav upravo Ustavom propisano i, pošto je on

originarna institucija Saveza, logiĉno je pretpostaviti da će njegove interpretacije Ustava

inklinirati saveznoj strani. Ĉetvrto, u odnosima Saveznog ustava i ustava federalnih

jedinica vaţi “klauzula suprematije” (Supremacy Clause) fiksirana u ĉlanu VI Ustava po

kojoj će “Ustav i zakoni Sjedinjenih Drţava koji će biti donošeni radi njegovog

sprovoĊenja i svi sporazumi koji su doneti ili će biti doneti od vlasti Sjedinjenih Drţava,

biti najviši zakon zemlje”. Peto, saveznim ustavam se zahteva da u federalnim jedinicama

bude “republikanski oblik vladavine”.

Treba reći da su se u praksi funkcije federacije širile i van Ustavom postavljenih

granica. Tome su išle na ruku gotovo neke opšte tendencije u svetskim razmerama od

jaĉanja drţave do integracije sredstava komunikacije. Ali, nabujale funkcije Saveza u

praksi nisu obezvredile ili derogirale izvesnu samostalnost i nadleţnosti federalnih

jedinica. One danas uţivaju zavidan stepen samostalnosti i samoorganizovanja u mnogim

podruĉjima i mnoga pitanja regulišu svojim ustavima i zakonodavstvom.

Struktura vlasti u federalnim jedinicama sliĉna je strukturi savezne vlasti. Svugde

(osim u Nebraski) postoji dvodomo predstavniĉko telo, sastavljeno od Predstavniĉkog

doma i Senata. U svim drţavicama postoji guverner koji se bira i sa ovlašćenjima sliĉnim

Predsedniku SAD. Organizacija izvršno-upravne vlasti i sudstva je nešto drukĉija i nije

unificirana u svim drţavama. Negde se šefovi resora i sudije biraju, a negde imenuju.

Lokalna samouprava je isto tako neujednaĉena. U nekim drţavama postoje

razvijeniji oblici neposredne demokratije, posebno narodna inicijativa i referendum a u

nekima su i dalje dominantni tipiĉni predstavniĉki oblici odluĉivanja. Uz jedam izuzetak

(Luizijana), svugde je na snazi Common law. U uslovima velike sloţenosti i integracije

teško je oĉekivati neko sasvim jasno i ĉisto razgraniĉenje nadleţnosti izmeĊu Saveza i

pojedinih drţavica. Najĉešće se uoĉava i prihvata nuţnost njihove kooperacije u

199

rešavanju mnogih pitanja. To je našlo izraza u pojavi mešovite nadleţnosti u kojoj

uĉestvuje Savez najĉešeće donošenjem opštih propisa ili opštih principa, a federalne

jedinice donošenjem zakona koji razraĊuju opšte principe i detaljnije regulišu datu

materiju. Stoga se moţe reći da je ameriĉki sistem više kooperativni nego dualni,

podeljeni, balansirani ili “unitarni” federalizam.

Nadleţnosti federacije i drţavica*

FEDERACIJA USTAV DRŢAVICE

Delegirane nadležnosti Zajedničke nadležnosti Nadležnosti državica

Porezi Obe mogu oporezivati Regulisanje trovine unutar

Drţavica

Regulisanje spoljne trgovine I

Trgovine izmeĊu drţavica Obe mogu pozajmljivati

Ustanovljavanje lokalne

samouprave

Pozajmljivanje I kovanje

Novca

Obe mogu ustanovljavati i drţati

sudove

Zaštita zdravlja, sigurnosti,

blagostanja i morala svojih graĊana

Ustanovljavanje interior

Sudova

Obe mogu donositi i ostvarivati

zakone Ratifikacija amandmana

Objavljivanje rata Obe mogu imati svojinu za javne

svrhe VoĊenje izbora

Drţanje armije Obe mogu trošiti za javno

blagostanje

Specificiranje uslova za biraĉko

pravo (osim u sluĉaju ustavnog

regulisanja)

Drţanje mornarice Menjanje ustava i organa vlasti

drţavica

Drţanje milicije

Upravljanje teritorijom i svojinom

Definiše i kaţnjava piratstvo i

razbojništvo na moru

Ustanovljavanje poštâ

Odobravanje patenata i autorskih

Prava

Ustanovljavanje standarda teţine I

Mera

Donošenje svih zakona koji su

nuţni i

Adekvatni za ostvarenje navedenih

200

Nadleţnosti

Zabrane federaciji Zabrane državicama

Nema poreza na izvoz Ne smeju ulaziti u sporazume

Neposredni porezi moraju biti

proporcionalni stanovništvu

drţavica

Ne smeju kovati novac, drţati

trupe ili ratne brodove u doba mira

Ne moţe davati plemićke titule Ne mogu donositi zakone koji će

narušavati obaveze iz ugovora

Ne moţe uskraćivati “Bil o

pravima”

Ne mogu oporezivati uvoz

Ne moţe davati prednosti nekoj od

drţava u trgovini

Ne mogu oporezivati izvoz

Ne moţe menjati drţavne granice

bez saglasnosti drţavica koje su

vezane za te granice

Ne mogu davati plemićke titule

Nove drţavice moraju biti jednake

sa starijim

Ne mogu kršiti savezni Ustav niti

opstruirati federalnim zakonima

Ne mogu menjati republikanski

oblik vladavine

Ne mogu uvoditi lokalne poreze na

saveznu imovinu

*Vidi: Ross, S. R., American National Government, Chicago, 1972, p. 13

Ameriĉka savezna drţava je, dakako, i finansijski moćna organizacija. Ona

raspolaţe sa jednom trećinom do jedne ĉetvrtine nacionalnog dohotka. U formiranju

federalnog budţeta ne uĉestvuju sve drţavice jednako. Većina drţava na Severoistoku i

Srednjem zapadu SAD uĉestvuje u većoj meri kroz federalne poreze i takse u finansiranju

federacije a preko toga i u donacijama manje razvijenim drţavica. MeĊu najvećim

donatorima federalne kase u novije vreme (1995) bili su Konektikat i Nju Dţersi, a

drţava Njujork tradicionalno je najveći davalac poreza i najmanji primalac para iz

savezne kase. Prema nekim istraţivanjima svaki stanovnik drţave Konektikat dao je

proseĉno godišnje 2.099 dolara više nego što je od drţave primio, a korespondentna cifra

za Nju Dţersi iznosi 1.883 a za Nju Jork 978 dolara po stanovniku.

Platni bilans drţavica Konektikat, Nju Dţersej, Masaĉusets, Nju Hemšir i

Vermont na severoistoku, a Kalifornije, Vašingtona i Havaja na zapadu je u odnosu na

201

federalnu vladu stalno u deficitu. Drţavice Juga i "sunĉanog pojasa" u takvom sistemu

smatraju sasvim normalno da je obaveza razvijenih zemalja odnosno federacije da dotira

manje razvijene drţavice. Tu, naravno valja imati u vidu da su upravo u tim drţavicama

najveće zone sirotinje i vojna postrojenja koji angaţuju veliki deo sredstava iz savezmog

budţeta. Jedan od uglednijih senaatora, Danijel Mojnihen je tvdio da je federalna vlada

glavna snaga u geografskoj distribuciji ekonomskih aktivnosti, ne tako retko, na naĉin

koji nije poţeljan. OdreĊena redistibucija novca i uloga savezne drţave je jedan od

osnovnih postulata ameriĉke politike i federacije. Smatra se da je logiĉno i normalno da

zemlja koja ima najveće prihode po glavi stanovnika, a nema nekih većih vojnih objekata

ili veći broj siromašnih, snosi i najveću stopu federalnih davanja i najmanja primanja od

federacije.

b. Korporativni federalizam

Za razliku od kooperativnog federalizma postoji i nešto što su neki autori nazvali

korporativni federalizam. Taj "sistem", u stvari, predstavlja neku vrstu fasadne

demokratije iza koje stoji predsedniĉko-birokratski sistem sa jakim monopolskim

centrima politiĉke moći. Tako i Miller upozorava da u stvarnosti u SAD postoje dva

ustava: formalni pisani i "tajni" nepisani odnosno operacionalni kodeks neformalnog

razumevanja i konvencija. Formalni ustav je samo mit i maska za pokrivanje onoga šta se

radi po onom drugom "tajnom" ustavu. "Tajni" ustav potiskuje pa i ignoriše individue i

legitimira odnosno daje specijalne privilegije grupama posebno superkorporacijama.152

Sliĉno tome razmišlja i Ĉomski ĉije je mišljenje ukratko izloţeno na poĉetku ovoga

rada.153

Ove konstatacije i ocene o korporativnom federalizmu još uvek mogu da deluju

prejako ili preoštro, ali protekom vremena one postaju sve uverljivije i ako se ovako

nastavi, politiĉki analitiĉaria će morati da posvete više paţnje tajnom nego javnom

ustavu.

B. Lokalna uprava

152

A.S. Miller, The Secret Constitution and the Need for Constitutional Change, New

York, 1987. 153

N. Ĉomski, Nuţne iluzije, Svetovi, Novi Sad, 2000 (1988), str. 12.

202

Lokalna uprava u SAD je solidno sazidana i ima dugu tradiciju. Ona je prispela

sa kolonizatorima iz Engleske i dalje razvijana po engleskom uzoru sa nekim dodacima

ameriĉke sredine. Ono što ameriĉku lokalnu samoupravu karakteriše jeste njeno duboko i

rano utemeljenje i velika šarolikost oblika. Koliko je bila plod razliĉitih uslova u

pojedinim drţavicama, morfološka raznovrsnost lokalne sauprave je bila dobrim delom i

razlog njene efikasnosti. Njene funkcije su znaĉajne i brojne, od obrazovanja, policijske

zaštite, poţarnih sluţbi i snabdevanja vodom do odrţavanja ĉistoće, biblioteka,

rekreacionih objekata, zelenila i mnogih drugih aktivnosti.

Lokalna uprava je raznovrsna ili neujednaĉena. U nekim drţavama postoje

razvijeniji oblici neposredne demokratije, posebno narodna inicijativa i referendum, a u

nekima su i dalje dominantni tipiĉni predstavniĉki oblici odluĉivanja. Uz jedan izuzetak

(Luizijana), svugde je na snazi Common law. Normativni okviri su dati u ustavima,

zakonima i posebno statutima. Statutima su fiksirane nadleţnosti, naĉin organizovanja ,

procedure odluĉivanje i druge pojedinosti koje su vezane za organizaciju i funkcionisanje

lokalne uprave. Statuti mogu biti razliĉiti zavisno od uslova u kojima lokalna uprava

deluje.

Lokalna uprava je nastajala i rasla zajedno sa idejom o narodnoj vladavini i

teţnjom da vlast bude što bliţe graĊanima. Uprkos ili pored tih ideja i nastojanja, ona nije

autonomna, već je zavisna i spada u nadleţnost federalniih jedinica. Ustavi federalnih

jedinica-drţavica propisuju ovlašćenja i obaveze lokalnih uprava. Ustavom drţavice se

moţe odrediti i oblik lokalne organizacije zavisno od njene veliĉine i stanovništva. A

zakonom drţavice moţe se odrediti vrsta poreza lokalne zajednice. Ali i pored tih

ograniĉenja, radijus slobodnog dejstva lokalnih zajednica je velik. Veliki gradovi uţivaju

priliĉno visok stepen autonomije preko takozvanog Home rule. To su ovlašćenja gradova

da upravljaju sobom odnosno da samoupravljaju bez potvrĊivanja legislature drţavice.

Lokalna uprava je organizovana razliĉito i u više nivoa: okruzi (counties), veliki

gradovi (cities), manji gradovi (towns), sela (villages) ili predgraĊa (suburbs). Statistika

kaţe da ima oko 85.000 lokalnih vlada. U suštini, osnovna jedinica uprave je municipalna

zajednica odnosno opština (municipality-town, borough, cityili urbani distrikt) kojoj su

poverena odreĊena ovlašćenja poveljom odgovarajuće drţavice. Drugostepeni nivo je

okrug (county). Drugim reĉima, opštine mogu blti seoske i gradske. Organi lokalne

uprave u seoskim opštinama su izabrano opštinsko veće ili seoski zbor. U gradovima

postoje tri razliĉita naĉina organizovanja lokalne uprave. U nekim gradskim opštinama je

sistem lokalne samouprave sa gradonaĉelnikom, odnosno merom i gradskim većem

(Mayor-Council plan). U drugima je tzv. sistem s komisijom (Commission plan) u kome

se uprava gradom poverava komisiji sastavljenoj o 3-7 ĉlanova koje biraju graĊani

neposredno. U trećima je poznat sistem sa Većem i menadţerom (Council-manager plan)

203

u kome deluje Veće kao “zakonodavno” i supremo telo, mer sa reprezentativnim

funkcijama i menadţer koga bira Veće i poverava mu upravljaĉko-izvršne funkcije. Na

nivou okruga postoji veće.

U okviru lokalne samouprave treba pomenuti i specijalne distrikte (Special

Districts) koji predstavljaju oblike funkcionalnog organizovanja, u oblasti školstva,

zdravstva, odrţavanja puteva i dr. Ovi distrikti imaju samostalnost u odnosu na

teritorijalne oblike samouprave, imaju samostalne izvore prihoda i podleţu jurisdikciji

federalnih jedinica.154

2. HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI

A. Predsedniĉki sistem i ameriĉka kohabitacija

Osnovni princip horizontalne organizacije vlasti je princip podele vlasti. To

normativno i faktiĉki znaĉi da je vlast podeljena izmeĊu Predsednika, Kongresa i

Vrhovnog suda i da njihove meĊusobne odnose karakteriše pricip meĊusobne kontrole i

ravnoteţe. Drugim reĉima, po ovom principu drţavne funkcije su podeljene na

zakonodavnu, izvršnu i sudsku i za svaku od ovih funkcija postoje posebni organi:

zakonodavnu funkciju obavlja zakonodavni, izvršnu izvršni, a sudsku funkciju sudski

organ. Politiĉki sistem u kome je vlast tako podeljena i kontrabalansirana slovi kao

predsedniĉki sistem

Svaki od ovih organa ili u ovom konkretnom sluĉaju Kongres, Predsednik i

Vrhovni sud, ima odreĊeni krug nadleţnosti i svoju samostalnost. Na osnovu rasporeda i

akcentiranja pojedinih branši vlasti, moglo bi se reći da je ustavotvorac ţeleo da obe

kljuĉne institucije odnosno Kongres i Predsednik drţe kormilo politiĉke vlasti. MeĊutim,

treba takoĊe reći da ukupno ureĊivanje odnosa izmeĊu zakonodavne i izvršne vlasti nije u

svemu uzorito. Naime, iz nekih odredaba Ustava moţe se zakljuĉiti jedno, a iz drugih

drugo. Na osnovu ĉlana I Ustava Kongres dobija "svu zakonodavnu vlast", uz

istovremena ograniĉenja na izriĉito navedenim ovlašćenjima u Ustavu. Sa izvršnom

154

Vidi opširnije o lokalnoj upravi: R. C. Remy, United States Govrnment, Glencoe

Macmillan, New York, 1993.

204

vbašću Ustav stoji nešto drukĉije. Pre svega, Ustav poverava izvršnu vlast Predsedniku

ali ne fiksira taĉno krug njene nadleţnosti. Stiĉe se utisak da su ustavotvorci ipak ţeleli

da daju Predsedniku u mnogo ćemu odrešene ruke. To je i razlog ne retkih sporova kako

meĊu analitiĉarima tako i meĊu politiĉarima oko ovlašćenja Predsednika. Jedni smatraju

da Predsednik ima neograniĉenu vlast u delovanju na dobrobiti svoje zemlje ili da nije

ograniĉen u vršenju svoje ustavne vlasti, a drugi misle da Predsednik nema takvu vlast. U

praksi, Predsednik je obilato koristio nedefinisana ili nedovoljno definisana ovlašćenja na

naĉin koji je njemu ili "njegovoj" grupi odgovarao.

Idejnu osnovu predsedniĉkog sistema ĉini teorija o podeli vlasti koju su zastupali

brojni autori, a pre donošenja ameriĉkog Ustava naroĉito Dţon Lok i u nešto celovitijem

vidu Monteskije. Utemeljivaĉima ameriĉkog sistema nije bilo teško da prihvate ovaj

princip pored ostalog i zbog toga što je on odgovarao njihovim interesima i aspiracijama.

Osnovna pretpostavka ovog principa je uverenje da je svaka vlast sklona kvarenju ili

zloupotrebi i da apsolutna vlast kvari apsolutno te da, stoga, treba spreĉiti koncentraciju

vlasti, a time i mogućnost njene zloupotrebe. Dva su sredstva ili naĉina da se to uradi:

prvo, na taj naĉin što će se vlast podeliti; drugo, tako što će se te podeljene vlasti postaviti

u odnos meĊusobnog kontrabalansiranja ili meĊusobnih “koĉnica i ravnoteţa”.

Pri tome, potezala se jaka argumentacija ne samo za princip pdele vlasti već i

protiv principa jedinstva vlasti. Tomas Dţeferson je još 1782. upozoravao na opasnost

despotizma koja preti od skupštinskog sistema vlasti s obzirom na to da stotina despota u

zakonodavnom telu moţe jednako efikasno da ugnjetava kao i jedan. U pismu jednom

prijatelju 1820. Dţon Adams je naveo osam osnovnih koĉnica protiv koncentracije vlasti

u bilo kom organu: l. federalne jedinice protiv Saveza; 2. Predsednik prema Senatu i vice

versa; 3. egzekutiva prema legislaturi; 4. sudovi prema egzekutivi i legislaturi; 5. Senat

prema Predsedniku u svim imenovanjima i sporazumima; 6. narod prema legislaturi

pomoću izbora i dvogodišnjeg mandata; 7. legislature drţava prema Senatu kroz

šestogodišnji mandat (u to vreme su se senatori birali u zakondavnim telima drţava); 8.

elektori prema narodu u izboru Predsednika.

U praksi, a kako vidimo, ni u nekim idejama “oĉeva osnivaĉa” nikad nije ni

postojala jednaka koliĉina moći i nadleţnosti pomenutih organa vlasti. Protekom

vremena, bez obzira na izvesne oscilacije i svetle trenutke prevlasti ili vladavine

205

Kongresa ili Vrhovnog suda, polako ali sigurno jaĉala je i širila se moć Predsednika. U

liku ameriĉkog predsednika, kao šefa drţave i predsednika vlade, prebiva neka vrsta

legure "pripitomljenog monarha" i politiĉki verziranog direktora moćne i velike

korporacije.

Ameriĉki sistem podele vlasti je sam po sebi sloţen s obzirom da sadrţi ne samo

komplikovane odnose kontrabalansiranja Predsednika i Kongresa, već i veoma razuĊenu

pa i nedovoljno koordiniranu strukturu Kogresa sa svim svojim derivativnim i pomoćnim

tvorevinama. Ovi odnosi se još više komplikuju u situaciji kad Predsednik SAD pripada

jednoj partiji, a većina ĉlanova Kongresa drugoj partiji. Ovakav sistem kohabitacije

postojao je naizmeniĉno u više navrata. Tako je 1990 (nov.) Bela kuća već deset godina

bila u rukama republikanaca dok su demokrati više od tri decenije imali većinu u

Predstavniĉkom domu. Kohabitacija sa izvesnom inverzijom osnovnih ĉinbenika

republikansko-demokratskog binoma se nastavlja i od novembra ( 8 novembar) 1994 kad

su većinu i u Predstavniĉkom domu i u Senatu dobili Republikanci, iako je za

Predsednika izabran dve godine ranije demokrata.

Bilo je dovljno indicija za sumnje da će dolazak na ĉelno mesto odnosno spikera

predstavniĉkog doma i za lidera senatske većine ultrakonzervativaca Njuta Gingridţa i

Boba Dola (od 1968 senator iz Kanzasa) dovesti do većeg zaoštravanja i agresivnijeg

kursa posebno u spoljnoj politici. Ove sumnje su se delimiĉno obistinile, jer je naredno

pola decenije proteklo u narastanju aspiracija SAD za svetskom dominacijom. Valja

pritom napomenuti da u sferi spoljne politike nema nekih većih i bitnijih razlika izmeĊu

konzervativaca i demokrata. To je verovatno okolnost koja olakšava sistem aktuelne

ameriĉke kohabitacije. U celini, kohabitacija je olakšana mnogim konvergencionim

"taĉkama" pa i naklonostima dve osnovne partije. Pojava neke eventualne treće politiĉke

formacije se tretira više kao benigna aberacija bez dubljeg odjeka i posledica za prirodu

partijskog sistema. U sklopu toga nije na odmet pomenuti i mogućnost da kandidati obe

glavne partije budu poraţeni u izborima za parlament i bude izabran neko treći. Tako,

naprimer, u saveznoj drţavi Vermont u ameriĉkim meĊuizborima 1990. u trci za

Predstavniĉki dom pobedio jedan socijalista. To je svojevrsni kuriozitet, jer se već više

od ĉetiri decenije nije pojavljivao takav profil politiĉara na Kapitol Hilu. A kad se pojavi,

206

socijalista u oĉima mnogih Amerikanaca deluje kao Indijanac odnosno kao raritet ili

ostatak nekog minulog doba.

a) K o n g r e s

Kongres predstavlja jedan od stubova u "svetom trojstvu" ameriĉke organizacije

drţavne vlasti. Iako jedna od kljuĉnih institucija politiĉke scene, Kongres je doţivljavao

znatne promene tokom vremena. Dobar deo promena tekao je opadajućom krivuljom

moći i uticaja Kongresa za raĉun jaĉanja statusa i funkcija Predsednika SAD. Prema

prvobitnoj zamisli "otaca ameriĉkog Ustava" Kongres je u opštoj raspodeli nadleţnosti,

prema osnovnom principu podele vlasti, trebao da ima kreativnu manje ili više

programsku i usmeravajuću ulogu odnosno utvrĊivanje generalnih pravaca politike i

koordinaciju odnosno kontrolu izvršne vlasti. Tokom vremena, usled niza razloga,

ovlašćenja odnosno nadleţnosti Kongresa dobili su skromnije dimenzije.

a1 Funkcije Kongresa

U novije vreme Kongres obavlja sledeće funkcije. Prvo, valja pomenuti njegovu

zakonodavnu funkciju, koja se kreće u okviru nadleţnosti federacije koje su fiksirane

Ustavom. Zakonodavna funkcija Kongresa je znatno reducirano izdanje suverene vlasti i

usmeravajuće funkcije Kongresa, kako je stajalo u prvom projektu Kongresa. Ova nešto

kasnija redukcija funkcija Kongresa bila je rezultat okolnosti da su u praksi protekom

vremena osnovne inicijative i smernice u donošenju zakona sve više poticale od izvršne

vlasti. Druga funkcija Kongresa ogleda se u njegovoj kontrolnoj i kontrabalansirajućoj

delatnosti naspram izvršne vlasti. U sklopu ove kongresne aktivnosti treba naroĉito istaći

odobravanje finansijskih sredstava odnosno budţeta federacije preko koga zakonodavno

telo dobrim delom kontroliše rad egzekutive.

Treća funkcija Kongresa ogleda se u njegovoj nadleţnosti da pokreće i sprovodi

proceduru impiĉmenta-optuţbe protiv visokih drţavnih funkcionera u odreĊenim

207

sluĉajevima. Pokretanje impiĉmenta poĉinje u Komitetu za pravosuĊe Predstavniĉkog

doma a završava u Senatu, koji u svojstvu Vrhovnog suda donosi odluku o impiĉmentu

dvotrećinskom većinom. Da bi optuţba bila pravovaljana, Predstavniĉki dom mora doneti

“Bill of Impeachment”. U više od 200 godina trajanja ameriĉke republike impiĉment je

pokretan samo tri puta. Prvi put protiv nepopularnog Endrjua Đzeksona (1868), drugi

protiv Riĉarda Niksona (1974), a treći put protv predsednika Bila Klintona (1998). Prvi

ga je samo "za dlaku" preţiveo (postupak je stigao do Senata, ali predsednik nije smenjen

jer je nedostajao samo jedan glas za dvotrećinsku većinu Senata koja moţe doneti takvu

odluku); drugi je podneo ostavku ne ĉekajući kraj postupka, a treći se borio da ga preţivi

i uspeo je. U potonjem sluĉaju Komitet za pravosuĊe Predstavniĉkog doma je posle

jedanaestoĉasovne rasprave doneo odluku (21:16 - od kojih su svi koji su glasali "za"

republikaanci a "protiv" demokrati) o pokretanju istrage za impiĉment, koju je u formi

rezolucije prosledio pomenutom domu. Predstavniĉki dom je na osnovu toga, posle dva

dana, doneo odnosno odobrio Rezoluciju kojom se otvara proces za opoziv predsednika (

"Bill of Imeachment"- 258 za i 176 protiv- MeĊu onima koji su glasali za bilo je i 31

demokrata iz konzervativnog krila svoje partije).

Pomenuta rezolucija je zatim prosleĊena Komitetu za pravosuĊe na dalje

istraţivanje. U stvari, posle višeĉasovne oštre rasprave, Predstavniĉki dom je naloţio

svom Komitetu za pravosuĊe da u dogledno vreme ispita da li postoje dovoljno uverljivi

razlozi i dokazi da pomenuti dom iskoristi svoje ustavno pravo na pokretanje postupka

impiĉmenta protiv predsednikaa SAD Bila Klintona. Oĉekivalo se da će Komitet završiti

istragu za par meseci i predloţiti Predstavniĉkom domu da glasanjem prostom većinom

odobri ili ne odobri impiĉment. U sluĉaju potvdnog odgovora odluka se upućuje Senatu

koji dvotrećinskom većinom odluĉuje o impiĉmentu. Predstavniĉki dom je odobrio

impiĉment i cela stvar se već nalazi pred Senatom koji je trebao da donese konaĉnu

odluku. Na sednici Predstavniĉkog doma izabrano je i trinaest pripadnika Komiteta za

pravosuĊe, sa poslaniĉkim i pravnim iskustvom iz Republikanske partije i da kao

"menadţeri izloţe i zastupaju odluku svog skupštinskog doma pred Senatom. Zadatak

"trinaestorice" je da pred Senatom, kao vrhovnom sudskom instancom, dokaţu krivicu

Predsednika i da zbog poĉinjenih kriviĉnih dela (krivokletstvo ) on mora da bude

uklonjen s mesta Predsednika SAD.

208

Situaciju je donekle komplikovala i ĉinjenica što je u tom sluĉaju impiĉmenta

postojala funkcija potpredsednika koji je logiĉno prvi saradnik Predsednika i pripadnik

Predsednikove odnosno Demokratske partije istovremeno i predsednik Senata. U ranijem

i jedinom prethodnom sluĉaju imiĉmenta u ameriĉkoj istoriji nad Predsednikom

Endrjuom Dţonsonom nije postojala funkcija Potpredsednika SAD. Ukoliko se ponovi

situacija iz 1868 da smena predsednika zavisi od jednog glasa, onda bi to bio glas

potpredsednika SAD koji bi, svakako, odrţao u sedlu aktuelnog predsednika. Na kraju,

kao i u mnogim drugim sluĉajevima, "tresla se gora rodio se miš". Predsednik Klinton se

izvukao sa malim "ogrebotinama", koje su ubrzo zaboravljene. Posle predsednikovanja

vragolasti Klinton je produţio stare i ušao u nove igre kao jedan od glavnih kompetitora

za neke ĉelne funkcije u meĊunarodnim organizacijama.

Treba reći da su se u politiĉkoj istoriji SAD, pored generalnog trenda reduciranja

moći i funkcija Kongresa, smenjivali periodi slabog i jakog Kongresa. U politiĉkoj

teoriji, naroĉito u teoriji demokratije, nije retko sresti veće naklonosti i favorizovanje

predstavniĉkog tela odnosno parlamentarizma u odnosu na izvršnu vlast. Iz toga bi

mogle slediti, i kad je reĉ o ameriĉkom sluĉaju, izvesna simpatije za ameriĉki Kongres i

oĉekivanja odnosno pretpostavke da će periodi jaĉanja odnosno jakog Kongresa biti izraz

zdravijeg politiĉkog stanja i veće demokratiĉnosti nego periodi slabog Kongresa i jakog

Predsednika. MeĊutim, u praksi su stvari izgledali nešto drukĉije.

Zadnje decenije devetnaestog veka, koje su se odlikovale izvesnom suprematijom

Kongresa u odnosu na dve druge branše vlasti, zbog ĉega je Woodrw Wilson nazvao ceo

sistem "Kongresnom vladom", obilovale su i brojnim protivreĉnostima. Treba imati u

vidu da je to period industrijskog uspona i stvaranja monopolskog kapitalizma koji je, sa

svoje strane, traţio i drţavnu potporu svojoj ekonomskoj ekspanziji i interesima. Ovaj

uzlet industrijskog i monopolskog kapitala bio je praćen i silnim probojem ekonomskih

moćnika u politiĉku sferu. Kao što su u Engleskoj u vreme prvobitne akumulacije "ovce

jele ljude" tako su u SAD velike ekonomske monopolske aglomeracije odnosno

svojevsne sprege industrijalaca, bankara i trgovaca "jeli" poslanike i politiĉke

predstavniĉke institucije. Novĉano podmazivanje i kupovina raznih politiĉkih mašinerija

koje su imale ne retko presudan uticaj na ponašanje i odluĉivanje poslanika, imale su za

rezultat odluke koje su promovisale ili štitile pre svega projekte i interese pomenutih

209

ekonomskih moćnika. Ova spega moćnih ekonomskih krugova i politiĉke vlasti

posredstvom Kongresa davala je Kongresu poseban znaĉaj.

Situacija se delimiĉno menja već poĉetkom narednog veka. Tada liberalni krugovi

traţe odgovor na naraslu moć i aroganciju kapitala i privatnog monopola i nalaze ga u

jaĉanju uloge drţave i njenoj personalizaciji u liku Predsednika. Ova interesantna legura

liberalne strukture i predsedniĉke vlasti nalazi izraza posebno tridesetih godina ovog veka

u politici New Deala. Ova politika dobila je podršku kako od liberalne inteligencije tako i

od radniĉke populacije i sindikata. Sprega liberalnih krugova, radniĉkih organizacija

posebno sindikata i drţavnog aparata oliĉenog u Predsedniku SAD vodila je potiskivanju

Kongresa. U skladu s tim, valja imati u vidu da je Kongres ne retko predstavljao interese i

zahteve konzervativnih grupacija dok su iza predsedništva stajali zahtevi liberalnih

politiĉkih koalicija biraĉa u velikim industrijskim drţavicama i regijama.155

U celini

gledano, teško je a priori reći koji je od ova dva organa manje, a koji više liberalan i

demokratiĉan. U nizu mandata posle Drugog svetskog rata kongresmeni su zastupali i

donosili mnoge progresivne mere.

a2. Organizacija i struktura Kongresa

Kongres je predstavniĉko telo sastavljeno iz dva doma: Predstavniĉkog doma

(House of Representatives) i Senata (Senate). Dvodoma struktura je rezultat federativnog

ureĊenja i “velikog kompromisa” izmeĊu malih i velikih drţavica po kome sve drţavice

šalju u Senat po dva predstavnika, a u Predstavniĉki dom predstavnike prema broju

stanovnika. Predstavniĉki dom ĉine 435 poslanika biranih prema broju stanovnika.

Predstavniĉki dom

Predstavniĉkom domu predsedava spiker koji je pripadnik većinske partije i

naklonjen svojoj partiji. Unutrašnja organizacija Predstavniĉkog doma je prilagoĊena

partijskom grupisanju. Obe partije, Republikanska i Demokratska, imaju svoje partijske

organizacije, u Demokratskoj partiji Kokus (Caucus), a u Republikanskoj Konferencija

(Conference) i svoje partijske voĊe (flor leaders)-lidere većine i manjine, kojima su na

usluzi biĉevi (Whips)-whip većine i whip manjine. Cocus ĉine svi ĉlanovi Predstavniĉkog

155

J.F. Manley, "The Conservative Coalition in Congress", u knjizi: L.C. Dodd-Bruce I.

Oppenheimer, ed., Congress Reconsidered. New York, 1977 p.75; N.Polsby, Congress

and Presidency, Englewood Cliffs, N.Y. 1976.

210

doma Demokratske partije, a Konferenciju svi ĉlanovi Predstavniĉkog doma

Republikanske partije. Cilj ovih organizacija je da pripremaju poslanike za sednice

Predstavniĉkog doma iako stavovi sa Kokusa ili Konferencije ne obavezuju poslanike.

Ako se moţe reći da je partijski sistem dobrim delom prilagoĊen izbornom sistemu, isto

tako se moţe tvrditi da je jedan deo izbornog procesa, posebno takozvana izborna

geometrija, odnosno prekrajanje izbornih jedinica (koje u ameriĉkom sistemu ima i

posebno ime - gerimandring) podešeno potrebama vladajućih partija.

Senat

Drugi dom Kongresa je Senat. Senat ima sto ĉlanova i u njega ulaze po dva

izabrana senatora iz svake drţave. Ni kongresmeni ni senatori ne mogu biti istovremeno

nosioci izvršnih funkcija, odnosno ĉlanovi kabineta, niti visoki izvršni funkcioneri

prisustvuju sednicama Kongresa.

Pored formalne ravnopravnosti domova, Senat u praksi predstavlja uticajnije telo.

Tome doprinosi niz okolnosti a i neka formalna ovlašćenja i prednosti Senata. Treba

imati u vidu da je ovom telu namenjena specijalna i kljuĉna funkcija od strane samih

"otaca" ameriĉkog ustava. Naime, Senat je trebao da bude i neka vrsta kontrabalansa ili

filtera i ograniĉenja uticaja širih slojeva u procesu parlamentarnog odluĉivanja. Senat je,

takoĊe trebao da bude izraz i simbol federativne strukture SAD. Od njegovih funkcija i

prednosti valja posebno pomenuti sledeće. Pre svega, Senat obavlja neku vrstu

kontrabalansiranja ili filtriranja unutar same zakonodavne strukture. Treba reći da, kao

manje telo, on moţe lakše da obavlja odreĊene politiĉke funkcije. Drugo, Senat ima

znaĉajne funkcije u oblasti meĊunarodnih odnosa, odbrambene strategije i energije.

Treće, on ima znaĉajne funkcije u odobravanju meĊunarodnih ugovora i aktivnosti koje u

novije vreme imaju sve veći znaĉaj. Isto tako, Senat daje odobrenje na imenovanja

visokih drţavnih funkcionera koje vrši predsednik SAD. Ĉetvrto, duţina mandata sama

po sebi doprinosi većoj stabilnosti i uticaju senatora. U kratkom dvogodišnjem periodu na

koji je izabran, kogresmen je isuvaše preokupiran brigom za sledeće izbore. Šestogodišnji

mandat daje senatoru veće politiĉke mogućnosti. Peto, senator ima veći administrativni i

pomoćni personal kao i povoljnije materijalne mogućnosti za obavljanje svojih funkcija.

Svemu tome doprinosi i ĉinjenica da su senatori liĉnosti većeg ugleda i da imaju mnogo

šire biraĉko telo. Pored toga, ne treba zaboraviti da Senat ima neke vaţne sudske i

211

istraţne funkcije. U prvom sluĉaju Senat se pojavljuje kao najviša sudska instanca koja

izriĉe konaĉnu kaznu po opbuţbi Predstavniĉkog doma nad nekim visokim drţavnim

funkcionerom (Impeachment). U tom sluĉaju predsedava predsednik Vrhovnog suda. U

praksi, ovo ovlašćenje Senata odnosno Kongresa nema tako veliki znaĉaj. U dosadašnjoj

dvestogodišnjoj istoriji samo je trinaest funkcionera optuţeno: devet sudija, jedan

pomoćni sudija Vrhovnog suda, sekretar za rat i predsednik Andrju Dţonson (Andrew

Johnson). U sluĉaju predsednika Riĉarda Niksona, i pored preporuke Pravnog odbora

Predstavniĉkog doma (House Judicary Committee) impiĉment nije realizovan jer je

predsednik dao ostavku pre glasanja Predstavniĉkog doma.

Što se tiĉe istraţnih funkcija, Senat ima vrlo znaĉajna i široka ovlašćenja. On

moţe za svako pitanje od javnog interesa da obrazuje posebnu istraţnu komisiju. Redu

ovih komisija pripadala je i Komisija za antiameriĉku delatnost. Oĉekuje se da graĊanin

koji je pozvan doĊe i pred Komisijom da traţeni iskaz. U protivnom, moţe biti optuţen

za uvredu Kongresa i suĊen pred redovnim sudovima. Zaštita koju pruţa amandman V

Ustava samo je delimiĉna, jer je i samo pozivanje na komisiju dovoljno da kompromituje

i stvori sumnju u politiĉku aktivnost neke liĉnosti.

Interesantno je da u odreĊenim sluĉajevima moţe biti izmenjena izborna volja

graĊana tako što se u toku mandata moţe promeniti brojĉano stanje partijskih

predstavnika u Senatu. Tako se desilo prvih dana juna 2001 da Republikanska partija koja

je pobedila na izborima 2000 preda vlast Demokratskoj partiji koja je izgubila, zato što je

republikanski senator iz Vermonta napustio svoju partiju i prešao u nezavisne. Odmetnuti

Republikanac je još uzjavio da će kao nezavisni saraĊivati sa demokratima. S obzirom da

su rezultati izbora 2000 doveli do podeljene partijske strukture Senata 50:50 ,

republikansku većinu Senata je drţala Republikanska partija zato što se u takvom sluĉaju

ravnoteţe snaga jednoj od partija dodaje još i predsednik Senata, koji je u ovom sluĉaju

bio iz Republikanske partije. Prelaskom Senatora iz Vermonta u nezavsine, promenjen je

odnos snaga i ranija partija manjine postala je senatska većina.

Ali, time su se promenile i mnoge druge stvari. Tu posebno valja pomenuti

nekoliko takvih promena. Prvo, tim se menja predsedavajući Senata "pro tempore".

Umesto ranijeg republikanca, na to mesto dolazi demokrata. To je po pravilu najstariji

senator Demokratske partije. Iako ceremonijalnog karaktera, to mesto je treće na rang

listi u sluĉaju nasleĊivanja Predsednika. Drugo, time se automatski menja lider većine u

Senatu. Treće, promena partjskog raspreda predviĊa i promenu predsednika

212

najznaĉajnijih odbora. To nije mala stvar ako se zna da lider većine i predsednici odbora

imaju glavnu reĉ u odreĊivanju vremena i dnevnog reda sednica i kad će se o kom

zakonskom predlogu odluĉivati. Raĉunalo se da će to, besumnje, oteţati planove i

politiku konzervativnog predsednika Buša. Time je znatno oslobljena i ukupna moć

Konzervativne formacije vlasti. Treba imati u vidu da su Republikanci u potonje vreme,

posle više decenija, osvojili vlast u sve tri kljuĉne taĉke savezne vlasti: u Beloj kući,

Predstavniĉkom domu i Senatu. Slabljenje bar jedne vaţne taĉke u srtrukturi

konzervativne republikanske vlasti moglo bi bar zasutaviti ako ne promeniti

konzervativne smerove politike Buša meĊu kojima posebno mesto zauzimaju projekti o

nuklearnom štitu, zakon o delimiĉnom vraćanju poreza obveznicima, program razvoja

energetske baze koji daje prednost nuklearnim centralama, istraţivanja nafte u mnogim

oblastima I kontrola odnosno eksploatacija naftonosnih izvora širom sveta. Mnogi su, ne

samo meĊu demokratima već i meĊu nekim liberalnijim strujama republikanaca, ocenili

ove smerove politike kao suviše konzervativne, desne i sa velikim ustupcima bogatim

slojevima i velikim korporacijama. Ponovna Bušova pobeda na sledećim predsedniĉkim

izborima (2004) samo je uĉvrstila i delimiĉno realizovala neke od ranijih imperijalnih

namera radikalnijih republikanaca.

a3. Socijalna sruktura Kongresa

Što se tiĉe socijalne strukture Kongresa, moţe se reći da ona ne izraţava ni

pribliţno socijalno-stratifikacionu, profesionalnu, etno-nacionalnu i versku strukturu

stanovništva. Drugim reĉima, sastav predstavniĉkog tela reflektuje oĉigledno

predominaciju odreĊenih slojeva i profesija odnosno grupa posebno vlasniĉko-

biznismenskih odnosno biznismensko-preduzimaĉkih i finansijsko-upravljaĉkih,

anglosaksonskih i protestantskih grupacija. Otuda je Mills mogao primetiti da ĉlanovi

Kongresa "predstavljaju one koji su zabeleţili uspeh u preduzetniĉkim ili intelektualnim

nastojanjima. To su, po pravilu, stariji ljudi, pripadnici privilegovanih klasa, belci roĊeni

u Americi od roditelja koji su i sami tu roĊeni, po veri protestanti".156

Socijalna, etno-nacionalna, verska i profesionalna struktura Kongresa- 1978

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

---

Profesionaalna struktura Predstavniĉki dom Senat

Pravnici 223 68

Biznismeni 119 24

Padagozi 70 13

Novinari 27 6

156

W.C. Mills, Elita vlasti, Beograd, 1964. str.323.

213

Farmeri 16 9

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----

Manjinska etno-

nacionalna struktura

Crnci 16 1

Ameriĉki azijati 2 3

Španci 4 0

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----

Religija

Protestanti 254 69

Rimokatolici 108 12

Jevreji 18 5

Mormoni 51 3

Ostali 4 11

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----

Pol

Muški 417 100

Ţenski 18 0

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----

Ni posle par decenija, raĉunajući po rezultatima parlamentarnih izbora 2004. nije

se mnogo i bitnije izmenila struktura Kongresa. Na tim izborima je obnovljena jedna

trećina Senata i ceo predstavniĉki dom. Republikanci su od 435 mesta u Predstavniĉkom

domu osvojili 229 a Demokrate 200, s tim što je bio i jedan nezavisan i pet neodluĉnih. U

Senatu su Republikanci osvojili 54 a Demokrate 44 senatorska mesta. To znaĉi da su

Republikanci zadobili jaĉu poziciju nego u prošlom mandatu odnosno većinu i u jednom i

u drugom domu. Moţda bi se, na prvi pogled, moglo reći da parlamant nešto realnije

odslikava etniĉku, profesionalnu, socijalnu i polnu strukturu Amerike, ali to je znatno

udaljeno od stvarnog stanja. Na izborima 2004. ušao je još po neko iz crnaĉke populacije,

od Latinoamerikanaca neki potomak imigranata iz Indije. U profesionalnoj strukturi

Predstavniĉkog doma dominiraju sluţbenici (163), zatim biznismeni 162) pa tek onda

pravnici (160). U Senatu su ponovo dominatni advokati (58) zatim Sluţbenici (32) a onda

214

biznismeni (30). Iako je ponajviše protestanska zemlja, parlamentarna mesta su dobili i

pripadnici drugih veroispovesti. U Predstavniĉkom domu biće 128 rimokatolika, 36

prezbiterijanaca, 26 Jevreja. U Senatu će sedeti 24 katolika, 14 prezbiterijanaca i 11

Jevreja. Mnogi istiĉu da je veća verska predanost ĐţorĊţa Buša doprinela njegovoj

drugoj pobedi na predsedniĉkim izborima. To je i indikator da je verski momenat

povećao rejting i snagu u politiĉkim procesima. Ţene su malo povećali broj, ali ih je i

posle ovih izbora tek 65 od ukupno 435 poslanika u Predstavniĉkom domu i 14% u

Senatu.

a4. Kongresni odbori

Iako nisu predviĊeni Ustavom, odbori oba doma imaju veoma znaĉajnu funkciju u

radu Kongresa. Postoje stalni (Standing Committees) i povremeni odbori (ad hoc). Znaĉaj

odbora dobro je procenio Vilson kad je rekao: “Kongres u plenumu je Kongres na

izloţbi, ali Kongres u odboru je Kongres u radu”.157

U Predstavniĉkom domu ima 23

stalna odbora ( i blizu 150 potkomiteta), a u Senatu 18 stalnih odbora (i oko 90

potkomiteta), a njihova veliĉina kreće se od 9 do 50 ĉlanova u prvom sluĉaju, a do 23

ĉlana u drugom. Stalni odbori se formiraju za pojedina podruĉja delatnosti i bez njihovog

rada teško je i zamisliti tekuće funkcionisanje Kongresa. Odbori su specijalizovani za

odreĊene vrste poslova: spoljni odnosi, finansije, odbrana, poreska politika, obrazovanje,

poljoprivreda itd. Na ĉelu odbora nalaze se predsednici koji su uglavnom pripadnici

većinske partije. Pored stalnih odbora, postoji i dvadeset povremenih odnosno

zajedniĉkih odbora koji imaju pomoćne ili pripremne funkcije (za kongresnu biblioteku,

za dokumentaciju itd.). Povremeni odbori se formiraju za pojedina podruĉja i po

obavljanju odreĊenog posla išĉezavaju. Od njih valja posebno pomenuti odbore za

usaglašavanje ( Conference Committees). U te odbore ulaze ĉlanovi Predstavniĉkog

doma i senatori, a svrha odbora je u usaglašavanju stavova u fazi priprema i utvrĊivanja

odreĊenih zakonskih predloga. Zastupljenost partija u odborima je proporcionalna

zastupljenosti partija u domovima Kongresa. Po sebi je razumljivo da svi odbori nemaju

jednak znaĉaj. Po svom uticaju odskaĉu Odbori za budţet, Odbor za finansije i Odbor za

proceduru. I ovde, kao i u drugim sliĉnim sluĉajevima, partijska voćstva vrše izbor

ĉlanova odbora. Isto tako, odbori su razliĉito organizovani. Neki od njih su manje a neki

više centralizovani.

a5. Zakonodavni proces

157

Willson W., Congressional Government, New York, 1956, p. 82-83.

215

Godišnja zasedanja Kongresa poĉinju 3. januara zajedniĉkom sednicom oba doma

na kojoj nastupa i Predsednik sa svojom Porukom o stanju Unije, koja je istovremeno

Program vladajuće partije i Predsednika. Zasedanja traju do jula (srpnja), ukoliko

Kongres usled odreĊenih razloga ne odluĉi drukĉije. Kongres se po slovu Ustava sastaje

najmanje jedanput godišnje. Zasedanje se moţe organizovati i pre predviĊenog roka

dogovorom partijskih lidera (lidera većine i lidera maanjine) i predsednika domova. U

posebnim okolnostima, Predsednik SAD moţe sazvati Kongres na specijalno zasedanje.

U svom dvogodišnjem periodu Kongresu pristiţu oko 2500 zakonskih predloga, mada

broj donetih zakona dostiţe do jedne hiljade.

Osnovne funkcije i prava Kongresa su, kako je reĉeno, da donosi zakone

(Statutes) i rezolucije od kojih su posebno znaĉajni finansijski zakoni, da odobrava

meĊunarodne ugovore i imenovanja koja ĉini predsednik SAD, da optuţuje i sudi

visokim drţavnim funkcionerima u sluĉaju korupcije, izdaje ili drugih sliĉnih neĉasnih

dela koji su pedviĊeni u postojećim normama.

Zakonodavna funkcija je, bez sumnje, najznaĉajniji vid delatnosti Kongresa.

Pravo zakonodavne inicijative imaju ĉlanovi Kongresa i zakonski predlozi mogu se

podnositi u oba doma. U praksi se najĉešće radi o predlozima administracije koji dobijaju

samo formu poslaniĉke inicijative.

Postupak donošenja zakona je, sliĉno britanskom sistemu, trofazan. U prvoj fazi

zakonski predlog se podnosi Predstavniĉkom domu. Pravo na podnošenje predloga ima

poslanik (ĉlan Predstavniĉkog doma i senata) i predaje ga u pismenoj formi

odgovarajućem sluţbeniku Predstavniĉkog doma ili sekretaru Senata. Normativno,

zakonske predloge ne mogu podnositi Predsednik ili drţavni sekretaari. U praksi

meĊutim, ova norma se ne poštuje. Raĉuna se da 4 od 5 zakonskih predloga koji su

postali zakoni potiĉu od egzekutive. Dom se upoznaje s predlogom i upućuje ga

odgovarajućem odboru.

U drugoj, izuzetno znaĉajnoj, fazi pristupa se analizi podnetog predloga. Najveći

deo analitiĉkog rada odvija se u odborima. Tamo se, u stvari, vode najinteresantnije i

najkvalitetnije rasprave. Utoliko više što se na javne rasprave (public hearings), koje

organizuju odbori pozivaju poznati struĉnjaci i predstavnici organizacija koje su

zainteresovane za odreĊeni zakon. Na ovakvim sastancima odbora prisutni su i aktivni

216

nosioci izvršno-upravnih funkcija. U sloţenim sluĉajevima mogu se formirati pododbori

za dublja istraţivanja odreĊenih pitanja. Odbori imaju pravo da podneti zakonski predlog

izmene, dopune, ĉak i pripreme sasvim novi predlog ili, pak, da o predlogu ne podnesu

nikakav izveštaj ĉime praktiĉno sahranjuju predlog. No, postoji i mogućnost da predlog o

kome odbor nije dao pozitivno mišljenje ipak iziĊe pred Predstavniĉki dom. Za takvu

mogućnost potrebna je pismena peticija više od pola ĉlanovaa doma ( Discharge rule).

Iz odbora, zakonski predlog ponovo dospeva u Predstavniĉki dom gde se pristupa

raspravi o izveštaju odbora i nakon toga usvaja ili odbija predlog. Posle procedure i

usvajanja u Predstavniĉkom domu, predlog ide u Senat gde se odvija sliĉna pocedura i

pristupa njegovom usvajanju. Eventualne nesuglasice izmeĊu dva doma rešavaju se u

posebnom telu, Zajedniĉkom odboru (Conference Committee) koji je sastavljen od

jednakog broja ĉlanova oba doma.

Posle usvajanja u Kongresu, zakonski predlog ide na potpis predsedniku i posle

potpisivanja postaje zakon. Ukoliko Predsednik ne da saglasnost, zakonski predlog se

vraća nazad Kongresu na ponovno razmatranje. Taj postupak je poznat kao suspenzivno

veto. No, i to veto Kongres moţe skinuti tako što dvotrećinskom većinom oba doma

ponovo izglasa dati zakonski predlog.

Kongres moţe da donosi i zajedniĉke rezolucije (joint resolutions) od kojih treba

posebno pomenuti ustavne amandmane.

Odluke u Kongresu donose se glasanjem koje moţe biti razliĉito: pismenom

prozivkom, dizanjem ruke, usmenim izjašnjavanjem sa “da” ili “ne” ili na drugi naĉin. Na

poĉetku zasedanja svakog novog Kongresa biraju se partijski lideri domova i drugi

funkcioneri, koji imaju veliki uticaj u voĊenju legislativnih poslova. Rasprostranjena je

praksa ometanja normalnog rada u domovima putem opstrukcije (filibaster). Poznat je i

ĉesto navoĊen primer jednog senatora iz Teksasa koji je bez prestanka govorio 42 ĉasa i

33 minuta. Opstrukciji pogoduje i nepostojanje bilo kakve obaveze da se govori o

odreĊenoj materiji. Jednom senatoru je bilo ĉak dozvoljeno da ĉita telefonski imenik

Vašingtona. U novije vreme uvedena su neka ograniĉenja za ovakve vrste ometanja

kongresnog rada. Zakonodavac je nastajao u nekoliko navrata da iziĊe na kraj sa

ovakvim postupcima opstrukcije. Po jednom pravilu iz 1975. predviĊeno je prinudno

okonĉanje debate ako za to glasa tri petine svih senatora. Ali, ta mera retko se prihvata i

217

sprovodi u Senatu. Interesantno je takoĊe pomenuti da Kongres svoja ovlašćenja ne moţe

prenositi na druge. Tu se pre svega misli na izvršno-upravne organe. No, ni to ne treba

shvatiti suviše bukvalno. Naime, moguće je da Kongres samo naĉelno reguliše neke

stvari, a da ureĊivanje konkretnih pitanja prenese na izvršno-upravne organe. Za

eventualne sporove koji mogu nastati u tumaĉenju ovih ovlašćenja nadleţni su

odgovarajući sudovi. MeĊutim, sudovi su u praksi suviše blagi i rastegljivi tako da je

praksa delegiranog zakonodavstva zaista izdašna.

P r o c e s d o n o š e n j a z a k o n a

K O N G R E S

Predstavniĉki dom Senat

Podnošenje zakonskog predloga i upoznavanje Doma Upućivanje, podnošenje zakonskog predloga kao “Acta”

Upućivanje odgovarajućem odboru Upućivanje odgovarajućem odboru

Debata o izveštaju odbora I glasanje Debata i glasanje uz eventualne amandmane

Odbor Predstavničkog doma Konferencija komiteta

(Conference Committee) Odbor Senata

Javna debata, koja moţe trajati i po

nekoliko Nedelja

Posle rešenih problema zakonski

predlog se vraća u oba doma na

potvrdu

Sliĉna je procedura kao i u odboru

Predstavniĉkog doma

Odbor moţe obrazovati I

Odgovarajući pododbor

Odgovor odbora moţe biti:

PotvrĊivanje, izmena ili dopuna,

nov predlog, odbijanje

Predsednik SAD

Moţe potpisati ili vetirati predlog.

Predsedniĉki veto Kongres moţe

nadglasati 2/3 većinom

218

K o n g r e s S A D*

Predstavniĉki dom Senat

Ukupan broj ĉlanova 435 100

Naĉin izbora

Većinski izbori po kongresnim

distriktima. Jedan poslanik na

480.000 graĊana

Po dva senatora iz svake drţave.

senatori se biraju većinskim

izborima u pojedinim drţavama

Vreme mandata 2 godine 6 godina

Upraţnjena mesta Odrţavanje vanrednih izbora

Vanredni izbori ili privremena

imenovanja od strane guvernera

drţave do vanrednih ili redovnih

izbora

Plata 57.000 $ godišnje 57.000 $ godišnje

Poĉetak regularnog zasedanja 3. januar svake godine 3. januar svake godine

Predsedavajući Spiker Potpredsednik SAD

Ovlašćenja pojedinih domova

Donosi zakone i odobrava

budţet

Optuţuje visoke drţavne

funkcionere za odreĊena dela

Bira predsednika SAD,

ukoliko nijedan kandidat nije

dobio većinu elektorskih

glasova

Donosi zakone i budţet

Odobrava meĊunarodne

ugovore

Odobrava imenovanja visokih

funkcionera koja daje

predsednik SAD

Sudi optuţenim funkcionerima

Bira potpredsednika ukoliko

nijedan kandidat nije dobio

većinu elektorskih glasova

a6. Pogodnosti poslanika

Kao i u mnogim drugim zemljama, poslanici ameriĉkog Kongresa uţivaju

poslaniĉki imunitet. Oni ne mogu biti podvrgnuti graĊanskoj i kriviĉnoj odgovornosti za

219

reĉi izgovorene u debatama. TakoĊe, oni ne mogu biti lišeni slobode u sferi graĊanske

odgovornosti dok u stvarima kriviĉne odgovornosti ovaj imunitet ne vaţi.

Poslanici imaju redovne plate u proseĉnoj visini od oko 45.000 dolara (sredinom

1970 tih godina). Poslanik moţe angaţovati u svojoj kancelariji do 18 sluţbenika na

raĉun drţavnih sredstava koja iznose za ĉlana Predstavniĉkog doma 227.270 dolara a za

senatora , zavisno od veliĉine drţave koju predstavlja, od 400.000-750.000 dolara.

Poslanici imaju svoje kancelaarije i na Capitol Hilu i u svojim drţavicama odnosno

izbornim jedinicama.

Moglo bi se reći da je tokom vremena jaĉao ekonomski poloţaj poslanika.

Kongres je, kako reĉe jedan analitiĉar, postao skup milionera. Samo u Predstavniĉkom

domu je tokom 2003. bilo 123 ( gotovo 30%) milionera; sliĉna situacija je i u Senatu.

Kako god da se objašnjava ova pojava, bilo visokim statusom mnogih kongresmena ili

sve većim troškovima preidzbornih kampanja, odnosno ĉinjenicom da su oni najĉešće

predstavnici slobodnih profesija (advokati, biznismeni), ili pak nuţnošću da partije zbog

velikih troškova kampanja, moraju da traţe kandidate koji će moći da pokriju dobar deo

trškova kampanje, jedno postaje oĉigledno: znaĉajna ako ne i presudna uloga novca u

politici. To postaje još uverljivije ako se zna da milioneri ĉine svega 1% ameriĉkog

stanovništva.

U celini, po mišljenju mnogih dobrih poznavalaca parlamentarnog ţivota,

Kongres je manje uticajno telo u politiĉkom sistemu SAD od Predsednika. Uz to, raste

neraspoloţenje i deo populacije koji ima loše mišljenje o Kongresu. Jedna anketa

Galupovog instituta iz 1994. kazivala je da ĉak 43% Amerikaanaca ima "loše" ili "veoma

loše" mišljenje o Kongresu kao instituciji, dok je deset godina pre toga procenat iznosio

26%. Ovo opadanje moći i uticaja Kongresa je najĉešće posmatrano u sklopu opšte krize

odnosno opadanja moći parlamentarnih institucija. Navodi se i dosta oštrih zamerki na

raĉun Kongresa i dovoljno jakih razloga za to. Neka ovde bude izneto samo nekoliko

takvih manjkavosti odnosno razloga za to.

Jedna od osnovnih zamerki je fragmertarniost, sporost i neefikasnost kongresnog

odluĉivanja. Sloţena parlamentarna procedura i mogućnost brojnih interesnih grupa i

subjekata da utiĉu na proces odluĉivanja predstavlja snaţnu koĉnicu i prepreku za

blagovremeno i efikasno odluĉivanje u mnogim vaţnih oblastima društvenog i politiĉkog

220

ţivota. Poslanici su predstavnici, ne retko i "taoci", odreĊenih lokalnih interesa i grupa i

stoga mnogo manje vode raĉuna o širim globalnim ili strategijskim interesima globalnog

društva.158

Drugo, znaĉajnu prepreku adekvatnom odluĉivanju ĉini i nedovoljna

informisanost poslanika o relevantnim komponentama i uslovima za donošenje kljuĉnih

odluka. Ovo naroĉito ima znaĉajne implikacije u spoljno politiĉkoj sferi odluĉivanja.

Treće, istiĉe se njegova nesposobnost da radi celovito po jednom koherentnom

globalnom planu i programu.159

Ĉetvrto, zamerke se upućuju ĉesto i Senatu zato što nije

dovoljno reprezentativan. Naime, kako moţe biti reprezentativno telo u kome

predstavnici iz 26 drţava sa samo 16% stanovništva mogu nadglasati predstavnike iz 24

najrazvijenije i najnaseljenije drţave sa 84% ukupnog stanovništva. Peto, dobar deo

kritike Kongresa ide na raĉun delegiranog zakonodavstva.

Mnogi od kritiĉara Kongresa smatraju da je moguće i da treba vratiti ugled i moć

Kongresu.160

Razlozi koji su ranije bili vezani za ĉinjenicu demokratske kongresne većine

u novije vreme su otpali, jer su republikanci po prvi put posle 1954. preuzeli većinu u oba

kongresna doma. Ali, ako se po popularnosti ili koliĉini moći i uticaja na tokove

politiĉkog razvoja ne moţe meriti sa Predsednikom, Kongres je ostao znaĉajno i uticajno

telo. Ne treba zaboraviti da, pored svih svojih ustavnih ovlašćenja i personalne strukture

koja jednim delom otelovljuje strukturu samog vrha piramide moći u ameriĉkom društvu,

Kongres ima i svoj administrativni aparat koji se zadnjih decenija širio i jaĉao. Tu su

posebno znaĉajna Sluţba za procenjivanje tehnologije (Office of Technology Evaluation)

i Kongresna sluţba za budţet (Congressional Office of the Budget), koje su od pomoći

poslanicima u njihovim debatama sa nosiocima izvršne vlasti.161

b) P r e d s e d n i k S A D

b1. Dileme oko profila Predsedništva-predsednika

158

R. H. Davison-D. M. Kovenock-M.K. O'Leary, Congress in Crisis: Politics and

Congressional Reform, Belmont Calif. 1966; D. Radler, How Congress Works, New

York, 1976. 159

Sundquist, L. J., The Decline and Resurgence of Congress, Washington, 1981. 160

B. Hincley, Stability and Change in Congress, New York, 1978. 161

Fox, W. H.-Hammound, W. S., Congressional Staff: The Invisible Force in American

Law Making,

NewYork, 1978.

221

Jedno od najznaĉajnijih ali i najspornijih pitanja u formativnom periodu

ameriĉkog ustavnog i politiĉkog sistema bilo je pitanje karaktera i profila institucije

predsedništva odnosno Predsednika SAD. Dileme i razlike su se javljali u više ravni ili o

mnogim aspektima sloţenog problema predsedništva. Pomenimo samo neke od njih:

treba li izvršna vlast da bude jaka ili slaba? Da li tu vlast treba da vrši kolegijalni ili

inoksni organ? Da li je predsedniĉki mandat vremenski ograniĉen ili neograniĉen i treba

li u prvom sluĉaju dozvoliti reizbor i koliko puta i naĉin izbora Predsednika? Najveći deo

ovih pitanja je direktno ili indirektno zadirao u osetljivo pitanje ureĊivanje odnosa

izmeĊu zakonodavne i izvršne vlasti, pa i u problem odnosa izmeĊu izvršne i sudske

vlasti.162

Kad je reĉ o dilemi jake ili slabe izvršne vlasti, postojale su razliĉite pa i

dijametralno suprotne ideje. Treba reći da je ovo pitanje samo deo ili aspekt pitanja koje

je već ranije razmatrano u sklopu rasprave o poziciji i karakteru zakonodavnog tela

odnosno Kongresa. Argumentacija koja je izneta u delu o Kongresu najvećim delom vaţi

i kad je u pitanju dimenzioniranje moći Predsednika SAD. Ukratko, pozitivna

argumentacija se svodila na tvrdnju da je jako i efikaso predsedništvo uslov uspešnog

rešavanja kljuĉnih ekonomskih, socijalnih i politiĉkih pitanja i ukupnog razvoja, a

negativna na dokazivanje da ono vodi pre ili kasnije nekoj vrsti autoritarizma i prepreke

demokratskom razvoju. Konaĉno rešenje je naĊeno u nekoj vrsti zlatne sredine odnosno

u instituciji predsedništva koje ne bi bilo ni suviše jako da monopoliše vlast i pretvori se

u neku vrstu apsolutne monarhije, ali ni suviše slabo da ne moţe obavljati tako znaĉajne

politiĉke funkcije koje Ustav kani da poveri prvom ĉoveku SAD.

Što se tiĉe dileme kolegijalnog ili inokosnog karaktera predsedništva, koja je

manje ili više vezana i za prethodno pitanje, na kraju je prevagnulo mišljenje da

Predsednik bude inokosni organ.

Interesantno je i veoma znaĉajno, da ovo, kao ni prethodno, pitanje nisu bile samo

dileme ili sporna pitanja u periodu konstituisanja ameriĉkog sistema, već i u celoj

njegovoj istoriji. One su se u poĉetku javljale kao problemi izbora izmeĊu odreĊenih

projekata a kasnije se javljaju kao problemi analize ili interpretacije institucije

predsedništva. Kontinuirana problematiĉnost i aktuelnost ovog pitanja bili su dovljan

162

E.S. Corwin, The President: Office and Powers, New York, 1957.

222

razlog da se i u novije vreme priliĉno široko i intenzivno preispituju i revalorizuju

teorijski odnosno konceptuološki osnovi politiĉke misli i istraţivanja o predsedništvu.

Mora se, svakako, reći da u svemu tome, pored jasnih vizija i interpretacija ima isuviše

nedovršenih ili nedoreĉenih i "nedopeĉenih" pa i priliĉno neodreĊenih i difuznih odnosno

zamršenih i konfuznih ideja i fraza te nije jednostavno izdvojiti ono što je vredno pomena

i opstanka. Ovde će se istaći samo neke od njih.

Jedna interpretacija bi se mogla nazvati kontekstuelno organizacionom. Ova

orijentacija naglašava znaĉaj konteksta bilo da je reĉ o širim istorijskim i društvenim

uslovima ili o organizacionom ureĊenju predsedniĉkog sklopa institucija. Unutar ove

interpretacije valja razlikovati dve pod-interpretacije. Jedna naglašava znaĉaj šireg kruga

istorijskih i socijalnih uslova, posebno konstitucionalnih uslova i konstelacija, a druga

organizacioni sklop predsedništva (Richard Tanner Johnson, Stephen Hess i dr.). Prva

smatra da su granice predsedništva, bilo kao kolektivnog ili inokosnog organa,

nadeterminisane širim istorijskim, meĊunarodnim, društveno-ekonomskim, kulturnim i

konstitucionalnim uslovima. Druga pod-interpretacija u većoj meri istiĉe kolektivni

karakter predsedništva. Po njoj je predsedništvo kolektivni organ i njegov karakter se

odreĊuje konstelacijom organizacionih odnosa unutar samog predsedništva. Aranţmani

personalnog aparata, odnosi izmeĊu jedinica i pedigrea ĉlanova aparata pruţaju znaĉajne

momente za objašnjenje funkcionisanja predsedništva.

Druga, nazovimo je personalistiĉkom interpretacijom predsedništva, je, moglo bi

se reći, u mnogo ĉemu suprotna prvoj. Ova orijentacija, konkretnije reĉeno odreĊena

varijanta teorije racionalnog izbora, sa svojim unekoliko utemeljivaĉem ili uvaţenim

pobornikom Neustadtom,163

nastojala je i uspevala da pokaţe ograniĉenja ĉisto

konstitucionalnog pogleda-gledanja na predsedništvo. Predsedniĉka ustavna vlast je po

njemu izraz predsedniĉke slabosti i snage. Uspešni predsednici, ograniĉeni

komplikovanom politiĉko-institucionalnom okolinom radije koriste moć ubeĊivanja nego

komande ( persuasion than command) u vladanju. Samo u sluĉajevima kad ubeĊivanje

omaši oni prizivaju komandu. Komandni obrazci predsedniĉkog ponašanja su

praktikovani ili preduzimani po visokoj ceni. Neustadt je ustanovio da su predsednici

obavezni da pregovaraju ili se nagaĊaju ( to negotiate or bargain) sa nizom drugih

163

R.Neustadt, Presidential Power. New York, Wiley, 1960.p.489.

223

politiĉkih aktera. Uspešno predsedniĉko voćstvo je, pri tome, zavisno od liderskih veština

koje su povezane sa ubeĊivanjem".

Moglo bi se reći da se Neustadtov projekat moţe svrstati u širi okvir teorije

racionalnog izbora (rational choce theory), koja je bila dominantna intelektualna

perspektiva u ameriĉkoj politiĉkoj nauci. Za teoretiĉare racionalnog izbora politika se tiĉe

odnosa izmeĊu racionalno motivisanih aktera i politiĉko institucionalne sredine. Politiĉki

motivi mogu biti traţenje glasova, vlasti, statusa ili para. Ove osnove Neustadtove teze,

uz izvesne modifikacije ili dopune, produţuju u novije vreme mnoge studije i

istraţivanja.164

One istiĉu da stara prezidencijalna politika, oblikovana putem formalnih

institucionalnih aranţmana i voĊena interakcijama izmeĊu institucionalnih elita ustupa

mesto novoj predsedniĉkoj politici oblikovanoj direktnim odnosima izmeĊu predsednika i

naroda kao celine i voĊenoj sa javnim mnenjem.

MeĊu ovim autorima, naravno, ima i izvesnih razlika u koje ovom prilikom

nećemo ulaziti. Ovde bi moţda bilo interesantno pomenuti Tulis-ovu varijantu ove

interpretacije. Tulis eksplicitno odbacuje tezu o institucionalnom razvoju predsedništva.

MeĊutim, ĉini se da i pored mnogih interesantnih mesta pozitivna konceptualizacija i

argumentacija Tulisovog projekta nije sasvim jasna.

Nama izgleda da tim stavom Tulis pomalo kombinuje stari i novi pristup

tumaĉenju predsedništva. Ako bi hteli da izvuĉemo nešto jasnije, makar i uz rizik

smiplifikacije, ono na šta cilja Tulis, mogli bi smo reći da je reĉ o neĉemu što bi liĉilo na

plebiscitarno predsedništvo.

Treća interpretacija predsedništva kombinuje elemente prethodna dva pristupa.

Tako Skowroneck istiĉe presudan znaĉaj istorijskog konteksta za karakter predsedniĉkog

voćstva, ali ne zanemaruje ni njegov personalni momenat. Drugim reĉima, individualni

motivi, personalni karakter, politiĉke veštine i mentalitet ili talenat ljudi malo utiĉu na

predsedniĉko voćstvo. U prilog ove teze Skowroneck maglašava da su i obiĉni ljudi u

odreĊenim okolnostima dobijali vanrednu moć odnosno autoritet i obrnuto. On naglašava

sledeće determinirajuće faktore: istorijska situacija, stalni ustavni okvir i varijacije

164

J. K. Tulis, The Rhetorical Presidency, Princeton, Princeton University Press, 1987;

Th. Lowi, The Personal President: Power Invested Promise Unfulfilled, Ithaca, Cornell

University Press, 1985; S. Kernell, Going Public: New Strategies of Presidential

Leadership, Washington D.C. Congressional Quarterly Inc. 1986.

224

predsednikovih sposobnosti.165

U stvari, Skowroneck vidi ameriĉku istoriju kao niz

"obnavljajućih reţima" (of recurring "regimes") ili perioda kada se gledanja dominantnih

elita sjedinjuju (coalesce) oko posebnih vrednosti i politiĉkih ciljeva.

Kako reţimi padaju ili se diţu, tako se predsednici mogu naći u jednoj od ĉetiri

faze razvoja reţima. Prva je period kad su u opadanju vrednosti nekog reţima. Tad

nastaje politika rekonstrukcije odnosno stvaranje novog reţima. Novi reţim se stvara iz

opozicije. Tada novoizabrani predsednici imaju vanredne prilike. Takve prilike su

iskoristili ĉetvorica velikih predsednika u ameriĉkoj istoriji: Thomas Jefferson, Andrew

Jackson, Abraham Lincoln i Franklin Roosevelt. Svi ti ljudi su došli na vlast kad je

prethodna vlada bila potpuno odbaĉena. Druga faza je "politika razdvajanja" ("Politics of

Disjunction"). U njoj predsednik dolazi na vlast i funkcioniše u reţimu koji je sve ranjviji

i sve više kritikovan. U tim reţimima, predsednici, od John Adams-a i Herber Hoovera

do Jim Carter-a, obiĉno su tretirani kao promašaji. U trećoj fazi koja slovi kao "politika

artikulacije" ("Politics of articulation") predsednici su vezani za elastiĉan (resilient)

reţim. Predsednik dolazi s velikim oĉekivanjima ustanovljenih politiĉkih interesa.

Naţalost, to nije uvek u skladu s interesom većine tako da se i mnogi njihovi saveznici

okreću protiv njih što je velika šteta. Tako su prolazili James Monro, Theodore Roosevelt

i Lyndon Johnson. Ĉetvrta faza pod imenom, "Politika preĉeg prava kupovine" (The

Politics of Preemption) karakteristiĉna je sa prisustvom opozicije u elastiĉnim reţimima.

Predsednici imaju malu podršku od etabliranih interesa i praktiĉno su blokirani. Njihova

vlast obiluje krizama. To je vreme Andrew Johnson-a i Richard Nixon-a.

Ali, ni to nisu ĉisti modeli. Noviji predsednici su interesantni kad su lišeni

podrške Kongresa i partije i moraju da rade kao nezavisni politiĉki akteri. U uslovima

preterano jake, faktiĉki dominirajuće i razuĊene opozicije, kad su predsednici primorani

da slede logiku "preĉe kupovine", ceo politiĉki sistem gubi smislenu predictivnu moć.

Autor savetuje da ne treba oĉekivati mnogo od modernog predsednika i da je era

"velikog" predsednika moţda prošlost. Isti tako, predsedništvo se mora posmatrati sa

manje egzaktnim standardima. On smatra da "opomena politiĉkog vremena znaći da smo

sada u periodu konstantne rekonstrukcije" koja traţi i kolektivno rešenje predsedniĉke

165

S. Skowronek, The Politics Presidents Make: Leadership from John Adams to George

Bush, Cambridge Mass. Harvard University Press, 1993.

225

vlasti. Skowroneck poštuje Neustadta za njegovo isticanje liderskih sposobnosti

predsednika, ali dodaje tome i uticaj sredine.

Ovaj donekle eklektiĉki pristup praktikuje i Colin Campbell integrišući njegove

kontrasne elemente, personalni stil i analizu predsedniĉke organizacije.166

On istiĉe "da

nijedan predsednik ili administracija ne moţe biti punije shvaćena bez kontekstualnog

karaktera (linking character) obavljanja zadatka upravljanja ( governance").167

Svaki

predsednik moţe organizovati i koristiti svoje funkcije razliĉito, ali svaki mora rešavati

problem formiranja stava Bele kuće, kabineta, izvora ekonomskih saveta, itd. Campbell

nas uverava da je predsedništvo nešto više od od mesta za jake individue i ambiciozne

intencije. Da bi u punijoj meri koristili drţavne kapacitete, predsednici moraju angaţovati

institucionalnu dimenziju njihove uloge i njihove organizacione veze sa drţavom.

Smisao ovog kratkog osvrta na profil, liĉne predispozicije i okolnosti

predsedniĉke funkcije ili predsedništva ima za cilj da ukaţe na znaĉaj kombinovanja

odnosno komplementiranja i jednih i drugih faktora za uspešno funkcionisanje odnosno

razumevanje institucije predsedništva ili predsednika.

Po pitanju duţine mandata bilo je takoĊe veoma razliĉitih gledanja, od onih koja

su smatrala da on treba da traje osam godina pa do onih koji su predlagali da on iznosi

petnaest pa i dvadeset godina. Na kraju je preovladalo mišljenje da se Predsednik bira na

ĉetiri godine sa mogućnošću jednog reizbora.

I rasprave oko naĉina izbora Predsednika su bile oštre i opet završene nekom

vrstom kompromisa. Predsednik se neće birati ni neposredno od naroda na ĉemu je

insistiralo jedno gledanje, ali ni putem predstavniĉkog tela, kako je smatralo drugo

stanovište, već putem neke vrste posredniĉkih izbora putem tzv. izbornog koledţa

(Electoraal College). Razlog za usvajanje ovakvog, opet neke vrste srednjeg rešenja,

treba videti kako u ĉinjenici postojanja izvesnog nepoverenja "Oĉeva ameriĉkog Ustava"

u široku masu odnosno biraĉki sastav tako i u njihovoj ţelji da Predsedniku obezbedi

izvesnu samostalnost i u odnosu na zakonodavno telo.

166

C. Campbell, S. J., Managing the Presidency: Carter, Regan and the Search for

Executive Harmony, Pittsburgh, University of Pittsburg Press, 1986. 167

C. Campbell, S. J., Managing the Presidency: Carter, Regan and the Search for

Executive Harmony, Pittsburgh, University of Pittsburg Press, 1986, p. 5.

226

b2. Funkcije i izvori moći Predsednika

Osnovne intelektualne izvore ustavnih rešenja ustavotvorci su našli u idejama

Locke-a i Montesquie-a. Kljuĉna ideja ovog liberalnog nasleĊa bila je princip podele,

meĊusobnog balansiraanja i kontrole vlasti. U sistemu meĊusobne ravnoteţe i kontrole

treba videti i garancije da nijedna branša vlasti ne zadominira drugim organima vlasti

odnosno ne monopoliše vlast.

Shodno principu podele vlasti izvršna vlast u politiĉkom sistemu SAD je

poverena Predsedniku. Predsednik se bira na ĉetiri godine sa mogućnošću jednog

ponovnog izbora (Amandman XXII). Ne postoji odgovornost Predsednika ili izvršne

vlasti pred Kongresom.

Poloţaj i funkcije Predsednika regulisani su ĉlanom II Ustava. U praksi nije uvek

lako odrediti kad Predsednik deluje u okviru, a kad van okvira ustavnih ovlašćenja. U

svakom sluĉaju, Predsednik predstavlja najmoćniju i najznaĉajniju instituciju u

politiĉkom sistemu SAD. Izvori i uporišta moći Predsednika su brojni, a ovde će biti

izneti samo neki od njih.

Pre svega, treba imati u vidu ustavna ovlašćenja i funkcije Predsednika. On je šef

drţave, šef administracije i vrhovni komandant oruţanih snaga. Sve ove funkcije daju

izvanredne mogućnosti samostalnog i uticajnog delovanja. U sferi meĊunarodnih odnosa

posebno vaţno ovlašćenje je zakljuĉivanje meĊunarodnih ugovora, iako uz odobrenje

Senata. U novije vreme, ova ovlašćenja su još i pojaĉana raširenom praksom

zakljuĉivanja izvršnih sporazuma (executive agreements) koji ne traţe saglasnost Senata.

Iako bi ovim ugovorima trebala da budu rešavana sporedna pitanja, oni su ne retko

korišćeni kao pokriće za zakljuĉivanje mnogih vaţnih ugovora.

Drugi izvor uticaja predsednika je blisko vezan sa prvim, ali je unekoliko širi. Reĉ

je o ovlašćenjima predsednika da se “stara o taĉnom izvršavanju zakona” (ĉl. II odsek 3).

U krug izvršnih ovlašćenja spada i pravo donošenja podzakonskih akata, pravila i

instrukcija (rules and regulations). Broj ovih propisa je velik, a podruĉja u kojima se ova

regulativa odvija vrlo znaĉajna. Treći izvor moći su zakonodavna ovlašćenja koja

Kongres posebnim zakonima, u kojim se nalaze samo opšte odredbe, prenosi na

Predsednika - odnosno izvršnu vlast.

227

Ĉetvrto snaţno uporište Predsednika su ogromna finansijska sredstva kojima

administracija raspolaţe preko budţeta. Obim tih srestava tako je brzo rastao da je danas

dostigao 1/4 do 1/3 nacionalnog dohotka. Peto, vaţan izvor moći Predsednika je njegovo

pravo imenovanja velikog broja najviših drţavnih funkcionera, od ministara i

diplomatskih predstavnika pa do sudija Vrhovnog suda. Po nekim procenama u

dispoziciji Predsednika je nameštanje oko 5.000 najviših drţavnih funkcionera. Pravo

Senata da odobrava ova imenovanja u praksi nije bitnije ograniĉavalo moć Predsednka,

što se vidi i iz ĉinjenice da je samo u 0,5% sluĉajeva uskraćivano odobrenje. Do

tridesetih godina 20og veka Predsedniku su, u okviru “sistem plena” (spoil system) po

kome pobedniku pripada plen, bile odrešene ruke u regrutovanju najvišeg ĉinovniĉkog

kadra. Sistem plena se najĉešće pravdao potrebom borbe protiv birokratizma i ţeljom za

reformama i rotacijom. Posle velikih kritika i polemika, donet je Pendelton Act 1883. i

uveden “sistem zasluga” (merit system) sa objektivnijim merilima i principima

regrutovanja.168

Novi zakon nije doveo do potpunog išĉezavanja sistema plena.

Šesto, Predsednik je šef administracije koja ima nekoliko miliona ljudi i brojne

institucije. Sedmo, iako je po Ustavu rezervisana samo za poslanike, mogućnost

zakonodavne inicijative u praksi ima i Predsednik, odnosno izvršna vlast. Treba imati u

vidu da su, faktiĉki, mnogi zakonski predlozi delo izvršne vlasti. Uz to, Poruka o stanju

Unije (Message on the State of the Union), koju Predsednik sa kongresne govornice

upućuje naciji i Kongresu na poĉetku svake godine odnosno na poĉetku redovnog

zasedanja ima karakter neke vrste zakonske inicijative, a po nekima i više od toga:

karakter programa zakonodavstva. Pored toga, Predsednik upućuje Kongresu i druge

predloge i poruke na osnovu ustavnog prava da Kongresu moţe “iznositi na razmatranje

mere koje bude smatrao potrebnim i celishodnim”. Osmo, predsednik ima pravo

suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt koji je već prošao kroz Kongres. Predsednik

moţe zakonski predlog, koji dobija na potpis, vratiti nepotpisan Kongresu. Potrebna je

168

Na osnovu principa zasluga (merit system), Zakonom je stvoren Civil Service System i

predviĊena procedura

prijema u drţavnu sluţbu. Prijem provodi odgovarajuća Komisija od tri ĉlana, na

osnovu raspisanog konkursa

i polaganja ispita: Merit Sistem ima za cilj da obezbedi struĉnost i stalnost zaposlenja

drţavnih sluţbenika.

228

2/3 većina u Kongresu da bi se nadjaĉao, odnosno nadglasao predsednikov veto i

zakonski nacrt dobio pravnu snagu. Dvotrećinsku većinu je teško postići, jer

predsednikova partija ima ne retko samo nešto više od 1/3 ĉlanova Kongresa ( u novije

vreme postoje izuzeci od toga). Pored suspenzivnog, Predsednik koristi i tzv. dţepni veto

(“pocket veto”) u onim sluĉajevima kad mu Kongres dostavi usvojeni zakonski predlog

na potpis u deset poslednjih dana zasedanja, odnosno deset dana pre zakljuĉenja

zasedanja. Pošto mu je, praktiĉno, uskraćena mogućnost da odgovori u roku od deset

dana, Predsednik “zamrzava” prispeli zakonski predlog stavljajući ga “u dţep” bez

obaveze da objašnjava Kongresu razloge nepotpisivanja. Zakonski predlog ovako vetiran

pretpostavlja na idućoj sednici ponavljanje iste komplikovane procedure.

Deveto, valja imati u vidu da Ustavom nisu savim precizirana pa ni ograniĉena

ovlašćenja Predsednika kao vrhovnog komandanta oruţanih snaga. Nije mali broj

Predsednika koji su ovo ovlašćenje koristili na suviše slobodan i arbitreran naĉin.

Predsednik H. Truman je samovoljno odluĉivaao o iskrcavanju ameriĉkih trupa u Juţnoj

Koreji (1950) i o stacioniranju ameriĉkih trupa u Evropi (1951), kao što je L. Dţonson

liĉno fiksirao ciljeve i mete bombardovanja u Vijetnamu. Dţordţ Buš napada Panamu uz

samo šturo obaveštenje Kongresa o tome, a teškom mukom prihvata glasanje u Kongresu

pre nego što je krenuo u rat protiv Iraka. Regan je izvršio invaziju na Grenadu i bez

konsultacije Kongresa. Sve to, u odreĊenom smislu, ponavlja se uz dve oteţavajuće

okolnosti. Prvo, agresivno i arogantno ponašanje Klinton ponavlja na izmaku dvadesetog

veka. Drugo, to se odvija na evropskom prostoru a za metu napada uzima se Jugoslavija,

pod izgovorom spasavanja Jugoslavije i Balkana od humanitarne kataastrofe i pod

firmom NATO Alijanse. Kao i raniji predsednici, Klinton se suprotstavlja svakom

pokušaju da se ograniĉe njegove vojne prerogative. Krajem 1993 on izjavljuje da Ustav

"iz dobrih i dovoljnih razloga daje Predsedniku ovlašćenja da donese konaĉnu odluku".

Interesantno je i ĉudno da mnogi autori pišu o tome kao o rešenoj stvari-Fait a compli.

Tako i jedna grupa autora, u svojoj inaĉe zanimljivoj studiji, samo konstatuje da je pravo

Kongresa da objavljuje rat palo u senku ovlašćenja predsednika kao vrhovnog vojnog

zapovednika.169

169

J.MacGregor Burns- W.J. Petelson- E.T. Cronin, Government by the People,

Englewood Cliffs, New Jersey, 1978. p. 307,8.

229

Mora se reći da ovakva ovlašćenja i mogućnosti eskalacije sile i nasilja koja imaju

predsednici nije bila u zamislima "otaca" ameriĉkog Ustava. U Ĉlanu 1. paragraf 8 (11)

kaţe se sledeće:" Kongres će imati moć da objavi rat". Još 1793 Dţejms Medison je

pisao:" Ovlašćenje da se proglsi rat je u potpunosti i iskljuĉivo dato zakonodavnom telu.

Dţordţ Mejson, Predsednik Virdţinije je smatrao da rat treba da se oteţava a ne

olakšava, drugim reĉima, Ustav treba da ĉuva od rata. Stoga predsednicima ne treba

nipošto dozvoliti da tako olako i bez ikakvih pretnji po svoju zemlju mogu tu istu zemlju

uvesti u rat ili da nemilosrdno razaranju druge zemlje i narode. Istine radi, i ne bez

ĉuĊenja, treba reći da su neki predsednici to radili ne retko i uz aminovanje Kongresa.

Treba, svakako, pomenuti i ovlašćenja koja Predsednik dobija od Kongresa da u sluĉaju

rata ili vanrednih okolnosti preduzima vanredne mere, vodi nacionalnu ekonomiju i štiti

bezbednost zemlje. Smatra se da u federalnom pravu ima oko 470 zakona koji daju

predsedniku najmanje 580 posebnih ovlašćenja da deluje u vanrednim prilikama odnosno

u sluĉaju rata i kršenja poretka. Po okonĉanju rata ili opasnosti, ovlašćenja se vraćaju.

Deseto, valja imati u vidu da je predsednik istovemeno i lider vladajuće partije.

Ovo je naroĉito vaţna ĉinjenica ako predsednikova partija ima većinu u oba doma i u

sudstvu kao što je to sluĉaj novijom strukturom vlasti u SAD. Nije retko, naravno, da je

Predsednik iz jedne partije a da kongresnu većinu ima druga partija. Neki autori su u

ovakvim mogućnostima postojanja podeljene vlasti videli smetnje za efikasan proces

politiĉkog odluĉivanja. No, neki veoma kompetentni istraţivaĉi na osnovu svojih analiza

zakonodavnog procesa izmeĊu 1946 i 1996 godine tvrde da je efikasnost zakonodavnog

procesa bila istovetna u periodu podeljene i jedinstvene partijske kontrole u Kongresu.170

U novije vreme predsednici su jaĉali pa i formalizovali veze Bele kuće i

Kongresa. Ruzvelt je od 1937. praktikovao nedeljne sastanke sa demokratskim

kongresnim liderima, a njegovi sledbenici su tu praksu još više razvili. Predsednici H.

Truman, D. Ajzenhauer i Dţ. Kenedi su imenovali i savetnike koji su odgovorni za veze

sa Kongresom (laison).171

U vršemju svojih funkcija Predsednik se oslanja na skup saradnika koje sam

imenuje i koji se zove Kabinet. Iako nije predviĊen Ustavom ili nekim posebnim

170

D. Mayhew, Divided We Govern, New Haven, CT, Yale University Press, 1991. 171

MacNeil, Forge of Democracy, MacKey, 1963, pp. 36-37.

230

zakonom, iako nema ĉvrstu organizacionu strukturu i normativne okvire, Kabinet deluje

kao uhodana ekipa predsednikovih savetnika. Sa jaĉanjem drţave jaĉao je i rastao

Kabinet. Od ĉetiri resora u kabnetu Predsednika Dţordţa Vašingtona, Kabinet je danas

narastao na trinaest resora -departmana: drţavni departman (State Department 1789);

finansija (Treasury 1789); unutrašnjih poslova (Interior 1849); odbrame (Defence 1949);

poljoprivrede (Agriculture 1889); pravde (Justice 1870); trgovine (Commerce 1913); rada

(Labor 1913); stanovanja i urbanizma (Housing and Urban Development 1965);

transporta (Transportation 1966); energije (Energy 1977); zdravja i socijanih sluţbi

(Health and Human Services 1979); obrazovanja (Education 1979); i stalni predstavnik

SAD u Organizaciji ujedinjenh nacija.172

Ĉlanovi Kabineta ne mogu biti istovremeno i ĉlanovi Kongresa. Iako sam imenuje

ili menja ĉlanove Kabineta, uz odobrenje Senata, Predsednik u ovom odgovrnom poslu

vodi raĉuna o brojnim okolnostima, interesima i odnosima razliĉitih snaga. S obzirom na

to da ne postoji odgovornost Predsednika ili Kabineta pred Kongresom, ĉlanovi Kabineta

su odgovorni Predsedniku. Stoga su neki autori s pravom istakli da je izvršna vlast u

Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama “monocefalna”. Suprematiju predsednika u odnosu na

ĉlanove Kabineta dobro je izrazio Linkoln kad je, privodeći kraju raspravu u kojoj je on

bio na jednoj strani, a svih sedam drugih ĉlanova kabineta na drugoj, suprotnoj strani,

zakljuĉio: “Dakle, sedam "ne" i jedno "da" - odluka je "da". Na jednom drugom mestu i

još preciznije Linkoln je ustvrdio: "Jedini glas koji vaţi je glas predsednika".

Pored kabineta, još od 1939, F. Ruzvelt je na osnovu Zakona o reorganizaciji

drţavnog aparata osnovao Izvršnu kancelariju (Executive Office of the President) kao

sloţeni i maksimalno koordinirani sklop od oko deset do ĉetrnaest organa, tela i sluţbi.

Broj i vrsta ovih organa ili sluţbi se donekle menjao zavisno od okolnosti. Od njih valja

pomenuti: Sluţba Bele kuće, Biro za upravljanje i budţet, Veće ekonomskih savetnika,

Odelenje za unutrašnju politiku, Biro specijalnih savetnika za trgovinske pregovore, Biro

za zaštitu ĉovekove sredine, Biro za nadnice i stabilnost cena, Biro za nauku i

tehnologiju, Biro za administraciju. U okviru Izvršne kancelarije posebno mesto ima Bela

172

Departmani trgovine i rada stvoreni su 1903. ali su odvojeni 1913. Departmani za

zdravlje, obrazovanje i

socijalne sluţbe stvoreni su 1953, ali su odvojeni 1979.

231

kuća kao rezidencija predsednika i skup oko pedeset najbliţih predsednikovih saradnika

koji se zove još i “kuhinjski kabinet” (Kitchen Cabinet).

Od formiranja posebne sluţbe Bele kuća (the White House Office) do novijih

dana broj ĉinovnika je porastao od devet na oko 500 sa izdašnim sredstvima od nekoliko

desetina milona dolara. Ova grupa najbliţih i najpoverljivijih Predsednikovih saradnika,

predstavljaju, kako reĉe nekadašnji specijalni pomoćnik Predsednika Dţona Kenedija,

neku vrstu "dopunskih oĉiju i ušiju poglavara Bele kuće koji su koncentrisali u svojim

rukama vaţne karike vlasti".173

Bela kuća ima višestruke funkcije od pomoći u razvijanju

politiĉke strategije i taktike Predsednika pa preko koordinacije razliĉitih delova izvršne

vlasti i odrţavanja veza sa ĉlanovima kongresa, brojnim lobistima i partijskim liĉnostima

do rešavanja meĊudepartmanskih koflikata ili bilo kakvih pojava nesaglasnosti ili

nelojalnosti u izvršavanju generalne politiĉke linije Bele kuće. Ona predstavlja liĉni

oslonac Predsednika i po preuzimanju vlasti svaki novi Predsednik sastavlja tim Bele

kuće od svojih najbliţih prijatelja i poznanika za koje smatra da su mu odani.

Po nekim autorima, funkcionisanje Bele kuće je dobar primer "birokratizacije i

same institucije predsedništva".174

Ova sluţba je u novije vreme narasla i razudila se

toliko da je, kako reĉe Kronin, i samom Predsedniku potrebna da bi mogao upravljati sa

svojim pomoćnicima.175

U okviru Bele kuće funkcioniše Otsek za pitanja unutrašnje

politike kao neka vrsta pandana Saveta za nacionalnu sigurnost, koji se formalno izdvojio

iz aparata Bele kuće i deluje relativno samostalno.

Tu je i Biro za upravljanje i budţet (Bureau of Management and Budget) i Savet

za nacionalnu bezbednost (National Security Council) nadleţan za neke poslove odbrane

i spoljne poslove. U ovaj Savet ulaze pored predsednika i potpredsednika, drţavni

sekretar, sekretar za odbranu, direktor sluţbe za vanredne pripreme (Office of Emergency

Preparednes), šef Generalštaba i direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA). U okviru

Izvršne kancelarije ulaze i brojna druga znaĉajna tela kao što su CIA, štab za unutaršnju

politiku i dr. Pored Kabineta i Izvršne kancelarije, postoji i niz drugih komisija, odeljenja,

173

Day, R. T.- Zeigler, H. L., The Irony of Democracy. An Uncommon Introduction to

American Politics. N.Y., 1981, p.315. 174

D. Nachmias-D. Rosenbloo, Bureaucratic Government USA, N.Y. 1980. p. 87. 175

Th. Cronin, The State of the Presidency. Boston, 1974. p.118.

232

biroa, sluţbi i servisa (divisions, bureau, offices, services) za pojedine delatnosti. Broj

ovih tela i zaposlenih u njima je rastao zajedno sa jaĉanjem drţavnog aparata.

Mora se reći da nije jednostavno izabrati model komunikacije ili upravljanja

Predsednika sa svojim izvršnim aparatom. Iskustvo pokazuje da su oni zavisili velikim

delom od liĉnog pristupa i stila pojedinih Predsednika i da nijedan od njih nije bez svojih

mana. Razgranata mreţa izvršnog aparata oteţava snalaţenje i samog Predsednika zbog

ĉega su neki od njih, poput Kenedija, formirali i koristili specijalne male grupe ("task

forces") koje su imale zadatak da raspravljaju i razraĊuju odreĊene probleme. Ovakav stil

rada mogao je da vodi u još veću razmrvljenost i haotiĉnost administracije. Nastojanje

Niksona da što više objedini i hijerarhizuje ceo izvršni aparat radi lakše kontrole preko

par visokih saradnika-ĉinovnika moglo je imati neke organizacione prednosti, ali je u

ukupnom bilansu udaljilo Predsednika od šireg kruga moćnih izvršnih odnosno

administrativnih poslenika i sasvim sigurno doprinelo njegovom politiĉkom padu.

Porast i jaĉaanje van-kabinetske izvršne vlasti dovodi do neke vrste bar delimiĉne

eksproprijacije i potiskivanja Kabineta u strukturi vlasti i u procesu politiĉkog

odluĉivanja. Nezgodna strana ovih tendencija i procesa je razdvajanje vlasti i

odgovornosti: Kabinet i dalje snosi odgovornost za politiĉke odluke u odreĊenim

oblastima, iako se stvarne odluke u dobroj meri donose na drugoj strani, dok van-

kabinetski "uţi krug" Predsednikovih saradnikaa faktiĉki uĉestvuje u donošenju odluka

ali ne snosi odgovornost za njihovo sporovoĊenje i posledice. To je, moţe se reći, i jedan

od osnovnih paradoksa i manjkavosti ameriĉke organizacije vlasti i ukupnog politiĉkog

sistema.

Pored Izvršne kancelarije i kabineta valja pomenuti Nezavisne regulativne

komisije, Nezavisne agencije, Drţavne korporacije i drţavnu administraciju. Nezavisne

regulativne komisije su posebna vrsta drţavnih organa koji imaju regualtivnu poslovnu

autonomiju i i posebnu organizaciju. Komisijom ne rukovodi jedan ĉovek kao u sluĉaju

departmana već komisija kao kolektivno telo. Komisije su manja tela od oko desetak

ĉlanova ĉije ĉlanove imenuje Predsednik, uz odobrenje Senata, na vreme od pet do sedam

godina. Iako ograniĉenog sastava, Komisije imaju zamašnu birokratsku strukturu od

nekoliko hiljada ljudi. Svrha stvaranja ovakvih operativnih tela bila je da se poveća

fleksibilnost i efikaasnost tekućih intervencija u oblastima koje zahtevaju aţurno

233

delovanje bez mnogo normativnog formalizma i procedure. Lepeza aktivnosti ove

komisije je priliĉno široka od ureĊivanja industrijske aktivnosti i zaštite lojalne

konkurencije do rešavanja sporova izmeĊu poslodavaca i radnika i zaštite graĊaana od

finansijskih manipulacija i prevara. Kao i u drugim sliĉnim oblastima, i ovde su primetne

tendencije i pojave funkcionalnog i institucionaalnog širenja komisije. Ovakva ekspanzija

komisije sasvim logiĉno izaziva negativne reakcije odgovarajućih administrativnih

departmana i dovodi u sumnju i samu svrhu i smisao Nezavisnih regulativnih komisija.176

Drţavne korporaacije su posebne institucije za obavljanje odreĊenih ekonomskih

aktivnosti drţave. Porast funkcija drţave i potreba adekvatnijeg obavljanja nekih njenih

funkcija traţili su forme aktivnosti sa više samostalnosti i fleksibilnosti. I ovde kao i u

prethodnom sluĉaju ĉlanove upravljaĉkog tela odnosno Upravnog odbora (tri ĉlana)

postavlja Predsednik uz saglasnost Senata. Valja pomenuti još Nezavisne agencije koje se

po naĉinu ustrojstva i funkcijama pribliţavaju izvršnim departmanima (Agencija za

aeronautiku i svemir, Informacijska agencija SAD, Komisija za atomsku energiju,

Komisija za drţavne sluţbe itd.).

Poslednjih nekoliko decenija i pored funkcionalnog i finansijskog jaĉanja drţave,

nije bilo većeg numeriĉkog povećanja administracije. Razlozi za ovu pojavu su dvostruki.

Jedan je u prepuštanju privatnim ili nedrţavnim institucijama jednog broja drţavnih

poslova. Drugi je u angaţovanju ljudi van drţavnog aparata za obavljanje odreĊenih

poslova. Ova praksa je raţliĉito tumaĉena. Za jedne je ona suţavala prostor za porast

birokratije i koncentracije njene moći. Za druge je to znaĉilo samo jaĉanje poloţaja i

uticaja moćnih pre svega ekonomskih grupa u samom srcu politike. Najoštriji kritiĉari

primećuju da je to sredstvo kojim moćniji krugovi ţele da obezbede svoj uticaj na

drţavnu politiku u uslovima kad jedan deo drţavog aparata pada pod uticaj ili kontrolu

srednjih ili niţih društvenih slojeva.

Kao šef izvršne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman drţavni aparat. Drţavna

administracija je zorno pratila jaĉanje i širenje drţave i rasla do najnovijeg vremena

geometrijskom progresijom: sa 140 sluţbenika s poĉetka XIX veka na 23.000 u 1841,

200.000 krajem XIX veka, 920.000 u 1939, da bi u novije vreme dostigla cifru od

3.000.000. Ako se tome doda preko 2.000.000 vojnih lica, onda se broj administrativnih

176

P. W. MacAvoy, ed., The Crisis of Regulatory Commissions, New York, 1970.

234

radnika penje na 5.000.000. Sa 12.000.000 ĉinovnika koji rade na dva druga nivoa, u

organima drţava (preko 3.300.000) i lokalnih zajednica (9.000.000), ova

administrativna armija dostiţe cifru od 17.000.000.177

U celini, porast administracije bio

je mnogo veći i brţi od porasta stanovništva. Od postanka SAD do danas, federalna

administracija je uvećana 1.500 puta, a stanovništvo 53 puta.178

Primeri zaposlenja u federalnim organima-organizacijama

Vrsta organa-organizacije zaposlenost

Egzekutivni departmani

Departman oddbrane (civili) 795,813

Departman obrazovanja 4,721

Egzekutivna sluţba Predsednika

Sluţba za menadţment i budţet 518

Kancelarija nacionalne sluţbe 1

Legislativne organizacije

Generalna finansijska sluţba 4,342

Uprava biomedicinske etike 1

Nezavisne egzekutivne agencije

Administracija socijalnog osiguranja 64,095

Regionalna Comisija Apalaĉi-a 29

Nezavisna regulatorna komisija

Nuclearna regulatorna Comisija 3,148

Komisija za sigurnost potrošaĉkih proizvoda 468

Javne korporacije

Poštanska sluţba SAD 852,2o8

Korporacija za investiranje u susedstvu 226

Fondacije

Nacionalna fondacija nauke 1,249

Opremanje nacion. umetnosti i human. nnauka 337

Drugi

Smitsonov Institut 5,168

Sluţba za drţavnu etiku 96

SOURCE: Office of Management and Budget, Budget of the United Statet 1998.179

177

Burns, J. M.-Poltason, W.J.-Cronin, E. T., Government by the People, Englewood

Cliffs, 1978, p. 365. 178

US News and World Report, 1976, July 16. 179

Citirano prema B. G. Peters, American Public Policy: Promise and Performance,

Chatham House, New York, 1999 ( fifth ed.).

235

Rast javne zaposlenosti (public employment) i troškova, 1950-1994

Javna zaposlenost, civila Javni troškovi

(u hiljadama) ( u hiljadama )

Državice i

ate and

Državice i

Godina Federalni lokal Total Federala local Total

1950 2,117 4,285 6,402 $44,800 $25,534 $70,334

1960 2,421 6,387 8,808 97,280 54,008 151,288

1970 2,881 10,147 13,028 208,190 124,795 332,985

1975 2,890 12,083 14,973 341,517 218,612 560,129

1980 2,876 13,315 16,191 576,700 432,328 1,009,028

1990 3,105 14,976 18,081 1,243,125 976,311 2,219,436

1994 2,952 16,468 19,420 885,324 1,264,348 2,149,672

------------------------------------------------------------------------------------------------------------ B. G. Peters, American Public Policy, Promise and Performance, Chatham House, New York, London,

1999 p. 38.

Od svog nastajanja, predsedniĉka institucija je bila predmet velikih rasprava i

kontroverzi. Kao i o mnogim drugim pitanjima, ovde su se najĉešće kristalisala tri

razliĉita gledanja. Jedni su smatrali da su funkcije predsednika nedovoljne, naroĉito

danas, u tehnološki razvijenom, sloţenom i ideološki podeljenom svetu. Drugi misle da

su funkcije predsednika sasvim dobro odmerene i da nema potrebe za nekim većim

promenama.180

Treći istiĉu da je predsednik isuviše ojaĉao i da bi ga trebalo ograniĉiti.181

Argumenti za ovo su brojni. Dva od njih treba i posebno pomenuti. Prvi je klizanje

predsedniĉke vlasti u samovoljnu nedovljno kontrolisanu i kontrabalansiranu vlast.

Drugo, i ameriĉki primer pokazuje da mnogi predsednici nisu osobe koje svojom

intelektualnom i moralnom snagom stoje na nekom zavidnom nivou razvoja. Jedan

istraţivaĉ ameriĉkog predsedništva i predsednika je napisao: "Nisu svi naši lideri bili

intelektualci teške kategorije". Za oca ameriĉke domovine, Dţordţa Vašingktona, Roza

Bejker kaţe da je bio sjajan general," ali nije imao intelektualnih interesovanja. Provodio

180

Sundquist, L. J., The Decline and Resurgence of Congress, Washington, 1981. 181

Dahl, R-Lindblom, C., Politics, Economics, Welfare, Chicago, 1976, p. 321.

236

je 49 dana godišnje u lovu, a najveći deo preostalog vremena posvećivao je balovima,

prijemima, pozorištu, borbi petlova, vrtlarstvu i kartaškim igrama". Da je ţiv zasluţio bi

ĉlanak ne u nekoj poznatijoj politiĉkoj reviji već u reviji posvećenoj dţet setu. Ĉelnik

Vrhovnog suda SAD Oliver Vendel Holms je svojevremeno rekao za predsednika

Franklina Delana Ruzvelta: " Mozak druge klase, ali temperament prve". Ni Dţon Kenedi

se, po mišljenju Bejkera, nije istakao nekom posebnom oštroumnošću i kulturom. A šta

tek teći za Predsednika Regana: bivši glumac je, kako dalje prosuĊuje Bejker, "bio ĉovek

slabe naĉitanosti i oskudnih osnovnih ideja". Potonja dva predsednika s kraja 20. i

poĉetka 21 veka su priĉa za sebe.

Kritiĉari jakog predsednika smatraju da bi trebalo ojaĉati Kongres i da bi to bilo

moguće uĉiniti na više naĉina. Jedan od naĉina je da se stvore jedinstvene, nešto

organizovanije partije, koje bi doprinele uklanjanju ili ograniĉavanju neodgovorne moći

pojedinih kongresmena i istovremeno povećale moć kongresne većine, koja bi mogla da

nosi jedan celovitiji, jasniji i konzistentniji program. Moć predsednika bilo bi moguće

ograniĉiti i tako što bi trebalo osloboditi poslanike nekih suvišnih opterećenja i sitnih

stvari, kako bi se mogli posvetiti znaĉajnim politiĉkim pitanjima. Uz sve to, bilo bi

moguće uprostiti rad Kongresa, smanjiti krug poslova i dnevni red, kako bi poslanici

mogli efikasnije i kvalitetnije da obavljaju svoje parlamentarne obaveze.

Rarsprave nisu voĊene samo oko profila pedsedniĉke institucije u uţem smislu,

već i oko ukupne organizacije i delovanja izvršno-administrativne vlasti, odnosno

drţavnog birokratskog aparata. Razlike i sporove je provocirala, pored ostalog, i na prvi

pogled sloţena i protivreĉna priroda drţavnog aparata. Već je reĉeno da je jaĉanje drţave

dovelo do širenja i jaĉanja drţavne administracije, odnosno birokratije. Neki misle da je

birokratija dobila takve razmere da se s pravom moţe nazvati “ĉetvrtom polugom”

ameriĉkog sistema vlasti i upravljanja.182

Uz to, primetna je i izvesna hijerarhizacija

drţavnog aparata i stvaranje najuţeg upravljaĉkog jezgra, koje po nekim procenama ĉini

182

O'Connor R-Ingresoll T., Politics and Structure: Essentials of American National

Government,

Mass. 1975, p. 141.

237

nešto oko 9.000 sluţbenika (politiĉko-izvršni funkcioneri i sluţbenici od karijere,

ukljuĉujući tu i visoke sluţbenike spoljnih poslova i vojske).183

MeĊutim, proces funkcionalnog i institucionalnog širenja i jaĉanja

administrativnog aparata nije bio praćen njegovim povećanim unutrašnjim

organizacionim povezivanjem i homogenizacijom. Mnogi autori smatraju da u politiĉkom

sistemu SAD nema niĉega što bi predstavljalo birokratiju kao ĉvrst, kompaktan i stalni

drţavni aparat.184

Drţavna ministarstva, odnosno sekretarijati, su sastavljeni od manje ili

više kako promenljivih politiĉko-izvršnih funkcionera, sluţbenika od karijere,

postavljenih sluţbenika onih koji stalno prelaze iz drţavne sluţbe u privatne institucije i

obrnuto. Velika arbitrernost i uticaj partija na sortiranje jaĉih pozicija u izvršnom aparatu,

praćeni ne retko i raznim vrstama proteţiranja sumnjivog karaktera, doveli su do

donošenja Pendelton Act-a 1883 koji je udario temelje takozvanom sistemu drţavne

sluţbe (Civil Service System) po kome je predviĊeno formiranje komisije od tri ĉlana za

prijem u drţavnu sluţbu, sistem ispita i sprovoĊenje odgovarajućeg konkursa za prijem u

drţavnu sluţbu. UvoĊenje tz. merit sistema je trebalo da obezbedi ravnopravnost i merila

koja se rukovode sposobnošću kandidata a ne njihovim poreklom ili pripadnošću

odreĊenoj politiĉkoj partiji odnosno politiĉkom klanu. Donošenjem saveznog zakona o

klasifikaciji i uvoĊenju struka i zvanja 1923. sistem vrline-merit system je ušao u širu

primenu.

No, valja pomenuti da su neke kategorije saveznih visokih ĉinovnika i

funkcionera izuzete iz radijusa dejstva merit sistema, a da u pojedinim drţavicama i

lokalnim zajednicama ovaj sistem ima veoma ograniĉeno dejstvo. Iako je uveden već

više od sto godina, “sistem zasluga” (merit system) nije uspeo da sasvim istisne “sistem

plena” (spoil system) i uĉini drţavni aparat stabilnim i kompetentnim. Još uvek postoji

veliki broj visokih drţavnih sluţbenika koje postavljaju odreĊeni organi arbitrerno i van

komisije za izbor drţavnih sluţbenika. Takav naĉin regrutovnja drţavnog aparata je

naroĉito rasprostranjen na nivou drţavica i lokalnih zajednica. U celini, moţe se reći da je

uticaj partija odnosno odreĊenih sklopova moći veoma velik u regrutovanju

183

Polsbi W. N., Political Inovation, New Haven, 1984. 184

Corson J. J-Paul R. S., Men Near the Top: Filling Key Post in the Federal Strice,

Baltimore, 1966.

238

administrativnog kadra.185

To je znatno doprinelo postojanju, u komparativnom poltiĉkom

iskustvu ne tako ĉeste pojave, kratkog veka drţavnog sluţbovanja velikog broja visokih

sluţbenika (nešto više od dve godine 2,25).186

Uz to, po kazivanju mnogih dobrih poznavalaca, izvršna vlast ne ostavlja

impresivan utisak ni svojim moralnim profilom. Dţordţ Ridi u svojoj knjizi "Zalazak

predsedništva", beleţi sledeće:"Atmosfera u Beloj kući ne doprinosi idealizmu i odanosti.

U predsednikovom okruţenju vladaju intrige, udarci ispod pojasa, lukavost i sklonost

praznoreĉivosti. To je atmosfera u kojoj suvereno vlada osrednjost lišena talenta,

neiskreni ljudi pokušavaju da ubede javnost da su izvanredne i izuzetne liĉnosti".

Treba takoĊe imati u vidu da se upravo izvršno-administrativna vlast, koja je

inaĉe kako smo videli dosta razuĊena, nalazi pod stalnom "vatrom" i pritiscima raznih

interesnih grupa pa i samih kongresmena koji dobro znaju kakva je stvarna moć izvršne

vlasti u procesu politiĉkog odluĉivaanja. Upravo u ovoj sprezi ili "malom trouglu"

razuĊenih "taĉaka" izvršno-administrativne vlasti, kongresmena i lobista raznih i brojnih

manje ili više moćnih interesnih grupa poĉiva veliki deo politiĉke moći tako da neki

analitiĉari govore o njemu kao o podvladi (subgovernment).187

U kuloarima ovog

"trougla" prebivaju neke potencijalne ili efektivne taĉke otpora ili suprotstavljanja i

samom Predsedniku i "proizvodne jedinice" onih ne tako retkih razmimoilaţenja

Kongresa, Predsednika i administracije.

Uz to, granice izmeĊu drţavnih i privatnih institucija postaju sve slabije. Tome

naroĉito doprinose dve pojave: Prvo, pojedine privatne institucije, odnosno fondacije,

dobrim delom zbog poreskih olakšica, preuzimaju neke javne funkcije i na taj naĉin

omogućavaju svojim sluţbenicima da utiĉu na donošenje javnih propisa u odreĊenim

oblastima; Drugo, ugovorno prenošenje drţavnih funkcija na privatne institucije.

Sve to, po oceni dobrih poznavalaca ameriĉkih prilika, dovodi do haotiĉnosti i

nedovoljne efikasnosti drţavnog aparata, do nestabilnosti i nedovoljne profesionalnosti

drţavnih sluţbenika i daje povoda nekim autorima da govore o ameriĉkoj Vladi kao o

185

D. Mann, "The Selection of Federal Politicaal Executives", American Political

Science Revieew, 58, March,1964. str.81-99. 186

US News and World Report, 1979, July, 11. 187

C. Greenwald, Group Power Lobbying and Public Policy, New York, 1977.

239

Vladi stranaca.188

Oni se istovremeno pitaju: kako je moguće oĉekivati kompetentni i

odgovorni drţavni aparat u uslovima amaterskog obavljanja mnogih znaĉajnih drţavnih

funkcija i prenošenja javnih funkcija na privatne institucije.

Ne ulazeći dublje u analizu strukture i delovanja drţavnog aparata, treba, ipak,

reći da njegova delimiĉno haotiĉna i “rastresita” priroda nije sasvim van osnovnih

inspiracija i okvira politiĉkog sistema i globalnog odnosa osnovnih društvenih i politiĉkih

snaga. Mnogo ranije od Hecloa, Rajt Mils je govorio o “autsajderima” ili “došljacima”

kao novom tipu politiĉara, koji kao agenti moćnih korporacija ili interesnih grupa dolaze

na politiĉku pozornicu da obezbede uticaj tih grupa na glavne smerove politike u jednom

delimiĉno korporativistiĉki inoviranom politiĉkom sistemu SAD. Dobar broj

predstavnika velikih privrednih korporacija i vojnika viših ĉinova koji se nalaze u

savezništvu sa odabranim profesionalnim partijskim politiĉarima i politiĉarima koji su

aktivni u Kongresu, a ĉiji se interesi i veze rasprostiru preko niza lokalnih društava" je

postao sastavni deo administracije.189

Logiĉno je oĉekivati da će ova struktura došljaka

zastupati interese organizacija iz kojih dolaze odnosno koje su ih poslale. To samo

pokazuje koliko su predstavnici moćnih ekonomsko-finansijskih korporacija prvenstveno

finansijskog kapitala i vojnih krugova implantirani u politiĉku strukturu i politiĉke

institucije ameriĉkog sistema.

b3. IzmeĊu modernog i autoritarno-voluntaristiĉkog predsedništva

Iz onoga što je već i dosad reĉeno, moţe se zakljuĉiti da je niz razloga uticao na

karakter i funkcije savremenog predsedništva. Niz socijalno-strukturalnih promena,

razvoj tehnologije i svemirskih istraţivanja kao i usloţnjavanje procesa upravljanja sa

svim bagaţom obaveza i aspiracija u spoljno-politiĉkim odnosima doveli su do jaĉanja

poloţaja i uloge predsedništva. Vaţno je imati na umu da su jaĉanju predsedniĉke

pozicije godili ili doprinosili kako pozitivne socijalne promene i procesi tako i neke

retrogradne, autoritarne pa i, nije preterano reći, imperijalne pretenzije ili tendencije u

jednoj zemlji koja je sticajem okolnosti u novije vreme postala i ostala za sada, i

verovatno za jedno dogledno vreme, jedina supersila.

188

Heclo H. A., Government of Strangers: Executive Politics in Washington,

Washington, 1977. 189

R.C. Mills, Elita vlasti, Beograd, 1960. str. 303.

240

Naspram pa i nasuprot privatistiĉkom monopolistiĉkom kapitalizmu, dobar broj

liberalno orijentisane inteligencije i politiĉkih poslenika traţio je aktivniju ulogu politike

i drţave u ograniĉavanju moći krupnih privatnih monopola i promovisanju-zaštiti javnog

interesa. U sklopu ovih ideja o aktivnijoj drţavi kretala su se razmišljanja i uverenja da

znaĉajnu ulogu u svemu tome i u opštem razvoju društva moţe imati snaţna pozicija

Predsednika odnosno jak Predsednik. Velika kriza 1929. još više je pogodovala ovim

tendencijama. Drţava je dobila niz pokretaĉkih i pereduzimaĉkih ekonomskih funkcija,

povećala regulativnu i pojaĉala svoju ulogu i uticaj u meĊunarodnim odnosima i

poslovima. Pored toga, drţava je preuzela i niz socijalnih funkcija. U stvari, drţava se iz

uloge i pozicije "noćnog ĉuvara" transformiše u "drţavu blagostanja". Ovo funkcionalno

jaĉanje i ekspamzija drţave traţili su svoje institucionalno i personalno podgraĊivanje,

što se moglo videti iz narastanja drţavnog izvršno-administrativnog aparata. Moć i

prerogative Predsednika su narasli ne samo u odnosu na one koje je ranije imao, već i u

odnosu na poloţaj i funkcije drugih nosilaca vlasti posebno Kongresa. Ne retko se u

ovom bujanju i jaĉanju funkcija i moći predsednika vide znaci i dokazi modernog

predsedništva.

No, na jaĉanje poloţaja Predsednika uticali su i mnogi drugi faktori za koje se ne

bi moglo reći da su pozitivni ili obećavajući. Naime, valja imati u vidu da je jaĉanje

drţave išlo u raĉun ne malom broju javnih i privatnih poslenika koji su neposrednije

povezani sa vojno-industrijskim kompleksom kao i odreĊenom profilu politiĉara koji su

iz uţeg okruţenja predsednika, pa i širem krugu socijalnih slojeva koji su u odreĊenim

globalistiĉko-monopolnim pozicijama SAD u savremenom svetu videli ili oĉekivali

poboljšanje ili oĉuvanje svoje dobro stojeće ekonomske pozicije. Dobro je poznato da su

SAD pod izgovorom zaštitnika "slobodnog sveta" imale sijaset vojnih intervencija i rat u

Vijetnamu. Naţalost, ovaj trend otimanja jedne dominirajuće svetske sile i njenog

politiĉkog vrha oliĉenog u liĉnosti predsednika ispod kontrole meĊunarodnih organizacija

pa i ameriĉkog naroda produţava se i naroĉito jasno oĉituje u niyu njihovih novijih

aktivnosti. Novi izvor velike moći predsednika postaju auto-reprodukcija i samo-

umnoţavanje moći putem monopola mogućnosti provociranja i izazivanja konflikata i

monopola njihovog gašenja. Velika podrška elitnog kruga politiĉkih delatnika, vojno-

241

industrijskog kompleksa i mas-medija još više ohrabruju takve ambicije i namere

Predsednika.

Novije vreme biće upamćeno i po dva paradoksa. Prvo, projekt i tokovi

deregulacije, koja u stvari sadrţi projekat znatnog ograniĉavanja uloge drţave, idu

naporedo sa jakom ili sve jaĉnom pozicijom Predsednika. To samo znaĉi da Predsednik

sve više odskaĉe ili se odvaja ne samo od svog naroda nego i od svoje drţave. Kako se

moţe govoriti o jaĉanju moći Predsednika u uslovima slabljenja ili ograniĉavanja drţave

osim kao o jaĉanju Predsednika i uţeg kruga njegovih podrţavalaca u vidu odreĊenih

slojeva odnosno grupa ili pojedinaca. Drugo, moţe se reći da procesi ograniĉavanja

drţave vaţe samo za njene socijalne a ne i za druge interventne funkcije odnosno da

ograniĉavanje welfare funkcija ide naporedo sa jaĉanjem warfare funkcija drţave. Ceo

ovaj proces ide i linijom još veće personalizacije predsedniĉke vlasti koja, po prirodi

stvari, traţi i podnosi više "slobode", a manje ograniĉavanja i kontrole vlasti.

Opasnost od ovakvih trendova se povećava ako se liĉne ambicije Predsednika

poĉnu izjednaĉavati sa nacionalnim interesom, naroĉito ako pri tome same liĉnosti

predsednika, svojim ukupnim moralnim i drţavniĉkim potencijalom ne pruţaju pouzdane

garancije da mogu biti na ĉelu jedne dominirajuće i predvodniĉke sile sveta. To naroĉito

vaţi u uslovima i u vremenu u kojima ta sila, pod firmom globalizacije savremenog sveta,

teţi monopolizaciji politike i vlasti a time i dominaciji nad savremenim svetom. Praksa,

naţalost, pokazuje da nisu retki sluĉajevi velikih predsedniĉkih globalistiĉkih

preokupacija bez dubljeg politiĉkog i moralnog oslonca i vizije. To u sluĉaju velikih ili

superdrţava, poput SAD, moţe da ima dalekoseţne negativne posledice.

Novije iskustvo SAD i sveta sa ameriĉkim predsednicima to vrlo reljefno

pokazuje. Nestabilna psihiĉka priroda jednog dvomandatnog ameriĉkog predsednika koji

je ispunio zadnju deceniju dvadesetog veka sa znatnom dozom akutne infantilne

prepotencije, narcisoidnosti i hazarderstva, u kojima se prepliću grandiozni planovi

ameriĉkog planeratno-kosmiĉkog hegemnizma i prikriveni psihopatski porivi destrukcije,

blazirane goropadnosti, zajedljivosti i nastojanja da se po svaku cenu disciplinuju druge

nedovoljno pouzdane ili nedovoljno poslušne zemlje, predstavlja ozbiljnu smetnju ne

samo za stvaranje ili odrţavanje adekvatnog imidţa jedne takve velike i prosperitetne

drţave kakve su SAD, već i za mogući demokratski razvoj savremenog sveta. Situacija

242

postaje još sloţenija i opasnija ukoliko je to liĉnost, koja pleni govorniĉkom veštinom,

šarmom, efektnom leţernošću, samopouzdanjem i glazurom odnosno blagošću spoljneg

izgleda, ali bez prave moralne inspiracije i dublje politiĉke mudrosti.

Ono po ĉemu će ovaj predsednik SAD biti upamćen u istoriji jeste to što je raĊe i

ĉešće radio u "ovalnom kabinetu" jedne mlaĊane pripravnice nego u predsedniĉkom

ovalnom kabinetu i što je iz tih "kabineta" potpuno bezrazloţno, sa grimasom ciniĉnog

osmeha, bombardovao i bogaljio jednu neduţnu zemlju i narod. U tom smislu pouĉne su

reĉi jednog od najpoznatijih savremenih mislilaca i analitiĉara meĊunarodne scene Hansa

Morgentaua. U svojim ne retko kritiĉki intorinaim opservacijama on istiĉe da je spoljna

politika SAD posle Drugog svetskog rata, razmrvljena "u serije stereotipskih reakcija,

koje su organski nepovezane bilo jedna s drugom bilo u neki celoviti dizajn sa interesima

nacije". Ameriĉki drţavnici su permanentno pogrešno shvatali ili nisu razumeli prirodu

spoljne politike i njen moralni znaĉaj. Oni ĉesto nisu uspevali da shvate realni nacionalni

interes i granice vojne vlasti.190

Zamerajući odnosno kritikujući ameriĉki rat u Vijetnamu

on je upozoravao da se nacionalnom interesu ne moţe sluţiti ratom koji je "politiĉki

besciljan, vojno neobećavajući i moralno sumnjiv". Zbog ovakvih svojih jeretiĉkih izjava

Morgentau je navukao bes mnogih ameriĉkih lidera koji su podsticali, podrţavali ili

upravljali ratom u Vijetnamu.

Ne samo Predsednik Klinton već i njegov naslednik Dţordţ Buš MlaĊi pokazuju

da SAD nisu imale velike sreće sa predsednicima. Ako je Klinton bio delimiĉno

infantilan, Buš MlaĊi je moţe se reći pomalo smešan. Poznato je i njegovo

nerazlikovanje ili mešanje pojmova i reĉi koje je ne retko izazivalo velike pometnje i

naknadne ispravke onoga što je već jednom izgovorio. Tako je posle razgovora s

japanskim ĉelnicima o tamošnjoj deflaciji za javnost izjavio da je bilo reĉi o devalvaciji,

što je izazvalo stres na trţištima novca i dovelo do znatnog pada vrednosti jena, a shodno

tome i do gubitaka izvesnih akcionara. Koliko je ovaj kreator sudbine savremenog sveta

zabrinut i upoznat sa stvarnim stanjem i problemima u drugim zemljama pokazuje i to što

je na pitanje reportera magazina "Glamura" o talibanskoj vladi u Avganistanu pomislio

190

Za poglede Morgentaua vidi interesantnu knjigu G.Russell, Hans J.Morgenthau and

the Ethics of Americaan Staatecraft, Baton Rouge, Louisiana State University Press,

1990.

243

da ga reporter pita o nekoj muziĉkoj grupi. Ako je spreman da u sferi novca i u drugim

osetljivim oblastima proizvodi ovakve lapsuse-"bisere", onda nije ĉudo što je pred

visokim slovenaĉkim zvaniĉnicima Sloveniju zamenio sa Slovaĉkom, a Grke prekrstio u

Grekijane, pokazujući jasno da mu nije poznato ni stalo da sazna ni ko su ni gde su a

kamo li kako su. To je i uzrokovalo da Buš MlaĊi već za svoga ţivota doĉeka izlazak na

svetlost dana knjige jednog ameriĉkog autora, Dţekoba Vajsberga, koja je posvećena

"bušizmima". Sve to daje povoda da se pomisli i poţeli da velika i demokratska Amerika

povede više raĉuna o svojim predsednicima nego njeni predsednici o njoj.

c) V r h o v n i s u d

Treću branšu ili instituciju vlasti predstavlja Vrhovni sud. Vrhovni sud je

nadleţan kao prvostepeni i apelacioni sud u graĊanskim i kriviĉnim stvarima. Jedna od

najznaĉajnijih funkcija Vrhovnog suda je tumaĉenje Ustava, iako za to nema eksplicitnih

ustavnih ovlašćenja. U stvari, sudska kontrola (Judicial Review) je moć sudova da

proglašavaju zakonodavne ili izvršne akte ništavim ili neizvršnim na osnovu njihove

neustavnosti. Upravo ova delatnost Vrhovnog suda u znatnoj meri je doprinela ovako

dugom trajanju ameriĉkog Ustava. Sud se sastoji od devet ĉlanova, od kojih je jedan

predsednik a osam su sudije. Predsednika suda i sudije imenuje Predsednik SAD, uz

mišljenje i odobrenje Senata. Sudije su nepromenljive i nepokretljive dokle god se “dobro

drţe” (prema Ustavu). Sud odluĉuje većinom glasova prisutnih. Ako neki sudija ima

drukĉije mišljenje od zajedniĉke odluke, takvo mišljenje se izlaţe pismeno (dissenting

opinion) i prilaţe uz odluku. Mišljenja sudija koji su ostajali u manjini su ne retko u

kasnijem sudovanju imala veliki znaĉaj prilikom prosuĊivanja i donošenja odluka o

mnogim pitanjima.

Treba, svakako, reći da je ameriĉki sistem prvi na svetu uveo ocenu ustavnosti

zakona. To, praktiĉno, znaĉi da zakon koji nije u skladu sa Ustavom kao najvišim

pravnim aktom ne proizvodi pravno dejstvo. Iako odluka Suda o ustavnosti, odnosno

neustavnosti nekog zakona, deluje samo izmedu stranaka u sporu (inter partes), u praksi

ona deluje najĉešće prema svima (erga omnes), s obzirom na precedentno pravo, odnosno

ĉinjenicu da odluke najviših sudova imaju snagu precedenta. Zbog svojih velikih

244

praktiĉnih ovlašćenja i mogućnosti u tumaĉenju Ustava, Vrhovni sud je nazivan i

“prikrivenim zakonodavcem”, a neretko i “gospodarom”, umesto ĉuvarom Ustava. Iako

je okvir rada sudija, Ustav je, u stvari, ono što sudije kaţu da on jeste. Stoga su u pravu

oni autori koji istiĉu da je Vrhovni sud neka vrsta politizirajućeg suda ili permanentne

ustavotvorne skupštine. Zbog svega toga, predsednik SAD je zainteresovan da na mesta

sudija doĊu ljudi koji će biti sliĉnih idejnih opredeljenja i koji će mu biti lojalni. Od

idejnih opredeljenja sudija ĉesto je zavisio karakter odluka koje je sud donosio.

III. IZBORI I IZBORNI SISTEM

Izbori u SAD predstavljaju znaĉajan politiĉki dogaĊaj i verovatno najveći

politiĉki spektakl. Oni su i glavni oblik politiĉke participacije u SAD kao i u drugim

demokratskim zemljama.

1. Istorija i organizacija izbora


Izbori u SAD imaju priliĉno gustu i šaroliku, ali ne tako dugu i tako laku, istoriju.

Naseljenici iz Evrope su sobom donosili neke norme i obiĉaje koji su vezani za izbore

svojih ĉelnika u odreĊenim oblicima organizovanja. Borba za elementarno biraĉko pravo

ne malog dela populacije nije bila bez oštrih sukoba. Treba potsetiti da je pre revolucije u

kolonijama samo 2% stanovništva moglo da glasa. Ĉak i 1940. samo 5% crnaĉkog

stanovništva Juga bilo je na biraĉkim spiskovima, s tim što je i mnogima od njih u praksi

ometano ostvarivanje tog prava. U drţavama Misisipi i Alabami 1962. samo je 5%

odnosno 13% crnaĉke populacije bilo ubeleţeno u biraĉke spiskove. Tek je Zakonom o

biraĉkim pravima od 1965 (The Voting Rights Act) omogućeno Crncima da koriste

biraĉko pravo. Valja se takoĊe potsetiti da ni Ustav SAD nije davao garancije za opšte

pravo glasa. Najveći broj drţavica usvajaju princip opšteg prava glasa za belu odraslu

populaaciju izmeĊu 1800 i 1828. Tek posle ukidanja ropstva 1865, ĉetrnaestim i

petnaestim amandmanom Ustava garantuje se pravo glasa za odraslu crnaĉku mušku

populaciju. Amandmanom XV zabranjuje se uskraćivanje biraĉkog prava po rasnom,

religijskom ili ranijem robovskom osnovu. Amandmanom XIV iz 1964 zabranjeno je

plaćanje izbornog poreza za upis u biraĉki spisak; Amandmanom XXVI iz 1971, pravo

glasa se stiĉe sa 18, a ne sa 21 godinom. Ţene dobijaju pravo glasa 1920 ( XIX

Amandman Ustava).

Uklanjanje svojinskih cenzusa i plaćanja izbornih taksa je sporo odmicalo. Bela

muška populacija dobila je pravo glasa od graĊanskog rata. Drugim reĉima, mnoga

ograniĉenja biraĉkog prava, naroĉito crnaĉkog stanovništva postojala su sve do našeg

245

vremena. Najćešće se traţilo ispunjenje odreĊenih uslova da bi se biraĉko pravo moglo

realizovati. Tako su poznati i odreĊeni ispiti ili provera znanja i drugi uslovi, koje je

crnaĉki graĊanin morao da ispuni da bi mogao da glasa. U Alabami je jedan od uslova

bila tzv. "antikomunistiĉka zakletva". U red ovih mera spadali su i tzv. izborni porez

(poll-tax) odnosno obaveza Crnaca i siromašnijih Belaca da plate odreĊeni iznos novca

da bi mogli da glasaju. Koliko samo anahrono izgleda bliska prošlost ako se ima u vidu

da je sredinom XX veka u 12 ameriĉkih drţava svega 10-15% odrasle crnaĉke

populacije moglo da glasa. Proširenje biraĉkog tela omogućavano je uglavnom putem

odgovarajućih ustavnih amandmana. U drugoj polovini 19. veka, već su gotovo nestala

svojinska ograniĉenja, a plaćanje odreĊenih taksa u Pensilvaniji nestaje tek 1933, u

Delaveru 1897, u Konektikatu 1845, u Njujorku 1826, Masaĉusetsu 1891, u Severnoj

Karolini 1868, u Ohaju 1851, u Luizijani 1845, u Misisipiju 1832.191

Treba,svakako ,

reći da neke od ovih ustavnih odredaba poredak i vlast nisu poštovali.

U SAD se biraju mnoga tela, ali najznaĉajniji su izbori za Predsednika, Kongres i

guvernere. Predsedniĉki izbori predstavljaju, svakako glavni i najinteresantniji politiĉki

dogaĊaj u SAD. Kongresni izbori koji se odrţavaaju nakon dve godine za Predstavniĉki

dom i za jednu trećinu senatora sluţe, pored ostalog, i kao prilika za testiranje mnjenja o

predsednikovoj popularnsti pa i kao neka vrsta referenduma za politiku Predsednika u

protekle dve godine. Izbor guvernera je znaĉajan ne samo za politiĉko stanje u pojedinim

drţavicama, već i za prosuĊivanje izgleda na predsedniĉkim izborima s obzirom da

guverneri drţe i podmazuju kljuĉne izborne mašinerije i kampanje u svojim drţavicama.

U izborna tela spadaju razni organi i tela na saveznom nivou i sliĉni organi na

nivou drţavica. U dobrom delu drţava biraju se sudije i drţavni tuţioci, a na lokalnom

nivou biraju se mnoga tela odnosno organi od predstavniĉkih tela i gradonaĉelnika do

islednika i šerifa. Po nekim procenama, samo na saveznom nivou ima oko 500.000, a na

svim nivoima oko 8.000.000 izbornih funkcija. Poznati su primeri iz izborne prakse da je

glasaĉki listić mogao biti dug i po ĉetiri metra sa 590 odštampanih imena kandidata

(izborna jedinica Njujork, 1912). U nekoliko drţava poznat je i opoziv, ali se on u praksi

ne koristi.

Izborni sistem je većinski i veoma sloţen sa velikim ovlašćenjima federalnih

jedinica u konstituisanju mnogih saveznih organa. Sloţenost izbornog sistema povećana

je i ĉinjenicom da su ustavne odredbe o izborima veoma šture, a ni izborni sistem nije

191

Ross, S. R., American National Government, Op. cit., p. 23.

246

regulisan jedinstvenim saveznim zakonodavstvom. Ustav u ĉlanu I, sekcija 4, delegira

drţavicama ovlašćenja da odrede " vreme, mesto i naĉin" odrţavanja izbora za ĉlanove

Predstavniĉkog doma i Senata. Doduše, Ustav rezerviše za Kongres ovlašćenje da donosi

zakone koji se tiĉu izborne materije ako on odluĉi tako. U praksi se dešavalo da Kongres

donosi neke zakone kad je reĉ o izbornim jedinicama i kampanjama, uslovima za sticanje

graĊanstva i godinama za sticanje pasivnog biraĉkog prava. Ostala izborna normativna

regulativa je prepuštena drţavicama. Drţavice su dosta dugo ograniĉavale biraĉko pravo

raznim vrstama cenzusa, od imovinskog pa do pismenosti i nastanjenosti.192

U novije

vreme uklonjena su ovakva ograniĉenja, osim zahteva nastanjenosti od 30 dana u

izbornoj jedinici u kojoj se glasanje obavlja. Izbori su opšti, jednaki, javni i fakultativni.

B. Faze u izbornom procesu

Generalno gledano, postoje dve kljuĉne faze u izbornom procesu. Jedna je faza

kandidovanja, a druga je izbor liĉnosti za nosioce odreĊenih izbornih funkcija. Ono što je

posebno interesantno, i donekle specifiĉno za ameriĉki izborni sistem jeste faza

kandidovanja. To je razlog što će procesu nominacije odnosno kandidovanja biti

posvećeno nekoliko reĉi.

Gotovo je opšte poznato da je proces kandidovanja jedna od znaĉajnijih faza

izbornog procesa. Kandidacioni postupak je regulisan zakonima pojedinih drţava.

Komparativno iskustvo pokazuje da politiĉke partije igraju krupnu ulogu u ovom

procesu. Ameriĉki sistem u tom pogledu predstavlja izvestan izuzetak. Naime,

interesantno je da nacionalne partije nemaju presudan uticaj u procesu odreĊivanja

kandidata za poslanike. Ĉak ni nešto organizovanje partijske organizacije u drţavama i

lokalnim zajednicama nisu u većoj meri zainteresovane. Stoga nije ĉudno što većina

poslaniĉkih aspiranata u svojim izbornim jedinicama stvara svoje sopstvene izborne

mašine i traţi oslonac u njima više nego u partijama. Posebno znaĉajnu ulogu u ovim

izborimaa imaju lokalna konstelacija snaga i lokalne interesne grupe.

192

U nekim drţavama zahtevalo se nekoliko godina stanovanja, sposobnost kandidata da

ĉita i objasni ono što

je proĉitao, a u Alabami potencijalni biraĉ je pre glasanja morao da da

antikomunistiĉku izjavu i ispuni na

zadovoljavajući naĉin upitnik koji mu daje registrator.

247

Tokom istorije partije su koristile tri naĉina kandidovanja. To su kokus (caucus),

konvencija i primarni izbori. U ranijim danima (18 i rani 19 vek) nije postojalo nekih

posebnih pravila za kandidovanje. U stvari kandidovanje se obavljalo na skupovima

partijskih aktivista. Skup aktivista na kome se odreĊivao kandidat zvao se kokus. Tokom

1830 godina, mesto kokusa preuzimaju konvencije. Konvencija je sliĉna kokusu s tom

razlikom što ona poseduje odreĊeni skup pravila koja predstavljaju okvir za proceduru

nominacije. U stvari, konvencija je skup delegata koji su izabrani od ĉlanova partije za

odreĊenu oblast (oblasna konvencija ) ili za drţavicu (konvencija drţavice). Oni biraju

kandidate za odreĊene funkcije. Ovaj naĉin kandidovanja je bio posebno znaĉajan i

interesantan kod izbora predsednika SAD. Najzad, primarni izbori su najvećim delom

zamenili konvencije.

UvoĊenje primarnih izbora je nesumnjivo oznaĉavalo pozitivan korak u pravcu

demokratizacije izbornog procesa. Primarni izbori su neka vrsta kontrabalansiranja moći

partijske mašinerije i jakih privatnih asocijacija koje su imale, ne retko dominirajući

uticaj u procesu kandidovanja, ne bez blagoslova partijskih mašina. No, u praksi, i pored

isvesnih poboljšanja u širenju mogućnosti za participaciju graĊana u procesu

kandidovanja primarni izbori nisu imali oĉekivano dejstvo. Naime, pokazaalo se da je

uticaj partijske mašine u isticanju kandidata razliĉitim kanalima naroĉito putem

neformalnih konsultacija odnosno sastavljanja liste koja se perzentira biraĉima na

primarnim izborima ostao veoma velik. Biraĉi najĉešće glasaju za kandidaate koje istiĉu

partije iako na to nisu obavezni.

Valja razlikovati dva modela primarnih izbora. Jedni su zatvoreni ("closed

primary), a drugi otvoreni primarni izbori ("open primary"). U zatvorenim izborima

biraĉi su ili postaju ĉlanovi partije. Inaĉe, oba pomenuta modela izbora se praktikuju u

malim izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat po većinskom principu.

U većem broju drţava ameriĉkog juga u kojima postoji jednopartijska praksa odnosno

dominirajuća pozicija Demokratske partije potrebna je apsolutna većina. Izbori se

obavljaju po proceduri koja se zove "runn-of primary" odnosno po postupku koji

248

predviĊa da u sluĉaju da u prvoj rundi ni jedan od kandidata ne postigne apsolutnu

većinu u drugi krug idu dva kandidata sa najvećim brojem glasova.193

Primarni izbori, pored dobrih strana, imaju i svoje mane te su stoga izloţeni

brojnim prigovorima. MeĊu primedbama istiĉu se sledeće. Prvo, primarni izbori

poskupljuju ionako skupe izbore. Drugo, oni faktiĉki dupliraju izbore. Treće, oni traţe

visok utrošak energije koji ne rezultira adekvatnim politiĉkim ishodom. Ĉetvrto, primarni

izbori iscrpljuju biraĉe i ĉine ih manje zainteresovanim za glavne izbore. To se ĉesto

oĉituje i u malom odzivu biraĉa na glavnim izborima. Peto, primarni izbori ne retko,

suprotno oĉekivanjima, povećavaju znaĉaj i moć uţih politiĉkih grupa i partijskih

mašina. Mnogi predlozi za promene izbornog sistema nastoje da racionalizuju postupak

primernih izbora. Oni idu za tim da se oni odrţavaju na mesec-dva pre izbora za Kongres

sa listama kandidata koje bi predlagale partijske organizacije na odgovarajućim svojim

komitetima odnosno konferencijama.

Za uspeh kandidata je od velike vaţnosti izborna kampanja i novac. Neki

istraţivaĉi su izraĉunali i sumu ispod koje su izgledi za uspeh kandidata neznatni. Zato

nije potrebno mnogo podsećati od kakvog znaĉaja za uspeh odreĊenog kandidata u

izborima mogu biti donatori posebno dobrostojeće interesne grupe. No, ni novac ne ĉini

sve u politici. Na izborima 2004. neki pretendenti na poslaniĉke funkcije, i pored

ulaganja velikog novca, nisu izabrani. Doduše ne treba previĊati ni ĉinjenicu da su mnogi

ulazili u izbornu trku zbog reklame koja doprinosi ugledu njihove izvorne profesionalne

aktivnosti.

2. Izbori za Kongres

Poslanici Predstavniĉkog doma ili kako se obiĉno zovu kongresmeni biraju se na

dve godine, bez ograniĉenja reizbornosti, opštim i neposrednim uninominalnim izborima

graĊana po izbornim jedinicama. Za izbor poslanika dovoljna je relativna većina glasaĉa.

Ukupan broj ĉlanova Predstavniĉkog doma je 435, a broj predstavnika jedne izborne

193

Vidi šire o ovim procesima: T. J. Lowi-B. Ginsberg, American Government. Freedom

and Power. W. W. Norton and Company, New York, 1990. p. 505-508.

249

jdinice varira prema porastu broja stanovnika. Danas proseĉna izborna jedinica broji

480.000 stanovnika. Raniji propisi (još iz devetnaestog veka) o relativnoj populacionoj

izjednaĉenosti izbornih jedinica su tridesetih godina ovog veka izmenjeni. To je uslovilo

veliku šarolikost izbornih jedinica i njihovo prekrajanje usled promenjenih odnosa snaga

i interesa jaĉih konkurenata i pretendenata na politiĉke funkcije. Ovo podešavanje

izbornih jedinica potrebama i aspiracijama pojedinih konkurenata poznato je pod imenom

gerrymandering.

Kandidat za kongresmena mora imati 25 godina, mora biti najmanje sedam

godina drţavljnin SAD i stanovati u izbornoj jedinici u kojoj se kandiduje.

Rasprostranjeno je mišljnje da ovi sistemski zahtevi, pored niza drugih okolnosti,

orijentišu kongresmene isuviše lokalistiĉki i oteţavaju njihovo formiranje u politiĉare i

drţavnike šireg, “nacionalnog formata”. Nije na odmet naglasiti da se preko 90%

poslaniĉkog sastava ponovo bira na sledećim izborima.

3. Izbori za Senat

Senatori se biraju opštim izborima na šest godina, s tim što se jedna trećina

senatskog sastava bira svake druge godine. Drugim rećima, postoje tri "grupe" senatora i

svake druge godine bira se "grupa" od jedne trećine (33, 33 i 34). Izborne jedinice ĉine

pojedine drţave. Kao i u sluĉaju kongresmena, senatori se najĉešće po nekoliko puta

biraju tako da neki od njih ostaju u Senatu i preko dvadeset godina. Već je postalo gotovo

tradicionalno od Drugog svetskog rata da 80% senatora obezbeĊuju relativno lak reizbor.

Uslovi za senatsku kandidaturu su da kandidat ima 30 godina, da je graĊanin SAD devet

godina i da stanuje u drţavi u kojoj se kandiduje. Predsedavajući Senata je potpredsednik

SAD. Pored predsednika, Senat ima i privremenog predsednika (president pro tempore)

koji predsedava u sluĉaju odsutnosti predsedavajućeg. U Senatu takoĊe postoji većinska i

manjinska partijska organizacija i njihove voĊe (floor leaders). Ni senatori nisu obavezni

da slede liniju ovih partijskih organizacija. Obiĉno se smatralo da je Senat konzervativniji

od Predstavniĉkog doma. U praksi, dakako, nije uvek bilo tako.

4. Predsedniĉki izbori

250

Izbori za predsednika predstavljaju najinteresantniji i najznaĉajniji deo izbornog

procesa. Jedan od vidnih dokaza visokog rejtinga predsedniĉkih izbora jeste i okolnost da

se oni odrţavaju odvojeno od parlamentarnih izbora. U pozadini ove odvojenosti i

posebnosti predsedniĉkih izbora stoji obznana da i Predsednik, ili prvenstveno pa i jedino

Predsednik, predstavlja volju i interese celokupnog ameriĉkog naroda. Izbori za

Predsednika SAD, koji su velikim delom regulisani Ustavom SAD, sadrţe uglavnom dve

osnovne ravni. Jedna se tiĉe uslova koje kandidat za predsednika mora ispunjavati pre

ulaska u izbornu trku, a druga se odnosi na same izborne procedure.

A. Uslovi kandidature i izgledi za uspeh

Kad je reĉ o uslovima za ulazak u izborno naticanje, valja razlikovati one koji su

Ustavom jasno fiksirani, od uslova koji su se kristalisali manje ili više neformalno u

dugotrajnoj izbornoj praksi. Ustav zahteva da kandidat za Predsednika bude lice koje je

graĊanin i roĊen u SAD, star najmanje 35 godina i sa prebivalištem u SAD najmanje

petnaest godina. Od van-ustavnih ali praktiĉnih uslova valjalo bi pomenuti sledeće. Prvo,

jedan od vaţnih uslova za predsedniĉku kandidaturu je odgovarajuće politiĉko iskustvo i

to sa visokih politiĉkih poloţaja. Tako se, uglavnom predsedniĉki kandidati regrutuju sa

pozicija guvernera, senatora ili kongresmena. Drugo, iako se ne moţe reći da socijalno

poreklo ima presudnu ulogu, ipak je gotovo izvesno da je za uspeh u predsedniĉkoj trci

nuţno dobrostojeće finansijsko stanje. Primeri Niksona, koji potiĉe iz bezuspešne

trgovaĉke porodice ili kovaĉkog sina Hoover-a samo potvrĊuju ovo pravilo. Oba ova

kandidata i kasnija predsednika su u vreme izborne kompeticije bili dobrostojeći ili

bogati politiĉari.

No, treba reći da nije uvek presudan novac u izborima. Na izborima 2000. Dţordţ

Buš je u propagandnu kampanju u Kaliforniji uloţio 12,4 miliona dolara a ipak je izgubio

od Al Gora ( 53%: 42% glasova za Gora) koji je dao samo neku "siću" za reklamu. Na

izborima 2000. neki pretendenti na poslaniĉke funkcije, i pored ulaganja velikog novca,

nisu izabrani. Doduše ne treba previĊati ni ĉinjenicu da su mnogi ulazili u izbornu trku

zbog reklame koja doprinosi ugledu i njihove izvorne poslovne aktivnosti. Treće, jedno

od nepisanih pravila daje male ili nikakve izglede za izborni uspeh pripadnicima crnaca,

jevreja, katolika (uz izuzetak J.F. Kenedia), etniĉkih manjina ili ţena. Ĉetvrto, prilikom

251

izbora predsednika vodi se raĉuna o onome što obiĉno slovi kao pravilo "balansiranog

tiketa", odnosno o geografskom balansu po kome ukoliko predsednik dolazi iz jednog

kraja, naprimer iz istoĉnih drţava, potpredsednik treba da bude iz zapadnih ili

jugozapadnih drţava.

Peto, vaţan uslov za uspeh u predsedniĉkom nadmetanju je pripadnost jednoj od

dve partije. Izgledi nezavisnog kandidata, s obzirom na koliko nuţne toliko i skupe

izborne kampanje, su praktiĉno minimalni ili nikakvi. Sliĉno je i sa kandidatima

eventualno trećih partija. Izbori su, naravno, zaĉinjeni i uĉešćem drugih partija. Tako su u

nekim predsedniĉkim izborima kompitirali šest partija: dve glavne i ĉetiri "pomoćne"

(Zeleni Ralfa Najdora, Reformisti Patrika Bjukenena, manjinsko krilo reformista Đţona

Hegelina i liberterijanci Hari Brauna).

Postojala je šansa da se kandidatima dve vodeće partije u izborimaa 2000

suprotstave dvojica izazivaĉa koji uz to imaju razliĉita pa i suprotna gledanja od favorita

dominantnih partija. Dva izazivaĉa, Bjukenen i Ralf Nejdor, imaju sliĉne poglede na svet

i politiku. Obojica gaje averziju prema globalizaciji i amorfnosti ameriĉkog

establišmenta. Oni korene zla nalaze u moći korporacija, slobodnoj trgovini i velikim

multilateralnim korporacijama koje su nastale posle drugog svetskog rata ( kao što su

Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija) a koje upravljaju svetskim sistemom

pod zaštitom SAD. Oni su po mišljenju nekih poznatih komentatora u svojoj ekonomskoj,

politiĉkoj i moralnoj opoziciji suštinskoj strukturi Amerike. Mnogi su verovali da će

Bjukenen, koji je na desnici i koji je već u izborima 1992 i 1996 pokazao svoj govorniĉki

dar, dobiti kandidaturu Reformistiĉke partije. U izbornoj trci 2000 odnosno na 54tim

predsedniĉkim izborima, ovaj konzervativni politiĉar zahteva, pored pomenutog, u

privatnim razgovorima, vraćanje Amerike belim amerikancima, izolacionizam i

oduzimanje odreĊenih prava ţenama kao inferiornom polu. Ĉetvrti mogući kndidat bio je

je Ralf Nader koji je raĉunao na kandidaturu partije Zelenih i u nacionalnim anketama

dobijao oko 5% glasova što je uslov za kandidovanje. U završnici izborne trke kandidati

dobijaju po 12,5 miliona dolara. Ako se pojave ĉetiri kandidata u izbornoj predsedniĉkoj

trci biće to ĉetvrti sluĉaj u ameriĉkoj politiĉkoj istoriji. Samo su u predsedniĉkim

izbornim trkama 1912, 1924 i 1960 uĉestvovala ĉetiti kandidata koji su osvojili više od

5% glasova.

252

No, moguće je i to da se u okviru Republikanske partije jave dva kandidata,

Patrik Bjukenen i Dţon Hegelin, profesor kvantne hemije i pobornik transcedentalne

meditacije za ameriĉki politiĉki presto. Hegelin predlaţe "masovnu, kolektivnu

meditaciju" kao sredstvo za prevazilaţenje problema i podela u savremenom ameriĉkom

društvu.Tako se desilo i da jedna partija, pocepana u dve frakcije, drţi dve konvencije u

istom kalifornijskom gradu Long Biĉ, ĉak i u istoj ulici, i izabere aklamacijom odnosno

neposrednim izjašnjavanjem delegata svoje predsedniĉke kandidate. S obzirom da je na

svojoj konvenciji imao tri puta više delegata nego Hegelin na svojoj konvenciji, moglo bi

se pretpostaviti da bi Bjukenen mogao biti zvaniĉni kandidat Republikanske partije. No,

Hegelinova grupacija to ne prihvata. Ona je optuţila Bjukenena da je prikupljao glasove

od ljudi koji nisu imali prava da uĉestvuju u partijskom izbornom postupku i u svojoj

ţalbi Federalnoj izbornoj komisiji zahteva da se isplata od 12,6 miliona dolara

predviĊenih za završnu kampanju zamrzne dok se postupak po ţalbi ne zvrši. Pošto je na

pomolu spor oko toga kome pripadaju 12,6 miliona dolara na koje partija predsedniĉkog

kandidata koja je u prošlim predsedniĉkim iznborima osvojila 5% glasova ima pravo,

moguće je da spor dospe do Savezne izborne komisije i Federalnog suda koji o tome

donose konaĉnu odluku.

Razlog da se ovde da nešto širi osvrt na inaĉe neuticajne "treće" ili "ĉetvrte"

partije leţi u ĉinjenici što upravo iz tih partija odnosno njihiovih predstavnika-lidera, bez

obzira što su mnogi njihovi predstavnici više konzervativno orijentisani, pristiţu dosta

oštre kritike na raĉun nepraviĉne socijalne politike ameriĉkog establišmenta. Hegelin je i

svog neposrednog rivala iz svoje partije Bjukenena optuţio da je "ekstremista sa krajnje

desnice". A Bjukenen je na televiziji izjavio kako je Buš konglomerat politiĉkih

korporacija koje se takmiĉe za predsednika. Buš i Gor su po ovim novim pretendentima

na politiĉki presto "tatini sinovi" iz poznatih politiĉkih porodica iza kojih stoji široka

klika bogatih donatora. Prva dva kandidata Buš i Gor vuku politici mešanja Amerike u

rešavanju svetskih kriza dok su Bjukenen i Nejdor za protekcionizam ili veliko spremanje

svog sopstvenog dvorišta.

Stiĉe se utisak da se u ovoj maloj vremenskoj sekvenci i epizodi, kada poredak

daje šanse kandidatima trećih politiĉkih partija da se oglase, mogu ĉuti oštrije kritike na

poredak i politiĉki establišment nego na bilo kom drugom mestu ukljuĉujući tu i

253

univerzitet (osim odreĊenih izuzetaka). Tu se mogu ĉuti i one reĊe reĉi istine koja je u

svojoj rezidualnosti odnosno supstancijalnosti dvoslojna: u jednoj ravni ona pokazuje da

dve divovske partije drţe pod kontrolom osnovne izvore moći posebno novac i medije;

drugo ona obelodanjuje ĉinjenicu da izmeĊu te dve naizmeniĉno vladajuće partije nema

bitnijih razlike odnosno da one predstavljaju samo politiĉke okvire i instrumente dve

frakcije belih moćnika i korporacija. Ovakve opaske, dakako, ne bi trebalo shvatiti kao

izraz autoritarnosti još manje totalitarnosti ameriĉkog sistema. Oni više govore o

ograniĉenosti ameriĉke demokratije, ali i o mogućnosti i slobodi da se o tome javno

govori.

B. Postupak za izbor Predsednika

Izborni postupak za Predsednika je podeljen u nekoliko faza. U prvoj fazi valja

razlikovati dve vrste aktivnosti. Prva je vezana za vreme i napore potencijalnih kandidata

da odrede svoju sopstvenu strategiju u izbornoj kampanji. Tu je moguće, razlikovati dve

osnovne strategije. Jedna je predvodniĉka strategija (front-runner), a druga je strategija

"crnog konja" (dark horse). U sluĉaju izbora predvodniĉke strategije, kandidat mora da na

aktivan i uĉestan naĉin, koji podrazumeva mnoštvo govora, putovanja, susreta i mas-

medijskih promocija, prezentira svoj program i svoje namere, što moţe doprineti ili

njegovoj afirmaciji ili diskvalifikaciji, već u prvoj fazi izbornog ogledanja. Druga

strategija ima skromnije pretenzije i ne pruţa veću šansu kandidatu za svoju promociju i

izbor.194

U prvoj fazi odrţavaju se primarni ili preliminarni izbori (primary elections) koji,

kako smo videli, predstavljaju izbore u okviru pojedinih partija i partijske konvencije po

pojedinim drţavicama. Unapred je odreĊeno u kojim drţavama će biti odrţani primarni

izbori. U drţavama u kojima se ne odrţavaju primarni izbori, partijski kandidati biće

odreĊeni na partijskim konvencijama u drţavicama.

U širim brojnim izborima za izborne funkcije postoje razliĉite vrste primarnih

izbora. U dvadeset pet drţavica postoje zatvoreni primarni izbori (closed primary) u

194

N. W. Polsby-A.Wildaavsky, Presidentiaal Elections. Straategies of Americaan

Electoral Politics, New York, 1976.

254

kojima samo lica koja su preregistrovana kao ĉlanovi odreĊene partije mogu glasati u tim

partijskim izborima. Ukršteni primarni izbori ( crossover primaries), koji se odrţavaju u

14 drţavica, sliĉni su zatvorenim primarnim izborima s tim što glasaĉi nisu obavezni da

se deklarišu do zadnjeg dana. U devet drţavica se praktikuju otvoreni primarni izbori i u

njima nema partijske preregistracije te biraĉi mogu glasati u bilo kojoj partiji, ali samo u

jednim primarnim izborima. Najzad, u dve drţavice su bili u praksi blanket primarni

izbori u kojima biraĉi mogu menjati izbor partija u izborima za nominatore za razliĉite

funkcije i nisu obavezni da objavljuju svoja opredelenja.

Primarni izbori su period odnosno prilika za glavno unutarpartijsko odmeravanje

snaga. Zakoni o primarnim izborima variraju od drţave do drţave. Postoji već duga

praksa bolje reći tradicija da partija aktuelnog predsednika (Republikanska partija), ne

organizuje primarne izbore odnosno ne istiĉe zvaniĉne protivkandidate ( mada postoji

mogućnost da se neki aspiranti jave i u toj fazi kao protivkandidati, ali su njihove šanse

veoma male). To je, dakako, velika prednost za aktuelnog predsednika, jer se oslobaĊa

velikih napora i mogućih neprijatnosti ili neizvesnosti koje sobom nosi preliminarno

testiranje kandidata. To praktiĉno znaĉi da predsednik izlazi neposredno na Konvenciju

Republikanske partije u septembru i posle toga ulazi u izbornu kampanju i "okršaj" sa

kandidatom Demokratske partije. U svemu tome, naravno, ima i meĊusobnog blaćenja

što ostavlja izvesne posledice i na postizbornu situaciju kad bi trebalo da se izabere

zajedniĉki kandidat. Ove pikanterije iz primarnih izbora mogu, svakako, da koriste

izabraniku Republikanske partije. Ovaj deo izbornog procesa, kad je reĉ o Demokratskoj

partiji, traje od poĉetka godine ( u izborima 2004 zvaniĉna kampanja za predsedniĉke

izbore koji su trebali da se odrţe 2 novembra poĉela je januara) do 26 jula kada je

zakazana velika konvencija partije na kojoj delegati biraju kandidata za predsednika. Na

osnovu rezultata u primarnim izborima i prema veliĉini biraĉkog tela, organizacije

Demokratske partije u pojedinim "drţavicama" daju odreĊeni broj delegata. Partije

drţavica glasaju za kandidata koji je dobio najviše glasova na primarnim izborima. Uz

to, dozvoljeno je svakoj delegaciji drţavice da ima po jedan (manji) broj ĉlanova koji

mogu da glasaju po slobodnom izboru. Osnovni uslov za dobijanje nominacije jeste da

kandidat na globalnoj konvenciji partije osvoji 2.200 od ukupno 3500 glasova delegata.

255

Druga faza izbora posvećena je nacionalnim partijskim konvencijama na kojima

se vrši konaĉan izbor partijskih kandidata za predsednika i potpredsednika SAD i traje u

toku jula i avgusta.

Treća faza protiĉe u kampanji, izbornoj trci i kompeticiji izmeĊu najĉešće dva

najmoćnija rivala i završava izborom izbornika u drţavama. Formalno, predsednik i

potpredsednik se ne biraju neposredno već posredno preko izbora izbornika (elektorata)

koji kasnije u svom izbornom koledţu biraju predsednika. Svaka drţava ima broj

izbornika prema broju stanovnika odnosno onoliko koliko iznosi zbir njenih kongresmena

i senatora ( (Aljaska 3, Kalifornija 54 itd). Tako Izborni koledţ broji 538 izbornika. Pored

435 predstavnikaa drţavica, Predstavniĉki dom ukljuĉuje i predstavnike Distrikta

Columbije i prekomorskih teritorija Guam, Virgin Islands, Ameriĉka Samoa i Portorico.

Izbornici se biraju po jedinstvenim listama koje istiĉu partije. Ako, na primer, jedna

drţava ima 57 izbornika, onda njene partije izlaze sa listom od 47. Glasa se za listu u

celini i pobeĊuje lista koju je dobila većinu glasova. Partija koja dobije više izbornika

biće pobednik na izborima. Drugim reĉima, predsedniĉki kandidat koji dobije najveći

broj narodnih glasova u drţavici dobija istovremeno i sve njene glasove u elektorskom

koledţu. Za pobedu je potreban minimum od 270 glasova. Po jednom zakonu od 1845.

izbornici se biraju svake ĉetvrte godine i to prvog utorka posle prvog ponedeljka u

novembru. Pošto izbornici glasaju za kandidata svoje partije to je dan biranja izbornika

praktiĉno dan predsedniĉkih izbora.

Zakonom od 1887. izbornici se posle svog izbora "sastaju" bolje reći organizuju

da formalno izaberu predsednika. Nije na odmet reći da se "izborni koledţ" odnosno

izbornici nikad ne sastaju kao jedinstveno izborno telo već odluĉuju o izboru predsednika

u prestonicama svojih drţava. Svi izbornici jedne drţave su pripadnici partije koja je

dobila većinu biraĉa u toj drţavi. Upravo sazivanje Koledţa izbornika i izbor predsednika

i potpredsednika obavlja se prvog ponedeljka posle druge srede u decembru u toku

izborne godine( 18 decembra 2000) većinom izbornika i predstavlja ĉetvrtu i poslednju

fazu izbornog procesa postupka. Toga dana svako u svojoj saveznoj drţavi obavlja

formalno glasanje za novog predsednika SAD. To je, u stvari, potvrĊivanje rezultata

glasanja graĊana. Po Ustavu, elektori mogu glasati i drukĉije od graĊana, ali oni poštuju

256

volju graĊana. Odluka Koledţa izbornika upućuje se Kongresu u kome se 6 januara

obavlja verifikacija, a 20 januara i inauguracija predsednika.

I na prvi pogled, moguće je zapaziti odreĊene manjkavosti pa i anahronizam u

izborima za Predsednika. Pored ostalog, moguće je da pobedi kandidat koji nije dobio

većinu glasova biraĉkog tela, jer odluku o tome donosi "izborni koledţ" te ukoliko on to

ne uspe, konaĉnu odluku donosi Predstavniĉki dom Kongresa ( to se i dogodilo 1800,

1824 i 1876). Stoga nisu bili retke kritike i predlozi za reformu sistema predsedniĉkih

izbora. Predlozi su se najĉešće kretali u smeru ukidanju posrednih odnosno uvoĊenju

neposrednih izbora koji bi pretpostavljali i ukidanje elektorskog koledţa i svih zavrzlama

koje su za to vezane.195

No, nisu to jedine rupe u ameriĉkom izbornom sistemu. I druge

proceduralne pojedinosti oteţavaju pristup manjim i novim politiĉkim aspirantima na

politiĉke funkcije. Bjukenen je protestovao u Federalnoj izbornoj komsiji zato što se

uĉešće izabranog predsedniĉkog kandidata neke partije uslovljava prethodnom

"proverom" u istraţivanjima javnog mnenja odnosno zadobijanjem 15% podrške u pet

razliĉitih nacionalnih anketa.

Iako su zahtevi za promene izbornog sistema uţivali veliku podršku, njihovo

usvajanje i pretvaranje u zakon su malo verovatni. Osnovni razlog za pojavu izvesnog

izbornog konzervativizma treba traţiti u konstelaciji osnovnih snaga u ameriĉkom

društvu i politici. Vladajućim grupama posebno dvema osnovnim partijama, a i malim

drţavama, u ovom društvu za sada, a ĉini se i za dogledno vreme, odgovara ovakav

izborni sistem. Dok je to tako, malo je izgleda za njegovu radikalniju promenu.

Predsedniĉki izbori 1948-2000

Republikanci Glas. Izb. Proc. Demokrati Glas. Izb. Proc.

Proc.

koledţa koledţa

turnout

1948 Th.Dewry 189 45.1 H.S. Truman 303 49.5

52.0

1952 D.D. Eisenhower 442 55.1 A. Stevenson 89 44.4

62.0

195

V. S. Sayre-J.H. Parish, Voting for President, Washington, D:C:, 1970; A. Bickel,

Reform and Continuity, New York, 1971.

257

1956 D.D. Eisenhower 457 57.4 A. Stevenson 74 42.0

59.5

1960 R. Nixon 219 49.5 J.F.Kennedy (at.1963) 303 49.7

63.1

1964 B. Goldwater 52 38.5 L.B.Johnson 486 61.1

62.0

1968 R.Nixon 302 43.4 H.Humphrey 191 42.7

61.0

1972 521 60.7 G.McGovern 17 37.5

56.0

1976 G. Ford 241 48.1 J. Carter 297 50.4

53.0

1980 R. Reagan 489 50.7 J. Carter 49 41.0

52.6

1984 R. Reagan 525 58.5 Mondale 13 40,6

1988 Dţ. Bush 426 53,4 Dukakis 111 45,6

1992 B. Clinton 370 43.0 Bush 168 37,4

1996 B. Clinton 379 49,2 Dole 159 40,7

2000 Dţ Bush (junger) 271 48,2 A.Gore 267 48,6

Nije na odmet pomenuti i to da je na nivou federalnih jedinica odnosno "drţavica"

poznat i poseban institut odnosno vid opoziva guvernera kao prve politiĉke liĉnosti.

GraĊani, naime, imaju pravo da putem glasanja opozovu guvernera njihove "drţavice".

Ono se obiĉno odrţava istovremeno, u fazama, sa izborima za guvernera. Tehniĉki se to

izvodi tako što se biraĉi na jednom listiću opredeljuju za ili protiv opoziva guvernera; Na

drugom glasaju za guvernera. U drugoj fazi odnosno izboru za guvernera glasaju tek

posle prve faze odnosno posle izjašnjavanja većine za smenu guvernera. Tako su graĊani

Kalifornije, na vanrednim izborima, u istom danu u dve faze opozvali dotadašnjeg

geuvernera i izabrali novog (7 oktobar 2003). Pobedu na izborima moţe ostvariti onaj

koji je dobio ĉak i minimalni broj glasova, gledano u apsolutnom iznosu, ali u poreĊenju

s drugim kandidatima on dobija većinu. Mali broj ukupnih glasova pobedioca ne ĉudi

ako se ima u vidu da je na izborima uĉestvovalo 135 guvernerskih kandidata.

Ovakvi sluĉajevi desili su se svega dva puta u ameriĉkoj istoriji ( prvi se desio

1921. u Severnoj Dakoti). Inaĉe takva procedura za smenu vlasti predviĊena je još u 18

saveznih drţava. Postoji strah da se ova mogućnost moţe proširiti i na savezni nivo.

Nešto širi uvidi u karakter i rezultate izbora moţe biti od pomoći u analizi nekih

obeleţja politiĉke strukture i politiĉkog sistema uopšte. Tako bi se moglo reći da su izbori

2004 godine bili po mnogo ĉemu znaĉajni i interesantni. Oni su, ĉini se, jasno pokazali

dve stvari. Prvo, oni su potsetili na postojanje dve Amerike: jedne konzervativne,

258

religiozne, ratobornije i imperijalne i druge, nešto modernije i kooperativnije Amerike.

Drugo, izbori su pokazali da upravo u vreme velikog talasa demokratizacije pobedu je u

odmeravanju unutrašnjih snaga odnela ona prva Amerika odnosno ona prva strana

Amerike. Izbori su izneli na videlo da je Amerikancima više znaĉio problem

homoseksualnih brakova nego rat u Iraku. Protivljenjem propagiranju prava na pobaĉaj

kao i legalizaciji brakova pripadnicima istog pola i izraţavanjem rezervi prema

genetskom inţenjeringu, Buš je stekao simpatije i odobravanja velikog dela biraĉkog tela

i crkve. Ĉak je i znatna većina katolika glasala za metodistu Buša, a ne za katolika Kerija.

Po rezultatima sprovedenih nacionalnih anketa nekih medijskih istraţivaĉkih kuća upravo

pomenute tradicionalne vrednosti bile su najvaţnije za 22% biraĉa, a iza njih su

ekonomija sa 20%, terorizam sa 19 i Irak sa 15%. Istraţivaĉi navode da su i siromašni

slojevi u velikom broju glasali za republikance. Ĉesto se istiĉe da je u ovom odmeravanju

snaga odnela pobedu ona religiozna tradicionalna strana, privrţenica starih dobrih

vredanosti koje su bile oslonac i pokazale put poznatog napredovanja i uspona Amerike.

Nama izgleda da bi valjalo obratiti paţnju na jedan faktor koji iz rakursa moći moţe biti

presudan u proteklom odmeravanju snaga. Naime, valja imati u vidu da su na Bušovoj

strani bili pored nekih tradicionalnih vrednosti i vlasnici velikog bogatstva i moći u

kljuĉnim strateškim oblastima posebno nafti, naoruţanju i bezbednosti.

Izbori su pokazali još nešto, a to je da u odreĊenim okolnostima ni ekonomski

rezultati ni nova strategija nisu u stanju da opsene većinu biraĉa. Desilo se nešto što je

bilo za manje upućene neoĉekivano, a za bolje poznavaoce ameriĉkih prilika nešto što

nije tako neobiĉno. Pored toga, izbori su opterećeni nekim starim propozicijama koje u

novim uslovim nemaju nikakvo opravdanje. Izborni sistem je dizajniran u 18 veku i

predstavlja raritet kao jedini izborni sistem u svetu. Mas mediji su izgubili kredibilitet

zato što su prvo, objavili jednu, a zatim, drugu infomaciju o istoj stvari, što su nedovoljno

obavešteni i što reaguju ishitreno. Sud se pokazao sumnjiv. Bilo je i ne malo zamerki na

izborne troškove koji dostiţu visinu od 2-3 milijarde dolara. Uz to, javile su se ne male

sumnje ne samo u regularnost tih izbora već i u valjanost celog izbornog sistema.

5. Izborna kampanja

Jedan od kljuĉnih segmenata izbornog kompleksa i spektakla predstavlja izborna

kampanja. Poznato je da SAD ima najduţu kampanju na svetu. Ona traje od januara do

novembra (drugog utorka u nvembru). Po sebi je razumljivo da su se karakter i stil

kampanje tokom vremena manjali bolje reći evoluirali. Stepeni i faze razvoja mogu se

meriti ili razlikovati po razliĉitim kriterijumima. Neki istraţivaĉi razlikuju tri kampanjska

259

stila: spektakularni partijski od 1840 do 1880tih; edukacioni od 1880 do 1915; i reklamni

(advertised) stil od 1916 do danas.196

A. Stilovi kampanje

Spektikularna politika sadrţi ritualistiĉko javno predstavljane partijske preference

putem relia i borbenih parada podrţavnih od partijske štampe. To je, u stvari, sloţeno

ugaĊanje i prilagoĊavanje izmeĊu kandidata i naroda, bogatih i siromašnih ljudi, belaca i

crnaca. Zahvaljujući njegovoj ukorenjenosti u jednoj fazi odnosa izmeĊu klasa i slojeva,

koja se odlikovala prvo, zapaţenim kvalitetom intimnosti i, drugo, snaţnim osećanjem za

lokalnu zajednicu, taj stil je povlaĉio za sobom vidan pristanak onih kojima se vlada. On

je ĉinio da politika izgleda interesantna, vaţna, pristupaĉna i razumljiva obiĉnim

graĊanima. Uz to, ona je ohrabrivala narodnu participaciju. U spektakularnom partijstvu

misao i emocija su vezane u jedan politiĉki stil koji je prihvatljiv za sve.

Zastupnici edukacionog stila ţeleli su da zamene emocije, spektakle i partijski

duh sa razumom, podiţući i razvijajući diskusiju o problemima uz ograniĉeno

naglašavanje partijnosti. Ali taj "didaktiĉki i elitistiĉki" kampanjski stil reflektuje, po

mišljenju McGerr-a, "usku klasnu politiku" "liberalizma" više klase, koji vrednuje

inteligentnog glasaĉa više nego ordinarnog emocionalnog partijca, jer takvi partijci

ugroţavaju liberalni klasni interes.

Reklamni ( advertising) stil se, kaţe McGregor, pojavljuje kao napor da se

"rekonstituiše, u vreme opadanja lokalne zajednice, šira inkluzivna politika koja je bila

podrivena sa reformatorskim naporima da se obrazuju glasaĉi." On dalje upozorava da

korišćenje moderne reklamne tehnike da se promovišu kandidatova liĉnost više podriva

nego što restauriše narodnu politiku: dominantni stil dvadesetvekovne kampanje u vidu

reklamiranja, podrţavan putem obrazovanja, nije uspeo da podstakne narod.197

Nama izgleda da u savremenoj ameriĉkoj kampanji ima ponešto od sva ova tri

stila. Koji će od njih prevagnuti ili biti najviše korišćen zavisi od niza okolnosti. Moglo bi

196

M. E. McGerr, The Decline of Popular Politics: The American North, 1865-1928,

New York, Oxford University Press, 1986. 197

M. E. McGerr, The Decline of Popular Politics..Op. cit. p.184; vidi i strane: 58, 104,

106.

260

se reći da edukacioni stil zaostaje za isprepletenim dejstvom spektakularnog i reklamnog

stila.

Po sebi je razumljivo da je u ĉestim i brojnim izborima u SAD najznaĉajnija i

najinteresantnija ona kampanja koja je vezana za predsedniĉke izbore. Kampanja u

predsedniĉkim izborima sadrţi dva nivoa ili dve faze. Jedna je do izbora predsedniĉkih

kandidata, a druga se odvija posle toga. Prva faza kampanje pretendenata za

predsedniĉkog kandidata poĉinje mnogo ranije, ĉak i koju godinu ranije od odrţavanja

opštih izbora. Ova faza kampanje ima više pripremni karakter. Ona pruţa priliku

pretendentima na predsedniĉku kandidaturu ne samo da opipaju puls opšteg raspoloţenja

i politiĉkih namera i resursa-aduta svojih potencijalnih ili efektivnih konkurenata, već i

da provere svoje sposobnosti i izglede u pretstojećim politiĉkim okršajima. Drugi deo

kampanje je znaĉajniji i kraći. U tom tromeseĉnom roku rešava se "sudbina" aspiranata

na predsedniĉki presto.

B. Ciljevi i tehnike kampanje

Izborna kampanja je programirana i podreĊena liĉnom uspehu predsedniĉkog

aspiranta odnosno kandidata i ima višestruke ciljeve. Prvo, ona treba da što uverljivije

argumentuje privlaĉnost i ispravnost tema i opredeljenja odreĊene partije i njenog

predsedniĉkog kandidata. Drugo, kampanja treba da uĉvrsti uverenje u prednosti

odreĊenog predsedniĉkog kandidata u delu populacije koji inaĉe podrţava njegovu

partiju. Po nekim istraţivanjima, procenat glasaĉa koji imaju oformljeno mišljenje o

kandidatima mnogo ranije od dana glasanja iznosi negde izmeĊu 55%-75%. Treće, napori

partija su usmereni na pridobijanje onih graĊana koji po pravilu ili uglavnom ne izlaze na

izbore. Ovaj broj graĊana je, kako ćemo kasnije videti, pozamašan. Najzad, kao i u

mnogim drugim zemljama, znatan deo kampanje je posvećen onim neodluĉnim biraĉima

odnosno onima koji se opredeljuju ĉesto i na sam dan izbora (floating votes). A takvih

biraĉa ima oko 20%-30%.

Razvoj tehnike posebno eletronike i s tim vezano modernih sredstava

komunikacija odnosno mas-medija dovodi do znatnih reklo bi se revolucionarnih

promena i, ne retko, do protivreĉnih efekata izborne kampanje i izbornog procesa uopšte.

Naime, moderna sredstva komunikacija, posebno televizija, s jedne strane, proširuju

mogućnosti javnog informisanja i praćenja izborne kompeticije datih kandidata, a, s

261

druge strane, povećavaju mogućnosti odreĊenih uţih i organizovanih grupa u planiranju i

voĊenju izbornog procesa. Mnogi istraţivaĉi smatraju da izvesno opadanje uloge i

uticaja partija u izbornom procesu je uzrokovano naglašenom ulogom mas-medija.

Pogleda li se kampanja u celini, treba reći da ma koliko se radilo o jednoj visoko

razvijenoj zemlji, sa znatnim uslovima za funkcionisanje i razvoj demokratije, ipak ne

treba idelaizovati izbornu kampanju. Ona u svojoj demokratiĉnosti ne moţe ići iznad i

izvan demokratĉnosti izbornog i politiĉkog sistema. Paţljivijem analitiĉaru nije teško da

primeti da nije sve tako objektivno i savršeno ni u širem normativnom okviru, a ni u

empirijskom izbornom procesu. Naime, ceo normativni okvir favorizuje dve glavne

partije. To se moţe videti i iz odluka Federalne izborne komisije za predsedniĉke debate,

koja propisuje (6 januara 2000) da samo kandidati koji sakupe bar 15% na pet

nacionalnih ispitivanja javnog mnenja imaju pravo da uĉestvuju u debatama. Ovakva

norma je utoliko znaĉajnija što se javne debate direktno prenose preko glavnih kanala

televizije i radio stanica uz izuzetno praćenje štampe. Pomenutoj Komisiji se najĉešće

prigovara da je sastavljena iskljuĉivo od pripadnika dve najveće partije i da ovakvim

propozicijama ne daje šansu predsedniĉkim kandidatima drugih partija da pokaţu publici

i biraĉima svoje mogućnosti i politiĉke projekte. Kandidati manjih partija, koji osim

javnih debata nemaju drugih mogućnosti da se predstave publici, doţivljavaju ovakve

odluke izborne komisije kao veliku nepravdu. Tako je kanidat Reformistiĉke stranke u

izborima 2000, već pomenuti Pet Bjukenen ( koji je dobio u anketama svega 7% do 8%

glasova što je znatno manje od kandidata Demokratske i Republikanske partije) odnosno

Reformistiĉka partija podnela zvaniĉnu ţalbu Federalnoj izbornoj komisiji, uz zahtev da

joj se odobri uĉešće u javnim debatama. Reformistiĉka partija je bila spremna da se obrati

tuţbom Federalnom sudu ukoliko Izborna komisija odbaci njen zahtev.

U ţestokoj kampanji, predsedniĉki kandidati su opremljeni i okruţeni svojim

izbornim štabovima i odabranom svitom svojih najbliţih i najodanijih saradnika od

savetnika, "imige makera" i "speech" writera do frizera i šminkera. Za poţrtvovan rad i

usluge koje budu uĉinili predsedniĉkom kandidatu ĉeka ih kasnije, u sluĉaju pobede

njihovog kandidata, bogata nagrada u vidu neke visoke poltiĉke funkcije. Već je reĉeno

da su šanse za uspeh tzv. nezavisnih kandidata ili kandidata malih i perifernih partija

minorne ili nikakve. Obiĉno se kandidati malih partija posle izbora osećaju nepravedno

262

potisnutim i oštećenim. Zato oni koriste ne samo ulazak u kampanju već i svoje poraze

za reklamiranje svojih nerealizovanih sposobnosti. Tako je posle nedavno odrţanog

izbornog okršaja, predsedniĉki kandidat Partije zelenih, Ralf Nejdor bio razoĉaran što je

umesto oĉekivanih 5% dobio samo 3% glasova. No i on je dobro prošao, ako se ima u

vidu sporni lider raspolućene Reformistiĉke partije Patrik Bjukenen, koji je osvojio ispod

jednog procenta glasova.

C. Debate predsedniĉkih kandidata

Sastavni deo kampanje su debatni dvoboji izmeĊu predsedniĉkih kandidata.

Poĉetkom septembra 2000 Republikanski kandidat Dţordţ Buš je predloţio tri debatna

dvoboja. Interesantno je u ĉudno da se ovaj aspirant za predsedniĉko postolje, oskudnih

ili najblaţe reĉeno umerenih govorniĉkih sposobnosti i znanja, usudio na dvoboj-dijalog

sa svojim glavnim kompetitorom. Još ĉudnije od toga je ĉinjenica da je on iz tih silnih

dijaloga i debata, kao iz dugog i iscrpljujućeg izbornog procesa izišao kao pobednik. To

svedoĉi o dve stvari. Prvo, o tome da su za rezultate izborne igre potrebni i drugi kvaliteti

i uslovi osim znanja i govorrniĉke sposobnosti. Drugo, to je uverljiv dokaz da u SAD

postoje ne samo predsedniĉki kandidati intelektualnog profila Dţordţa Buša, već i

kandidati koji su inferiorniji od njega.

U cilju što boljeg organizovanja i nadziranja ovih debata obe partije su formirale

Komisiju za predsedniĉke debate 1988. Serija televizijskih debata pred izbore 7

novembra 2000 trebala je da omogući biraĉima da se odluĉe izmeĊu dva kandidata.

PredviĊene su tri runde "okršaja": 3, 11 i 17 oktobra u Bostonu, Vinston Salemu (Severna

Karolina) i Sent Luisu (Misuri). U sva tri televizijska dvoboja sudija će biti Dţim Lerer,

ugledni novinar mreţe Pi-Bi-Es. U prvoj, dva kandidata će govoriti 90 minuta i svaki će

stajati za posebnim pultom. U drugom, nešto leţernijem, uĉesnici će sedeti za stolom.

Potonji će biti u vidu javnog foruma u kome će pitanja postavljati prisutna publika.

Prvi dvoboj je trajao devedeset minuta i kandidati su nastojali da prezentuju svoje

programe, pokaţu sposobnost i odluĉnost u njihovom sprovoĊenju i u politiĉkom

delovanju uopšte. U svemu tome ima inventivnih doskoĉica i metafora, britkih odgovora i

ujeda. Gor je Buša prikazivao kao prijatelja i zastupnika bogatih odnosno 1% najbogatijih

Amerikanaca, a sebe kao pobornika i zastupnika srednje klase, koji se brine za

obogaćenje i dobrobit svih porodica a ne samo nekoliko njih. Buš je uzvraćao kako

263

demokrati mnogo obećavaju a malo ostvaruju. Treći televizijski duel odrţan je tri nedelje

pre predsedniĉkih izbora ( 7 novembra) na univezitetu Vašington u Sent Luisu. Treće

nadmetanje se vodilo manje oko spoljno politiĉkih pitanja, a mnogo više oko domaćih

pitanja posebno, oko obrazovanja, poreske politike, poloţaja farmera i zdravstva.

Otvorena i komotna scena, uz prisustvo i pitanja publike, omogućavala je slobodnije i

leţernije ponašanje kandidata. Duel je, uz prenos nacionalne televizije, trajao sat i po.

Tradicija javnih debata datira od 1960tih godina. Tadašnji potpredsednik Riĉard

Nikson se suoĉavao sa Dţonom Kenedijem. Pobedio je Kenedi zahvaljujući šarmu i

opuštenosti. Mala neopreznost dobija u ovom televizijskom duelu velike razmere i moţe

koštati kandidata pobede. Neki analitiĉari smatraju da je Buš stariji 1992 izgubio

poverenje biraĉa i dvoboj sa Bilom Klintonom zato što je u više navrata nestrpljivo

zagledavao u svoj ĉasovnik. Debate se sada ne prenose u celosti, jer mogu izazvati

apatiĉnost, već samo u nekim delovima. Mediji podstiĉu i intenziviraju kompeticiju.

Interesantno je da je u prvom delu trke Buš MlaĊi bio daleko ispred Gora a kasnije, u

avgustu, Gor ga sustiţe i pretiĉe da bi već u oktobru ova dva ljuta protivnika i

pretendenta na predsedniĉki presto bili izjednaĉeni.

Ali, upravo kad su u poodmakloj fazi izbornog procesa rezultati postali jednaki ili

pribliţno jednaki, izlaze ne videlo neke dobro ĉuvane tajne i zamršenosti izbornog

sistema. Tako su predsedniĉki izbori 2000 u SAD pored lica pokazali i naliĉje ameriĉkog

izbornog sistema i demokratije. Smisao ovog nešto šireg prikaza jednog toka izbora jeste

upravo u tome da pokaţe kako i oni sistemi koji slove kao razvijene ili najrazvijenije

demokratije mogu imati krupnih ne samo sluĉajnih već i konstrukcionih manjkavosti. Ovi

izbori su, u stvari, izneli na svetlost dana one tanje strane izbornog i demokratskog

sistema o kojima javnost nije obraćala dovoljno paţnje, a politiĉka nauka nije za njih

mnogo marila.

D. Izborne manipulacije

Pomenuti izbori, sticajem okolnosti su pokazali još i to da izborni sistem nije

imun na mnoge nepravilnosti, laţiranja, neregularnosti, konfuzije, improvizacije,

manipulacije i haos. Zbrka je dostigla vrhunac, a klupko poĉelo da se odmotava tek posle

odrţanih izbora kad su izborni rezultati prvo saopšteni a zatim povuĉeni i najzad zavisili

264

od glasova samo u jednoj drţavici-Floridi. Treba, svakako, reći da je i pre izbora bilo

poznato ili se pretpostavljalo da će ishod izbora u velikoj meri zavisiti od izbornih

rezultata u Floridi. Po Izbornom zakonu Floride obavezno je ponovno prebrojavanje kad

je razlika manja od 0.5%. Po zakonu, 67 okruga Floride imali su jednu nedelju posle

izbora 7 novembra, to znaĉi da su imali obavezu da do 14og novembra dostave rezultate

glasanja. Za one stanovnike Floride koji su u inostranstvu odreĊen je rok do 17

novembra. Mnogi crni i beli biraĉi protestuju i dokazuju da su na zamršenom izbornom

listiću pogrešno glasali za Bjukenena umesto za ţeljenog kandidata Gora, a neki su u

brzini i zabuni zaokruţivali dva imena i tako se uvrstili u nevaţeće. Zbog takvih propusta

je, po nekim naknadnim proraĉunima, pogrešno dato Bjukenenu oko 25.000 glasova.

Pored toga, bilo je priliĉno i nevaţećih glasova ( 19.120 samo u Palm Biĉu). Ako se ima

u vidu da bez Floride, koja ima 25 elektorskih glasova, i Oregona, sa 7 glasova, Gor

raspolaţe sa 260 a Buš sa 246 elektorskih glasova, to znaĉi da onaj ko pobedi na Floridi

postaje predsednik SAD.

Pre naknadnog prebrojavanja 2.300 glasova stanovnika Floride koji ţive u

inostranstvu uglavnom vojnih lica i ĉlanova njihovih porodica, razlika je u dobijnim

glasovima izmeĊu dva kandidata na Floridi bila svega 941 glas u korist Buša. Buš je

dobio glasove u 30 saveznih drţava uglavnom na konzervativnom srednjem zapadu i na

Jugu dok je Gor bio pobednik u industrijski razvijenim i velikim drţavama Kalifornije i

Njujorka. Uz to, pominjane su i neke greške poput one da biraĉi nisu do kraja probušili

listiće pa ih mašina ne moţe "prepoznati". Ostalo je da nadleţni odluĉe kako da se

postupi u tim sluĉajevima. Predlog da se vrši ponovno prebrojavanje glasova potvrdio je i

javni tuţilac Floride Bob Baterveld. To je bio razlog da Gor ponovo pozove Buša i

povuĉe ĉestitku koju mu je nešto ranije uputio kao pobedniku na izborima.

Demokrati će po kazivanju organizatora kampanje njihove stranke traţili da se

ponovo prebroje i to ruĉno glasovi u reonima Palm Biĉ, Dejd, Brouard i Volusija. Ruĉno

prebrojavanje glasova, koje je predviĊeno i propisima u odreĊenim sluĉajevima, već je

poĉelo u Volusiji, iako su republikanci iz štaba Buša podneli zvaniĉni zahtev federalnom

sudu da spreĉi taj novi potez demokratskog kandidata Gora. Istovremeno, pred drţavni

sud dolazi zahtev demokrata za ponavljanje izbora u okrugu Palm Biĉ. Izborni štab

demokrata je zatraţio od Federalnog istraţnog biroa da ispita izvestan broj glasaĉkih

265

listića podmetnutih u korist predsedniĉkog kandidata, republikanca Buša, u ime

nepostojećih biraĉa u Majamiju. Zvaniĉnici demokrata su tvdili da je na oko 17.000

glasaĉkih listića unapred upisan glas za Buša. To se jedino moţe objasniti

"organizovanom korupcijom", kako su komentarisali demokrati. Neki su ĉak tvrdili da

imaju primerke takvih glasaĉkih listića. Naroĉito je bilo problematiĉno to što su

kvadratići na listiću, koji bi trebali da otpadnu kad ih biraĉi pritisnu i posle tog pritiska

dalje ostajali na listiću tako da se nije mogla jasno utvrditi namera biraĉa.

Nije se tada moglo iskljuĉiti da za Floridom poĊu i druge drţave poput Nju

Meksika, Ajove, Oregona i Viskonsina u kojima je razlika izmeĊu kandidata u dobijenim

glasovima bila veoma mala ili su ustanovljene razne nepravilnosti tokom izbora i

prebrojavanja glasova. U Nju Meksiku razlika izmeĊu dva kandidata je svega 160

glasova. Novije informacije su govorile da se razlika izmeĊu kandidata spustila na 3000

glasova (15 nov. 2000). Ruĉno brojenje glasova je ĉesto prekidano, jer su izborni

zvaniĉnici u 67 izbornih okruga Floride potpuno zbunjeni kontradiktornim presudama

lokalnih i federalnih sudova.

Posle brojnih izbornih peripetija, obnavljanja pojedinih delova izbornog procesa i

menjanja datuma za obavljenje odreĊenih poslova, ponovnog prebrojavanja i ukljuĉivanja

Vrhovnog suda u odluĉivanje, izborni proces se privodio kraju. Valja imati na umu da je

ustavom odreĊen 12 decembar kao rok u kome se mora objaviti ko je osvojio 25

elektorskih glasova na Floridi da bi se 18 decembra mogao sastati Izborni Koledţ i

izabrati Predsednika SAD. Borba se zaoštrava i usled ĉinjenice da neke poluge vlasti drţe

demokrati a neke republikanci. Postojala je mogućnost da jedan kandidat sakupi više

glasova biraĉa, a drugi veći broj elektorskih glasova. Nepoznato je u ameriĉkoj istoriji da

i posle prebrojavanja 99,9% glasova biraĉa ne moţe da se utvrdi pobednik. Ali ni to nije

ĉudno ako se zna da je u toj istoj velikoj zemlji svojevremeno jedan mrtav ĉovek bio

izabran za senatora (Senat u Misuri).

Od oko 100.000.000 biraĉa, rezultati su dali Goru voćstvo od 357.852 u

narodnom glasanju u celoj SAD, ili od 0,4%, što je najtešnji rezultat od kompeticije

Kenedi-Nixon 1960. Ali u elektorskom koledţu Buš je tukao Gora sa 271 prema 267

glasova, najtešnji rezultat od 1876 kad je Hayes tukao Tilden-a sa marginom od jednog

elektorskog glasa. Rezultat je bio tesan i za Kongres.

266

Sopštenjem drţavnog sekretara Floride Ketrin Haris od 26 novembra potvrĊeno je

da je republikanski predsedniĉki kakdidat osvojio 25 elektorskih glasova na Floridi. To

je prva zvaniĉna potvrda pobede Buša na izborima za 43 predsednika SAD. Bilo je i na to

primedaba od strane Demokratske partije, ali je ubrzo došao kraj ovom izbornom

maratonu.

Zbog svega toga mnogi smatraju da je izborni sistem SAD "neadekvatan i

zastareo". Londonski "Tajms" je nazvao "parodijom demokratije" izborni sistem koji

dozvoljava anomaliju da kandidat s najvećim brojem glasova, izgubi od protivnika, koji,

igrom posredniĉkih mehanizama, obezbedi najviše glasova elektora. To se desilo prvi put

od 1888. U stvari, poznat je već pomenuti i sliĉan sluĉaj iz izbora 1876. Ovakvu dramu,

prema nemaĉkom "Veltu", nije moguće videti ni u Uzbekistanu.

Moglo se oĉekivati da će posledice i recidivi takvog dogaĊaj isplivati na površinu

i povlaĉiti se i posle njihovog formalnog okonĉanja. Tako se već posle pola godine

oglašava Komisija za graĊanska prava SAD ( u sastavu ĉetiri demokrate, tri nezavisna i

jedan republikanac ), koja u svom izveštaju od 167 strana istiĉe da su izbori na Floridi, u

kojima je odluĉen ishod novembarske izborne trke, obeleţeni "nepravdama,

nesposobnošću i neefikasnošću", kako je objavljno u "Vašington postu". Najviše su nefer

uslovima bili pogoĊeni biraĉi iz redova manjinskih zajednica, pogotovo Afro-

Amerikanci, jer su bili lišeni odgovarajuće pomoći i priprema za korišćenje nove

tehnologije glasanja. Tako se desilo da 54% poništenih listića budu crnaĉki, dok

itovremeno crni biraĉi ĉine 11% glasaĉkog tela na Floridi. U izveštaju se kritikuju najviši

drţavnici Floride, pre svega guverner Dţeb Buš, stric sadašnjeg predsednika, i drţavni

sekretar Ketrin Heris što su dopustili nejednak tretman biraĉa, ali nemaju dokaza da je

sve to raĊeno s namerom da se favorizuje jedan kandidat.

Ovakav dogaĊaj odnosno sluĉaj je znaĉajan i interesantan zato što se dešava ili

obelodanjuje u zemlji u kojoj su formirani štabovi nadzornika i kontrolora ĉiji je cilj bio

da motre i ispravljaju izborne greške i manjkavosti u drugim zemljama prema kalupu i

principima ameriĉke izborne demokratske ĉistote. Sad se javljaju mnogi kritiĉari sa

tvrdnjama da ameriĉki sistem zaostaje za mnogim drugim. Indijski analitiĉari ukazuju

kako bi Amerikanci imali šta da nauĉe od indijskog izbornog sistema, a ne mali broj

afriĉkih komentatora vide u ameriĉkim predsedniĉkim izborima "jake argumente lošim

267

liderima i diktatorima u Africi". Predsednik ruske Centralne izborne komisije Aleksandar

Vešnjakov bi mogao da promeni razlog svoje posete Americi na dan izbora 7 novembra

2000: umesto da tamo ide u svojstvu posmatraĉa da bi se "upoznao sa ameriĉkim

iskustvom organizovanja predsedniĉkih izbora", kako je sam izjavio pred odlazak ruskoj

televiziji ORT, on bi mogao i da ponešto iz prakse svoje zemlje plasira organizatorima

izbora u SAD. Ovo utoliko više što mnogi njegovi uĉeni zemljaci, odnosno poznavaoci

izbora, doduše sa izvesnim zakašnjenjem, tvrde da je ruski izborni metod jednostavniji i

demokratskiji od ameriĉkog.

Situacija je bila priliĉno paradoksalna i sa one druge ekonomsko-socijalne strane.

Demokrati su izgubili izbore u vreme kad je slika njihove ekonomske politike pokazivala

znaĉajan napredak. Relevantni pokazatelji su upućivali na povoljnu ne samo ekonomsku

već i socijalnu situaciju. Indeksi raspoloţenja su beleţili znake ĉvrstog rasta, smanjenje

federalnog deficita, porast potrošaĉkog poverenja, najniţi indeks bede ( kombinovanje

nezaposlenosti i inflacije) za trideset godina, otvaranje više od više od 20 miliona novih

radnih mesta otkad je Klinton došao na vlast i dobar period ekonomije. To je dovelo do

spekulacija da je revolucija u informacionim i komunikacionim tehnologijama povećala

produktivnost i da je nova ekonomija srušila stara pravila. To je ĉesto nazivano

digitalnom ekonomijom.198

Zajedno s tim isticala se jedna nova orijentacija koja je trebala da da i novi imidţ

politici Klintona i njegovog kandidata na predstojećim izborima. On je strategijski

smerao ka više umerenom odnosno centristiĉkom karakteru trećeg-puta ( "moderate

third-way centre ground) i tako ţeleo da stekne pristalice meĊu umerenim

republikancima. Fokusirajući svoj populistiĉki apel više na tradicionalne liberalne osnove

on je isticao da partija treba da vodi kampanju za radne porodice. To je produţio u

nekom smislu i Gor. Gor je time konsolidovao svoju bazu (protiv Nejderovog izazova) ali

je izgubio neke umerene republikance. Izbori su proizveli donekle veću partijsku

polarizaciju ĉak i pre rezultata sa Floride. Na pitanje što je vaţnije: program ili liĉnost, 55

onih koji su za Gora je odgoorilo problemi, a u sluĉaju opredeljenja za Buša, 62% je

198

Vidi: US Department of Commerce, The Emerging of Digital Economy, US Department of Commerce,

Washington DC, 1999.

268

odgovorilo da su vaţniji liĉni kvaliteti. Za Gora je reĉeno da razume probleme, da se

stara o narodu, a za Buša da je ĉastan, poverljiv i jak lider.

Moglo bi se generalno reći da politiĉka kampanja sadrţi u novije vreme sve više

markentiškog duha i sastojaka. Kao što odreĊene korporacije prodaju svoje proizvode,

kaţu neki analitiĉari, tako i politiĉari prodaju ideje, i još više, prodaju sebe ameriĉkom

narodu i pokušavaju da ga ubede da sledi njihovo voćstvo.199

U tome mu pomaţu

profesionalni marketinški istraţivaĉi (nazivani pollster in politics) da izabere teme i

pravce politike koje bi izneo na svojoj prodajnoj tezgi (his sales pitch); specijalisti za

reklame koji usmeravaju komercijalnu stranu; neposredni marketinški eksperti koji mu

pomaţu da otkrije ili nanišani svoj auditorijum i tamo uputi poruku; i njegovi prodajni

predstavnici koji putuju i govore u medijima i promovišu njegovu agendu.

Ĉini se da se brzo prelazi put od Eelektronskog izborovanja" ( "Electronic

Electioneering") do "elektroniĉnog upravljanja" ( "Electronic Governing"). Elektronsko

upravljanje je nesumnjivo nova snaga u politici danas. Ono poĉiva na korišćenju

najnovije marketinške tehnologije koja je prethodno korišćena u ranijoj predsedniĉkoj

kampanji a kasnije (1996) je inkorporirana u dnevnu vladavinu Predsednika.200

Ta

tehnologija je bila korišćena od novih brokera vlasti (power-brokers) u politici kao što su

razgovori struĉnjaka preko radia, mediji i stotina specijalnih konsultanata (spindoctors-

slang za konsultante) i drugih konsultanata koji reprezentuju brojne interesne grupe.

Mnogi istiĉu da je danas nemoguće pobediti bez marketinške orijentacije bilo za vreme

kampanje bilo posle zaposedanja funkcije. Marketing se ĉesto opisuje kao proces

razmene izmeĊu kupca i prodavca, gde kupac zamenuje novac za prodavĉeve proizvode i

usluge. Primenjeno na politiku to znaĉi da politiĉar prodaje voćstvo odnosno politiku

koju zastupa i viziju o razvoju zemlje za glasove graĊana. Moţe se reći da su sposobni

oni marketeri koji uspevaju da repozicioniraju ideje, odgovarajući tako na konstantno

menjajuće trţišne uslove i reformulišu strategije u komunikaciji njegovih poruka sa

ameriĉkim narodom. Toga nije bilo u administracijama pre Klintona. Valja imati na umu

da uspešan marketing ne sadrţi samo sposobnost proste identifikacije potreba, već i

199

B. I. Newman, The Marketing of the President; Political Marketing as Campaigne

Strategies, Sage, 1994. 200

B. I. Newman, "The Role of Marketing in Americaan Politics". Annual Conference of

Political Studies Assotiation of the United Kindom, University of Glasgow, 1996.

269

sposobnost da se predvide i buduće potrebe. U sferi politike on otkriva ili predviĊa

potrebe i ţelje graĊana koje mogu da budu voĊene emocijama ili racionalnim razlozima.

6. Faktori opredeljenja biraĉa

Kad je reĉ o karakteru biraĉkog tela, moţe se uslovno prihvatiti konstatacija da je

struktura biraĉkog tela relativno stabilna201

, uz dopunu da je ona ranije bila nešto

stabilnija nego u novije vreme. Brojni i razliĉiti faktori utiĉu na aktivnost i opredeljenje

biraĉa. Tu pre svega treba pomenuti socijalno-ekonomski poloţaj, obrazovanje, uzrast,

pripadnost nekoj politiĉkoj partiji ili grupi. Biraĉi sa višim i bolje stojećim socijalnim

statusom i višim prihodima, sa višim obrazovanjem i stariji znatno više participiraju od

onih koji u svemu tome stoje na niţoj stepenici. Uz to, sve te prvopomenute kategorije

graĊana odnosno biraĉa u većoj meri se opredeljuju za Republikansku, a siromašniji

odnosno pripadnici "niţih klasa" za Demokratsku partiju. Još je Charles Beard tvrdio da

je "centar gravitacije bogatstva na republikanskoj strani, a centar gravitacije siromaštva

na demokratskoj strani". Kasnije su ovu tezu o bliskoj povezanosti klasnog odnosno

društveno-ekonomskog poloţaja i partijskog opredeljenja pronosili i dalje temeljili brojni

autori od Key-a do Lipseta. Jedna grupa istraţivaĉa je procenila da se oko 44%

biznismena i slobodnih profesija i samo 13% šefova korporacija opredeljuje za

demokrate, dok isto opredeljenje pokazuje 53% sluţbenika, 57% manuelnih radnika.202

No, takoĊe treba reći da nijedna od glavnih partija nema puni monopol podrške

veće ameriĉke ekonomsko-socijalne grupe. Drugim reĉima, iako znaĉajna, klasna

pripadnost nije apsolutno primarna determinanta u opredeljenju biraĉa, jer obe partije

imaju pripadnike razliĉitih klasa. Stoga ni Merriam i Gosnel nisu daleko od istine kad

tvrde da su klasne razlike u SAD manje ukorenjene nego u drugim zemljama.203

Moţda

svemu tome znatno doprinosi priliĉno velika uzdrţanost srednje klase ili srednjih slojeva

prema radikalnim zahtevima i zahvatima.

201

F. I., Greenstein, The American Party System and the American People, New Jersey,

1963. p 23. 202

R. E., Wolfinger-M. Shapiro-F. I. Greenstein, Dynamics of American Politics,

Englewood Cliffs, New Yersey, 1976. p.139 203

Ch. E. Merriam-H. F. Gosnell, The American Party System, New York, 1950, p. 86.

270

Pored socijalno-ekonomskih i klasnih faktora valja pomenuti zajedniĉko rasno i

nacionalno poreklo odnosno pripadnost. Anglosaksonci su ĉešće republikanci od ostalih

Amerikanaca istog klasnog poloţaja. Irski katolici, Italijani i potomci Slovena ĉešće

glasaju za Demokratsku partiju nego Skandinavci, Britanci i Nemci. Ameriĉki Crnci u

75-80% glasaju za demokrate.

Treće, danas jedan od najznaĉajnijih faktora opredeljenja jesu predstave i stavovi

o mestu i smerovima politike Amerike u savremenom svetu i spoljnoj politici. Moţda

spoljna politika stoji na prvom mestu u determinisanju volje biraĉa. U svemu tome ima

mnogo paradoksalnosti i ĉudnog ponašanja velikog dela populacije. Kako je moguće

objasniti pobedu po drugi put (2004.) ĐţorĊţa Buša mlaĊeg koji je svojom politikom

oslanjanja na silu, promenu ureĊenja drugih drţava, ignorisanje meĊunarodnih

organizacija, legalizaciju preventivnog napada i rata, u zemlji koja se smatra uzorom i

propovednikom demokratije u savremenom svetu. Iako tesna, ova Bušova pobeda

svedoĉi ne samo o znatnoj snazi konzervativnog, religioznog pa i onog ratobornog i

bogatijeg dela Amerike, već i o znatnoj koliĉini straha velikog dela populacije od brojnih

vidova novijeg zla posebno terorizma, kome se moţe stati na put jedino odluĉnom

politikom voćstva. U tome moţda treba traţiti razloge većinske Amerike za nekom

vrstom novog mesije makar on bio u licu Dţordţa Buša mlaĊeg. Ovoga puta neće biti

kohabitacije ( uslovno reĉeno) glavnih branši vlasti, jer konzervativci imaju većinu u oba

doma, niti će biti personalnih prepreka za Predsednika u Vrhovnom sudu.

Ĉetvrto, veliki uticaj u opredeljenju biraĉa ima religijska pripadnost. Katolici su

za 10-15% više demokrati od protestanata. Peti faktor je zajedniĉko zanimanje. Šesto, ne

treba zaboraviti pripadnost odreĊenoj partji. Sedmo, mnogi istiĉu regiju odnosno mesto

stanovanja. Osmo, veliko prostranstvo i mobilnost graĊana takoĊe mogu uticati na

opredeljenje biraĉa. Deveto, neki autori navode "inerciju" kao faktor koji utiĉe na

stabilizaciju partijskih preferencija. Znaĉaj inercije se potencira posebno zbog toga što,

kako istiĉu neki autori, "politika nije fundamentaalna i kontinuirana preokupaacija većine

Amerikanaca".204

Najzad, ne treba zanemariti ni faktor starosti. Stariji u većoj meri

glasaju za demokrate.

204

R. E. Wolfinger-M. Shapiro-F. I. Greenstein, Dynamics., Op.cit.p.137

271

Treba, svakako, reći da se od 1960tih primećuje porast "nezavisnih" biraĉa. Po

nekim procenaama oni ĉine jednu ĉetvrtinu glasaĉa. Interesantno je da je ovaj profil

biraĉa karakteristiĉan za belu populaciju mlaĊu od 30 godina. Pripadnici ove "grupacije"

nisu mnogo vezani za tradiciju i poreklo i nije retko da oni u istim izborima glasaju za

kandidate razliĉitih partija.205

Ne bi se moglo reći da su nezavisni biraĉi ljudi niţeg

znanja, manjeg interseovanja ili slabijeg informisanja i slabijeg prosuĊivaanja elementata

nacionalne politike, kako su to neki autori ranije pretpostavljali.206

U novije vreme

"nezavisni" se regrutuju iz viših, obrazovanijih i informisanih krugova, ali su manje

zainteresovani za rezultate izbora. To što su nezainteresovani ili manje zainteresovani za

rezultate izbora ne znaĉi da su nezainteresovani za politiku. To moţe biti rezultat

odreĊenog politiĉkog nezadovoljstva politiĉkim zbivanjima i procesima.207

Serija

dogaĊaja toga vremena (1960tih i 1970tih) bacala je senku i sumnju na osnovne ameriĉke

institucije koje nisu u stanju da budu okvir ili faktori oĉekivanog razvoja.

Tako su i partije kao politiĉke institucije katkad zaobilaţene upravo na njihovom

rodnom tlu-izborima. Neki predsedniĉki kandidati, poput Johnson-a ili Nixon-a su u

voĊenju predsedniĉke kampanje zaobilazlili svoje formalne partijske strukture i veliki

deo izbornih priprema poverili posebno formiranim organizacijama za te svrhe. "Protestni

marševi, graĊanska neposlušnost i masovne demonstracije, kaţe Pomper, postali su novi i

prihvaćeni metodi politiĉke akcije".208

Ova pojava, naravno, moţe se razliĉito tumaĉiti.

Neki će smatrati, kako smo već videli, da je to rezultat neznanja ili neobaveštenosti.

Drugi, će, obrnuto, isticati da je to rezultat izvesnog politiĉkog sazrevanja. Treći će to

tretirati kao znak ili rezultat procesa modernizacije. Tako Pomper istiĉe da se politiĉka

modernizacija manifestuje u ĉetiri toka: "rastućoj politiĉkoj participaciji, menjanju

tradicionalnih struktura vlasti, nacionalnoj integraciji i porastu ideologije".209

Tu svakako

205

H. L., LeBlanc-M. B. Merrin, "Independent, Issue Partisanship and the Decline of

Party", American Political Quarterly. Vol.7. No. 2. Apr.1979. 206

A.Campbell at all., The American Voter, New York, John Wiley and Sons, Inc.,

1960. p.143. 207

N. H. Nie-S. Verba-J. R. Petrocik, The Changing Americaan Voter. Cambridge,

Massachusetts, 1976. 208

G. M. Pomper, Voter's Choice. Varieties of American Electoral Behavior. New York,

1975, p. 3. 209

G. M. Pomper, Voter's Choice...Op.cit. p. 14.

272

treba imati u vidu da porast broja nezavisnih biraĉa koincidira sa opadanjem privrţenosti

biraĉa odreĊenim partijama. To se moţe videti iz proste ĉinjenice da postotak "ĉvrstih"

privrţenika partije u 1964 nije bio niţi od 35%, dok je 1970tih on pao na 27% do 24% od

ukupnog broja biraĉa. Po nekim istraţivanjima iz 1974 jedan od ĉetiri Amerikanca

smatrao se "jakim" privrţenikom partije dok su 38% ĉinili nezavisni.210

Ovaj pad

privrţenosti odnosno lojalnosti politiĉkoj partiji neki tretiraju kao najveću promenu u

zadnje dve decenije (pre 1970)211

pa i kao jednu od najdubljih promena u posleratnoj

ameriĉkoj politici.212

Postavlja se pitanje da li opadanje lojalnosti partijama i porast nezavisnih glasaĉa

ugroţavaju opstanak ameriĉkih partija. I ovde kao i o nizu drugih pitanja postoje razliĉita

gledanja. Jedni smatraju da nema razloga za uzbuĊenja jer takve pojave neće bitnije

narušiti postojeći partijski sistem. Drugi tvrde sasvim suprotno. Oni smatraju da je reĉ o

"išĉezavanju partija".213

Zatupnici teze o "išĉezavanju partija" smatraju da nastaje vreme

kad partije više neće moći da vrše funkcije koje su neophodne za za povezivanje biraĉa i

partije. To nastaje onda kad partije više ne budu u stanju da kontrolišu ekonomaki sistem

u interesu naroda i integrišu stanovništvo u politiĉki sistem. Treća interpretacija smatra

da te pojave ne vode "išĉezavaanju" partija, ali da je potrebno preduzeti neke reforme

partija i partijskog sistema. Oni smtraju da bi tradicionalne ameriĉke partije trebalo

zameniti novim partijaskim oblicima koji bi bili u stanju da se prilagode novim

uslovima.214

Niemi i Weisberg istiĉu da su ranije partije bile u funkciji integracije, jer su

komunikacije bile slabe. U savremenim uslovima kvalitativnih i revolucionarnih promena

u komunikacijama i mas-medijima iz osnova se promenila i tehnologija kampanje. U

moru tih promena jedino je partijska struktura ostala nepromenjena i stoga

nefunkcionalna. Drugim reĉima, svet u kome su se formirale ameriĉke partije više ne

210

N. H. Nie_S. Verba-J. R. Petrocik, Op.cit. p. 49. 211

N. H. Nie-S. Verba-J. R. Petrocik, Op. cit. p. 47. 212

P. R. Abramson, "Generaational Change and the Decline of Party Identification in

America:1952-1974". The American Political Science Review, June 1976. No. 2. p.469. 213

W. D. Burnham, Critical Election and the Mainsprings of American Politics, New

York, 1970. 214

R. G. Niemi-H. F. Weisberg, Are Parties Becomingng Irrelevant, u Controversies in

American Voting Behavior, San Francisco, 1976,p.421.

273

postoji. Slabljenje partijske identifikacije oni objašnjavaju preosetljivošću biraĉa na

odreĊene izbore u kojima su partije nominirale nepopularne kandidate.

Treba ipak reći da neke pojave ili fakte nije jednostavno osvetliti ili rastumaĉiti

jasno i u pravom svetlu. U pojave koje je lakše konstatovati nego interpretirati spada i

apstinencija. Nije stoga sluĉajno što postoje znatne razlike u njihovom tumaĉenju. Jedni

smatraju da je reĉ o manjkavosti sistema i demokratije, a drugi je uzimaju kao izraz

"zadovoljstva s drţavnim poslovima".215

Bez obzira na motive, poslednje izborne reforme su još više komplikovale

izborni sistem, namnoţile broj politiĉkih akcionih komiteta (kojih je u vreme pomenutih

izbora bilo 2.551) i pasivizirale jedan broj graĊana zbog veštine koja se traţi u izbornim

kampanjama. Iskustvo je pokazalo da su partije koje su najviše trošile u predsedniĉkim

kampanjama poslednjih dvadeset godina imale i najviše uspeha: biraĉko telo se

opredeljivalo za njihove kandidate. Podaci pokazuju da su konzervativci više trošili od

demokrata i da 75% ukupnih prihoda odlazi na politiĉke akcione komitete.216

U celini gledano, iako znaĉajni, izbori su ograniĉeno sredstvo participacije za

odreĊene kategorije stanovništva. Dva su glavna razloga za to. Prvo, u velikoj izbornoj

trci i kompeticiji ĉesto izostaju veliki problemi društva i izbori ne daju mogućnost izbora

alternative ili programske orijentacije koja bi se bitnije razlikovala od utvrĊenog pravca

strategijskog razvoja. Izbori su, drugim reĉima, orijentisani više na izbor odreĊenih

liĉnosti nego odreĊene orijentacije. "Biranje izmeĊu kandidata, zakljuĉuje jedna grupa

poznavalaca i istraţivaĉa izbora, je najvaţnija politiĉka odluka koju donosi proseĉna

individua. Ona je deo nacionalne mitologije prema kojoj Amerikanci glasaju za kandidata

a ne za partiju".217

Sve to znatno suţava ili onemogućava bila kakvu mogućnost optiranja.

Birati se moţe samo jelo koje je na jelovniku, koje je pripremljeno u kuhinji postojećeg

ekonomsko-politiĉkog establišmenta.

Drugo, treba imati u vidu i veliki broj apstinenata. Na poslednjim predsedniĉkim

izborima je glasalo oko 50-60% biraĉa a na kongresnim izborima ĉak i ispod 40%.

Istovrmeno, valja imati u vidu da taj trend nije nikakva novost. Opadanje u izlaznosti

215

J. MacGregor Burns, Op. cit. p. 194. 216

Alexander, H.N., Finansing the 1980 Election, Lexington, 1983. 217

R. E. Wolfinger-M. Shapiro-F. I. Greenstein, Dynamics of American Politics,

Englewood Cliffs, New Jersey, 1976, p. 132.

274

biraĉa u predsedniĉkim izborima se javlja u duţem vremenskom rasponu: od 77% u

1876-1900 na 60% u 1932-1960.218

a u vreme Buša i Klintona na oko polovine biraĉki

sposobnog stanovništva.219

MeĊu apstinentima najveći broj je iz redova siromašnih

slojeva, crnaca, mladih farmera i ţena. Paradoksalno je da se to dešava upravo u vreme

skidanja odreĊenih barijera za participaciju putem uklanjanja rasistiĉkih zakona,

povećanog obrazovanja i olakšane registracije.

Obiĉno se za to navode sledeći razlozi. Prva grupa razloga stoji u individualnim

osobinama biraĉa poput ograniĉenog informisanja, nezainteresovanosti i alijenacije ili

osećanja politiĉke nemoći ili uverenje da se ne moţe uticati na bilo kakve promene.

Drugu grupu razloga neki vide u manjkavosti partija i partijskog sistema i drugih faktora

mobilizacije biraĉa kojima dominiraju odreĊeni sklopovi moći. Dominirane "velikim

biznisom", dve glavne, praktiĉno jedine, partije ne pruţaju pogodan okvir za izbor

adekvatne alternative za veliki broj graĊana.220

Drugim reĉima, apstinencija velikog dela biraĉa nije rezultat njihove apatiĉnosti

prema politici već, kako je jedan broj istraţivaĉa istakao, apatiĉnosti ameriĉke politike

prema njima. Iako milijarder, kandidat Pero je dobro izrazio deo razloga za

nezadovoljstvo i time uzrokovanu apatiĉnost biraĉa, prekorom da nije vaţno ko vlada-

demokrati ili republikanci ako stanje i dalje ostaje kao što je sada: "Zdravstvena zaštita,

briga o deci, socijalno osiguranje, socijalno staranje-bingo! Ništa od toga ne štima, kaţe

Pero. Ĉetiri puta nula daju nulu. U sportu, u takvim situacijama trener dobija otkaz".

Osećanje i procena da je potrebna reforma bio je razlog izlaska Peroa na izbore i ideje o

osnivanju partije reforme. Treća partija je, po mišljenju njenog utemeljivaĉa, trebala da

bude šok terapija u dvopartijskom sistemu. Ostaje, naravno pitanje i zagonetka da li je to

bila iskrena namera Peroa ili samo naĉin pravdanja svog politiĉkog nastupa i svoje ţelje

da doĊe na politiĉki presto. Objektivno gledano, nema nekih posebnih razloga da se

veruje da je ovaj "treći" kandidat imao neke radikalno drukĉije namere od dva glavna

218

M. E. McGerr, The Decline of Popular Politics: The American North, 1865-1928.

New York, Oxford University Press, 1986. 219

F. F. Piven-R.A.Cloward, Whay Americans Don't Vote, New York, Pantheon, 1988. 220

W. D. Burnham, "Theory and Voting Research: Some Reflections on Converse's

Change in the American Electorate", American Political Science Review, Sept. 1974.

Vol.68.

275

rivala. A i opšti kontekst i neumoljive "makaze" dvopartizma ne dozvoljavaju neka veća

"anti-sistemska" ostupanja. Tako je i ovaj po malo ekstravagantni kandidat i pored

poĉetnog uzleta na izborima 1992 (saakupio 20.000.000 biraĉa) već na sledećim izborima

1996 u jednoj fazi izborne trke malaksao i prikljuĉio se jednoj od dva velika izborna

takmaca.

Treću grupu razloga neki nalaze u institucionalnim osobinama i ograniĉenjima za

izbornu participaciju poput zasićenosti ĉestim izborima ili okolnosti da se upis u biraĉki

spisak vrši znatno ranije od dana odrţavanja izbora i tada je i interes za izbore mnogo

niţi. Ĉetvrti nalaze razloge za nizak procenat biraĉa na izborima u ĉinjenici da je

ameriĉka politika prvenstveno orijentisana prema interesu ekonomskih elita i poklanja

ograniĉenu paţnju problemima defavorizovanih slojeva posebno Crnaca i industrijske

radniĉke klase.221

Na kraju, valjalo bi, bar ukratko, nešto reći o istraţivanjima javnog menja. Moţe

izgledati pomalo ĉudno da i pored napretka u razvoju metoda, tehnike i brojnosti

izbornih analitiĉara, postoje toliki promašaji u izbornim predviĊanjima renomiranih

istraţivaĉkih kuća. PredviĊanja izbornih rezultata su omašila u sva tri izborna ciklusa u

potonjim izborima.

Na predsedniĉkim izborima 2000 istraţivaĉi su, lavirajući izmeĊu razliĉitih kandidata,

prvo davali pobedu Ala Goru, zatim Bušu, pa onda izraĉunali da je ishod neizvestan

ĉemu je usledilo dobrojavanje glasova i najzad epilog pred sudom. Na sledećim

parlamentarnim izborima 2002 i predsedniĉkim 2004 grešeke prognozera izbornih

rezultata su ponovljene. Sa poznatim agencijama za istraţivanje javnog mnenja povodili

su se i mas-mediji. Stvoren je i moćni mas medijski "pentagon" ili nešto blaţe reĉeno

"Glasaĉki servis vesti" kao konzorcijum od pet najvećih televizijskih mreţa i novinske

agencije, sa renomiranim struĉnjacima koji je trebao da opipava puls javnosti i sriĉe

preliminarne, po pretpostavci, verodostojne prognoze. Posle poraza pomenuti Glasaĉki

servis je rasformiran, a umesto njega formiran je novi pod imenom "Nacionalno izborno

istraţivanje", ali je i on prošao kao i njegov prethodnik. Pri tome, ne treba zaboraviti da je

u taj sistem istraţivanja biraĉke volje (2004) uloţeno deset miliona dolara. Ono što se

nesumnivo moţe reći jeste sledeće: jedan od glavnih razloga za ove promašaje

221

F. F. Piven-R. A. Cloward, Why Americans Don't Vote. New York, Pantheon, 1988.

276

istraţivaĉkih i masmedijskih kuća treba traţiti u njihovoj pristrasnosti i nastojanje da

ishitrenim i prvim vestima o tako osetljivim stvarima povećaju svoje tiraţe odnosno

gledanost i slušanost. Ovim se ne ţeli reći da su istraţivanja javnog mnenja besmislena

ili generalno pogrešna, već više upozoriti da i ona mogu imati neka ograniĉenja koja u

ţivom politiĉkom procesu dolaze sa razliĉitih strana. Uz to treba reći, sa su mnoga od

istaţivanja izbornog ponašanja i rezultata izbora davali taĉne ili pribliţno taĉne izborne

prognoze.

IV. PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

Politiĉki sistem SAD je relativno stabilan dvopartijski sistem. Dve osnovne partije

su Republikanska i Demokratska. Iako se moţe govoriti, još od najranijih dana ameriĉke

federacije, o nekoj vrsti partija i dvopartizma, s obzirom na Dţefersonove anifederaliste

(zastupnici jake centrale vlasti koji su dolazili iz industrijskih i trgovaĉkih krugova

severa), moderne partije su stvorene tek u drugoj polovini 19. veka.

1. Geneza politiĉkih partija

Ameriĉke politiĉke partije su nastale sticajem niza okolnosti sredinom

devetnaestog veka. Od tih okolnosti valja pre svega pomenuti dublju diferencijaaciju

socijalne strukture na veće i moćnije grupacije koje su dobile aspiracije da uĉestvuju u

upravljanju društvenim poslovima. Drugi vaţan faktor u nastajanju politiĉkih partija treba

videti u buĊenju javnog mnenja i idejama suverenosti naroda odnosno prava naroda i

ljudi da uĉestvuju u procesu odluĉivanja makar to bilo i samo putem pristanka. Najzad,

meĊu razloge treba pomenuti i razvijena sredstva komunikacija koja su širili mogućnosti

povezivanja ljudi u veće teritorijalne i funkcionalne agregate odnosno celine.

Proces formiranja i dalji razvoj partija nije mogla zaustaviti ni velika odbojnost

prema njima "oceva osnivaĉa" ukljuĉujući i George-a Vashingtona kao prvog

Predsednika SAD. Oni, kao i niz kasnijih politiĉkih poslenika, su smatrali da su politiĉke

partije kao frakcije snaţan faktor dezintegracije društva i nacije. Interesantno je i donekle

paradoksalno da je meĊu protivnicima partija bio i osnivaĉ Demokraatske partije Andrew

Jackson. On je u jednom pismu Monroe-u (1816) upozoraavao da "svako biranje partije i

razvijanje partijskog osećanja treba izbegavati. Sad je vreme da iskorenimo neman u vidu

partijskog duha".222

Ova opasnost je u to vreme naglašavana, ĉini se, sasvim razumljivo,

222

J. Parton, The Life of Andrew Jackson, 3.vol. New York, 1960. p. 362

277

ako se ima u vidu da je to formativni period ameriĉke nacije i drţave i da je upravo

jedinstvo u takvim okolnostima vaţilo kao osnovna ili jedna od osnovnih vrednosti. U

novije vreme, partije se tretiraju kao bitan sastojak demokratizacije vlasti i

demokratije.223

Ekonomski razvoj društva, sve veća socijalna diferencijacija i podela rada, a s

njima sve veće razlike u interesima i zahtevima osnovnih socijalnih grupacija, traţili su i

svoju politiĉku artikulaciju. Valja imati u vidu da je proto-partijsko seme posejano još u

vreme stvaranjaa SAD. Još u to vreme jasno su se nazirale dve osnovne suprotstavljene

politiĉke grupaacije: jedna, poznata kao federalistiĉka, na ĉelu sa Hamiltonom, koja je

predstavljala interese manufakturne industrije, trgovine i banaka sa velikim projektima u

sferi brodogradnje i pledirala za moćnom centralistiĉkom drţavom, i druga

antifederalistiĉkaa ili republikanska na ĉelu sa Thomas-om Jeffersono-om, koja je

predstavljala poljoprivredu i seljaštvo Juga i traţila veća prava i autonomiju drţava, u

sklopu saveza, naravno. Treba, svakako, reći da su zahtevi juţnjaka bili ne samo zahtevi i

interesi zemljoradnika, plantaţera i sitnih trgovaca, već i robovlasnika. Tokvilj je podelu

na federaliste i antifederaliste odnosno republikance shvatao kao prirodnu stvar ili samo

produţenje u novim uslovima one situacije u kojoj postoje "dva mišljenja koja su stara

kao i svet i koja su se neprestano sretala u razliĉitim oblicima i pod razliĉitim imenima u

svim slobodnim zajednicama, jedno je teţilo ograniĉiti, a drugo neograniĉeno proširiti

vlast naroda".224

Ova podela i polarizacija na dve grupacije, indutrijski sever i

poljoprivredni jug odnosno dve moćne grupe industrijalaca severa i plantaţera juga s

kraja 18 i poĉetka 19 veka nisu još imali organizovane politiĉke institucije odnosno

organizacije, ideologiju i programe te se stoga i ne moţe govoriti o njima kao o

politiĉkim partijama.

Tome, naravno, treba dodati ograniĉeno biraĉko pravo. Treba imati u vidu da se

partije stvaraju u uslovima globalnih polarizacija i proširenog biraĉkog prava kad

razliĉite formacije društva imaju mogućnost artikulacije svoje politiĉke pozicije. Tek u

takvim uslovima stvaraju se šire politiĉke agregacije sa svojim regionalnim i politiĉkim

223

H. A. Bone, American Politics and the Party System, New York, 1955, p. 274. 224

A. de Tocgueville, Democracy in America, New York, 1956, p. 88

278

zahtevima, projektima225

i liderima : severo-istok sa Danielom Websterom, Zapad sa

Henry Clay-om i J. Q. Adamsom, a jug sa Jug Crawfordom i J.C. Calhounom. Veliki

projekt tzv. "ameriĉkog sistema" Henry Clay-a je predviĊao da SAD treba da same

zadovoljavaju sve svoje potrebe, pri ĉemu bi istok i sever proizvodili industrijske

proizvode i time snabdevali jug i zapad, a jug svojom poljoprivrednim proizvodima

snabdevao istok. Ova podela rada zahtevala je i odreĊeni razvoj komunikacija i trgovine.

Savezi koji su se pravili oko J.Q.Adamsa i H. Clay-a nazivani su Nacionalni republikanci

koji su tridesetih godina 19 veka promenili ime u Vigovce.

U kontrapoziciji toj grupaciji, stvorena je Demokratska partija pod voćstvom

Andrew-a Jackson-a. Demokratska partija je bila vrlo heterogenog sastava i obuhvatala

širok raspon slojeva od plantaţera i sitnijih zapadnih farmera do sitnih trgovaca i

nadniĉara. Ova skupina se oštro suprotstavljala monopolima i već najvljenoj dominaciji

velikih monopola severo-istoka. Problem ropstva postaje jedno od kljuĉnih pitanja toga

perioda. O tome su postojala razliĉita mišljenja od onih koji su smatrali da ga treba

zabraniti do onih koji su na njega gledali blagonaklono i smatrali da ga ĉak treba šire

praktikovati. Do povezivanja industrijalaca i agrarnih proizvoĊaĉa sa severa i naprednih

pristalica partije vigovaca u Republikansku partiju došlo je 1854. Tada je i osnovana

nova Republikanska partija. Izbori od 1860 na kojima je Linkoln bio na listi

Republikanaca podelili su zemlju na Jug i Sever, na Demokratsku i Republikansku partiju

za zaštitu industrije i ljudske slobode.

2. Funkcije partija

Ameriĉke partije se dobrim delom razlikuju od partija u drugim razvijenim

zemljama. Pre svega, valja naglasiti da Ustav SAD ne tretira politiĉke partije. U tom

formalnom smislu, moglo bi se reći da su partije u SAD ekstra-ustavna kategorija. Uz to,

partije su labave organizacije bez ĉvrste rigidne hijerarhije kakvu je moguće naći u

evropskim partijama. Valja pomenuti da je u organizacionoj strukturi presudan nivo

drţavica a ne federalni nivo partija. Ali, bez obzira na razlike izmeĊu ameriĉkih i

evropskih partije, ove prve imaju znaĉajne funkcije, a mnoge od tih funkcija liĉe na one

koje je moguće naći u drugim razvijenim zemljama. Ovde će biti istaknute samo neke od

osnovnih funkcija partija.

Prvo, valja pomenuti ideološku funkciju partija, uprkos mnogih mišljenja o kraju

ideologije koji je zahvatio i partije. Partije na neposredan ili posredan naĉin proponiraju,

225

W. Binkley, American Political Parties. Their National History. New York, 1959. p.

18.

279

pritvrĊuju i štite postojeći liberalni odnosno neoliberalni poredak i odnos snaga u tom

poretku. One svojim prisustvom i odgovarajućim delovanjem, dobrim delom

popunjavaju politiĉki prostor i tako spreĉavaju pojavu drugih tipova partija, posebno

rigidnih autoritarnih partija i partijskih sistema. Svojom labavom strukturom i

ograniĉenom vlašću, one otvaraju šanse za aktivnije delovanje drugih politiĉkih

institucija posebno izvršne i zakonodavne vlasti. I više i znaĉajnije od toga, partije ĉuvaju

slobodan prolaz i delovanje pokretaĉkih sklopova ekonomske moći. Ĉini se da politiĉki

sistem koji je osloboĊen diriţizma partija daje više šansi za razmah ekonomskog

podsistema odnosno ekonomskih "zakonitosti" ili ekonomskih preduzimaĉa.

Drugo, meĊu najznaĉajnije partijske funkcije spada regrutovanje kandidata za

liderske pozicije. Partije vode raĉuna o tome da kandidati budu dovoljno atraktivni i

imaju dobre šanse da budu izabrani. Osnovni zadatak partija u svemu tome je da odaberu

kandidate i organizuju njihovu promociju u javnosti odnosno pred biraĉima. Promocija

obuhvata kako prezentaciju kandidata tako i "obradu" odnosno okretanje biraĉa ka

odreĊenim kandidatima. Zato su u pravu istraţivaĉi koji istiću da su partije više izborno

nego programski orijentisane.

Ostaje za razmišljanje i istraţivanje pitanje: da li su, i u kolikoj meri, i biraĉi tako

orijentisani. Ĉini se da je zadatak partija više da prilagodi biraĉko telo svojoj logici i

politici nego da se same prilagode zahtevima i preferencijama biraĉa. Ne bi se moglo reći

da partije nisu imale uspeha u tome.

Treća funkcija partija je socializirajuća odnosno edukaciona. Svojom zamašnom

produkcijom brojnih publikacija u kojima izlaţu svoje osnovne ciljeve i društvene

probleme koje treba rešavati, partije istovremene informišu najšire graĊanstvo o prirodi

odreĊenih problema i naĉinu njihovog rešavanja. Ako su pojedinaĉno uzete, partije

pristrasne i daju ne retko informacije koje su funkcionalizovane s obzirom na njihove

interese, to ne znaĉi da će zavesti graĊane da podlegnu njihoj idealogizovanoj slici

stvarnosti. Valja imati u vidu da i druge partije rade manje ili više sliĉne stvari i iz

njihovog javnog delovanja i informacija graĊani, uz svoje kritiĉko mišljenje i odreĊena

saznanja, mogu razabrati šta je šta i ĉemu treba dati prednost. U svemu tome, moţe se

uoĉiti jedna priliĉno paradoksalna pojava. Naime, partije su orijentisane više na kritiku

drugih rivalnih ili opozicionih partija nego na jasnom isticanju svoga pogleda. To je naĉin

280

da partije ne otkriju istinu o sebi otkrivanjem istine o drugome. Pošto to sve partije rade

tako, u manjem ili većem stepenu, u celini dobijamo neintencionalan proizvod partijskog

ponašanja. Naime, kritiĉki intonirani portreti rivalnih partija nadoknaĊuju manjkavosti

ulepšanog predstavljanja svojih partija. Paţljivo isĉitavanje onoga što partije govore o

sebi i o drugim partijama daje kritiĉnu masu materijala na osnovu koga se moţe dokuĉiti

bar deo istine o njihovom karakteru, funkcionisanju i efektima delovanja. Ĉak i slalom

ulazak na politiĉku scenu razbesnelih politiĉkih aspiranata-samotnjaka ( donekle i već

pomenuti Pero), koji se nisu dokopali veće partije daje dobar deo korisnog materijala za

prosuĊivanje karaktera ne samo izbornog već i partijskog i politiĉkog sistema.

Ĉetvrto, partije su glavni izvor personalnog "opremanja" odnosno sortiranja

odreĊenih kljuĉnih politiĉkih institucija. Glavno zakonodavno telo, Kongres je unutar

sebe organizovan ili polarizovan prema partijskim opredeljenjima odnosno afilijacijama.

Pojedine partije kontrolišu Kongres i Belu kuću. Partije praktiĉno raspolaţu patronaţom

odnosno dodeljivanjem nekih funkcija ili pogodnosti. Tu spadaju nameštanje na odreĊene

drţavne odnosno politiĉke funkcije, zaposlenje, kontrakti kojima se vrše usluge uz

odgovarajuću naknadu i sliĉni poslovi.

Peto, iz opozicione pozicije gledano, partija moţe biti znaĉajna kritiĉka snaga

koja ukazuje ne samo na odreĊene propuste ili neadekvatne radnje vlasti već i na

odreĊene puteve rešavanja problema. Otuda partije mogu biti iizvor racionalnosti i

kritiĉke snage jednog društva.

Šesto, jedna od malo isticanih ali veoma znaĉajnih funkcija partija je u njihovom

reduciranju tenzija i konflikata. Partije objedinjavaju manje grupacije ljudi razliĉitog

profila i interesovanja u jednu celinu i svojim makar i labavim programom i delovanjem

utiĉe integrativno ili kohezivno na te grupacije. S druge strane, putem odgovarajućih

ustavnih demokratkih mehanizama, partije imaju legitimaciju da projektuju odreĊene

generalne ciljeve ili tokove razvoja i anagţuju ne samo svoje ĉlanstvo već i većinsku

populaciju na ostvarenju odreĊenih projekata ili prihvaćenih tokova razvoja. Regulisani

mirni prelaz vlasti iz jedne u drugu partiju onemogućava ili oteţava monopolizaciju i

autoritarizaciju vlasti.

3. "Tvrdi" dvopartizam, a meke partije

281

Pošto su dve pomenute partije po mnogo ĉemu sliĉne, ovde će pojedinaĉno o

njima biti reĉi samo u kratkim naznakama.

A. Republikanska partija

Stvorena naporima protivnika ropstva i velikim delom zaslugom Linkolna 1854,

Republikanska partija je dobila svoju prvu predsedniĉku izbornu trku 1860, kad je

Linkoln izabran zahvaljujući glasovima 18 severnih drţavica, i bila do novijeg vremema

dominirajuća partija SAD. Posle toga, sa izuzetkom dva demokratska predsednika,

republikanci su drţali predsedniĉku poziciju od 1861-1933, a u tom periodu imali su

većinu u Predstavniĉkom domu 50 godina, a u Senatu 54 godine. Od Ruzveltovog

predsednikovanja poĉinje ĉesto smenjivaje odnosno naizmeniĉno vladanje ovih dveju

partija. Od 1932. kongresno kormilo preuzima Demokratska partija (uz izuzetke 1947-49,

1953-1955. u oba doma, a 1981. u Senatu). Pobeda na kongresnim izborima omogućava

partiji da kljuĉna mesta u Kongresu zaposednu njeni ĉlanovi. Novi 20ti vek i milenijum

je poĉeo sa pobedom republikanaca, a predsednik Buš je ušao u drugi mandat svog

predsednikovanja.

B. Demokratska partija

Demokratska partija potiĉe od Republikanske antidemokratske politiĉke grupacije

koja je bila pod Dţefersonovim rukovodstvom. Još 1828. dolazi do rascepa u ovoj

grupaciji na deo koji su ĉinile pristalice visokih zaštitnih carina pod voĊstvom J. O.

Adamsa i H. Clafa pod nazivom Nacionalni republikanci i drugi deo pod voĊstvom A.

Dţeksona, koji je nazvan Demokratska partija. Ona je odrţala svoju prvu Nacionalnu

Konvenciju 1832 i bila dominantna snaga u SAD do 1860 kad se pocepala zbog problema

ropstva.

C. Socijalna osnova i idejno-politiĉki profil partija

U literaturi je najĉešće isticano da ameriĉke politiĉke partije i nisu prave partije s

obzirom na to da nemaju ni svoju jasnu ideologiju niti svoje programe, pa ni neku iole

ĉvršću organizaciju i ĉlanstvo, niti svoje statute. Ovakvo gledanje moţe se samo

delimiĉno i više uslovno prihvatiti. Sasvim je taĉno da su ove partije, po stepenu svoje

unutrašnje organizovanosti, odnosno ĉvrstine i normama koje regulišu odnose u partiji,

282

labave partije i da se one znatno razlikuju od dosad poznatih tipova ĉvršće organizovanih

partija sa svojim jasno preciziranim unutrašnjim odnosima i hijerarhijom, koji su,

uglavnom, i formalno izraţeni u statutima. Ali u tome je samo pola ili deo istine o

ameriĉkim partijama. Drugi deo istine treba videti u ĉinjenici da one, ipak, imaju svoju

ideologiju, i da ovu ideologiju, iako kamufiranu opštim frazama i apelima nije teško

prepoznati. Neki autori, poput, Gerringa, ĉak istiĉu i jedno izazovno mišljenje da je

ameriĉka partijska politika bila i ostala ideološka sa stabilnim i koherentnim pogledima

koje su partije artikulisale od ranog 19 do kasnog dvadesetog veka. 226

U razvoju i

promenama politike glavnih partija od John-a Adamsa do Bill-a Clinton-a postojalo je

nekoliko ideoloških faza. Od 1828-1924 vigovsko-republikanski nacionalizam je

nasleĊen sa republikanskim neo-liberalizmom do 1996. Demokrati su se razvijali od

jefersonizma od 1828-1892 do populizma do 1948, i univerzalizma do 1992, a

globalizma od tada do danas.

C1. Programi partija

Ideologija partija je delimiĉno kristalisana u njihovim programima ili

platformama. Programi ameriĉkih partija, za razliku od programa mnogih partija drugih

zemalja, sadrţe samo uopšteno i reklo bi se fragmentarno, difuzno i priliĉno neodreĊeno

neke osnovne pozicije partije u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Mnogi su se pitali zašto su

uopšte u jednoj tako razvijenoj zemlji i demokratiji donose tako anomiĉni i uopšteni

programi. Ne ulazeći dublje u ovo inaĉe interesantno pitanje, istaći ćemo samo nekoliko

razloga koji, po našem mišljenju, mogu biti od pomoći u traţenju odgovora na njega.

Prvo, valja imati u vidu heterogenu strukturu partija, od radniĉkih slojeva i grupa srednjih

slojeva do viših slojeva i elitnih grupa, od liberalnih do konzervativnih krugova. Samo u

tako uopštenom i "okruglom" programu mogu biti smeštene i koegzistirati tako razliĉite

grupacije interesa i zahteva. Drugo, partijski programi su uglavnom izborni programi te

imaju za cilj da privuku što veći broj biraĉa nezavisno od toga kojim slojevimaa ili

grupama pripadaju. Treće, programi ne obavezuju politiĉke izabranike da se pridrţavaju

njegovih propozicija. Najzad, valja imati u vidu i odreĊeni stepen personalizacije vlasti

koji je ĉini se u ameriĉkom sistemu veći nego u drugim razvijenim zemljama. Drugim

226

J. Gerring, Party Ideologies in America, 1828-1996, Cambridge University Press,

1998.

283

reĉima, sama liĉnost kandidata je, iz niza razloga ne retko od većeg znaĉaja za

opredeljivanje biraĉa nego njegov politiĉki program odnosno ideologija.

Ne bi se moglo reći ni da ove organizacije nemaju svoje ĉlanstvo. Postoji ĉak i

odreĊena vrsta ĉlanskih knjiţica i verovatno se na neki naĉin vodi evidencija ĉlanstva.

Isto tako, ne bi se moglo tvrditi da partije SAD nemaju ni svoje statute ili statutarna

pravila. Ovi statuti se razlikuju od statuta mnogih drugih politiĉkih partija po tome što

predstavljaju skup pravila i rezolucija koje se donose uglavnom pred sazivanje

konvencija i pojedinih partijskih tela. Iako dosta fluidna, ova pravila pokazuju odreĊeni

stepen organizovanosti i povezanosti pojedinih delova partije u jedinstvenu celinu i zbog

toga im je teško sasvim negirati statutarni karakter.

Obe ove partije su u osnovi partije poretka. IzmeĊu njih nema bitnijih razlika te se

i danas moţe prihvatiti mišljenje jednog starog pravnika, koga je još Dţems Brajs citirao,

da one liĉe na dve flaše sa razliĉitm etiketama. Obe partije prihvataju i zastupaju

"politiĉku demokratiju" i "kapitalistiĉku privredu".227

Moţda još najbolje izraţavaju

karakter ovih partija reĉi jednog mlaĊeg politiĉkog aspiranta u izborima 1972 godine da

su to kapitalistiĉka partija broj 1 i kapitalistiĉka partija broj 2. Ovakvo mišljenje o ovim

partijama vaţi i danas. Tako je jedan politiĉki magazin ( koga je ureĊivao Đţon Kenedi

JR. do svoje smrti jula 1999) tvrdio da u današnjoj Americi postoje dve moćne i

praktiĉno identiĉne partije (republikanci i demokrati) koje se oslanjaju na istorijsku,

uglavnom klasnu retoriku, ne bi li prikrile svoju metamorfozu u interesne klubove

moćnih multinacionalnih korporacija. Druge male, patuljaste partije bez ikakvih šansi u

izborima "pozajmljuju ameriĉkom društvu patinu stvarne demokratije".

Mora se, ipak, reći da izmeĊu ovih partija postoje i neke, ma koliko blage, razlike.

Najĉešće se smatra da je Reublikanska partija većim delom partija velikog biznisa koja se

zalaţe za više trţišta i kompetitivnosti, a manje drţave i regulacije. Brojna istraţivanja

pokazuju da republikancima daju glasove mnogo ĉešće bogati, biznismeni, viša

tehnokratija, zatim stariji, stanovnici ruralnih sredina i gradova srednje veliĉine, potomci

doseljenika iz severne i zapadne Evrope. Demokratska partija je više vezana za srednje i

niţe slojeve, siromašne kategorije, radnike i veliki deo intelektualaca, mlaĊe, stanovnike

227

R.M. Williams, Jr., American Society. A Sociological interpretation. New York, 1960,

p. 255, 260.

284

velikih gradova, pripadnike manjih etniĉkih grupa, potomke doseljenika iz juţne i istoĉne

Evrope, katolike, jevreje i crnce.

Kasnije je Republikanska partija tretirana kao konzervativna, a Demokratska

partija kao liberalna. Osnovne programske pozicije Republikanske partije su sledeće:

veće naglašavanje ekonomske kompetitivnosti i veće inicijative za pojedince; ograniĉeno

dejstvo drţave; niţi porezi, balansirani budţet i kresanje socijalnih izdataka; jaka odbrana

sa odrţavanjem ameriĉkih vojnih snaga kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta;

favorizovanje viših slojeva, oĉuvanje starih institucija, suprotstavljanje reformama i

jaĉanje pozicije i uloge SAD u svetu. Programski ciljevi Demokratske partije kao

liberalne i centristiĉko-levije politiĉke formacije, koja deluje u okviru "regulisane

slobodno-trţišne ekonomije", su: veće naglašavanje radnih i potrošaĉkih prava; aktivnija

ulogu drţave; više pravde i pravednija raspodela dohotka; jaĉanje federalnih fondova za

zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost i obrazovanje; poboljšanje poloţaja

najsiromašnijih slojeva i grupa; i intenzivni apeli za promene.

No, treba reći da nije uvek lako razlikovati konzervativnu od liberalne pozicije.

To je utoliko teţe ako se ima u vidu da su isti subjekti odnosno ljudi u poneĉemu liberali

a u drugim stvarima konzervativci. Ajzenhauer je to jednom prilikom dobro izrazio

reĉima :"Ja sam konzervativac u ekonomskim problemimaa, a liberal u ljudskim

pravima". Polarizacija na konzervativce i liberale se produţuje i intenzivira velikom

ekonomskom krizom.

C2. Partijska identifikacija

Izborna bitka izmeĊu dve pomenute partije bije se ponajviše za srednje slojeve.

Ĉinjenica da se prema anketama pokazuje da 86% Amerikanaca sebe smatra srednjom

klasom, makar to bila više teţnja nego stvarno stanje ne moţe se zanemariti. Ovo utoliko

više ako se ima u vidu njeno nezadovoljstvo postojećim stanjem. Poĉetkom 1990tih (

1992) 90% tih slojeva smatraju sebe velikim gubitnicima i procenjuju da u novije vreme

ţive znatno teţe nego pre nekoliko godina. Izraz tog nezadovoljstva bio je uspeh

nezavisnog kandidata Rosa Peroa koji je bez partijskog aparata i bez programa uspeo da

ugrozi dva glavna kandidata- Dţordţa Buša i Bila Klintona- parolom: "Ameriĉku politiku

vratiti graĊanima".

285

Treba, svakako, reći da veliki deo ameriĉkog biraĉkog tela nije sklon velikim

oscilacijama ni prema levom ni prema desnom kraju politiĉkog spektra. Ono nije

podleglo ni ţestokom i pompeznom nastupu i obećanjimaa "novog konzervativizma" koji

je inaugurisan dolaskom Taĉerove (1979), a u Americi se raspirio dolaskom Regana

poĉetkom 1980tih godina. Ne treba zaboraviti da su upravo u "medenim" godinama

neokonzervaativizma, koji se preklapa odnosno konvergira sa neolibarlizmom, za

relativno kratko vreme znatno porasle socijalne razlike, a obećanja koja su vlasti davale

nisu se obistinila. Pod egidom razmaha privatnog preduzetništva i borbe protiv

etatistiĉkog moloha, koji ne "rešava probleme nego ih stvara", i deregulacije, smanjena

su ili ukinuta odreĊena poreska opterećenja. Smerovi i akcenti drţavne politike pomeraju

su sa zadovoljavanja opštih društvenih potreba na podsticanju i zaštiti privatnog biznisa i

imetka. Lansiraju se slogani da samo veća sloboda za one koji imaju najviše dovodi do

jaĉe ekonomije. Što je dobro za bogate dobro je i za siromašne. Sve jr to pokriveno

retorikom jednakosti u šansama.

Ti podsticaji na promene su se poĉeli pretvarati u krajnosti. Dolazi do velikog jaza

izmeĊu bogatih i niţih slojeva. Stoga se reganomanija ĉak posle nepunih deset godina u

Bušovo vreme sve manje spominje a sve više dobijaju reĉ besposlica, kriminal,

narkomanija, beskućništvo i beznaĊe. Pod pritiskom ovih problema, koji su samo rasli

pod skramom svetleće reklame deregulacionig reganizma, Bušova administracija je

morala da poveća poresku stopu za najveće prihode ( sa 28 na 31%) i da ponudi neka

olakšanja za siromašne (subvencije). To je, kako su neki izveštaĉi primetili, blago

korigovanje bolnih socijalnih razlika. To je moţda i poĉetak kraja onog dela

"reganomanije" koji se pretvarao u eldorado za povlašćene. U uglednom ĉasopisu " New

England Journal of Medicin" iz 1990 (okt.) istiĉe se da je proseĉni ţivotni vek graĊana

njujorškog Harlema ili juţnog Bronksa kraći nego u Bangladešu, koji je na samom dnu

drţava sveta po standardu. Sa osam miliona ljudi NewYork ima veći budţet ( 28.milijardi

dolara ) od Bangladeša koji ima preko 100.000.000 ljudi. Na kraju Reganove

konzervativne "revolucije", u kojoj je veliko privredno bogaćenje stvaralo sve veće

socijalne razlike, društvo se našlo na ivici recesije i moralno-politiĉke krize.

Z. Izgleda ĉudno i paradoksalno da jedna zemlja sa

ogromnim ekonomskim i intelektualnim resursima moţe

286

da ima takve enklave bede ili nejednakosti. Tu, nije reĉ o

nejednakosti koja ima široke razmere ili o nejednakosti

koja preti stabilnosti poretka. Siromašni ĉine relativno

mali deo populacije i kapacitet poretka je takav da mu

ne preti nikakva opasnost od nekih untrašnjih nemira ili

prevrata. Ali, ako ne predstavlja opasnost za sistem, ta

priliĉno velika rupa nejednakosti i marginalizacije u

kojoj tavori jedna raznorodna skupina ljudi ĉini

svakako jednu nemilu stranu ameriĉkog sistema. Ona

pokazuje da je ameriĉki višepartijski odnosno

dvopartijski sistem gledano s aspekta socijalnog sadrţaja

više jednopartizam nego dvopartizam. Taj partijski

sistem nema dovoljno ni snage ni volje ni motivacije da u

većoj meri predstavlja niţe i defavorizovane slojeve

stanovnišštva.

AA.

BB. Partijska identifikacija razliĉitih socijalnih slojeva-nivoa (u procentima)228

Niţi društveno-

ekonomski nivo

Srednji društveno-

ekonomski nivo

Viši društveno-

ekonomski nivo

Jaki demokrati 34% 23% 15%

Slabi demokrati 38% 39% 31%

Nezavisni 6% 7% 8%

Slabi republikanci 13% 20% 30%

Jaki republikanci 9% 11% 16%

UKUPNO 100 100 100

Socijalna, profesionalna i demografska struktura biraĉkog tela u

predsedniĉkim izborima 1976. i 1980.

1976 (%) 1980 (%)

Grupa Carter Ford Carter Reagan Anderson (Ind.)

Ukupno 50 48 41 51 7

Muškarci 53 45 38 53 7

228

Verba, S.-H. N., Participation in America, New York, 1972, p. 220.

287

Ţene 48 51 44 49 6

Beli 46 52 36 56 7

Ne-beli 85 15 86 10 2

Biznismeni 42 56 33 55 10

Beli okovratnici 50 48 40 51 9

Manuelni radnici 58 41 48 46 5

Sindikalne porod. 63 36 50 43 5

Istoĉni 51 47 43 47 8

Juţni 54 45 44 51 3

Srednjo-zapadni 48 50 41 51 6

Zapadni 46 51 35 52 10

Kao što ni broj ĉlanova tako ni broj poslanika, odnosno kongresmena, nije uvek

pouzdan pokazatelj snage jedne partije. Pod dejstvom razliĉitih faktora moguća su

grupisanja i koalicije koje znatno povećavaju ili smanjuju moć jedne partije. Tako u

Kongresu mnogi juţni demokrati glasaju za predloge Repubikanske stranke na osnovu

prethodnih aranţmana “kozervativne koalicije” koja je bila osnov podrške

konzervativnog predsednika (Regana) u stvarima ekonomske politike, graĊanskih prava i

socijalnog zakonodavstva. Iako predstavlja svega 1/4 ukupnih registrovanih glasova, ova

konzervativna koalicija pobeĊuje. To je i ono što omogućava Reganovo reduciranje

socijalnih davanja za obrazovanje, hranu, medicinsku negu, i pored demokratske većine.

Dokle god postoji tako konzervativan juţni deo Demokratske partije, demokratska većina

u Kongresu će stvarati pogrešan utisak o vlasti Demokratske partije, kako je ispravno

primetio jedan autor.

Što se tiĉe orijentacije, rašireno je uverenje da je Demokratska partija nešto

progresivnija od Republikanske, u okviru datog poretka, naravno. Valja istaći da unutar

Demokratske partije deluju bar tri priliĉno razliĉita krila: jedno je liberalno-korporativno,

sastavljeno uglavnom od pripadnika monopolske burţoazije; drugo ĉine sindikati; u treće

spadaju neorganizovani delovi radništva siromašnijih i niţih slojeva. Primetna je

znaĉajna uloga sindikalne organizacije AO-CIO, naroĉito u periodu nominacije partijskog

kandidata za predsednika SAD. Radikalniji zahtevi koji se mogu oĉekivali od nekih

skupina brzo se neutrališu od strane drugih moćnih krugova unutar partije, tako da je neki

veći zaokret u orijentaciji i politici ove partije, bez obzira na njen sastav ili socijalni

sastav njenih simpatizera, teško oĉekivati.

Na sliĉnosti ovih partija ukazuje i ĉinjenica da su ĉesto veće razlike izmeĊu

desnog i levog krila unutar pojedine partije nego izmeĊu partija ili, malo drukĉije reĉeno,

288

da su veće sliĉnosti izmeĊu odgovarajućih krila jedne i druge partije nego sliĉnosti levog

i desnog krila unutar iste partije. Time treba objasniti ĉinjenicu da predsednik ne retko,

naroĉito u nekim prelomnim trenucima, moţe dobiti ne mali broj glasova i iz

protivniĉkog tabora, odnosno iz druge partije. U celini, kako ispravno istiĉe O'Connor,

obe partije su odbojne prema promenama statusa quo.229

Sliĉna ideološka platforma i

labava organizacija omogućavaju transfer jednog dela partijskih poslenika iz jedne u

drugu partiju. Katkad obe partije ţele da kandiduju istu liĉnost za predsednika SAD

(Ajzenhauer 1952).

4. Organizacija partija

Obe partije su sliĉno organizovane i predstavljaju više labave koalicije partija

pojedinih drţava nego ĉvrste i jedinstvene politiĉke organizacije. Decentraalizovani,

labavi i velikim delom lokalni karakter ameriĉkih partija ima svoju dugu istoriju i

utemeljenje. Naime, klice odnosno rezidue partijske organizacije moguće je naći u starim

oblicimaa okupljanja tzv. Caucus klubu i Odboru za prepisku na kojima su se vodile

rasprave ili donosile odluke o odreĊenim pitanjima i kandidovani odnosno birani gradski

funkcioneri. Poreklo i istorija partija su ostavili snaţan peĉat na organizaciju partija sve

do naših dana. Partije su ostale labave i decentralizovane organizacije. No,

decentralizovani karakter ne znaĉi i difuznost odnosno haotiĉnost partija. Valja imati na

umu da sve organizacione karike partije, od lokalne organizacije do globalne odnosno

nacionalne partijske instance, imaju svoje sopstvene izborne jedinice, svoja tela i organe

sa svojim nadleţnostima pa i svoje sopstvene finansijske izvore.

Iako nema klasiĉnog partijskog ĉlanstva ni klasiĉnog partijskog statuta koji bi

striktno regulisao poloţaj ĉlanova, ipak neka vrsta ĉlanstva postoji. Naime, postoji neka

vrsta priznatih i gotovo zvaniĉnih prisnijih veza i uslova koji su nuţni u vreme

odrţavanja zatvorenih primarnih izbora. Pravo i mogućnost da uĉestvuju na zatvorenim

primarnim izborima i kasnijim primarnim izborima imaju samo podrţavaoci ili

privrţenici partije. Drugim reĉima, ĉlanom partije postaje biraĉ koji izrazi ţelju za to pre

primarnih izbora najĉešće u vreme registracije u biraĉki spisak ili davanjem izjave o

pristupu u ĉlanstvo partije na biralištu u vreme odrţavanja izbora. U stvari, zatvoreni

primarni izbori traţe od biraĉa da se pre izbora upišu na listu odgovarajuće politiĉke

229

O'Connor. J., Fiscal Crisis of the State, Nev York, p. 224.

289

partije ili da daju izjave da će glasati za njene kandidate odnosno podrţavati partijsku

politiku.

Inaĉe, partije ne zahtevaju niti propisuju neku ĉvrstu partijsku disciplinu i

"ĉlanovi" partije s lakoćom menjaju pripadništvo partiji ili, pak, na primarnim izborima

glasaju za jednu a na glavnim izborima za drugu partiju. Fluidni karakter partija se

tumaĉi na razne naĉine. Najĉešće se istiĉu dva razloga za to. Jedan je u nepostojanju

bitnijih razlika izmeĊu dve partije, a drugi u visokom stepenu personalizacije politike. I

jedan i drugi razlog doprinosi većem interesovanju biraĉa za liĉnost kandidata nego za

njegovu ideologiju odnosno program.

Partijska organizacija se sastoji iz tri dela: partijskog rukovodstva, kongresnog

dela partije i lokalne organizacije sa ĉlanstvom. Najviše patijsko telo je Nacionalna

partijska konvencija koja se sastoji od nekoliko hiljada delegata. Delegate biraju partijske

organizacije po drţavama. Konvencije se sazivaju svake ĉetvrte godine, pre glavnih

predsedniĉkih izbora sa osnovnim zadatkom da donesu politiĉke programe, odnosno

platforme partije i odrede kandidate za predsednika i potpredsednika na predstojećim

izborima. Broj delegata na konvencijama predstavlja unutrašnju stvar partije i varira od

jedne do druge konvencije. Delegati za konvenciju biraju se na dva naĉina. Oko jedne

trećine delegata bira se na preliminarnim izborima (primary elections) na kojima ĉlanovi

partije neposrednim butem biraju delegate; dve trećine delegata biraju se na na

konvencijama koje se organizuju u drţavicama. Izabrani predsedniĉki kandidat na kraju

odrţi govor koji se smatra i nekom vrstom partijskog programa ili njegovog najvaţnijeg

dela.

Valja reći da je bilo dosta rasprava o prednostima jednog ili drugog naĉina izbora

delegata i, kao što se moglo videti, opet je usvojeno mahom kompromisno rešenje da se

jedan broj delegata bira po jednom, a drugi po drugom metodu. Inaĉe o tome koji će

naĉin izbora delegata vaţiti odluĉuju pojedine drţavice. Treba takoĊe reći da postoje i

odgovarajuća savezna partijska tela-komisije, na strani Demokratske partije Demokratska

O'Hara Komisija za Pravila partijske strukture i selekciju delegata, i na strani

Republikanske partije, Republikanski komitet za organizaciju i odabiranje delegata, koja

se staraju o izvesnoj objektivizaciji i standardizaciji pravila ponašanja i partijske

lojalnosti.

290

Konvencija, kako je reĉeno, donosi program partije i bira Nacionalni komitet koji

upravlja partijom izmeĊu dve Konvencije. U njega ulaze po dva predstavnika iz svake

drţavice. Srce centralne partijske mašinerije ĉini Centralni partijski štab (Central Office)

sa mnoštvom partijskih sluţbnika.

Konvencija ima višestruke funkcije, od ceremonijalne i simboliĉne do izborne i

politiĉke. Nacionalna konvencija je, pored ostalog, prilika da se sretnu i sakupe

najvatreniji aktivisti partija iz svih krajeva SAD i da razliĉite grupe odmere svoje snage.

Ona treba da pokaţe jedinstvo, masovnost, entuzijazam odnosno poletnost partije. U

maniru dobro reţirane pozorišne predstave, praćene prisustvom vrhova politiĉke i

intelektualne elite, viĊenih gostiju, izveštaĉa ili posmatraĉa i zaĉinjene brojnim više

cirkuskim rekvizitima i efektima veštih politiĉkih šou-mena i oratora, Konvencije

predstavljaju pravi politiĉki spektakl. Iza sveg ovog politiĉkog spektakla, kome

prisustvuje i po dve-tri desetine hiljada partijskih aktivista i koji ima za cilj da izrazi i

simulira demokratiĉnost dotiĉne politiĉke partije i politiĉkog ţivota, stoje pravi politiĉki

akteri koji vuku konce kadrovske politike i predeterminišu nominaciju predsedniĉkog

kandidata. Za one koji su više upućeni u zakulisne odnose snaga i unutarpartijsko

nadmetanje jasno je da Konvencija ima zadatak da aprobira i legitimira ono što je već

najvećim delom prethodno odluĉeno u vrhovima partije. Stoga su i mišljenja o svrsi i

smislu partijskih konvencija podeljena. Jedni podrţavaju ideju Konvencije, a drugi je

smaatraju velikom farsom pa ĉak i velikim izrugivanjem narodnih institucija, kako je to

rekao poĉetkom ovog veka dobar poznavalac partijske problematike, M.Ostrogorski.

Bilo je predloga da se unesu izmene u ovu instituciju. Dve od njih zasluţuju

poseban pomen. Prva je išla za tim da se na Konvenciji donesi platforma koja će

obavezivati izabranog kandidata, partijske ĉlanove Kongresa i uopšte partiju. Druga je

traţila da se konvencije zamene nacionalnim odnosno globalnim primarnim izborima.230

Ni jedan ni drugi predlog nisu imali uspeha.

Na nivou drţava takoĊe postoje partijske konvencije i centralni komiteti; u

okruzima okruţni komiteti, a na niţim nivoima lokalne organizacije deluju reoni ( wards)

i mesne organizacije (precinct). Mesna organizacija ima do hiljadu ĉlanova partije.

230

J. S. Saloma-F. H. Sontag, Parties-The Real opportunity for Effective Citizen Politics,

New York, 1972.

291

Nekoliko mesnih organizacija ĉine reonsku organizaciju. Ova dva nivoa predstavljaju

najširu socijalnu bazu partije i deluju manje ili više na volonterskoj osnovi. Ĉlanovi ovih

organizacija biraju neku vrstu lidera odnosno predvodnika koji predstavlja tu organizaciju

u komitetu reonske partijske organizacije. Vaţnu ulogu u partiji imaju lokalni partijski

bosovi.

Najuticajniji i najorganizovaniji deo partijske organizacije je njen kongresni

deo.231

Organizacija partije, u Predstavniĉkom domu konferencija, a u Senatu kokus,

sastoji se od svih kongresmena odnosno senatora. Njihove funkcije su da biraju lidere i

obavljaju poslove vezane za zakonodavnu delatnost. Pre sednica Kongresa, svaka partija

drţi svoju konferenciju ili kokus i bira lidere Kongresa (u sluĉaju da republikanci imaju

većinu): u Predstavniĉkom domu spikera Doma, republikanskog većinskog lidera

(Majority flor leader), većinskog biĉa (Majority whip) i predsednika partijske

konferencije (Party conference chairman), a demokrati manjinskog lidera (Minority flor

leader), manjinskog biĉa (Minority whip) i predsednika partijske konferencije (Party

conference chairman). U Senatu, republikanci biraju privremenog predsednika Senata

(President pro-tempore), većinskog lidera (Majority ooor leader), većinskog biĉa

(Majority whip) i predsednika Politiĉkog komiteta (Policy Committee Chairman), a

demokrati manjinskog lidera (Minority flor leader), manjinskog biĉa (Minority whip) i

sekretara Demokratske konferencije (Secretary of Democratic Conference).

5. Pokušaji stvaranja trećih partija

Svi pokušaji da se u SAD stvori treća partija, naroĉito neka vrsta socijalistiĉke,

radniĉke ili komunistiĉke partije, ostale su bez uspeha. Takvih pokušaja bilo je nekoliko.

Od 1860. predsedniĉke izbore su dobijale Republikanska ili Demokratska partija, s tim

što se samo u nekoliko rundi pojavljivala i treća partija: 1860, kad se Linkolnova

opozicija podelila oko tri kandidata; 1892. kad je Populistiĉka partija uspela da sakupi

jedan broj nezadovoljnih radnika i farmera; 1912, kad je T. Ruzvelt na ĉelu Progresivne

partije podelio Republikansku partiju dobivši 4.000.000 glasova (27,4% glasova) i tako

231

Po mišljenju nekih istraţivaĉa, partije su veoma organizovane u Predstavniĉkorn

domu. Vidi: Ripley B. R.,

Party Leaders in the House of Representatives, Washington, 1967. p. 187.

292

pretekao V. A. Tafta (3.500.000), ali izgubio trku sa V.V. Vilsonom (6.300.000); 1924.

Robert M. La Folet, na ĉelu nove Nezavisne progresivne partije koja je formirana u

protestu protiv loše ekonomske situacije farmera i radnika, sakuplja 4.000.000 glasova

(17,1% glasova) u trci sa Kulidţom (15.000.000) i demokratom Davisom (8.400.000);

Juţni segregacionisti su 1948 pokušali sa Party States' Right Demokratskom partijom na

čelu sa guvernerom Južne Karoline J.Stromom Thurmondom kao kandidatom ( koji je

dobio 2,4 %) u znak izvesnog protesta (što je Demokratska konvencija usvojila), dok je

na drugoj strani istovremeno ušla u trku nova progresivna partija na ĉelu sa Henry

Wallasom. Najzad, 1968. Dţordţ Valas (guverner Alabame), kao predvodnik Nezavisne

partije, dobija 13% (oko 10.000.000 glasova) predsedniĉkih glasova (15 drţava). Lider i

osnivaĉ Reformatorske partije milioner Ros Pero uĉestvovao je na predsedniĉkim

izborima 1992, kad je sakupio 19% glasova na ameriĉkoj desnici i 1996 kad je imao

mnogo slabiji rezultat.

Za nominaciju Reformatorske partije 2000 borili su se konzervativac Pet

Bjukenen, koji je raĉunao na desno krilo Republikanske partije i nešto levice preko svog

novog saveznika na levici Afroamerikanke Leonore Fulani, koja je bila predsedniĉki

kandidat na izborima 1988 i 1992 zajedno sa njenim mentorom, "socijalnim terapeutom"

i politiĉkim strategom Fredom Njumenom, koji se predstavljao kao "marksistiĉki

socijalist" i koji je svojevremeno osnovao MeĊunarodnu radniĉku partiju pa zatim Partiju

novog savezništva. U suštini, priliĉno heterogena i slabo organizovana, Reformatorska

partija se najvećim delom sastojala od centrista i razoĉaranih pristalica Republikanske i

Demokraatske partije i leve frakcije Fulani-Njumen koje još zovu "marksistima-

lenjinistima". Frakcija Fulani-Njumen, koja je pruţila na izborima 1996 podršku Rosu

Perou, odluĉila je da podrţi Bjukenenea i tako mu omogući da dobije12,6 miliona dolara

iz federalnih fondova za finansiranje kampanje. Ako dobiju više od 5% glasova

obezbedili bi veće koliĉine novca partiji za buduće kampanje. Ukoliko bi Bjukenen dobio

više od 25% glasova, Reformatorska partija bi se kvalifikovala za istu sumu novca kao i

demokrati i republikanci, a to znaĉi za više od 60 miliona dolara. Kao konzervativac

Bjukenen se, dakako, ne slaţe sa ovim levim krilom, ali su oba tabora saglasni oko

neophodnosti reformisanja ameriĉkog društva. Ove detalje smo nešto šire izloţili, uz

neka ponavljanja, da bi pokazali koilko neki materijalno-finansijski interesi i efekti mogu

293

imati ulogu ĉak i presudnih motiva za ulazak u izbornu trku. Na izborima se moţe nešto i

zaraditi, a ne samo potrošiti.

Bilo je i nekoliko pokušaja stvaranja Socijalistiĉke partije: Prvo, 1877.

Socijalistiĉka radniĉka partija (Socialist Labor Party) osnovana u Ĉikagu pod voĊstvom

marksiste Daniela Deleona, sa nekoliko hiljada ĉlanova, dobija nekoliko destina hiljada

glasaĉa; 1901. Socijalistiĉka partija (Socialist Party) najveći uspeh beleţi na

predsedniĉkim izborima 1912. sa 5% od ukupnog broja glasaĉa (900.000 glasova) i sa

ĉlanstvom od oko 127.000. Od tada je bila u stalnom padu do 1920. kad praktiĉno gubi

uticaj. Kratko je trajala i organizacija “Industrijski radnici sveta” (Industrial Workers of

the World - IWW) kao sindikalistiĉko-politiĉka organizacija u kojoj su delovali radikalni

socijalisti i anarhisti. Posle Prvog svetskog rata, ova organizacija nestaje usled

unutrašnjih sukoba i vladinih progona. Komunisiĉka partija se javljala na izborima u dva

navrata, 1928. i 1932. U ovom drugom nastupu, kad je imala i najveći uticaj, dobija

100.000 glasova. U njoj je pored radnika bio veliki broj intelektualaca. Krajem tridesetih

godina ovog veka, iz niza razloga, njen uticaj slabi, a pedesetih godina pritisak na

Komunistiĉku partiju se pojaĉava dok 1954. godine nije stavljena van zakona.

Pored glavnih, nekoliko drugih partija, Konzervativna, Liberalna, neke

socijalistiĉke i Komunistiĉka, danas nemaju nekog vrednijeg uticaja u politiĉkom ţivotu

SAD. One se obiĉno, u odreĊenim fazama kampanje i u odreĊenim teritorijalnim

okvirima, prikljuĉuju glavnim politiĉko-partijskim matricama. Mnoge od njih su, u stvari,

grupe unutar već postojećih partija. Ova ĉinjenica je ne retko bila predmet izuzetne

paţnje i razliĉitih interpretacija. Posebno interesovanje pobuĊivalo je pitanje: kako je

moguće da u zemlji sa najrazvijenijom radniĉkom klasom ne postoji radniĉka partija.

Nije li to pomalo i dobra lekcija marksizmu i svim sistemima koji se na njemu temelje i

koji su oĉekivali ili još oĉekuju nešto sasvim suprotno. Mora se reći da je liberalna

politiĉka teorija bila mnogo aktivnija u objašnjenju ove pojave nego marksizam.

Marksizam je prosto zateĉen i zanemeo pred ovim izazovom.

Najĉešće je isticano nekoliko razloga za ovu pojavu. Prvo, valja imati u vidu

faktor samo-identifikacije. Naime, dve trećine Amerikaanaca svrstava sebe u

republikance ili demokrate, a ostali se predstavljaju kao nezavisni ili kao pripadnici neke

treće partije. Nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata proporcija republikanaca u

294

biraĉkoj populaciji kretala se negde izmeĊu 20 do 30%, a demokrata izmeĊu 40 i 50%.

Ovi podaci pokazuju da je, bez obzira na fluidnost partija, partijska identifikacija priliĉno

visoka i stabilna. To je moguće reći i pored okolnosti da ameriĉkim graĊanima ĉlanstvo u

jednoj partiji ne predstavlja apsolutnu prepreku da svoj glas mogu predati kandidatu

"protivniĉke" partije. Glasanje za kandidata "protivniĉke" partije ne znaĉi i optiranje za tu

partiju ili promenu partijskog pripadništva, već samo favorizovanje odreĊene liĉnosti.

Druga vrsta razloga je demokratske i dijaloške prirode. Postojeći dvopartijski

sistem pruţa sasvim dobar okvir za zadovoljavanje potrebe za raspravom ili dijalogom i

kristalisanjem konaĉno razliĉitih mišljenja, pro i kontra argumentacije za sporna

društvena i politiĉka pitanja. Treće, treba imati u vidu da većinski izborni sistem

favorizuje potojeće moćne partije. Ćetvrto, neke lokalne ili porodiĉne sredine

tradicionalno se opredeljuju za već postojeće partije. Peto, ne postoje neke dublje

socijalne potrebe za kvalitativno drukĉijim ili radniĉkim partijama.

Za tvrdnju da u ameriĉkom društvu ne postoje neke dublje socijalne potrebe za

drukĉijom ili radniĉkom partijom istiĉe se nekoliko argumenata. Prvo, u ekonomski

razvijenom društvu nema više oštrih socijalno-klasnih polarizacija i konfrontacija pa,

prema tome, nema ni potrebe za postojanjem neke radikalne i revolucionarne rušilaĉke

partijske organizacije.232

Drugo, relativno visok stepen horizontalne i vertikalne

pokretljivosti otvara mogućnost napredovanja, bez obzira na poreklo i pripadnost nekom

sloju ili zanimanju i stoga nema potrebe za nekim kanalima promovisanja pojedinih

socijalnih slojeva ili klasa. Treće, blisko vezano sa prethodnim, je i naglašavanje da

postoje brojna prava i slobode za sve, te je nepotrebno traţiti neka posebna prava i

232

Lipset, M., Politički čovek, Beograd, 1969. Dahl eksplicitno istiĉe da u ameriĉkom

društvu nema oštrih

konflikata. Dahl. R., Democracy in the United States: Promice and Performance,

Chicago 1973, p. 252. Na

drugom mestu on piše da nejednakosti dohotka nisu dovoljno velike da ugroţavaju

stabilnost. Iako ima još

dosta da se uradi i na socijalnom planu, problemi ishrane, stanovanja i obrazovanja

polako gube znaĉaj i na

njihovo nekadašnje mesto stupaju problemi prestiţa, statusa, kontrole, participacije i

kreativne aktivnosti.

Dahl, R. Lind blom, Ch., Politics, Economics, Welfare, Chicago, 1976 (1953), p.146.

295

stvarati posebne organizacije za ostvarenje tih prava.233

Ĉetvrto, valja voditi raĉuna o

postojanju bliskosti i rasprostranjenosti nekih istih simbola i manira kod ljudi razliĉitog

porekla, statusa, zanimanja i pogleda.234

Zajedniĉki simboli i maniri koji se tiĉu ukusa,

navika, kulture i morala ĉesto presecaju linije ekonomskih i socijalnih podela i zbliţavaju

ljude i biraĉe koji potiĉu iz, ekonomski i socijalno gledano, veoma razliĉitih i udaljenih

klasa. Tome se još dodaje umerenost kao “stalna vladajuća tendencija u SAD”.235

Peto,

jedan broj autora ne propušta da istakne svesno podsticanje i širenje ideologije jednakih

mogućnosti za sve i besklasnog društva.236

Šesto, rado se istiĉe i mnogogrupni karakter

ameriĉkog društva.237

U takvom sistemu postoji vladavina većine, ali nijedna grupa nema

takvu većinu da bi mogla sama da vlada. U sluĉaju pokušaja da se neka grupa nametne

kao većina, druge grupe bi se odmah pobunile i radnici bi kao grupa za pritisak izgubili i

one tekuće poene i mogućnosti, “bez izgleda da kao politiĉka partija ostvare neke

rezultate koji bi bar u dogledno vreme bili kompenzacija za gubitke”.238

Sedmo, više puta

je isticano da novac igra veliku ulogu i da su loši izgledi bilo koje nove partije da prikupi

toliko sredstava koliko imaju postojeće partije”.239

Najveći broj ovih razloga treba zaista shvatiti ozbiljno. Isto tako, treba reći da su

oni nedovoljni da osvetle ovu pojavu u celini. Manjkavost ovih interpretacija nije toliko u

netaĉnosti ili nekorektnosti njihovih navoda, koliko u propuštanju da se istaknu i neki

drugi isto toliko znaĉajni, moţda i još znaĉajniji, uzroci. Zbog ovog propusta, tvrdnje i

poente koje istiĉu ovi autori postaju prenaglašene, a interpretacije u celini popriliĉno

gube od svoje eksplikativne vrednosti i uverljivosti. Stoga je, ĉini se, nuţno proširiti

sklop razloga nepostojanja trećih ili radniĉkih partija u ovako visoko razvijenoj zemlji.

Treba, svakako, imati na umu i ĉinjenicu još uvek neiscrpljenih mogućnosti

kapitalistiĉkog razvoja. Kapitalizam dakle, nije istrošio sav svoj istorijski potencijal.

Drugo, pozicija SAD kao supersile i njena neokolonijalna politika obezbeĊuju izvlaĉenje

profita iz drugih, najvećim delom nerazvijenih zemalja, i tako doprinose povećanju

233

Williams, W.M.R.J., American Society, New York, 1960 (1951). 234

Isto. 235

Perkins, D., The American Way, New York, 1959, p.105. 236

Williams, W. M. R. J., American Society, Op. cit., p. 131. 237Anderson, D.-Davidson, E. P., Ballots and the Democratic Class Struggle, New York, 1943. p. 255-257. 238

Brogan, W. D., Politics in America, New York, 1960, p. 196. 239

Nessettine, B. N., The Rise and Fall of Third Parties, Washington DC, 1948.

296

bogatstva svoje zemlje, što opet deluje blagotvorno ili bar smirujuće na unutrašnje

napetosti i sukobe. Ova ĉinjenica je inspirisala više autora da govore o deradikalizaciji ili

nerevolucionarnom, ĉak i konzervativnom, karakteru radniĉke klase SAD koja se više ne

solidariše sa radniĉkom klasom i siromašnim stanovništvom nerazvijenih zemalja. To je

bio dovoljan razlog za tvrdnju jednog broja radikalnijih kritiĉara da, nasuprot Marksu,

radikalne revolucionarne socijalistiĉke promene ne treba oĉekivati najpre u

visokorazvijenim već upravo obrnuto, u nerazvijenizn zemljama. Treće, vrlo ĉesto se

gubi iz vida dublji socijalni sadrţaj pa delimiĉno i klasni karakter politiĉkog poretka.

“Kolonizacija” velikog dela drţavnog aparata od strane viših slojeva i militantni ne samo

antikomunizam i antisocijalizam već i anti-socijaldemokratizam, naroĉito jastrebovskog

dela vladajuće sloja i elite.

Novija kriza sedamdesetih godina ovog veka jasno je pokazala sve one duboke

socijalne, pa i klasne protivreĉnosti savremenog sveta i visokorazvijemih zapadnih

zemalja, posebno SAD, i zajedno s tim podsetila da su i ta društva još uvek daleko od

beskonfliktnog i solidarnog stanja. Ekonomska kriza je velikim delom prozraĉila

socijalno-stratifikacionu prirodu politiĉkog poretka, njegovu naklonjenost vladajućoj

socijalnoj strukturi, jer je teret krize relativno lako prebacivao na leĊa niţih i siromašnijih

slojeva stanovništva. Ova ĉinjenica se najĉešće uspešno prikriva brojnim politiĉkim i

teorijskim racionalizacijama, koje su razloge krize traţili preteţno u institucionalnoj

ravni, naroĉito u nedovoljnoj upravljaĉkoj sposobnosti sistema ili u njegovoj hiper-

demokratiĉnosti.240

U stvari, traţenje uzroka krize u hiper-demokratiĉnosti ili

neefikasnosti sistema samo je opravdanje koje konzervativna politika i teorija nalaze za

pojaĉanje autoritarnih i opresivnih crta sistema. Cilj ove autoritarne dopune nije da se

saniraju ili otklone pravi uzroci krize, već da se preventivno i efikasno deluje protiv bilo

kakve tendencije ili pokušaja promene postojećeg stanja u pravcu redistribucije dohotka

ili promene postojećeg odnosa snaga.

Iako je taĉno da je politika veoma dugo bila vezana za lokalna podruĉja i da tu

verovatno treba traţiti deo teškoća u stvaranju “nacionalnih” sindikalnih organizacija, pa

i objašnjenje za ĉinjenicu da najveća sindikalna centrala AO-CIO okuplja samo oko

16.000.000 radnika i sluţbenika od preko 50.000.000 ljudi u najamnom radnom odnosu,

240

Isto.

297

ipak treba naglasiti i svesno podsticanje lokalnog karaktera politiĉkog ţivota. Sve to

doprinosilo je dezintegraciji radniĉke populacije i suţavalo mogućnosti njene politiĉke

artikulacije na globalnom nacionalnom nivou u ranijem periodu, kad je ona bila brojĉano

veća i funkcionalno potrebnija nego u novije vreme. Pozivanje na tradiciju i kulturu koje

toboţ modeliraju praksu lokalnog politiĉkog ţivota, odgovara ovoj vladajućoj

interpretaciji i politiĉkoj formuli establišmenta. Ako se partijski sistem formirao u prvoj

fazi razvoja kapitalizma i manje ili više klasiĉnih individualnih posednika srednje i sitne

burţoazije,241

velikim delom pod uticajem burţoasko-demokratskih idejnih strujanja

evropskog 18. veka, danas je ovakav sistem, s aspekta potreba šire radne populacije i

niţih slojeva društva, u mnogo ĉemu nedostatan. Programirana i kalkulisana

“pokrivenost” obe partije vladajućim slojevima oteţavala je njihovo prilagoĊavanje

promenama ekonomske i socijalne strukture i eventualno pretvaranje jedne od njih u

radikalniju socijalno demokratrsku partiju.

Isto tako, ĉesto isticanu tvrdnju o konstruktivnoj i smirujućoj ulozi naraslih i brzo

razvijajućih srednjih slojeva treba uzeti sa izvesnom rezervom. Danas izgledaju razloţna

ona, ne tako ĉesta, upozorenja da postoji ubrzano raslojavanje i srednjih slojeva i njihovo

spuštanje naniţe što je uzrokovano kvantitativnim porastom i istovremenim relativnim

ekonomskim padom grupacije belih okovratnika.242

Ova socijalna formacija bi mogla biti

izvorište radikalnijih tendencija i eventualne opasnosti zbog savezništva i kolaboracije sa

niţe stojećim slojevima i grupama

6. Finansiranje partija i izbora

Treba li naglašavati da je uloga novca u izborima ogromna. Već je reĉeno da je

Amerika poznata po brojnim i ĉestim izborima i po geslu da je novac majĉino mleko

politike. Novac je najmoćnije sredstvo uticaja dobrostojećih slojeva odnosno grupa na

poltiku. Nešto preciznije, moglo bi se reći da je novac najsigurnije sredstvo promocije,

241

Altman, G., Političko grupisanje u Sjedinjenim Američkim Državama, Zagreb,1964,

str. 96. 242

Colco, G., Welth and Power in America, An Analysis of Social Class and Income

Distribution,

New York, 1962, p. 131.

298

zaštite i ostvarivanja aspiracija i interesa najbogatije manjine društva. Ulozi u izbornu

kampanju spadaju u njihove "najprofitabilnije" investicije. Naĉelno, moglo bi se reći da

postoji, velikim delom, pozitivna korelacija izmeĊu koliĉine uloţenog novca u izbornu

kampanju i izborne procese, s jedne strane, i kasnije koliĉine politiĉkog uticaja, s druge

strane. Ovu istinu dobro je uoĉio i irazio Key kad je rekao da glasova bogataša ima malo

u reţimu opšteg prava glasa i da "oni izgraĊuju svoju politiĉku odbranu upotrebom

novca. Drugi imaju glasove, oni imaju novac".243

Stoga nije malo onih koji misle da se

izbori ĉak mogu "kupiti".

Zvuĉi po malo ĉudno i paradoksalno da tako znaĉajan i uticajan segment

politiĉkog sistema-procesa kakav su izbori nije dovoljno jasno, a ĉini se ni dovoljno

efikasno, pravno reglementiran. Otsustvo globalne i transparentne pravne reglementacije

ogleda se priliĉno jasno u, tri negativna svojstva "reţima" finansiranja izbora: Prvo, nema

jedinstvenog i koncentrisanog izbornog zakonodavstva odnosno zakonskog okvira koji bi

precizno regulisao finansiranje partija; Drugo, ne postoji ni jedinstvenog središnog

punkta-sluţbe koja bi pratila i objedinjavala informacije odnosno ostvarivala pouzdan

uvid-evidenciju o kretanju prihoda i rashoda u sferi finansiranja partija i izbora; Treće,

politiĉke partije nisu obavezne da javno objavljuju podatke o utrošenim sredstvima u toku

kampanje niti da podnose bilo kome izveštaje o utrošku sredstava. Zbog toga, a i iz niza

drugih razloga, nije jednostavno utvrditi iznos novca koji se troši u izborima. Ono što se

sasvim izvesno moţe konstatovati jeste to da pozamašne svote novca idu kako na

preliminarne odnosno primarne izbore tako i u kampanju za nominaciju kandidata i

posebno u fazi izborne kampanje koja sledi posle odreĊivanja predsedniĉkih kandidata

partija.

Podaci o izbornim troškovima od televizijskih reklama, honorara raznih savetnika

do brojnih putovanja i odrţavanja više stotina manjih ili većih skupova, govore da su oni

stalno rasli protekom vremena. Iako je 1974. donet Zakon o finansiranju izbornih

kampanja, sa utvrĊenom granicom troškova kampanje pre i posle predsedniĉke

kandidature, ukupni troškovi izbora nastavili su da rastu. To se moţe jasno videti i iz

ĉnjenice da su izborni troškovi (na saveznom, na nivou drţava i lokalnih jednica) 1952.

godine iznosili 140.000.000 dolara, 1972 godine 425.000.000 dolara, a tokom 1980 tih i

243

V. O. Key, Jr., Politics, Parties and Pressure Groups, New York, 1967, p. 563.

299

1990tih preko jedne milijarde dolara. Samo borba za ulazak u Belu kuću sredinom

1990tih koštala je preko 600.000.000 dolara. Proseĉna cena za izbor jednog senatoraa

iznosi oko 4.600.000 dolara. I kao treći odnosno nezavisni kandidat milijarder Ros Pero

je u kampanji za predsedniĉke izbore 1992 potrošio 60.000.000 sopstvenih dolara.

Troškovi izbora za ĉlanove Predstavniĉkog doma 1990. iznosili su preko pola milijarde

dolara. I to je nedovoljno relijabilna cifra troškova.

U stvari, javnosti je nepoznato ni koliko se novca troši u izborima ni otkud sve on

dolazi ni za koje svrhe i u kojim koliĉinama odlazi. To je nemoguće ili teško saznati

pored ostalog i zbog samog organizacionog ustrojstva partija koje nemaju jedno mesto

odnosno neku vrstu centralne blagajne koja bi precizno i aţurno evidentirala i

publikovala sve izborne prihode i rashode. Ako tako nešto i postoji, to je verovatno tajna

kao što je tajna i stvarna suma izbornih troškova. Takvoj situaciji delimiĉno godi i

izborno zakonodavstvo po kome politiĉke partije nemaju obavezu da iznose u javnost ili

daju sluţbene izveštaje o novĉanim troškovima u izborima. Štaviše, postoji zakon koji

jamĉi tajnost donatoru odnosno "grupi 527". Naroĉito je to teško utvrditi u situacijama

kad se izborna borba u potpunosti finansira iz privatnih dţepova kao u sluĉaju izborne

utakmice ĉlanova Predstavniĉkog doma. Ono što se zna jeste to da pare pristiţu sa

razliĉitih strana, a najviše od bogatih darodavaca ili kako ih zovu "debelih maĉaka ("fat

cats"). Donacije bogatih donatora ĉesto ide direktno mas-medijima koji se bez većih

teškoća stavljaju u sluţbu promovisanja partije odnosno kandidata koji ima ekonomski

moćnijeg donatora. Nije potrebno posebno naglašavati da se svaka donacija

predsedniĉkim kandidatima kasnije bogato vraća svakom donatoru. U ovoj vrsti

novĉanog give and take treba videti osnovni vid saradnje krupnog biznisa, bogatog sloja i

politike.

Pri tome, valja imati u vidu da se veliki broj politiĉkih aspiranata regrutuje iz

bogatih odnosno dobrostojećih slojeva društva. Nije stoga sluĉajno ni ĉudno što su od sto

senatora 29 milioneri. Suvišno je naglašavati da je snaga broja novĉanica mnogo jaĉa od

snage broja glasova. Naĉin i put postizanja ovog novĉanog preimućstva jesu upravo

izborne kampanje.

Smatra se da Republikanska partija finansijski bolje stoji od Demokratske partije.

To nije nerazumljivo, ako se ima u vidu da su republikanci u izvesnoj meri bliţi biznisu i

300

dorostojećim slojevima od demokrata. Po sebi je razumljivo da novac ne favorizuje samo

pojedine organizacije odnosno partije, već i odreĊene pojedince u procesu politiĉkog

odluĉivanja i u društveno-politiĉkom ţivotu uopšte. To je u raskoraku sa dva elementarna

zahteva demokratske konstitucije društva. Prvo, to je u suprotnosti sa principom politiĉke

jednakosti i ravnopravnosti ljudi i prema tome dokaz da se princip jednakosti u politici

moţe uzeti ili razumeti samo u relativnom smislu. Drugo, to nije u skladu sa principom

racionalnosti koji stoji u osnovi politike kao svesne aktivnosti.

Svemoć novca otvara prolaz do predsedniĉke funkcije i liĉnostima sumnjivih ili

skromnih psiholoških, moralnih i intelektualnih predispozicija i mogućnosti. To u sluĉaju

velikih ili superdrţava, poput SAD, moţe da ima dalekoseţne posledice ne samo za tu

drţavu, već i za druge drţave pa i za ceo svet. Novije iskustvo SAD i sveta sa ameriĉkim

predsednicima to vrlo reljefno pokazuje.

Zakonodavac je nastojao da bar donekle i putem odreĊenih zakona ograniĉi ulogu

novca u izborima. Tako su poznati Zakon o korupciji (The Corrupt Act) od 1925. koji je

zabranjivao korporacijama da direktno daju novac u politiĉke svrhe, i zakon ( Hatch Act)

od 1940. koji je ograniĉavao individualne donacije u partijski izborni fond u toku jedne

godine do 5000 dolara. MeĊutim, u praksi ovi zakoni su zaobilaţeni ili izigravani na

razliĉite naĉine. Imućni darodavci su to radili tako što su uplaćivali naznaĉene sume

novca većem broju komiteta koji su organizovani radi prikupljana novĉanih sredstava za

istog kandidata. Sliĉno je bilo i zaobilaţenje propisa po kome politiĉki komitet nije

mogao imati na raspolaganju sredstva veća od 3.000.000 dolara tokom jedne godine.

Stvaranjem više komiteta od kojih je svaki raspolagao naznaĉenom sumom, "sasvim

legalno" je izigravan zakon. Nijedan od senatskih kandidata se nije pridrţavaao norme

koja limitira sumu koja se moţe potrošiti u izbrnoj kampanji za senatsko mesto do 25.000

dolara Troškovi koji premašuju nekoliko miliona dolara se u praksi tretiraju kao manje ili

više normalni. Ni kasniji zakoni o izbornoj kampanji od 1972 i 1974 nisu bitnije izmenili

stvarno stanje.

Po najnovijem sistemu odnosno pravilima federalnih fondova (1999) koji se

odnose na izbornu kampanju valja razlikovati dve situacije. Jednu koja vaţi za sluĉaj da

kandidat prihvati federalne fondove, i druga koja reguliše stanje kad on ne prihvati

federalne fondove. U prvoj sistuaciji valja zabeleţiti sledeće propozicije. Prvo,

301

pojedinaĉni prilozi donatora ograniĉeni su na 1000 dolara. Drugo, liĉno ulaganje ne moţe

da preĊe iznos od 50.000 dolara. Treće, tokom prethodne izborne kampanje troškovi su

ograniĉeni na 33,5 miliona dolara bilo svog bilo prikupljenog ili federalnog. Ĉetvrto,

plafoni potrošnje su razliĉiti od drţave do drţave i kandidat je duţan da ih poštuje. Peto,

uz sve to, kandidat moţe da raĉuna na 13 miliona dolara "takmiĉarskog fonda".

Za sluĉaj da kandidat ne prihvati federalne fondove vaţe sledeća pravila. Prvo,

pojedinaĉni prilozi su i dalje ograniĉeni na 1000 dolara. Drugo, kandidat moţe potrošiti

koliko hoće svog novca. Treće nije nuţno popštovati ograniĉenja potrošnje u pojedinim

drţavama. Ĉetvrto, kandidat gubi pravo na sredstva iz "takmiĉarskog fonda". Po

nominaciji za izbornu trku kandidati dobijaju po 66.000.000 dolara iz javnih fondova.

Kanidat eventualno nove partije mora da sakupi bar 5% glasova da bi obezbedio partiji

federalno finansiranje na sledećim izborima. To znaĉi da kandidat neke treće partije

odnosno kao treći kandidat ima pravo na iznos oko 12.600.000 dolara ( za 2000).

Predsedniĉki kandidati dobijaju po 250 dolara na svakih 1000 koje su sami sakupili, ali

najviše do 16,5 miliona dolara. Ako se i kad se ukljuĉe u ove okvire-fondove kandidati

imaju obavezu da u kampanji, a to znaĉi sve do izbornih nominacija potroše ukupno

najviše oko 40 miliona dolara (što u 1999 iznosi oko 33,5 miliona dolara).

Naĉin trošenja para je takoĊe striktno reglementiran od drţave do drţave. Po

nominaciji za izbornu trku kandidati dobijaju 66 000.000 dolara iz javnih fondova. Kad

prime taj tzv. "meki novac" kandidati nemaju više pravo da sakupljaju novac od privatnih

donatora. U praksi, meĊutim, obe partije nastavljaju da prikupljaju takav novac od

pojdinaca i kompanija koji faktiĉki moţe da se koristi za reklamiranje pojedinaĉnih

kandidata i za druge propagandne akcije. Takav "mekani novac" iznosio je za oba

kandidata dve partije u 1996 preko 250.000.000 dolara, a u kampanji za predesedniĉke

izbore 2000-te, prema procenamaa nekih analitiĉaara, popeo se na preko jedne milijarde

dolara. Veliki donatori kao što je magnat makrosoftverske kompanije Bil Gejts sam je

dao kandidatima Republikanske i Demokratske partije 1998 godine jedan milion dolara (

prvima 750.000 a drugima 250.000). Zakonski zahtevi da plafon troškova predsedniĉkog

kandidata Demokratske i Republikanske partije moţe doseći sumu od 20.000.000 dolara,

imajući u vidu javne fondove, i da se istovremeno ne mogu koristiti sredstva iz javnih i

privatnih fondova, i pored izvesnih efekata, ostali su uglavnom na nivou norme koja je

302

još uvek daleko od prakse. Cifre koje nudi Federalna izborna komisija o većem iznosu

sredstava za javno finansiranje nego privatnih donacija, kao i o nekim drugim

troškovima, u izbornoj kampanji posle donošenja pomenutih zakona, treba uzimati sa

velikom rezervom.

Treba reći i to da se dobrostojeći kandidati lako oslobaĊaju obaveze da poštuju

odreĊene granice troškova prostim odricanjem od uĉešća u fondovima za finansiranje

izborne kampanje. Tako je sin ranijeg konzervativnog predsednika Buša, Dţordţ Buš,

tadašnji guverner Teksasa već u prvih šest meseci kampanje u 1999 ( izbori su bili 2000)

sakupio sumu od 37.000.000 dolara. Mnogi misle da bi jedna od linija reformi izbornog

sistema odnosno kampanje trebala da bude trasirana i realizovana putem novog naĉina

finansiranja kampanja iz javnih sredstava i to tako što bi se sredstva davala partijama a ne

pojedincima. Neki predlozi su išli i za tim da u javno finansiranje kampanje ukljuĉi i

kongresne izbore. Oni više revoltirani ne malim izbornim mahinacijama predlaţu i

mnogo oštije medikamente. Tako, jedan liberalni novinar (u publikaciji "Nacija" od 15

nov. 1999 pod naslovom "Naši namešteni izbori") istiĉe i traţi sledeće: "Jedini naĉin,

koliko ja mogu da vidim ( da se izbegnu manipulacije sa izborima) je da se pošalje apel

svetskoj zajednici i Ujedinjenim nacijama da pošalju akreditovane posmatraĉe (u

Ameriku) radi nadgledanja izbornog procesa-postupka". U daljem tekstu autor, u

nekoliko taĉaka, izlaţe zahteve tih posmatraĉa ĉije ispunjenje bi bilo uslov da joj

posmatraĉi overe izbore u 2000 godini. U tim zahtevima se traţi uklanjanje brojnih

nedoliĉnih ponašanja od vreĊanja do podmićivanja i kupovine izbora. Ako ovakva

predstavljanja ameriĉkih izboraa nisu cela istina, ona ĉine, svakako, deo ameriĉke izborne

realnosti. Stoga iole trezveno prosuĊivanje i odmeravanje valjanosti ameriĉkih izbora

mora imati u vidu i ovu stranu izbora i potrebu za demokratskim reformisanjem izbornog

sistema u nekim aspektima.

V. Grupe za pritisak

Poseban dinamizam i karakteristiku ameriĉkom politiĉkom ţivotu daju brojne i

aktivne interesne grupe, odnosno grupe za pritisak. Teško je reći koliko ih ima. Kao što

im samo ime kaţe, interesna grupa je grupa ljudi koja ima zajedniĉki cilj odnosno koja

zastupa interese odreĊenih ekonomskih, profesionalnih ili drugih organizacija i koja je

303

organizovana tako da moţe vršiti uticaj na organe vlasti radi ostvarivanja tih iteresa.

Samo u Vašingtonu je 1978. bilo oko 1.800 poslovnih prostorija raznih asocijacija i

interesnih grupa sa više od 40.000 sluţbenika koji se bave lobizmom.244

Još Alexis de

Tocqueville primetio da ni u jednoj drugoj zemlji nema takvog bogatstva i razliĉitosti

asocijacija i asociacionog ţivota, radi promovisanja javne sigurnosti, trgovine, industrije

moralnosti i religije, kakvo se moţe naći u Americi.

1. Razgranata struktura interesnih grupa

Ova bogata interesno-grupna fenomenologija, koja je samo deo jedne hiper-

pluralizovane društveno politiĉke strukture SAD pruţila je bogati i zahvalan empirijski

materijal za politiĉke istraţivaĉe. Po samoj prirodi stvari, više pragmatska i empirijska

politiĉka misao, nije mogla ostati nema na ove izazove prakse. Sa izuzetnom analitiĉkom

oštrinom i vibrantnošću ameriĉka politiĉka nauka je poĉela da prati ovo "cvetanje sto (ili

hiljade) cvetova" odnosno uĉešće brojnih interesnih grupa i naroĉito puteve i naĉine na

koje moćne i bogate interesne grupe ili njihove koalicije uĉestvuju u stvaranju i

oblikovanju ili u onemogućavanju utvrĊivanja odreĊenih odluka ili smerova politike.

Specijalna paţnja istraţivaĉa je usmerna na naĉine na koje tradicionalno moćni lobii

upreţu aktivizam i podršku baziĉnih grupa u korporativne lobistiĉke strategije. U tome

mnogi analitiĉari nalaze "srebrnu municiju" ( "silver bullet") aktivnosti interesnih grupa.

Nasuprot mišljenju ili utisku da je reĉ o spontanosti, delovanje interesnih grupa je sve

više sofisticirano, dobro planirano i organizovano. Lobisti koriste prefinjene metode u

cilju mobilisanja baziĉnih grupa i organizacija u odgovarajućim uglavnom dobro

odabranim geografskim, demografskim i politiĉkim podruĉjima. Goldstein, ĉini se,

uverljivo pokazuje kako je vrlo malo aktivnosti u baziĉnom lobiranju u SAD spontano.

Baziĉne grupe su visoko mobilne i mobilisane sa znatno sofisticiranim i tehološki

razvijenim interesnim grupama i profesionalnim lobistima.245

Motivi za organizovanje ili pristupanje interesnoj grupi mogu biti razliĉiti.

Najĉešći su u pitanju liĉni ekonomski interesi. Tako naprimer organizovanje u sindikate

obećava veće nadnice ili bolje uslove za rad i druge pogodnosti. Drugi razlog

244

Vital Speeches of the Day, 1981, vol. 47, N. 6. p. 172. 245

K. M. Goldstein, Interest Groups, Lobbying, and Participation in America, Cambridge

University Press, 1999.

304

angaţovanja u grupi mogu biti individualna uverenja i vrednosti odnosno stavovi o nekim

pitanjima. Nije mali broj ljudi koji su zainteresovani za odreĊene ciljeve ili principe i

nastoje da to pretoĉe u pravne norme. Takvi su naprimer mnogi ekološki pokreti. Najzad

ne treba ispustiti iz vida gregarni motiv odnosno ţelju odreĊenih ljudi da sudeluju u nekoj

organizaciji ili grupi koja ima neke šire odnosno opštije društvene ciljeve.

Mnogi ljudi, a naroĉito oni iz niţih slojeva društva, ne pripadaju ni jednoj

interesnoj grupi. Drugim reĉima, veliki deo ĉlanova interesnih grupa pipadaju višim

slojevima.

2. Klasifikacija interesnih grupa

Kao i u mnogim drugim društvima i politiĉkim sistemima, u SAD postoji

mnoštvo grupa za pritisak odnosno interesnih grupa. Nije jednostavno napraviti neku

suvislu klasifikaciju tih grupa s obzirom na njihovu raznorodnost i brojnost. Neki

razlikuju, uglavnom prema posebnim tehnikama uticaja na drţavu, politiĉke akcione

komitete i grupe za kampanjske priloge, na jednoj strani, i grupe za pritisak i lobiranje, na

drugoj strani. Drugi prave podele na profesionalne interesne grupe, mešovite interesne

grupe, interesne grupe koje zastupaju šire interese i interesne grupe u organizaciji

drţavne vlasti. Nama se ĉini da bi se mogla napraviti neka vrsta mešovite klasifikacije sa

elementima prethodno istaknutih klasifikacija. Ta klasifikacija bi ukljuĉivala dve vrste

grupa za pritisak: jedne bi bile politiĉko akcione i kampanjsko-kontributerske grupe, a

druge bi bile grupe koje zastupaju brojne druge interese i zahteve. U ovu drugu grupu bi

spadale, kako je već reĉeno, profesionalne interesne grupe, mešovite interesne grupe,

interesne grupe koje zastupaju šire interese i interesne grupe u organizaciji drţavne vlasti.

Kad je reĉ o politiĉko-akcionim iI kampanjsko-donatorskim grupama valja istaći

politiĉke akcione komitete (political action committee-PAC). Politiĉki akcioni komitet je

organizacija koja nije deo neke posebne partije ili stalno vezana za odreĊenog kandidata i

koja angaţuje novac radi uticaja na rezultate izbora ( npr. politiĉki akcioni komitet

nacionalne asocijacije za obrazovanje, Ameriĉka kampanja, Akcioni komitet Ameriĉkog

lekarskog društva, Nepartijska politiĉka liga mehaniĉara itd.). Oni podrţavaju ili

oponiraju kandidatima koje su partije istakle. Tokom vremena broj politiĉkih akcionih

komiteta je znatno rastao. Tako je u 1974 bilo samo 608 takvih komiteta u nacionalnim

izborima da bi njihov broj do 1994 narastao na 3,954.

305

Propisi zahtevaju da svaki politiĉki akcioni komitet bude registrovan od strane

Federalne izborne komisije i da podnosi izveštaj o imenima kontributera i njihovim

donacijama kao i o troškovima ( na koje kandidate i koliko novca i koliko je ukupna

potrošnja novca u kampanji). Pojedincima je dozvoljen doprinos do 5000 dolara po

godini i po pojedinom PAC-u, ali ne više od 25.000 dolara godišnje svim kandidatima,

partijskim komitetima i politiĉkim akcionim komitetima. Politiĉki akcioni komitet moţe

da podari kandidatu 5000 dolara u primarnim izborima i 5000 u generalnim izborima.

No, valja imati u vidu da nema ograniĉenja na ukupan iznos donacija svim kandidatima i

partijskim komitetima.246

Politiĉki akcioni komiteti uĉestvuju sa odreĊenom koliĉinom

novca u predsedniĉkim kampanjama, ali je ona manja od troškova koji padaju na teret

drţave.

Glavne vrste politiĉkih akcionih komiteta su materijalno zainteresovani politiĉki

akcioni komiteti, nematerijalno zainteresovani politiĉki akcioni komiteti i ideološki

politiĉki akcioni komiteti.

Kad je reĉ o drugoj klasifikacionoj grupi grupa za pritisak, treba prvo reći da u

krugu profesionalnih interesnih grupa, poseban znaĉaj imaju tri osnovne grupacije:

poslovne ili biznis grupe, sindikati i poljoprivredne grupe.

Poslovne ( buisiness) grupe spadaju u najmoćnije, najveće i najstarije interesne

grupe. Jedna od glavnih biznis grupa je Nacionalna manufakturna asocijacija (NAM).

Ova organizacija deluje u pravcu smanjivanja individualnih i korporativnih poreza,

ograniĉavanja drţavne regulative i drugih sliĉnih mera. Druga znaĉajna i poznata

interesna grupa je Trgovinska komora ( Chamber of Commerce). Trgovinska komora

nastoji da zastupa mali biznis i po tome se razlikuje od Nacionalne manufakturne

asocijacije. Valja pomenuti i Okrugli sto biznismena ( Business Roundtable) koji je

sastavljen od egzekutiva iz gotovo 200 najvećih i najmoćnijih korporacija u zemlji.

Radniĉke interesne grupe nisu tako znaĉajne i moćne kao što su sliĉne grupe u

nekim drugim razvijenim zemljama. Najveće i najmoćnije radniĉke organizacije su AFL-

CIO (Ameriĉku federaciju rada i Kongres industrijskih organizacija) sa preko 14.000.000

246

G. A. Almond-G. B. Powell-Jr. K. Strom-R. J. Dalton, Comparative Politics Today,

Longman, New York, 2003, p.761.

306

ĉlanova. Komitet politiĉkog obrazovanja ( The Committee on Political Education-COPE

) je posebno telo koje usmerava politiĉku aktivnost AFL-CIO. Unutar AFL-CIO nalaze se

mnoge velike organizacije poput Ujedinjenih automobilskih radnika (United Auto

Workers- UAW) i dr. Iako moćan u nekim podruĉjima društveno-politiĉkog ţivota,

sindikat je priliĉno rastresita organizacija, nedovoljno spremna i sposobna da se odluĉno

bori za šire interese radnika. Od 175 sindikata, koliko ih je bilo 1983 godine, 95 je

udruţeno u Ameriĉku federaciju rada i Kongres industrijske organizacije (AFO-CIO).

Poljoprivredno stanovništvo u tako razvijenoj zemlji je brojĉano veoma malo. Ali

visoko mehanizovana poljoprivreda i sa tako malom radnom snagom daje visoke

rezultate. Ĉetiri miliona farmera je organizovano u tri glavne interesne grupe: Biro

ameriĉke farmerske federacije, Nacionalna farmerska unija i Patroni Husbandry-a poznati

kao Grange. Biro ameriĉke farmerske federacije zastupa interese jaĉih i većih farmera i u

neposrednoj je komunikaciji sa ministarstvom za poljoprivredu. Nacionalna farmerska

unija regrutuje ĉlanstvo iz manjih farmerskih organizacija i zalaţe se za promovisanje i

ostvarenje njihovih zahteva. Grange grupa se zalaţe odgovarajuće cene poljoprivrednih

proizvoda.

Pored ovih, postoje i brojne druge profesionalne grupe. Od profesionalnih grupa

valja posebno pomenuti Ameriĉku zastupniĉku asocijaciju ( American Bar Association) i

Ameriĉko lekarsko društvo ( American Medical Association).

Moglo bi se reći da posebnu porodicu interesnih grupa ĉine ekološke interesne

grupe. Raĉuna se da ih ima oko 3000. One se bore za oĉuvanje prirodnih resursa i protiv

zagaĊenja raznih vrsta. Ĉini se da se ne bi mnogo pogrešilo ako bi se ova skupina

intersnih grupa tretirala ka mešoviti tip interesnih grupa s obzirom da imaju svojstva i

profesionalnih i javnih

interesnih grupa.

Javne interesne grupe su grupe koje se bore za širi društvene interese, a ne samo

za interese svoje uţe grupe. MeĊu njima je posebno interesantna Common Cause

interesna graupa. Ona je osnovana 1970 i nastoji da reformiše neke aspekte ameriĉkog

politiĉkog sistema.

Posebnu paţnju zavreĊuju interesne grupe unutar samog drţavnog establišmenta.

Od njih treba pomenuti Nacionalnu konferenciju legislatora drţavica ( The National

307

Conference of State legislators) i Nacionalnu asocijalciju guvernera ( National

Governor's Association). One su izraz nastojanja politiĉkih tela u drţavicama i lokalnim

zajednicama da utiĉu na tokove nacionalne politike odnosno proces odluĉivanja na

federalnom nivou. Sliĉne njima su i Nacionalna asocijacija okruga, Savet vlada drţavica

ili Nacionalna liga gradova za pritisak na Kongres koja deluje u interesu gradova i

drţavica.

Pored onih koje su pomenute, postoji i mnoštvo drugih koje je teško i pobrojiti a

kamo li ovde izloţiti.

3. Metodi interesnih grupa

Metodi i sredstva kojima se grupe za pritisak sluţe mogu biti razliĉiti. Pri tome

valja imati u vidu da iste grupe koriste razliĉite metode u ostvarivanju svojih ciljeva. Nije

retko da one nazmeniĉno koriste ubeĊivanje, korupciju i, ako su u takvoj mogućnosti,

pretnje. Najĉešće se istiĉe sledeće metode interesnih grupa.

Prvi i najznaĉajniji naĉin ili tehnika delovanja interesnih grupa je lobiranje.

Lobiranje znaĉi direktno kontaktiranje predstavnika interesnih grupa ili lobista sa

pripadnicima uţih politiĉkih struktura radi ostvarenja nekog njenog cilja. Naziv lobiranje

je nastao po mestu odnosno sobi-hodniku Kapitola u kome lobista kontaktira

odgovarajućeg pripadnika uţe politiĉke elite. Za obavljanje svojih poslova grupe imaju

ne samo svoje agente-lobiste (lobbysts), već i svoje posebne kancelarije (lobbyng offices)

u Vašingtonu. Velike i uticajne interesne grupe imaju svoje lobiste u centralnom delu

Vašingtona i u najbliţoj okolini Kapitola. U novije vreme više od 6000 registrovanih

lobista opsluţuje 11.000 klijenata u Vašingtonu. Delatnost grupa za pritisak je usmerena

prema svim centrima vlasti, posebno prema egzekutivi i kongresnim odborima, grupama

kongresmena i senatora koji su ĉlanovi pojedinih kongresnih odbora i pododbora,

privatnim asocijacijama koje predstavljaju klijentelu odreĊene administrativne agencije,

homogenim lokalnim elitama u izbornim srezovima.247

Mnogi lobisti su raniji politiĉki

funkcioneri koji, po prirodi stvari, imaju mnoge poznanike u kljuĉnim politiĉkim

institucijama. Pored njih su pravnici i struĉnjaci iz oblasti rada sa javnošću.

Pored lobiranja, jedan od naĉina delovanja lobista je snabdevanje nekog

politiĉkog funkcionera sa korisnim ili atraktivnim informacijama. Mesto kontakta je

247

McConnele G., Private Power and American Democracy, New York, 1966, p. 244.

308

obiĉno u kancelariji ili kući politiĉkog funkcionera ili u nekom klubu odnosno restoranu.

Lobisti nastoje da daju politiĉkom funkcioneru pouzdane inforemacije i podatke o nekoj

stvari.

Vaţan vid delovanja interesnih grupa je rad na pripremi nacrta zakona.

Predstavnici interesnih grupa se na poziv odgovarajućeg politiĉkog tela ili zahvaljujući

svom pritisku ukljuĉuju u proces konsultovanja i izrade odreĊenih odluka posebno

zakonskih projekata.

MeĊu znaĉajnije aktivnosti interesnih grupa spadaju i pruţanje izborne podrške

odreĊenim kandidatima, partijama ili grupama. Logiĉno je oĉekivati da će interesne

grupe pruţati podršku onim funkcionerima koji će im pomagati u ostvarivanju njihovih

interesa ili ciljeva. Podrška je ĉesto materijalne prirode, ali moţe biti i drukĉijeg

karaktera.

Valja pomenuti i delovanje interesnih grupa na sud kako bi realizovali neke svoje

ciljeve. Tako neke interesne grupe, posebno grupe za graĊanska prava, apeluju na sudove

da štite jednakost u odreĊenim podruĉjima rada i ţivota ( npr. u praksi zapošljavanja itd).

Najzad neka bude pomenuto i ukljuĉivanje interesnih grupa u medijske kampanje,

posebno na televiziji, novinama i radiu, radi informisanja javnosti i dobijanja podrške za

odreĊene ciljeve. Neke grupe i putem pisama izraţavaju svoju podršku ili protivljenje

prema odreĊenom smeru politike organa vlasti.

4. Smisao i funkcije interesnih grupa

Treba reći da je u javnosti bilo pitanja i rasprava o tome da li je moţda

prenaglašeno mesto interesnih grupa u politiĉkom sistemu i kakav je, odnosno kakav bi

trebao da bude, njihov smisao i funkcija. Najĉešće se istiĉe nekoliko razloga za

postojanje i aktivnu ulogu grupa za pritisak u ameriĉkom politiĉkom sistemu. Prvo,

ameriĉki sistem je i intencionalno i stvarno, multigrupni, te nije nikakvo ĉudo takvo

mnoštvo i takva aktivnost grupa za pritisak. Drugo, mnoštvo centara odluĉivanja i

otvoren pristup tim centrima stimulativno deluju na stvaranje brojnih grupa i njihovu

aktivnost. Treće, labavi i fluidni karakter politiĉkih partija ne moţe zadovoljiti potrebu

brojnih društvenih grupa za blagovremenom politiĉkom artikulacijom i uĉešćem u

procesu politiĉkog odluĉivanja. U sklopu toga, i kao ĉetvrto, treba imati u vidu difuznu

zakonodavnu i egzekutivnu strukturu sa mnoštvom specijalizovanih organa posvećenih

309

regulisanju pojedinih parcijalnih pitanja koja su vaţna za pojedine grupe. To, meĊutim,

traţi poznavanje stvari i oslanjanje na struĉnjake i poznavaoce problema. Rad ovih tela,

posebno odbora i komisija, omogućava ĉešće kontakte i aktivno delovanje grupa za

pritisak u njihovom radu. Peto, ĉesto se istiĉe i mnoštvo izbornih funkcija, odnosno

izbornih mesta koja otvaraju mogućnost za delovanje grupa.

Uz sve to, mnogi autori istiĉu da je ovakav sistem demokratiĉan i efikasan u

regulisanju društva u kome ne postoje oštri konflikti. A ameriĉko društvo je upravo

društvo u kome ne postoje duboki i intenzivni konflikti, pa ni znatnija kumulacija

konflikata koja bi suţavala prostor za delovanje interesnih grupa.Valja imati u vidu da

razlike u politiĉkim stavovima, akcijama i lojalnostima nisu u visokom stepenu pozitivne

korelacije sa razlikama izmeĊu ragiona, u socijalnom statusu, klasnom poloţaju,

zanimanju ili drugim socijalno-ekonomskim karakteristikama. Osnovi polarizacije i

saradnje se mešaju i menjaju i stoga linije podele nisu fiksne i trajne. Oni, ĉiji je socijalni

status razliĉit mogu pripadati istoj partiji, kao što i oni koji su u razliĉitim patijama mogu

biti ĉlanovi neke religiozne ili interesne grupe ĉime se ukrštaju ili presecaju linije podela i

tako ublaţava oštrina podela i polarizacija.248

Svi ovi razlozi, ma koliko mogu biti taĉni i znaĉajni, nisu dovoljni za objašnjenje

ovakve aktivnosti grupa za pritisak. Reći da je tome uzrok mnogo-grupni karakter

ameriĉkog društva ili difuzni proces odluĉivanja sa mnogo centara i taĉaka odluĉivanja

nije nešto mnogo više od puke tautologije. Jer pravo pitanje i jeste: otkud upravo to da je

ameriĉko društvo multigrupni sistem i da ima tako difuzan proces odluĉivanja ili tako

disperziranu strukturu vlasti ĉiji je, u stvari, samo deo interesno-grupni kompleks?

Oĉigledno je da se odgovor mora traţiti i na drugoj strani, u dubinama društvene

strukture i strukturi dominacije. U novije vreme nisu retka istraţivanja i radovi sa

oštrijom optikom i jaĉom eksplikativnom snagom. Mnoštvo indicija govori da interesno-

grupni pluralizam sa svojom lobistiĉkom mreţom nije stihijski ili neplanirani proizvod

ameriĉkog demokratskog razvoja i demokratskog duha Amerikanaca, već najvećim

delom planirani i kalkulisani okvir za odrţavanje postojeće strukture dominacije. Drugim

reĉima, radi se, u priliĉno sloţenom i suptilnom "instrumentu" koji je, s jedne strane,

sposoban da promiĉe društveno akonomski razvoj, a, s druge strane, pogodan da preko

248

Dahl, R., Pluralist Democracy in the United States, Chicago, 1967, pp. 338-339.

310

njega vladajuće društvene snage, pre svega moćni ekonomski krugovi, obezbeĊuju

kontrolu nad organizacijom politiĉke vlasti i procesom politiĉkog odluĉivanja.

Dominacija pojedinih krugova i parcijalnih interesa preko ovog interesno-grupnog

mehanizma toliko je oĉita i nadošla da je poĉela da smeta ne samo opštim demokratskim

zahtevima i interesima niţih slojeva, koji nemaju zapaţenijeg uticaja na grupnu politiku,

već i delovima drţavnog aparata koji smataju da je takvim delovanjem grupa za pritisak

ugroţen ne samo opšti društveni interes već i globalni ili integralni interes vladajućih

krugova.

Usled toga, i brojnih drugih razloga, prigovori na predimenzioniranu poziciju i

aktivnost grupa za pritisak rastu. Ovde će biti istaknuto samo nekoliko takvih prigovora.

Jedan deo kritike upozorava da takvo delovanje grupa za pritisak oteţava voĊenje opšte

nacionalne politike, pre svega, rešavanje globalnih protivreĉnosti i odreĊivanje

strategijskih pravaca društvenog i politiĉkog razvoja. Ovakav sistem je, kako istiĉe Lovi,

nemoćan i nesposoban da planira.249

To je sistem u kome se delegacije vlasti udaljavaju

od javnog domena i u kome se suverenost daje, odnosno prepušta privatnim

satrapima.250

Drugo, interesne grupe su, kako je još James Madison primetio, isuviše

usmerene na ostvarenje svojih interesa i zato deluju suprotno interesima drugih grupa ili

javnom interesu. Treće, dobar deo prigovora kreće se u etiĉkom horizontu i manjkavosti

vide u podloţnosti ovakvog sistema mitu i korupciji, koji su u stanju da pokucaju i otvore

sva vrata i predodrede karakter mnogih politiĉkih odluka. Benson otvoreno istiĉe da je

“korupcija u Americi pošla dalje od onoga što bi trebalo da bude dozvoljeno” i da se

bogatstvo javlja ĉešće kao put ka politiĉkom uticaju nego što je politiĉka sluţba put ka

bogatstvu. Ĉetvrto, ovakav sistem favorizuje već postojeće jake grupe, a oteţava

formiranje novih ili delatnost novoformiranih grupa.

Peto, moţe se reći da ovakav interesno-grupni dinamizam ne daje jednake šanse

svim grupama i svim slojevima i klasama. On je, ako ne oblik dominacije moćnijih

slojeva, u svakom sluĉaju oblik politiĉkog ţivota koji je pod njihovom kontrolom. U

takvom sistemu su znatni delovi populacije iskljuĉeni iz efektivne participacije u

249

Lowi, J. T., The End of Liberalism, 1969, p. 288. 250

Benson, G. C. C., Political Coruption in America, Toronto, 1978, p. XIV, 212.

311

politiĉkom procesu.251

Neki, ĉak, misle da ameriĉki sistem “normalno funkcioniše tako

da spreĉava poĉetne kompetitore od punijeg ukljuĉivanja u politiĉku arenu”.252

Nije mali

broj istraţivanja koja pokazuju da su politiĉke interesne grupe u najvećoj meri vezane za

poslovne grupe (business). Već je reĉeno da je od 676 lobija koji su registrovali svoje

troškove 1970. godine, 405 zastupalo interese biznisa. Tako, u stvari, grupe za pritisak ili

kako ih neki zovu politiĉke interesne grupe, predstavljaju najvećim delom oblik

artikulacije interesa onih koji su već i drugim sredstvima obezbedili za sebe najviše

koristi od ameriĉkog društva. Po nekim autorima 40% ameriĉkog stanovništva nije

ukljuĉeno u raspodelu blagodeti društva.253

Interesne grupe imaju svoje lidere ili voćstvo. Voćstvo informiše ĉlanstvo o

grupnoj aktivnosti ili na sastancima ili putem svojih glasila ili e-mail-om ili telefonom.

Lideri deluju kao glasnogovornici svojih grupa i nastoje da naprave što bolju sliku svoje

organizacije u medijima. Oni angaţuju sposobne ljude da kontaktiraju sa centrima

politiĉke vlasti, planiraju grupnu taktiku i strategiju i prikupljaju sredstva za potrebe

organizacije.

Treba reći da je aktivnost interesnih grupa delimiĉno pravno reglementirana.

Zakon o lobiranju, koji je donet 1946, propisuje da svi lobisti budu registrovani kod

odreĊenog sluţbenika u Predstavniĉkom domu i sekretara u Senatu.

No, pravni okviri delovanja interesnih grupa su suviše blagi i retki. Oni faktiĉki

prijavljuju samo deo troškova na svojim aktivnostima. Tako su lobisti i krajem

dvadesetog veka prijavljivali troškove od 50 miliona dolara godišnje, dok su stvarni

troškovi prelazili jednu i po milijardu dolara. Pored toga, mnoge interesne grupe

obavljaju lobistiĉke poslove iako su registrovane pod drugim imenom i namenom. Tako

je svega 6000 od preko 13.600 lobista registrovano. Isto tako, ne postoji ni neki vid

striktnije kontrole nad radom interesnih grupa.

VI. JAVNO MNENJE I MAS-MEDIJI

251

McConnell, G., Private Power and American Democracy, Op. cit., p. 34. 252Gamson, W., “Stable Unrepresentation in American Society”, American Behavioral Scientist, 1968/12. 253

Schartschneider, E. E., The Semi-soverein People, New York, 1960

312

Treba li uopšte naglašavati da je uloga javnog mnenja naroĉito mas medija u

politiĉkom sistemu SAD velika. Ulaskom, bar u izvesnoj meri, gotovo cele odrasle

populacije u politiku i razvojem raznih i brojnih sredstava komunikacije moglo se

oĉekivati da uloga ovih faktora protekom vremena bude još zapaţenija.

1. Javno mnenje

Kad je reĉ o javnom mnenju, valja istaći da je to priliĉno difuzan pojam. On

uglavnom sadrţi mišljenje, odnosno ideje i stavove znaĉajnog broja ameriĉkih graĊana o

politici i politiĉkim problemima. Kad kaţemo da je ono difuzno onda mislimo na njegovu

sloţenost i promenljivost. Analitiĉari javnog mnenja istiĉu tri njegove osnovne crte. Prvo,

varijabilnost ili diverzitet, komunikativnost s politikom i relevantan broj Amerikanaca.

Diverzitet javnog mnenja je razumljiv s obzirom na veliĉinu i brojne unutrašnje

razliĉitosti. Ne misle svi Amerikanci odnosno sve grupe isto ili sliĉno o mnogim

pitanjima ili problemima. Javno mnenje pretpostavlja odgovarajuću komunikaciju unutar

samog graĊanstva kao i komunikaciju izmeĊu graĊanstva i politiĉke elite. U protivnom,

politiĉka elita neće znati niti poštovati mišljenje ili raspoloţenje kritiĉne mase

stanovništva. Relevantan broj graĊana znaĉi da dovoljan broj ljudi treba da ima odreĊeno

mišljenje koje će biti relevantno za politiĉku elitu.

Na oblikovanje javnog mnenja utiĉu mnogi faktori. MeĊu njima su, ĉine se,

najznaĉajniji sledeći. Prvi i osnovni faktor je porodica i porodiĉni uticaj. Tu se stvaraju

prvi zameci odreĊenog mišljenja i ponašanja. Zatim valja pomenuti školu, kao prvi širi

socijalni kontekst socijalizacije i sticanja znanja-mišljenja. Treći faktor je bliţa okolina ili

krug prijatelja, roĊaka, klubovi, crkve, razliĉite radne grupe koje se sve zajedno zovu

druţbene grupe ( peer groups). Ĉetvrto, socijalni status ima veliki uticaj na formiranje

mišljenja. Neće uvek jednako misliti pripadnici razliĉitih slojeva, sirotinje ili

dobrostojećih grupa o nekim pitanjima. Peto, izuzetnu ulogu u formiranju javnog mnenja

imaju mas mediji posebno televizija, radio, štampa, magazini, knjige. Mas medijima se

prenose brojne informacije koje utiĉu na formiranje politiĉkog mišljenja njihovih

konzumenata. Šesto, valja pomenuti i samu politiĉku elitu odnosno njene delove na

formiranje javnog mnenja. Najzad, izuzetno znaĉajan širi faktor formiranja javnog

mnenja je politiĉka kultura kao skup osnovnih vrednosti i uverenja većine graĊana o

politici i politiĉkom sistemu. Slobode i prava zauzimaju visoko mesto na tablici vrednosti

313

i sastojaka politiĉke kulture većine ameriĉkih graĊana. Kultura u suštini utiĉe na dva

naĉina na javno mnenje. Prvo, tako što daje širi okvir u kome se formiraju i izraţavaju

odreĊena mišljenja o konkretnim pitanjima. Drugo, politiĉka kultura će znatno uticati na

ĉinjenicu da jednu istu politiĉku pojavu ili dogaĊaj razliĉito vide jedan Rus i jedan

Amerikanac.

Što se tiĉe naĉina saznanja javnog mnenja postoje više starih i novih metoda za to.

Instrumenti za saznanje i informisanje o onome što šira populacija misli su višestruki. Tu

valja pomenuti politiĉke partije, interesne grupe, mas medije, brojna pisma biraĉa,

obaveštenja putem telefona i telegrafa, izbori, klasiĉna i novija istraţivanja javnog

mnenja. Novija istraţivanja javnog mnenja sadrţe tri osnovne komponente: prvo,

selekcioniranje uzorka (sample) grupe koja treba da bude ispitivana; drugo, briţljivo

postavljanje pitanja pojedincima iz uzorka; treće, interpretiranje rezultata.254

2. Mas mediji

Mnogi analitiĉari su već primetili da ţivimo u medijskom i informatiĉkom dobu.

Pod mas medijima se najĉešće razumeju sredstva komunikacije koja prenose ili šalju

ideje odnosno poruke komunikatora široj javnosti. Mediji masovnih komunikacija se

najĉešće dele u dve kategorije. Jedna obuhvata štampane medije poput novina, magazina,

knjiga, bukleta ili pamfleta. Ovde se komunikacija obavlja preko transmisionih papira. U

drugu kategoriju spadaju elektronski mediji, poput radia, radiotelevizije, kablovske i

satelitske televizije u kojima se poruke od komunikatora do javnosti prenose vazdušnim,

satelitskim ili kablovskim putem.

Nije malo onih koji misle da su mediji postali neka vrsta ĉetvrtog

(parlamentarnog) doma ili da je razvoj i jaĉanje njihove pozicije jedan od glavnih razloga

slabljenja uticaja politiĉkih partija. Danas je manje ili više svima jasno da se bez

odgovarajuće medijske ne samo podrške već i prethodnice ne moţe ili teško moţe

obezbediti bilo kakav bolji rezultat a kamo li pobeda u javnim okršajima posebno u

izborima. S druge strane, poznate su i velike, i razvojem tehnologije sve veće mas-

medijske manipulacije i manipulacije s mas-medijima. Ljudi danas stiĉu saznanja o svetu

preko slika i reĉi koje im mas mediji plasiraju. Nijedan pojedinac sam za sebe ne moţe

254

Vidi opširnije o tome: R. C. Remy, United States Government, Glencoe,3rd

ed., New

York, 1993, p. 311-312.

314

obezbediti relevantne informacije na osnovu kojih moţe validno participirati i uticati na

tokove politiĉkog ţivota. Zbog toga je i sve teţe odrediti pravu ulogu i teţinu mas-medija

u jednom demokratskom sistemu. Naroĉito u jednom takvom društvu kakvo je ameriĉko.

Osnovna sredstva komunikacije su televizija, radio, štampa, sluţba za

snabdevanje informacijama (wire services). MeĊu njima su, prema nekim istraţivanjima

najvaţnija televizija i novine (newspapers). I na prvi pogled postalo je jasno da je

dominantno sredstvo masovne komunikacije televizija. Statistika kaţe da je 90%

ameriĉkih porodica još poĉetkom 1990tih godina imala televizore. Većinu programa

emituju tri gigantske nacionalne televizijske kuće ABC, NBC i CBC. Isto tako, najveći

broj lokalnih komercijalnih stanica je vezan za neku od ovih velikih televizijskih mreţa.

Impresionira ĉinjenica da u udarno veĉernje vreme oko 95% materijala na lokalnim

stanicama dolazi od nacionalnih mreţa.255

U novije vreme CNN (Cable News Network)

postaje konkurent pomenutim nacionalnim televizijama.

Televizija inaĉe uţiva veliki ugled u graĊanstvu i po mnogim istraţivanjima preko

65% graĊana izjavljuje da im je televizija glavni izvor informacija. Još u većoj meri od

televizora, Amerikanci poseduju radio aparate.

Štampani mediji, od novina i magazina do knjiga, preplavili su ameriĉko tlo.

Smatra se da gotovo 11.000 štampanih novina izlazi u SAD. Od njih oko 1800 se

publikuje dnevno, a najveći broj se štampa nedeljno. Oko 10 000 magazina štampa se

svake godine. Treba reći da se pored nacionalnih novina i magazina ĉitaju u priliĉnoj

meri i lokalne novine odnosno magazini.

Znaĉajnu ulogu imaju i sluţbe snabdevanja sa informacijama. Dve takve

najznaĉajnije sluţbe su Udruţena štampa (Assocated Pres-AP) i Ujedinjena meĊunarodna

štampa ( United Press International-UPI). Te sluţbe su, u stvari, više izvor novinskih

vesti nego mas medijske kuće.

U SAD postoji neka vrsta mešavine javnih i privatnih sredstva: radio-televizije,

satelitske i kablovske televizije. Prve posluju po logici profita, a prihodi potiĉu od

prodaje emisionog vremena ( airtime to advertisers) za prenošenje komercijalnih poruka.

Kablovska i satelitska televizija namiĉu prihode putem meseĉnih pretplata korisnika i još

više putem reklame. Nejveći deo štampe, radia i televizije su u privatnom vlasništvu za

255

R. C. Remy, United States Government, Glencoe,3rd

ed. , New York, 1993, p. 323.

315

razliku od Velike Britanije, Francuske, Izraela i Švedske u kojima su štampane novine u

privatnom vlasništvu a televizija i radio pod kontrolom drţave. Kao privatno vlasništvo,

mas mediji deluju po trţišnim principima i u novije vreme prolaze kroz proces

pozamašne svojinske koncentracije.

Javne radio i televizijske stanice deluju po drukĉijim principima. Finasijera ima više.

Tako u njihovim prihodima uĉestvujju drţavice i lokalne zajednice sa 29%, slušaoci-

gledaoci sa 22%, federalna vlada sa 19%, donacije privatnog biznisa18%, fondacije i

drugi izvori sa 12%.256

Nije ni malo ĉudno što su privatni mediji znaĉajniji od javnih. To

je rezultat baziĉnih filozofskih i ideoloških premisa ameriĉkog poretka, a zatim i znatno

većeg obima privatnih nego javnih medija. To se moţe videti iz elementarnih ĉinjenica da

ima tri puta više privatnih nego javnih radio-televizijskih stanica i da javne stanice imaju

svega oko 10% gledalaca.

No, treba reći da mas medijski svet nije more bez obala, iako ni te obale nisu uvek

jasne i ĉvrste. Mas mediji imaju i neke zajedniĉke pravne okvire i institucije. Valja imati

u vidu da prvi amandman Ustava SAD propisuje da "Kongres neće donositi zakon…

kojim bi se uskraćivala sloboda…štampe". Tako je sadrţaj mas medija praktiĉno

neregulisan odnosno neograniĉen pravnim regulativama. Moţda jedino ograniĉenje na

ono što će se štampati jesu zakoni o klevetama i odluke Ustavnog suda da javne liĉnosti

mogu pretpeti štetu ako su u medijima komentari o njima laţni ili maliciozni u cilju

nanošenja štete reputaciji ţrtve ili neĉega što je teško dokazati. Na osnovu tog

amandmana, Vrhovni sud je obarao ili osujećivao pokušaje drţave da ograniĉi mogućnost

objavljivanja odreĊenih vesti ili dogaĊaja. Dţeferson je u više navrata isticao veliki

znaĉaj štampe kao ĉuvara javne slobode. Noviji teoretiĉari demokratije su takoĊe isticali

znaĉaj mas medija za realni svet ţivota i opšti razvoj društva. Ali, to ne daje pravo

medijima da imaju bilo kakav specijalni pristup informacijama. Vrhovni sud je u više

navrata odbacivao takve zahteve i pretenzije medija. Drugim reĉima, mediji nemaju

pravo na pristup informacijama koje nisu dostupne ostaloj javnosti.

256

G. A. Almond-G. B. Powell-Jr. K. Strom-R. J. Dalton, Comparative Politics Today,


316

Radio i televizija su u većoj meri regulisani nego štampani mediji. Oni mogu

emitovati samo ako imaju licencu od odgovarajuće komisije. U stvari, Federalna

komunikaciona komisija (Federal Communications Commission-FCC) je ta koja

ograniĉava broj radio i televizijskih stanica koje pojedina kompanija moţe da ima u

vlasništvu. Nekim velikim televizijskim kućama je dozvoljeno da vode i po više od deset

lokalnih televizijskih stanica. Koncentracija svojine se odnosi kako na razliĉite stanice u

istom tipu medija tako i na razliĉite stanice u razliĉitim tipovima medija. To znaĉi da ista

korporacija moţe da ima televiziju, radio i novine u istom mestu.

U celini, valjalo bi razlikovati tri naĉina ograniĉavanja mas medijske svojine od

strane Federalne komunikacione komisije. Prvi je tzv. "the one-to-acustomer rule". Ta

regulativa zabranjuje bilo kom broadcasteru da kupi više od jednog AM ili FM radio

stanicu, ili više od jedne televizijske stanice na istom trţištu. Drugi naĉin je pravilo o

ukrštenoj svojini ( cros-ownership rule) koje spreĉava pojedinaĉnu osobu ili kompaniju

da prisvaja razliĉite tipove medija na istom trţištu. Tako jedno lice ne moţe da kupi radio

stanicu i televizijsku stanicu na istom trţištu. Ovo pravilo ne pogaĊa aranţmane koji su

sklopljeni pre 1970 godine. Treći naĉin ograniĉavanja mas medijske svojine se ogleda u

pravilu 12-12-12. Ovo pravilo ograniĉava pojedinaĉnu kompaniju da poseduje više od 12

AM, 12 FM radio stanica i 12 televizijskih stanica na razliĉitim trţištima unutar zemlje.

To znaĉi da pojedina kompanija moţe imati ukupno 36 radio i televizijskih stanica u

zemlji.

Kad je reĉ javnim i drţavnim medijskim kućama, Zakonom o javnim radio i

televizijskim stanicama od 1967 stvorena je Korporacija za javni radio i televiziju koja je

imala zadatak da raspodeljuje federalni novac za nekomercijalne i neprofitne radio i

televizijske emisije. Ona je 1968 i 1970 formirala "Javni sistem radia i televizije" ( Public

Broadcasting system-PBS namenjen televiziji) i "Nacionalni javni radio" ( National

Public Radio-NPR). To je, u stvari, neka vrsta alternative mreţama komercijalnih

programa. Ove javne medijske kuće imaju mali broj gledalaca odnosno slušalaca ili nešto

preciznije oko 7% populacije. Postoje tri izvora finansijskog napajanja javnih mas

medija: drţava, donacije pojedinih fondova (npr. fordova ili Rokfelerova fondacija itd.) i

donacije od pojedinaca i poslovnih krugova.

317

Najzad postoje u veoma ograniĉenom vidu drţavne radio i televizijske medijske

kuće. One uglavnom stvaraju i šalju televizijske i radio programe ameriĉkom personalu

stacioniranom u vojnim bazama po svetu preko odgovarjućih vojnih mreţa ili pak šalju

informacije o SAD graĊanima drugih drţava. To se uglavnom koristi u svrhe armijskih

organizacija stacioniranih van SAD

Ako pretenduju da imaju odgovarajuće dejstvo na publiku, vesti moraju biti

sveţe, aţurno objavljene i znaĉajne, a ako ţele da imaju što širi auditorijum i profit, one

moraju biti još i zabavne i reklamerske.

Valja reći da se u novije vreme razvijaju sve prisniji odnosi izmeĊu drţave i

medija. U cilju uspešnije saradnje drţave i medija sve delovi vlade imaju sluţbe javnog

informisanja i sekretare za štampu. Na tom poslu se angaţuje veliki broj ljudi. Tako,

naprimer, samo ministarstvo odbrane zapošljava gotovo 1500 ljudi koji se bave odnosima

sa mas medijima. Mediji se angaţuju u znaĉajnim segmentima procesa politiĉkog

osdluĉivanja. Njihovo angaţovanje je posebno znaĉajno u formiranju agende, u izborima

i prilikom nekih dogaĊaja ili sluĉajeva koji drmaju temelje sistema ili neke karike vlasti.

Uĉestvovanje u pravljenju agende kljuĉnih politiĉkih tela je jedan od

najdelikatnijih i najvaţnijih politiĉkih poslova. U njemu se koncentriše i mudrost i

lukavost politiĉke elite. Mudrost je u trasiranju odreĊenih ciljeva i tokova daljeg razvoja i

naĉina njihovog ostvarivanja, a lukavost u predstavljanju tih zamisli kao neĉega ĉemu

narod teţi i što doprinosi blagostanju naroda. Mediji imaju izuzetnu ulogu u realizaciji

ove druge strane politiĉke elite. Mediji se pojavljuju kao glavni ne samo oslonac i

konsultatnt nego sudionik u formiranju strategije politiĉke elite. Ta strategija ima dva

lica. Jedno je ono koje postavlja ciljeve koji su prihvatljivi i dopadljivi većini populacije.

Drugo ĉuva i uĉvršćuje postojeću i svoju vlast. U koordiniranju i integrisanju ove dve

funkcije mas mediji i mas-medijski struĉnjaci imaju nezamenljivu ulogu. Akcentiranjem i

ponavljanjem odreĊenih problema i rešenja mas mediji utiĉu na formiranje javnog

mnenja ili mišljenja pojedinaca. Ponavljanje nekog pitanja svedoĉi o njegovoj

relevantnosti, a ponavljanje nekog rešenja ne retko otvara vrata za njegovo prihvatanje.

Glavni saveti nekih medijskih struĉnjaka su da mediji ne treba da kazuju

auditorijumu šta treba da misli, već treba da mu kaţu o ĉemu treba da misli. Ovaj savet

sadrţi, u stvari, samo deo istine. Ta "formula" daje utisak da mediji nisu imali nameru da

318

sugerišu rešenje ili opredeljenje već samo istaknu problem, ali, u praksi stalno isticanje

odreĊenih problema u prvi plan u pozadini ima ili sugerura odnosno aktivira odreĊene

predstave i ocene o akterima odreĊenih dogaĊaja. Tako naprimer stalno bombardovanje

ušiju i oĉiju javnosti o zloĉinima neke nacionalne grupe nad drugim nacionalnim

grupama, bez prikazivanja zloĉina koji su se dešavali u obrnutom pravcu stvara

pristrasnu, jednostranu ili pogrešnu sliku o jednom narodu. Novije vreme pokazuje

mnoštvo ovakvih mas medijskih zloupotreba i nešto još gore, a to je nemoć optuţenih ili

okrivljenih da se brane i da njihov glas ima odjeka.

Mas mediji pomaţu da na politiĉke funkcije dolaze ljudi bez dovoljno politiĉkog

iskustva i iz drugih branši: glumci, astronauti, televizijske zvezde. To moţe da utiĉe na

nekompetentnost ili nedovoljnu kompetentnost politiĉke elite. To, naravno, ne znaĉi da

poslenici pomenutih branši ne mogu ili ne treba da obavljaju politiĉke poslove ili da ne

budu politiĉari.

Dobar povod i prilika za analizu karaktera i uloge mas medija mogu biti ameriĉki

izbori posebno uloga mas medija u procesu nominovanja predsednika. Mas mediji se

aktivno ukljuĉuju u proces nominacije za predsednika preko horce-race coverage izbora.

Taj pristup se fokusira na "pobednike" i "gubitnike" ili onoga ko je "napred", radije nego

na probleme ili politiĉke pozicije. Jedna studija o ABC, CBS i NBC veĉernjim vestima

tokom kampanje u vreme predsedniĉke nominacije 1988 godine našla je da su više od

jedne trećine svih priĉa bile horse-race coverage priĉe. Samo 15% od svih priĉa

fokusiralo se na probleme.257

Kad je reĉ o mas-medijim u novije vreme, na delu i jedna nova pojava. Naime, reĉ

je o "dobu pojavnosti" ili "površnosti" ( "The Age of Appearances") u koje se ušlo u ime

etike, a u kome ono što se najviše prikazuje (what matters most) nije stvarna regulacija

etike već spoljni izgled regulacije ( the appearance of regulation). Ova kultura pojavnosti

ili spoljneg izgleda ili "velikog praska" (Big Bang) nastala je u SAD posle ostavke

Niksona kad su Amerikanci ušli, kako istiĉu Morgan i Reynolds", u najprihvatljivije

(sustained-odrţivu) i sveobuhvatne javne napore u etiĉkoj reformi u ameriĉkoj istoriji".

Teško je reći kakvi su sve praktiĉni efekti ovog vida virtuelizacije ţivota. Ono što se za

sada sa izvesnošću moţe reći jeste to da su njeni tehnološki i manipulativni efekti veći od

njenih demokratskih i humanistiĉkih efekata. Na tom talasu se mobiliše i napreduje jedna

cela "vojska" medijski angaţovanih poslenika koji slove kao strućnjaci. Dobar broj ovih

257

R. C. Remy, United States Government, 1993, Op. cit. p. 347 .

319

medijskih eksperata postaje sistemski sub-sloj prvih ešalona politiĉke, ekonomske i vojne

elite.

No, ako je stanje sa ovim mas-medijskim inovacijama sada preteţno tako, to ne

znaĉi da će ono takvo ostati i u buduće. U svakom sluĉaju, neće biti lako prevrnuti list i

koristititi modernu mas medijsku tehnologiju i potencije u demokratske i humanistiĉke

svrhe.

VII. Participacija

Politiĉki sistem SAD je predstavniĉki i posredniĉki. Ni u jednom trenutku

ameriĉke istorije u oficijelnoj ideologiji nije bilo zahteva za uspostavljanje globalnog

sistema neposredne demokratije. To, meĊutim, ne znaĉi da je politiĉki proces zatvoren u

uski krug politiĉkog establišmenta ili najuţih institucija vlasti. Kao i u mnogim drugim

zemljama, u SAD postoje brojni i razliĉiti oblici participacije. Oni se mogu podeliti po

razliĉitim osnovama. Participacija moţe biti posredna i neposredna, individualna ili

kolektivna odnosno grupna, globalna ili parcijalna odnosno lokalna.

Drugim reĉima, pored nosilaca vlasti u uţem smislu u politiĉkom ţivotu i

procesu odluĉivanja uĉestvuju i brojni drugi društveni i politiĉki subjekti. Ovde će biti

reĉi ukratko samo o onim oblicima participacije ili uĉešća u procesu odluĉivanja u kojima

uĉestvuju društveni i politiĉki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti u uţem

smislu, o kojima je već bilo reĉi. Za ovu priliku dovoljno je navesti pet takvih oblika

participacije: prvo, oblici odluĉivnja u okviru uţe organizacije vlasti u kojima uĉestvuju

subjekti koji ne pipadaju toj organizaciji; drugo, politiĉke partije, treće, interesne grupe,

odnosno grupe za pritisak; ĉetvrto, izbori i peto, oblici neposredne demokratije.

Što se tiĉe oblika odluĉivanja koji su u okviru organizacije vlasti, treba reći da se

tu radi o uĉešću razliĉitih nedrţavnih društvenih subjekata, predstavnika društvenog,

ekonomskog ili kulturnog ţivota, odnosno predstavnika razliĉitih organizacija ili

profesija u radu pomoćnih ili derivativnih politiĉko-drţavnih tela kao što su odbori,

komisije koje postoje u okviru postojećih institucija vlasti. Takav oblik su već pomenute

javne rasprave (public hearing) koje se organizuju u kongresnim odborima.

O partijama je već bilo reĉi. Ovde bi se moglo dodati da one predstavljaju

odreĊenu formu participacije razliĉitih društvenih slojeva i skupina u politiĉkom procesu,

uz napomenu o dva ozbiljna ograniĉenja. Prvo se tiĉe razliĉitog uticaja pojedinih slojeva i

320

grupa u procesu partijskog odluĉivanja. Drugo se odnosi na suţeno podruĉje partijskog

odluĉivanja i angaţovanja koje je najvećim delom posvećeno izborima. Već je reĉeno da

partije ne pruţaju jednake mogućnosti svim uĉesnicima, iako pothranjuju iluzije jednakog

uĉešća svih u politiĉkom procesu. Ali ako daju prednosti moćnijim, partije ne lišavaju

svih šansi i mogućnosti slabije subjekte. Ĉini se blizu istini procena autora koji istiĉu da

su obe partije responzivne bankama i finansijskim institucijama, povezane sa vojno-

industrijskim kompleksom i monopolskim kapitalom, ali i zavisne, makar i u razliĉitim

stepenima, od veta organizovanog rada, profesionalaca, menadţera, belih okovratnika,

malih biznismena, farmera, etniĉkih manjina, sirotinje i drugih grupa.258

O interesnim grupama i izborima kao najznaĉajnijem obliku participacije najšire

populacije u procesu politiĉkog odluĉivanja već je bilo reĉi. Moţda nije na odmet dodati

da SAD, sa nekoliko stotina izbora u periodu od ĉetiri godine, spada u zemlje sa

najvećim brojem izbora.

Peti vid participacije u ameriĉkom politiĉkom sistemu su oblici neposredne

demokratije u pojedinim dţavama. U 49 drţava postoji obavezni ustavni rerefrendum za

promene ustava. Pravo narodne inicijative za promenu ustava (zahtev 8-15% biraĉkog

tela) postoji u 12 drţava. Sliĉno pravo postoji i u zakonodavstvu. U 19 drţava 3-15%

biraĉa moţe da traţi donošenje nekog zakona. U 12 drţava postoji tzv. protestni

referendum ili je otvorena mogućnost da zakoni budu izneti na referendum po zahtevu 5-

10% biraĉa (ako u odreĊenom roku po usvajanju zakona podnesu zakonodavnom telu

zahtev da zakon bude iznet na referendum, odnosno potvrdu biraĉa). U sklopu oblika

polu-neposredne i neposredne demokratije, treba istaći i postojanje u mnogim seoskim

opštinama zborova biraĉa (town meeting).

Postoje i neki drugi vidovi politiĉke aktivnosti poput davanja novĉanih priloga u

kampanjama, uĉešće u protestima, štrajkovima, pripadnost i delovanje u politiĉkim

klubovima itd. Participacija u sferi rada je znatno ograniĉena. Protekom vremena nije bilo

nekog zapaţenijeg razvoja. Štaviše, neka istraţivanja pokazuju da su zanatlije u 19. veku

imali veću autonomiju i kontrolu nad radnom organizacijom i proizvodnjom nego u

novije vreme i da je njihova kontrola opadala s razvojem modernog menadţmenta i

258

O'Connor, J., Fiscal Crisis of the State, op. cit., p. 224.

321

ideologije.259

U svakom sluĉaju, aspiracije radnih ljudi su daleko veće nego što su

mogućnosti koje pruţaju postojeći oblici participacije, pa i takvi kakvo je kolektivno

pregovaranje.

U celini, vidna su bar dva svojstva participacije. Prvo, postojeći oblici

participacije pruţaju ograniĉene mogućnosti širim slojevima naroda za uĉešće u

politiĉkom procesu. Zato širi slojevi stanovništva nisu u većoj meri aktivni ni u

postojećim oblicima participacije. Mnoga istraţivanja pokazuju da postoji visok stepen

pozitivne korelacije izmeĊu društveno-ekonomskog statusa i uĉešća u politiĉkom procesu

ili koliĉine uticaja u procesu politiĉkog odluĉivanja. Drugo, postojeći oblici participacije

ne pruţaju mogućnosti za bilo kakve bitnije promene postojećeg stanja, za bilo kakve

promene u distribuciji društvene i ekonomske moći izmeĊu pojedinih grupa i snaga.

O prvom od ovih svojstava bilo je ranije govora, a ovde će se dodati još nešto.

Naime, iskustvo pokazuje da je veliki deo stanovništva neaktivan ili da apstinira; da veća

aktivnost u politici traţi više vremena, novca i energije i da sve to skupa pogoduje više

onima koji su na vrhu nego onim koji stoje u podnoţju društvene piramide.260

Po nekim

pokazateljima, manje od 1% ameriĉkog odraslog stanovništva uopšte uĉestvuju u

nadmetanju za javne sluţbe; 5% je aktivno u partijama ili kampanjama; 10% daje

finansijske priloge u politiĉke svrhe; 1/3 stanovništva pripada organizacijama koje bi se

mogle klasifikovati kao politiĉke interesne grupe i nešto više od 1/3 je pokušalo da ubedi

svoje prijatelje da glasaju na odreĊeni naĉin; u poslednje vreme 50-60% biraĉkog tela

glasa na predsedniĉkim izborima.261

Neka ranija istraţivanja su pokazala da samo 13% ispitanika odgovara da su

usmeno ili pismeno komunicirali jedanput u prethodnoj godini sa kongresmenom ili

drugim javnim funkcionerom, odnosno sluţbenikom da bi mu izneli svoje zahteve; 7% je

izjavilo da je to radilo dva ili više puta; 11% je nešto radilo u izborima u poslednje ĉetiri

godine.262

Samo 8% odraslih stanovnika jednog okruga u Njujorku znalo je 1956. ko je

njihov kongresmen.263

259

Montgomery, D., Worker's Control in America, Cambridge, 1979. 260

Milbrath, L., Political Participation, Chicago, 1965, p. 23-29. 261

Dye, R. T.-Zeigler, H. L., The Irony of Democracy, Op. cit., pp. 216-217. 262

Woodward, J.-Roper, E., "Political Activity of American Citizens", American Political

Science Review,

322

U celini, ĉini se da su u pravu Neubauer i Cnudde kad zakljuĉuju da nalazi

sistematskih istraţivanja nove empirijske demokratije nisu u saglasnosti sa

pretpostaavkama tradicionalne demokratske teorije. Ranije se mislilo da je participacija

graĊana u demokratskom politiĉkom procesu na relativno visokom nivou. Sistematska

istraţivanja glasanja i izbora na svim nivoima vladavine pokazuju sledeće: uprkos

odreĊenim varijacijama, proseĉni nivoi participacije u izbornom procesu su mnogo niţi

nego što se tradicionalno pretpostavljalo; da pojedinci manje ili više participiraju u

izborima iz razloga koji nemaju veze sa pitanjima "baziĉnih" problema i da je njihova

vezanost za politiĉki proces, osim u vreme krize, u najboljem sluĉaju marginalna.264

Ukratko, na osnovu velikog broja istraţivanja politiĉkog ponašanja na nivou

populacije u SAD, moglo bi se zakljuĉiti da postoji nizak nivo intenziteta politiĉkih

preferenci u tom politiĉkom sistemu.265

Interesantna je, mada nije sigurno da je toliko i

taĉna, interpretacija Cnudia i Neubauera je da je to nus-proizvod nivoa sistemske

stabilnosti.

Stabilnost demokratske prakse, po ovim autorima, traţi nizak nivo sporazuma, a nizak

nivo sporazuma ide sa niskim nivom intenziteta preferenci. Veoma rapidna participacija

moţe ugroziti demokratsku stabilnost putem povećanja uticaja broja ljudi koji nisu

privrţeni demokratskim vrednostima.

1950/Dec. 263

Dahl, R.-Lindblom, C., Politics, Economics, Welfare, Op. cit. p. 359: Na pitanje da li

ste ikad kontaktirali

vašeg kongresmena ili senatora u Vašingtonu potvrdno je odgovorilo: 33% pripadnika

profesionalnih i

poslovnih krugova (biznismena), 20% belih okovratnika, 17% farmera i 12%

manuelnih radnika. Sliĉna je

gradacija i po obrazovanju: potvrdno je odgovorilo 39% sa koledţom, 21% sa

srednjom školom i 11% sa

osnovnom školom. Vidi: American Institut of Public Oppinion, Poll, Sept. 24, 1949. 264

Ch. F. Cnudde-D.E.Neubauer, Empirical Democratic Theory, Markham Publishing

Company, Chicago, 1969. p. 6. 265

Ch. F. Cnudde-D. E. Neubauer, New Trends in Democratic Theory . U knjizi C. F.

Cnudde-D. E. Neubauer, Empirical Democratic Theory, Markham Pub. Company,

Chicago, 1969, p. 528; A. Cambell et. al., The American Voter, New York, John Wiley

and Sons Inc. 1960; V. O. Key, Jr., Public Opinion and American Democracy, New

York, Alfred and Knopf, 1961.

323

Isto tako, moţe se istaći nizak odnos bolje reći mala korelacija izmeĊu stavova o

politici i politiĉkog ponašanja. U stvari, generalno gledano, politiĉka participacija je slabo

vezana sa tekućim politiĉkim problemima266

Politiĉko ponašanje je prvenstveno

naviknuti odgovor koga proizvode faktori poput partijstva i memorija socijalnih kriza

prohujalih vremena, a samo sekundarno je voljni (volatile) odgovor na personalne

kvalitete politiĉkih lidera.267

Što se tiĉe mogućnosti participacije da utiĉe na neke radikalnije promene, nama se

ĉini da su one male i bez većeg uticaja. Stiĉe se utisak da je ameriĉka populacija, svojom

većinom, saglasna ili zadovoljna sa svojim statusom i poretkom odnosno da smatra da je

ameriĉki poredak bolji od svih ostalih poredaka na svetu. Otuda se i eventualno

nezadovoljstvo sa politiĉkom elitom ili poretkom kompezira osećanjem da bi u svakom

drugom poretku stanje bilo gore ili ne bi bilo tako dobro kakvo je u SAD.

GLAVA TREĆA. OSNOVNE DETERMINANTE POLITIĈKOG SISTEMA

Treba li naglašavati da su u stvaranju i oblikovanju ameriĉkog politiĉkog sistema

uĉestvovali mnogi faktori. Isto tako, valja reći da ameriĉki sistem nije idealan i da je već

duţe vremena izloţen izvesnim prigovorima i predlozima za poboljšanje. Ovde će biti

reĉi samo o nekima od determinirajućih faktora politiĉkog sistema i o nekim predlaganim

reformama sistema.

I. Determinante politiĉkog sistema

U znaĉajnije determinirajuće uslove i snage politiĉkog sistema treba ubrojiti

istorijske, geografske, demografsko-psihološke, kulturno-etiĉke, socijalno-ekonomske,

nacionalne i meĊunarodne faktore.

1. Kumulativno dejstvo istorije, geografije, psihologije i demografije

266

Ch.F.Cnudde-D.E.Neubauer, New Trends in Democratic Theory, Op. cit. p.528. 267

Vidi: A. Cambel et al., The American Voter, op. cit.; B.Berelson et. al., Voting, Chicago, University of

Chicago Press, 1954.

324

Pri razmatranju determinirajućih uslova i faktora ameriĉkog sistema ĉini se da

prvo treba obratiti paţnju na ĉinjenicu da je reĉ o sistemu zemlje-drţave koja je po

veliĉini ĉetvrta u svetu ( iza Rusije, Kanade i Kine), a po broju stanovnika treća ( iza

Kine i Indije, sa stanovništvom od 270 miliona, 1998 godine). Isto tako, valja imati u

vidu da je ameriĉki narod velikim delom doseljeniĉka mešavina razliĉitih etniĉkih

odnosno nacionalnih grupacija koje su naseljavale ogromnu prirodno izdašnu teritoriju

koja je pokazala šta se sve moţe kad se udruţe priroda, ljudski razum i volja. Od manje

od 4 miliona u 1790, broj stanovnika je za nešto više od dva veka (220 godina) porastao

na 270 miliona. U ukupnom populacionom bilansu u naše vreme ostalo je svega 2.6%

domorodaĉke populacije. Ti elementarni podaci pokazuju da je reĉ o najvećoj dvostrukoj

migraciji stanovništva u zapadnoj istoriji. S jedne strane, priticali su doseljenici iz drugih

krajeva sveta, a na drugoj strani, odlazilo je "milom" ili silom domorodaĉko stanovništvo

na "onaj svet", u veĉni raj.

Prirodni uslovi, prvenstveno ogromno prostranstvo, povoljna klima i bogata

zemlja otvarali su mogućnosti ekonomskog razvoja i najširih slojeva i objektivno suţavli

prostor oštrih socijalnih polarizacija i konflikata. Na ovu gegrafiju nalegla je tradicija i

demografija. Doseljenici su doneli sa sobom iz svojih postojbina dobar deo svojih obiĉaja

i naĉina zajedniĉkog ţivota i organizovanja. Zato su tadašnje politiĉke institucije bile u

suštini sliĉne engleskim uz odgovarajuća adaptiranja datim uslovima, naravno. Tokom

vremena dolazile su mnoge druge nacionalne skupine ne samo iz Evrope već i iz drugih

kontinenata što je doprinelo heterogenosti i "obojenosti" ameriĉkog društva.

Doseljenici su imali tri osnovna problema i zadatka koji se nisu mogli rešavati bez

oštrih i krvavih sukoba i velikih napora. Prvo, morali su se svojski boriti sa prirodom i

nepoznatom sredinom radi njihovog kultivisanja i ureĊivanja za ţivot. Drugo, doseljenici

su se prilikom naseljavanja, a i kasnije, morali boriti protiv starosedelaĉkih plemena koji

su pruţali otpor neznanim okupatorima njihovih teritorija. Treće, naporedo sa borbom,

doseljenici su morali organizovati ekonomski, socijalni i politiĉki ţivot koji će

garantovati kako ekonomski razvoj tako i sigurnost društva i pojedinca. U takvim

okolnostima svaki pojedinac je morao ići na dve noge. Na jednoj individualnoj i na

drugoj kolektivnoj, zajedniĉkoj. Drugim reĉima, svaki ĉovek je morao biti spreman i

opremljen za individualnu odbranu i borbu bilo s "neprijateljem" ili prirodom" kako bi

325

zaštitio sebe i porodicu. Isto tako, on se morao udruţivati u uţe ili šire grupe radi

zajedniĉke odbrane i obavljanja aktivnosti koje zahtevaju veće napore i organizovan rad.

Uz sve to ne treba zaboraviti da su dobar deo doseljeniĉke populacije ĉinili

izuzetno vitalni i hrabri pojedinci koji su bili ţeljni ne samo avantura već i novih šansi i

dokazivanja. Oni su bili spremni da se suoĉe sa izazovima u novom svetu. O nekim od tih

izazova bilo je reĉi u ranijim delovima rada te se to ovde neće ponavljati.

Ono što ovde treba još jednom naglasiti jest ĉinjenica da su rani dani kolonizacije

ostavili znatan trag na istoriju i kulturu ameriĉkog društva sve do naših dana. U osnovi,

antikolonijalna ameriĉka revolucijaje bila iistovremeno i liberalna i narodno-

demokratska. Ona je bila izraz polarizacije naroda u dve razliĉite formacije u raznim

krajevima SAD od kojih su jednu pradstavljali pristalice britanske krune, a drugu

pobunjeni narod sa svojim skupštinama i svojim vojnim odredima. Naporedo sa

rušenjem kolonijalne monarhijske vlasti, udarani su temelji i stvarani okviri za

uspostavljanje i funkcionisanje novih republikansko demokratskih i liberalnih naĉela i

instritucija.

2. Politiĉka i demokratska kultura

Teorijsko-ideološki pentagon

Veliĉina zemlje, istorija i demografija imali su veliki, i reklo bi se, determinirajući

uticaj na stvaranje odreĊenog obrasca ameriĉke filozofije i kulture. Nama se ĉini da je

moguće govoriti o dve njihove glavne osobine. Prvo, ne postoji neka odreĊena javna

filozofija i kultura. Drugo, postoje višepolna odnosno dvopolna politiĉka filozofija i

kultura.

Kad je reĉ o prvoj osobini ili otsustvu javne filozofije i kulture, ĉini se da to treba

shvatiti uslovno. Naime, i to što ne postoji neka dominantna filozofija znaĉi da postoji

filozofija nepostojanja dominantne filozofije. U pozitivnom smislu, umesto jedne

dominirajuće postoji nekoliko filozofija ili kultura. Iz ove ispravne konstatacije, Beer ne

izvodi sasvim prihvatljiv zakljuĉak. Naime, to stanje ne mora da bude, kako Beer kaţe,

stanje "ekvilibriuma bez svrhe". Nama se ĉini upravo obrnuto, da je to stanje

"ekvilibriuma sa svrhom". Ameriĉka politiĉka tradicija, pomaţe da se drţe konflikti u

okviru upravljivih granica i omogući da cveta ekonomska i politiĉka razmena. I pitanje

326

koje Beer postavlja, da li će nacija biti sposobna da izvuĉe iz tog sklopa verovanja (body

of belief) snage obnove konstituišući novu javnu filozofiju,268

izgleda donekle suvišno.

Na njegovo pitanje moglo bi se odgovoriti sledećim pitanjem: a zašto bi uopšte nicale

neke snage obnove koje bi konstituisale neku javnu filozofiju? Ona u neartikulisanom

vidu postoji, nju nose odreĊene dominirajuće društvene i politiĉke snage i ona je pokazala

smerove politike koji su doprinosili ekonomskom razvoju ameriĉkog društva.

Posmatrano u pozitivnom smislu, treba reći da postoji višepolna ili dvopolna

priroda društvene i politiĉke kulture i etike. Uslovi još prvog perioda naseljavanja traţili

su sposobnost kako individualnog tako i kolektivnog preţivljavanja i napredovanja. Već

smo videli da bi, s jedne strane, priroda i neprijateljska okolina manje ili više bez većih

teškoća gutali pojedinca koji je izolovan i bez šire grupne zaštite i pomoći. S druge

strane, zajednica bi se brzo raspadala i nestajala ako ne bi imala hrabre i preduzimljive

pojedince koji su spremni ne samo za kolektivnu već i za individualnu i porodiĉnu

odbranu i stvaranje.

Ovi egzistencijalni uslovi opstanka i razvoja pretpostavljali su ili traţili slobodu i

jednakost u odreĊenim razmerama. Teško je bilo saĉuvati slobodu bez indvidualnih i

kolektivnih napora kao što ni stvaralaĉke aktivnosti pojedinaca nisu bile moguće bez

odgovarajuće slobode pojedinca. Veran saputnik slobode bila je jednakost u odreĊenoj

meri. Pojedinac nije mogao imati siguran kolektivni oslonac u uslovima velikih

nejednakosti izmeĊu ljudi. Osećanje solidarnosti je postalo egzistencijalni uslov na kome

se velikim delom gradio moral i obrasci dnevnog ponašanja pojedinaca. Otuda velika

solidarnost meĊu susedima, komšijama i stanovnicima odreĊene teritorije koja se kasnije

širila po logici koncentriĉnih krugova. Drugim reĉima, nama se ĉini de se ovaj u neku

ruku rezidualni dvopolni karakter politiĉke kulture i etike Amerikanaca zadrţao u

odreĊenom vidu i stepenu sve do naših dana. I više od toga, nama izgleda da ta dva pola

jedne iste realnosti nisu savim inkompatibilna, kako to istiĉe veliki broj savremenih

autora, ponukan uveliko i Tokviljevim, priliĉno ideologizovanim, stavovima o odnosu

jednakosti i slobode.

268

S. H. Beer, " In Search of a New Public Philosophy", in A. King, ed., The New

American Political System, Washington, D.C. American Enterprise Institut, 1978, p. 44.

327

Po sebi je razumljivo da je kasniji moderni ţivot i razvoj raskidao mnoge niti

društvenih zajednica, ali se ne bi moglo reći da su solidarizam, osećanje potrebe da se

pomogne drugome u nevolji i druge sliĉne osobine sasvim išĉezli iz svesti, morala i

ponašanja ameriĉkih graĊana. One su velikim delom potisnute ili zaskoĉene drugim

manje ili više egoistiĉkim pre svega ekonomskim i lukrativnim vrednostima i zahtevima,

ali nisu sasvim išĉezle. Tome verovatno treba dodati i ĉinjenicu da u novim uslovima više

i nema neke urgentne potrebe za nekadašnjim solidarizmom. Kad društvo dostigne

odreĊeni nivo mogućnosti zadovoljavanja osnovnih potreba i sigurnosti stanovništva,

onda se stvaraju uslovi i impulsi za takmiĉenje i borbu oko prestiţa i dobara, prvo

materijalnih a kasnije I postmaterijalnih. Ovo utoliko više ukoliko odgovarajuće

vladajuće grupe uspeju da to pretvore u vladajuću filozofiju i ideologiju društva. U tom

smislu, moglo bi se reći da Hobsbaum ima delimiĉno pravo kad tvrdi da je duboko

ukopan egocentrizam, ĉak solipsizam ameriĉke kulture.269

S druge strane, egocentrizam

nije sasvim istisnuo neke rezidualne sastojke solidarizma iz duše velikog dela obiĉnog

ameriĉkog naroda. Ĉini se da je insistiranje na inkompatibilnosti kolektivne i

individualistiĉke strane ţivota više prisutna u teorijskim raspravama i glavama elite nego

u svesti i ponašanju većine Amerikanaca.

Istorija graĊanskog pa i ameriĉkog društva pokazuje da je protekom vremena

razvoj liberalizma, s jedne strane, oslobaĊao ekonomske snage i kompleks prava i

sloboda, a s druge strane potiskivao jednakost ili više mario za slobodno preduzetništvo

nego za jednakost i pravdu. No, istovremeno, liberalizam je rastezao okvire upravljaĉkih

struktura i preko korpusa sloboda i prava pomerao napred i principe i institucije

demokratskog odluĉivanja, do odreĊenog stepena, naravno. Naporedo sa svojim

emancipatorskim dejstvom, liberalizam je zakidao na jednakosti i u sferi onih prava i

sloboda koja su bila na jedan ili drugi naĉin isprepletena sa jednakošću. Otuda je i razvoj

liberalizma koji je odneo pobedu nad feudalizmom bio kasnije opterećen nejednakošću

socijalnih slojeva i pojedinaca koji su uzrokovali velike sukobe. Znaĉajan predmet

sporova bila su upravo neka osnovna prava, a mnoga od njih su osvojena upravo kroz

krvave socijalne sukobe.

269

E. Hobsbaum, Interesantna vremena, CID, Podgorica, 2005, str. 270; Doba ekstrema,

Dereta, Beograd, 2002. str. 370 ; Interesantna vremena, CID, Podgorica, 2005.

328

Tokom vremena, u tako velikoj zemlji, sa velikim mogućnostima razvoja i

širokom lepezom socijalnih snaga razvijali su se razliĉite ideje i gledanja. Za formiranje

odgovarajuće politiĉke i demokratske kulture, od znaĉaja su bile, pored onoga što je

prethodno reĉeno, rasprave i ideje u oblasti politiĉke nauke, sociologije i filozofije. U

oblasti politiĉke nauke i politiĉke kulture zavreĊuju posebnu paţnju pet parova misaonih

tokova ili pet skupina rasprava, uz odgovarajuća istraţivanja. Prvo treba pomenuti

rasprave i podele po osnovu favorizovanja liberalizma ili komunitarizma; druga podela

razlikuje konzervativce od liberala; treća linija podele razdvaja funkcionalistiĉku i

kritiĉku teoriju; ĉetvrte premapostavljene grupacije su modernisti i postmodernisti; I

najzad, peti par bolje reći pluralistiĉki sveţanj gledanja se ogleda u raspravama o

modelima društva i demokratije. Van pomenutih tokova misli postoji, naravno, i cela

"industrija" empirijskih istraţivanja koja katkad predstavlja više od puke potpore

odreĊenih teorijskih remeinscencija.

Pošto obim i karakter ovoga rada ne dozvoljava da se o tim parovima odnosno

orijentacijama posebno i šire raspravlja, izreći ćemo samo nekoliko konstatacija o ovoj

razuĊenoj pluralistiĉkoj kulturnoj mapi ameriĉke politike i demokratije.

A. Liberterijanci i komunitarijanci

Iako je trend favorizovanja individualistiĉko-liberalnog gledanja sve više uzimao

maha, zastupanje jednakosti i pravde nije otpremljeno u zaborav ili muzej starina. O tome

svedoĉe intenzivni sporovi i polemike koje se vode izmeĊu liberterijanaca i

komunitarijanaca već nekoliko decenija. Nama se ĉini da, pored sve njihove sloţenosti,

razlikovanja ameriĉkog i evropskog pojma liberalizma, "finih" razlika izmeĊu liberalizma

i liberterijanizma, ili njihovog meĊusobnog izvesnog preklapanja pa i delimiĉnog padanja

u zaborav zadnjih par decenija, polemike izmeĊu liberterijanaca i komunitarijanaca

spadaju u najinteresantnije i najrelevantnije teorijske rasprave o kljuĉnim pitanjima

organizacije politiĉkog ţivota pojedinca i zajednice. U tom polemiĉkom kompleksu

ĉvrsto su isprepletene neke niti i sastojsci ameriĉkih i evropskih zastupnika ovih gledanja.

Karakter i kvalitet argumentacije koje nude jedna i druga teorija, dakako, u svojim

reĊim uzorcima, toliko su snaţni i uverljivi da ĉitalac pada u iskušenje da se prikloni

jednoj struji kad ĉita njene protagoniste, a drugoj kad upoznaje mišljenje druge

orijentacije. Dovoljno je pomenuti nekoliko imena ( i radova), poput John-a Rawlsa ili

329

Roberta Nozicka, Joseph-a Raz-a, na liberternoj strani270

, a Michael-a Sandel-a, Alisdair-

a Macintyre-a, Charles-a Taylor-a, Michael Walzer-a, Amitai-a Etzioni-a, na

komunitarnoj strani 271

, pa se uveriti u to. U okviru individualistiĉko-liberterne

orijentacije valjalo bi, pored onoga što je reĉeno, razlikovti kako klasiĉni liberalizam od

neo-liberalizma tako i akvizitivni od mekšeg individualistiĉkog liberalizma.

Liberterijanci su zastupali odreĊene liberalne vrednosti posebno pre-socijalnog

samo-svesnog pojedinca (self), samo-zaštitu, prirodna prava, moralnu autonomiju i,

naravno, odreĊene ideje slobode i pravde. Njihove naklonosti su bile više na strani

proceduralnih nego supstancijalnih vrednosti. Odbrana liberterijanske teorije pokazuje u

potonje vreme izvesni trjumfalizam, ali i spremnost da se donekle pribliţi ili otvori prema

komunitarijanskoj teoriji. "Suvereni stvaralac" ( "sovereign artificer) kojega je

"instalitrala" prosvetiteljska odnosno libertarijanska teorija ne stoji sasvim izvan ljudskog

društva. Nasuprot tome, libertarijanci situiraju sebe u priznatim zajednicama razliĉite

vrste. Drugim reĉima, oni stoje daleko od autarhista. Njihova zajednica je prva vrsta

zajednice prosvetiteljstva; zajednica prosvetljenog samo-interesa. U toj teoriji se, u stvari,

komunitarijanizam tretira kao "prijateljski amandmani liberalno demokratskoj teoriji".272

Komunitarijanci su smatrali da: prvo, liberterijansko tumaĉenje pojedinca dovodi

do nestabilnosti i dezintegracije; drugo, ne postoje pojedinci takve vrste. Pojedinac od

poĉetka otelovljuje odreĊene socijalne vrednosti. Ove orijentacije ili tradicije su znaĉajne

zato što, svaka sa svoje strane, argumentativnim raspravama pojašnjavaju, ĉuvaju,

socijalizuju i unapreĊuju smisao i dignitet nekih osnovnih društvenih, kulturnih i ljudskih

vrednosti prvenstveno slobode, jednakosti i pravde. Humanistiĉki i demokratski smisao i

snaga ovih rasprava poĉivaju ne u tome da pokaţu koja je od pomenutih vrednosti,

sloboda ili jednakost odnosno pravda, pojedinaĉno ili opšte odnosno pojedinac ili

zajednica primarna ili pobedniĉka, već u nastojanju da objektivno "izmere" teţinu i

znaĉaj svake od njih za odgovarajuće ĉovekovo delovanje i razvoj.

270

J. Rawls, A Theory of Justice, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1971; R.

Nozick, Anarchy, State and Utopia, Blackwell, Oxford, 1974; J. Raz, The Morality of

Freedom, Oxford University Press, Oxford, 1986. 271

M. Sandel, Liberalism and Limits of Justice, C,ambridge University Press, Cambrisge,

1987; A. MacIntyre, After Virtue, Duskworth, London, 1981; C. Taylor, "Cross-

Purposes: Liberal-Communitarian Debate", in N. Rosenblum ed., Liberalism and Moral

Life, Harvard University Press, Cambridge, Mas, 1989, p. 159-182: Walzer M., Spheres

of Justice, Basic Books, New York, 1983. Vidi takoĊe: R. B. Fowler, The Dance with

Community: The Contemporary Debate in American Political Thought, Lawrence,

University Press of Kansas, 1991. 272

R. E. Goodin, Reflective democracy, Oxford University Press, Oxford, 2003, p. 46.

330

Smatramo da ma koliko strastveno i znalaĉki branili i argumentovali svoja

stanovišta, prave vrednosti i pozitivni efekti ove dve struje mišljenja poĉivaju više u

njihovom kumulativnom nego u njihovom pojedinaĉnom dejstvu. Ĉini se da u ovim

teorijama ima priliĉno konvergentnih taĉaka koje još više opravdavaju njihovu

komplementarnost. U tom smislu, Walzer dobro primećuje da neslaganje izmeĊu te dve

struje izgleda oštro, "ali, u stvari, u praksi, ono nije uopšte oštro" jer meĊusobne

koncesije dolaze suviše lako da bi se jedna ili druga od njih smatrala pobednicom.273

Takve polemike su ne samo deo akademske delatnosti, već i deo ţivotne priĉe jednog

društva i naroda i stoga se one ne mogu završiti jednim niti serijom simpozijuma, već

traju, uz odreĊene varijacije, naravno, od antiĉkih vremena do danas. Svako sadašnje i

buduće vreme i demokratsko društvo će imati pred sobom kao jedan od osnovni zadataka

i problema da rešava pitanje karaktera odnosa slobode i jednakosti i s njima drugih

tangentnih problema.

B. Konzervativizam i liberalizam

Od animoziteta do ljubavi

Drugi znaĉajan par polova u ameriĉkoj, posebno u Evropskoj politiĉkoj kulturi, je

konzervativizam naspram liberalizma. Oĉekivanja i uverenja da je konzervativizam

odţiveo svoje vreme, kako su mislili mnogi filozofi i teoretiĉari, pored ostalih i

Habermas, nisu se obistinili. Danas ima više razloga da se pitamo o razlozima njegovog

oţivljavanja i jaĉanja nego njegovog odumiranja. U njegovom trajanju više od dvesta

godina ono što je novo nije samo njegov veći uspeh, kako istiĉe Hughey, 274

nego i neki

drugi sadrţaji. Da li ovaj uspon konzervativizma znaĉi slabljenje njegovog starijeg

liberalnog brata u prostranom carstvu kapitalizma ostaje jedno od znaĉajnih i donekle

spornih pitanja.

Konzervativizam kao i mnoge druge pojave ima razliĉite dimenzije. U

ekonomskom smislu on se koncentriše i organizuje oko principa manje ili više klasiĉnog

liberalizma sa slobodnim preduzetništvom, konkurencijom, minimumom vladine

intervencije na trţištu i tretiranja preduzimaĉkog aktivizma i poslovnog uspeha kao

javnog dobra. U širem društvenom smislu on pretpostavlja ĉuvanje i integralnost

tradicionalne porodice, strogu podelu rada izmeĊu polova koju nalaţe karakter porodice,

lojalnost vojnoj obavezi i moći kao i borbenoj gotovosti, religiji i crkvi i nekim

273

M. Walzer, Politics and Passion, Yale University Press, New Haven, 2004, p. 162. 274

M. W. Hughey, "The New Conservatism: Political Ideology and Class Strukture in

America", Social Research, 9, no. 3, 1982.

331

protestantskim moralnim standardima pristojsnosti i svojine.275

U svojim ranim izdanjima

i više u politiĉkom smislu, on je bio protitiv ideje republikanske vlade i odvajanja crkve i

drţave, a posebno protiv ideja progresa i jednakosti, koje po njihovom mišljenju

predstavljaju bogohuljenje i ignorisanje boţanskih prava kralja.

Interesantno i znaĉajno je da je u svojim prvim naletima konzervativizam imao

antiliberalni odnosno antiburţoaki karakter. To se moţe jasno videti iz spisa engleskih i

francuskih autora posebno Burke-a i Karlajla u prvom, a Maistre-a i Bonald-a u drugom

sluĉaju. To je, delimiĉno, razumljivo ako se ima u vidu da je francuska revolucija bila

burţoaska revolucija koja je svojim liberalnim idejama udarala na neke temeljne pozicije

konzervativizma. Treba se samo setiti kakve je pogrdne reĉi i prezir Burke izraţavao

prema "špekulantima robom i novcem". Na Marksa su imale snaţan uticaj neke

Karlajlove zamerke koje se tiĉu novca. Moglo bi se reći da je u nekim aspektima engleski

konzervativizam imao dodirnih taĉaka sa marksizmom.276

Sa francuskim

konzervativizmom je bilo nešto drukĉije. On nije mogao goditi marksizmu s obzirom na

njegovu vezanost za monarhizam i teokratiju. No, nešto kasnije je i u Francuskoj bila

vidljiva izvesna veza izmeĊu anti-individualistiĉkih protivnika francuske revolucije i

nekih varijanti utopijskih socijalista. Saint-Simon je bio popularan i za socijalistiĉke i za

konzervativne kritiĉare kapitalizma.

U SAD su situacija i uslovi nastanka i razvoja konzervativizma znatno drukĉiji od

onih u Engleskoj i Francuskoj. Dok u ovim zemljama, kako neki tvrde, ostaci

predkapitalistiĉke elite imaju znatan uticaj, u SAD te elite imaju minimalnu moć.

Amerikanci "nikad nisu imali zaista konzervativnu tradiciju", tvrdi Luis Hartz.277

To se

najĉešće pripisuje nepostojanju feudalizma u njoj. Ovo je velikim delom taĉno. No, ne bi

se moglo reći da tokom vremena nisu nadolazili konzervativni tokovi i da u novije vreme

nije bilo nastavljaĉa pomenute konzervativne tradicije. Nije jednostavno ovoj "zbrkanoj"

ideološkoj tradiciji naći prave korene, ali se ĉini da bi se bar deo tih korena mogao naći u

odreĊenim ranijim idejama konzervativizma, u centralistiĉkim tendencijama, u juţnjaĉkoj

odbrani ropstva, u ameriĉkom ekspanzionizmu, u jakom antisocijalistiĉkom porivu, u

275

M. W. Hughey, "The New Conservatism: Political Ideology and Class Strukture in

America", Social Research, 9, no. 3, 1982. 276

A. Wolfe, "Sociology, Liberalism, and Radical Right", New Left Review, No 128. 277

L. Hartz, The Liberal Tradition in America, New York, 1955, p.57.

332

suprotstavljanju porezima, u koncepciji porodice, odnosima polova i reprodukcije, u

tradicionalnom moralu koji nije sasvim izumro, u novijem moralisanju i demokratskom

puderisanju jedne ekspanzivne imperijalne sile. Konzervativizam je u Americi tokom

vremena poprimao i neke drugĉije osobine od onih koje su odlikovale raniji

konzervativizam. No, Amerika nije imala one naslage tradicionalnog antiliberalnog

konzervativizma koje su bile karakteristiĉne za Evropu. To je uslovilo lakše

prilagoĊavanje novijim tokovima niza konzervativno nastrojenih autora.

Talas modernizma koji je zahvatio široko zapadno podruĉje afirmisao je vrednosti

i principe koji su nadilazili neke konzervativne ideje. Tu pre svega valja pomenuti

sledeće principe: poimanje individue kao ĉoveka koji se raĊa slobodan i jednak sa

drugima; progresivno napredovanje u razvoju društva odnosno zajednice u kojoj neće biti

nejednakosti i siromaštva koje bi imali takve razmere da onemogućavaju zajedniĉki ţivot

i saradnju meĊu ljudima; neki elementarni postulati slobode ĉoveka; ideja ograniĉene ili

bar minimalne demokratije. Tako ĉak i konzervativizmu naklonjen Irvin Kristol, suoĉen

sa nekim anomalijama i manjkavostima pomenutog konzervativizma, nije mogao a da se

ne stavi u odbranu slobode poslovne aktivnosti pored svih njenih mana. U suštini

ameriĉki konzervativizam je bio razliĉit od evropskog konzervativizma onoliko koliko je

i ameriĉki liberalizam bio razliĉitit od evropskog. Njemu je bilo lakše prilagoĊavanje u

nekim taĉkama zahtevima novijeg vremena.

Drugim reĉima, antikapitalistiĉka konzervativna misao nije mogla odgovarati

kapitalistiĉkom razvoju. Kapitalizam je jedna dinamiĉna razvojna struktura a

kozervativizam priliĉno fosilizirana doktrina koja je zatvorena za dublje promene i

modernizaciju. To je ona preporna taĉka ili linija odnosno protivreĉnost izmeĊu

konzervativizma i kapitalizma. Kad je postajala opasnost da antikapitalistiĉki

konzervativizam potone usled razvoja kapitalizma i modernizma, javljaju se drugi

spasonosni dogaĊaji i razlozi. Tu pre svega valja pomenuti socijalistiĉke ideje i pokrete

koji su postajali sve jaĉa snaga promena i kapitalistiĉkog poretka. Konzervativizam

koristi ove nove pojave i menja svoj odnos prema kapitalizmu i liberalizmu, a za glavnog

protivnika uzima na nišan socijalizam. Uz to, reklo bi se da se i liberalizam u

suprotstavljanju socijalistiĉkoj pretnji otvorio prema konzervativizmu. U stvari, kako

neki autori primećuju, liberalizam je nastojao da konzervativizam ukljuĉi u sebe. I kad je

liberalizam bio u usponu od Trumana do Johnsona, konzervativizam mu je bio za petama

i ĉekao trenuak za smenu. Tada se gradi i onaj novi most izmeĊu konzervativizma i

kapitalizma. To se kasnije ogledalo u dvostrukom vidu: prvo, u mnoštvu liberalno-

konzervativnih koalicija u vlasti višepartijskih demokratskih poredaka; drugo, u

kooperaciji i u velikoj meri poklapanju mnogih smerova politike izmeĊu liberalnih

demokrata i konzervativaca u dvopartijskim politiĉkim porecima. Moglo bi se reći da je u

333

nešto ranijim varijantama konzervativizam bio mešavina antikapitalistiĉkih i

antisocijalistiĉkih sastojaka, ali u novije vreme on se , ĉini se, komplementira sa

liberalizmom i uĉvršćuje temelje jedne prokonzervativne varijante kapitalizma. U leguri

konzervativno-liberalog ameriĉkog kapitalizma prevagu ima konzervativni deo.

No, ovi trendovi i procesi konvergencije liberalizma i konzervativizma nisu

poništili njihove razlike. Ali razlike nisu bile više tako duboke i ĉesto su se sastojale u

razliĉitom poimanju nekih osnovnih vrednosti i tokova razvoja. Tu je pre svega reĉ o

razliĉitom shvatanju slobode i jednakosti, o principu progresa i razvoja, oblicima drţave i

demokratije itd. Ameriĉkom konzervativizmu je bila bliţa sloboda nego jednakost pri

ĉemu je sloboda interpretirana ka nezavisnost pojedinca od politiĉke prinude, a jednakost

je izjednaĉavana sa formalnom jednakošću. Konzervativci stavljaju jaĉi akcenat na

religiju i etiku i izraţavaju izvesne rezerve prema idejama racionalnosti i slobodnog

trţišta koje inaĉe prihvataju. Oni su više elitistiĉki orijentisani, favorizuju nezavisnost

izvršne vlasti, uz bojazan od ekspandirajuće vlasti birokratije, i suprotstavljaju se

uvoĊenju oblika neposredne demokratije. Još je James Medison isticao da je kljuĉ za

narodnu suverenost "totalno iskljuĉenje naroda u njegovom kolektivnom kapacitetu".278

Ĉak i u vreme vladavine liberalnih demokrata snaga konzervativaca je

primoravala liberalnu vlast na kompromise. To najbolje potvrĊuju nekoliko kljuĉnih

taĉaka toga kompromisa. Prvo, orijentacija na privredni rast umesto planiranju socijalnog

blagostanja; Drugo, da se poštuju glavni ciljevi konzervativne spoljne politike; Treće, da

se sistemski oslobodi prostor u drţavi za nesmetano delovanje interesnih grupa nasuprot

politiĉkoj mobilizaciji. Ovi ciljevi su se oštro protivili iole zamašnijoj socijalnoj politici.

Program rasta je imao veliki uspeh u ekonomskom smislu. To je pogodovalo liberalima

na vlasti. MeĊutim naĉin na koji je to postizano išao je na ruku desnici.

U osnovi konzervativizam se u teorijskom i ideološkom svojstvu javlja kao

rezultat suprotstavljanja liberalnim i levim tendencijama i usmerenjima politike. Drugim

reĉima on je kako smo videli reaktivne prirode i kontrapozicija nekim tendencijama i

tokovima francuske revolucije. Kao što se u Francuskoj javio poput reakcije na odreĊene

liberalne i slobodarske ideje francuske revolucije tako se u Americi javio ili oţiveo kao

reakcija na politiku Nju dila. Do 1938 konzervativci su ojaĉali da su mogli da osujećuju

mnoge odluke u Kongresu. Drugi svetski rat je samo pogodovao konzervativnim

tendencijama i tokovima. Moć krupnog biznisa, vojnih efektiva i hegemonistiĉkih

aspracija su znatno porasli. Ovaj splet dogaĊaja znatno ojaĉao konzervativnu desnicu.

Snaţniji talas konzervativizma u nešto novijoj odori bolje reći

neokonzervativizam izlazi na površinu u kampanji Goldvotera 1964, pa i u izboru

278

James Medison, Federalist, No. 63.

334

Niksona za predsednika 1968, a razmah dobija dolaskom Regana. U toj istorijskoj

vertikali konzervativizma bilo je oscilacija i prekida (poput dolaska Trumana na vlast

1948 itd.), ali ne i zamiranja njegovih ideja i njegovih nosilaca. Razlog tome leţi u

ĉinjenici što je neokonzervativizam imao stabilnu i sigurnu socijalnu podlogu odnosno

socijalne nosioce. Velikim delom su u pravu autori koji istiĉu da nema ideologije,

vrednosti ili morala koji su automatski prihvatljivi kao ispravni, dobri, istiniti ili uverljivi.

Ma koliko izgledao uman, neki skup ideja mora biti prihvatljiv, izraţavati ili braniti

interese odreĊene grupe i imati svoje nosioce. Samo ako i kad naĊe svog nosioca i

pronosioca ideja moţe biti delotvorna. Preko ideje odreĊena grupa moţe da zadobije

dominaciju, kao što ideja preko odreĊene grupe postaje dominantna. Teško je reći što

ĉemu prethodi, ali spoj ove dve veliĉine dovodi do dominacije i odreĊene grupe i

odreĊene ideje odnosno ideologije. U nešto konkretnijem smislu, to znaĉi da za

dominaciju odreĊene ideje i grupe nije dovoljna samo njihova dobra volja već i neki

drugi faktori, poput podrške naroda, mogućnosti prinude, odreĊenih sposobnosti i nekih

drugih sredstava.

Iz tog rakursa posmatrano, moglo bi se reći da je konzervativizam imao jaku,

široku i razuĊenu osnovu. U tome imaju, kako navode neki autori, poseban znaĉaj tri

sloja koji su vezani za razliĉite interese. To su stari srednji slojevi, sastavljeni od trgovaca

nekretninama, nezavisnih farmera i poslovnih ljudi koji su poĉetkom 19 veka obuhvatali

80% radne snage, a ni danas nisu izgubile svoj uticaj. Pored preduzimljivosti ovaj sloj je

drţao i do nekih moralnih vrednosti, poput ĉasti, graĊanskog duha, samopţrtvovanja,

poboţnosti, i samokontrole, oslonjenih na protestantsko nasleĊe. Povezujući laissez faire

i slobodno preduzeće s politiĉkim pravima i privilegijama, stari varoški slojevi srednje

klase bili su u stanju da svoju sopstvenu ekonomsku ideologiju spoje s nacionalnim

patriotizmom. Ta povezanost izmeĊu ekonomske i politiĉke ideologije dovodila je do

izjednaĉavanja demokratije sa slobodnim preduzetništvom. Tu se slobodno

preduzetništvo identifikuje sa amerikanizmom i sa tipom pravednog militarizma

ameriĉke legije koja nastoji da stvori svet bezbedan za demokratiju i za voĊenje

poslova.279

279

M. W. Hughey, The New Conservatism..Op. cit.

335

No, vreme je ostavljalo za sobom staru srednju klasu, iako ne sve njene sastojke.

Period od decenije posle graĊanskog rata sve do sredine 20 veka, beleţi znatnu

restrukturalizaciju koja dovodi do dubokog preobraţaja ameriĉkog društva. Glavni tokovi

te restrukturalizacije išli su linijom ekonomske centralizacije sa sve većom

koncentracijom industrijskog i poljoprivrednog vlasništva u ruke sve manjeg broja

vlasnika. Tako je 1976, 500 najvećih korporacija kontrolisalo 72% svih privrednih akcija

u Americi a procenat radne snage zaposlen u poljoprivredi spada sa 75% u 1820 na 5% .

Nastaje centralizacija i politiĉke sfere. Klasni poloţaj te nove srednje klase se ne zasniva

na posedu već na zanimanju. Tu su beli okovratnici i menadţeri birokratskih privrednih

organizacija. To je danas najbrojniji sloj u ameriĉkom društvu. Plod ovih dubokih

promena je bogata srednja klasa koja ĉini drugi sloj u strukturi konzervativizma.

Upravo ove promene i stvaranje bogatog srednjeg sloja formirali su su potpuno

drukĉiji pogled od onoga koji su imali njihovi preci iz stare srednje klase. Ova grupa, više

od drugih, doprinela je konzervativizam postane dostojan poštovanja i to ne samo zbog

nekih zateĉenih moralnih vrednosti, već i zbog novih razvojnih iskoraka. Personifikaciju

ovog novog srednjeg sloja koji se oslanjao na svoj sopstveni trud i preduzimljivost, i koji

nije ni cenio ni priznavao doprinos programa kejnzijanstva i Nju dila, predstavljao je

Regan. Politika je trebala da poveća mogućnost preduzetništva i investiranja. No, Regan

je dobro osećao opasnost sprege drţavne birokratije i novog srednjeg sloja i zato je

nastojao da politikom takozvanog novog federalizma predupredi ovu opasnost. Tu treba

traţiti deo korena za mere deregulacije, decentralizacije i još veće oslobaĊanje trţišta kao

i za jaĉanja prerogativa drţavica i lokalne zajednice. To je dobrim delom pogodovalo

preţivelim starim srednjim slojevima a i nekim novim srednjim slojevima. Na toj

platformi Regan je okupio veliki broj pristalica. Tu valja pomenuti staru srednju klasu,

jevrejsku i protestantsku bogatu srednju klasu sa zapada, neke "novodošavše crnce"

(preduzetnici i intelektualci) i neke delove nove srednje klase.280

Novi srednji sloj nije

mnogo mario za stare vrednosti i stoga je bio otvoren za neke inovacije. To je ono što bi

ĉinilo jezgro trećeg sloja.

Naspram ovog jaĉanja konzervativnih ideja i krugova, stajala je priliĉno bleda

silueta liberalizma koji se nije ni dublje ni ĉvršće ukorenio u ove prostrane temelje

280

M. W. Hughey, The New Conservatism..Op. cit.

336

srednjih slojeva. Temeljna restrukturacija je bila inicirana od strane vlasniĉke i

upravljaĉke strukture i zato je razumljivo da je bila u funkciji prvenstveno njihovog

razvoja i dominacije. Kombinovanje moći stare srednje klase i finansijske moći "glavne

ulice zapada" tek krajem sedamdesetih i poĉetkom 1980tih godina, njihove zajedniĉke

ideje dobijaju dominantan poloţaj u politici. Njima su se pridruţile i druge brojne

pristalice.

Danas, ĉini se, Amerikom i svetom vlada jedna dosta zbrkana legura

neokenzarvativizma i neoliberalizma. U prefiksu "neo" prebiva neka vrsta još uvek

nezrelog ploda konvergencije liberalizma i konzervativizma. Nezrelog kaţemo i zato što

liberalizam predstavlja znatno tanji deo te legure. Takvo stanje ima duboke i ĉvrste

korene. Charls Lindblom je to dobro prepozao kad je istakao da biznis u kapitalistiĉkom

društvu ima povlašćeni poloţaj u odnosu na vršenje vlasti i svaka vladajuća koalicija,

liberalna ili konzervativna, kapitalistiĉka ili socijalistiĉka, moraće od njega da traţi

iskustvo i investicije.281

Ovaj višak konzervativizam treba protumaĉiti kao manjak ne

samo liberalizma već i demokratije. No time ne kanimo reći da je konzervativizam postao

apsolutni ideološki i politiĉki gospodar ameriĉkog društva. Ispravnije bi bilo reći da je

konzervativizam potisnuo ali ne i istisnuo liberalizam. Liberalizam je ne samo u rezervi

već i na delu u nekim sferama i u nekim delovima ameriĉkog društva i onda kad su

konzervativci na vlasti. U tom smislu, ĉini se da imaju pravo Lloyd A. Free i Hadley

Cantril kad ocenjuju Amerikance kao "ideološke konzervativce" i "opretivne liberale".

Oni se odnose negativno prema velikoj i aktivnoj drţavi ali istovremeno pozitivno misle

o individualnim javnim programima.282

C. Funkcionalistiĉko-scientistiĉka naspram nefunkcionalistiĉkih gledanja

Dobar deo socijalne i politiĉke teorije 20og veka bio je proţet funkcionalistiĉko-

scientistiĉkim gledanjima koja su našla pogodno tlo u anglosaksonskom svetu. Ne ulazeći

dublje u elaboraciju funkcionalizma, njegovih brojnih dimenzija i širokog opsega, ovde

treba reći da je ova struja mišljenja smatrala da se društvene nauke, i dakako, politiĉka

nauka, mogu razvijati po uzoru na prirodne. U stvari, funkcionalizam je kao i scientizam

smatrao da zahtevi prirodnog nauĉnog metoda dominiraju i praksom društvenih nauka. U

stvari, kako je i Ross-ova primetila, scientizam preovlaĊuje u ameriĉkim socijalnim

naukama od 1930tuh i sve više postaje cilj za sebe.283

Nescientistiĉka odnosno

antiscientistiĉka struja u društvenim naukama je odmah uzvratila stavom da se društvene

nauke ne mogu graditi i modelirati na principima rigoroznosti i predvidljivosti prirodnih

281

Ch. Lindblom, Politics and Markets, New York, 1977. 282

Free A. L.- Cantril H. L., The Political Beliefs of Americans, New York, Simon and

Schuster, 1968. 283

R. A. Haineman, Uvod u politiĉke nauke, CID, Podgorica, 2004. str. 241.

337

nauka. Nefunkcionalisti dozvoljavaju bolje reći priznaju da postoje u izvesnoj meri

statistiĉke i bihejvioristiĉke regularnosti u ţivotu, ali to ne moţe i ne treba da bude

posmatrano i shvatano kao zakonitost u prirodnim-fiziĉkim naukama. Kljuĉna implikacija

ovog gledanja je da društvene nauke ne poseduju sposobnost ili mogućnost za

kontrolisanje društvenog ponašanja. Oni su verovali da je moguće otkriti izvesne

zakonistosti, izvesnost i na osnovu toga raeformisati i omogućiti progres u metodama

koje se primenjuju na društveni ţivot. Opĉinjenost scientista sa kvantitativnim merenjem

i manipulacije ćinjenicama doprineli su njihovom udaljavanju od realnog sveta ţivota.

Štraus, a i mnogi drugi teoretiĉari i filozofi su upućivali funkcionalizmu i

funkcionalistima oštre kritike.284

Rosova u scientistiĉkim metaforama prirode vidi poziv

na nehumanost i dezorijentaciju.

Ako nije ispunio oĉekivanja s kojima je vinut u nauĉno-teorijsku orbitu, i ako je

zadovoljavao neke aspiracije i naloge politiĉkog establišmenta, funkcionalizam, naroĉito

u nekim svojim modalitetima, nije bio bez svakog doprinosa politiĉkoj analizi pa i

politiĉkom razvoju. OdreĊeni napori na identifikaciji politiĉkih funkcija, njihovih odnosa

i intereakcije sa institucijama kao i neki drugi poduhvati ostaće svakako zabeleţeni makar

i u onoj skromnoj riznici ideja i dostignuća društvenih i politiĉkih nauka.

D. Pluralizam teorija-modela demokratije

U novije vreme, naroĉito posle II svetskog rata u SAD se brzo i široko razvijala

politiĉka misao. Za relativno kratko vreme SAD je postala "Meka" politiĉke nauke. U

kratkim vremenskim razmacima nicale su i smenjivale se ili egzistirale naporedo brojne

teorije, pristupi i metodi analize politiĉkih procesa posebno demokratije. To je davalo

posebne podsticaje razvoju ne samo demokratske misli već i demokratske prakse.

Dovoljno je pomenuti samo nekoliko teorija koje su u fokus paţnje stavljali pojedine

znaĉajne slojeve realnosti ili probleme i, dakako, nudili odgovarajuća rešenja. Tu se

nalaze razni širi tokovi misli poput razliĉitih varijanti liberalne i komunitarne teorije, o

kojima je ranije bilo reĉi, brojne funkcionalistiĉke, institucionalistiĉke, psihološko-

politiĉke teorije kao i teorije koje su posvećene razmatranju demokratije meĊu kojim

284

Vidi: L. Straus, "An Epilog", u knjizi: H. J. Strong, ed., Essays in the Scientific Study

of Politics. Holt, Rinehart and Winston, New York, 1962, p.305-327.

338

valja i ovom prilikom istaći interesno grupnu teoriju Artura Bentlija285

i Davida

Trumana286

, teoriju poliarhiĉne demokratije Roberta Dahl-a, konsociacionmu teoriju

Arenda Lijphart-a, razne varijante teorije javnog izbora i druge.

Valja reći da su mnoge od ovih teorija meĊusobno razliĉite, ali da se sve jasno

razlikuju od teorija autokratije i da imaju znaĉajnu demokratsku i demokratizirajuću

ulogu ne samo u ameriĉkom politiĉkom sistemu-ţivotu, već i u mnogo širim razmerama

savremenog sveta. Doduše, valja reći da su to mnogo više empirijske nego normativne,

filozofske ili spekulativne teorije i u tome valja traţiti njihove prednosti i njihove mane:

Prednosti zato što mogu biti referentnije za praksu kako svoje tako i drugih zemalja; A

mane zato što krećući se u empirijskom horizontu nemaju dovoljnu distancu i kritiĉku

oštricu prema toj realnosti.

E. Postmodernizam i pragmatizam

Jedan od pravaca koji je u novije vreme privukao znatnu paţnju jeste

postmodernizam. Iako nije pravac intelektualnog stvaralaštva koji je ponikao ili gajen

samo u SAD, postmodernizam je u Americi našao povoljno tlo. Kaţemo povoljno

ameriĉko tlo, jer je reĉ o bogatom društvu koje ima uslova i prostora za negovanje ne

samo materijalnih već i postmaterijalnih vrednosti. Ovom prilikom nećemo i nema

potrebe da se šire osvrćemo na postmodernizam, već ćemo se zadrţati samo na njegovim

efektima, posrednim ili neposrednim, na politiku i demokratiju.

Odmah treba reći da postmodernizam nije neki unutar konzistentan, jednosmeran

i sasvim jasan tok filozofske, društvene i politiĉke misli. I u okviru njega ima razliĉitih

podstuja i nije jednostavno istaći neke njegove eventualno zajedniĉke osobine. On se

javio kao reakcija ili kontrapozicija modernizmu. Modernizam je inaĉe bio jedan takoĊe

širok pokret razliĉitih varijanti i u razliĉitim oblastima od filozofije, umetnosti,

antroplogije i arhitekture do lingvistike, društvenih i politiĉkih nauka. Modernizam je bio

okrenut otkrivanju i definisanju istine i zakonitosti putem odreĊenih fiksiranih pravila

saznanja i interpretacije. Postmodernizam je upravo to dovodio u pitanje ili negirao.

285

A. Bently, The Process of Government, 1908. 286

D. Truman, The Governmental Process, Chicago University Press, Chigao, 1951

339

Dve osobine su, ĉini se, karakteristiĉne za postmodernizam. Prvo je kritika

racionalnosti odnosno logocentrizma, a drugo je kritika legitimnosti odnosno konsensusa.

U fokusu kritike racionalnosti stoji um. Postmodernisti se skeptiĉki odnose prema svim

velikim teorijama koje pretenduju da otkriju pravu istinu ili prirodu razuma ili pak

prirodu dobra. U svetlu toga, kako neki postmodernisti, poput francuskog filozofa

Lyotarrd-a,287

tvrde, nema jedinstvene solucije politiĉke pravde. On smatra da ĉak i

demokratski napori da se iskuje konsensus putem slobodne i argumentativne rasprave

nelegitimno ograniĉava druge jeziĉke igre koje ne teţe niti ţele konsensus. Ove Lyotard-

ove reminiscencije su imale širi odjek ĉak dospeli i do svesti ameriĉkog raskošnog

postmoderniste Richard-a Rorty-a.

Rortijev postmodernizam, ĉini se, predstavlja leguru tri grupe sastojaka: nekih

elemenata francuskog izvornog postmodernizma, ameriĉkog pragmatizovanog

postmodernizma i Rortijevih postmodernistiĉkih dopuna moţda pojaĉanja.288

Rorti je na

odreĊeni naĉin ukomponovao Dţemsov i Djuiev pragmatizam i relativizam, kao i

liberalizam, u širi okvir i varijantu postmodernizma, koja je imala odjek ne samo u

Americi već i širom sveta. Pošto ni jedno filozofsko, religijsko, društveno odnosno

politiĉko mišljenje ne sadrţi ili odraţava istinu, to je jedino ispravan onaj pristup koji će

organizovati široke rasprave bez iskljuĉenja bilo koga.

Ameriĉki postmodernizam i pragmatizam su ne samo deo filozofije već i kulture

dobrog dela populacije koji ţivi u realnosti i nema pretenzija ni potrebe da teţi za nekim

posebnim idealima i istinom. On donekle vuĉe korene i iz istorije, kako smo ranije videli.

Tokvilj je dobro primetio tendenciju svakog Amerikanca da se oslanja na svoje

individualne intelektualne napore radije nego da prihvata i da se oslanja na direktive

odnosno pravac koji mu dolazi sa nekog pretpostavljenog višeg intelektualnog, moralnog

ili politiĉkog mesta odnosno autoriteta. Amerikanci, kako je Tokvilj pisao, teţe da se

oslobode od intelektualnih sistema, navika, klasnog mišljenja ĉak i od predrasuda. Oni ne

dozvaljavaju nikom pa ni tradiciji da ih vodi a spremni su da ozbiljno uzmu u obzir

mnoge faktore kao izvore informacija za donošenje njihove odluke o tome šta im valja

ĉiniti.

Gledano iz tog rakursa, moglo bi se reći da postmodernizam i pragmatizam deluju

ne samo konformistiĉki već i preventivno u odnosu na neke moguće buduće radikalnije

287

Jean-François Lyotard, The Postmodern Condition: A Report on Knowledge.

Manchester University Press, Manchester, 1992. 288

Richard Rorty, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press,

Princeton, 1979; Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd, 1992.

340

politiĉke zahvate u društvene odnose. Drugim reĉima, oni deluju ne samo pragmatski i

relativistiĉki, već i pacifikatorski. Ovo samo po sebi nije nešto što bi bilo neprihvatljivo,

jer nam u neku ruku predoĉava, makar i u fragmentima, sliku ili mogućnost budućeg

ureĊenja i ţivota bez nametanja visokih iluzija i arhetipova koje je vreme prevazišlo. Ali

to vaţi samo za one dobrostojeće slojeve i grupe, ali ne i za široke slojeve populacije.

Stoga pragmatski postmodernizam nosi i znatne natruhe ideologije jaĉega i bogatijeg,

naroĉito ako se imaju u vidu odnosi moći u svetskim razmerama. Zato bi se moglo bar

zasad reći da postmodenrizam nosi dvostruka i protivreĉna dejstva i svojstva: s jedne

strane emancipatotorsku teţnju u odnosu na razliĉita ograniĉenja, posebno istorije,

stereotipa, preterane racionalnosti, a s druge strane preterani relativizam koji je slep na

postojanje znatnih razlika i deprivirajućih prepreka sa kojima je teško ići napred prema

jednom humanistiĉkom i demokratskom društvu. Savremeni ameriĉki postmodernizam je

velikim delom novi ameriĉki pragmatizam sa pomenutim protivreĉnim svojstvima.

Cilj ovog kratkog osvrta na neke parove gledanja na ameriĉkoj intelektualnoj i

politiĉkoj sceni jeste da pokaţe koliko jedna razuĊena lepeza razliĉlitih gledanja, uz

druge uslove, naravno, moţe da blagotvorno deluje na stabilnost i razvoj društva. Ako

liberalizam i sloboda preteţu u pomenutim parovima u odnosu na jednkaost, treba imati u

vidu da jednkost, pravda pa i komunitarizam, nisu prokazani ili izbaĉeni iz igre, nisu ĉak

ni toliko suprotstavljeni ili konkurentski slobodarstvu, koliko predstavljaju

komplementarni deo društveno politiĉkog postojanja i delanja. To je, ĉini se, nešto što je

više inplantirano u kulturi i istoriji, nego u politiĉkim institucijama ili ustavnim

zapovestima. Nama izgleda da je upravo taj u osnovi idejno-politiĉki dualizam jedan od

osnovnih temeljaca širine, stabilnosti i odgovarajuće demokratiĉnosti, bez idealizacije,

naravno, ameriĉkog društvenog i politiĉkog poretka.

F. Dometi empirijskih analiza sloţene alhemije politiĉke kulture

Nije mali broj autora koji su sloţenu kategoriju politiĉke kulture spustili u polje

empirijskih istraţivanja. Ambiciozniji teoretiĉari i istraţivaĉi su uloţili dosta energije i

umeća da identifikuju sadrţaj, smisao i osnovne sastojke politiĉke kulture.

Najĉešće se kao osnovne dimenzije politiĉke kulture, moţda za to što ih je lakše

istraţivati od nekih drugih dimenzija, uzimaju poverenje u institucije, poverenje u

drţavu-vladu ( government) i poverenje u lidere, uverenje graĊana o svom uticaju u

politici, shvatanje o ulozi ideologije, poimanje pravâ i sporenja. Mnogi autori pokazuju

da je manji postotak Amerikanaca nego Britanaca i Francuza koji veruje da drţava

(government) realno funkcioniše u korist celog naroda. S druge strane, mnoge studije

pokazuju da mnogo više Amerikanaca ( 80%) izjavljuje da su vrlo ponosni na svoju

zemlju i spremni da se bore za nju (71%), nego što je to sluĉaj u Španiji, Italiji

Francuskoj ( gde su korespondentne cifre izmeĊu 55 i 62) ili u Britaniji gde je taj

341

procenat 21, a u Nemaĉkoj 35.289

Ĉini se da priliĉno paradoksalno zvuĉi, s jedne strane,

niţi postotak Amerikanaca koji veruju da njihova vlada radi pravedno od

korespondentnog postotka graĊana u nekim drugim evropskim zemljama, dok, na drugoj

strani, znatno je veći procenat Amerikanaca koji su voljni da se bore za Ameriku od

korespondentnog procenta populacije u zapadno evropskim zemljama.

Ništa manje paradoksalno ne zvuĉe i izjave nekih ĉelnih politiĉkih ljudi, pa i

ameriĉkih predsednika, da je vlast (government) problem, a ne rešenje. Razlozi i

objašnjenje za ovaj pradoks imaju osnova u ameriĉkoj tradiciji. Još od ranih dana postoji

uverenje da su obiĉni Amerikanci dobri, pouzdani, inteligentni, druţeljubivi i da je

Amerika izvanredno dobra i lepa zemlja. Kad je reĉ o drţavi odnosno sistemu vlasti

(government), onda je ocena sasvim drukĉija i u mnogo ĉemu suprotna. Drugim reĉima,

Amerikanci su pravili oštru razliku izmeĊu Amerike kao zemlje, otadţbine ili nacije, s

jedne strane, i ameriĉke organizacije vlasti (government) odnosno skupine politiĉkih i

ekonomskih lidera, koji su više zainteresovani za pobedu na izborima nego da donose

hrabre i dalekovide odluke u cilju rešavanja nacionalnih problema, s druge strane. Tako,

Amerikanci vole i cene svoju zemlju, uz istovremenu dozu nepoverenja i kritike prema

organizaciji vlasti.

Što se tiĉe uverenje graĊana u mogućnost uticaja na politiku, neka uporedna

istraţivanja pokazuju da je stepen toga uverenja viši kod Amerikanaca nego kod graĊana

Velike Britanije, Nemaĉke ili Italije. Ali u svim tim zemljama graĊani višeg obrazovanja

imaju veći uticaj na politiku od graĊana niţeg obrazovanja. Ne samo uticaj već i uverenje

o uticaju na politiku odnosno o politiĉkoj efikasnosti je kod Amerikanaca veće nego kod

graĊana velikog broja drugih naroda.

U odnosu prema ideologiji ( kao skup intenzivnih uverenja o karakteru drţave

odnosno politike o tome kako bi sistem vlasti trebao da odluĉuje i kakve bi odluke trebalo

da budu) mnoga istraţivanja pokazuju da ideologija igra manju ulogu u ameriĉkoj

politiĉkoj kulturi nego u kulturi mnogih drugih zemalja.

289


Longman, New York, 2003, p.751, 752; J. Q. Wilson-J. J. DiIulio, American

Government, 6th

ed., Lexington, MA Heath, 1995.

342

Moţda jedno od najimpresivnijih obeleţja ameriĉke politiĉke kulture predstavlja

uverenje najvećeg broja graĊana da su upravo oni vlasnici odreĊenih prava i da ih mogu

ostvariti ne benevolentnošću odreĊenih organa vlasti, već po prirodi stvari ili na osnovu

prava pokretanja parnice kao sredstva za ostvarivanje tih prava. To, naravno, zahteva

veliki broj pravnika, poštovanje pravniĉke profesije. O tome svedoĉe i podaci da u SAD

na svakih 440 stanovnika dolazi po jedan pravnik, dok su korespondentne cifre u drugim

zemljama mnogo manje ( naprimer u Japanu 1:10.000). Ĉini se da imaju smisla opaske

nekih autora da bi Amerika bila mnogo zdravija ako bi više talentovanih ljudi išlo u

biznis, a manje u pravo. Isticanje upornosti Amerikanaca kao razloga za tu pojavu ne

deluje sasvim uverljivo. To moţe biti jedan od razloga tako pozamašnog broja pravnika,

ali ne jedini a moţda ni najglavniji razlog.

Valja istaći i znaĉajnu ulogu politiĉke socijalizacije kao procesa upoznavanja ljudi

od njihovog ranog doba sa osnovnim vrednostima i stavovima njihovog društva, sa

suštinom i smislom politike i koje su to institucije, smerovi politike, grupe i ljudi dobri

odnosno loši. Kao glavne institucije politiĉke socijalizacije, porodica, škola, prijatelji,

klubovi, radne organizacije i mas mediji imaju posebno mesto i znaĉaj. Nekadašnju

primarnu ulogu porodice u procesu politiĉke socijalizacije preuzeli su u novije vreme mas

mediji.

Gledajući u celini, moglo bi se reći da nije mali broj autora koji upozoravaju da su

SAD zadnje dve generacije dvadesetog veka prolazile kroz protivreĉne transformacije. S

jedne strane, one su uspele da poraze globalni komunizam, prednjaĉili u tehnološkoj

revoluciji, imali velike rezultate u medicini i promovisanju jednakih prava za sve

graĊane. S druge strane i istovremeno, SAD su prolazile kroz ne tako pohvalne

transformacije: njeni graĊani su postali manje civilni, manje politiĉki angaţovani, manje

socijalno povezani, manje poverljivi i manje privrţeni opštem dobru. Drugim reĉima,

nastavljaju ovi autori, Amerikanci ubrzano postaju više labava agregacija neangaţovanih

posmatraĉa nego zajednica povezanih uĉesnika. Oni imaju dramatiĉno manje "socijalnog

kapitala" nego što su imali pre trideset godina. Pod socijalnim kapitalom valja razumeti

socijalne norme i mreţe koje podiţu sposobnost ljudi da kolaboriraju u zajedniĉkim

pregnućima. Socijalni kapital ĉini ljude i zajednice zdravijim, bogatijim, mudrijim,

343

srećnijim, produktivnijim i sposobnijim da upravljaju sobom mirno i efektivno.290

On

pozitivno utiĉe ne samo na zdravlje već i na razvoj demokratije.

Na pojedine elemente ove Putnam-ove tvrdnje ukazuju i rezultati nekih

istraţivanja. Ona predstavljaju neke tendencije i procese u nešto oštrijem vidu nego što su

rezultati prethodno pomenutih istraţivanja. Dok je 1960tih, na pitanje da li veruju da

drţava radi pravedno najveći deo vremena, 7 od 10 ispitanika odgovorilo potvrdno, na

isto pitanje postavljeno 1999 odgovorilo je potvrdno svega 2 od 10 ispitanika.291

Izlaznost na izbore je manja nego ranije. Znatno je niţi stepen uĉešća u roditeljsko-

nastavniĉkim asocijacijama nego ranije. Istraţivanja govore da se smanjenje i broj

ĉlanova u organizacijama. Suštinsko opadanje pokazuju i sve neformalne socijalne

aktivnosti: odlazak na sastanke klubova, posećivanje crkve, praktikovanje, veĉernjeg

druţenja (dinner parties), poseta barova, odlazak na piknik itd. To opadanje je, kako

analitiĉari istiĉu, takoĊe monotoniĉno, tj. ne oscilira nego stalno ide na dole. Neki

smatraju da to nije samo odstupanje (retreat) od civilnog društva već takoĊe i kretanje

prema necivilnosti (incivility). Primećuje se takoĊe i opadanje zajedniĉkog obedovanja i

sastajanja porodice.

Razlozi za ovu eroziju socijalnog kapitala su višestruki i sloţeni. Prvo, navode se

brojne tehnološke, ekonomske i socijalne promene koje su uĉinile zastarelim ili

nemodernim neke slojeve ameriĉkog socijalnog kapitala. Drugo, veće angaţovanje ljudi

na poslu novijih generacija. Treće, porast blagostanja vodi individualizaciji. Ĉetvrto,

urbani ţivot na neki naĉin skraćuje vreme s obzirom da u elementarnoj komunikaciji u

uslovima gde je radno mesto udaljeno od mesta stanovanja, ĉovek potroši znatan deo

vremena. Peto, postoje sredstva masovnih komunikacija, posebno televizija, koja još više

individualizira graĊane. Pored toga, valja pomenuti dvokarierne porodice i druge faktore

zbog kojih Amerikanci nisu više voljni za igranke, klubove ili druga manje ili više

klasiĉna druţenja.

290

R. D. Putnam, "Civic Disengagement in Contemporary America", Government and

Opposition,Vol. 36, Number 2, Spring 2001, p. 135. 291

R. D. Putnam, "Civic Disengagement in Contemporary America", Government and

Opposition,Vol. 36, Number 2, Spring 2001, p. 135.

344

Što se tiĉe pozitivnih efekata ili posledica socijalnog kapitala, moguće su razliĉite

interpretacije. Ĉine se sasvim razloţne tvrdnje koje istiĉu da zdravlje naših zajednica i

naše zavisi od stanja socijalnog kapitala. Mreţe civilnog angaţovanja ili kako ih neki

nazivaju "horska društva" povećavaju reciprocitet i ĉine društvo bogatijim. Ne proizvodi

bogatstvo horalna društva, nego u većoj meri obrnuto: horalna društva proizvode

bogatstvo. Istraţivanja pokazuju da su ona društva ili regioni u kojima su horalna društva

razvijenija istovremeno i bogatija i u njima su ljudi zdraviji i srećniji. Zbog toga se moţe

reći da "horalna društva" odnosno socijalna povezanost su i znaĉajna eksplikativna

varijabla za ekonomski razvoj, dobru vladavinu i sreću.292

Socijalni kapital pre svega

deluje kroz psihologiju ili biohemijske efekte. Tu valja posebno pomenuti socijalnu

podršku. Odlazak na sastanke stvarno smanjuje nivo individualnog stresa do

neverovatnih razmera.293

Ali, zaĉuĊujuće je kako su u 19 veku Amerikanci patili od deficita socijalnog

kapitala i kako su brzo krajem 19 veka izmislili i napravili mnoge od današnjih

institucija. Društvo ne moţe da se vraća u stara "dobra" vremena, jer se nije ni ono s kraja

19 veka vraćalo starim poljoprivrednim okupljanjima, već stvaralo nove institucije. Tako

i danas, u doba civilne rekonstrukcije, moraju da se stvaraju nove institucije za novo

doba. Jedno od kljuĉnih pitanja je: Kako se prilagoditi novoj demografskoj, ekonomskoj i

kulturnoj realnosti? Koje bi to nove ideje i strategije bile najpogodnije za novo doba?

Nama se ĉini da nije dovoljno samo sugerisati da savremena ameriĉka politiĉka i

socijalna nauka iziĊu iz kule od slonove kosti i okrenu se više prouĉavaju realnosti.

Potrebni su takoĊe i humanistiĉka vizija kao inspiracija i putokaz i na osnovu toga

kritiĉko preispitivanje puteva kojima se uputila i kojima tabana Amerika potonjih

decenija. Taj zadatak stoji pred savremenom ameriĉkom socijalnom i politiĉkom

naukom.

292

Vid: R. D. Putnam, "Civic Disengagement in Contemporary America, Op. cit. p. 153;

R. D. Putnam- R. Leonardi-R. Nanetti, Making Democracy Work: Civic Traditions in

Modern Italy, Princeton, Princeton University Press, 1993.

293

R. D. Putnam, Civic Disengagement in Contemporary America, Government and Opposition, No 2,

2002.

345

3. Znaĉaj ustava i rane konstitucionalizacije politiĉkog poretka

Jedan od vaţnih razloga ameriĉke stabilnosti i razvoja treba traţiti u ranom

donošenju Ustava, njegovoj trajnosti i prirodi. Ova ĉinjenica postaje još znaĉajnija i

interesantnija ako se zna da je današnja socijalna i ekonomska struktura sasvim drukĉija

od strukture u vreme donošenja Ustava.

Od faktora koji su uticali na stabilnost politiĉkog i ustavnog poretka valja pre

svega pomenuti preteţno proceduralni, a manje supstancijalno-vrednosni karakter Ustava.

Ustav izbegava norme i obećanja koja bi bila vezana za eventualnu redistribuciju

bogatstva, kao što su jednakost, socijalne odredbe i drţi se više proceduralnih pravila

koja obezbeĊuju slobodu delovanja i dekoncentraciju vlasti. Ĉini se da je Ustav dobro

odmerio i balansirao odnos politike i ekonomije na duţoj stazi. Poltiĉki okvir nije bio

smetnja za razvoj i vladajuću poziciju najaktivnijih i najprosperitetnijih ekonomskih

poslenika. Isto tako, Ustav je na mudar, iako ne uvek na konzistentan naĉin, regulisao

odnose izmeĊu saveza i pojedinih drţava. Uz to, kratkoća i relativna opštost Ustava sa

sedam ĉlanova i 27 amandmana uĉinili su svoje. Kratkoću Ustava ne remeti to što su

pojedini njegovi ĉlanovi više delovi odnosno podruĉja sa više odredaba, jer, i kad se sve

to sabere, Ustav ne sadrţi više od 84 odredbe ili desatak proseĉnih strana. Ove opšte i

kratke formulacije bez detaljisanja mogle su da budu povoljan okvir za rešavanje

odreĊenih pitanja u razliĉitim vremenskim periodima. Tome treba dodati i tehniku

ustavnih amandmana koja omogućava unošenje promena ili dopuna i bez formalnog

menjanja ustavnog teksta. Tako je u vidu deset prvih amandmana inkorporirano u tekst

Ustava “Bil o pravima” (Bill of Rights) 1791.

Retkim promenama i relativnoj ĉvrstini Ustava doprinosi i komplikovana

procedura za promenu Ustava. Za promenu su protebni: prvo, dvotrećiska većina u oba

doma Kongresa, a nakon toga i troĉetvrtinska većina federalnih jedinica. Dva druga

Ustavom predviĊena naĉina menjanja, putem posebno sazvane Ustavotvorne skupštine,

koju ĉine predstavnici svih drţava, i pomoću konaĉnog potvrĊivanja odluke Kongresa

Ustavotvorne skupštine od strane posebne skupštine koju sazivaju drţave, još su

komplikovaniji. To je razlog što je u dosadašnjoj praksi od 4000 predloga za promenu

Ustava konaĉno usvojeno u vidu amandmana samo 27. Najzad, treba pomenuti pravo

Vrhovnog suda SAD da tumaĉi slovo i duh Ustava. U bogatoj istoriji Vrhovnog suda nisu

346

retki sluĉajevi tako širokog tumaĉenja Ustava da su i mnogi obiĉaji postajali faktiĉki

ustavne norme. Obiĉajima je uvedeno niz principa ili institucija koji nisu bili predviĊeni

Ustavom ili su, pak, neki ustavni zahtevi menjani i bez promene ustavnog teksta

(postojanje i poloţaj kabineta kao skupa šefova pojedinih resora).

No, pored svih dobrih strana i dugog trajanja, Ameriĉki ustav nije bez mana.

Protekom vremena, njegove mane se umnoţavaju i postaju sve vidnije. Nije stoga

sluĉajno što jedan broj poznatih teoretiĉara i istraţivaĉa ukazuje na te manjkavosti.

Najveći broj primedaba se kreće u ravni ili u okviru onoga što je Dahl izloţio u svojoj

potonjoj ali se nadamo ne i zadnjoj knjizi posvećenoj ameriĉkom ustavu.294

Dal je istakao

nekoliko institucionalno-proceduralno i socijalno intoniranih opaski. Ovde će biti

istaknute samo neke od njih. Prvo, u ĉestim dilemama da li jedno etniĉki heterogeno

društvo kakvo je ameriĉko treba da ima konsociacionu ili većinsku demokratiju, stavovi

mnogih ameriĉkih teoretiĉara politike i demokratije nisu sasvim jasni. Tako je i kod

Dahl-a. Ovaj izuzetni analitiĉar hvali Lijpharta, kao pronosioca konsocijacije, ali se ne bi

moglo reći da u svojoj konkretnoj vizuri ameriĉkog sistema prihvata model konsocijacije.

On kritikuje neke elemente većinskog sistema i spreman je da prihvati neke sastojke

konsocijacije, ali ne i celoviti konsociacioni model kao oblik integralnog sistema. Izvesna

neodreĊenost upućuje na zakljuĉak da je bolje i postojeće stanje nego eksperimentisati sa

nekim stvarima sa neizvesnim ishodom. Dahl smatra da je ameriĉki sistem hibridni i da je

potrebno promeniti karakter tog sistema i usmeriti odnosno reorganizovati ga više ka

većinskom ili ka proporcionalnom izbornom sistemu. Postojeći hibridni sistem sadrţi

mane oba ta sistema, ali ne i njihove dobre strane. Isto tako, trebalo bi razmisliti o

uvoĊenju proporcionalnog izbornog sistema i višepartijskog sistema. Arhaiĉnu instituciju

elektorskog koledţa, sa svim pratećim bagaţom, treba konaĉno dokrajĉiti. Nema

nikakvog opravdanja za postojanje ekstremne nejednakosti reprezentacije u Senatu.

Vrhovnom sudu bi trebalo oduzeti poziciju vrhovnog politiĉkog upravitelja odnosno

ovlašćenja da prosuĊuje legislativnu javnu politiku i ograniĉiti njegove funkcije na zaštitu

fundamentalnih demokratskih prava i problema federalizma.

294

Dahl, How Democratic Is The American Constitution? Yale University Press, New

Haven, 2003 (2002).

347

Predlozi autora za razmišlljenje o eventualnim promenama su rezultat

njihovog uverenja da ameriĉki impulsi prema demokratiji i politiĉkoj jednakosti nisu

završeni. Ali, isti ti autori smatraju da promene nije lako ni jednostavno postići. U cilju

ostvarenja tih promena neki od njih, poput Dahl-a, predlaţu dve strategije. Prva smatra da

treba pooštriti i proširiti kritiĉko ispitivanje postojeće situacije i njene manjkavosti.

Sastavni deo toga pristupa je javna diskusija koja ide iznad mišljenja o ustavu kao

nacionalnoj ikoni. Ovde se pripominje da je retko kad ustav testiran iz rakursa

demokratije-demokratskih standarda. Drugo, mora se postići više politiĉke jednakosti

unutar postojećeg ustava. To zahteva da se izvrši redistribucija postojećih politiĉkih

izvora.

4. Ekonomsko-socijalna struktura

Sjedinjene ameriĉke drţave su nesumnjivo bogato i razvijeno društvo, koje je

brzo napredovalo i koje danas ima najjaĉu ekonomiju na svetu. Za brzinu tog

napredovanja dovoljno je navesti podatak da je 1820 godine 92% Amerikanaca ţivelo u

poljoprivrednim oblastima i da se više od 70% radne snage bavilo poljoprivredom, a

danas je taj postotak pao na oko 2%. Ameriĉki bruto nacionalni proizvod iznosi od jedne

ĉetvrtine do jedne petine planetarnog. Ukupni nacionalni proizvod (GNP) SAD 1995

godine( 7.2 triliona dolara) bio je gotovo dva puta veći od ukupnog zajedniĉkog dohotka

Japana ( 2.3 triliona dol.) i Nemaĉke (2.1 trilon dol.) Ni jedna druga zemlja, kako je

istako nobelovac Samuelson, ne moţe da se takmiĉi s njom. Ona poseduje najveći

nuklearni potencijal.

Navode se brojni razlozi za to. Jedan od njih je, svakako, veća radna

angaţovanost zaposlene populucije u ovoj zemlji od one u evropskim zemljama odnosno

u drugim razvijenim zemljama ukljuĉujući tu i Japan. Amerikanci su po najnovijim

istraţivanjima MeĊunarodne organizacije rada, u 1999 radili 49,5 nedelja što je

komparativno gledano 137 ĉasova ili 3,5 nedelje više od Japanaca, 260 sati više od

Engleza, a 499 ĉasova više od Nemaca. Tome treba dodati da se broj radnih ĉasova u

Nemaĉkoj, Britaniji, Kanadi i Japanu zadnjih godina smanjio, a samo je u SAD-u

porastao.

348

No, i veća angaţovanost zaposlene populacije je imala svoje posebne razloge i

nije bila bez svoje cene. Jedan od tih razloga je u tome što je posao u SAD znatno manje

siguran nego u drugim zemljama. Pravo posoldavca na otpuštanje je praktiĉno

neograniĉeno i u direktnoj je funkciji sa uspehom ili neuspehom poslovanja. Ĉim se

profiti spuste na odreĊenu granicu poĉinje otpuštanje. Radna disciplina je stroga, a

otsustvovanja su svedena na minimum. Pouĉan i indikativan je detalj iz 2000te godine

kad je naveliko reklamiran lek "koji je u stanju da zadrţi nastup gripa dva do tri dana".

Ideja je da ukoliko se grip pojavi u ponedeljak ili utorak treba ga zadrţati do petka i leĉiti

preko vikenda, "kako posao ne bi trpeo". Uz to, nema "kulta godišnjih odmora", kao u

Evropi. U Evropi postoji šest nedelja odmora, a u Americi najviše dve do tri nedelje. Pa i

to se ne koristi odjednom, već u nekoliko faza. Ljudi se plaše da će tokom svog otsustva

poslodavac naći zamenu koja će mu se više svideti od njih. Svako strahuje od tzv.

"ruţiĉatog pisma" kojim se saopštava otpuštanje.

Iako navedeni momenti i mnoge druge ĉinjenice, poput proporcije privatnih

preduzeća koja funkcionišu po logici profita, govore nesumnjivo u prilog kapitalistiĉkog

karaktera ekonomije, ipak se ne bi moglo tvrditi, kako to istiĉu mnogi analitiĉari, posebno

u postkomunistiĉkim zemljama, da je reĉ o klasiĉnom Smitovom (18 vek) modelu

laissez-faire ekonomije ili neoliberalnom Friedmanovom modelu (20 vek). Dok su

pomenuti ekonomisti zastupali puki minimum drţavne intervencije u ekonomskim

poslovima, poput otsustva regulacije ili nemešanja drţave u funkcionisanje privrede,

profite i nadnice koje isplaćuju uspešni poslovni krugovi (buisinesses) potpuno slobodnih

preduzeća ( i bez drţavnih subvencija ili "bailouts za neuspešni biznis), u praksi drţava je

pomagala biznisu na razliĉite naĉine.295

Drţavne institucije su obavljale skupa

istraţivanja materijala, dizajna, proizvodnje i marketinga u brojnim razliĉitim

preduzećima i njihove nalaze stavljala na raspolaganje privatnom biznisu besplatno.

Kongres je uspostavljao tarife i uvozne kvote na odreĊene strane proizvode kako bi

spreĉavao obaranje cena odreĊenim domaćim proizvodima. Isto tako, federalni zakoni

garantuju minimalne nadnice svim radnicima bez obzira na to šta bi oni dobili u istinski

slobodnom trţištu..itd. Zato se moţe reći, poput grupe citiranih autora, da, "dok većina

295



349

Amerikanaca istiĉe da veruje u slobodno preduzeće, oni preferiraju praksu sigurnog

preduzeća".296

Moţda bi bilo taĉnije reći da bi većina Amerikanaca ţelela i jedno i drugo.

Iako je bogato i razvijeno, ameriĉko društvo je duboko podeljeno po brojnim

linijama. Prema nekim podacima (tvrdnje Fondacije Rasel Sejdţ) jaz izmeĊu bogatih i

siromašnih graĊana je veći nego ikada u proteklih 75 godina. O tome svedoĉe brojni

pokazatelji.

Razmere ovih razlika mogu se bolje shvatiti ako se imaju u vidu pre svega

nejednakosti u dohocima. Statistika pokazuje da 10% stanovništva kontroliše više od

polovine nacionalnog bogatstva. U nešto drukĉijem vidu podaci pokazuju da je 1/5 na

vrhu dobijala 40% nacionalnog dohotka, a 1/5 na dnu samo 5%.297

Distribucija porodiĉnog dohotka u Americi po petinama primalaca dohotka i za

5% onih koji su na vrhu (u procentima od nacionalnog dohotka)

Petine 1929 1936 1944 1956 1962 1972

Najniţa 3.5 4.1 4.9 4.8 4.6 5.5

Druga 9.0 9.2 10.9 11.3 11.9 12.0

Treća 13.8 14.1 16.2 16.3 16.3 17.4

Ĉetvrta 19.3 20.9 22.2 22.3 22.7 23.5

Peta 54.4 51.7 45.8 45.3 45.5 41.6

Ukupno

Najviših 5%

100.0

30.0

100.0

24.0

100.0

20.7

100.0

20.2

100.0

19.6

100.0

14.4

Treba, svakako, reći da se dohdak onih 5% stanovništva koji su na vrhu smanjio

posle Drugog svetskog rata sa 30% na 14,4%, ali to nije bitnije uticalo na povećanje

dohotka onih na dnu. Izgleda da su od ovih pomeranja najviše koristi imale neke

kategorije srednjih slojeva. Noviji podaci (iz 2005) pokazuju da se raspon izmeĊu bogatih

i siromašnih širi i produbljuje. Ako je pre 40 godina 20% najimućnijih posedovalo 30

puta veću imovinu od 20% najsiromašnijih, sada taj odnos iznosi 75:1. Nešto kasnije je

statistika govorila da 10% najbogatijih drţi 70% nacionalnog bogatstva. Osamdeset

miliona Amerikanaca ţivi u domaćinstvima sa manjim prihodom od 25.000 dolara po

domaćinstvu.

296


Isto. 297

Dye, R.T.-Zeigler H. L., The Irony of Democracy, Op. cit., p. 117.

350

Broj Amerikanaca koji ţive ispod granice siromaštva iznosio je 2002 godine 34,6

miliona u poreĊenju sa 32,9 miliona u 2001. Zadnjih godina primećen je porast

siromaštva za više od 10%. Veliki rast siromaštva zabeleţen je u grupi Amerikanaca

afriĉkog porekla meĊu kojima je 2002 godine bilo 23,9% siromašnih. Prema podacima

Ministarstva za rad, proseĉan ameriĉki siromah je 1993 raspolagao sa 8.200 dolara

odnosno šest puta manje od proseĉnog bogataša. Ne treba zaboraviti da od 44 miliona

Amerikanaca koji su bez ikakvog zdravstvenog osiguranja, veliki broj ĉine deca.

Statistika pokazuje da je 13% stanovništva SAD 2001 ţivelo u uslovima siromaštva. Oko

30 miliona stanovnika nije zdravstveno osigurano.

Napori da se smanje socijalne nejednakosti nisu urodile plodom. Nejednakost u

prihodima je u periodu od 1970 do 1996 rasla. Bogati su mnogo više uvećavali svoje

prihode od siromašnih. Tako je 20% najbogatijih Amerikanaca zabeleţilo skok prihoda

od 22% a 20% najsiromašnijih skok od samo 5 -7%. Najviše siromašnih ima meĊu

manjinama i to 2,3 puta više nego kod belih Amerikanaca.

Ukratko, za razliku od mnogih teorija koje istiĉu odsustvo klasnih i dubljih razlika

kao osnovne karakteristike ameriĉkog društva, mnoga istraţivanja pokazuju ne samo

postojanje dosta dubokih razlika već i visok stepen pozitivne korelacije izmeĊu

društveno-ekonomskog statusa i politiĉke aktivnosti, odnosno politiĉkog uticaja. Štaviše,

nisu retke tvrdnje da je ova veza ĉvršća u SAD nego u mnogim drugim razvijenim i

nerazvijenim zemljama.298

Uz to, moglo bi se reći da ĉinjenica postojanja klasa i

nepostojanje posebnih efikasnih institucionalnih okvira za izraţavanje razliĉitih klasih

pozicija i struktura doprinosi favorizovanju bolje stojećih slojeva. Stoga, kako Day istiĉe,

drţavna politika izraţava ne potrebe naroda, već više interese, stremljenja i vrednosti

malog broja onih koji uĉestvuju u procesu politiĉkog upravljanja.

Zbog toga je, dakako, razumljiva tvrdnja da politiku stvaraju elite ili elita, a ne

mase. odnosno većina. Prema nekim padacima politiĉki je aktivno 69% ljudi najvišeg

ekonomskog statusa, a samo 12% iz kruga pripadnika niskog ekonomskog poloţaja; vrlo

je aktivno iz kruga prvih 36%, a iz kruga drugih, svega 3%.299

Neki kasniji podaci su to

298

Verba, S.-Nie, H. N., Participation in America, New York, 1972, p. 340. 299

Woodward, J.- Roper, E., Political Activity of American Citizen, Op. cit.

351

samo potvrdili: šest puta je bilo više participanata iz prvih nego iz drugih krugova.300

Zato što mnogo manje uĉestvuju u politiĉkom ţivotu, odnosno u odluĉivanju, pripadnici

niţih slojeva nemaju uticaja ni kad su aktivni, jer brzo postaju nadglasani u sastavu

aktivistiĉke populacije u kojoj ĉine manjinu.301

Postojeći model odluĉivanja i participacije više izraţava i produţuje postojeću

strukturu moći i odnos snaga nego što otvara mogućnost njihove promene. Ovaj model ne

dira u strukturu ekonomske moći i kontrole nad ekonomskim ţivotom nacije koja je

koncentrisana u rukama relativno uskog kruga vlasnika, predsednikâ, potpredsednikâ i

direktora nacionalnih (multinacionalnih, transnacionalnih) korporacija.302

Kumulacija

direktorskih pozicija (Interlocking directorates) je uobiĉajena pojava i sredstvo jaĉanja

elitnog ekonomskog kruga. Smatra se normalnim da pojedinci drţe po šest, sedam ili

desetak direktorstava, pored toga što su najĉešće i na nekim funkcijama u nekorporativim

organizacijama, u drţavi, nauci, umetnosti itd.303

300

Verba istiĉe još i to da oni koji nisu zainteresovani za socijalna davanja (Welfare), jer

im nisu potrebna s

obzirom na to da pripadaju bogatijim slojevima i koji se protive politici welfare,

uĉestvuju šest puta više od

onih koji su niţeg statusa i koji su u stvari zainteresovani i traţe socijalna davanja.

Verba S.-Nie H. N.,

Participation. . . Op. cit., p. 338. 301

Isto. 302

Samo 100 velikih industrijskih korporacija od ukupno 200.000 industrijskih

korporacija kontroliše 52%

celokupne industrijske aktive-imovine u SAD, a samo najvećih pet industrijskih

korporacija kontrolišu 10%

industrijske aktive. U servisnim, transportnim, komunikacijskim sluţbama,

elektroprivredi i sliĉnim

aktivnostima, 37 od ukupno 67.000 korporacija kontrolišu 50% aktivne imovine. Sliĉna

je situacija na

podruĉju finansija. Samo 50 od 13.500 banaka kontrolišu 48% ukupne bankarske

aktive. Sliĉno je i u

osiguravajućim društvima. Od ukupno 1.790 osiguravajućih društava njih 18 kontrolišu

2/3 osiguravajućih

akcija, a samo dve od njih kontrolišu 1/4 osiguravajuće aktive. Sedamdesetih godina

bilo je 3.572 predsednika

i direktora najviših korporacija koji su kontrolisali preko polovine ukupne aktive u

industriji, transportu,

komunikacijama, uslugama i 2/3 osiguranja. 303

Dye, R.T.-Zeigler, H. L., The Irony of Democracy, Op. cit., p. 113.

352

Zavidan uticaj ekonomskih i menadţerskih moćnika u sferi politike još više

uĉvršćuje njihov ekonomski poloţaj i postojeću strukturu nejedakosti. Ideološki

inspirisan i prononsiran mit o “narodnom kapitalizmu” se već istopio pred pritiskom

oĉiglednih nejednakosti u mnogim sferama društvenog ţivota. Treba imati u vidu da

manje od 10% Amerikanaca poseduje bilo kakve akcije. A i akcijska svojina je nejednako

distribuirana meĊu onima koji je imaju. 1959. samo 6% lica sa prihodima od 5.000 dolara

imalo je akcije, dok je 55% lica sa prihodima od 15.000 dolara posedovalo akcije. U

3.000 glavnih korporacija svega 1% akcionara ima 46% svih akcija, 2% akcionara imaju

58% ukupnih akcija korporacija, 31% akcionara ima 32% akcija, a 2/3 svih (67%)

akcionara poseduje samo 1/10 akcija.304

Produbljivanje jaza izmeĊu bogatih i siromašnih slojeva bilo je razlog i za

preduzimanje nekih manje ili više palijativnih mera u 1996 izbornoj godini od strane

Demokratske partije odnosno Klintona. Od tih mera valja pomenuti predloge Bele kuće

Kongresu da se povećaju minimalne nadnice (od 4 dolara i 25 centi po ĉasu na 5,15

dolara tokom naredne dve godine). To je bilo više hvatanje koraka sa inflacijom nego

stvarno povećanje (to je manje nego minimalaac koji je bio izmeĊu 1960 tih i 1980 tih).

"Minimalac" donosi godišnju zaradu od 8,500 dolara zaposlenom sa punim radnim

vremenom, a to je po mnogimaa "duboko ispod linije siromaštva". U tu kategoriju spada

oko 12 miliona zapsolenih. Od toga radnik ne moţe da izdrţava porodicu ukoliko ne

dobija socijalnu pomoć. Analizom cena i troškova ţivota povuĉena je linija sirmaštva za

ĉetvoroĉlanu porodicu na nivou godišnje zarade od 15.600 dolara. Prema tome, jedan

stalno zaposleni radnik s punim radnim vremenom morao bi da zaraĊuje 7,80 dolara na

sat da bi se popeo iznad te linije.

Ĉak je ministar za rad u Klintonovoj administraciji naglasio da je zbog korozivnih

elemenata inflacije minimalna zarada- potonji put povećana pre pet godina- izgubila 31%

svoje vrednosti u odnosu na 1979 i biće, ako se ne poveća uskoro, na najniţem nivou u

poslednjih 40 godina. Demokrati su u Senatu nastojali da proguraju to, ali su ih brojniji

republikanci dva puta nadglasali.

304

Matick, P., Marx and Keynes, Boston, 1969, p. 303. Day, T. R., Who's Running

America? lnstitutional

Leadership in the United States, New Jersey, 1976.

353

Zdravlje je postalo suviše skupo i više od 20% stanovništva nije u stanju da

obezbedi pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Ĉudno izgleda da u najbogatijoj

i najjaĉoj zemlji sveta krajem dvadesetog veka više od 37 miliona graĊana nema

garantovanu lekarsku zaštitu niti bilo kakvo osiguranje, jer ne mogu da ga plate. Puno

osiguranje iznosi 8.000 dolara godišnje. Stari imaju popust u bolnicama, ali lekovi se

plaćaju. Ni vakcinacija predškolske i školske dece nije besplatna. UgraĊivanje bajpasa

košta od 24-80.000 dolara.

U svom obraćanju u Kongresu 1993 Predsednik SAD je govorio o nedostacima

zdravstvene zaštite koja je postala nepouzdana i suviše skupa, birokratizovana i puna

prevara i gramzivosti. Mnogi struĉnjaci smatraju da je suština problema u tome što je

zdravstvo u Americi tretirano kao i svaki drugi biznis s idejom da drţava u to ne treba da

se meša. Osiguranjem se trenutno bavi preko 1500 privatnih kompanija, propisujući

premije po svom nahoĊenju. Poslednjih godina (pre 1993) zabeleţen je veliki porast

zdravstvenih usluga. To je postala, kako neki istiĉu, treća po rangu privredna grana u

SAD na koju se troši ogromna suma od preko 700 milijardi dolara godišnje.

Nejednakosti se, dakako, ne izraţavaju samo u visini dohotka s kojim raspolaţu

pojedini slojevi, i u kvalitetu zdravstvene zaštite, već i u kvalitetu ţivota uopšte, u

korišćenju kulturnih dobara, obrazovanju, pa i u uĉešću u društvenom i politiĉkom

ţivotu.305

U celini, moţe se govoriti o znatnoj koncentraciji ekonomske, politiĉke i

tehnološke moći u rukama ekonomsko-upravljaĉkih poslovnih krugova. Iako je politika

formalno i institucionalno razdvojena od ekonomije, moćni ekonomski krugovi, kako

smo videli, bez većih teškoća nalaze put do politike. Zbog ove koncentracije ekonomske

moći u odgovarajućem elitnom krugu, neki autori smatraju da “društvena teorija koja

pretpostavlja demokratizaciju ekonomskog sistema - ili ĉak trend u tom pravcu - sasvim

305

Neke bolesti (vezane prvenstveno za ishranu) su tri puta razvijenije meĊu siromašnim

nego meĊu bogatim slojevima i prvi na tome troše tri puta više vremena nego drugi.

Razlike u obrazovanju su velike i lako primetne. Deca iz porodica sa visokim dohotkom

završavaju srednju školu i u 70-79% idu u koledţ, dok samo 1/3 dece iz grupe porodica

sa najniţim primanjima završava srednju, a 1-5% odlazi na koledţ. Vidi: Dahl, R.-

Lindblom, C., Politics, Economics and Welfare, Op. cit. U saveznoj politiĉkoj eliti u

kojoj ima više od pola miliona biranih funkcionera ima crnaca svega oko 5.000 ili oko

l%, što je deset puta manje od postotka crnaĉkog stanovništva u opštoj strukturi

ameriĉkog stanovništva (11,7%).

354

oĉigledno nije u skladu sa društvenom realnošću”.306

Da li su ljudi koji iz ekonomije

kontrolišu i usmeravaju politiku blagonakloni prema svojim radnicima i zajednici zavisi,

velikim delom, od njih samih. Njihova dobronamernost i eventualno dobroĉiniteljstvo je,

kako Kolko kaţe, jedan arbitrerni noblesse oblige.

I prema Dahl-u, ekonomska nejednakost u SAD je postala velika i takva je ostala

do danas. Ne mali broj autora se pita: Koji su razlozi da politiĉka nejdnakost nije postala

politiĉko pitanje i da nema tamo socijalistiĉke ili radniĉke partije. Dal smatra da je razlog

agrarna tradicija i ĉinjenica da se po nekoj ironiji starija ideologija sa zaĉuĊujućom

lakoćom prilagodila radikalno drukĉijoj strukturi novog ekonomskog poretka. "Kao i

ranije, politiĉka jednakost će vladati unutar graĊanskog tela koje saĉinjavaju vlasnici

imovine. Kao i ranije, zadatak vlade je bio da obezbedi praviĉne mogućnosti za sticanje

imovine-u potrošaĉkoj robi, kućama… Kao i ranije, radikalni demokrati i socijalisti koji

su predlagali da se imovina direktnije reguliše da bi se obezbedila politiĉka jednakost

meĊu graĊanima su …..glas manjine izvan glavne struje ameriĉkog politiĉkog

ţivota".307

No, to ne znaĉi da nejednakost ne moţe postati politiĉki problem uskoro.

Dobar deo oštrije kritike ove realnosti izloţen je u nekim varijantama analize

korporativne drţave.308

Korporativna drţava je, kaţe Miller, samo okvir gigantskih

korporacija (500) koje drţe realnu vlast, sa dominacijom sprege birokrata, tehnokrata i

intelektualaca kao njihovih sluţbenika (servants). Reprezentativna vlada i demokratija

više ne postoje. Sloboda je svedena samo na slobodu da se izabere grupa kojoj se valja

pridruţiti. Fašizam nije još stigao, ali je verovatan ako se elita bude osećala ugroţenom.

Aktivnost Suda pod Warren-om je bilo njeno konaĉno podsmevanje. Kongresmeni

reprezentuju interesne grupe, a ne njihove biraĉe, i ne mogu više da kontrolišu

Predsednika. Predsednik dominira drţavom, manipulišući javnim mnenjem kroz njegovu

propagandnu mašinu, mas medije. Konvencije jedino ratifikuju odluke partijske

administracije. Suverenost graĊana je mit- iako najveći broj Amerikanaca prihvata

korporativnu drţavu, prefererirajući bogatstvo u odnosu na slobodu.

306

Colko, G., Wealth and Power in America, Op. cit., pp. 68-69. 307

R. Dahl, Dileme pluralistiĉke demokratije, BIGZ, Beograd, 1994 ( prvo ameriĉko

izdanje 1981), str.212. 308

A. S. Miller, The Modern Corporate State: Private Governments and the American Constitution,

Westport, Connecticut, Greenwood Press, 1976.

355

Dahl istiĉe da postoji napredovanje ili povećanje standarda i ţivota, ali i zamera

da su poboljšanja suviše spora, patetiĉno spora i neprihvatljivo spora. U SAD se više

novca, energije i organizacionih napora utroši na obstrukciju jednakosti nego na njenom

postizanju, više na ograniĉavanju naših sloboda nego na njihovom uvećanju i više na

odrţavanju korporativnog domena kao privatnog ĉuvanja nego na nastojanju da se njeni

javni akti uĉine javnim. Škole i mas mediji promovišu dostignuća aktuelne vlasti, a uz to

i kritikuju bilo kakve fundamentalne strukturalne reforme u ekonomiji i politici.309

Ovaj

autor optira za male ali ĉeste promene i poboljšanja uz napomenu da će takvi makar i

manji pomaci dovesti do promena koje su veće od retkih revolucionarnih promena. Uslov

za to je uklanjanje mnogih moćnih vetirajućih prepreka koje su široko distribuirane u

ameriĉkom sistemu.

U zamašnoj strukturi podela i procepa vidan je visok stepen poklapanja

ekonomskih i etno-nacionalnih odnosno rasnih podela. Tako crnci, iako predstavljaju

13% stanovništva SAD ĉine 41% sirotinje koja se drugom polovinom osamdesetih i

devedesetih godina udvostruĉila. Politika za otklanjanje diskriminacije ţena, grupa i

etniĉkih manjina koja je pokrenuta još pre tri-ĉetiri decenije odnosno 1965 od strane

predsednika Dţonsona i proširena 1970 od Niksona doţivela je prve udare još u vreme

Regana 1985. Ona je znatno revidirana naroĉito posle parlamentarne pobede

republikanaca 1994. Na osnovu mnogih podataka iz 1995 prethodno postavljeni ciljevi su

još uvek veoma daleki. Tako prema nekim podacima iz 1995 (15 mart) belci, iako

predstavljaju samo 43% radne snage, zauzimaju ĉak 95% mesta visokog kadra; ţene

zauzimaju 40% mesta srednjeg kadra a crnci muškarci 4%. Prema nekim istraţivanjima

odnosno Izveštaju Nacionalne komisije za decu ameriĉkog kongresa ( maj 1990),

situacija izgleda još gora, naroĉito ako se ima u vidu da su deca postala najsiromašniji

deo stanovništva. Dok je 1970 g. 15% dece ţivelo u siromašnim porodicama, procenat

takve dece 1990tih iznosi 20%. Nemaština pogaĊa 15% bele dece, 45% crne dece i 39%

dece hispaniskog porekla. Posebno treba naglasiti da je siromaštvo najvaţniji uzrok

309

R. Dahl- C. Lindblom, Predgovor, Politics, Economics and Welfare, Yale University

Press, New Haven, .. 1976, p. xl.

356

mogućih problema i teškoća u koje spadaju zdravstveni problemi, neuspeh u školi i

kriminal.

Galupova istraţivanja su još 1949, a kasnije još i više, pokazivala da postoji

razliĉit stepen angaţovanja i uticaja pojedinih kategorija stanovništva. Apstinenti potiĉu

obiĉno iz kategorija stanovništva niţeg obrazovnog nivoa, nekvalifikovanih zanimanja,

seoskih sredina, iz redova onih koji nisu ĉlanovi organizacija, iz depriviranih skupina

meĊu kojima je najveći broj Crnaca. Beli, viši i srednji slojevi, visoko obrazovani, beli

okovratnici, urbani stanovnici uĉestvuju više u svim formama politiĉke aktivnosti nego

ne-beli, niţi slojevi, manje obrazovani, nekvalifikovani i ruralni stanovnici (mada ovih

poslednjih ima veoma malo).

Istraţivaĉki nalazi govore još i to da ne postoji zavidnija pozitivna korelacija

izmeĊu raspoloţenja odnosno stavova biraĉke populacije i stavova politiĉkih upravljaĉa.

Miler i Stoks pokazuju da korelacija izmeĊu stavova izbornog okruga i ponašanja

poslanika iznosi u stvarima spoljne politike 0.09, u socijalnim i ekonomskim stvarima

0.30, a u graĊanskim pravima 0.60.310

Velike razlike odnosno nejednakost je, svakako, jedan od glavnih razloga brojnih

devijantnih pojava i anomalija, od raznoraznih vrsta kriminala do trgovine drogom, koji

oteţavaju ne samo udoban već i normalan ţivot i sigurnost graĊana. Deo ove "druge"

lošije strane Amerike na priliĉno patetiĉan i upozoravajući naĉin izrazio je i Predsednik

Predstavniĉkog doma ameriĉkog Kongresa, Njut Gingriĉ, mada u jeku kampanje za

predsedniĉke izbore 1996, rekavši: Nijedna civilizacija ne moţe da preţivi sa

dvanaestogodišnjom decom koja raĊaju decu, ĉetrnaestogodišnjacima koji uţivaju drogu,

petnaestogodišnjacima koji se meĊusobno ubijaju, sedamnaestogodišnjacima koji umiru

od side i osamnaestogodišnjacima koji dobijaju diplome, a da ni njih ne mogu da

proĉitaju (objavljeno u "Vašington postu").

Ralozi ove druge strane Amerike leţe delimiĉno u slojevima one prve strane

Amerike. Preterano i neobuzdano bogatstvo i raskoš, na jednoj strani, stvara siromaštvo i

deprivaciju, na drugoj strani. Ovu duboku podelu podrţava i podstiĉe vladajuća politiĉka

310

Miller, E.W.-Stokes, E. D., “Constituency Influence in Congress”, American Political

Science Review,

March, 1963.

357

filozofija ĉiju okosnicu predstavlja odreĊena ekonomska filozofija odnosno logika. U

neomeĊenim zakonima trţišta novac postaje osnovno merilo vrednosti i vernosti i kanal

vertikalne mobilnosti. U tom sluĉaju, nastaje u nesklad izmeĊu potrebe društva i

karaktera vertikalne mobilnosti koji rezultira u opredeljenju najtalentovanijih studenata i

pojedinaca prema kriterijumu dolara. Najobrazovaniji i najtalentovaniji ljudi se okreću

advokaturi, medicini, biznisu, estradi, sportu ili novinarstvu, a zapostavljaju karijere u

drţavnoj sluţbi, nauci i u javnim sluţbama. U poseldnjih dvadeset godina samo je jedan

odsto studenata koji su diplomirali na najpoznatijim univerzitetima prihvatio da rade

kao nastavnici iako su se za to bili školovani. Skoro isto toliko školovanih otišlo je u

drţavnu sluţbu. Svi ostali su pošli u one tri pomenute branše. (U Americi radi 757.000

advokata).

Je li moguće u takvim okolnostima obezbediti adekvatnu regrutaciju najposobnih

društvenih snaga za mesta od kojih zavisi razvoj i moralno zdravlje društva. Mogu li se

pri takvim merilima uspostaviti pravila društvene regulacije i pravne drţave. Talenat i

sposobnosti ĉoveka vrede onoliko kolko je publika spremna da plati za to. I još dalje od

toga. Sposobnost nekoga vredi i onoliko koliko on moţe da plati da se njegova volja

sprovodi. Po kojoj logici moţe biti normalno i opravdano da pevaĉ Majkl Dţekson, kada

je osumnjiĉen za ispoljavanje neprirodne sklonosti prema deĉacima, isplati roditeljima

jednog od mališana ĉetrdeset miliona dolara samo da bi odustali od tuţbe, a ne moţe biti

opravdana odluka profesora koji za prelaznu ili višu ocenu naplati odgovarajući iznos

novca od studenta. Ako to portrošaĉ moţe i hoće da plati, zašto da ne? Zašto bi jedan

ispit studenta trebao da vredi nekoliko desetina ili stotina puta manje od jednog rutinskog

lekarskog pregleda. A kad doĊe do takvih pitanja i odgovora onda haosu, posesivnosti i

nepravdi nema kraja.

Jedan od znaĉajnih indikatora mnogih anomalija i paradoksa ameriĉkog

društveno- politiĉkog ţivota ogleda se u ĉinjenici da su upravo SAD zemlja sa najvećim

brojem zatvorenika. U federalnim i lokalnim zatvorima ove zemlje, po nekim procenama,

nalazi se na izmaku dvadesetog veka 1 800.000 zatvorenika (više nego u Kini-1 200.000,

u Rusiji oko 1 000.000), a 2002 oko 2 miliona s tim što se od 1970 broj zatvorenika

upetostruĉio. Iako indikativan, ovaj fakat je i višeznaĉan. On svedoĉi o mnoštvu

nedozvoljenih radnji, ali teško je reći da li je to izraz opresivnosti ili ureĊenosti jednog

358

politiĉkog i pravnog sistema. S jedne strane, stoji ĉinjenica da je politika "više

zatvorenika manje kriminalaca" dovela do znatnog smanjenja broja nasilnihĉkih kriviĉnih

dela, ubistava, silovanja, napada i pljaĉki. S druge strane, stoji ĉinjenica da je drţava

zainteresovana za što duţu boravak što većeg broja zatvorenika zbog materijalnih efekata

koji ostvaruje ovaj "industrijski pogon". Uz to, privatne zatvorske kompanije, poput

Popravne korporacije Amerike kao najveće takve nacionalne kompanije, pokazuju visoku

profitabilnost što se moţe videti i iz toga da njene akcije stalno rastu i da je ona sama

zainteresovana da gradi druge zatvore i tako razvija svoju aktivnost.

Isto tako, nije jednostavno prosuditi koliko takav sistem moţe biti zloupotrebljen.

Ovo naroĉito ako se ima u vidu da i zatvori, u novije vreme zbog pretrpanosti i velikih

troškova, puštaju brojne zatvorenike iz zatvora do presude. Robijaši su izgleda suviše

skupi. Nekoliko miliona graĊana su pod kaznenim nadzorom, a tri miliona je bivših

osuĊemika. SAD su, prema "Ekonomistu", u samom vrhu svetske liste po broju

uhapšenika i osuĊenika. Dve trećine bivših robijaša je ponovo hapšeno i osuĊivano u

toku prve tri godine od puštanja na slobodu. Po nekim istraţivanjima 13 miliona

Amerikanaca ili 7% stanovništva je bilo suĊeno za ozbiljnija kriminalna dela. Nije na

odmet istaći da je sistem kaţnjavanja u Americi znatno stroţiji nego u Evropi.

No, u svemu tome ne treba se isuviše zaletati i valja imati u vidu neke druge

okolnosti. Naime, granica siromaštva u SAD je mnogo viša nego u mnogim drugim

zemljama. Ona na nivou godišnjeg prihoda za ĉetvoroĉlanu porodicu iznosi 18.244

dolara. To omogućava da 90% siromašnih Amerikanaca ima televizor u boji, friţider i

druge sliĉne stvari. Uz to, moţe izgledati ĉudno i paradoksalno, ali je taĉno da u SAD

ţivi i deluje jedna posebna vrsta jednakosti, pored pa i nsuprot već izloţenim većim ili

manjim nejednakastima. Naime, u obiĉnom ţivotu i tekućim dnevnim aktivnostima i

susretima poznata imena od onih u knjiţevnosti ili drugih vidova intelektualnoh

stvaralaca do politiĉara tretiraju se na sliĉan naĉin kao i drugi obiĉni graĊani. U drugim

sredinama, pa i u Evropi, istaknute liĉnsti se doţivljavaju drukĉije, kao zvezde i neka

vrsta polubogova na privremenom boravku s masom, koji se teško probijaju i vide od

gomole novinara koja ih saleće traţenjem autograma i pozivima raznih vrsta.

5. Nacionalno-rasna struktura

359

Sjedinjene ameriĉke drţave su višenacionalno odnosno višerasno zamršeno

društvo. Prema podacima iz 2000 godine, 83,5% ameriĉkog stanovništva su belci,

12,4% ĉine crnci, 3, 3% Azijati, 0,8% Indijanci i drugi. U religijskom pogledu protestanti

ĉine 56%, katolici 28%, a ostali 4% (Jevreji broje 2%, a ateista oko 10%). Inaĉe u SAD

postoji oko 10.000 verskih sekti.

Moglo bi se reći da su SAD imale jednu protivreĉnu politiku u sferi rasno-

nacionalnih odnosa. Naime, s jedne strane i oficijelno bila je proklamovana politika

melting pot-a (lonca za taljenje), u kojoj nije trebalo da bude rasne odnosno nacionalne

diskriminacije, a s druge strane, u praksi su postojale rigidne prvenstveno rasne razlike i

nejednakosti. U tako velikom i sloţenom društvu teško je predviĊati buduće tokove

nacionalnih odnosa. Danas je to verovatno teţe nego ranije s obzirom na velike promene

koje još više povećavaju heterogenost i šarenilo ameriĉkog naroda.

Situaciju ĉine još sloţenijom neki noviji momenti posebno promena etno-

nacionalne strukture. Najnoviji popis stanovništva u SAD ( svakih deset godina) pokazuje

da se nacionalna slika u nekim velikim i znaĉajnim ameriĉkim drţavama kvalitativno

izmenila. Tako su u Kaliforniji 2000tih godina belci postali manjina sa nešto ispod 50%

stanvništva. Pre deset godina oni su predstavljali tri ĉetvrtine stanovništva. Latinosi

odnosno Hispanosi (graĊani latinoameriĉkog porekla odnosno sa španskog govornog

podruĉja) imali su najveći populacioni priraštaj i sada ĉine jednu trećinu populacije u

Kaliforniji. Drugi po toj stopi piraštaja su doseljenici iz Azije sa porastom od 43%. Broj

crnaĉkih stanovnika izmeĊu dva popisa ( 1990-2000) opao je za 3%, na 2,3 miliona, a u

Los AnĊelesu za 12%. Direktor centra za izuĉavanje regionalnog razvoja govori da je taj

trend karakteristiĉan za SAD. Belci više nisu većina ni na Havajima, Novom Meksiku, pa

ni u Distruktu Columbija, u prestonici Vašingtonu. GraĊani azijskog porekla ĉine 12%

stanovništva Kalifornije. Latinosa ima 35,3 miliona što znaĉi da su skoĉili za 10 godina

za 58%. Crnci su prestali da budu dominantna manjinska grupa. Pre deset godina crni

stanovnici su ĉinili 12,1% stanovništva, a Latinosi 9%, a sada je procenat Lationosa

porastao na 12,5% a crnaca na 12,3%. 40% Lationosa je mlaĊe od 40 godina a 31%

njihovih porodica ima po petoro dece, dok taj procenat u drugim etniĉkim grupama iznosi

samo 12%. Ukupno posmatrano, već sada belci su postali manjina u više od sto najvećih

ameriĉkih gradova, dok su 1990 ĉinili većinu u 72 grada. Opadanje belog stanovništva je

360

veće nego što se oĉekivalo i nije poznato šta se to upravo dogaĊa prema analizama

poznatog Instituta Brukings.

U Americi ţivi oko 30.000.000 latinoamerikanaca. To je vrlo znaĉajna manjina.

Ali vaţnost ove skupine nije vezana samo za njihov broj. Njihova stopa siromaštva i

obrazovanja je niţa od stope crne populaacije. 1994. jedna trećina Latino-amerikanaca, u

poreĊenju sa 15% crnaca, nije imalo završenu srednju školu. U Americi klasne i rasne

podele još uvek imaju znaĉajnu ulogu, i baš zbog toga latino-amerikanci smatraju da

mogu da odigraju znaĉajnu ulogu pored ostalog i kao most izmeĊu crnaca i belaca. Oni su

po svom nacionalnom poreklu mešanci i prema tome neopterećeni nacionalnim

uskogrudostima. Oni se nikad nisu ujedinjavali oko nekih pitanja grupnih prava ili grupne

diskriminacije. Orijentisani su uglavnom na uspeh. Oni nemaju specifiĉne rasne korene

za koje se mogu uhvatiti. Retko traţe kvote i kompenzacije i klone se dvojeziĉkog

obrazovanja. 1997 godine Klinton je oformio komisiju sa zadatkom da razmatra pitanje

rasa u Americi.

Ono što se moţe i golim okom zapaziti to je da visoki zidovi i fragmentacija po

etno-nacionalnim odnosno rasnim linijama predstavljaju jasan izraz i dokaz nejednakosti

za koje više nema opravdanja u jednom takvom potencijalno i po mnogo ĉemu realno

bogatom i prosperitetnom društvu. Iako je celo pitanje sloţeno, moguće je konstatovati da

je u novije vreme došlo do zaoštravanja dve koncepcije razvoja: jedne liberalne u

ameriĉkom smislu tokom 1960tih i druge, "antietatistiĉke" 1980tih. Generacija "liberala"

sa Kenedijem na ĉelu, delimiĉno po ugledu na Ruzvelta, verovala je u savezne zakone i

intervenciju. Kenedijeva politika je problem crnaca prosto "zatrpala" mnoštvom

"diskriminatorskih zakona" koji su išli u prilog manjina i drţavnih fondova. To su bili, po

nekima, isuviše komotni i velikodušni zakoni koji su marili samo o jednoj strani, a ne i o

drugoj strani i o ljudskoj prirodi. Preraspodela bogatstva, prvenstveno putem poreza, nije

mogla da ostavi belu i bogatiju populaciju ravnodušnom. U kontrapoziciji toj i takvoj

liberalnoj projekciji javlja se kasnije neokonzervativna odnosno "neoliberalna" Reganova

"kontrarevolucija" i kraj liberalnog eksperimenta. Treba reći da su i jedna i druga

orijentacija uplašile i aktivirale znatan broj protivnika. Zbog toga se moglo oĉekivati da

će manjkavosti ili neprihvatljivosti pomenute dve orijentacije ili strategije otvoriti prostor

za pojavu neke treće moguće solucije. No, to se nije desilo. Usled nedostatka odnosno

361

nepoţeljnosti neke treće solucije, Reganova neokonzervativna odnosno neoliberalna

politika ili kako je neki nazivaju "darvinovska evolucija" i borba vrsta se nastavlja i

uzima svoj danak posebno pretnjom od neizvesnosti i neĉega što moţe biti mnogo gore

od onoga što je postojalo do sada.

Neki istraţivaĉi istiĉu da danas ima više siromašnih Crnaca, više zatvorenih

Crnaca, više gradskih geta, više samohranih i siromašnih majki, više crnaĉkih bandi, pa

prema tome i više straha i mrţnje i aprthejda nego pre 40 godina kad je Ajzenhauer

morao prvi put da odmeri snage sa pobunom Crnaca. Rezultati izbora u velikim

gradovima (New York-u, Chicago-u, Vašingtonu, Los Angelosu) pokazuju da 90%

ameriĉkih Crnaca glasaju za crnog kandidata, a 90% ameriĉkih belaca za belog

kandidata. Niko ne glasa, kako reĉe jedan izveštaĉ, za "koaliciju duginih boja". Neki

crnci-profesori u Americi u svojim predavanjima istiĉu da su Afrikanci izabrana rasa,

narod sunca, a belci su "narod leda".

Posebno zabrinjava to što dohodovni jaz izmeĊu njih i njihovih belih partnera

(counterparts) se širi. Integrisane škole za koje su se tako grĉevito borili izgubile su svoju

svrhu pošto se belci pomeraju van centralnih delova grada. Ne pomaţe mnogo ni to što

su, prema istraţivanjima javnog mnenja, belci postali donekle liberalni u svojim rasnim

stavovima. Neki podrţavaju crne kandidate za mesta u vladi. Ali, kako Marcus Pohlmann

istiĉe, progres Crnaca posebno u ekonomiji je još uvek jedna iluzija. Iz statistiĉke

evidencije koju on prezentira Crnci su sistematski iskljuĉeni iz participacije u ameriĉkom

ekonomskom podruĉju. Ameriĉki kapitalizam je voĊen ili usmeravan od elite belih

vlasnika i stoga operiše tako da iz svojih redova i procesa odluĉivanja iskljuĉuje sve

neposedniĉke klase. Kapitalisti su pomagani i podsticani u potiskivanju svesti

nevlasniĉkih klasa putem edukacionog sistema, drţave, mas medija i crkava.

Marginalizacija crne populacije nije prisutna samo u ekonomskom ţivotu već i u

podruĉju kulture i svesti. Neki oštriji kritiĉari naglašavaju da od vremena Jefersona nije

bilo nekog radikalnog napredovanja. Potsetimo ponovo da je i pored sve svoje

prosvetiteljske uloge i uverenja u "suverenost razuma i "dovoljnosti ljudskog razuma za

brigu o ljudskim stvarima" pa i autorstva Deklaracije o nezavisnosti, Jeferson u svom

domaćinstvu drţao robove i nikad nije prevazišaao svoje verovanje u rasnu inferiornost

Crnaaca. To se kosilo s nekim njegovim prosvetiteljskim i razloţnim rezonovanjem da je

362

ropstvo zlo koje treba iskoreniti. No, u ţivotu je ne retko, kako to najĉešće i biva,

nadjaĉalo ono što je omogućavalo pored ostalog konforan stil ţivota koji je Dţeferson

praktikovao i negovao.311

Ova rasna odnosno nacionalistiĉka nadmenost ameriĉkog vrha

ostala je u nešto izmenjenoj formi i odeţdi sve do naših dana. Ona je ne retko uzrok

brojnih paradoksa i protivreĉnosti ameriĉke politiĉke strategije i politiĉkog ţivota.

Iako postoje i kvare sliku o ameriĉkom društvu, ovakve pojave ne treba

preuveliĉavati. Valja imati u vidu da je istorijski gledano bilo ne malog napredovanja.

Generalno govoreći, kako neki ĉak i oštriji kritiĉari istiĉu, Crnci su napravili znatan

ekonomski progres od graĊanskog rata na ovamo. Pored toga, problem rasno-nacionalnih

odnosa u SAD je veoma sloţen i veliko je pitanje da li bi bilo koji drugi globalni model

sa pretenzijama da zameni ili bude uspešniji od modela melting pota doneo više rezultata

u sferi meĊuetniĉkih odnosno meĊurasnih odnosa.

No, iako ovakve pojave ne treba preuveliĉavati, jer one nisu ni iskljuĉivo pravilo

ni princip ameriĉkog ţivota, ipak ne treba ostati ni slep ni gluh na mnoge negativne

implikacije pa i praktiĉne posledice koje one imaju u aktuelnoj praksi i budućnosti ove

zemlje. Zasad ameriĉka politiĉka misao i oficijelna politika predlaţu drukĉija rešenja i

eksperimentisanje samo drugima, a sebi ostavljaju ono što imaju i ne pokazuju nameru da

bilo šta menjaju u normativnom i institucionalnom okviru. U osnovi ovog u mnogo ĉemu

dvostrukog aršina stoji pretpostavka da su etno-nacionalni i rasni problemu u SAD rešeni,

a u mnogim drugim višenacionalnim zajednicama otvoreni i tek treba da se rešavaju. Po

sebi je razumljivo da u tom rešavanju treba da uĉestvuju Amerikanci kad god smatraju da

je njihovo prisustvo potrebno.

Stanje rasno-nacionalne strukture stanovništva SAD312

Rase 1990 2000 2050

Belci 83,9% 82% 74,8%

Afriĉki Amerikanci 12,3% 12,9% 15,4%

Azijati 3% 4,1% 8,7%

Indijanci 0,8% 1% 1,1%

Hispanci 9% 11,4% 24,5%

6. MeĊunarodni odnosi i spoljnopolitiĉka strategija

Nije teško primetiti da meĊunarodni odnosi i spoljnopolitiĉka strategija u novije

vreme igraju jednu od kljuĉnih uloga i u odreĊivanju karaktera i efekata politiĉkog

sistema. Znaĉaj meĊunarodnog faktora je rastao sa pojavom i razvojem globalizacije koja

311

N. E. Cunningham, In Pursuit of Reason: The Life of Thomas Jefferson, Jr. Baton

Rouge, Luisiana State University Press, 1987 (p.196, 63..). 312

US Census Bureau, Statistical Abstract of the United States, 2000; Population

Projections of the Total Resident Population Quarter: Middle Series, 2000.

363

je davala nove šanse potencijalno ili efektivno najvećim silama da preuzmu i legitimiraju

predvodniĉku ulogu. Pretendent na ovu ulogu, ne neoĉekivano, bile su SAD. Treba reći

da u novije vreme manje ili više otvoreno deklarisana predvodniĉka uloga SAD nije nešto

sasvim novo.

Aktivna i velikim delom hegemona spoljna politika traţi da se ojaĉaju ne samo

ofanzivni već i zaštitni efektivi zemlje. U te efektive svakako spadaju vojne, obaveštajne,

već pomenute medijske i druge sluţbe. Aspiracije da se bude vodeća svetska sila još više

je podsticalo jaĉanje funkcija samozaštite. Samozaštita pokriva bar dva nivoa. Jedan je

vezan za promovisanje i zaštitu ideološkog poretka; drugi se odnosi na zaštitu drţave i

drţavnih interesa. Ova funkcija daje široke mogućnosti da se vrše razni vidovi opresije na

delovima graĊanstva koji odstupaju od nekih eksplicitnih ili implicitnih direktiva

odnosno normi-zahteva poretka. U sklopu toga, valja potsetiti da su tajne sluţbe vlade

SAD pod kontrolom Fedrealnog istraţnog biroa (FBI) i Sekretarijata za spoljne poslove

(Stete department) u vreme antikomunistiĉke histerije uhodile mnoge intelektualce i

umetnike meĊu kojima i Ĉarla Ĉaplina, Nobelovca Tomasa Mana, Sinkler Luisa, Ernesta

Hemingveja, Viljema Foknera, Perl Bak, a od stranaca Luj Aragona, Korbizje-a, Henri

Mur-a , Pabla Pikaso-a i dr. Neki noviji dogaĊaji inspirisali su ameriĉko voćstvo da se

pozabave i stvaraju zaštitne mehanizme za koje se ne bi moglo reći da su samo u funkciji

zaštite ameriĉkih graĊana i ameriĉkog društva i demokratije. Nedovoljno je poznato da su

već više od jednog veka SAD odnosno prsti njihove oficijalne politike bili umešani u

rušenje mnogih kako autokratskih tako i demokratskih vlada širom sveta. Mnoge od tih

intervencija bile su, kako istiĉe Stiven Kinzer, "sasvim bezobzirne" i "sasvim

nepotrebne".313

Protekom vremena, ĉini se, da razlika izmeĊu mera zaštite i imperijalnih

agresivnih i okupacionih akcija postaje sve tanja ili ĉak i nestaje. Predsednik Buš je

otvoreno u više navrata isticao da je ţrtvovanje neophodno da bi se pobedilo u ratu i bez

obzira što je taj rat odneo već preko 2000 ameriĉkih ţrtava i što svaki dan ţivot gubi po

50 Iraĉana. Istraţivanja najnovijih anketa javnog mnenja iz 2005 ( Galupa, "Ju-Es-Ej

tudeja" i Si-En-En-Ena) pokazuju da je rejting Predsednika i drugih politiĉkih zvaniĉnika

znatno opao i na priliĉno niskom nivou (54:39), a ispitanici istiĉu da na izborima za

Kongres sledeće godine neće glasati za Buša.

7. SAD i globalizacija

SAD su jedina zemlja na svetu koja je u stanju da se ne prilagoĊava globalizaciji

već da je stvara i prilagoĊava sebi. Njena snaga je u novije vreme toliko narasla da je

nadišla sve ostale zajedno. Nesumnjiva hegemonija SAD kao jedine supesile svedoĉi o

ponovnoj unipolarnosti sveta uprkos oštrom suprtstavljanju mnogih moćnih drţava.

Ovde, dakako, nije reĉ samo o nekoj privremenoj ili duţoj faktiĉkoj situaciji, već i o

neskrivenom ponosu Amerikanaca posebno politiĉke elite na to i ţelji da se to uĉvrsti na

313

S. Kinzer, Svrgavanje. Vek ameriĉkih promena reţima od Havaja do Iraka. Beograd,

2006.

364

neodreĊeno vreme. Štaviše, mogli bismo se sloţiti s nekim autorima da je u pitanju

agresivni ameriĉki unilateralizam odnosno Bušova doktrina koja proklamuje moto: da se

gradi da bi se ugodilo sebi. Kao dominantna sila u svetu, dominantnija od bilo koje od

vremena Rimskog carstva, "Amerika je u situaciji da preoblikuje norme, menja

oĉekivanja i gradi novu stvarnost... nepomirljivom i besprekornom demonstracijom

volje",314

dodajmo i sile. Bušovu doktrinu neki autori opisuju kao "politiku pouzdanog

unilateralnog hegemonistiĉkog liderstva koje je proklamovao Dţordţ V. Buš 2001.

godine" i koja tvrdi "da će odrţati unipolarni svet i upotrebiti preventivni rat kako bi se

spreĉila upotreba sile neprijatelja". 315

Ova oficijelna ameriĉka politiĉka praksa, teorija i ideologija postali su predmet

razliĉitih tumaĉenja odnosno shvatanja. Jedno od njih veruje da će dominacija svetom

obezbediti ne samo ĉuvanje izvora ameriĉkog bogatstva, već i izdašno korišćenje

bogatstva mnogih drugih zemalja savremenog sveta, ali ne na uštrb drugih zemalja. To bi,

naravno, doprinosilo većem blagostanju ameriĉkih graĊana ili bar jednog dela ameriĉkog

društva. Druga struja veruje da će svojom hegemonijom Amerika obezbediti mir, razvoj i

demokratiju širom sveta. Argument se nalazi u prostoj ĉinjenici da je svet izbrazdan

mnogim podelama i tenzijama, koje, bez jedne hegemone vodeće sile, prete da se

pretvore u krvave sukobe na mnogim podruĉjima. Osnovni zadatak te hegemone sile je

da brani i ĉuva a ne da osvaja ili otima svet. Samo jedna globalna hegemonistiĉka

supersila moţe da obezbedi jednog globalnog lidera koji će stajati u odbrani mira i

blagostanja savremenog sveta.

Zato je poĉela besomuĉna trka za kontrolu teritorija kako bi se kontrolisao mir.

Biće to moţda drugo veliko osvajanje ovoga puta ne "divljeg zapada" nego divljeg istoka.

Pod egidom mirovnih misija i rešavanja konflikata, ukljuĉivanje trupa SAD u mirovne

operacije u Bosni (pece-keeping operations), Haitiu, Somaliji, Iraku, Avganistanu,

Sudanu i Kosovu i tenzije u Ĉerĉeniji, Severnoj Irskoj i Kolumbiji. Ovo neki autori

nazivaju kratkotrajnom fleksibilnom intervencijom. Goldman i Berman to ovako

objašnjavaju: " U nedostatku velike vizije u sloţenom posle hladnoratovskom svetu,

314

Ch. Krauthammer, "The Bush Doctrine", Time, March, 5, 2001, 42. 315

Vidi: Ĉ. V. Kegli JR.-J. R. Vitkof, Svetska politika. Trend i transformacija, Beograd,

2004, str. 779.

365

Klintonovo zaveštanje (legacy) je bilo viĊeno kao jedna kratkotrajna fleksibilna

intervencija unutar šire strategije demokratskog uvećavanja meĊu zemljama u razvoju

koje su suoĉene sa izazovima ekonomskog razvoja, etniĉkog konflikta i politiĉke

stabilnosti".316

Za najveći broj Amerikanaca, meĊutim, prekookeanski dogaĊaji obiĉno

izgledaju udaljeni i pobuĊuju malo interesovanje. U Galupovom istraţivanju u pitanjima

javnosti o "najvaţnijim problemima sa kojima se suoĉava zemlja danas, samo je 4%

odgovorilo da su to meĊunarodni problemi ili spoljne stvari.317

Eventulno treća struja bi obuhvatila one koji su skloni da daju malo više maha

mašti i pomisle da se u najvišem i najpouzdanijem ameriĉkom vrhu krije neka tajna o

predstojećem smaku sveta ili znatnom reduciranju sredstava za ţivot i mogućnosti da

jedan njegov deo preţivi pod odreĊenim uslovima. Ti uslovi mogu postojati na zemlji ili

na nekom drugom vanzemaljskom skloništu. U svakom sluĉaju stvaranje takvih uslova

zahteva ogromna sredstva i znatno reduciranje stanovništva. Na osnovu nekih agresivnih

intervencija ameriĉkog establišmenta po svetu moglo bi se pomisliti da ova treća struja

nije bez osnova.

No, pošto je još uvek rano za ovakve crne slutnje i pretnje, biće verovatnija

ĉetvrta interpretacija. Po toj interpretaciji agresivna politika jednog dela ameriĉkog

vladajućeg vrha, inspirisana je ţeljom da iskoristi svoju moć za osvajanje odreĊenih

izvora bogatstva i u tu svrhu kontrolisanje i, ako je potrebno, zaposedanje svakog parĉeta

teritorije savremenog sveta pod egidom slobodne cirkulacije novca, roba i usloga, a to

znaĉi i slobodne cirkulacije oruţja, moći i premoći.

Sumnje dobrog dela savremenog sveta da je upravo ova ĉrtvrta opcija na delu

izaziva njegove oštre reakcije. Protesti su sve jaĉi kao i sumnje da ameriĉka

hegemonistiĉka politika svesrdno radi ne samo na razvoju svoje zemlje već i na

ometanju razvoja drugih potencijalno konkurentskih zemalja. Unipolarna politika i

dominacija je relikt prošlosti i kozervativne ideologije i politike koja sputava razvojne

mogućnosti drugih zemalja i savremenog sveta, a u krajnjoj instanci i samih Sjedinjenih

316

Vidi: E. O. Goldman-L, Berman, " Engaging the World: First Impression of the

Clinton Foreign Policy Legacy", in: C. Campbel-B.Rockman eds., The Clinton Legacy,

New York, Chatham House Publisher, Seven Bridgess Press, 2000. 317 Vidi: P. Norris, "US Campain 2000: Of Pregnant Chads, Butterly Ballots and Partisan Vitriol",

Government and Opposition, No 1, Winter, 2001.

366

ameriĉkih drţava. "Opšte je poznato u istoriji, kaţe jedan od savremenih kritiĉara, da

kada neke zemlje postanu hegemoni-globalne supersile-one poţele da sve bude po

njihovom, a to nikada ne uspeva. One odluĉe da više ne prave realistiĉke izbore koji su

saglasni njihovim ciljevima".318

Ĉudno je da jedna u osnovi prosperitena Amerika, sa

takvim kapacitetom racionalnosti, intelektualnih i demokratskih snaga i principa moţe da

se tako olako preda nekim ograniĉenim projektima koji izazivaju sumnje i otpore širom

sveta. Ako je taĉno da postoje dve Amerike, kako tvrde mnogi filozofi i analitiĉari, kako

je moguće da nadjaĉa ona manja i konzervativna nad onom drugom većom,

prosperitenom i demokratskom Amerikom.

Ĉini se da ima dovoljno razloga i za peto gledanje koje bi predstavljalo neku vrstu

mešavine nekih prethodnih tumaĉenja. Amerika je i agresivna i demokratska, imperijalna

i slobodarska. Nikad se ne zna koja će od ove dve orijentacije prevladati. "Amerika je,

kako reĉe jedan analitiĉar, i pretnja i zavodnik, istovremeno i ĉudovište i uzor".319

Ona

odnosno njen narod je u osnovi osvojio slobodu unutar nje, ali mnogi drugi narodi stenju

pod ĉizmom svojih elita koje, ne retko, uţivaju izdašnu podršku ameriĉkog "partnera".

Sasvim u duhu ovog petog mišljenja moţe biti interpretirana i tekuća

meĊunarodna politika SAD. Tekuća manje ili više konzervativno-agresivna amplituda

obeleţava nastojanje elite da se moć koristi u interesu njenih najbogatijih i najmoćnijih

graĊana, grupa i korporacija. Moć ima teţnju da se umnoţava i koristi i vremenom logika

moći diktira logiku i pravce politike. Amerika je, ĉini se, na pragu ove politiĉke avanture

moći. Arogancija i ignorancija s kojima oficijelna Amerika komunicira sa "ostatkom"

sveta najbolje svedoĉi o toj avanturi. Ova trenutno, posmatrano sa ameriĉke strane,

favorabilna i plodonosna ameriĉka unipolarna politika neće moći da nosi plodove na

duţoj stazi.320

Manje ili više nasilno ili "mitomansko" mobilisanje podrške za svoju

imperijalnu politiku od strane drugih zemalja, meĊu kojima prednjaĉe mnoge

postkomunistiĉke zemlje, neće moći da zadovolji oĉekivanja tih zemalja.

318

J. T. Mathews, "National Security for the 21st Century", in G. Bertch-J. Scott eds.

Russell Symposium Proceedings, Athens, University of Georgia, 2000. 319

T. L. Friedman, "Love It or Hate it, but the World Needs Americans", International

Herald Tribune, June , 16, 17, , 6. 320

R. H. Wade, " America's Empire Rules an Unbalanced World", International Herald

Tribune, Januari 3, 7, 2002.

367

Naporedo sa dobijanjem formalno široke podrške ameriĉkoj politici od strane

politiĉkih elita širom sveta, postoji neraspoloţenje i otpor širih slojeva naroda i kontrelita

mnogih zemalja prema ameriĉkoj dominaciji. To neraspoloţenje nije još uvek pretvoreno

u neki manje ili više organizovani pokret, ali jeste dovoljno snaţno da pokrene ono što je

ranije nazvano drugom Amerikom. Ali, "Druga Amerika", ĉini se, još uvek ili spava ili

drema. Verujemo da se u toj drugoj Americi, više nego u nekom antiameriĉkom

organizovanom pokretu odnosno organizaciji nalaze oni potencijali promena i istinskog

humanog i demokratskog razvoja. Ostaje, dakako, pitanje kako probuditi ili osvestiti i

pokrenuti tu "Drugu Ameriku" u pravcu stvaranja i demokratskog funkcionisanja

multipolarnog sveta. Dejstvo eutanazije kojom tvrda, posesivna i agresivna Amerika

"nirvanizuje" onu "mekšu" i kreativnu "Drugu Ameriku", moţe se nadvladati samo

intenzivnim sadejstvom spoljnih progresivnih snaga i pokreta, s jedne strane, i ogromnih

probuĊenih unutrašnjih ameriĉkih potencijala racionalnosti i demokratije. Da nije sasvim

usahnuo slobodarski i demokratski duh velikog dela ameriĉkog naroda govore i njegove

najnovije reakcije bolje reći nezadovoljstvo zbog agresivne i bahate politiku

konzervativne politiĉke elite. Istraţivanja najnovijih anketa javnog mnenja iz 2005 (

Galupa, "Ju-Es-Ej tudeja" i Si-En-En-Ena) pokazuju da je rejting Predsednika SAD i

drugih politiĉkih zvaniĉnika znatno opao i na priliĉno niskom nivou (54:39, a 2006 na

36%), dve trećine ispitanika smatra da su SAD "na pogrešnom kursu", a mnogi od njih

istiĉu da na izborima za Kongres sledeće godine neće glasati za Buša.

II. Mogućnosti i pravci reformisanja američkog političkog sistema

Kao i u mnogim drugim društvima, svi graĊani nisu jednako zadovoljni

postojećim stanjem stvari i funkcionisanjem politiĉkog sistema. Ovde, dakako, ne

moţemo ulaziti u brojne razloge i detalje tog sloţenog pitanja. Stoga ćemo naznaĉiti

samo nekoliko osnovnih linija zamerki odnosno kritiĉnih zona politiĉkog sistema koje

markira jedan broj uglednih analitiĉara ameriĉke politiĉke scene. Zamerke ili sugestije se

kreću u razliĉitim smerovima i ravnima, od institucionalno-proceduralne, preko

personalne do etiĉke.

368

Neki istiĉu da su potrebne korekcije odnosno reorganizacija politiĉkog sistema u

smislu uspostavljanja sistema koji neće biti usmeren samo na usklaĊivanje pluraliteta

interesa, već će biti sposoban da kao poredak javne politike celog društva reflektuje

zajedniĉke interese ili vrednosti velike većine graĊana i mobiliše politiku i inteligenciju

na ostvarenju opšteg dobra zajednice.321

Jedan od uslova za to je izvesno reduciranje

razgranatog skupa gotovo "sistema" prepreka ili instrumenata za ometanje legalne

izborne većine.

Široki skup zamerki pada pre svega na preterano veliku moć nekih politiĉkih

subjekata posebno izvršne vlasti odnosno Predsednika. Moć Predsednika SAD je suviše

velika i trebalo bi nešto uĉiniti da se ona smanji. Ovo utoliko više što je najĉešće

"koliĉina" opšte inteligencije, etike i politiĉke mudrosti velikog broja predsednika bila

daleko ispod koliĉine funkcija i moći kojom oni raspolaţu. Nekoliko novijih decenija o

tome zorno svedoĉi. U jednom i po stoleću, podseća nas Dahl, poloţaj predsednika su

zauzimali ljudi zapanjujuće osrednjih sposobnosti. Treba reći da se nije oĉekivalo da se

predsedništvo odnosno predsednik pretvori u glavnu integracionu silu politiĉkog

sistema.322

Od Dţeksonovog doba nadalje predsednik je postao iskljuĉivi pretendent na

mandat nacionalne većine i bio je jedini zvaniĉnik koji je imao mogućnosti da formira i

odrţi većinsku koaliciju, kako u izbornom telu tako i u Kongresu, koja bi bila dovoljno

velika i povezana da sprovede program reformi, uprkos otporu dobro ušanĉenih manjina.

U stvari, postepeno se došlo do jednog sklopa institucija koje ĉine katkad nestabilnu i

opasnu vlast.

Drugo, u vezi s prethodnim, odnosi Predsednika i Kongresa su neadekvatno

postavljeni i trebalo bi ojaĉati poziciju Kongresa. Naime, trebalo bi urediti sistem tako da

Kongres bude zaista u stanju da donosi i realizuje odluke koje će poštovati i postići

321

Do ovog zakljuĉka Robert Dahl dolazi posle dugog predanog rada i istraţivanja

ameriĉke politiĉke scene. Uporedi njegov rad (zajedno sa Lindblomom) Politics,

Economics aand Welfare, (Op.cit,1953) , s njegovim predgovorom tom radu koji je (opet

s Lindblomom) napisao gotovo ĉetvrt veka kasnije (1976). 322

R. Dal, Dileme..Op. cit. str. 221,222.

369

optimum narodne volje, da kontroliše nuklearno oruţje i degradaciju okoline, da ĉekira

ekscesivnu upotrebu prdsedniĉke i birokratske vlasti.323

Treće, nije mali broj predloga u pravcu reorganizovanja partija i partijskog

sistema. Velika fragmentarnost sistema i procesa odluĉivanja uticala je i na prirodu

partija i partijskog sistema. Partije su isuviše labave, decentralizovane i fragmentirane

politiĉke organizacije. Mnogi smatraju da bi one trebalo da budu nešto više organizovane

i jasnije idejno profilisane. Ovakve partije i partijski sistem nisu dovoljno sposobni da

organizuju efikasnu većinu na nivou globalnog procesa odluĉivanja.

Ĉetvrto, u vezi sa prethodnim, valjalo bi na odgovarajući naĉin ograniĉiti

preterano velikui uticaj interesnih grupa. Peto, politiĉki sistem SAD nije vodio raĉuna

odnosno previĊao je pitanje multinacionalnosti i multikulturalnosti. U opštoj koncepciji

melting pota i danas se više komešaju i sudaraju nego tale pripadnici razliĉite boje lica,

razliĉitog osećanja identiteta i jezika.

Šesto, kako je već reĉeno, ima ozbiljnih predloga da bi sadašnji sistem

sudokratije, kako su ga neki nazvali, trebalo "prebukirati" u neku vrstu realno

predsedniĉkog ili parlamentarnog sistema tako što Vrhovni sud ne bi mogao prosuĊivati

ustavnost samog ustava niti posedovati izvornu jurisdikciju da prosuĊuje da li Kongres

vrši neke nove duţnosti. Oni koji brane takva prava Vrhovnog suda pod izgovorom da je

"to naĉin na koji je to tako uvek bilo" poteţu loša opravdanja. To je za neke autore dobar

povod da se zapitamo šta je to tradicija uopšte: Nešto što traje sto godina ili više i moţe li

se ona vremenski datirati; da li je ona moţda nešto što je ukorenjeno, ali na koji naĉin?

Na ova pitanja nema pravog odgovora i zato je ta vrsta argumentacije na klimavim

nogama.

Anti-većinski stav ameriĉkog ustavnog sistema, relativna nezavisnost Predsednika

i Kongresa, slabost politiĉkih partija i s tim povezana snaga grupa za pritisak, doprineli su

da predsednici, koncentracijom velikih politiĉkih sredstava u predsedništvu i njihovim

korišćenjem na naĉin koji prekoraĉuje efektivnu kontrolu od strane Kongresa, prekoraĉe

propisana ograniĉenja svog poloţaja. Kad se pojavi reakcija protiv takve prekomerne

323

A. S. Miller, The Secret Constitution and the Need for Constitutional Change, New

York, 1987.

370

koncentracije predsedniĉke vlasti, nastaje neefikasnost predsednika.324

Dal smatra da bi i

višepartizam sa ĉetiri pet partija mogao da bude u većoj meri integrativni faktor odnosno

da obezbeĊuje sloţniju koaliciju u parlamentu od one koja danas postoji. Danas nema

dovoljno kohezivnosti u Kongresu jer su partije dezagregirane. Uz sve to, model

predsednika nije dovoljno duboko i racionalno zasnovan.

Druga vsta primedaba je manje ili više etiĉki konotirana. U kontekstu nove

poplave straha i uz nešto veću dozu kritiĉnosti, jedan od poznatijih ameriĉkih pisaca, Gor

Vidal, smatra da su nuţno potrebne reforme u SAD, uz upozorenja na tiranije u Evropi.

SAD, po mišljenju ovog pisca, nisu ništa drugo do Sjedinjene Drţave Anestezije" kojima

dominira monopolistiĉki sistem koji guši neslaganje, nacija kojoj oĉajniĉki treba

radikalna ustavna reforma. Dvadeseti vek je, tvrdi ovaj autor, vek straha. Truman je sa

histerijom hladnog rata ponajviše oštetio Ameriku. Šaka beskrupuloznih politiĉara i

industrijalaca je izmislila hladni rat kao fikciju. Rat u zalivu je bio više televizijski šou

koji je sluţio za povećanje slušanosti SNN". Valja reći da ovo nisu izlivi besa ili otpora

jednog siromaška koji se bori za svoju egzistenciju ili za preţivljavanje sirotinjske

skupine koja traţi izlaz. Autor potiĉe iz više loze. On je roĊak potpredsednika Gora i

Ţakline Kenedi i unuk jednog senatora. On smatra da je Truman bacio u more

socijaldemokratsko nasleĊe New Deal-a i uspostavio "drţavu nacionalne sigurnosti" kao

neku vrstu levijatana koja preţivljava zahvaljujući ogromnim vojnim troškovima.

Posledica toga je rat svake decenije da bi se praznili potencijali.

Ovoj kritici, sa još naglašenijim socijalnim sadrţajem i oporošću, pridruţuje se i

mišljenje Bila Mojersa, ĉija je knjiga postala najnoviji bestseler u SAD. Ovaj autor

ukazuje na jednu bolnu istinu poretka: na sklonost ili spremnost jednog dela društva koji

raspolaţe sa bogatstvom ili moći ne samo da radi kriminalne, neĉasne, nedozvoljive ili

nelegalne poslove i afere, već i da otkupljuje slobodu i imidţ uticajnih i uglednih javnih

poslenika. Bogate i slavne liĉnosti ne znaju za zatvor ili neke veće kazne, jer masnom

novĉanom nadoknadom kompeziraju bes, bunt i zahteve oštećenoga i tako oslobaĊaju

sebe od bilo kakve odgovornosti. Ove pojave dobijaju takve razmere i znaĉaj da više nije

reĉ o nekoj posebnoj pojedinaĉnioj korupciji, već o kupovini politiĉkog sistema. Sistem

324

R. Dahl, Dileme pluralistiĉke demokratije, Op. cit. p. 222.

371

moţe da ima najbolje ureĊenu normativnu i institucionalnu strukturu, a da opet

funkcioniše po diktatu moći koja deluje iza normativno-institucionalnog paravana.

Autor upozorava na teško podnošljivo novije raslojavanje ameriĉkog društva na

moćne i nemoćne. On pomera akcenat sa podele na Sever i Jug, koja je bila aktuelna u

toku graĊanskog rata, na podelu na one koji mogu da kupe koju god hoće vlast i one koji

sebi ne mogu da priušte ni najeftiniju kartu za neku sportsku priredbu. Drţava je više

nošena talasima moći nego što je kormilar moći. Razulareni ekonomski rat i trka za

bogatstvom su izišli iz okvira ravnoteţe i izvornih temeljnih naĉela ameriĉkog poretka i

zaputili se novom kredu i principu: pobednik uzima sve. Ameriĉko društvo nije voĊeno ni

sistemskim principima podele i ravnoteţe vlasti, ni nevidljivom rukom Adama Smita, već

tokovima "korporeacijskog novca, ideološke propagande, partijske politiĉke religije i

politiĉkih veza koji favorizuju interese imućne elite koja kupuje politiĉki sistem". Po

nekim analizama "Njujork tajmsa", lobiranje u odreĊenim uticajnim politiĉkim

krugovima se plaća oko tri milijarde dolara godišnje ( dva puta veći iznos od troškova

kandidata za federalne funkcije u kampanjama za osvajanje biraĉa).

Društvene nejednakosti se povećavaju i zaoštravaju. Pozivajući se na neka

meĊunarodna istraţivanja, Majers tvrdi da su u Americi siromašni siromašniji nego u

Evropi i da su nejednakosti veće nego u bilo kojoj drugoj visoko razvijenoj zemlji. Na

osnovu tih okolnosti i takvih kazivanja ne mali broj analitiĉara nazire da je na pomolu ili

u toku "hladni klasni rat". Tome ne doprinose samo pa ni prvenstveno sposobnost ili

promućurnost bogataša-milijardera, već i sam sistem posebno poreski sistem. To sada

bode oĉi ne samo niţim slojevima već i višim koji zaostaju u odnosu na onaj još viši a uţi

sloj bogataša-moćnika. Niţi slojevi sve više zaostaju, jer im se primanja praktiĉno

"zamrzavaju", a kanali ranije kakve-takve vertikalne mobilnosti zatvaraju. Srednji sloj se

tanji a time i uslovi za funkcionisanje i razvoj demokratije. Time je zadat udarac onom

starom dobrom ameriĉkom snu o napredovanju društva u pluralu.

Oba ova autora, i Vidal i Majers, nisu samo kritiĉari postojećeg poretka, već i

predlaţu neke mere za ozdravljenje ameriĉkog sistema. Vidalov recept ozdravljenja je

sledeći: Reforma finansiranja partija; Ukidanje izbornih spotova; SvoĊenje predsedniĉke

kampanje na samo 30 dana; Skraćenje vojnih troškova i sa tim parama uspostavljanje

372

javnog zdravstvenog sistema; Uspostavljanje socijalne jednakosti. Majersov glavni paket

mera je okrenut uspostavljanju višeg stepena jednakosti izmeĊu socijalnih slojeva.

Valjalo bi pomenuti i neke predloge za radikalnijim promenama, prvenstveno u

sferi socijalno-ekonomskih odnosa odreĊenih rasno-etniĉkih skupina, koji nisu našli šireg

odjeka, ali nisu sasvim irelevantni ili zanemarljivi. Tako u ispitivanju ekonomske

strukture, klasne strukture, funkcija drţave blagostanja, sudske arene, legislativne i

informacione arene, neki, poput Pohlman-a, nude više institucionalnih reformi da bi se

olakšalo ukljuĉivanje Crnaca u glavne tokove. Neke od tih reformi su bile tradicionalne,

kao naprimer olakšavanje glasaĉke registracije i javno finansiranje kampanje. Druge se

mogu smatraati radikalnim kao što su konstitucionalne garantije dobrog stanovanja i

dohotka za sve. Neke bi traţile prekomponovanje Ustava SAD u smislu uspostavljanje

parlamentarne forme vladavine, remodeliranje a moţda i ograniĉavanje federalizma i

odredbe o nacionalnom referendumu. Ima zahteva i za više ekonomske demokratije

odnosno radniĉke participacije u upravljanju i svojine zaposlenih. Dobar deo ovih

predloga, u stvari, podrţava neku vrstu "dugine koalicije" ( Rainbow Coalition) odnosno

ameriĉku verziju socijalizma. Predlagaĉi veruju da bi promene koje predlaţu rešile

socijalno-ekonomske probleme Crnaca.325

Ovi predlozi su nailazili na oštru kritiku, reklo

bi se, od većinske Amerike, a najoštriji napadi su dolazili iz dobrog dela neoliberalnih

krugova koji nisu spremni ni na kakve socijalne i ekonomske promene.

Najĉešće ostaju dve ĉinjenice predmet polemike i razliĉitih interpretacija. Prvo,

koliko je svesno zaobiĊena jednakost u Ustavu. Ovo utoliko više što je ona našla izraza u

Deklaraciji o nezavisnosti koja je prethodila Ustavu, doduše ne u sasvim ĉistoj formi.

Drugo, vidne su razliĉite interpretacije reĉi jednakost iz Deklaracije i iz ustavnog

amandmana XIV. Ovde smo u prisustvu jedne oštre protivreĉnosti izmeĊu visokog

stepena faktiĉke nejednakosti i njenog "šarenog" odnosno nedovoljno jasnog

normativnog tretiranja. Ĉini se da bi ovo "šareno" normativno tretiranje nejednakosti

valjalo protumaĉiti kao pristajanje ili deklarisanje politiĉke elite pre na strani

nejednakosti nego jednakosti. Ovde se, naravno, ni jednakost ni nejednakost ne shvataju

u njihovom bukvalnom odnosno ekstremnom vidu, već više u njihovom umerenom

odreĊenju.

325

Marcus Pohlmann, Black Politics in Conservative America, New York, Longman Press, 1989.

373

Verovatno i pomenute nejednakosti, uz druge faktore, dakako, utiĉu na pojavu ili

postojanje fenomena straha koji u novije vreme uzima sve više maha. Ako se ono što je

prethodno reĉeno ima u vidu, onda manje paradoksalno i ĉudno izgleda to što upravo u

zemlji najvećeg bogatstva, "narod umire od straha", kako je jedan dobro obavešteni

struĉnjak za pitanja bezbednosti, Gevin de Bejker izneo u svojoj knjizi" Poklon straha",

koja je neposredno po svom objavljivanju krajem našeg veka postala bestseler. Prema

nekim istraţivanjima, devet od deset Amerikanaca smatra da je Amerika danas opasnija

nego u vreme njihovog roĊenja, preko polovine Amerikanaca strahuje za svoju socijalnu

bezbednost, ĉetiri od deset graĊana plaši se da krene u veĉernju šetnju oko svog

stambenog bloka, 13% Amerikanac usuĊuje se da izaĊe iz kuće samo ako su naoruţani

"suzavcem" ili revolverom, a 12% Amerikanaca redovno uzima lekove protiv "napada

straha". Neposredni razlozi ili proizvoĊaĉi straha su brojni i raznovrsni, od nesigurne

egzistencije i neobezbeĊenih kuća preko poziva od strane poreskih organa i podnošenja

zahteva za povećanje plata do prirodnih katastrofa, saobraćajnih udesa, side i kraha berze.

Traţenje dubljih korena ove pojave samo u raspadu porodice i njenih vrednosti ili u

nekim osobenostima ere informativne tehnologije, bez uzimanja u obzir još uvek dubokih

socijalnih nejednakoti, ne izgledaju sasvim uverljivi.

Zato se mora reći da su pored institucionalnih reformi, potrebne i odgovarajuće

socijalne reforme. Drugim reĉima, biće potrebno da pored politiĉkih prava budu

obezbeĊena i neka ekonomska prava. Ovu potrebu dobro je izrazio jedan od mlaĊih

crnaĉkih politiĉkih aspiranata, inaĉe nećak Martina Lutera Kinga, kad je rekao da sada "

akcenat mora biti stavljen na ekonomska prava umesto graĊanskih. Danas svi imaju

pravo da se popnu u autobus, ali nemaju svi ĉime da platu kartu".

Ovo nekoliko crtica o stanju jednakosti, odnosno nejednakosti, u osnovnim

društveno-ekonomskim odnosima i uticaju društveno-ekonomskog statusa na poloţaj-

uticaj u politici i procesu politiĉkog odluĉivanja treba da ukaţe i na drugu stranu

protivreĉnog bića ameriĉkog ţivota i politike, a ne da negira ili umanjuje znaĉaj nekih

njenih demokratskih karakteristika, o kojima je u prethodnim delovima rada bilo

dovoljno reĉi. Demokratska dostignuća u politiĉkoj sferi i u oblasti prava i sloboda, u

uslovima jednog priliĉno bogatog društva, oteţavaju monopolizaciju vlasti i stvaranje

bilo kakve arbitrerne monocefalne ili monoinstitucionalne diktature.

374

Pored toga, ovoj stvarno velikoj sili i potencijalno velikoj zemlji predstoje veliki

izazovi ustezanja od moguće zloupotrebe svoje moći radi uspostavljanja dominacije nad

drugim i savremenim svetom. Hoće li ostati samo velika sila ili postati i velika zemlja u

moralnom i demokratskom smislu ostaje da pokaţe moţda skora budućnost. Razloga ima

i za strepnju i za nadu. U pravcu nade bila su i razmišljanja Tokvilja koja su u neĉemu i

danas aktuelna: "Amerika će biti Amerika samo dotle dok graĊani budu drugaĉiji od

ostalih, dok odrţavaju nemirni duh pionira, nezaustavljiv u traganju za novim

doţivljajem, avanturom, uspehom, ostvarujući ga iskljuĉivo sopstvenim rukama i traţeći

od drţave samo da im ne smeta, inventivnim preduzetništvom, biznisom vaţnijim od

svega, ţeljom da im deca ţive bolje od njih, shvatanjem da neuspeh nije povod za

ţalopojke već podstrek za nove napore i da gubitnici ne zasluţuju nikakvo saţaljenje".

Ono u ĉemu bi Tokvilja moţda valjalo dopuniti jesu i odreĊena neutilitarna etiĉka naĉela

odnosno vrednosti koja ima u vidu i u svojim reminiscencijama Peters: oĉuvanje ţivota,

oĉuvanje individualne autonomije, istinoljubivost, korektnost (fairness) i zasluga

(desert).326

Pri tome, valja imati u vidu da su i pomenute vrednosti ne retko u

meĊusobnom konfliktu i da za neke konflikte nema ne samo idealnih nego ni šire

prihvatljivih rešenja. Ono što se ĉinije najvaţnije jeste tolerancija i nastojanje da u

donošenju odluka budu uzeti u obzir ne smo politiĉki i ekonomski, već etiĉki razlozi i

konsekvence.

326

B. G. Peters, American Public Policy. Promise and Performance. Fifth ed.Chatham

House Publisher, New York, 1999.

375

ODELJAK DRUGI BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

376

Uvod

Politiĉki sistem Ujedinjenog Kraljevstva je verovatno jedan od najviše

prouĉavanih i kopiranih sistema u istoriji politike i politiĉke misli. On je bio interesantan

ne samo za one koji su u njemu traţili inspiracije ili empirijsku osnovu svojih teorijskih

konsideracija o politici već i za one koji su tragali za modelom poretka koji će biti

dovoljno sposoban da odrţava stabilnost i postojeće odnose snaga, ali i apsorbuje nove

zahteve za promenom i preraspodelorn dobara i moći, u odreĊenim okvirima, naravno.

Ali i pored brojnih studija i analiza, britanski sistem nije uvek lako shvatiti ni

objasniti. Zato nije sluĉajno što je jedan od upućenih politiĉkih znalaca i analitiĉara,

Tokvilj, na pitanje zašto posle više od pola godine provedene u Velikoj Britaniji ne

napiše knjigu o njenom sistemu, odgovorio, da bi “ĉovek morao biti neobiĉno šašav u

filozofskom pogledu da bi se smatrao kadrim da donese sud o Engleskoj”, posle tako

kratkog vremena provedenog u njoj. Jedan drugi "domaći" dobar poznavalac britanskih

prilika je iznenaĊen ĉinjenicom "da je britanski sistem još ne retko pogrešno shvaćen".327

I poĉetkom dvadesetprvog veka stoji još jedan paradoks i ironija: Mnogi smatraju da još

uvek nema punije slike i analize britanske vlade kao najmoćnijeg i najznaĉajnijeg

segmenta politiĉkog sistema i vlasti.328

Nije lako shvatiti zemlju koja je oĉuvala identitet na svom dugom istorijskom

putu i u kojoj su od nekadašnje slave, veliĉine i imperije (u kojoj sunce nikada nije

zalazilo i koja je obuhvatala sva slova azbuke od Australije do Zambije), ostali Bitlsi,

Tvigi i agent 007, i koja je postala, po kazivanju Bţeţinskog, "strateški igraĉ u penziji" ili

novi bolesnik Evrope, kako je, ne bez ironije, pisao izveštaĉ jednog japanskog lista.

Analitiĉar, dakako, ne sme zaboraviti da je Britanija, i pored svih svojih ekonomskih

nedaća, druga zemlja meĊu najvećim izvoznicima kapitala, da ima 11 od 100 najvećih

kompanija u svetu (prema ukupno 18 kompanija u ĉitavom ZET-u)329

, da je ona u 1999

327

H. Morrison, British Parliamentary Democracy, u knjizi W. G. Andrews, European

Political Institutions, New York, 1966. 328

R. Rhodes, ed., Transforming British Government. Vol. I. Changing Institutions ;

Vol.II. Changing Roles and Relationships, Basingstoke, MacMillan, 2000. 329 Brown, B. M., Sfere ekonomskog uticaja i multinacionalne kompanije, Marksizam u svetu, 1975/4.

377

(sa 199,3 milijarde dolara) bila pojedinaĉno najveći investitor u inosranstvu (ispred SAD

sa 150,9 milijardi), da se u njoj još uvek nalaze moćne novĉane berze i poslovni krugovi

uĉe finansijskim operacijama. Zar je jednostavno razumeti zemlju koja je kolevka

organizovanog i moćnog radniĉkog pokreta ĉiji voĊe ili njihove supruge330

završavaju ne

retko kao lordovi i kao jednu od svojih osnovnih duţnosti smatraju redovno ispovedanje

vere, ili narod koji pokazuje spokojstvo i svest o nuţnosti povlaĉenja iy svojih kolonija

kao što je nekada pokazivao brutalnost i oholost u nadiranju i osvajanju sveta. Je li lako

pisati o jednoj zemlji u kojoj je tako reći ponikao liberalizam i individualizam, ali koja

moţe da ukaţe veće posmrtne poĉasti Marksu nego utemeljivaĉu individualizma,

Spenseru. Treba li olako uzimati zemlju koja je rado raĊala i primala kraljeve, ali i bila

prva u postavljanju granice kraljevoj vlasti, zemlju koja je rado drugima krojila i

oktroisala ustave, a sama ostala bez njega331

, zemlju na ĉijem su tlu nicale i delimiĉno

koegzistirale razliĉite, pa i suprotne ideje, koje su lagano ali sigurno pomerale istoriju

politike i demokratije napred.

Nije stoga sluĉajno što je britanski politiĉki sistem bio razliĉito shvatan i

interpretiran. Najĉešće, britanski sistem slovi kao uzoriti sistem parlamentarne

demokratije. U Lajphartovoj dvo-dimenzionalnoj mapi demokratija britanski sistem

simbolizuje vestminsterski ili većinski model kao jedan od dva kljuĉna modela

demokratije. IzmeĊu dva svetska rata jedan od poznatih analitiĉara evropske politike

nazvao je britanski sistem "dikataturom kabineta". Posle više od pola veka, tokom 1970,

Hejlšem je skovao sliĉno ime " izborna diktatura "332

da doĉara karakter britanskog

sistema.

Ma koliko, istorijski posmatrano, bio oliĉenje stabilnosti i postupnosti, britanski

sistem se nalazi pred golemim izazovima. Hoće li ovaj sistem smoći snage i mudrosti da

se adaptira novim zahtevima i promenama, pitanje je koje danas pobuĊuje interes

politiĉkih posmatraĉa. Odgovoru na ovo pitanje moţe pomoći samo dublji uvid u

330

Ţene Gejtskela i Bevana. 331 Prednacrt Ustava daleke Karoline pisao je John Lock, kao što i Jeremy Bentham, sedeći u Westminsteru

pisao ustave mnogih prekomorskih zemalja. Po uverenju mnogih njegovih savremenika, Bentham je

posedovao kljuĉ ustavnog ureĊenja svake zemlje. 332

Lord Hailsham, The Dilemma of Democracy: Diagnosis and Prescription, London

Collins, 1978.

378

osnovno socijalno i politiĉko tkivo, njegove osnovne pokretaĉke snage i razvojne

mogućnosti.

Najĉešće shvatan i tretiran kao paradigmatiĉan model parlamentarne demokratije,

britanski politiĉki sistem je imao interesantnu i bogatu institucionalnu istoriju. Verovatno

ni u jednom drugom društvu nije, na tako drastiĉan naĉin i verno, kao u Velikoj Britaniji,

razvoj politiĉkih institucija pratio i izraţavao promene i razvoj baziĉnih društvenih,

posebno proizvodnih i svojinskih odnosa. Stoga bi se moglo reći da je istorija britanskih

institucija velikim delom istorija socijalnih i klasnih borbi. U tom razvoju jasno su se

iskristalisale ĉetiri bitne institucionalne poluge politiĉke vlasti i sistema: Kruna,

Parlament, Vlada i partije. Danas ovaj redosled subjekata u hijerarhiji i strukturi moći

treba odĉitati u obrnutom smislu333

.

No, ma koliko bile indikativne i znaĉajne, politiĉke institucije i institucionalistiĉki

pristup ne kazuju celu istinu o politici i politiĉkom sistemu. Razvoj politiĉke nauke, s

novim pristupima i zahtevima, proširuje okvir analize politiĉkog procesa i traţi njegov

sadrţaj i izvorište ne samo u institucionalno-normativnim strukturama, već i u dubljim

slojevima društvenog bića i širim stvarnim efektima politiĉkog sistema.

U svetlu ovih napomena i potrebe odnosno mogućnosti da se putem neke vrste

mešovite definicije na adekvatniji naĉin izrazi karakter jednog politiĉkog sistema, nama

izgleda da se britanski sistem moţe odrediti kao unitarna, parlamentarno-kabinetska,

ustavno-monarhistiĉka, dvopartijska zapadna demokratija.

GLAVA PRVA

NASTANAK I RAZVOJ POLITIĈKOG SISTEMA

333

Ovaj politiĉko-institucionalni razvoj moţe se uoĉiti iz elementarnog uvida u sadrţaj nekih dela politiĉke

literature posvećenih britanskom sistemu, posmatranim u odreĊenom vremenskom rasponu. Dok je tokom

19 i poĉetkom 20 veka u nizu radova Kruna zauzimala prvo mesto, a zatim Vlada i Parlament, bez

ukljuĉivanja partija u okvir analize, dotle će Osten Og, već izmedu dva svetska rata, na prvo mesto svoje

analize, staviti Vladu, a zatim Parlament i na kraju partije, da bi Andre Matijot u novije vreme poĉeo svoju

analizu sa partijama iza kojih sledi Vlada, pa zatim Parlament i tek na kraju kralj. Vidi takoĊe: Bagehot,

W., The English Constitution, London, 1971, (1867). Već je i sam Bedţot razmišljao ĉime da poĉne svoju

studiju, sa kraljem ili vladom, i kao vrsni analitiĉar i moţemo reći politiĉki sociolog, nije mogao a da na

prvo mesto ne stavi Vladu, naroĉito već tada moćnu instituciju predsednika Vlade, a zatim, monarha, koga

slede Gornji i Donji dom; Og Ost., Politiĉko ureĊenje Engleske, Beograd, 1936; Mathiot, A., The British

Political System, Cal., 1967.

379

Britansko društvo i politiĉki sistem su se razvijali postepeno evolutivnim putem

od anglo-saksonskog perioda pre normanskog osvajanja. U njihovom razvoju moguće je,

veoma uopšteno gledano, razlikovati predpolitiĉku, politiĉku proto-parlamentarnu i

demokratsaku fazu.

I. Predpolitiĉko stanje

Pretpolitiĉko stanje ispunjava period u kome je Engleska bila iseckana u nekoliko

nezavisnih kraljevstava. Posle povlaĉenja Romana iz Britanije, novi osvajaĉi Juti, Angli i

Saksoni su uspostavljali svoje sisteme vladavine. Rimska vlast je kraće trajala u

Engleskoj nego u Francuskoj. Tevtonski osvajaĉi su kopirali raniju organizaciju i

grupisali se u zajednice sliĉne onim koje su ostavili u Germaniji. Treba imati u vidu da je

to bio više ratniĉki nego graĊanski ţivot. Osvajaĉi su bili takoĊe heterogene skupine. Oni

nisu samo pokoravali uroĊeniĉke Britance već se i unutar njih vodila borba za prestiţ i

suprematiju. Iz toga je nastalo osobeno Anglo-saksonsko kraljevstvo. Kralj je bio

istovremeno i ratni voĊa-general. U poĉetku je bilo kraljeva koliko i armijskih formacija.

Postepeno su jaĉi pobeĊivali i inkorporirali u svoje okvire slabije tako da su mnoga

kraljevstva nestajala. Jedno od njih, Wessex, kraljevstvo Alfreda Velikog, izdvajalo se po

svojoj snazi i postalo je supremo u Engleskoj. Kraljevi su upravljali uz pomoć Saveta

mudrih ljudi ili Vitenagemont-a. Upravo u tom Witenagemontu treba videti klice

modernog parlamenta u Ujedinjenom kraljevstvu. Savet mudruh ljudi nije imao neki

normativni ili pravni okvir odnosno ustav. On se sastajao po kraljevom nahoĊenju i volji

od ljudi koji su bili glavni sluţbenici kraljevstva, vojnih starešina i zemljišnih vlasnika.

Taj savet je donosio norme-zakone, odreĊivao poreze i poslove imenovanja i sudovanja.

Interesantno je i znaĉajno da je Savet birao kralja i mogao da ga opozove. U tome neki

autori vide prve zametke konstitucionalne istorije Engleske.334

Prenormanski period je imao i odreĊeni sistem lokalne uprave. Ona je bila

organizovana u ĉetiri stepena: manja seoska naselja (township), veća naselja (borough),

stotine (obuhvatale su nekoliko naselja) i vojvodstva odnosno oblasti (shire). Ove

jedinice su imale i svoja voćstva. U oblastima su ĉelnike postavljali kralj i Savet.

334

Za saţet pregled istorije ovog perioda vidi: R. N. Gilchrist, Principles of Political

Science, Longman, Calcuta-London, 191964. p. 479-482.

380

Normansko osvajanje znatno je promenilo ukupni politiĉki i administrativni

sistem. Time je proces feudalizacije, koji je još ranije poĉeo, intenziviran a s njim i

proces centralizacije. Kralj koncentriše svu vlast a lokalna samuprava se ukida. Viljem

Osvajaĉ konfiskuje velike parcele zemlje i daje ih normanskom plemstvu na feudalnoj

osnovi. Lokalni feudalni zemljovlasnici ili baroni upravljaju svojim podruĉjima. Ranije

lokalne jedinice išĉezavaju i baronski sudovi zauzimaju njihovo mesto. Kralj je osnovao i

odgovarajuće departmane posebno departman za finansije i departman pravde. To su i

prvi zasadi moderne administracije.

Viljem osvajaĉ je pretendovao da se tretira kao kralj koji je došao ne osvajanjem

već sukcesijom i prirodnim pravom. Nastojao je da se drţi nekih obiĉaja naroda i zato je

izabran za kralja prema starom obiĉaju. On je zadrţao Savet ali u ali u znatno

izmenjenom vidu. To je postao Veliki savet ĉiji je glavni deo bio sastavljen od krupnih

zemljovlasnika. To je bio izgleda prvi zametak organizacije vlasti-parlamenta, kabineta i

sudova. Savet se sastojao tri puta godišnje i imao svoj operativni deo u licu uţeg

unutrašnjeg saveta stalnih sluţbenika pod imenom Stalni savet. Postepeno se Stalni savet

pretvorio u Privatni saveta zatim Cabinet.

U celini gledano i prenormanski i normanski period su ne samo pred-

konstitucionalni već i u velikoj meri predpolitiĉki periodi. No, oni su, nekim svojim

iskoracima pripremili ono što će kasnije doći. To što je postepeno i kasnije došlo je neka

vrsta bliţe osenĉenog pro- konstitucionalnog i pro-parlamentarnog perioda. Najĉešće se

taj poĉetak obeleţava Velikom poveljom o slobodama od 1215 godine.

II. Politiĉke proto-konstitucionalne i konstitucionalno-demokratske

faze

Treba reći da postepeni evolutivni razvoj politiĉkog parlamentarnog sistema i

institucija u Velikoj Britaniji oteţava nastojanje politiĉkih analitiĉara da se utvrdi poĉetak

ili neka dublja prekretnica u stvaranju modernog sistema ove zemlje. Neki, uglavnom

ustavni istoriĉari, taj poĉetak datiraju još od uvoĊenja centralizirajuće Tjudorske

monarhije 1485. Ekonomski instoriĉari tu prekretnicu vremenski lociraju poĉetkom

Industrijske revolucije oko 1760. A skeptiĉni reformatori misle da se to još nije

381

dogodilo.335

Ima autora koji veruju da se moderni sistem vladavine uspostavio u toku

duge vladavine kraljice Viktorije od 1837 do 1901. Tada su se formirale drţavne

institucije da se bave problemima društva koje se već strukturalno i tehnološki promenilo

i preraslo u urbano.

Analiza razvoja, strukture i naĉina funkcionisanja britanskog politiĉkog sistema

otkriva tri njegove bitne i po mnogo ĉemu posebne crte. Prvo, okvir i dizajn britanskog

politiĉkog sistema, za razliku od ameriĉkog ili nekog drugog evropskog sistema, nije

pravljen u odreĊeno vreme i od odreĊene grupe ljudi. Savremena politiĉka struktura

Ujedinjenog Kraljevstva je plod viševekovnog evolutivnog razvoja. Malo je zemalja na

svetu u kojima se kao u Engleskoj, odnosno u Ujedinjenom Kraljevstvu, politiĉki sistem

menjao i odgovarao potrebama novog vremena, u okviru ili uz postojeći sklop institucija.

U okviru datog institucionalnog sklopa menjao se, uglavnom, odnos snaga ili znaĉaj

pojedinih institucija ili su, pak, uz postojeće stvarane nove institucije. Drugo, Britanija

nema instituciju koja bi bila uporediva sa Ustavnim odnosno Vrhovnim sudom u SAD u

autoritativnom tumaĉenju principa i normi britanske vlade. Treće, gotovo nigde koliko u

Engleskoj nije vidna tako neposredna korelativna veza izmeĊu dubljih ekonomskih i

socijalnih promena, s jedne strane, i politiĉkih procesa, odnosa i institucija, s druge

strane. Burna institucionalna dinamika, koja se odvijala i oĉitovala u odnosima izmeĊu

monarha i parlamenta, izmeĊu parlamentarnih domova, izmeĊu parlamenta i vlade, a

kasnije izmedu partija i drugih politiĉkih i semipolitiĉkih institucija, bila je diktirana

poloţajem i odnosima osnovnih socijalnih i klasnih snaga.

Proces pluralizacije, pa i delimiĉne demokratizacije vlasti, zapoĉet još Velikom

poveljom, bio je izraz proširivanja klasne i socijalne osnove vlasti: prvo, širenjem i

jaĉanjem aristokratskog kruga oko kralja, a zatim stvaranjem i jaĉanjem burţoazije vis-à-

vis aristokratije i, najzad, stupanjem na istorijsku i politiĉku pozornicu niţih socijalnih

slojeva i radniĉke klase, kad poĉinje treći talas socijalizacije vlasti i kad se udaraju

temelji i konture britanske parlamentarne demokratije.

Imajući u vidu upravo ove presudne istorijske dogaĊaje i promene, britanska

politiĉka i u nešto širem smislu konstitucionalna istorija se najĉešće deli na tri faze, za

335

G. A. Almond-G. B. Powell Jr.- K. Strom-R. J. Dalton, Comparative Politics Today,

Longman, New York, 2003.

382

koje su karakteristiĉna, pored sveg kontinuiteta, i tri modaliteta ili varijacije britanskog

politiĉkog sistema. Nama izgleda da neki dogaĊaji u novije vreme daju osnova da se

govori i o ĉetvrtoj fazi i da bi se mogla oĉekivati delimiĉna rekonstitucija britanskog

politiĉkog poretka. Pri tome, ĉini se preporuĉljivo da bi analitiĉari u svojim prognozama

trebali da budu strpljivi bar onoliko koliko su strpljivi Englezi u ostvaarivanju promena

koje sami predlaţu. Prvo treba pomenuti fazu i sistem apsolutne monarhije koji traje sve

do Slavne revolucije (Glorius Revolution) 1688; druga se karakteriše uspostavljanjem

ustavne monarhije i traje od Slavne revolucije, bolje reći od Bila o pravima (1689) do

prvog Zakona o narodnom predstavništvu (Representation of the People Act) 1832;

treća datira od donošenja Zakona o narodnom predstavništvu kojim se otvara proces

dubokih izbornih i demokratskih reformi i traje do gotovo kraja 20og veka. Ĉetvrta je već

zapoĉela brojnim predlozima posebno osamdesetih i devedesetih godina i nije izvesno

kakve razmere, pa ni kakve konture, ona moţe da dobije.

Treba li podsećati da ni u jednoj od ovih faza nisu postojala ĉista rešenja ili ĉisti

modeli sistema.

Prva faza naroĉito period od Velike povelje o slobodama protiĉe u borbi kralja i

Parlamenta i postepenom ograniĉavanju kraljeve vlasti. Upravo u ovom periodu se

odigravaju krupni dogaĊaji i donose mnogi akti ustavnog karaktera koji su pripremili

uspostavljanje kasnijeg modela ustavne monarhije i britanskog parlamentarizma.

Velikom poveljom o slobodama (Magna Carta Libertatum, 1215), tim

najstarijim ustavnim aktom srednjovekovne Engleske, uvode se tri bitne novine u

politiĉki ţivot Engleske. Prvo, razdvajanje kraljeve volje od prava; drugo, ideja o

suprematiji prava (supremacy of law); treće, isticanje saglasnosti podanika kao osnove

valjanog sistema vladavine (government by consent). Pravo se postavlja kao okvir

ograniĉavanja kraljeve vlasti i osnov zaštite odreĊenih sloboda ĉoveka. “Nijedan

slobodan ĉovek, kaţe se u Povelji (ĉl. 39), neće biti uhapšen niti zatvoren u tamnicu, niti

lišen poseda, niti stavljen van prava, niti izgnan, niti na bilo koji drugi naĉin oštećen, niti

ćemo mi bilo šta uĉiniti protiv njega, osim po pravno zasnovanoj presudi njegovih perova

ili saglasno vaţećem pravu”.

Peticija o pravima (The Petition of Right, l628) pronosi i dalje razvija mnoga

prava i slobode koje su istaknute u Velikoj povelji i uvodi neka nova ograniĉenja kraljeve

383

vlasti u korist Parlamenta. Peticijom se zabranjuje uvoĊenje bilo kakvih davanja (poreza,

carina, priloga…) bez opšte saglasnosti Parlamenta odnosno bez opšte saglasnosti u

Parlamentu. TakoĊe se zabranjuje kaţnjavanje bez zakonskog suĊenja ili lišavanje

ĉoveka nekih prava bez pravnog osnova i saslušanja u postupku koji mu pripada po pravu

(without being brought to answer by due process of law). Uz to, Peticijom se ukidaju

preki sudovi i zabranjuje smeštaj vojske odnosno uskraćuje pravo kralju da drţi stalnu

vojsku.

Akt o sazivanju Parlamenta (The Triennall Act, 1640) ide još dalje u

ograniĉavanju prerogativa kralja uvoĊenjem obaveze sazivanja Parlamenta bar jednom u

tri godine i odrţavanja izbora za Dom komuna.

Habeas Corpus Akt (The Habeas Corpus Act,1679) je jedan od najznaĉajnijih

ustavnih dokumenata Engleske i osnova njenog kasnije demokratskog politiĉkog sistema.

Akt je posvećen uspostavljanju garancija za zaštitu ĉoveka od samovolje vlasti i policije.

Svaki graĊanin koji smatra da je bezrazloţno pritvoren, odnosno lišen slobode moţe

zahtevati od suda da odgovarajućem organu uprave naredi da se uhapšeni izvede pred

sud, kako bi sud u zakonom predviĊenom postupku ispitao osnovanost lišavanja slobode.

Druga faza, kako je reĉeno, poĉinje od Slavne revolucije (1688) i protiĉe u znaku

suprematije Parlamenta kao osnovnog politiĉkog centra i stecišta najuticajnijih krugova

vladajućih klasa aristokratije i burţoazije. Iako slovi kao Slavna, ova Revolucija nije na

isti naĉin valorizovana i cenjena. Po jednim analitiĉarima ona predstavlja trijumf

ustavnog prava i reafirmacija sloboda engleskog naroda. To je, po nešto slobodnijoj

interpretaciji Loka, neka vrsta osvete parlamenta i naroda zbog krivice kralja (James II)

odnosno njegovog kršenja "izvornog sporazuma" ( "original contract") izmeĊu suverena i

naroda. Istoriĉar Macaulay smatra da je revolucija bila " odbrana naših starih prava" u

kojoj je bilo "konaĉno odluĉeno.. da li narodni element, koji je, još od vremena

Fitzwalter-a i De Montfort-a bio prisutan u engleskoj politici, treba da bude uništen

monarhistiĉkim elementom ili treba da razvija sebe slobodno i postane dominantan".

Istoriĉar T. B. Macaulay dalje istiĉe da je upravo zbog toga što je imala zaštitniĉke

revolucije u sedamnaestom veku, Engleska izbegla rušilaĉku revoluciju u devetnaestom

veku. Druga grupa gledanja, uglavnom autora dvadesetog veka, priznaje znaĉaj Slavne

revolucije ali ne u meri u kojoj to ĉine već pomenuti autori. Ta respektabilna revolucija je

384

ukljuĉivala samo vladajuće slojeve i ostavljala monarhiju u najznaĉajnijim stvarima

nepromenjenu. Stoga se, kako kaţe Pinkham, Slavna revolucija teško moţe nazvati

revolucijom.336

I istoriĉar Thompson ukazuje na ograniĉeni znaĉaj i dejstvo Slavne

revolucije i njene krune- Bila o pravima. Bil o pravima, uz izuzetak odreĊivanja

sukcesije, uĉinio je "nešto malo više od isticanja odreĊenih poenti postojećeg prava i

prosto obezbedio Englezima prava koja su oni već legalno posedovali".337

Ima , naravno,

i onih gledanja koji negiraju bilo kakav veći znaĉaaj Slavne revolucije i tretiraju je kao

puĉ unutar konzervativizma.

U konaĉnom prosuĊivanju znaĉaja Slavne revolucije ĉine se preterane ocene da je

ona dovela do uspostavljanja parlamentarne demokratije kao što se ĉini i nekorektno

prenebregavanje njenog znatnog doprinosa u utiranju specifiĉnog engleskog puta razvoja

odnosno u spreĉavanju da i Engleska padne u radijus dejstva pape ili, poput Francuske,

krene apsolutistiĉkim putem.

I u ovom periodu doneto je nekoliko znaĉajnih ustavnih i politiĉkih dokumenata.

MeĊu njima posebno mesto imaju Bill o pravima i Akt o nasleĊivanju.

Bil o pravima (Bill of Rights, 1689) najvećim delom revalorizuje prava i slobode

koje su sadrţane u Peticiji o pravima. Na prvi pogled, moglo bi se reći da je to dokument

repetitivnog karaktera i da ne donosi ništa bitnije novo u engleskoj istoriji. Pogleda li se

malo dublje stvarnost vremena u kome se on donosi, videće se da je taj Akt imao

dalekoseţni znaĉaj u postavljanju i utvrĊivanju pravnih temelja parlamentarne

demokratije i konaĉnom formalnom ozakonjenju suprematije Parlamenta vis-á-vis kralja.

Po ovom Aktu, kralj nije mogao više da samostalno donosi zakone. Kralj mora da vlada

na osnovu zakona, zabranjuje se ubiranje poreza i drţanje vojske bez saglasnosti

Parlamenta, proglašava se sloboda izbora za Parlament, imunitet poslanika, sloboda

govora i rasprave, koja dakako, ukljuĉuje i iznošenje suprotnog stava od onog koji kralj

ima, što je predstavljalo izvestan zametak opozicije, i ĉešće sastajanje Parlamenta. Zakon

takoĊe stipulira da ubuduće na kraljevskom tronu mogu da budu samo protestanti.

336

L. Pinkham, William and the Respectable Revolution, 1954. 337

M.Thompson, Constitutional History of England, London,1938.

385

Akt o nasleĊivanju prestola (Act of Settlement, 1701) utvrĊuje naĉin dolaska na

engleski presto i unosi u politiĉki i pravni ţivot Engleske nezavisnost sudstva od izvršne

vlasti i delimiĉnu kontrolu sudova od strane predstavniĉkog tela.

Treća faza zapoĉinje proširivanjem socijalne osnove vlasti i politike uvoĊenjem

biraĉkog prava u nešto šire slojeve stanovništva, naroĉito radniĉku klasu i radnu

populaciju uopšte. To je i period stvaranja politiĉkog subjektiviteta naroda ili širih slojeva

stanovništva i zajedno s tim konstituisanja britanskog sistema parlamentarne demokratije.

Moglo bi se reći da ova faza poĉinje donošenjem Zakona o narodnom predstavništvu

1832. i nastavlja serijom izbornih reformi 1867, 1884, 1918, 1928. i 1949. Ovo je period

stvaranja, uspona i aktivnosti radniĉkog pokreta i novih istorijskih kompromisa tek

nadošle radniĉke klase i dominirajuće burţoazije.

Najzad, ĉetvrta faza je zapoĉeta, ali njen ishod nije sasvim izvestan. Nema se

utisak da inspiratori ili pokretaĉi ovih promena imaju jasnu viziju razvoja pa ni da su

dovoljno promišljene sve one moguće posledice takvih promena. Sintetiĉki posmatrano,

moglo bi se govoriti o razmišljanima i predlozima za izvesnom rekonstitucionalizacijom

britanskog politiĉkog sistema. U ovom paketu predloga koji dolazi s razliĉitih strana, ĉine

se najznaĉajnije sedam taĉaka: prvo, ideje i predlozi za donošenje pisanog ustava; drugo,

Zakon o ljudskim pravima (Human Rights Act ) 1998 koji inkorporira Evropsku

konvenciju o ljudskim pravima i britansko pravo; treće, promena dosadašnjeg unitarnog

sistema; ĉetvrto, promena oblika vladavine i transformacija Doma lordova (uklanjanje

većine naslednih perova iz ĉlanstva Doma lordova); Peto, promena izbornog sistema;

Šesto, promena partijskog sistema; Sedmo, jaĉanje lokalne samouprave. O svemu tome

biće ukratko reĉi na odgovarajućim mestima.

U poreĊenju sa drugim evropskim susedima Engleska je imala sreću da rano reši

neka osnovna drţavna pitanja. Još u srednjem veku odreĊena je i ustoliĉena kruna kao

vrh i centar politiĉke gravitacije i odluĉivanja. Postepeno su rešavani kljuĉni problemi i

tenzije izmeĊu duhovne i svetovne vlasti u korist sekularne vlasti u 16 veku kad je Henrih

VIII raskinuo sa Rimo catoliĉkom crkvom i ustanovio Crkvu Engleske. Temelji

parlamentarnoj demokratiji i instituciji se udaraju još od 13 veka kroz teške borbe i

napetosti izmeĊu krune i parlamenta koje su završene pobedom parlamenta. Kruna je

386

zadrţala više simbiliĉni karakter, a parlament je postao, bar formalno, okvir- centar

vrhovne politiĉke vlasti i odluĉivanja.

U celini, moglo bi se reći da je kristalisanje i konstituisanje britanskog sistema

išlo linijom suţavanja kraljevih prerogativa u korist Parlamenta, jaĉanja Donjeg doma na

raĉun Gornjeg i na kraju uspostavljanja nove sprege partijske i izvršne vlasti kao

dominirajuće politiĉke strukture koja stvarno upravlja politiĉkim ţivotom i svodi

Parlament na sredstvo ograniĉavanja ili kontrole najviše vlasti.

Glava druga. Politiĉki principi, institucije i procesi

Engleska, kasnije Velika Britanija pa Ujedinjeno kraljevstvo, je stara evropska

parlamentarna demokratija. Pri tome, ono što karakteriše ovu zemlju, kao i drugu veliku

anglosaksonsku zemlju-SAD, sa njihovom politiĉkom teorijom-naukom, jeste ĉinjenica

da se okvir za razmatranje i oblikovanje politiĉkih procesa izraţavao više konceptom

politiĉkog sistema nego konceptom drţave. Ovo je u zamislima analitiĉara i politiĉara

trebalo da bude i neka vrsta osnove za razlikovanje anglosaksonskog poimanja i pristupa

od drugih ne-anglosaksonskih pristupa izuĉavanju i kreiranju politike i politiĉkog

sistema. Teorija politiĉkog sistema odnosno state-less teorija je, kako je ranije naglašeno,

trebala da izraţava postojanje šireg politiĉkog okvira od drţave za odvijanje i

razumevanje procesa politike i politiĉkog odluĉivanja.

I. Osnovni principi, politiĉki sistem i drţava

To što je britanska politiĉka nauka koristila naziv state-less teorija ne znaĉi da je

ona zanemarila problematiku koja se na drugim podruĉjima izraţavala velikim delom

konceptom drţave. Ne treba ispustiti iz vida ni fakat da je ne mali broj britanskih

teoretiĉara ili analitiĉara koristio i dalje termin drţava kao analitiĉki okvir, a još veći broj

je naizmeniĉno upotrebljavao termine politiĉki sistem i drţava bez podnošenja raĉuna o

tome kad i zašto govore o istim stvarima jednom pod jednim a drugi put pod drugim

nazivom. U teţnji da se izbegne apstraktni, ograniĉavajući i donekle bar implicitno

autoritarno obojen termin drţava, korišćen je termin government. MeĊutim, korišćenje

naziva government stvara ne malu konfuziju i nije dostatan da izrazi na adekvatan naĉin

387

neke dimenzije odnosno aspekte politike. Drugim reĉima, nije jasno da li gvernment

izraţava ono što najĉešće slovi kao vlada ili on izraţava širi pojam koji treba da izrazi

ono što se najĉešće izraţava terminom-pojmom drţava kao splet institucija i procesa koji

su vezani za organizaciju vlasti. Sliĉno je i sa dilemom oko upotrebe naziva politiĉkog

sistema i drţave. Kad se koristi termin politiĉki sistem onda on obuhvata i šire procese

koji se odvijaju van organizacije politiĉke vlasti. Ali u tom sluĉaju, pojam drţave se

reducira na splet institucija politiĉke vlasti u uţem smislu. Ovako tumaĉen termin i pojam

drţave ne moţe na validan naĉin analizirati neke šire politiĉke i filozofske aspekte drţave

o kojima su govorili poznati teoretiĉari politike i drţave u istoriji politiĉke misli.

1. Ustav Ujedinjenog Kraljevstva

Iako nema pisanog ustava, Ujedinjeno Kraljevstvo se vrlo ĉesto oznaĉava i kao

ustavna monarhija. Ĉinjenica da Ujedinjeno Kraljevstvo nema pisani ustav uzrokovala je

mnoge rasprave i razliĉite odgovore na pitanje da li ono uopšte ima ustav. Jedna grupa

autora ĉak smatra da u onim sluĉajevima gde se ustav “ne moţe pokazati u vidljivoj

formi on i ne postoji” (Tom Pen), što je sluĉaj i sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Tokvilj se,

u osnovi pribliţava Penu, ali s drugom argumentacijom. On, isto tako, smatra da engleski

ustav ne postoji, ali ne samo zato što nema pisanog Ustava, već i zbog toga što Parlament

moţe putem zakona da menja ono što bi se moglo smatrati ustavnim sadrţajem. Nasuprot

ovim, stoje druga, brojnija gledanja, koja smatraju da Ujedinjeno Kraljevstvo ima svoj

Ustav i da je to jedan od najstarijih ustava na svetu. Ustav je po ovim gledanjima, u stvari

skup pravila igre338

, koja stoje iznad politiĉkih razmirica i borbi339

, oko kojih postoji

konsensus i koja su trajna, jer su urezana u svest i sistem vrednosti i verovanja politiĉara i

najšire javnosti. Britanski Ustav se, kako kaţe Jennings, poklapa sa ustavnim normama i

obuhvata “celokupno delovanje komplikovane drţavne mašine”340

. Nije, dakako,

jednostavno identifikovati te norme, pravila ili principe, utoliko više što sve to nije lišeno

nekih nedoreĉenosti, nejasnoća pa i protivreĉnosti.

338

Dicey, A. V., An Introduction to the Study of the Law of the Constitution, London,1959 (10th ed.);

Jennings, S. I., The Law and the Constitution, London, 1938. (2nd ed). 339 Minogue, M. ed., Documents on Contemporary British Government, Cambridge, 1977. 340

Jennings S. I., Op. cit. pp. 86-90.

388

Najĉešće se na osnovu tih normi, i još više, na osnovu radova nekih poznatih

konstitucionalista, izvlaĉe dva sledeća principa, bolje reći pravila: jedno je vladavina

prava, a drugo, suprematija odnosno suverenost parlamenta. U širu raspravu o saglasnosti

ĉinbenika pomenutog binoma nećemo ulaziti. Moţemo samo konstatovati da je za

ĉuĊenje da ne mali broj poznatih britanskih konstitucionalista prelazi ćutke preko tog

pitanja, iako ono ostaje otvoreno i problematiĉno još od antiĉkih vremena do danas. Da li

je uopšte moguće da istovremeno postoji i vladavina prava i suverenost parlamenta, osim

ako se ne misli na vladavinu pozitivnog prava. Uz njih se pominju: unitarnost poretka,

parlamentarizam; kolektivna i individualna odgovornost; uloga biraĉkog tela; snaţna i

kompetitivna, kritiĉki orijentisana i raspoloţena opozicija; sloboda; funkcionalna

reprezentacija; fleksibilna taktika; adaptacija; koncesije; poverenje u politiĉare; poverenje

u graĊane.

Suprematija Parlamenta u praksi treba da znaĉi da nijedan organ vlasti ne moţe

nadjaĉati ili derogirati zakon koji je prošao kroz Parlament i da Parlament moţe donositi

zakon o bilo kojoj stvari. Uloga biraĉkog tela se u praksi tumaĉila najĉešće u smislu

većinske vlade ili volje većine. Parlamentarizam oznaĉava praksu u kojoj je Parlament

centar politike i traţenja opšteg interesa ili rešavanja aktivnih društveno-politiĉkih

kontroverzi putem diskusije i usaglašavanjem razliĉitih gledanja. Na odgovornost se

gleda kao na odgovornost vlade i ministara kolektivno i individualno pred Parlamentom.

Ostala pravila se tiĉu demokratskih normi i ponašanja nosilaca vlasti, pre svega

Parlamenta i Vlade.341

Ovakvo tumaĉenje Ustava i parlamentarne demokratije odnosno parlamentarne

suverenosti nije bilo naklonjeno oblicima neposredne demokratije pa ni referendumu.

Iako je praksa referenduma u nekim drugim zemljama, poput Švajcarske, bila razvijena, a

i u samoj Velikoj Britaniji bilo ozbiljnih predloga još od poĉetka dvadesetog veka za

uvoĊenje referenduma, Britanci su ostali odbojni prema toj ideju. Ova odbojnost i skepsa

prema referendumu tumaĉena je najĉešće politiĉkom kulturom. Drugim reĉima

referendum je suprotan britanskoj politiĉkoj kulturi i Ustavu. Kao kontraargument

uvoĊenju referenduma koristila se ĉinjenica da su mnogi diktatori, ukljuĉujući i Hitlera,

341 Searing, D. D., "Rules of the Game in Britain: Can the Politician be Trusted"? The Am. Pol. Sc. Review,

1982/2.

389

ne samo organizovali referendume već i pobeĊivali pomoću njih. Moglo bi se reći da je

do 1973 referendum korišćen samo na ograniĉenom lokalnom nivou, a od tada njegovo

korišćenje na nacionalnom nivou bilo je retko. Tako je od 1973 do 1998 u Ujedinjenom

kraljevstvu odrţano osam referenduma ( marta 1973, juna 1975, marta 1979, marta 1979,

sept.1997, sept. 1997, maja 1998, maja 1998).342

Parlamentarna suprematija postaje ugaoni kamen engleskog Ustava, pišu u ono

inaĉe anglocentriĉno vreme, dva dobro znana konstitucionalista, Bagehot i Dicey.343

Sklonost ka traţenju neke ĉvršće i konzistentne filozofije politike i drţave koja bi se

mogla saţeti i izraziti u obliku jednog pisanog ustava Englezima je bila strana. Otuda je

Dizraeli mogao reći da Engleskom vlada ne logika nego Parlament. Neki su išli i dalje i

tvrdili da je Engleska, zahvaljujući upravo svojoj nelogiĉnosti, sposobna da radi pomoću

demokratskih ustanova, a da, “latinske rase” i drţave to nisu uspele baš zbog ĉinjenice što

su se stalno rukovodile i “muĉile logikom”. Snagu Parlamenta je dobro izrazio De Lolme

reĉima: “Parlament moţe da uĉini sve, osim da pretvori ţenu u muškarca i muškarca u

ţenu”. Cele generacije konstitucionalista su zorno prianjale na iznalaţenju, tumaĉenju i

razvijanju ovih pravila, ne pitajući mnogo šta iza njih stoji, kakav je njihov socijalni

sadrţaj, da li ona uopšte i ĉine jednu jedinstvenu i nespornu skupinu principa i na kraju

kako je moguće da sve to ne dobije neku formu pisanog ustava. Kad se danas ĉitaju dela

ovih konstitucionalista, ĉije ideje su ponavljali ili dalje razvijali mnogi savremeni

politiĉki i pravni pisci, uoĉava se dosta uverljivih i briljantnih ideja ali i priliĉno naivnih i

improvizovanih interpretacija i argumentacije, poĉev od onih koji opravdano istiĉu

smisao engleskih ustavotvoraca za stvarne promene i potrebe fleksibilnog regulisanja

342

Referendum 1973 organizovan je u Severnoj Irskoj sa pitanjem: Da li bi Severna Irska

trebala da ostane u UK?" ( 98,9% "Da", 1.1% "Ne" ); 1975 u UK : "Da li bi UK trebala

da ostane u Evropskoj zajednici?". (67.2% "Da", 32.8% "Ne"); 1979 u Škotskoj: "Da li

bi škotski parlament trebalo da postoji ?" (51.6% "Da", 48.4% "Ne"); 1979 u Velsu: "Da

li bi velški parlament trebalo da postoji?"( 20.3% "Da", 79.7% "Ne"); 1997 sept.: "Da li

bi trebao da postoji škotski parlament?" Sa pravom da ubira poreze. (74.3% "Da", 25.7%

"Ne". 63.5%"Da", 36.5%); 1997 u Velsu: Da li bi trebala da postoji velška skupština?".(

50.3% "Da", "49.7% Ne). Druga dva referenduma su bila za Mera Londona i za

Sporazum o nekom prazniku u Sevenoj Irskoj koji su odrţani u Londonu i Severnoj

Irskoj. 343

Bagehot, W., The English Constitution, London, 1973. Dicey, A. V., An Introduction.

Op. Cit.

390

društvenih i politiĉkih odnosa do onih koji istiĉu nepostojanje pisanog logiĉki

koherentnog ustavnog teksta i sistema kao osnovnu pretpostavku postojanja i

funkcionisanja demokratije.

Razliĉita mišljenja i oscilacije je moguće naći ne samo kod razliĉitih autora već i

u delima pojedinih autora koja su pisana u razliĉito vreme. Tako nas je pisac

interesantnih radova, inaĉe ugledni konzervativac u Domu lordova, pravnik, bankar i per

(peer) Robert Alexander, pre kraćeg vremena uveravao da je Britanija model uspešne

demokratije i majka parlamentarizma i da snaga njenog sistema poĉiva upravo u ĉinjenici

što Ustav nikad i nije napisan. Drugim je, kaţe ovaj autor, potrebno da imaju pisani

Kodeks-Ustav, a Britanija ima njenu istoriju, njen suvereni parlament, njeno common law

i njeno nezavisno sudstvo. U nekim drugim nastupima ĉini se da je Aleksander donekle

korigovao svoje gledanje. On sada zamera Britaniji što je gotovo jedina u sklopu

razvijenih zemalja ostala bez pisanih garancija za individualnu slobodu. Opšta formula

nesputanog autoriteta Donjeg doma (the untrammelled authority of the House of

Commons) pod kojom su nesmetano funkcionisali dvopartijskii sistem i većinski izborni

sistem sa koncentracijom vlasti u Parlamentu odnosno vladi, što je u oĉima poznatog

konstitucionaliste Bedţota izgledalo kao ustavna "tajna efikasnosti" (constitution's

"efficient secret"), Aleksanderu izgleda osnovnim izvorom parlamentarne odnosno

vladine tiranije u stvarnom ţivotu. Svoju kulminaciju deformiteta ovakav sistem dobija u

vreme vladavine gospoĊe Taĉer. Maoista u nastojanju da promoviše liberalnu ekonomiju,

Taĉerka je staljinista u njenom gomilanju politiĉke vlasti. Parlament je, nastavlja

Aleksander, bio prezren, lokalna vlast oslabljena; jedine "dobre" odluke bile su one koje

su donošene u Dauning stritu 10.344

Kristalisanje parlamentarizma i parlamentarne suprematije, kao supstitucije

pisanog ustava ili njegovo otelovljenje, bilo je rezultat dugih borbi i protivreĉnih procesa:

na jednoj strani, pobede Parlamenta nad kraljem, a, na drugoj strani, ravnoteţe snaga

izmeĊu burţoazije i aristokratije koja nije dozvoljavala da progresivni principi i zahtevi

sa kojima je burţoazija nastupala naĊu mesta u najvišem pisanom dokumentu zemlje.

Ono što je traţila u 18. veku, kad je bila još uvek nedovoljno moćna, burţoazija nije više

344

R. Alexsander, The Voice of the People: A Constitution for Tomorow", Weidenfield

and Nicolson, London, 1997.

391

ţelela u 19. veku kad je postala moćna i vladajuća snaga društva. Menjanje ovog odnosa

prema ustavu izazvano je i pojavom radniĉke klase i drugih potencijalno ili efektivno

nezadovoljnih slojeva, koji su mogli koristiti progresivne ustavne principe za jaĉanje

svoje pozicije. Uzdajući se u svoju faktiĉku moć, vladajuće snage su se nadale, ne bez

osnova, da će biti u stanju da daju adekvatniju interpretaciju ustava ako se ostavi širi

ustavni okvir i ako se Parlament postavi u ulogu osnovnog tumaĉa i kreatora ustava.

Otuda se ustav i ustavnost, u neku ruku, reduciraju na Parlament, parlamentarnu

suprematiju ili parlamentarnu proceduru.

Rasprave nisu voĊene samo oko postojanja, odnosno nepostojanja ustava, već i

oko toga kad je Ustav nastao. Jedni smatraju da je Ustav nastao još u srednjem veku i da

u Magna Carti treba videti tipiĉan ustavni akt345

, dok su drugi isticali da je Ustav i

ustavnost plod novijeg vremena i moderne drţave.346

U stvari, do nedavno bilo je rasprostranjeno mišljenje da engleski ustav postoji i

da je on razliĉit od drugih ustava. Neki autori smatraju da Ustav sadrţi ĉetiri vrste izvora.

Jedni su pisane povelje odnosno skupine politiĉki znaĉajnih istorijskih dokumenata.

Drugi su parlamentarni akti odnosno zakoni ustavnog znaĉaja odnosno ustavni zakoni i

pravila (law of the constitution). Treći izvor predstavljaju sudske interpretacije, a ĉetvrtu

obiĉaji i precedenti. Drugi autori istiĉu tri razliĉite vrste izvora: 1. zakoni odnosno akti

parlamenta; 2. common law i sudske odluke; 3. ustavni obiĉaji.347

Nama se ĉini da bi bilo

moguće razvrstavanje svih ovih izvora u dve osnovne grupe. Jedna bi se mogla nazvati

ustavni zakoni ili pravila i sadrţavala bi ĉetiri sledeće vrste dokumenata. Prvo, tu su već

pomenute poznate istorijske povelje i peticije, pre svega Velika povelja o slobodama

(Magna Carta Libertatum) od 1215, Peticija o pravima (Petition of Rights) od 1628, i

Bil o pravima (Bill of Rights) od 1689. Drugu grupu ĉine ustavni zakoni koji regulišu

nadleţnosti nekih organa vlasti, graĊanska prava i slobode itd. Tu spadaju Habeas

Corpus Act od 1679, Zakon o nasleĊu prestola (Act of Settlement) od 1701. i dr. Treće

su sudske odluke (case law), kojima se tumaĉi ili utvrĊuje sadrţaj i smisao ustava ili

zakona. Ĉetvrtu grupu ĉine pravila koja su se već instituirala u obiĉajnom pravu ili

345

McIlwain, H. C., Constitutionalism, Ancient and Modern, Ithaca 1947; Schram, N. G., A Critique of

Contemporary Constitutionalism, Comparative Politics, 1979/4. 346

Wormuth, D. F., Origins of Constitutionalism. U knjizi Greestein, J. F. - Polsby, W. N., Handbook of

Political Science, Reading Mass., 1975. 347

S. D. Bailey, British Parliamentary Democracy, Houghton Mifflin, Boston, 1958, p. 2.

392

common law kojim se katkad regulišu prerogative krune, sloboda zbora i dogovora,

pravo ţalbe protiv zloupotreba vladinih ĉinovnika. Drugi veliki izvor Ustava ĉine

konvencije u koje spadaju obiĉaji i tradicija ili praksa koja je stvarala obrasce ponašanja

odreĊenih institucija. Tu spadaju sporazumi, bolje reći, navike koje su stekle autoritet i na

taj naĉin postale osnova regulisanja jednog dela znaĉajnih politiĉkih odnosa. Neki autori

u okviru ove grupe izvora razlikuju ono što se zove common law ( uobiĉajeno ili obiĉajno

pravo) i ono što oni nazivaju "obiĉaji ustava" ( "customs of the Constitutions"). Pošto su

razlike izmeĊu ove dve grupe izvora vrlo mutne toliko da ni mnogi autori nisu u stanju da

naprave razloţnu distinkciju meĊu njima, mi smo ih objedinili u jednu grupu izvora. Za

ove ustavne izvore je vaţno ne ono, kako je poodavno isticao Blackstone, "što nije

zapisano ni u jednom zakonu ili uredbi, već ono što zavisi od nezaboravnog uţivanja

podrške.348

Tako, na primer, struktura i rad najvaţnije politiĉke odnosno drţavne

institucije, Kabineta, kao i nekih drugih institucija, poĉiva na konvencijama odnosno

obiĉajima.

Razlika izmeĊu pomenute dve vrste izvora je u pravnoj obaveznosti jednih i

neobaveznosti drugih.

U novije vreme ponovo su oţivljene rasprave oko ustava. Dobar broj politiĉkih i

nauĉnih poslenika stoji na strani donošenja novog i pisanog ustava. Posebnu paţnju u tom

smislu zasluţuju i ideje odnosno nastojanja pojedinih autora odnosno struĉnih tela ili

instituta za politiĉka istraţivanja da ponude i konkretne projekte i predloge-nacrte za taj

novi pisani ustav.349

348

M. Beloff-G. Peele, The Government of the United Kindom, Norton, New York,

1980, p. 10. 349

R. Blackburn ed., A Written Constitution for the United Kingdom. (The Constitutional

Reform Seriees), Institut for Public Policy Research, Mansell, 1995 (1991). Predlog

Ustava za Ujedinjeno kraljevstvo ima 129 ĉlanova i šest schedules. Neka ovde budu

pomenute samo neke glavne ideje-crte pomenutog Nacrta-ustava. Prvo, Ustav je jedini

izvor vlasti (authority) za sve javne akcije, egzekutivu, legislativu i sudstvo. Vlast

odnosno ovlašćenja se moraju traţiti ne u principima obiĉajnog prava (common law) kao

što su parlamentarna suverenost ili prerogative vlasti niti u constitucionalnim

konvencijama, kao što su ministarska odgovornost, već u pisanim odredbaama ovoga

Ustava (Ĉl.1.). Ustav vodi raĉuna o meĊunarodnom kontekstu i dokumentima i stoga

inkorporira Bil o pravima baziran na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i

MeĊunarodnom paktu o civilnim i politiĉkim pravima koje je Ujedinjeno kraljevstvo

potpisalo i obezbeĊuje sredstva za njihovo izvršavanje. U njemu stoji samo deklarativna

393

Razlozi za ove zahteve su brojni i razliĉiti. Tako i već pomenuti Aleksander istiĉe

da je potreban novi konsensus i da moderne demokratije treba da imaju pisane garancije

za individualne slobode. Novi ustav mora da ograniĉi moć vlade i ojaĉa uticaj

parlamenta. Bogdanor upozorava na trulo stanje britanske demokratije. Sistem je po

njemu dizajniran da selekcionira, odrţava i povremeno menja vladajuću elitu. Stoga

pored tradicionalnih reformi on sugeriše puteve transferisanja vlasti direktno od

politiĉara ka graĊaninu putem narodne inicijative, referenduma i graĊanske porote (

citizen's juries) meĊu njima. Vaţno je njegovo upozorenje da sve promene ne treba

preduzimati odjednom jer tada moţe nastati haos.

U sluĉaju donošenja pisanog ustava, mogu se oĉekivati bar dve stvari: prvo,

promena karaktera odreĊenih principa i institucija s obzirom na nove globalistiĉke

zahteve; drugo, jasnije profilisanje pojedinih politiĉkih principa i institucija.

2. Politiĉki sistem i drţava

Ne ulazeći dublje u analizu mnogih sloţenih pitanja vezanih za gornji naslov, mi

ćemo ovde koristiti termine politiĉke sistem i drţava za oznaĉavanje u prvom sluĉaju

šireg okvira politiĉkih procesa, koji obuhvata i politiĉke aktere van organizacije politiĉke

odredba o socijalnim i ekonomskim pravima i javnim pravima na informacije. Nacrt je

nastojao da odredi i pravo na drţavljanstvo tako što je dozvolio dvostruko drţavljanstvo

odnosno nacionalnost i graĊanska prava za nedrţavljane (non nationals). Monarh ostaje

kao šef drţave, ali se on istovremeno podvodi pod ustav uz nešto suţene tradicionalne

funkcije. Mnoge vaţne prerogative izvršne vlasti su fiksirane Ustavom i podvrgnute

parlamentarnoj kontroli ( Zakljuĉivanje sporazuma, proglašenje rata, korišćenje vojnih

snaga, proglašenje vanrednog stanja itd.). Prvi ministar se bira u Donjem domu, a

glasanje o nepoverenju ne ukljuĉuje raspuštanje Donjeg doma. Donji dom bi imao fiksni

mandat na ĉetiri godine. Dom lordova bi bio zamenjen drugim izbornim domom. Oba

doma bi imala manji broj ĉlanova i bila bi birana po metodu proporcionalne

reprezentacije (prvi po varijanti Additional Member System, a drugi po Single

Transferable vote). Donji dom bi zadrţao sadašnju suprematiju u stvarima finansija i

generalnog zakonodavstva, a drugi dom bi imao jednaka ovlašćenja u stvarima

amandmana na Ustav i konstitucionalnu legislaciju. Inaĉe legislativna vlast bi se delila

izmeĊu Parlamenta i izbornih skupština Škotske, Severne Irske i Velsa i dvanaest

engleskih regiona. Parlament bi zadrţao zakonodavnu vlast u stvarima u kojima bi

parlament neke pokrajine bio neadekvatan ili bi mogao da proizvodi suprotne efekte van

granica te pokrajine. Ustanovile bi se i sledeće komisije: Komisija za ljudska prava,

Ustavna komisija, Izborna komisija, Komisija za imenovanja sudija, Komisija za javne

sluţbe i Komisija za javnu administraciju.

394

vlasti, a u drugom sluĉaju organizaciju, institucije i procese vlasti u uţem smislu.

Velika Britanija je bila jedna od predvodnica u radikalnom zaokretu prema daljem

oslobaĊanju od drţavnog intervencionizma i diriţizma. Ovaj novi pravac politike, koji je

poĉeo krajem 1970tih i dobio svoje zamašne razmere u vreme Margaret Taĉer, otvarao je,

u skladu sa procesom globalizacije, široke puteve marketizacije i deregulacije. Mnoge

politiĉke funkcije su manje ili više privatizovane i prenošene sa drţave na druge vidove

institucija i usluga (agencije itd.). Namera neoliberalne politiĉke garniture je bila da

smanji drţavne troškove i socijalna davanja koja su odnosila veliki de nacionalnog

dohotka. Neki trendovi recesije i lošeg ekonomskog stanja pripisivani su preterano

velikoj ulozi drţave. Drţavni intervencionizam parališe privatnu inicijativu i glavni je

uzrok zaostajanja Velike Britanije u odnosu na Nemaĉku i Japan. Ova orijentacija i

argumentacija je uzimana od velikog dela populacije zdravo za gotovo.

No, bilo je i protivnika napuštanja drţave blagostanja. Njihova osnovna

argumentacija bila je veoma prosta i empiriĉna. Ako je drţava blagostanja odnosno

zamašni drţavni troškovi razlog opadanja ekonomske moći Velike Britanije zašto iste ili

sliĉne posledice nisu prisutne u mnogim drugim evropskim zemljama, koje praktikuju

politiku drţave blagostanja. Mnoge od evropskih drţava imaju zamašan ĉak i veći javni

sektor (civil service i nacionalizovana preduzeća) od Velike Britanije i prosperitetnu

ekonomiju. Britanski radnici imaju manje beneficije u vreme nezaposlenosti od njihovih

kolega u drugim razvijenim zapadnim zemljama.350

Ima li se to u vidu izgleda apsurdno i

obrazloţenje i opravdanje da bi u sluĉaju većih beneficija za nezaposlene radnici

izbegavali teţi rad.

Posebno oštra, moţda i preoštra, kritika dolazila je od autora poput Greja u vidu

kritike taĉerizma. Pod vidom marketizacije i deregulacije, premijerka Taĉer je izgradila

mreţu novih institucija koje su usmerene na zadovoljavanje liĉnih i partijskih interesa.

Samo-poraţavajući efekt Taĉerkinog projekta ogledao se u faktiĉkoj centralizaciji vlasti u

gango drţavi koja je stavljena na uslugu neodgovornoj i samo-reprodukujućoj oligarhiji.

Rezultat neo-liberalne politike u devedesetim godinama bio je reţim privatnog

siromaštva i javne zbrke. U toku 15 godina institucije britanske drţave su tako

350

R. H. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, (fourth ed.), Prentice Hall, New

Jersey, 2001, p.70.

395

deformisane da više ne moţe biti napravljena jasna ili relijabilna distinkcija izmeĊu onih

za koje se smatra da su nepristrasne sluge javnog interesa i onih onih koji sluţe

interesima konzervativne partije i ĉlanovima konzervativne vlade.351

U novije vreme

sliĉni prigovori stavljaju se i Tony-u Bleru zbog njegovog "laburistiĉkog taĉerizma".

U nešto blaţem vidu kreću se razmišljanja Jesopa. On govori o kritici

racionaliteta kejnsijanske drţave blagostanja i taĉerovskoj hegemonistiĉkoj zamisli koja

je trebala da objedini drţavni projekt i akumulacionu strategiju.

Ne treba zaboraviti da je pored svih stateless teorija i nastojanja za deregulacijom,

drţava blagostanja imala jaka uporišta. Isto tako, stoji ĉinjenica da je i pored izuzetnih

napora i pomaka u transformisanju ekonomije i nekih tokova politiĉkih procesa, u praksi

malo uraĊeno na smanjenju mešanja drţave u društvene procese.

Najava i sprovoĊenje neoliberalne politike deregulacije praćeno je i sa dva

kljuĉna paradoksa. Prvo, uprkos svojih gromoglasnih neoliberalistiĉkih proklamaacija o

tzv. strategiji deregulacije koja je fiksirana i u Povelji graĊana donetoj 1991 i koja je

trebala da unese "revoluciju u javne sluţbe" tako što će ograniĉiti funkcije i radijus

dejstva drţave u svim sektorima, uloga drţave u upravljanju društvenim psolovima ostala

je i dalje velika. To se moţe videti iz prostog fakta što je udeo drţave odnosno budţeta u

GNP ostao i dalje na sliĉnoj visini ili uz uobiĉajene oscilacije kao i pre 1979 kad je

poĉela reforma drţaave a to znaĉi negde izmeĊu 40 i 46%. Poresko opterećenje u Velikoj

Britaniji je znatno veće nego naprimer u Nemaĉkoj, Francuskoj ili Belgiji. Ukupan

poreski prihod uĉestvuje u nacionalnom dohotku sa je 37,6% u 1998. Drugo, interesantno

je da je neoliberalna politika deregulacije odnosno ograniĉavanja funkcija i delokruga

dejstva drţave sprovoĊena i afirmisana u vreme najveće koncentracije vlasti u centru i u

vrhu politiĉke piramide koji je personalizovala premijerka Margaret Taĉer. Moglo bi se

reći da je naporedo sa deregulacijom tekao i proces premeštanja dela vlasti iz

institucionalnih centara u teško vidljive sklopove moći. Ovo razvlašćivanje institucija i

premeštanje centara odluĉivanja oteţava njihovu vidljivost a time i slabi mogućnost

kontrole i uopšte demokratskog funkcionissanja i demokratizacije vlasti.

Razlozi za to su brojni. Jedan od njih valja traţiti u protivreĉnom poimanju i

ponašanju velikog dela populacije. Dok, s jedne strane, brojni i širi krugovi populacije

351

J. Grey, Suicide of the Leviatan, Gardian, Nov.7, 1994.

396

govore o enormnim troškovima i intervencionizmu drţave, s druge strane, mnogi od njih

nisu spremni da se uklone one drţavne funkcije i aktivnosti koje idu u prilog njihovim

interesima i opredeljenjima. Pored toga, drţava blagostanja odnosno socijalna zaštita ili

socijalno blagostanje (social welfare) ima priliĉno dugu tradiciju u Velikoj Britaniji. Još

1908 britanska vlada je osnaţila jedan stari penzioni program, a 1911 donela je Zakon o

nacionalnom zdravstvenoom osiguranju. Njegova svrha je bila da pomogne

organizovanju medicinske zaštite siromašnog stanovništva. Ovaj trend se produţio u

vreme izmeĊu dva svetska rata kad su aktivnosti drţave poĉele da rastu i po obimu i

smerovima. Rat je još više tome doprinosio. Posle rata Klement Atli je preduzimao više

ekonomskih i socijalnih reformi koje su bile usmerene na uspostavljanje i jaĉanje drţave

blagostanja. U društvenim naukama postojao je veliki broj zastupnika drţave blagostanja.

Moglo bi se reći da drţava blagostanja i danas prijatno i pozitivno odzvanja u uţima

najvećeg broja Britanaca. Ne treba zaboraviti da je ona znatno doprinela širem

konsensusu, integrisanju radniĉke klase u sistem i stabilnosti društva.

Drţava je trošila ne male sume novca na stanbenu izgradnju, zdravstvenu brigu,

obrazovanje i staraĉke penzije. To je pretpostavljalo izvesnu redistribuciju bogatstva

odnosno presipanje iz dţepova bogatih u dţepove siromašnih, u izvesnoj meri, naravno.

Radikalni zaokret u ekonomiji i politici kojega se latila gospoĊa Taĉer produţio je

laburista Toni Bler. Britanska ekonomija je uvoĊenjem pomenutih promena imala

oscilirajući karakter. U krajnjem rezultatu, ekonomsko napredovanje Velike Britanije u

drugoj polovini dvadesetog veka bilo je sporije nego u mnogim drugim zapadnim

zemljama. Ne izgledaju sasvim uverljivi razlozi za to koje istiĉu Theen i Wilson. Neke

estetske crte Engleza da više paţnje poklanjaju travnjacima, drveću i drvoredima nego

njivama i pašnjacima sa farmama koje donose ekonomske koristi, treba ceniti i pohvaliti,

ali to ne moţe biti opravdanje za njihove tanje ekonomske rezultate od nekih drugih

zapadnih evropskih zemalja.

Interesantno je da upros izvesnim razlikama postoji znatna saglasnost oko

odrţavanja stabilnosti politiĉkog poretka. Istraţivanja javnog mnenja iz 1990 pokazuju da

svega 6% ţeli radikalne promene putem revolucionarne akcije, 62% ţeli socijalna

poboljšanja kroz postepene reforme, a 25% smatra da postojeće institucije treba braniti

od bilo kakvih velikih promena.

397

Konzervativci su se oštro suprotstavljali koncepciji i praksi drţave blagostanja. U

novije vreme, kako je već istaknuto, uoĉavaju se neke promene konzervativaca u sferi

socijalne politike. Nije sasvim jasno koliko je to promena iz strategijskih idejnih, a koliko

iz trenutnih taktiĉkih razloga. Laburisti laviraju i, moglo bi se reći, da je, s jedne,

formalne strane, podrţavaju, a, s druge, realne strane, pdrivaju.

Što se tiĉe nacionalnog pitanja, Velika Britanija odnosno Ujedinjeno kraljevstvo

je vodilo mudru politiku. Britanski politiĉki upravljaĉi su se, izgleda, od ranih dana

rukovodili maksimom da se osetljivoj nacionaonoj problemitici drţe pravila: ne tumbaj.

Oni su britanski unitarizam shvatali i proponirali kao nešto što je samo posebi razumljivo.

Britanska dominacija velikim delom sveta bila je blagotvoran faktor u sreĊivanju i

regulisanju odnosa meĊu nacijama u samom Ujedinjenom kraljevstvu. Bilo je, naravno,

ĉarki i oštrih sukoba oko prestola ili oko nekih drugih stvari, ali to je za britanski

vestminsterski establišment bilo upravljivo.

Zaoštravanje odnosa izmeĊu drţave i nacije poĉinje tek u novije vreme. Na

unutrašnjem planu, regionalna pitanja postaju i nacionalna, a na spoljno-unutrašnjem

planu najezda imigranata postaje novi politiĉko-nacionalni problem.

Kad je reĉ o odnosu izmeĊu ĉetiri tradicionale pokrajine, ĉini se da fakat

dosadašnje regionalizacije i vestminsterske unitarne suprematije klizi ka nekoj vrsti blage

federalizacije ili polu-federalizacije. Pre par godina Škotska, Vels i nešto ranije Severna

Irska dobili su svoje parlamente.

Ova ĉinjenica će verovatno dovesti i do politiĉko-partijskog pregrupisavanja kao i do

novih aspiracija pomenutih pokrajina. Ovo ne moţe ostati bez većeg odjeka na

organizaciju pa i snagu drţave.

Poseban problem predstavlja Severna Irska s obzirom da već preko trideset

godina postoje oštri sukobi izmeĊu katolika i protestanata. No, razmere toga konflikta

nisu tako velike s obzirom na okolnosti da je Severna Irska prirodnim putem izolovana i

odvojena od ostale Britanije i ĉinjenice da svega 2,6% ukupne populacije ţivi u tom delu

Ujedinjenog kraljevstva. No, i pored toga ostaje ĉinjenica da ni tako iskusan i stari

politiĉki demokratski poredak nije uspeo da na zadovoljavajući naĉin reši pitanje Severne

Irske.

Kad je reĉ o problemu imigracije, Britanija je i pored sve restrikcione politike,

398

donekle zateĉena. Imigrantska populacija je narasla na preko 5% ukupnog stanovništva i

već mnogi od

imigranata postali su druga ili treća generacija stanovnika i graĊana. Znatne višestruke

razlike izmeĊu imigranata i nativnih Britanaca dovode do ne retkih tenzija i konflikata.

Tome se dodaje i problem stanovanja, zaposlenja, zdravstvene zaštite i školovanja

imigrantske manjine. Vlada nastoji da promoviše miroljubivu i tolerantnu meĊu

nacionalnu politiku, ali praksa nije uvek u skladu s tim zahtevima.

3. Politika i pravo Ljudska prava

Velika Britanija nema ustavnog okvira niti neke posebne povelje koja bi

ragulisala kompleks prava. Britanski Bil o pravima iz 1689 odnosi se više na prava

parlamenta u odnosu na monarha nego na individualna prava i slobode. Ali, otsustvo

pomenutih dokumenata sve do skorijeg vremena nije omelo uspostavljanje odreĊenih

regula i institucija koja fiksiraju prava i slobode graĊana i njihovu zaštitu. Promotivne i

zaštitne mehanizme prava i sloboda treba traţiti u parlamentu i sudskoj branši vlasti kao i

u okviru šireg sklopa faktora, pre svega u mas medijima. U novije vreme, insuficijencija

domaće normativno-pravne regulative nadoknaĊuje se u izvesnoj meri postojanjem

odgovarajućih meĊunarodnih akata posebno Evropskom deklaracijom o ljudskim

pravima. Pomenuta Deklaracija je konkretna i nabraja dugi spisak prava odnosno sloboda

kao i pravo individua da se obraća Evropskom sudu za ljudska prava. Odluke Evropskog

suda obavezuju britanske sudove.

U Britaniji su duţe vreme postojale nedoumice i debate oko efekata eventualnog

ustavnog dokumenta o osnovnim ljudskim i politiĉkim pravima. Branioci istiĉu da bi Bil

o pravima dobro došao zbog toga što bi u situaciji širenja dţavnih delatnosti stajao u

odbrani sloboda i prava individua u sluĉaju njihovog ugroţavanja od drţave. Tim aktom

bi se utvrdila nepovrediva prava i slobode graĊana. Protivnici Bila o pravima su isticali

nemogućnost uspostavljanja razliĉitih prioriteta sloboda i prava koje bi trebalo zaštititi.

Uspostavljanje prioriteta bi moglo da bude razlog novih podela i sukoba. Pored toga,

postojanje Bila o pravima bi narušavalo apsolutnu suverenost parlamenta. U stvari, ovde

se odbacuje ameriĉki princip judicial review po kome sudovi mogu poništiti zakone koji

nisu saglasni sa ustavom.

399

I u engleskom sluĉaju, kao i u mnogim drugim, parlament moţe suspendovati

ljudska prava u vreme vanrednog stanja. Tako je zakon iz 1973 dozvoljavao preventivno

hapšenje bez suĊenja individua osumnjiĉenih za teroristiĉke akte; a novinarima je

zabranjeno da emituju intervjue sa teroristima po zakonu od 1988. Prostor za debate oko

mnogih pitanja je sada znatno suţen, jer je 1997 laburistiĉka vlada obznanila plan o

inkorporiranju Evropske konvencije o ljudskim pravima u britansko pravo. Zakon o

ljudskim pravima 1998 inkorporira u britansko pravo tu povelju, u ĉijoj je izradi inaĉe

aktivno participirala Britanija i po kojoj britanski graĊani dobijaju pravo da se obraćaju

Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Konvencija, naravno, ima pravne efekte i na domaćem tlu. Po zakonu, sudovi u

svojoj interpretaciji britanskog prava moraju uzeti u obzir prava prema Konvenciji i

koliko je moguće interpretirati ga na naĉin koji ga dovodi u sklad ili usaglašava sa

zahtevima Konvencije. Ako se to pokaţe nemogućim, moţe se doneti deklaracija o

inkompatibilnosti. 352

Kasnije zavisi od parlamenta (ili vlade) da li će uvoditi dodatne

mere radi usaglašavanja engleskog prava sa Konvencijom.

U Zakonu o ljudskim pravima je fiksirana procedura "brzog-koloseka" ("fast-

track).353

Teško je reći kakve će efekte taj zakon imati. U izvesnom, širem smislu, on

doprinosi proširivanju sudske vlasti i prema tome restrikciji egzekutive i parlamentarnih

nadleţnosti. Iako su po svojim fomulacijama predominantno proceduralna, prava

Konvencije su bliska afirmaciji supstantivnih vrednosti koje mogu nadahnuti javnu

politiku više nego bilo koji od principa koji su izraţni u proceduralnom rezonovanju

common law-a.

Ali, valja imati u vidu da problem zaštite ljudskih prava nije ni malo jednostavan.

Konvencija ne sadrţi eksplicitnu klauzulu o tretmanu jednakosti. Taĉno je da Ĉlan 14

zabranjuje diskriminaciju u uţivanju prava iz Konvencije, ali to nije isto kao i stav o

pravu jednake zaštite. Fakat da su prava Konvencije formulisana opreznom i

kvalifikovanom terminologijom sa jakim naglaskom na njihovoj "negativnoj slobodi",

sugerira da je teško da se ona koriste za unapreĊenje zahteva za "supstantivnu jednakost"

352

Vidi :Human Rights Act, 1998, 4(4). 353

Vidi: N. Johnson, Taking Stock of Constitutional Reform, Government and

Oppostition, No. 3, 2001.

400

poput onih koji su sadrţani u pravu rada ili stambenom pravu. Pored toga, korišćenje

povelje o pravima zavisi velikim delom od pronicljivosti, stalnosti i upornosti onih koji

favorizuju i promiĉu zahteve za njih. U tome je legalna profesija u Britaniji agresivnija

nego u Evropi.

4. Politiĉka elita

Svaki politiĉki sistem, pa tako i Ujedinjeno kraljevstvo, ima svoju politiku elitu.

Politiĉke elita mogu biti razliĉito konstituisane i orijentisane, više ili manje odgovorne

odnosno neodgovorne, demokratske ili autokratske, ali se uvek radi o odreĊenoj uţoj ili

široj grupi, personilazovanoj u jednoj liĉnosti odnosno maloj grupi, ili disperziranoj u šire

pluralizovanoj strukturi politiĉke vlasti.

Elitna struktura u politiĉkom sistemu je u novije vreme nešto sloţenija nego ranije. Ona

realno obuhvata i neke krugove koji su stacionirani u drugim van-politiĉkim

upravljaĉkim podsistemima društva, posebno u ekonomiji, i ĉesto otud deluju odnosno

utiĉu na politiĉke tokove u mnogo većoj meri nego mnogi poslenici iz uţih krugova

politike. Drugim reĉima, ĉelnici vanpolitiĉkih struktura, bilo da je reĉ o ekonomskim ili

kulturnim ili drugim tehnokratskim oblastima, poseduju znatnu koliĉinu ne samo uţe

sektorske, već i politiĉke moći, i predstavljaju u funkcionalnom smislu deo elite.

Moglo bi se reći da ovi van-politiĉki krugovi upravljaĉke elite imaju privilegovan

i udobniji poloţaj od politiĉke elite u uţem smislu. Oni imaju dvostruki uticaj. S jedne

strane, imaju politiĉku moć, a s druge strane, imaju i onu moć koja ĉesto dobija civilnu i

liberalnu auru i karakter, jer ne potiĉe iz uţe strukture politiĉke vlasti. Ona nema

politiĉke odgovornosti i kad deluje protiv interesa šire zajednice i nije prinuĊena da svoj

status i moć potvrĊuje na izborima.

Imajući to u vidu, moglo bi se govoriti o ĉetiri kruga elitne strukture. To su:

nosioci politiĉke odnosno drţavne vlasti u uţem smislu; drţavna administracija; vojna

elita i vrhovi moćnih interesnih grupa posebno onih u ekonomskim i medijskim

strukturama.

Politiĉka elita u uţem smislu je unutar sebe pluralizovana i kompetitivna. Uz to

ona je heterogena i njeni poslenici dolaze iz razliĉitih struktura društva. Pri tome, nema

podudarnosti odnosno savršene proporcije izmeĊu socijalne strukture ili stratifikacije i

401

politiĉke elite. Ono što nam sapštavaju neki noviji autori nije velika novost u odnosu na

ono što su uoĉili i isticali neki raniji autori. A to je fakat da izabranu politiĉku elitu ĉine

najvećim delom bogati muškarci iz više srednje klase sa visokim obrazovanjem.354

Vertikalna mobilnost ne odudara mnogo od one u nekim drugim zemaljama. Po nekom

nepisanom pravilu deca pripadnika prethodne politiĉke elite najĉešće postaju lideri u

sledećim elitnim strukturama. U prilog ove konstatacije navodi se i primer da od 20

premijera dvadesetog veka šest su imali oĉeve koji su bili ĉlanovi parlamenta, a sedam su

imali sinove koji su postali poslanici.

Primetna je i velika nesrazmera u poslaniĉkoj zastupljenosti ţena. Iako imaju 52%

od ukupne populacije, ţene su krajem dvadesetog veka zatupljene u parlamentu sa svega

18,5% poslaniĉkog sastava. Još u manjoj proporciji su zastupljene u vladi. Imaju li se u

vidu napori laburista da poboljšaju polnu strukturu odreĊenih nosilaca vlasti, moţe se

oĉekivati u narednom periodu veća zastupljenost ţena u njima. Kao konkretan naĉin

realizacije ove teţnje najĉešće se istiĉe uvoĊenje odreĊene kvote ţenske zastupljenosti u

odreĊene upravljaĉke strukture.

Što se tiĉe, profesionalne i obrazovne strukture, u politiĉkoj eliti preovlaĊuju

visoko obrazovani profesinalci i ljudi iz biznisa i pravniĉke profesije. Izvori regrutovanja

elite se donekle razlikuju u Laburistiĉkoj i Konzervativnoj partiji. U Laburistiĉkoj partiji

noseće delove partije ĉine poslenici iz obrazovne profesije, radnici plavih okovratnika ili

sindikalni funkcioneri i pripadnici belih okovratnika. Konzervativna partija je okrenuta

prema izvršnim ĉelnicima biznis krugova, pravnicima i poljoprivrednicima (iako u

Velikoj Britaniji ima veoma mali procenat poljoprivredne populacije).

Većina poslaniĉkog sastava ima visoko obrazovanje. Veliki broj ĉlanova

Konzervativne partije, a mnogo manji broj pripadnika Laburistiĉke partije, pohaĊali su

elitne privatne škole i fakultete.

Vaţna crta britanske politiĉke regrutacije i mobilnosti je postupnost. Politiĉka

karijera se poĉinje u baziĉnim strukturama odnosno onamo gde ĉovek ţivi, posebno u

lokalnoj sredini. Tek kad politiĉki aspiranti steknu odreĊeno politiĉko iskustvo, otvaraju

se vrata za ulaz u parlament. Parlament je glavna trajektorija za prodor prema izvršnim

politiĉkim funkcijama posebno prema kabinetu. Ovo je sasvim razliĉito od logike

354

R. H. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit., p. 61.;

402

politiĉke regrutacije u SAD. U SAD je politiĉka regrutacija za znaĉajna politiĉka mesta,

pa i glavni izvršni aparat-vladu, priliĉno arbitrerna i zavisi od liĉnih veza i naklonosti.

Na kljuĉna politiĉka mesta mogu doći ljudi bez odgovarajućeg politiĉkog znanja i

iskustva. Uslov za izbor premijera u Velikoj Britaniji je parlamentarna praksa sa

najmanje 15-20 godina. To ukljuĉuje i odgovarajuće liderske pozicije u partiji.

U novije vreme primetne su dve tendencije. Prvo, na znaĉajna mesta u svim

elitnim strukturama, pa i u politiĉkoj strukturi, dolaze mlaĊi lideri sa izvesnom

privlaĉnošću i harizmom. O tome svedoĉi i garnitura lidera od John-a Major-a do Tony

Blair-a. Ali ni mladi lideri ne mogu biti i nisu poĉetnici- new camers. Pomenuti lideri su

imali po preko deset godina poslaniĉkog staţa pre nego su postali partijski lideri. Drugo,

primetan je viši stepen posvećenosti poslaniĉkoj karijeri i profesionalizaciji. Poslanici

danas posvećuju više energije i vremena poslaniĉkoj funkciji nego ranije.

Najsnaţnija kritika britanskih partija, a s tim i politike, upućena je na raĉun

njihove nereprezentativnosti ili nedovoljne reprezentativnosti. Britanska elita, kaţu ovi

kritiĉari, ne ĉuje i ne uvaţava ni glas a kamo li zahteve siromašnih, neobrazovanih i

manjinskih grupa. Ima li se u vidu i britansko i šire iskustvo, treba biti otvoren i oprezan

prema ovakvoj kritici. S jedne strane, ona istiĉe deo realnosti koji ne bi treba da bude

princip i praksa jednog humanog i demokratskog razvijenog društva. S druge strane,

iskustvo pokazuje da ravnomernija zastupljenost socijalne strukture u politiĉkoj strukturi

ĉesto nije donosila veći napredak u poboljšanju poloţaja marginalizovanih slojeva

odnosno grupa.

Britanska elita, bez obzira kojoj politiĉkoj i ideološkoj formaciji pripada jeste

pragmatska u politiĉkom poimanju i delovanju. Ovo i nije ĉudno ako se ima u vidu velika

pragmatizirajuća moć politike. U Velikoj Britanije je to moţda i više izraţeno s obzirom

na postojanja priliĉno visokog stepena konsensusa voćstava razliĉitih politiĉkih struktura.

Ova ĉinjenica je znatno smanjila ideološke suprotnosti, napetosti i sukobe. I veće

promene krajem sedamdesetih godina nisu odstupile od dalekoseţnije konsensualne

osnove. UvoĊenjem novih smerova razvoja politike i društva izmenjena je osnova ali ne i

supstanca vrednosti konsensusa. Britanci su bez veći lomova promenili neke osnovne

ideološke i politiĉke premise sistema na većinskoj podršci naroda. To, dakako, ne

pretpostavlja da neće biti razlika i sporova oko nekih postojećih i budućih promena i

403

tokova razvoja, ali je malo verovatno da će ti sporovi izazivati veće nevolje ili ometati

razvojne mogućnosti, posebno demokratsko funkcionisanje politike i društva.

I pored kolektivne odgovornosti britanske elite, posebno izvršne vlasti (kabineta),

moguće je zapaziti snaţan trend personalizacije vlasti. I glavni politiĉki forum i centar

politiĉke vlasti, oliĉen u vladi, unutar sebe je hijerarhizovan i voĊen od male grupe

poslenika sa nesumnjivo prvim i najmoćnijim poslenikom u licu premijera.

Personalizaciji vlasti doprinose ne samo liĉnosti ţeljne vlasti već i najšira publika koja

traţi i ne retko "pada" na harizmu i šarm odreĊenih politiĉkih kandidata.

Kad je reĉ o birokratiji, ona ĉini znaĉajan deo politiĉke strukture. Ma koliko

tokovi globalizacije, marketizacije i deregulacije išli u pravcu smanjenja drţavnog

intervencionizma, a to znaĉi i drţavne birokratije, razmere birokratije nisu znatnije

smanjene. Pored toga u Britaniji postoji relativno skroman bolje reći mali krug politiĉkih

izabranika koji kontrolišu administrativni aparat odnosno birokratiju. U tome je britanska

situacija znatno razliĉita od ameriĉke. Predsedniĉki sistem u Americi je modelirao i

funkciju kontrole administracije. Ona ima zamašan štab kontrolora koji briţno prate da li

se administracija drţi smernica Predsednika. Za razliku od toga, u pojedinom mistarstvu

Velike Britanije postoji svega tri-ĉetiri politiĉka izborna funkcionera (ministar i par

parlamentarnih sekretara) koji su po prirodi stvari poslanici. Ostale upravljaĉko-

administrativne funkcije, od stalnog sekretara, sekretarskih zamenika do ministrovog

liĉnog sekretara pokrivaju visoki administrativni sluţbenici od karijere.

Stari principi britanske birokratije su objektivnost i odgovornost. Britansku

birokratiju i danas bije glas da je odgovorna, kompetentna i lojalna politiĉkoj eliti. Ove

osobine birokratije ostaju iako se njen sastav regrutuje preteţno iz bolje stojećih slojeva.

Iako je mnogo toga taĉno, ipak se od birokratije, koju ĉine ljudi od krvi i od mesa koji

imaju i neke svoje preference, ne moţe oĉekivati da bude sasvim objektivna u svemu.

Zato je ona, katkad, predmet oštre kritike od strane odreĊene politiĉke odnosno

poslaniĉke grupe. Dugi boravak na administrativnim mestima ĉini dobar deo birokratije

konzervativnom i nevoljnom za inovacije. Uz to, stacionarna priroda birokratije dovodi

vremenom do konstituisanja njenog sopstvenog interesa i pogleda ne samo kao

administrativne već i kao politiĉke i ideološke formacije, koja se ne uklapa u namere i

htenja vladajućih partijskih elita. To moţe da dovodi do odreĊenih sporova koji angaţuju

404

ne mali deo politiĉke energije. Tako je poznato opiranje birokratije Taĉerkinoj nameri da

smanji obim birokratije. Birokratija se suprotstavlja i Blerovoj praksi i maniru da na

razne znaĉajne savetniĉke funkcije dovodi ljude van administrativne strukture.

Britanska vojna elita ne uţiva ni politiĉki ugled ni politiĉku moć koje uţiva vojni

establišment u nekim drugim zemljama. Zapaţene politiĉke aktivnosti armije nisu

primetne od zavoĊenja Kromvleove vojne autoritarne vladavine putem vojne pobune. Ta

kratka istorijska sekvenca od nešto više od jedne decenije ostavila je vidan trag na

politiĉko raspoloţenje i kulturu graĊana. To je sasvim sigurno doprinelo stvaranju jakog

osećanja antimilitarizma i nepoverenja prema politiĉkim aspiracijama vojne elite.

Britanski sistem se obezbeĊuje od eventualne vojne dominacije tako što se politika i

aktivnosti vojske nalaze pod striktnom kontrolom vlade. Armijski lobi u Velikoj Britaniji

je znatno slabiji od sliĉnog lobija u SAD. Razlog tome je u ĉinjenici da interesne grupe

nemaju veliku moć u parlamentu, u znaĉajnijim politiĉkim podruĉjima, jer kljuĉeve

odreĊenih osnovnih pravaca politike drţe u svojim rukama partije. Ovaj partijski filter ne

postoji u takvom vidu u politiĉkom sistemu SAD. Stoga u Britaniji vojna pitanja nisu u

prioritetima najmoćnijih interesnih grupa.

Drţanje vojske u odreĊenim granicama politike i prava je rezultat i objektivnih

okolnosti i u skladu s njima ograniĉavanja politiĉkih i vojnih pretenzija nekadašnje

najjaĉe svetske imperije. Jedna od kljuĉnih poluga ograniĉavanja armijskih aspiracija je

parlamentarna kontrola. Uz to, duga praksa nemešanja armije u politiĉke poslove postala

je znaĉajan deo demokratske kulture.


Pod organizacijom politiĉke vlasti ovde će se razumeti i tretirati vertikalna i

horizontalna

organizacija vlasti.


Vertikalna organizacija vlasti obuhvata unitarno ureĊenje i lokalnu zajednicu

odnosno lokalnu upravu (samoupravu).

A. Unitarno ureĊenje

405

Ujedinjeno Kraljevstvo je unija koju ĉine Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska.

Engleska je ujedinjena pod saksonskim kraljem u devetom veku; Vels postaje deo

kraljevstva osvajanjem krajem 14 veka; Engleska i Škotska kruna se ujedinjuju 1603 kad

škotski kralj James I postaje prvi Stjuartski kralj Engleske da bi se kasnije i parlamenti

ujedinili Ugovorom o savezu 1707. Odnosi izmeĊu Engleske i Irske odnosno Severne

Irske su posebna priĉa. Engleska armija je poĉela da osvaja Irsku još u 12 veku, a

osvojila ju je 1603 da bi je posle mnogih nemira (ustanci 1715 i 1745) i formalno

pripojila Velikoj Britaniji i oformila Ujedinjeno kraljevstvo 1800. Aktom o savezu 1801.

godine Velika Britanija i Irska se ujedinjuju. Posle oštrih i dugih borbi, Zakonom o irskoj

vladi (Government of Ireland Act) 1920. godine predviĊaju se dve posebne vlade za

Irsku: jedna za šest protestantskih podruĉja u Alsteru (Severnoj Irskoj) i druga za ostatak

ostrva. Uz vlade bi, naravno, postojali i parlamenti i sudstvo. No, one su još uvek ostale u

Ujedinjenom Kraljevstvu. Tek 1922. godine 26 podruĉja Juţne Irske se odvajaju i

stvaraju potpuno nezavisnu drţavu van Ujedinjenog Kraljevstva.

Od tada sve do 1999. samo jedan od tri vanengleska dela Ujedinjenog

Kraljevstva, naime, Severna Irska, ima svoj Parlament. U sluĉaju Škotske i Velsa, gde

takvih parlamenata nije bilo, uprava nad njima bila je poverena sekretaru za Škotsku i

sekretaru za Vels, koji su ĉlanovi Kabineta Ujedinjenog Kraljevstva. Dolaskom laburista

na vlast, posle osamnaestogodišnje vladavine konzervativaca, maja 1997. institucionalna

mapa Ujedinjenog kraljevstva se menja. Status Severne Irske je promenjen, a po zakonu

koji je donela nova laburistiĉka vlast data je mogućnost formiranja parlamenata u

Škotskoj i Velsu. Parlament u Škotskoj i Skupština u Velsu izabrani su maja 1999 posle

referenduma odrţanih 1998.

Severna Irska je već više od ĉetvrt veka nemirno podruĉje Ujedinjenog

kraljevstva. U oštrom sukobu nalaze se protestanti i katolici organizovani u posebne

poltiĉke organizacije-partije: Alsterski unionisti i Demokratski unionisti na strani prvih, a

Šin Fein kao politiĉka organizacija koja egzistira zajedno sa IRA kao vojnom

organizacijom na strani katolika. Sukobi se ĉesto obnavljaju prilikom godišnjica bitke na

Bojnu izmeĊu katoliĉkog kralja Dţemsa Drugog i protestantskog princa Viljema

Oranskog od pre više od 300 godina. Na dan 12 jul 1690 protestantski kralj Vilijam II

porazio je katoliĉkog kralja Dţemsa II u bici kod Bojna. I kad se verovalo da je naĊeno

406

rešenje da bi u dvadeset prvom veku oruţje trebalo da ućuti, ponovo su buknuli nemiri.

OdreĊeni sistem devolucije odnosno home rule, koji je delovao u Severnoj Irskoj od

1922, suspendovan je 1972 i britanska vlada je preuzela direktnu odgovornost i

upravljanje tom provincijom. Posle je bilo pokušaja da se obnovi odreĊeni vid devolucije

i u tom smislu valja tumaĉiti i sporazum Dobrog Petka ( Good Friday agreement

potpisan u Belfastu 1998). Iste godine donet je Zakon o Severnoj Irskoj. Interna

bezbednost i policija su ostali u rukama centralne vlade. Izborni sistem u ovoj provinciji

je proporcionalni a vlada koaliciona. Vlada se bira prema d'Hondtovom sistemu da bi se

obezbedilo da sve partije dobiju egzaktno udeo mesta koji je proporcionalan broju

mesta koje imaju u parlamentu.

U novije vreme, ukljuĉivanjem Irske i ameriĉkih posrednika, voĊeni su teški i

katkad neprijatni pregovori oko ureĊenja severno-irskog pitanja. Mnogi su verovali da će

izvesnim ustupcima i koncilijantnošću britanske vlade doći do odgovarajućeg rešenja.

MeĊutim, proces pregovaranja je išao teţe nego što su nmogi verovali i oĉekivali.

Pregovori su bili opterećeni velikim uslovljavanjem, rezervama i što je najgore, i kad su

bili postignuti, nisu se poštovali. Premijer Severne Irske Dejvid Trimbl podneo je ostavku

(1 jul 2001). On je već poĉetkom maja najavio da će ako do 1 jula ne poĉne razoruţanje

Irske teroristiĉke organizacije IRA podneti ostavku na mesto premijera. Inaĉe Trimble

pripada grupi umerenih protestanata. Posle niza pregovora, dogovora i obećanja pa i

delimiĉnih uspeha, napetosti i konflikti suprotstavljenih strana nisu prestali a još manje

rešeni.

Kad je reĉ o Škotskoj, zahteve za većom autonomijom odnosno devolucijom valja

traţiti u daljoj i bliţoj prošlosti Velike Britanije odnosno Škotske. Ako ostavimo po strani

raniju istoriju, dobar deo razloga za promene u statusu Škotske, po mišljenju nekih

analitiĉara, treba videti u evoluciji teritorijalne strategije Laburistiĉke partije koja je bila

u opoziciji izmeĊu 1979 i 1997. Treba moţda samo pomenuti da su zahtevi za nezavisnu

laburistiĉku reprezentaciju u Škotskoj isticani u izbornim kampanjama poslaniĉkih

kandidata još krajem devetnaestog veka ( u platformi Keir Hardie u dopunskim izborima

u Mid-Lanark 1888), ali da su oni, kao i kasnije ideje o škotskoj home rule bili

407

marginalizovani u laburistiĉkom razmišljanju u dvadesetom veku.355

Samouprava (home

rule) je shvatana, kaţu nam Keating i Bleiman, kao nešto što je u suprotnosti sa drugim

poltiĉkim smerovima posebno prema ekonomskoj jednakosti i centralizovanom

upravljanju ekonomijom.356

"Nijedan teoretiĉar, primećuje Brown, nije pokušaao da na

dovoljno produbljen naĉin pomiri konfliktne aspiracije za samoupravu (home rule) i

britanski socijalistiĉki razvoj (socialist advance). Posebno, niko nije bio sposoban da

pokaţe kako bi preuzimanje vlasti u Britaniji i legislativna reglementacija (legislating),

naprimer, mogli da budu kombinovani sa politikom devolucije za Škotsku".357

Posle pedesetih godina ĉak i neka pisana obećanja i tragovi za škotsku

samoupravu bili su odbaĉeni. Laburistiĉka doktrina i politika su smatraali da se

ostvarivanje njihovih ciljeva moţe obezbediti jedino putem unitarne drţave odnosno

putem, kako Rokkan i Urwin kaţu, drţave "koja je graĊena oko ĉvrstog politiĉkog centra

koji uţiva ekonomsku dominaciju i koji sledi manje ili više doslednu politiku ekonomske

standardizacije. Sva podruĉja drţave su tretirana na sliĉan naĉin i sve institucije su

direktno pod kontrolom centra".358

Ovakvu centralistiĉku unitarnu orijentaciju prihvatala

je i Škotska laburistiĉka partija. Tako je naprimer i na konferenciji Škotske laburistiĉke

partije 1958 usvojen stav da se škotski problemi mogu najbolje rešavati u okviru

socijalistiĉkog planiranja celog Ujedinjenog kraljevstva. To je trajalo sve do 1960tih i

1970tih godina kad je uspon Škotske Nacionalne partije praktiĉno naterao Laburistiĉku

partiju da promeni nešto u poimanju nacionalne politike. Kao odgovor na ovaj izazov,

sredinom 1970tih nastaju radikalne promene laburistiĉke politike. Štaviše, avgusta 1974

zakazana je i specijalna konferencija laburista u Glazgovu na kojoj su predstavnici

sindikata, ohrabreni partijskim vrhom iz Londona, progurali neku vrstu rezolucije za

devoluciju. Ovim ĉinom laburisti su doveli i sebe i poredak, dobrim delom, u

paradoksalnu situaciju. S jedne strane, vladajuća Laburistiĉka partija je poĉela da se

355

J. Mitchell, The Evolution of Devolution: Labour's Home Rule Strategy in Opposition,

Government and Opposition, No 4, 1998. p. 479. 356

M. Keating-D. Bleimaan, Labour and Scottish Nationalism, London, Macmillan, 1979 357

G. Brown, The Laabour Party and Political Change in Scottland, 1918-1929: The

Politics of Five Elections, Edinburrgh University PhD, unpublished, 1981. Prema J.

Mitchell, The Evolution..., Op.cit. 358

S.Rokkaan-D. Urwin, The Politics of Teritorial Identity: Studies in European

Regionalism, London, Sage, p.11.

408

federalizuje, a moţda i konfederalizuje, u okviru jedne unitarne drţavne paradigme.

Ĉudno je da upravo od partija, koje su zamišljene kao glavna integrativna snaga jednog

globalnog politiĉkog poretka i drţave, zapoĉne proces devolucije odnosno moguće

federalizacije Velike Britanije. Kad je već jednom krenuo, ovaj proces je bilo teško

zaustaviti. Škotska laburistiĉka partija, koja je najjaĉa partija u Škotskoj postala je

radikalnija od izvesnih devolucionista u Londonu.

Interesantno je i pouĉno da je jedan deo ovog inaĉe kljuĉnog i suptilnog drţavnog

kompleksa ĉak i u tako staroj i zreloj imperijalnoj drţavi kakva je Velika Britanija postao

predmet partijskih igri i nadmetanja. Tri momenta su u svemu tome posebno nazoĉna.

Prvo, teţnja novog i mladog laburistiĉkog rukovodstva da pokaţe svoju inovativnost ili

distancu u odnosu na ranije staro rukovodstvo. Drugo, nacionalna i dobrim delom

devolucionistiĉka politika postaje deo laburistiĉke politiĉke i izborne strategije vis a vis

Konzervativne partije koja je stameno stajala na unitarnoj opciji. Laburisti su ţeleli da se

distanciraju od Konzervativaca i da istovremeno iziĊu u susret pa i predvode izvesne

zahteve za devoluciju. Treće, zauzimanje pozicije je ne retko zavislo i od liĉnog

nameštenja i interesa pojedinih politiĉara.

No, takve promene i uopšte takav tok promena nije mogao ostati bez mnogih

teških pitanja. Jedno od takvih pitanja, koja su inaĉe laburistiĉki lideri u Škotskoj

ignorisali, postavio je i Dennis Canavan: "Šta mi nameravamo da uĉinimo ako dobijemo

većinu mesta u Škotskoj a izgubimo većinu mesta u Donjem domu?... Suverenost u tom

sluĉaju je konaĉno smeštena u narodu Škotske". Krajem 1986 pravo graĊanstva u

Škotskoj dobija i novi termin odnosno sintagma "Scneario sudnjeg dana" ("the

Doomsday Scenario") da oznaĉi ovu donekle hermafroditnu situaciju. Kanavan je ĉak

isticao da bi partija trebala da rasturi (disrupt) Westminster ukoliko on odbije da

odgovori na demokratska prava Škota za parlament. Drugi eminentni škotski politiĉar

Robin Kuk je menjao pozicije o ovom pitanju. Poziciju protivnika devolucije ovaj

politiĉar, koji će biti upamćen više po svom smeţuranom izgledu i po svom vatrenom

zalaganju i doprinosu u bombardovanju Jugoslavije 1999 (u svojstvu ministra spoljnih

poslova Ujedinjenog kraljevstva), nego po svojoj razloţnosti, je tokom sedamdesetih

argumentovao tvrdnjom da je devolucija bila "kompromis s nacionalzmom", da bi nešto

kasnije bio vatreni pristalica devolucije pod izgovorom da je devolucija postala sredstvo

409

zaštite Škotske od "taĉerizma". No, iako je pokrenula proces promena, Laburistiĉka

partija je pokazala i dosta suzdrţanosti, opreza pa i sumnji u ishod onoga što je

pokrenuto. Sve to utoliko više što je bilo veoma aktivnih protivnika devolucije. Malo je

ko sumnjao da će Škotska uskoro dobiti svoj parlament, a s tim i svoju mnogo

samostalniju Laburistiĉku partiju. To je nagoveštavao i odrţani referendum u Škotskoj

na kome su graĊani potvrdno odgovorili na pitanja: da li ţele da imaju parlament i da li

on treba da ima poresku vlast. Treba dodati da su sliĉni referendumi već odrţavani u

Škotskoj 1975 i graĊani su dali negativan odgovor. Pozitivnom odgovoru graĊana na

referendumu 1998 znatno je doprinela kampanja novih laburista za pozitivan odgovor.

U Velsu je takoĊe na referendumu 1998 dat pozitivan odgovor na pitanje: da li

ţele skupštinu ( nije bilo pitanja o poreskoj vlasti). I u Velsu je , kao i u Škotskoj, na

prethodnom referendumu o sliĉnom pitanju odrţanom 1975 dat negativan odgovor.

Tako je Ujedinjeno kraljevstvo doĉekalo novi milenijum i vek sa već

konstituisanom i funkcionirajućom zakonodavnom i izvršnom vlašću i u tri pokrajine

koje obuhvataju nešto oko 15% populacije. Ne treba zaboraviti da snaţan podsticaj većoj

regionalizaciji potiĉe od nacionalnih razlika koje su našle svoj trenutak i mah upravo u

ovo vreme širokog planetarnog procesa etnifikacije politike. Neke od tih razlika našle su

izraza i u pravu i u politiĉkim institucijama. Škotski i alsterski pravni sistemi su suštinski

razliĉiti od engleskog i velškog. Mnogi zakoni su doneti u Vestminsteru sa posebnim

aktima za Englesku u Vels, za Škotsku i za Severnu Irsku. Pored toga, zakoni, jezik i

religija su razliĉiti u pomenute ĉetiri provincije. Na škotsko pravo imali su uticaj

francusko, rimsko pravo i, naravno, common law; velški jezik, kao sekundarni jezik

praktikuju neki velšani, mada je njihov procenat mali (svega je 20% stanovnika u Velsu

koji znaju velški, a 1% govori samo velški jezik). Mali procenat stanovništva u Škotskoj i

Severnoj Irskoj (1%) govori galski. I religije su u Ujedinjenom kraljevstvu razliĉite:

Anglikanska crkva u Engleskoj, prezbiterijanska škotska crkva. Razliĉite religije u

Severnoj Irskoj i Velsu bile su razlog da u njima crkve nisdu ustanovljene. Oštre razlike i

sukobi protestanata i katolika stvaraju velike nevolje ne samo Severnoj Irskoj već i u

celom Ujedinjenom kraljevstvu.

Ĉinjenica je da je jedan vid-nivo federalizacije ili semi-federalizacije kroz

uvoĊenje parlamenata i odreĊenog stepena provincijske nadleţnosti neoĉekivano brzo

410

proizveo odreĊene promene raspoloţenja. Naime, neka istraţivanja (agencije Mori) iz

1999 pokazuju da veliki broj Britanaca ( naroĉito u Škotskoj i Velsu) gubi osećaj

pripadnosti Velikoj Britaniji i opredeljuje se za svoje nacionalno poreklo. U Škotskoj se

72% graĊana iskljuĉivo izjasnilo kao ŠkotlanĊani a u Velsu 81% graĊana kao Velšani. U

Engleskoj se velika većina od 48 miliona stanovnika još uvek izjašnjava prvo kao

Britanci a tek zatim kao Englezi. Nije mali broj onih koji misle da bi nedovoljno

promišljena politika laburista mogla da vodi dubljoj federalizaciji pa i raspadu

Ujedinjenog kraljevstva.

No, u svemu tome valja imati u vidu i drugu stranu. Naime, centralna vlast, i

pored svojih priliĉno radikalnih devolucionih predloga i porekla ( mnogi ĉlanovi

laburistiĉkog rukovodstva i vlade su Škoti) nije voljna da se sasvim decentrira ili vlast

sasvim prepusti pomenutim sastavnicama Ujedinjenog kraljevstva. Iako suţenog kruga

funkcija i odgovornosti, centralna vlada je zadrţala kontrolu finansijskih izvora i razvoj

aranţmana za politiĉke i admninistrativne konsultacije i tako zadrţala neka sredstva

kontrole nad centrifugalnim snagama koje su inherentne devoluciji.359

Sve u svemu, tokove razvoja u vertikaalnoj dimenziji organizacije vlasti u

Ujedinjenom kraljevstvu teško je prognozirati. Katapultiranje novog, poletnog i

mlaĊanog laburistiĉkog rukovodstva, ţeljnog inovativnosti i slave, ali bez dovoljno

drţavniĉkog ikustva i pokrića, koji uvek raĉunaju sa umerenošću i zadrškom, garantuje

više politiĉki dinamizam nego adekvatno ureĊivanje i upravljanje drţavom u ovom

izuzetno sloţenom politiĉkom vremenu. Nama se ĉini da ono što je rekao već citirani

Brown vaţi i danas. Ako se tome doda i zahtev da se suverenitet Britanije prinese na oltar

Ujedinjene odnosno jedinstvene Evrope, onda se ĉini da je Ujedinjeno kraljevstvo

rastegnuto do stepena na kome više nije izvesno da li je moguća bilo kakva kontrakcija i

upravljanje drţavom.

B. Lokalna uprava

Engleska spada u red zemalja sa razvijenijom ali komplikovanom lokalnom

upravom (local government). U okviru visoko centralizovanog britanskog sistema,

sistem lokalne uprave je razliĉito organizovan u provincijama. Centralna kontrola nad

359

Vidi: R. Hazell ed., The State and the Nations: The First Year of Devolution in the

United Kingdom, Imprint Academic, 2000;

411

lokalnom vlašću je obezbeĊena supervizijom vladinih ministara i putem alokacije

vladinih fondova za posebne namene. Nakon reforme od sedamdesetih godina proširene

su mogućnosti samostalnijeg delovanja lokalne uprave i izvršeno odgovarajuće

ukrupnjavanje lokalnih jedinica. Lokalna uprava se sastoji od dva bolje reći tri nivoa

jedinica: okruga (counties - ukupno 53, od kojih metropolskih 6, a nemetropolskih 47),

srezova (districts - metropolskih 36 i nemetropolska 333) i parohija (parishes -

tradicionalne srednjovekovne jedinice). Okviri za organizaciju i funkcionisanje lokalne

uprave dati su u zakonima ujedinjenog kraljevstva (Zakon o lokalnoj upravi 2000) i

zakonima odnosno aktima pojedinih provincija. Reforme lokalne uprave u novije vreme

nastojale su da u većoj meri profesinalizuju i uĉine lokalnu vlast prisnijom graĊanima. U

svim jedinicama biraju se lokalna veća na ĉijem ĉelu se nalazi mer (u gradovima) ili

predsednik veća (u drugim mestima).

Lokalna samouprava uţiva odreĊeni stepen autonomije i njen rad je velikim

delom regulisan aktima Parlamenta. Drugim reĉima, sadrţaj nadleţnosti i njegova

eventualna promena odreĊuje se odlukama britanskog parlamenta. Postoji i odgovarajuća

raspodela nadleţnosti izmeĊu pojedinih nivoa lokalne vlasti. Za aktivnu i razvijenu

lokalnu samoupravu postoje brojne sluţbe ĉiji se opseg moţe bar delimiĉno videti i iz

ĉinjenice da je u njoj zaposleno oko 1500 000 ljudi. Lokalni funkcioneri su preteţno

kompetetni javni radnici. MeĊu njima se izdvajaju šef administrativne sluţbe (Cheaf

Executive Officer), direktor finansija i nadzorni funkcioner (monitoring officer).

Oblici participacije u lokalnoj zajednici nisu na zavidnom nivou. Opadanje

interesovanja ĉak i za lokalne probleme je deo ograniĉenih mogućnosti graĊana da

uĉestvuju u donošenju kljuĉnih politiĉkih odluka. Mali izlazak na lokalne izbore ( u

Engleskoj 40%, u Škotskoj i Velsu 50% ) najbolje svedoĉi o tome. No, iako sa skromnim

obimom participacije, ova stara demokratija nije zaboravila mnoge druge faktore i izraze

demokratije od odreĊenih prava i sloboda do javnosti rada, koji se briţljivo ĉuvaju i jasno

oĉituju na nivou lokalnih zajednica.

2. Horizontalna organizacija vlasti IzmeĊu parlamentarno-kabinetske

vladavine i diktature kabineta

Osnovni princip horizontalne organizacije politiĉke vlasti je princip podele i

412

meĊusobne ravnoteţe odnosno kontrole vlasti. Ovaj princip je ĉvrsto usaĊen u temelje

britanskog društva još od Lokovog vremena i ĉini sastavni deo njegove demokratske

politiĉke kulture.

A. Poloţaj, struktura i funkcije parlamenta

Već je reĉeno da britanski sistem najĉešće slovi kao parlamentarna demokratija.

To pretpostavlja suverenost Parlamenta ili ideju da je sedište vrhovne vlasti u

Parlamentu. Vrhovništvo parlamenta, poput engleskog primera, ĉesto se tretira kao

civilizacijska tekovina koja se preporuĉuje svakom iole razvijenijem i demokratskijem

politiĉkom sistemu. U uslovima nepostojanja pisanog ustava koji bi imao status višeg

prava na osnovu koga bi sudovi mogli ispitivati ili proveravati ustavnost redovnih

zakona, parlamentu ostaje suverena vlast u tumaĉenju i reviziji ustava. Ĉuveno pravno

ime, A.V. Dajsi je formulisao parlamentarnu suverenost na sledeći naĉin: parlamentarni

suverenitet "ne znaĉi ni manje ni više od ovoga: parlament, naime, po engleskom ustavu

ima pravo da donese ili poništi bilo koji zakon, a pored toga, nijednom pojedincu ili

organu nije engleskim zakonima dato pravo nepriznavanja ili neprimenjivanja zakona

koje donosi parlament". 360

Ovakvu poziciju parlamenta u novije vreme teško moţe oĉuvati, ukoliko je ona

uopšte i bila takva, bilo koja zemlja pa ni Velika Britanija. Naime noviji procesi i zahtevi

globalizacije kvare zamisao i shemu parlamentarne suverenosti. Britanija je još 1973

postala ĉlan Evropske zajednice koja je i nadnacionalna a ne samo meĊunarodna, i samim

tim prihvatila njene zakone, pravila i institucije kao nešto što je nadreĊeno domaćem

pravu u odreĊenim oblastima. Kumbs je to dobro uoĉio još 1977 kad je konstatovao

sledeće: "Suprematija parlamenta se dovodi u pitanje postojanjem prava institucija

Zajednice da donose zakone koji će vaţiti u Ujedinjenom Kraljevstvu (bez prethodnog

pristanka parlamenta), kao i prava sudija da odluĉuju o prihvatljivosti ( u smislu

komunitarnog prava) budućih akata parlamenta". Valja potsetiti i ovde da je Britanija od

1951 potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i njeno prihvatanje opcione

klauzule ove konvencije 1966. dalo je pravo Evropskom sudu za ljudska prava u

360

Dicey, A. V., Introduction to the Study of the Law of the Constitution, 8thed.

London, Macmillan, 1915.

413

Strazburu da vrši reviziju i poništi bilo koji akt drţave, ukljuĉujući i zakon, za koji

prosudi da krši ljudska prava ustanovljena ovom konvencijom.361

U tim oblastima

britanski parlament ne moţe više biti suvereno telo. Kao ĉlan Evropske unije Britanija

prihvata meru sudske revizije i za Evropski sud pravde i za britanske sudove.

Pored toga, dublji uvid u stvarne tokove politiĉkog ţivota i raspodelu moći ubrzo

pokazuje znatno skromnije mesto Parlamenta u britanskom politiĉkom sistemu.

a. Opšti ugled, poloţaj i funkcije Parlamenta

Najĉešće se smatra da zlatno doba parlamentarizma pripada drugoj polovini

devetnaestog veka. To je period jaĉanja i ekspanzije parlamenta i parlamentarizma.

Postojao je visok stepen uverenja i poverenja u sposobnost i vlast parlamenta i njegovu

ulogu kao zaštitnika nacije od mogućih zloupotreba kojima je sklona izvršna vlast.

Parlament se, u znatnom delu populacije, shvatao kao ogledno dobro i mesto

demonstriranja demokratije u akciji. Parlament je bio ne samo predstavnik naroda nego i

oliĉenje morala i moralnosti nacije. Zajedno s tim išla je narandţasta slika poslanika.

Parlamentarci su shvatani kao ĉuvari nacionalnog dobra, gentlmeni ĉijim se reĉima

moţe verovati i ĉija je akcija motivisana ne liĉnim napredovanjem već nacionalnom

korisnošću. Bilo je rašireno i uverenje da ĉlanovi parlamenta ne bi doneli moralno

neprihvatljiv (repugnant) zakon.362

Ovakvoj slici i rejtingu parlamenta i parlamentarizma je znatno doprinela njegova

u mnogo ĉemu fascinirajuća istorija. Moţda nije na odmet i ovom prilikom potsetiti na

neke njene eskvence.

Parlament vodi poreklo iz Velikog saveta (Magnum Conciliumm) koji je u XII

veku sazivao monarh i koji je bio sastavljen od moćnije vlastele i sveštenstva. U XIII

veku, naroĉito posle Velike povelje od 1215, koja predstavlja, u stvari, ugovor izmeĊu

kralja Jovana bez Zemlje i feudalaca, koja nalaţe da se redovni porezi mogu ubirati samo

posle saglasnosti Magnum Conciliuma i drugih drţalaca zemlje, ustalila se praksa

sazivanja ovog tela. Već 1295. ovo šire telo se sastalo i bilo viĊeno kao Parlament-uzor

361

N. Johnson, " The Judicial Dimensionin British Politics", West European Politics, 21,

No 1 ( January), 1998. p.155-158. 362

A.V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, 10th edn,

London , Macmillan 1959. p. 42.

414

(Model Parliament). Parlament je bio jednodomo telo sa tri staleţa: plemstvom,

sveštenstvom i graĊanstvom. Dvodoma struktura stvara se već u XIV veku kad su poĉeli

da se izdvajaju crkvena vlastela u okviru Magnum Conciliuma u poseban Gornji dom, a

predstavnici grofovija i gradova (commons), a postepeno i sitno plemstvo, u drugi dom -

Dom comuna.

Nastanak Parlamenta najavljuje i oznaĉava poĉetak nove konstitucionalne ere u

politiĉkoj istoriji Engleske, i to u dvostrukom smislu. Prvo, Parlament je sam po sebi

predstavljao izvesno ograniĉavanje kraljevske vlasti. Drugo, Parlament je bivao povoljan

okvir za politiĉko artikulisanje one socijalne dinamike i snaga koje su se u vidu osnovnih

klasa ili slojeva stvarale u utrobi društva. Parlament postaje u izvesnom smislu ogledalo

socijalnih snaga i poprište velikih socijalnih sukoba i borbi. U njemu se stvarao veliki deo

ne samo politiĉke istorije već i politiĉke kulture Engleske.

Posle nekoliko vekova hrvanja s kraljem, Parlament je konaĉno odneo pobedu i to

zabeleţio Bilom o pravima. Taj dogaĊaj se s pravom smatra poĉetkom moderne politiĉke

istorije i vladavine prava u Engleskoj. Izborena prava i principi u XIII veku (“Nema

oporezivanja bez predstavljanja”-No taxation without representation), nova pravila po

kojima se zakoni mogu donositi ili obustaviti samo posle saglasnosti Parlamenta, po

kojima nema poreza i drţanja stalne vojske bez dozvole Parlamenta i koja istiĉu da su

izbori u Parlament slobodni itd., još više uĉvršćuju i jaĉaju Parlament. Sve su to, dakako,

bila znaĉajna i kapitalna pomeranja istorije napred iako samo u okviru njenog elitnog

horizonta i vladajuće manjine. Tek će 19. vek omogućiti šire socijalno utemeljenje

Parlamenta i niz reformi koje stoje u osnovi modernog koncepta i sistema britanske

demokratije.

Prva velika reforma privremeno zakljuĉuje jedan dug i naporan period borbe,

Zakonom o predstavništvu naroda 1832, kojim se proširuje biraĉko telo jednim delom

burţoazije. Sledećim velikim reformama od 1867. (Zakon o predstavništvu naroda) i

1884. (Zakon o predstavništvu naroda) biraĉko telo se proširuje delovima radništva i

seljaštva. Trebalo je, ipak, ĉekati do 1918, odnosno do 1928, da ţene i sva lica sa

navršenom 21. godinom dobiju pravo glasa, a do 1948. da se ukine pluralni votum kao

poslednja znaĉajna formalna prepreka opštim i jednakim izborima.

415

No, ideja o parlamentarnoj suverenosti odnosno suprematiji već od poodavno

nema svoje dublje utemeljenje u praksi. Iako ima znaĉajne funkcije i uticaj, Parlament

nije ni teorijski ni praktiĉno vrhovno upravljaĉko telo ili centar vlasti. Treba, svakako,

potsetiti da je i ranije u politiĉkoj teoriji istaknuto mišljenje da parlament ne moţe biti

vrhovno politiĉko telo u uţem upravljaĉkom smislu i da to praksa uverljivo potvrĊuje.

Već je 1863. godine, poznati politiĉki filozof i poznavalac engleskih prilika, Jon Stjuart

Mil, u parlamentu rekao da će jedno sposobno i svesno popularno narodno predstavniĉko

telo “sve više i više shvatati da njegov posao nije da upravlja nego da gleda da upravu

vode sposobni ljudi”, drugim reĉima, “da dovodi na ministarske stolice valjane ljude, i

kad to uĉini, da ih potom zadrţi na poslu”.

Mnogi istoriĉari i analitiĉari takoĊe istiĉu da je posle donošenja Reform Act 1867

uloga Donjeg doma poĉela da se menja. Njegova glavna uloga postaje da podrţava vladu

i da donosi zakone. Delovanje u vidu kontrole nad egzekutivom postalo je funkcija

opozicije, a i partijska mašina, delujući sa Whips' Office uspostavlila je ĉvrstu disciplinu

nad svojim poslanicima. Već 1900tih Donji dom je bio dominiran od egzekutive. To je

potvrĊeno promenama pravila u proceduri. Donošenje velikog broja zakona davalo je

maha i razloge za jaĉanje vlade. To je suţavalo prostor za opstrukciju vladinim

predlozima pa i ograniĉavalo vreme i proceduru za voĊenje debate i organizovanje

istraţivanja. Konaĉna promena samim poĉetkom dvadesetog veka dala je vladi moć da

aranţira praktiĉno ceo posao Donjeg doma. Opozicija ima formalizovanu ulogu, ali samo

petak posle podne je pogodna za privatne ĉlanove. Tako je vlast vlade povećana a priroda

Donjeg doma promenjena. Već 1920 postalo je i šire priznato da je opala moć Donjeg

doma da deluje kao "agencija za efektivni kriticizam i ograniĉenje egzekutive". Donji

dom je, kako Mackintosh istiĉe, bio transformisan od 19 veka iz skupštine

parlamentaraca sa promenljivim savezima u fleksibilno partijsko grupisanje pod

disciplinom vipovskog sistema. Kasnije se to samo potvrĊivalo u većim razmerama.

Drugim reĉima, gotovo opšte prihvaćena oznaka parlamentarne demokratije

Ujedinjenog Kraljevstva, koja je trebalo da pokaţe ideju i praksu koncentracije velikog

dela vlasti i suverenosti u predstavniĉkom telu, kao institucionalnom izrazu suverenosti

volje naroda i demokratije, u novije vreme je ozbiljno dovedena u pitanje. Imajući u vidu

stvarnu moć Parlamenta i Kabineta, teško je više i poverovati ne samo u suprematiju

416

Parlamenta ili u njegov partnerski poloţaj vis-à-vis Kabineta, već i u njegovu mogućnost

da ozbiljnije kontroliše rad Kabineta. "Novi poslovnik (Standing Orders), kaţe dobar

poznavalac britanske politike Meckintosh, oznaĉio je proces koji je definitivno promenio

funkciju Donjeg doma. U ranijim godinama Donji dom je mogao, u odreĊenim prilikama,

da zauzme razliĉit pogled od onog koji ima Kabinet i da deluje kao pozitivna kontrola

njegovih aktivnosti. Sada je Donji dom postao instrument u rukama ministara, sa

opoziciojom i privatnim ĉlanovima doma koji zadrţavaju pogodnosti da izraţavaju

mišljenja i poglede pre nego da vrše bilo kakvu stvarnu vlast".363

Stoga se, naroĉito danas, ĉini prihvatljivijom karakterizacija britanskog sistema

kao, “diktature” Kabineta ili kabinetskog sistema vladavine, koja je data već izmeĊu dva

svetska rata. I, zaista, ako se briţljivije prouĉavaju raspodela stvarne moći izmeĊu

pojedinih nosilaca vlasti i odluĉivanja, sprega izmeĊu partijske i kabinetske vlasti i drugi

relevantni faktori i aspekti sistema, onda ćemo nesumnjivo doći do zakljuĉka o

politiĉkom vrhovništvu Kabineta.

Ako bi ukratko hteli da istaknemo nekoliko osnovnih funkcija parlamenta, onda bi

svakako trebalo pomenuti sledeće. Prvo, valja pomenuti zakonodavnu funkciju. Druga

vaţna njegova funkcija je izbor uţeg upravljaĉkog tima u licu vlade. Treće, ne manje

znaĉajna funkcija parlamenta je kontrola i kontrabalansiranje izvršne vlasti. Ĉetvrto, u

nešto konkretnijem smislu u kljuĉne funkcije parlamenta spada i odobravanje ili

izglasavanje budţeta. Petu znaĉajnu funkciju parlamenta treba videti u parlamentarnim

raspravama i procedurama koje obezbeĊuju demokratiĉnost i efikasnost procesa

politiĉkog odluĉivanja.

b. Institucionalna struktura Parlamenta

Parlament se sastoji iz tri dela: monarha ( king in Parliament) i dva doma,

Gornjeg doma ili Doma lordova i Donjeg doma ili Doma komuna. Troĉlani parlament se

sastaje u retkim prilikama i više je ceremonijalnog znaĉaja.

b1. Gornji dom

363

J.P. Mackintosh, The British Cabinet, London, Srevens, 1962, p. 191.

417

Gornji dom je doskoro imao 1276 ĉlanova (1997) od kojih je najveći broj (780)

dolazio nasleĊem i iz redova aristokratije. Jedan broj istaknutih liĉnosti za svoje zasluge

stiĉu titulu lordova ili postaju ĉlanovi ovog doma imenovanjem od strane monarha.

Sastav ovog doma ĉine, u stvari, “svetovni lordovi” (Temporal Lords) i “duhovni

lordovi” (Spiritual Lords), “pravni lordovi” (Law Lords) i doţivotni perovi. Gornji

dom je od poodavno izgubio nekadašnju funkciju. Njegovim sednicama prisustvovalo je

svega nešto oko 200-300 ĉlanova. Upadljivu prevagu u njemu imali su konzervativci.

Njegove mogućnosti su svedene na pravo suspenzivnog veta od jedne godine na predloge

zakona izglasanih u Donjem domu. U sluĉaju finansijskih zakona Gornji dom nema ni to

pravo.

U novije vreme sve ĉešće su se ĉuli zahtevi za ukidanje ili radikalnu

transformaciju ove institucije. Predlozi koji idu za tim da se Gornji dom ubuduće bira i to

po proporcionalnom izbornom metodu ili da on bude predstaavniĉko telo ĉetiri pokrajine

Ujedinjenog kraljevstva imali su, u pozadini, više ideju ili teţnju da se makar i na zadnja

vrata uvede proporcionalni sistem i neki stepen federalizacije Ujedinjenog kraljevstva

nego samo ţelju da se institucionalno rekonstruiše ovaj dom.

Novi laburisti , za razliku o svojih prethodnika, nisu ţeleli da uklone već samo da

refomišu Gornji dom. Reforma bi se sastojala u tome što bi ĉlanovi ovog doma bili samo

nenasledni lordovi. Razloga za ovu reformu ima više. Pre svega, valja imati u vidu

ĉinjenicu da najveći broj ĉlanova ovog doma i ne potiĉe od neke starije ili ĉuvenije

"loze". Većina lordova ima pretke koji su postali neka vrsta plemića tek u devetnaestom

veku. Ne mali broj od njih dobio je titule zbog nekih posebnih usluga kralju koje nemaju

nikakve veze sa širim javnim interesom ili zaslugama. Tako je izašlo na videlo da su neki

i danas funkcionirajući nasledni lordovi direktni potomci kurtizana, uglavnom iz "niţih

slojeva" koje je ĉuveni ţenski "šmeker" Ĉarls Drugi nagraĊivao plemićkim titulama za

njihovo visoko umetniĉko ĉinodejstvo. Pored toga, mnogi "pravi" lordovi ili plemići od

korena i ne dolaze na sednice Gornjeg doma. No, s druge strane, valja imati u vidu da ni

onakav kakav je bio Gornji dom nije bio lišen svakog smisla i stoga je imao i svoje

zastupnike.

418

Snaţan, mada ne i jedini, podsticaj za reformu Gornjeg doma došao je od strane

Laburistiĉke partije i vlade, kao ranije obećanje, 364

koje je trebalo ispuniti posle pobede

na izborima 1997. Ona je obećala u svom Izbornom manifestu za 1997 da će ukloniti

nasledni element iz Gornjeg doma. Oni su doneli Zakonski predlog 1999 i najavili

usposotavljanje Kraljevske komisije koja će preporuĉiti buduću formu Doma lordova.

Ovoj reformi nije pristupljeno na slepo. Njoj su prethodile brojne analize i debate. Po

Zakonu o Domu Lordova ( House of Lords Act) 1999 ostalo je samo je 92 od 760

naslednih perova. Posle toga, Gornji dom ima ukupno oko 690 ĉlanova. Najveći broj od

njih su ţivotni perovi, ali tu je i 92 nasledna pera, manji broj aktivnih ili penzionisanih

pravnika-lordova i 26 bishopa Engleske crkve. Treba imati u vidu da su još mnogo ranije

Zakoni o parlamenu od 1911 i 1949 (Parliament Acts) oduzeli Lordovima apsolutni veto

nad legislacijom i zamenili ga suspenzivnim vetom. Lordovi su mogli odloţiti legislaciju

( na šest ili dvanaest meseci zavisno od toga da li je sadrţavao pitanje novca) ali je nisu

mogli spreĉiti. Velika reforma je bila i 1958 kad su uvedeni nenasledni perovi. Ono što se

moţe oĉekivati i ubuduće, biće, ĉini se, više reforma nego uklanjanje ovoga doma.

Nema se utisak da su pokretaĉi i egzekutori reforme Gornjeg doma imali jasne

predstave o tome kakav taj revidirani ili promenjeni dom treba da izgleda i koji su uopšte

razlozi za njegovo preoblikovanje.

b2. Dom komuna- Donji dom

Dom komuna varira i posle izbora 1997 broji 659 ĉlanova. Ĉlanovi Donjeg doma

se biraju svake pete godine opštim, neposrednim i tajnim izborima. U Škotskoj se bira

najmanje 71 poslanik, u Velsu 35, u Severnoj Irskoj 12, a u Engleskoj 533. U izbornoj

jedinici ima proseĉno oko 70 000 stanovnika. Dom komuna ima sledeće osnovne

funkcije: da donosi zakone, izglasava budţet, debatuje o kljuĉnim politiĉkim pitanjima i

konstituiše, odnosno kontroliše Vladu. Vladu formira partija koja ima većinu u Domu

komuna, a mandat za sastav Vlade poverava se lideru te partije.

364

Izgleda da nije jednostavno utvrditi revidirani broj ĉlanova Doma lordova. Po nekim

kazivanjima sastav Gornjeg doma je sledeći: Arhibišopa i bišopa 26; doţivotnih perova

po Zakonu apelacione juridikcije iz 1876, 27; Doţivotni poerovi po Zakonu o

doţivotnom perstvu iz 1958; Perovi po Zakonu o Domu lordova iz 1999. To znaĉi da bi

ukupan broj ĉlanova Gornjeg doma iznosio 702.

419

Godišnja zasedanja Doma komuna traju, sa izvesnim prekidima, od kraja oktobra

do jula. Proseĉno trajanje jednog godišnjeg zasedanja u zadnje vreme iznosi 165 dana (

sitting days), uz varijacije od onog kratkog zasedanja iz 1991-92, koje je trajalo 83 dana

do dugih zasedanja poput onog iz 1992-93 koje je trajalo 240 dana. Velika razlika u

duţini trajanja zasedanja je uzrokovana razlikom u vremenu odrţavanja izbora (jesen ili

neko drugo vreme). Tako je i zasedanje 1996/7 trajalo od 23 oktobra do 18 decembra i od

13 januara do 21 marta, što znaĉi 86 dana (sitting days). Radni dani su svaki ponedeljak,

utorak, sreda, ĉetvrtak i petak ( uz neke izuzetke ). Proseĉna duţina trajanja jedne

sednice (sitting day) je 8 sati i 45 minuta. Kvorum nije potreban, osim za vreme glasanja.

Sednice Doma se odrţavaju u ĉuvenoj pravougaonoj sali Westminsterske palate u kojoj

su poslanici većinske partije smešteni u klupama na jednoj strani, a poslanici manjinske

partije u klupama na suprotnoj strani. U prvim klupama sede najviši partijski i vladini

funkcioneri koji su istovremeno i poslanici.

Spiker Donjeg doma

Sednicama Donjeg doma predsedava spiker (govornik), koji je dobio ime po tome

što je nekada on prenosio poruke Doma monarhu. Spikera biraju poslanici prostom

većinom na poĉetku rada svakog novog Parlamenta. Inaĉe status samog spikera je

regulisan odreĊenim pravilima (the Order in Council) iz 1919 (30 maja). Spiker je po

sluţbenoj duţnosti predsednik Komisije Donjeg doma i predsednik 4 komisije za izborne

jedinice (Chairman of the 4 Boundary Commissions). Za vreme svog mandata, on

stanuje u Vestminsterskoj palati i ima na raspolaganju deset saradnika-sluţbenika. Spiker,

razumljivo, pripada jednoj od partija, ali nastoji da se ponaša neutralno i ne glasa, osim u

sluĉaju jednakog broja glasova na obe strane u sluĉaju odluĉivanja o nekoj stvari.

Iako je postupak odluĉivanja u Donjem domu regulisan poslovnikom (Standing

Orders), koji se donosi u samom Domu, spiker ima vaţnu ulogu u voĊenju rasprave.

Njegova ovlašćenja su znaĉajna i brojna: Odlaţe ili zakljuĉuje sednicu i ponovo je saziva

ako je ona odloţena; Stara se za poštovanje Ustava i Poslovnika Donjeg doma (Standing

Orders); Odrţava komunikaciju sa Kraljicom; Daje i oduzima reĉ poslanicima; Poziva

poslanike na glasanje kad je to potrebno i tumaĉi odnosno odreĊuje-verifikuje postupak

glasanja ili poništava glasanje u sluĉaju neregularnosti: Preduzima i odreĊene

disciplinske mere u sluĉaju narušavanja parlamentarnog postupka i rada, interpretira

420

pravila procedure i rada Donjeg doma; Poziva policiju u sklopu specijalnih ovlašćenja i u

sluĉaju ozbiljnijeg narušavana rada i reda Donjeg doma.

Posebnom parlamentarnom procedurom predviĊena je i zaštita od beskorisnih i

iscrpljujućih rasprava koje se mogu organizovati radi opstrukcije. U red tih zaštitnih

sredstava spadaju, pre svega, tzv. “giljotina”, odnosno ograniĉavanje vremena rasprave i

stavljanje predmeta na glasanje posle predviĊenog vremena; “zakljuĉivanje po

odsecima”, pri ĉemu se odreĊeni zakonski projekat podeli na delove i o njemu raspravlja

u fazama; pravo spikera da odluĉuje o kojim se amandmanima na zakonski predlog moţe

raspravljati poznato kao “postupak kengur”.

Postupak glasanja je liberalan i moţe biti usmenim izjašnjavanjem za ili protiv,

ustajanjem ili sedeći na mestu ili pak, prolaţenjem kroz jedan od dva hodnika, koji se

nalaze iza spikerovih leĊa. Jednim hodnikom, s desne strane Spikera, prolaze oni koji su

za, a drugim hodnikom, s leve strane Spikera, oni koji su protiv. Pored vrata-hodnika

stoje odgovarajući “partijski biĉevi” koji u delikatnijim situacijama opominju poslanike

na partijsku lojalnost. Ĉetiri poslanika, Spiker i tri zamenika ne glasaju.

Jednu od karakteristika britanskog Parlamenta i parlamentarizma ĉini postojanje

pored Vlade i svojevrsne institucionalizovane opozicije ili vlade u senci. Smisao i

funkcija opozicije su da kritikuje Vladu i obezbedi alternativnu vladu za predstojeće

izbore. I vlada u senci je resorski organizovana, što omogućava specijalizaciju poslova,

kvalifikovano oponiranje Vladi i voĊenje dijaloga po pojedinim konkretnim pitanjima.

Ako Vlada ima status Vlade njenog (ili njegovog) veliĉanstva i opozicija je “opozicija

njenog veliĉanstva”. Lider opozicije dobija redovnu godišnju platu od drţave.

Znatnu dinamiku u rad Parlamenta unosi institut poslaniĉkih pitanja. Poslovnikom

Doma je predviĊeno vreme kad poslanici mogu postavljati pitanja (Question time - jedan

sat dnevno na poĉetku sednice) premijeru ili ĉlanovima Vlade iz delokruga Vlade ili

pojedinih resora. Duţnost je ministara da daju odgovore, osim u sluĉaju kad smatraju,

odnosno izjave, da bi odgovor bio, “suprotan javnom interesu”. Smatra se da samo jedna

trećina od oko 100-150 usmenih pitanja dobije odgovore. Pisanih pitanja i odgovora ima

znatno više - i po nekoliko stotina. Iako se poslaniĉka pitanja ne mogu koristiti kao

sredstva za postavljanje pitanja poverenja, iako nema rasprave o poslaniĉkom pitanju ili o

421

odgovorima ministara, poslaniĉka pitanja mogu biti znaĉajna jer omogućavaju izvestan

uvid javnosti u rad Parlamenta i kritiku Vlade.

c. Socijalna i profesionalna struktura parlamenta

Iako slovi kao predstavniĉko telo, parlament nije prosta kopija socijalne strukture.

Dominirajuću ili favorabilnu poziciju u njemu imaju odreĊene politiĉke odnosno

socijalne grupacije i slojevi. Prostije reĉeno, u njemu su u mnogo većoj meri zastupljeni

predstavnici viših i srednjih nego niţih i siromašnih slojeva. Više od jedne trećine

parlamentarnih poslanika ĉine biznismeni i razni konsultanti, a takvih je u redovima

konzervativaca više od polovine, a zatim doĊu pravnici, nastavnici i novinari. Poslanici

nisu samo materijalno dobrostojeći već su i obrazovani u najpoznatijim engleskim

školama. Više od 80% poslanika 1979. bili su visoko-obrazovani, a od toga 227 je

studiralo na Oxfordu ili Cambridgu. Više od jedne trećine dobilo je srednje obrazovanje u

privatnim školama (Independente Schools), od kojih pedeset u Etonu. Od ukupno 630

ĉlanova Donjeg doma, 516 predstavljaju Englesku, 71 Škotsku, 36 Vels i 11 Severnu

Irsku.

Pomeranja u socijalnoj strukturi dovodila su do promena na politiĉkoj i

parlamentarnoj pozornici. To se jasno vidi i iz strukture Parlamenta u kome je 1874. bilo

24% onih koji su se bavili industrijom ili trgovinom, a 32% zemljoposednika i rentijera;

godine 1880. korespodentne cifre su 40% i 19%, a za 1885. – 38% i 16%. Pomeranja u

pravcu aktiviranja niţih slojeva posebno radniĉke klase išla su mnogo teţe i sporije.

Danas su poslanici iz redova radniĉke klase izuzeci.365

ZANIMANJE BRITANSKIH ĈLANOVA PARLAMENTA 1997

365

Gutsman, W. L., The British Political Elite, New York, 1973, p. 82.

422

______________________________________________________________________

Poslovni krugovi 158

Obrazovni radnici 123

Pravnici 70

Partijski funkcioneri-sluţbenici 64

Novinari-publicisti 51

Manuelni radnici 39

Sindikalni radnici 38

Drţavna/lokalnaa administracija 16

Medicinska struka 9

Farmeri 9

Ostali 80

Bez informacija 2

______________________________________________________________________

Ukupno 659

ZANIMANJE PARLAMENTARACA PO PARTIJSKOJ PRIPADNOSTI 1979

423

Kon. Lab. Drugi Ukupno

Pravo 70 31 2 103

Novinarstvo, pisanje 31 19 2 52

Biznis,upravljanje 180 39 6 255

Nastavnici 14 53 7 74

Medicina 3 5 - 8

Poljoprivreda 25 2 3 30

Arhitektura 5 1 1 7

Knjigovodstvo 12 4 1 17

Ekonomija 8 9 - 17

Nauka 1 5 - 6

Drţavna administracija 1 9 - 10

Klerikalne organizacije 1 3 - 4

Manuelni rad - 32 2 34

Administracija sindikata 1 27 - 28

Partijska administracija 12 5 - 17

Sveštenstvo - - 2 2

Ukupno: 375 274 28 677

Promena partijskih odnosa snaga donosi promene i u socijalnoj kompoziciji

Parlamenta odnosno Donjeg doma. Pre svega, treba reći da je posle izbora 1997 godine

250 od 659 poslanika (dvostruko više nego 1992) po prvi put selo u parlamentarne klupe.

U novom parlamentu ima znatno više poslanika iz severnih regiona i urbanih sredina

nego ranije. U tom parlamentu više je poslanika koji dolaze iz javnog sektora, iz

drţavnih škola i drugih univerziteta a ne samo iz Oxfordbridge-a. Tipiĉan novi

laburistiĉki poslanik je ĉetrdesetpeto-godišnjak, obrazovan u drţavnoj školi, zaposlen u

javnom sektoru, u lokalnom savetu. Mnogi analitiĉari su već na poĉetku ţivo

zaintereovani kako će se ovi novi "uĉitelji-savetnici" ("teacher-councillors) adaptirati i

podnositi opadanje svoje pozicije prilikom pomeranja od lokalne vlasti na zadnje

poslaniĉke klupe u Donjem domu.

424

Što se tiĉe polne strukture, od 659 poslanika 120 ili 18% ĉine ţene ( 101

laburista). Nije se teško prisetiti da je Paarlament od pre nešto više od jedne decenije

(1979) imao svega 17 (3%) ţena. U starosnoj strukturi preovlaĊuju srednjegodišnjaci od

40-50 godina (254), zatim oni od 50-60 godina (226), te poslanici izmeĊu 30 i 40 godina

( 91), poslanici izmeĊu 60 i 70 godine (69). Najmanje su zastupljene dve starosne grupa:

oni od 25-29 godina (11) i oni izmeĊu 70 i 85 godina (8).

d. Zakonodavni proces

U nizu detaljno regulisanih parlamentarnih procesa i mehanizama posebno mesto

zauzima postupak za donošenje zakona. Zakoni koje Parlament donosi mogu biti “javni

zakoni” (Public Acts) ili “privatni zakoni” (Private Acts). Privatni zakoni su u

kontinentalnom evropskom pravu poznati kao individualni zakoni i odnose se na pojedina

fiziĉka ili pravna lica. Zakoni, odnosno zakonski predlozi, se mogu podeliti na one koje

podnosi Vlada - Public bills i zakonske predloge koje podnose ĉlanovi Parlamenta -

Private members' bills. Protekom vremena, i u skladu s rastućim prerogativima Vlade,

klatno zakonodavne inicijative pomereno je prema Vladi, tako da danas preko 80%

zakonskih predloga dolazi od Vlade, a 90% vladinih zakonskih predloga postaju zakoni.

Parlament donosi proseĉno oko 40-50 ovakvih zakona godišnje. Na osnovu nekih uvida

parlament troši pola svog radnog vremena na debatama o vladinim zakonskim

predlozima. Smanjenju broja zakonskih predloga koji potiĉu od poslanika ide na ruku i

propozicija koja nalaţe da se predloţenim zakonima ne smeju povećavati javni rashodi

niti smanjivati prihodi kao i veoma kratko vreme koje se ostavlja za njihovo razmatranje.

Motivi i svrha ove propozicije nisu samo onemogućavanje podnošenja zakonskih

predloga iz demagoških razloga. To je i sredstvo suţavanja prostora za nekontrolisano

ponašanje poslanika. Po nekim podacima, samo nešto oko 15% privatnih zakonskih

predloga postaju zakoni. Numeriĉki izraţeno, proseĉno oko 10-20 privatnih zakonskih

predloga godišnje postaju zakoni ( 1989-90 jedanast, 1990-91 dvadeset, 1991-92 trinaest,

1992-93 petnaest, 1993-94 šesnaest).

Do konaĉnog izgleda zakona, zakonski predlog prolazi trofaznu proceduru ili tri

ĉitanja (readings). Cilj prvog ĉitanja je upoznavanje Doma sa zakonskim predlogom;

drugo ĉitanje oznaĉava naĉelnu raspravu o predlogu i, posle eventualnog prihvatanja,

425

upućivanje odgovarajućim odborima na razmatranje; treće ĉitanje podrazumeva detaljnu

raspravu i glasanje o predlogu.

Iako je Parlament organizovan i orijentisan prevashodno na rad u plenarnim

sednicama, jedan deo njegove aktivnosti odvija se u odborima. Dom komuna ima tri vrste

ili grupe odbora. U prvu grupu spada Odbor celog Doma (Committee of the Whole)

koji, u stvari, ĉini ceo Dom koji se sastaje u specijalnim prilikama, kad treba raspravljati

o finansijskim pitanjima ili doneti zakon po hitnom postupku i radi po nešto drukĉijoj

proceduri. U drugu grupu spadaju stalni odbori (Standing committees), uvedeni još

1882. i nadleţni za zakonske predloge koji potiĉu od Vlade (public bills). Stalni odbori

imaju svoj stalni (20 ĉlanova) i promenljivi (do 30) sastav. Prilikom formiranja odbora

vodi se raĉuna da u njemu budu zastupljene partije proporcionalno njihovoj jaĉini u

Domu. Predsednike odbora imenuje spiker. Odbori nemaju pravo inicijative. Trećoj grupi

pripadaju posebni odbori (Select committees) koji se formiraju za pojedine grupe pitanja.

Jedan broj ovih odbora formira se ad hoc, za razmatranje odreĊenog pitanja i posle toga

nestaju. Pored nekih proceduralnih ograniĉenja, odbori su faktiĉki hendikepirani više

nego skromnim administrativnim personalom. I kad bi imali veće nadleţnosti, odbori ne

bi imali neki presudniji uticaj u politiĉkom ţivotu.

Radio i televizijski prenosi parlamentarnih debata su novijeg datuma: prvi od

1978, a

drugi od 1990.

e. Parlamentarni profesionalizam i poslaniĉki moral

Bilo bi iluzorno i pomisliti da se ovakav parlamentarni rad poslanika moţe

obavljati amaterski. Stoga ĉlanovi parlamenta imaju odreĊene plate. U Velikoj Britaniji

plate poslanika su komparativno mnogo niţe i iznose 33 000-34 000 funti godišnje, što je

trostruko manje od primanja ameriĉkog kongresmena, duplo manje od poslanika

italijanskog parlamenta a za jednu trećinu niţe od primanja francuskog ili nemaĉkog

poslanika. Premijer ima od 80 000-100 000 funti godišnje ( Mejdţor 84 000), ĉlanovi

Kabineta po 69 000 funti, a drugi ministri vlade po 49 000 funti. Ne samo poslanici već i

ĉlanovi Kabineta znatno zaostaju u primanjima od ĉlanova Vrhovnog suda (koji u

proseku imaju oko 98 000) pa i od visokih ĉinovnika u vojsci. Primanja sadašnjih

poslanika i ministara su još niţa u odnosu na primanjaa ranijih poslanika i ministara.

426

Mejdţor je primao svega deset od sto plate vojvode od Velingtona a manje od jedne

petine plate Nevila Ĉemberlena. No, britanski poslanici, kao i poslanici u drugim

zemljama, imaju i druge izvore prihoda, posebno one od davanja konsultatntskih usluga i

lobiranja za razne poslovne firme ili grupe.

Kad je reĉ o Parlamentu, valja imati na umu i odgovarajuće preterivanja i druge

nedostatnosti posebno one koje se tiĉu rejtinga, odgovornosti i morala poslanika. Ovde će

biti reĉi samo o nekima od njih.

Prva se tiĉe preterane idealizacije parlamenta. Treba reći da su politiĉka i

parlamentarna stvarnost Engleske bili drukĉiji od slike koju su stvarale brojne teorije

parlamentarne slave i idile. Predstave o nekadašnjoj slavi i veliĉini Parlamenta podsticale

su i nešto kasnije teorije koje su govorile o krizi Parlamenta pretpostavljajući da je ranije,

verovatno u 19. veku, postojao neki manje ili više idealni Parlament. Analiza realnog

stanja i karaktera Parlamenta, naroĉito njegovog odnosa prema socijalnoj strukturi, daje

malo osnova za verovanje da je ikad postojao takav uzor-Parlament. Treba imati u vidu

da je veliki deo 19. veka protekao u vrhovništvu Doma lordova, koji nije bio ništa drugo

do uţa skupina svetovnog i duhovnog plemstva. Uz to,valjalo je ĉekati sve negde do

1868. da neko ko nije plemić postane prvi ministar. Po nekim nalazima, politiĉka karijera

u Britaniji 1864. bila je otvorena za svega 5000 Ijudi.366

Ukupno biraĉko telo je 1831.

ĉinilo samo 4% ukupne populacije. Dobar deo i druge polovine 19.veka protekao je sa

biraĉkim telom od svega l0% stanovništva.

Jaĉanje Doma komuna i vis-à-vis Doma lordova krajem 19. i poĉetkom 20.veka

bilo je praćeno jaĉanjem Vlade u odnosu na Parlament. Uvid u stvarni razvoj politiĉkih

institucija otkriva visok stepen pozitivne korelacije izmeĊu jaĉanja radniĉke klase i

njenog uticaja na Parlament, i prenošenja vlasti sa Parlamenta na Vladu. Vladajući

slojevi, pre svega burţoazija, postarali su se blagovremeno da centralnu politiĉku vlast

smeste u telo nad kojim će lakše ostvarivati svoju kontrolu. Desilo se, u stvari, ono što su

još ranije predviĊali neki leviĉarski kritiĉari parlamentarne demokratije: kad radniĉka

klasa osvoji Parlament ili zapreti osvajanjem, odnosno stvarnim uticajem na Parlament,

on više neće imati vlast. Kategorije poput parlamentarne suverenosti, vladavine prava,

odgovorne vlade, odgovornosti nosilaca funkcija su nešto malo više od mitova.

366

Gutsman, W. L., The British Political Elite, New York,1963, p. 82.

427

Drugo, valja imati u vidu da ni mito i korupcija nisu strani ovoj vrhovnoj i

ĉuvenoj demokratskoj instituciji. Treba, svakako, reći da je Britanija, i pored već reĉene

posvećenosti slobodnom trţištu i konkurenciji, makar i u pozadini drţala neke, da

kaţemo van-trţišne pa i nad-trţišne vrednosti, prisutnim u javnom ţivotu. To se moţe

videti i iz prostog fakta postojanja Kodeksa ponašanja ĉlanova Parlamenta donetom jula

1995 kao i iz odreĊenih politiĉkih institucija posebno Etiĉkog parlamentarnog komiteta.

Cilj Kodeksa ponašanja je da pomogne poslanicima u izvršavanju njihovih obaveza

prema Donjem domu, njihovim izbornim jedinicama i javnosti u širem smislu. U skladu

sa svojom zakletvom i funkcijama koje su preuzeli danom izbora, poslanici imaju

duţnost da budu verni Njenom veliĉanstvu kraljici, njenim precima i naslednicima, da

deluju prema zakonu i u skladu s javnim poverenjem koje im je ukazano. I više od toga:

poslanici imaju generalnu duţnost da deluju u interesu nacije kao celine i specijalnu

duţnost prema svojim izbornim jedinicama.

U svemu tome, posebno interesantna izgleda odredba kodeksa koja je posvećena

"nesebiĉnosti" ("Selflessness"). "Nosioci javne sluţbe (Public office) treba da donose

odluke jedino u duhu javnog interesa. Oni ne bi trebali da ĉine to u cilju dobijanja

finansijske ili drugih materijalnih koristi za njih, njihovu porodicu ili njihove prijatelje".

Uz to, istiĉu se i sledeće poţeljne vrednosti-osobine poslanika: integritet, objektivnost,

odgovornost, otvorenost, ĉast i elitnost (leadership). U sluĉaju sukoba liĉnog i javnog

interesa, kaţe se izriĉito u ovom dokumentu, rešenje treba traţiti u favorizovanju javnog

interesa. Paralelno pa i uprkos ovakvim dokumentima, korupcija i razne afere u vidu

"Pitanja za pare" nisu retkost u britanskoj parlamentarnoj praksi. Na to ukazuju brojni

primeri, a naroĉito je ilustrativan i noviji primer kad je odgovarajući parlamentarni

komitet, ispitujući sluĉajeve 25 poslanika Donjeg doma koji su primali novac za

postavljena parlamentarna pitanja, ustanovio da u deset od njih postoji krivica poslanika.

Prilikom iznošenja u javnost sliĉnih sluĉajeva u kojima je i on sam davao pare

odreĊenim poslanicima za postavljanje odreĊenih pitanja, vlasnik ĉuvene robne kuće

"Herods" u Londonu Mohamed el Fajed je rekao i sledeće: "Svaki prodavac tepiha na

kairskom pazaru je prava poštenjaĉina u odnosu na neke britanske konzervativne

politiĉare". Ovakve pojave bile su i razlog da se na predlog Konzervativne partije formira

i Nolanova komisija za moralne standarde u javnom ţivotu koja je uvela stroţija merila

428

za dodatne prihode iz ĉesto simuliranih konsultantskih aranţmana poslanika sa privatnim

firmama. Suţavanje mogućnosti poslanika na vanredne prihode bio je jedan od razloga da

poslanici zatraţe povećanje svojih poslaniĉkih i ministarskih primanja pod pretnjom da

će promeniti posao (trećina poslanika je potpisala peticiju).

Treće, po mišljenju ne malog broja analitiĉara Donji dom je loše opremljen za

razmatranje zakonskih predloga, a promene koje su uĉinjene krajem dvadesetog veka

nisu poboljšale postojeću situaciju. Štaviše, one su osnaţile dominaciju egzekutive i

uĉinile je još primamljivijom za departmane da lansiraju duge i teško svarljive mere za

dati parlamentarni sastav.

Ĉetvrto, danas mnoga istraţivanja pokazuju relativno mali uticaj velikog broja

poslanika. Veoma ĉesto poslanik nema dovoljno elementarnih informacija. Organizacija

drţavne administracije nije usmerena na pomoć poslanicima, a mogućnosti poslanika da

koristi usluge neke posebne parlamentarne administracije su još manje. Nisu potrebna

velika istraţivanja za zakljuĉak da su poslanici velikim delom zavisni od svoje partijske

mašine pa i od partijske organizacije u svojoj izbornoj jedinici. Isto tako mnoga

istraţivanja javnog mnenja pokazuju da se poslanici kao mnogi drugi politiĉari nalaze na

samom dnu društvenog ugleda.

Ne treba izgubiti iz vida da je sam Parlament hijerarhijski organizovan i da

njegovo jezgro i najvišu vlast ĉini uzani krug najviših partijskih i vladinih poslenika.

Principi hijerarhije deluju i u ovom najvišem zakonodavnom telu i doprinose

parlamentarnoj praksi koja je nešto drukĉija od parlamentarnih rapsodija koje su se mogle

ĉuti krajem 19. i poĉetkom 20. veka.

Peto stiĉe se utisak da svest i kultura, a ni meĊusobno poštovanje mnogih

poslanika nisu na zavidnoj visini. Kako je moguće protumaĉiti ĉinjenicu da svega jedna

šestina backbencherskih poslanika regularno sluša što njihove kolege govore u Donjem

domu osim otsustvom ili niskim nivom ne samo meĊusobnog poštovanja već i poštovanja

parlamentarne institucije. Tu valja traţiti i jedan od razloga zašto je tako malo

interesovanje biraĉa za ono što poslanici govore.

Šesto, zbog velikog uticaja i moći vladajuće partije u odnosu na parlament dolazi i

do izvesnih nesuglasica ili napetosti izmeĊu partijskog i biraĉkog darodavca mandata. U

Velikoj Britaniji "ova tenzija, po kazivanju Milvina Rida, izmeĊu izbornog partijskog

429

mandata i poslaniĉke obaveze da se glasa po svojoj savesti i u interesu izbornog okruga

poslednjih godina je u porastu".367

Partijska konstelacija odnosno organizacija u

parlamentu obezbeĊuje u velikoj meri presudnu ulogu vlade i sekundarnu poziciju

parlamenta. Zbog odreĊenih uţih unutar-parlamentarnih ili van-parlamentarnih centara

vlasti poslanici su postali obiĉni lobisti ("mere lobby-fodder").368

Sedmo, Parlament slabi i prenošenjem odreĊenih prava i obaveza na Evropsku

uniju . Osmo, moglo bi se reći da jaĉanje sudova slabi parlament. Deveto, opadanje

znaĉaja i uticaja parlamenta ogleda se i u opadanju popularnosti i ugleda debata. Fokus

parlamentarne paţnje pomera se na Vreme pitanja (Question Time), koje se više koristi

za sakupljanje partijskih poena i za personalne atake nego na ţelju da se pruţi odnosno

dobije informacija i opravdanje.369

Jenkins R, je to komentarisao na sledeći naĉin: " Osim

u retkim prilikama, debata je prestala da bude centralna u parlamentarnom procesu. Ona

je bila zamenjena sa brzom izmenom "vremena za pitanja" Prvog ministra i sliĉnim

odgovorima glavnih ministara.. razvijeni su parlamentarni stil sa ritmom sliĉan "igri

ujedanja ("game of snap").370

Jenkins tvrdi da je promena u Parlamentu delimiĉno

uzrokovana Taĉerovkinim personalnim stilom.

No, videli smo da su i neke objektivne okolnosti išle na ruku izvesnom

potiskivanju parlamenta. To se lepo moţe videti iz australijskog ustava iz koga se moţe

otĉitati da morate napraviti izbor ili trgovinu izmeĊu prioriteta javne odgovornosti i

vladine efikasnosti, jer se oni ne mogu jednako opsluţivati. U Britaniji ne priznaju da je

to pitanje izbora.

Iz svega toga ne treba zakljuĉiti da su poslanici sasvim nemoćni. I na njihovoj

strani su izvesni izvori moći. Tu pre svega spadaju brojne unutar-parlamentarne grupe

lobista odnosno lobi-grupe, još brojnije vanparlamentarne interesene grupe razliĉite

provenijencije posebno tehno-menaĊţerske grupacije i najzad sami biraĉi. I neka

istraţivanja pokazuju da se poslanici ne pridrţavaju uvek slepo i bez pogovora diktata

367

M. Read, "The Place of Parliament", u knjizi I.Budge-D.McKay, ed., The Developing

British Political System: the 1990s, Longman House, London, 1993. p.77-79. 368

P. Madgwick, A New Introduction to British Politics, Stanley Thorne (Publishers) Ltd,

Cheltham, 1994. p.173. 369

Vidi: D. Woodhouse, Ministers and Parliament. Accontability in Theory and Practice. Clarendon Press,

Oxford, 1994. p. 24. 370

Jenkins R, A Life at the Centre, London, Macmillan, 1991, p. 565.

430

svojih partija. Iako reĊe od poslaniĉkog priklanjanja partijskoj disciplini, poslaniĉko

optiranje za zahteve svoje izborne baze i onda kad se oni kose za zahtevima partije, nije

retkost.371

B. Poloţaj i funkcije Vlade-Kabineta a. Motor politiĉke mašinerije

Ĉudno je i paradoksalno da telo odnosno organ u kome je koncentrisana najveća

moć nije dovoljno prouĉavano. Tek u novije vreme ono je postalo predmet šire i dublje

paţnje istaknutih britanskih teoretiĉara i istraţivaĉa.372

Vlada faktiĉki predstavlja centralno i najviše telo ili, kako jedan autor reĉe,

“motor britanske politiĉke mašinerije”. Nastala je izdvajanjem jednog uţeg dela

politiĉkih poslenika iz kraljevog Privatnog saveta (Privy Council) krajem 16. i poĉetkom

17. veka. Proširivanje nadleţnosti i moći parlamenta posle 1688, koje se, pored ostalog,

poĉelo izraţavati principom da Engleskom vlada “kralj u Parlamentu” i narastanje

funkcija drţave dovodi do jaĉanja pozicije Vlade i njenog većeg vezivanja za Parlament.

Stvaranje ĉvršćih parlamentarnih partija postepeno je dovodilo i do partijskih vlada.

Ubrzanju ovog procesa doprinela je okolnost što je kralj Dţordţ I, inaĉe nemaĉkog

porekla iz hanoverske dinastije, kome su zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika

sednice kabineta bile nerazumljive i dosadne, jednostavno prekinuo praksu predsedavanja

i prisustvovanja sednicama Kabineta. Odluke Kabineta su stizale do njega naknadno,

preko jednog od najuglednijih ĉlanova Kabineta koji će se kasnije izdvojiti i “instituirati”

kao prvi ministar.

Okviri i osnov za poloţaj i rad Vlade predstavljaju ustavne konvencije. U suštini,

moglo bi se reći da je pravno reglementiranje vlade oskudno. Dobar pozvalac britanskih

ustavnih i politiĉkih prilika, Sir Ivor Jennings je pre više pola veka zabeleţio da je "

posebnost našeg Ustava da principi koji upravljaju formiranjem i radom kabineta i

njegovim odnosima sa parlamentom jedva sadrţe bilo kakvu vezu sa zakonom".373

371

P. Silk, How Parliament Work, Longman, London, 1989. p. 48. 372

R. Rhodes ed., Transforming British Government. Vol I, Changing Institutions; Vol.

II. Changing Roles and Relationships. Basingstoke, Macmillan, 2000. 373

I. Jennings, Cabinet Government, Cambridge University Press, Cambridge, 1951, p.

79.

431

Monarh je duţan da mandat za sastav Vlade poveri lideru partije koja dobije većinu na

izborima. Ĉlanovi Vlade moraju biti ĉlanovi Parlamenta, jednog ili drugog doma.

Zakonom je odreĊeno koliki broj ĉlanova Vlade moţe pripadati Domu komuna (oko

100), a koliki Domu lordova (oko 20). Parlamentarni i partijsko-izborni sistem

omogućavaju da Britanci ne gube mnogo vremena i energije oko sastava vlade- kabineta.

Tako je i lider pobedniĉke partije na majskim izborima (1997) i Prvi ministar već prve

veĉeri popunio sedam, a sledećeg dana svih dvadeset i dva ministarska mesta.

Jednopartijska vlada dobro otelovljuje naĉelo većinske vladavine. Manjina je

iskljuĉena iz vlasti i ima status opozicije. Istorija Velike Britanije ima nekoliko primera

narušavanja principa jednopartijskog većinskog kabineta. Najveći deo odstupanja od

pravila u vidu koalicije dve ili više stranaka ili manjinskog kabineta javljalo se u periodu

izmeĊu 1918 i 1945 (koalicioni ratni kabinet 1940-1945 i dva manjinska laburistiĉka

kabineta tokom 1970tih). Zahvaljujući izbornom sistemu mogući su sluĉajevi da jedna

partija, u ovom sluĉaju Laburistiĉka partija, 1974 osvoji većinu glasova ali ne i većinu

mesta u parlamentu i stoga je formirala manjinsku vladu. U takvom sluĉaju opstanak

Laburistiĉke partije na vlasti zavisi od nekih drugih manjih partija koje će joj pruţati

parlamentarnu podršku i tako obezbeĊivati parlamentarnu većinu.

a1. Organizacija vlade

Vlada je strogo hijerarhijski organizovana i sastavljena iz tri grupe ĉlanova. Prvu,

najuţu grupu Kabinetskih ministara (Cabinet Ministers) ĉine: šefovi najvaţnijih resora

(deprtmental heads), najvećim delom Sekretaari drţave (Secretaries of State) i jedan broj

ne-departmanskih ministara i kabinetskih ministara iz "dvostrukih" (duble-banked)

departmana. MeĊu njima poseban rejting imaju nosioci najviših titula (lord kancelar, lord

predsednik saveta, lord ĉuvar tajnog peĉata i dr.). Ukupan broj ĉlanova Kabineta se kreće

od 10 do 25, i o tome odluĉuje Prvi ministar. Ispod njih nalaze se dva kruga ili ranga

mladih odnosno mlaĊih ministara. Jednom rangu mlaĊih ministara pripadaju Ministri

drţave (Ministers of State) od kojih neki imaju i specijalne nazive ( napr. Finansijski i

ekonomski Sekretari trezora, Ministar za informacije tehnologije u Departmanu za

trgovinu i industriju, Ministri za lokalnu upravu i stambenu izgradnju u Departmanu za

ţivotnu sredinu). Ovih ministara ima oko 30. Drugu grupu mlaĊih ministara ĉine oko 30

Parlamentarnih pod-sekretara drţave (Parliaamentary under Secretaries of State). U treću

432

grupu ulaze mlaĊi ministri (oko 50) koji su drţavni podsekretari, parlamentarni sekretari,

vladini “biĉevi” (4) itd.. U novije vreme, posebno od 1950tih primetan je znatan porast

broja mlaĊih ministara. Dok je najveći broj departmana ranije imao samo po jednog

mlaĊeg ministra danas je uobiĉajeno da oni imaju ĉetiri ili više mlaĊih ministara.374

Vlada premijera Blera je nastojala da bude i dovoljno reprezentativna. U njoj je

povereno pet resora ţenama ( koje inaĉe imaju 98 od ukupno 419 laburistiĉka poslanika).

Veliki broj najznaĉajnijih vladinih funkcija dodeljeno je Škotima: premijer, ministaar

finansija, šef forin ofisa, ministar odbrane, ministar pravosuĊa, ministar saobraćaja i

drţavni sekretar za Škotsku. U stvari, svaki treći ĉlan Blerovog kabineta je ŠkotlanĊanin.

To je po malo ĉudno ako se ima u vidu da Škoti ĉine svega 8% britanske populacije. Nisu

izostali ni donekle prekorni komentari da će pod laburistima Škotska dobiti zaseban

parlament, dok će Engleskom vladati ŠkotlanĊani. Oni još kritiĉniji ne usteţu se da

ustvrde da "keltska mafija" dominira londonskim vajtholom.

Sve to moţe biti utoliko zanimljivije ukoliko se zna da je meĊu nacijama

Ujedinjenog kraljevstva oduvek postojala neka vrsta manje ili više prihvatljive podele

politiĉkog rada. Naime, smatralo se da su Englezi skloniji ili najveštiji u voĊenju politike

i biznisa, Irci u knjiţevnosti i umetnosti, a Škoti u obrazovanju i nauci. Ovakva

tradicionalna podela rada je, kaţu pristalice škotske dominacije u vladi, blagotvorna s

obzirom da politika u novije vreme traţi više obrazovanja i širu i ĉvršću nauĉnu osnovu.

A upravo u tim uslovima su Škoti superiorni (treba se samo prisetiti da su pronalazaĉ

parne mašine Vot, telefona Bel, televizije Berd). Uz to, istiĉu se i odreĊeni moralni

razlozi. Englezi su se isuviše posvetili i predali trţištu i slobodnoj konkurenciji, a Škoti,

kao i drugi severni evropski narodi Skandinavije imaju jaĉe osećanje za društvenu

jednakost i pravdu, što je i više u duhu laburistiĉke politike i smisla postojanja. Najzad

Škotska je tradicionalno laburistiĉko uporište i obezbeĊenje njene jake pozicije i uticaja u

celokupnoj britanskoj politici je dobar naĉin i put širenja laburistiĉkog duha i politike u

celom Ujedinjenom kraljevstvu.

Ovakav pristup i politika trenutno vladajućeg politiĉkog vrha mogu biti dvosekli

maĉ posmatrano iz perspektive drţavnog i demokratskog razvoja Ujedinjenog kraljevstva

374

K. Theakston, "The Use and Abuse of Junior Ministers: Increasing Political Influence

in Whitehall", The Politicaal Quarterly, No 3, 1983. p.18.

433

odnosno Velike Britanije. Oni, s jedne strane, na kraći rok mogu da obzbede miran

saţivot meĊu nacijama pa i zavidnu saglasnost i saradnju izmeĊu Škotske i Vestminstera.

S druge strane i posmatrana na duţu stazu, ovakva politika nosi višestruke rizike. Ne

ulazeći dublje u sve moguće posledice treba reći da ona nema jasnu viziju nuţnih i

poţeljnih promena u ukupnom britanskom drţavnom ureĊenju niti u dovoljnoj meri

razlikuje drţavnu od partijske politike. Uverenje i procene da se trenutni laburistiĉki

ustupci i favorizovanje izvesne autonomije, koja bi se ogledala pored ostalog i u

konstituisanju posebnog parlamenta, mogu lako neutralisati s obzirom da postoji jaka

personalna unija vestminsterskog i škotskog vrha, mogu biti taĉni i imati odreĊeno

dejstvo samo ili preteţno u odreĊenim uslovima. Ti uslovi su vestminsterska suprematija

laburista i suprematija škotskih laburista u globalnom britanskom laburistiĉko-partijskom

establišmentu.

a2. Poloţaj i uloga premijera

Prva i najuticajnija liĉnost, ne samo Kabineta već i šire politiĉke scene, je Prvi

ministar. Izvori ili osnovi njegovi moći su brojni. Osnovni izvor moći prvog ministra

treba traţiti u narasloj ulozi drţave u novije vreme. Danas drţava, a to znaĉi i Kabinet i

njegov najuticajniji ĉovek, raspolaţu preko budţeta sa od 1/3 do 2/3 nacionalnog

dohotka (1790. taj deo bio je 1/8). Drugo moćno sredstvo prvog ministra i Kabineta je

pravo zakonodavne inicijative, koje se obilato koristi i preovlaĊuje u odnosu na retke

inicijative poslanika. Treće, još moćnije sredstvo Vlade, koje znatno utiĉe i na ukupnu

moć prvog ministra, je delegirano zakonodavstvo ili pravo Vlade da donosi podzakonske

propise koji dobijaju zakonsku snagu istekom ĉetrdeset dana od njihovog podnošenja

Parlamentu. Raĉuna se da Vlada donosi 1500-2000 takvih propisa godišnje dok

Parlament proseĉno donosi oko 60-70 zakona godišnje. Ĉetvrto, premijer odluĉuje o

dnevnom redu i zakljuĉuje, odnosno formuliše odluke Vlade. Peto, verovatno i

najmoćnije oruţje u rukama prvog ministra je kadrovska moć, odnosno njegovo pravo da

postavlja i smenjuje jedan broj najviših drţavnih funkcionera (to hire and fire). Prvi

ministar formira Vladu, odnosno bira i smenjuje ĉlanove Vlade, odnosno Kabineta, i

moţe u svako vreme praviti rokade izmeĊu poslanika u prvim klupama (front benchers) i

poslanika u zadnjim klupama (back benchers). Tako je MacMilan 1962. promenio 1/3

kabineta i doveo 11 back benchera u vladu. Jedan od predsednika Vlade u Engleskoj je

434

za oko osam godina formirao ĉetiri kabineta imenujući ili menjajući oko 100 kabinetskih

ministara i 403 vankabinetska ministra.375

Šesto, znatan oslonac u radu prvog ministra

predstavlja uţi kabinet ili kuhinjski kabinet, sekretarijat i posebni vladini odbori na ĉiji

sastav on ima presudan uticaj.

Sedmo, vaţno uporište uticaja prvog ministra je njegova pozicija lidera partije.

Ona mu omogućava partijsku kontrolu nad poslanicima. Preko partijskih biĉeva prvi

ministar, odnosno lider partije ima mogućnost da u “vrućim” socijalnim situacijama

podseća svoje sledbenike i poslaniĉke saradnike na partijsku lojalnost i disciplinu. Ova

mogućnost je i instituirana i vidljiva iz poziva, odnosno pisama koje, “biĉevi” upućuju

poslanicima. Pozivi podvuĉeni sa dve i tri linije (two line wheape or three line wheape)

implicite upozoravaju na negativne posledice u sluĉaju nelojalnog ponašanja poslanika.

Ova upozorenja nisu samo formalna odnosno deklarativna s obzirom na velika ovlašćenja

i mogućnosti partije da utiĉe na izbor kandidata u narednim izborima i sve one

prerogative koje prvi ministar ima u kadrovskom pomeranju unutar Parlamenta i Vlade.

Osmo, sve znaĉajniji izvor moći premijera u novije vreme postaje njegov liĉni

štab saradnika i savetnika u Downing Street 10. Treba se potsetiti da je Baldwin imao

veoma mali broj saradnika i najveći deo vremena i rada provodio u Donjem domu.

Gledston je imao samo dva politiĉka sekretara i najveći deo korespondenicije vodio sam.

Tako je to bilo sve do poĉetka ovog veka. Kasnije je premijer zasipan mnogo većim

obavezama i pritiscima sa razliĉitih strana. Nema potrebe da se ovom prilikom iznose svi

oni pokazatelji ove promene. Dovoljno je samo uporediti broj obraćanja razliĉitih

subjekata i javnosti predsedniku od pre nekoliko decenija i broj takvih zahteva zadnjih

godina. Samo pre nekoliko decenija (1970-74) premijer Heat je dobijao proseĉno 300

pisama meseĉno a premijer Bler tokom 1999 godine 7.500. Sliĉna je situacija sa brojem

skupova na kojima se oĉekuje da premijer bude prisutan ili broj intervjua koje treba da da

razliĉitim sredstvima komunikacija itd.

Privatna kancelarija ( Private Office) premijera pre 1914 bila je mala i sastojala se

od porodice, njegovih prijatelja i politiĉkih podrţavalaca. Tek kasnih 1920tih

premijerska kancelarija (office) je postao ĉuvar Civil Service-a. Do 1970tih ta

kancelarija-sluţba premijera bila je skromna. Ona je imala ukupno oko 70 ljudi koji su

375

Benn, W. A.," Democracy in the Age of Science", The Political Quarterly, 1979/1.

435

radili na razliĉtim poslovima u zgradi i ne više od 12 na politiĉkim stvarima za premijera.

Krajem veka, taĉnije 2000te godine skoro 2000 ljudi radi u zgradi broj 10 i oko 50 na

politiĉkim i partijskim stvarima za Prvog ministra. Brojne funkcije koje obavlja i veliki

personal i prostorije kojima se sluţi postepeno ga udaljavaju od Donjeg doma i

pribliţavaju njegovooj kancelariji. U neku ruku, kaţe Kavanagh, moderno premijerstvo

je postalo više institucionalizovano i kolektivistiĉka operacija.376

Moramo reći, da nama to ne izgleda sasvim tako. Nama se ĉini da je više reĉ o

nekoj vrsti personalizovanog i neinstitucionalizovanog pratećeg štaba savetnika i

pomoćnika nego o nekoj institucionalizovanoj strukturi koja je zasnovanaa na jasno

fiksiranim funkcijama odnosno nadleţnostima koje su propisane nekim širim ili višim

pravnim okvirom. Tu je naroĉito znaĉajan Press Secretary (Alastair Campbell kod Blera).

Kavanagh pominje dva razloga za to. Jedan je anagaţovanje u spoljnim odnosima

(izmeĊu ostalog i u Bosni i na Kosovu). Drugi razlog je u povećanom znaĉaju media i

potrebi da se hitro izlazi u susret medijskim zahtevima. Da bi mogao da obavlja brojne

funkcije, premijer ima priliĉno brojne organizacione jedinice. Tu treba pomenuti: liĉnu

kancelariju (Private Office) u koju ulaze sluţbenici (civil servants); Policy Unit koji se

sastoji najvećim delom od politiĉkih ljudi koji su imenovani i jednog broja sluţbenika

(civil servants); Politiĉki sekretar sa aparatom (Political Secretary); Press Office. Postoji

takoĊe Appointments Office koji se bavi razliĉitim pitanjima od Crkve Engleske do

univerziteta i drugih poslova za koje je premijer odgovoran.

Najzad, snaţan oslonac Predsednika vlade ĉini i savetniĉki tim premijera. Od

ranije uobiĉajenih osam savetnika, sadašnji Blerov kabinet je dogurao do 25 specijalnih

savetnika, a ukupan broj raznih savetnika i eksperata iznosi oko 75. Logiĉno je što tako

proširen savetniĉki sastav troši više sredstava. Neki su izraĉunali da Blerov kabinet

godišnje košta nešto više od 10 miliona funti za razliku od troškova kabineta njegovog

prethodnika Mejdţera koji su iznosili 6.9 miliona funti. Ova ĉinjenica ima dvostruki

karakter i posledice. Ona, s jedne strane , pokazuje otvorenost i spremnost prve politiĉke

liĉnosti u zemlji da sasluša savete umnih ljudi i poznavalaca politiĉke i društvene

problematike kao pretpostaavke racionalnog i razloţnog upravljanja. S druge strane,

376

D. Kavanagh, The Powers Behind the Prime Minister: Inside Number Ten 1970-1998,

Talking Politics, Spring 2000, Vol 12, Number 3. p. 400.

436

stvaranje širokog i uticajnog savetniĉkog tima moţe da vodi potiskivanju, pa u nekim

funkcijama i supstituiranju, ne samo Parlamenta već i oficijelne vlade odnosno Kabineta.

Dopunjen brojnim savetnicima od kojih su neki uticajniji od ministara, Blerov Kabinet i

Premijer kreću putem zamene kabinetske u premijersku vladavinu377

odnosno u pravcu

transformacije u neku vrstu Bele kuće i Predsednika378

. MeĊu savetnicima se nalaze i

struĉnjaci iz Amerike koje je Bler angaţovao po osnovu ugovora o obavljanju odreĊenih

poslova. Takve ĉinjenice ovoga puta nisu promakle starom ali još uvek oštrookom

britanskom parlamentu koji je će moţda pokrenuti istragu o tako velikom broju savetnika

u premijerskom kabinetu.

Premijer se sve više okreće prema zgradi sa brojem 10 potiskujući oficijelni

kabinet i parlament. Kabinet je umro pre nekoliko godina, izjavio je jedan od savetnika

premijera Blera.379

Danas je nuţno jako voćstvo u centru i stvaranje struktura i

obezbeĊivanje ljudi spremnih da to urade. "Ja pretpostavljam, nastavio je taj savetnik, mi

ţelimo da zamenimo departmanske barone sa Bonapartistiĉkim sistemom".380

Najzad,

moćno sredstvo u rukama predsednika je drţavna administracija - Civil service.

Punu kontrolu nad drţavnom administracijom, koja broji oko 700 000 sluţbenika

prvi ministar ostvaruje preko ĉvrstih veza sa trezorom. Tome treba dodati ĉinjenicu da

prvi ministar odluĉuje o raspuštanju Parlamenta. Uz to, vaţno sredstvo i oslonac

premijera je partijska parlamentarna grupa koja na posebnim sastancima pre

parlamentarnih sesija zauzima stavove o nekim znaĉajnim pitanjima za koje se oĉekuje

da obavezuju poslanike.

Ukratko, moglo bi se reći sledeće: koliko je Vlada premoćna u odnosu na

Parlament, toliko su i ĉlanovi Vlade iz njenog najuţeg sastava moćniji od ostalih ĉlanova

Vlade. Unutrašnja hijerarhiĉnost Vlade je višestruko i drastiĉno izraţena. Ona se ogleda i

377

Tezu o premijerskoj vladavini ( "prime-ministerial government" ) je prvi izneo još

1963 Richard Crossman. Vidi: R. H.S. Crossman, Introduction to Walter Bagehot's The

English Constitution, London, Fontana, 1963. Kasnije je o tome govorio Kavanagh i

Seldon. Vidi: D.Kavanagh-A.Seldom, The Powers Behind the Prime Minister: The

Hidden Influence of Number Ten. London, Harper collins, 1999. 378

M. Foley, The Rise of the British Presidency. Manchester, Manchester University

Press, 1993. 379

Vidi knjigu: C. Campbell-G. K.Wilson, The End of Whitehall: death of a paradigm ?

Oxford, Clarendon, 1992 380

D. Kavanagh-A Seldom, op.cit.p.403.

437

u tome što samo Kabinet odrţava sednice i na njih se pozivaju drugi ĉlanovi Vlade

pojedinaĉno i kad je na dnevnom redu neko pitanje iz njihovog resora.

Po svom statusu i realnom uticaju daleko ispod kabinetskih ministara stoje mlaĊi

ministri. Opšte je poznato da veliki deo tereta kabinetskih ministara nose mlaĊi ministri.

Uz to, oni olakšavaaju rad kabinetskih ministara i na taj naĉin što sluţe kao tampon

izmeĊu njih i javnosti. Ugledni engleski list Gardian je 1979. (9 okt.) pisao da " Malo

ljudi (few people) u britanskoj politici igzistiraju u tako dubokoj opskurnosti kao mlaĊi

ministri". Pre svega njihova ustavna pozicija je priliĉno inferiorna i neodreĊena. MlaĊi

ministri nisu "Ministri krune" jer su formalno imenovani od odgovarajućih Sekretara

drţave ili Minisstra, a ne od Monarha po savetu Prvog ministra. Normativni, zakonski

odnosno statutarni opis njihovog posla je neodreĊen. Oni normativno i faktiĉki slove kao

asistenti ĉlanova vlade Njenog veliĉanstva bez ministarskih odgovornosti (departmental

responsibilities). Drugim reĉima, mlaĊi ministar ne poseduje nezavisni statutarni

autoritet; on kao i sluţbenik administracije (civil servant) samo izvršava vlast šefa

departmana na osnovu delegacije odnosno kao njegov agent i na njegovu odgovornost.

MeĊutim, mlaĊi ministar deli kolektivnu odgovornost Vlade pred Parlamentom. On mora

da brani odluke Cabineta i odgovara za njih bez obzira što nije uĉestvovao, pa ni bio

konsultovan, prilikom njihovog donošenja. U stvari, još od 19 veka mlaĊi ministar je

individualno odgovoran svom ministarskom šefu a ne Parlamentu. Najĉešće status i

autoritet mlaĊeg ministra zavisi od liĉnosti i koncepcije organizacije i posla departmana

njegovog šefa. Njegova pozicija je ne samo nedovoljno uticajna već i velikim delom

frustrirajuća. On mora prihvatiti kolektivnu odgovornost za odluke koje se donose bez

njegovog znanja i uĉešća, pa u suprotno njegovom raspoloţenju; on nema vlast

kabinetskog ministra-front beanchera, a ni slobodu back bencher-a. Nezavidan poloţaj i

status nekabinetskih ministara dobro je izrazio jedan od njih kad je rekao kako se u antreu

sale gde se odrţavaju sednice Kabineta, oĉekujući poziv, oseća kao u ĉekaonici zubne

ambulante oĉekujući vaĊenje zuba.

U stvari, ne postoji takve stvari kao što je "otvorena vlada" ĉak ni u Whitehall-u.

MlaĊi ministri nemaju ni elementarne informacije o nekim kljuĉnim drţavnim i

politiĉkim stvarima. Mnogi od njih saznaju iz novina o tome što se dešava u vladi. Postoji

i neka vrsta prećutne saglasnosti ili dogovora kabinetskih ministara i visokih drţavnih

438

ĉinovnika da vaţne informacije sklanjaju od oka mlaĊih ministara. Informacije se

racionalizuju i distribuiraju prema logici odnosno pravilu da takve informacije dobijaju

samo oni koji "treba da znaju" ("On a need-to-know basis").381

Neki Premijeri su

praktikovali organizovanje sastanaka na kojima su mlaĊi ministri bili informisani o

nekim politiĉkim poslovima i da bi razvijali kolektivni duh odluĉivanja u jima.

Macmillan i Heath su uveli nedeljne (kasnije nešto reĊe) sastanke na kojima su kabinetski

ministri brifovali mlaĊe ministre. 382

U novije vreme, sve je glasnije mišljenje da bi

kabinetski ministri trebalo da imaju više uticaja na izbor mlaĊih ministara, da bi mlaĊi

ministri trebalo da budu više i bolje informisani i da bi mlaĊi ministri trebalo da imaju

slobodniji pristup i uvid u poslove visoke drţavne administracije.

Odluke Vlade-Kabineta se donose bez glasanja, zakljuĉivanjem prvog ministra.

Nema formalnog zapisnika sa sednica Vlade-Kabineta. Neslaganje ĉlanovi Kabineta

mogu izraziti podnošenjem ostavke. Za donete odluke postoji kolektivna odgovornost

Kabineta. Sednice Kabineta su tajne i njegovi ĉlanovi su duţni da to poštuju.

Administrativno-tehniĉke poslove obavlja sekretarijat kojim rukovodi prvi ministar.

Britanski kabinet ima i moć da postavlja i smenjuje šefove parlamentarnih

komiteta. Tako je on naprasno smenio šefove parlamentarnih komiteta za saobraćaj i

spoljnu politiku što se protumaĉilo kao pokušaj ili praksa ućutkovanja poslanika koji

kritikuju vladinu poltiku. Vlada ih je smenila jer pripadaju vladajućoj Laburistiĉkoj

partiji.

Ovakvoj poziciji i moći Vlade doprinosi naroĉito ĉinjenica personalne unije

nosilaca razliĉitih najviših politiĉkih funkcija vlasti. Treba imati u vidu da je najviše

partijsko rukovodstvo kompletno personalno zastupljeno u Kabinetu i da Vlada ĉini

jezgro parlamentarne većine. Dobrim poznavaocima i kritiĉarima parlamentarne prakse

danas insistiranje na suprematiji Parlamenta izgleda anahrono. Poput Mila, i engleski

istoriĉar Dţon Sili, bez imalo ĉuĊenja, zakljuĉuje da je “prvi ministar izabran od Donjeg

doma, ali je izabran da vlada, a ne da sluţi; Parlament ne upravlja njime nego ga

ovlašćuje da on upravlja Parlamentom”. Sidni Lo ide još dalje te sumnja ĉak i u

mogućnost Parlamenta da kontroliše Vladu. Kako se moţe oĉekivati, pita se Lo, da

381

K. Theakston, The Use and Abuse of Junior Ministers..Op.cit.p.30. 382

P.G. Richards, The Backbenchers, London, Faber and Faber, 1972, p. 93.

439

Parlament kontroliše Vladu ako je i u Parlamentu i u Vladi zastupljena ista partija i to u

Vladi svojim generalima, a u Parlamentu svojim redovima.383

To je, kako je već

istaknuto, davalo povoda mnogim da govore o engleskom sistemu više kao o diktaturi

Kabineta ili o vladavini Kabineta, uz savet i saglasnost Parlamenta384

, nego o

parlamentarnoj demokratiji u kojoj bi Parlament bio sunce oko koga se okreću druga tela,

kako je mislio Gledston.

U novije vreme, kako smo videli postoji snaţan trend jaĉanja premijerske

institucije u tolikoj meri da bi se moglo govoriti i o pojavi izvesne prezidencijalizacije

premijersake vlasti. Trend prema prezidencijalizmu ima više razloga, a na jedan od njih

treba skrenuti i posebnu paţnju. Naime, treba imati u vidu da pored sve modernosti,

demokratiĉnosti, liberalizma i marketizacije narodu odnosno velikom delu stanovništva

na neki naĉin imponuje odluĉna i efikasna vlada i još više odluĉna i efikasna liĉnost. Na

ovo ukazuju i upozorava iskustvo pobeda i poraza odreĊenih vlada i premijera. Ĉine se

priliĉno temeljite analize koje zakljuĉuju da razloge Mejdţerovog poraza u Ujedinjenom

kraljevstvu treba traţiti u "percepciji gubitka ekonomske kompetencije, slabom lideršipu,

podeljenoj i neupravljivoj parlamentarnoj partiji, rastućoj socijalno-ekonomskoj

nejednakosti, podloţnosti i pojavama korupcije i opadanju javnih sluţbi (public

services)".385

Iz ovakve pozicije Vlade ne sledi zakljuĉak o njenoj svemoći ili njenoj

neograniĉenoj vlasti. Treba imati u vidu da je veliki deo napora britanskih drţavotvoraca

i konstitucionalista uloţen upravo u stvaranje efikasne i odgovorne Vlade. Ali još više od

napora parlamentarnih drţavotvoraca i konstitucionalnih pravila na rad i ograniĉavanje

moći Vlade deluju neke druge socijalne okolnosti, pre svega, odgovarajuća socijalno-

ekonomska i klasna struktura. Priroda ekonomskih, naroĉito svojinskih odnosa i velikim

delom na njoj zasnovana raspodela moći suţava prostor za koncentraciju vlasti u sferi

politike. Politika je velikim delom izraz i sredstvo postojećeg rasporeda snaga koje su

smeštene u van-politiĉkim zonama društva, u drugim oblastima društvenog rada. Vlada je

383

Lo, S., Engleski parlamentarizam, Beograd, 1936. 384

Lowel, A., Engleska vlada, 1908. 385

P.Dorey ed., The Major Premiership: Politics and Policies under John Major, 1990-97. Basingstoke,

Macmillan, 1999. p. 248.

440

pod znatnim, najĉešće i presudnim, uticajem moćnih ekonomskih krugova. Ona je,

dakako, i poprište borbe razliĉitih pa i suprotstavljenih snaga i prema tome, nešto više od

pukog instrumenta vladajuće socijalne formacije ili socijalne grupe. To joj stvara izvesnu

autonomiju ali i neku vrstu dvostruke ograniĉenosti: od vladajućih snaga i od drugih

nevladajućih ali politiĉki aktivnih i ne bezuticajnih slojeva i subjekata društva.

Isto tako, neki sistemski i konstitucionalni okviri znatno ograniĉavaju moć Vlade i

uticaj prvog ministra. Tu treba naglasiti mogućnost Vlade da obavlja svoje funkcije samo

ako obezbedi podršku većine u Parlamentu. Sistem politiĉke regrutacije sa dosta strogim

zahtevima za izbor Prvog ministra i ĉlanova Kabineta koji treba da proĊu odgovarajuću

parlamentarnu praksu i partijsku aktivnost pod stalnim reflektorima javnosti u jakoj

konkurenciji, doprinose izboru liĉnosti sposobnih za obavljanje odreĊenih politiĉkih i

drţavnih funkcija, bez obzira na ideološki profil. Tome treba dodati postojanje dvostruke

ministarske odgovornosti: ministri su individualno i kolektivno odgovorni. U sluĉaju

kolektivne odgovornosti Parlament moţe izglasati nepoverenje Vladi i u tom sluĉaju

treba oĉekivati ostavku Vlade. Pored toga, postoji pravo Vlade da u takvom sluĉaju

raspusti Dom komuna i raspiše nove izbore. No, tokom 1970tih godina dolazi do

promene i Ustava i prakse. Raniji konstitucionalni princip po kome vlada koja izgubi

većinski glas u Donjem domu treba da da ostavku ili raspiše nove izbore zamenjen je

novom konstitucionalnom realnošću. Nova konstitucionalna realnost dozvoljava vladi da

ignoriše svoje poraze u glasanju o nekim zakonima, ako se narednim glasanjem otkrije da

ona ima podršku u parlamentu i ako nema veće galame od opozicije ili štampe. Ovo je,

dakako, dokaz ne samo engleskog praktiĉnog duha, kako to neki prikazuju, već i premoći

Vlade u odnosu na Parlament. Ovo pravo Vlade je efikasno sredstvo da umiri

“nestašluke” i neizvesnost opredeljenja poslanika s obzirom na to da izglasavanjem

nepoverenja vladi poslanik potpisuje i sebi “smrtnu presudu”. No, i u ovom sluĉaju moć

Vlade nije neograniĉena, jer ulogu konaĉnog sudije igra biraĉko telo. Zbog toga, Vladi je

i te kako stalo do javnog mnenja pa ulaţe velike napore da zadobije njegovu naklonost.

b. Administracija

Jaĉanje pozicije i uloge Vlade bilo je praćeno institucionalnim i numeriĉkim

jaĉanjem javne uprave - Civil service. U javnu administraciju ulaze centralni resori

441

(drţavni sekretarijati, sekretarijati…) i organi uprave koji se najĉešće nazivaju komisije,

komiteti, saveti. Od visokih javnih sluţbenika se oĉekuje da budu politiĉki neutralni.

Najviši red sluţbenika javne uprave, administrativna klasa (administrative class) dolazi

na funkcije konkursom iz kruga diplomiranih studenata najpoznatijih univerziteta,

posebno Oksforda i Kembridţa. Jaĉanje drţave i, uporedo s tim, jaĉanje izvršne vlasti

dovodi do sve većeg usmeravanja zahteva koji dolaze iz društva i brojnih interesnih

grupa prema izvršnoj vlasti i upravi. Administracija se najĉešće javlja u ulozi “ĉetvrte

vlasti”, kako su neki dobro primetili, kao glavni pregovaraĉ sa interesnim grupama.

Štaviše, administracija smatra da je to jedna od njenih osnovnih funkcija. Neka

istraţivanja pokazuju da je samo 4% viših ĉinovnika ocenjivalo tesnu saradnju drţavnog

aparata sa grupama za pritisak kao neumesnu i beskorisnu.386

Uprkos proklamovanoj

deregulaciji i ograniĉavanju drţavne vlasti i funkcija posle dolaska na vlast Mrs Taĉer,

drţava nije bitnije smanjila ni svoju moć ni svoj radijus dejstva. Ako obim drţavnih

sredstava i personala nisu znatnije rasli, neke strane drţavnog korpusa posebno njegove

warfare funkcije su ĉak i jaĉale. Tu pre svega valja pomenuti jaĉanje odreĊenih vojnih i

bezbedonosnih unutrašnjih i spoljnjih aparata, bez obzira da li se to odvija u okviru

drţavnih granica ili u sklopu nekih širih zajedniĉkih atlantskih odnosno evropskih

organizacija (NATO id.). U vreme dolaska na vlast laburista, maja 1997 u Engleskoj i

Velsu bilo je 127. 000 policajaca sa policijskim godišnjim budţetom od 7,4 milijardi

funti. Znatna sredstva i personal imaju policijske snage u Škotskoj i Severnoj Irskoj.

Interesantno je, i donekle paradoksalno, da su u toku izborne kampanje, pre dolaska na

vlast, 1997, Blerovi laburisti imali nameru i, u stvari, obećali povećanje od 5000 novih

policajaca kako bi se pojaĉala bezbednost graĊana i smanjio kriminal.

U savremenim uslovima jaĉanja drţave i politizacije društva, malo ko veruje u

dugo i briţljivo negovan mit o neutralnosti uprave. Umesto “klasiĉnog” apolitiĉnog

birokrate, ako je ikad takav postojao, osim u Veberovoj definiciji, na scenu stupa politiĉki

ili politizirani birokrat. Neka formalna ograniĉenja koja pripadnicima administracije

onemogućavaju odreĊene politiĉke aktivnosti ili angaţmane ne obezbeĊuju njihovu

neutralnost. Tako i zakonski zahtevi (1907) da ĉinovnik koji ţeli poslaniĉko mesto mora

napustiti svoj ĉinovniĉki poloţaj ili ĉinjenica da ĉinovnici ne prisustvuju sednicama

386

Weber, M., Politics as a Vocation: Essayes in Sociology, New York, 1958. p. 95.

442

Parlamenta i Kabineta moţe da doprinese umanjivanju njihovog statusa, uticaja ili

aktivnosti ali ne nuţno i njihovoj neutralnosti.387

Enormna koncentracija vlasti u rukama vlade je za mnoge politiĉke poslenike i

istraţivaĉe dovoljan razlog za odreĊenu rekonstituciju i donošenje novog pisanog ustava

Ujedinjenog kraljevstva. Po mišljenju Aleksander-a koncentracija vlasti u vladi,

dvopartijski sistem i većinski izborni sistem otklanjaju bilo kakve granice odnosno

ograniĉenja egzekutivne vlasti. To je, kako kaţe Lord Hailsham "nacionalna izborna

diktatura u Vestminsteru". Kako to da zemlja takvih konstitucionalista kakvi su Bedţot,

Dicey i Jennings dozvoli takvu koncentraciju vlasti u egzekutivi. Mogu li takvi autori

pomoći u prevazilaţenju pomenutog stanja. Ono što je nekad Bedţot zvao ustavnom

"efektivnom tajnom" (constitution's "efficient secret") nesputani autoritet Donjeg doma-

postalo je faktiĉki izvor njegove tiranije. To je naroĉito bilo vidljivo u vreme premijerke

Taĉer. Maoista, u njenoj vatrenosti da promoviše liberalnu ekonomiju, ona je bila

staljinista u njenom gomilanju politiĉke vlasti. Parlement je bio prezren, lokalna vlast

oslabljena. Kao jedino dobre odluke vaţile su one koje se donose u Dauning stritu 10.

Otuda tako jak pledoaje Aleksander-a za proporcionalnom reprezentacijom koja bi

zamenila the winner-takes-all aranţmane koji joj daju apsolutnu vlast i pored toga što

nema nikad više od 45% biraĉa. On, takoĊe, traţu jaĉu lokalnu upravu i veću

samostalnost britanskih provincija.

U novije vreme, usled niza razloga, posebno zbog povećanih socijalnih i

ekonomskih aktivnosti bilo je sve oĉiglednije da je zadrţavanje direktne kontrole i

odgovornosti ministara u nekim ravnima postalo nepraktiĉno pa i nepoţeljno. Smatralo se

da je rešenje tog problema u stvaranju kvazi vladinih ili nedepartmanskih javnih tela

odnosno agencija. Agencije su poĉele nicati kao peĉurke posle kiše tako da ih je teško i

prebojiti. Tokom 1980 bilo je oko 489 izvršnih tela (koje su obuhvatale operativne i

regulatorne agencije ) i 1561 savetodavnih tela.

Mnogo je razloga zbog kojih su ta tela uspostavljena i razvijana. Prvo trebalo je

rasteretiti ( offload) od menadţerskog i tehniĉkog tereta departmane koji su ionako

postali preopterećeni. Drugo, agencije će dovesti do veće specijalizacije. Treće, agencije

će dovesti do veće fleksibilnosti od one koja je bila ranije. Ĉetvrto, vrlo je vaţno da takve

387

Dogan, M. M., ed., The Mandarins of Western Europe, New York, 1975, p. 149.

443

funkcije budu nezavisne od vlade i van politiĉke arene (tako su i neka tela policije

postala vrsta privatizovane industrije). Tvorci i pronosioci ove reforme istiĉu da se ceo

etos nedepartmanskih javnih tela bazira na tome da bude minimalna departmanska

kontrola, nezavisnost i diskrecija. MeĊutim, otstustvo kontrole je u suprotnosti sa

konceptom ministarske odgovornosti, gde je kontrola nerazdvojno vezana za

odgovornost.

Controla se odrţava na širim odnosno vaţnijim politiĉkim stvarima i obiĉno

ministar ima moć imenovanja i uklanjanja ĉlanova uprave. On, takoĊe, moţe da ima

odreĊenu kontrolu nad troškovima. U tim stvarima on ima direktnu odgovornost

parlamentu. MeĊutim, u drugim stvarima odgovornost je indirektna. Ministar uglavnom

reportira ono što mu je reĉeno od Uprave (Board). U svemu tome ostaje nerešen ili teško

rešiv problem kako postići efektivnu odgovornost regulatornih tela koja su ustanovljena

da upravljaju privatnim industrijama.

Sledeći problem moţe nastati iz menadţerizma. Menadţerizam moţe dovoditi do

konflikta sa ministarskom odgovornošću i do redukcije etosa javnih sluţbi. Neka

istraţivanja u Australiji i Novom Zelandu pokazuju da onamo gde su reforme radikalne i

nametnute skeptiĉnoj birokratiji moţe nastati konflikt izmeĊu ciljeva induciranja jaĉe

saglasnosti sa ministarskim smerovima, s jedne strane i intencije da se promoviše više

menaĊţerski orijentisana javna sluţba. Menadţerske tehnike i proceduure mogu spreĉiti

poţeljnu odgovornost prema politiĉkoj komandi i aktivni civil service moţe se razviti na

raĉun ustavnog integriteta. U tom sluĉaju ministrov izbor pravca politike neće biti

poštovan. Kraće reĉeno, to moţe da potkopava princip individualne ministarske

odgovornosti i omogući dovoĊenje u javnu sluţbu ljudi koji imaju malo interesa,

razumevanja i posvećenosti vrednostima koje bi trebalo da podupiru demokratski

proces.388

.

Britanci su donekle izbegli neke loše strane departmentalizma koje su došle do

izraţaja u nekim drugim zemljama ( npr. u Novom Zelandu). Reforma javne sluţbe koja

je zahtevala uvoĊenje poboljšanih mehanizama za internu odgovornost ĉinovnika

njihovom departmanskom ministru, dovodila je u Novom Zelandu do komplikovanja i

388

D. Woodhouse, Ministers and Parliament. Accontability in Theory and Practice. Clarendon Press,

Oxford, 1994. p. 293.

444

poskupljenja vladine koordinacije. Sistemi odgovornosti unutar pojedinih departmana

pruţaju malo inicijative za inter-departmanski kooperaciju jer su svi ciljevi orijentisani

prema departmanu. U rezultatu departmani postaju manje vezani za kolektivni interes

vlade i više su vezani za proizvoĊenje autputa koji ţeli njihov odgovarajući ministar

portfelja.389

Na taj naĉin, graĊenje strukture odgovornosti unutar departmana izgleda da

poboljšava vertikalnu odgovornost na raĉun efikasnosti u horizontalnoj koordinativnoj

ravni. Zato je naknadno potrebna kordinacija departmana. U Velikoj Britaniji je znatno

manje departmentalizma nego u Novom Zelandu.

Porast kompleksnosti vladanja je doveo do porasta birokratije. 1870tih bilo je

nešto preko 50.000 ĉinovnika (civil servants). Taj broj je porastao na 80.000 ranih

1890tih i na 282.420 tokom Prvog svetskog rata. Ta cifra se 1975 popela na 747.000, a

1984 i posle Taĉerkinih intervencija pala je na 630.000.390

c) Mesto monarha-kralja

Što se tiĉe poloţaja i uloge krune ili kralja, odnosno kraljice, valja istaći da je

ona od nekadašnjeg manje ili više apsolutnog suverena pretvorena u instituciju koja, po

reĉima jednog autora, savetuje, opominje i ohrabruje. Nekadašnji uticajni kraljev Tajni

savet postoji i danas, ali bez većih funkcija. Njegova funkcija je da u formi naredbe u

savetu proglašava odluke koje su donesene u Kabinetu, posle ĉega one dobijaju pravnu

snagu. Svi zakoni zahtevaju potvrĊivanje od strane krune, mada u praksi nije uskraćena

potvrda krune (the Royal Assent) još od 1707. I pored znatnog reduciranja njenih

funkcija, ĉini se da znaĉaj krune u britanskom politiĉkom sistemu i ţivotu nije sasvim

prestao. Znaĉajnu ulogu krune treba traţiti na jednom posebnom podruĉju politike, van

organizacije vlasti u uţem smislu i njenih neposrednih delatnosti, naime, na podruĉju

integracije politiĉkog sistema i društva. Integrativna uloga krune je van Britanije

nedovoljno prouĉavana i cenjena. Britanci je, i bez velikog prouĉavanja, dobro osećaju i

cene.

389

Boston J., "The Problems of Policy coordination: The New Zealand Experience".

Governance, 5/11992. 390

Hennessy P., Cabinet, Basil Blackwell, London, 1986; P. Hennessy, Whitehall ,

London Press, 1990.

445

U novije vreme vode se oštre rasprave oko smisla i korisnosti monarhije u

savremenim uslovima. Moglo bi se reći da je britansko javno mnenje podeljeno s tim što

je mnogo više protivnika monarhije u Škotskoj nego u Engleskoj. Porodiĉni skandali i

veliki troškovi koji se pokrivaju iz drţavne kase idu na ruku gledanju koje monarhiju

smatraju prevaziĊenom. U celini, moţe se reći da će monarhija uz manja ili jaĉa

osporavanja ipak preţivljavati na duţe vreme.

D. Položaj i funkcije suda i sudovanja

Sudovi u Ujedinjenom kraljevstvu nemaju onu politiĉku ulogu koju imaju

sudovi u SAD ili u Nemaĉkoj. Njihova pozicija stoji van uţeg podruĉja politiĉkog

procesa i zbivanja i uslovljena je karakterom odreĊene politiĉko-pravne doktrine i

politiĉkog sistema. U središtu te doktrine i politiĉkog poretka stoji princip parlamentarne

suverenosti koji iskljuĉuje ideju sudske kontrole ustavnosti zakona odnosno legislacije.

Drugim reĉima, sudovi ne mogu proglasiti jedan akt parlamenta neustavnim. Poznati

konstitucionalista Dicey je taj politiĉki diktum i praksu propratio reĉima: Ako je

parlament odluĉio da sve plavooke bebe treba da budu pobijene, spašavanje plavookih

beba bi bilo ilegalno".391

Sudovi odluĉuju o onim sluĉajevima koji se pokreću od privatne osobe ili po

sluţbenoj duţnosti. Nastojanje da se sudovi stave na što neposredniji naĉin u funkciju

zaštite pravde, slobode i prava graĊana uzrokovalo je dgovarajuću organizaciju i pricipe

sudovanja. Tu posebno valja pomenuti postojanje nacionanih i lokalnih sudova, princip

da sudska procedura treba da bude tehniĉki uprošćena, razumljiva i pristupaĉna

graĊanima i da cena sudovanja bude usaglašena sa proseĉnim primanjima i standardom

graĊana. Postoje inaĉe graĊanski i kriviĉni sudovi. Na vrhu graĊanske sudske lestvice-

sistema u Engleskoj i Velsu stoji Vrhovni sud pravde a na niţim okruţnim nivoima su

okruţni sudovi (County Courts). Najviša instanca sudovanja za graĊanske i kriviĉne

sudove je Dom lordova.

Protekom vremena poloţaj i funkcije sudova su se izmenili i narasli. Jedan od

jaĉih razloga za tu promenu je vezan za nove tokove globalizacije i odnos Velike

391

A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, 10th

ed., New

York, St. Martin', 1959, p. 74.

446

Britanije sa Evropskom Unijom. Naime, valja imati u vidu da procesi šire regionalizacije

i u sklopu toga veće integracije unutar Evropske unije ne samo regionalni već i nacionalni

sudovi dobijaju istaknuto mesto. Evropski sud pravde bi trebao da ima izvesne

ingerencije u sferi aktivnosti britanske politike i pravosuĊa, s obzirom da je Velika

Britanija ĉlanica Evropske unije. Iako u i oko ovih novih promena i zahteva ima izvesnih

sporova i nedoumica, ne moţe se poreći da one utiĉu na izvesnu politizaciju britanskih

sudova i njihovo uĉešće u prosuĊivanju o tome da li su neke mere britanske politike u

skladu sa pravom i obavezama koje proizilaze iz ĉlanstva u Everopskoj uniji.392

III. IZBORI I IZBORNI SISTEM

1. Istorija, karakter i organizacija izbora A. Kratak osvrt na istoriju izbora

Izbori u Velikoj Britaniji imaju dugu i bogatu istoriju. Oni su ne retko bili

predmet oštrih i intenzivnih sukoba. Prvi zaĉeci izbora naziru se još u kasnom srednjem

veku u pozivima kralja raznim vrstama plemića za dogovore o nekim zajedniĉkim

stvarima. U poĉetku tako od kralja ili odozgo "birani" predstavnici odreĊenih društvenih

slojeva kasnije su zamenjivani predstavnicima koji su birani manje ili više odozdo

odnosno od uţeih ili nešto širih skupina stanovništva. Razvoj institucije izbora tekao je

linijom proširivanja biraĉkog prava sa uskog na širi krug ljudi koji su ispunjavali

odreĊene uslove ( više imovno stanje, godišnje prihode iznad odreĊenog novĉanog

iznosaitd.). Serijom već pomenutih reformi od 1832, 1867, 1884 ubrzan je proces

proširivanja biraĉkog prava, dok nije konaĉno 1928 celokupno odraslo stanovništvo

dobilo pravo glasa.

Proširivanje biraĉkog prava u Velikoj Britaniji

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Godina % odrsla polulacije sa pravom glasa

---------------------------------------------------------------------------------------------------

1832 5%

392

Za organizaciju i funkcije sudskog sistema vidi: G. M. Carter-J. H. Herz, Major

Foreign Powers,Harcourts, New York , 1967; 179-187; M. D. Hancock-D. P. Conradt- B.

G. Peters- W- Safran- S. White-R. Zariski, Politics in Europe,Chatham House New York,

London, 2003..

447

1867 13%

1884 25%

1919 75%

1928 99%

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Izborna problematika je regulisaana nizom zakona od kojih posebno valja

pomenuti Zakone o reprezentaciji (Representation of the People Acts) od 1983 i 1985.

Upravljanje izbornim poslovima, u okviru pomenutih zakona, spada u nadleţnost

Ministrastva unutrašnjih poslova kad je reĉ o Engleskoj i Velsu ( the Home Office- za

Englesku i Vels) i korespondirajućih institucija u Škotskoj i Severnoj Irskoj.

Prema Zakonu o parlamentu iz 1911 (Parliament Act), poslanici se biraju na pet

godina. To u britanskim uslovimaa znaĉi da poslaniĉki mandat traje najviše pet godina.

Bilo je sluĉajeva da u izuzetnim okolnostima odreĊeni parlamentarni sastav produţi svoje

trajanje preko ove granice. Tako se desilo da Parlament produţi svoj mandat u vreme dva

svetska rata. Parlament izabran 1911 je produţio mandaat na osam godina na osnovu

Zakona o Parlamentu i Reprezentaciji iz 1916 i Zakona o Parlamentu i Lokalnim

izborima iz 1916 i 1918. Sliĉno tome i Parlament izabran 1935 produţuje vreme na deset

godina na osnovu Zakona o produţenju Parlamenta ( the Prolongation of Parliament

Acts) 1940, 1941, 1942, 1943 i 1944.

B. Vreme zakazivanja izbora i mandat poslanika

No, vreme trajanja odreĊenog parlamentarnog sastava moţe biti kraće od

maksimalnog zakonom predviĊenog roka. Formalno, parlament se raspušta

proklamacijom suverena-kraljice na predlog-savet Prvog ministra. Faktiĉki, o raspuštanju

parlamenta odluĉuje Prvi ministar i odreĊuje-objavljuje datum raspuštanja kao i dan i

razloge za odrţavanje narednih opštih izbora. Tako je 17 marta 1997. Prvi ministar Major

( iz Konzervativne partije) objavio da će se opšti izbori odrţati 1 maja iste godine. Na

osnovu toga, proklamacijom Kraljice raspušten je Parlament 8 aprila. Kad je raspuštanje

parlamenta objavljeno, Clerk of the Crown in Chancery izdaje Writs of Elections i

odreĊuje se kalendar aktivnosti. Tada se odreĊuje i datum sazivanja novog parlamenta.

Glasanje se zakazuje u roku od oko 17 dana ( ne ukljuĉujući subote i nedelje) od dana

448

raspuštanja parlamenta. Na taj naĉin izborna kampanja traje kratko, praktiĉno od tri do

ĉetiri nedelje.

Treba reći da pravo premijera da praktiĉno odreĊuje dan raspuštanja parlamenta

daje mogućnost njegovoj partiji i da odreĊuje dan izbora u vreme koje joj najviše

odgovara. Tu je premijer ograniĉen samo sa dve "stvari". Prvo, po Izbornom zakonu od

1911 koji je ostao neizmenjen, izbori se ne mogu zakazati kasnije od 22 maja nakon pet

godina od prethodnih izbora, niti ranije od 15 marta, jer od vremena zakazivanja do

vremena odrţavanje izbora treba da protekne najmanje dva meseca. Interesantno je da u

razmišljanju o danu izbora premijer konsultuje i politiĉke astrologe. Odluka o datumu

odrţavanja izbora objavljuje se obiĉno ispred premijerske rezidencije u Dauning stritu 10.

Presedan u odnosu na ovu praksu napravljen je 8 maja 2001 kad je premijer Bler datum

izbora saopštio prilikom posete jednoj školi kako bi i time naglasio znaĉaj prosvete u

predstojećoj izbornoj kampanji. To je praktiĉno i dan kad je Bler poĉeo svoju izbornu

kampanju. Bler je prethodno posetio kraljicu i zatraţio od nje da saspusti parlament kako

bi opšti izbori mogli da budu odrţani 7 juna 2001. Pošto su ankete javnog mnenja

pokazale da već juna laburisti imaju 20% prednosti u odnosu na konzervativce, to se

vladi i premijeru uĉinilo kao pravi trenutak za raspisivanje izbora.

Razlozi za organizovanje opštih izbora mogu biti razliĉiti. Tri od njih su i

najvaţnija. Prvo, procena vladajuće partije odnosno vlade da su povoljne okolnosti u

kojima ona moţe da produţi svoju vladavinu ili ĉak da ojaĉa svoju parlamentarnu većinu.

Drugi sluĉaj je onda kad je vlada prinuĊena da to uradi da bi dobila poverenje naroda

odnosno većine za svoju politiku. To je najĉešće onda kad ona izgubi ili ima tesnu većinu

u parlamentu. Treći razlog za organizovanje novih izbora je poraz vlade u parlamentarnoj

debati o nekim kljuĉnim stvarima koje su bile krucijalne u izbornoj kampanji (kraljiĉin

govor, koji je, u stvari, program parlamentarne sesije, zakon o buĊţetu itd.).

Tradicionalno, izbori se odrţavaju u ĉetvrtak, ali Prvi ministar moţe odabrati i

neku drugi dan. Od ukupno 58 miliona stanovnika Velike Britanije pravo glasa ima

43,980.000 ljudi. Aktivno biraĉko pravo se stiĉe sa 18, a pasivno sa 21. godinom, a

glasanje je fakultativno. Donji dom je, kako smo videli, priliĉno veliko izborno telo sa

brojem koji varira od 625 ( 1950) do 659 (1997). Poslanici se biraju na pet godina, iako

449

njihov mandat u praksi traje najĉešće ĉetiri godine, jer, obiĉno, nakon ĉetiri godine Vlada

raspušta Parlament i saziva nove izbore.

C. Izborne jedinice i biraĉko pravo

Izborne jedinice u Engleskoj imaju proseĉno oko 69500 biraĉa. U drugim

pokrajinama Velike Britanije proseĉan broj biraĉa u izbornim jedinicama je nešto manji.

Veliĉina i broj izbornih jedinica se revidira u odreĊenim vremenskim intervalima,

uglavnom izmeĊu osam i 12 godina od strane Komisije o granicama ( the Boundary

Commissioners) uz saglasnost Parlamenta. Granice izbornih jedinica odreĊuju ĉetiri

Parlamentarne graniĉne komisije (Perliamentary Boundary Commissions): za Englesku,

Wels, Škotsku i Severnu Irsku, uz konaĉnu aprobaciju Parlamenta. Nominalni Predsednik

Komisije je Spiker Donjeg doma. Potonje prekrajanje izbornih jedinica, shodno

promenama u populaciji, obavljeno je sredinom 1995. U ovom najnovijem prekrajanju,

koje se preduzima radi što ravnomernije podele biraĉkog tela, stvoreno je 8 novih

izbornih jedinica. Moţda je intersantno pomenuti da manje od jedne trećine izbornih

jedinica (samo 194 ) nisu promenile granice. Zbog ove izborne geometrije varira i broj

ĉlanova parlamenta. Tako je i broj parlamentarnih mesta u novom sastavu posle izbora

1997 povećan sa 651 na 659. Parlamentarnu većinu ĉiniće 330 poslanika. Za poslaniĉka

mesta borilo se 3700 kandidata .

Biraĉki spiskovi se prave godišnje za svaku izbornu jedinicu i o tome se staraju

odreĊeni sluţbenici za biraĉki spisak koji su, u stvari, viši sluţbenici lokalne vlade. Ovi

sluţbenici se staraju da obaveza svakog domaćinstva u izbornoj jedinici (da dostavi

podatke o biraĉki sposobnim stanarima) bude blagovremeno izvršena. Na osnovu tih

informacija lokalne sluţbe sastavljaju provizorni biraĉki spisak, koji se istiĉe na javna

mesta kako bi se dala šansa biraĉki sposobnim graĊanima da izvrše potrebne dopune ili

korekcije. Pojedinci koji imaju ozbiljnije zamerke na biraĉki spisak mogu se obratiti

odnosno traţiti ispravke od odgovarajućeg suda.

Aktivno biraĉko pravo se stiĉe sa 18 a pasivno sa 21 godinu. Pravo glasa imaju

Britanci, Irci i graĊani Komonvelta. Pravo glasa takoĊe pretpostavlja da graĊanin ima

prebivalište u izbornoj jedinici odreĊenog datuma ( on the "qualifying date- 10 oktobar

svake godine, a 15 septembar za Severnu Irsku). Kao i u mnogim drugim zemljama pravo

450

glasa nemaju zatvorenici, mentalno poremećeni, ĉlanovi Doma Lordova, kaţnjenici

(conviction) zbog izbornih ispada (koja moţe da diskvalifikuje za pet godina).

Kandidati za poslanike mogu biti lica s navršenom 21 godinom bilo da su

britanski graĊani ili graĊani neke od zemalja Komonvelta ili pak graĊani Irske Republike.

Na poslaniĉka mesta ne mogu biti kandidovana-birana lica kojima je pasivno biraĉko

pravo uobiĉajeno uskraćeno, sveštena lica Engleske crkve, Škotske crkve, Crkve Irske i

Rimo-katoliĉke crkve; ĉlanovi Doma lordova, i niz javnih sluţbenika i funkcionera

odreĊenih zakonom: sudije, javni sluţbenici (civil servants), odreĊeni ĉinovnici lokalnih

vlada, zaposleni u vojsci i policiji i britanski poslanici bilo koje zemlje ili teritorije van

Comonvelta. Za poslaniĉku kandidaturu nije obavezno da pretendent bude stanovnik

izborne jedinice u kojoj se kandiduje.

Predlog kandidature mora biti sroĉen na propisanom kandidatskom listiću sa

punim imenom i kućnom adresom. Kandidacioni list mora da ima potpis deset biraĉa

ukljuĉujući predlagaĉa i pomoćnika. Pritom, svaki kandidat mora poloţiti depozit od 500

funti. Kandidat koji dobije manje od 5% glasova gubi depozit.

Izborni rezultati se saopštavaju već sutradan po odrţavanju izbora.

D. Karakter izbornog sistema-metoda

Izbori su uninominalni i većinski. Cela zemlja podeljena je na izborne jedinice u

kojima se bira samo po jedan poslanik i smatra se da je pobedio kandidat koji dobije

relativnu ili prostu većinu glasova (The simple majority system). Takav izborni sistem,

koji favorizuje velike i već uspostavljene partije, koje su u stanju da istiĉu svoje

kandidate u svim ili u velikoj većini izbornih okruga, bio je predmet kritike. Britanija nije

mnogo brinula o ovim i drugim prigovorima, jer je moguće da partija koja dobije manji

ukupni broj glasova dobije većinu parlamentarnih mesta (s obzirom na to da je moguće

da malom većinom pobedi u većem broju izbornih jedinica, a velikom većinom izgubi u

nešto manjem broju jedinica). Idealnu praviĉnost su potisnuli razlozi efikasnosti i

jednostavnosti. Ovakav izborni sistem smatran je i znaĉajnim faktorom homogene i

stabilne jednopartijske vlade.

Na primeru Velike Britanije mogu se lako uoĉiti neke manjkavosti većinskog

izbornog sistema. Naime, pojava disproporcionalnosti izmeĊu broja biraĉa i broja

poslaniĉkih mesta je uoĉljiva i na nekim od potonjim izbora. Tako je first-past-the-post

451

izborni sistem nagradio laburiste u izborima 1997 sa pobedniĉkim bonusom (winner's

bonus): 64% parlamentarnih mesta za 44% glasova dok je konzervativcima sa 31%

glasova dodelio 25% poslaniĉkih mesta, a liberalima sa 7% glasova 4% poslaniĉkih

mesta.

Laburistima je ovoga puta dobro došao izborni sistem iako su se u svojoj izbornoj

kampanji odnosno u delu Izbornog manifesta koji se tiĉe izbora zalagali za referendum o

glasaĉkom sistemu (voting system) za Donji dom. Po tom predlogu, prethodno bi se

odredila nezavisna komisija za biraĉki sistem (voting systems) da predloţi

proporcionalnu alternativu naspram first-past-the-post system . Manifest je takoĊe

predlagao uvoĊenje proporcionalnog sistema za evropske izbore i buduće parlamente

Škotske i Velsa.

Opšti izbori 1997 _

--------------------------------------------------------------------------------------------

posl.mesta glasovi

Broj procenat prebrojeni svi

glasovi(%) biraĉi ( %)

-

___________________________________________________________________

Konzer. 165 25 31 22

Labur. 419 64 44 31

lib.dem. 46 7 17 12

ostali 29 4 7 5

--------------------------------------------------------------------------------------------

Sliĉna situacija pokazala se i na izborima i na izborima 1974 (28 februara) kad je

Laburistiĉka partija sa 11.639.243 glasa (39,3% glasova) dobila 301 poslanika, a

Konzervativna partija sa 11.868.906 glasova 297 poslanika. Na izborima oktobra 1974

laburisti osvojili većinu od 319 mesta sa 39,3% glasova dok su liberali osvojili 18,6%

glasova, a dobili svega 13 mesta. Na pet izbora od 1979 do 1997 pobedniĉka partija

osvajala je ĉistu većinu ali nikad više od 44% glasova (to je pluralna većina). Te veštaĉki

452

stvorene većine Daglas Rej je nazvao "spravljene većine" (manufactured majorities)393

izbornim sistemom. U novije vreme proporcionalni izborni sistem nije tabu tema u

Ujedinjenom kraljevstu. On je već postao praksa u nekim njegovim delovima: u Severnoj

Irskoj, u izborima za predstavnike u Evropski parlament, za regionalne skupštine u

Škotskoj i Velsu.

No, nisu to jedine manjkavosti izbora i izbornog sistema. Ima ne mali broj

nepravilnosti razliĉitog karaktera. U te manjkavosti mogu se ubrojiti manipulacije

glasanjem putem pošte. U nekim gradovima pred izbore 2001 policija je pokretala istragu

zbog tvrdnji da partijski aktivisti manipulišu glasaĉima koji ţele da glasaju poštom.

Partijski aktivisti nekih partija uzimaju neispunjene glasaĉke listiće od graĊana, naroĉito

u emigrantskim ĉetvrtima, uz obećanje da će ih oni poslati na odgovarajuće mesto.

Aktivisti takoĊe sugerišu nekim glasaĉima kako da glasaju pa će im oni listiće poslati na

odreĊeno mesto. Novi odnosno inovirani izborni zakon uveo je olakšice za sve biraĉe

utoliko što svako ko ţeli da glasa poštom moţe to da uradi umesto da ide na glasaĉko

mesto.

Administraciju izbora vodi administrator izbora u izbornoj jedinici koji je inaĉe

viši sluţbenik lokalne vlade. On organizuje pripremu izbornog materijala, utvrĊivanje

biraĉkih mesta, biraĉkih odbora i drugih detalja izbornog procesa.

Interesantno je moţda pomenuti da na izborima u Severnoj Irskoj ne uĉestvuju ni

jedna od vodećih britanskih partija odnosno uĉestvuju samo lokalne protestantske i

katoliĉke partije.

Treba reći da izbori u Velikoj Britaniji ne sluţe samo kao prilika i vreme za

odmeravanje snaga izmeĊu pojedinih partija već i unutar pojedinih partija. Drugim

reĉima, oni omogućavaju mirnu promenu ili sukcesiju ne samo nosilacaa drţavne vlasti

već i partijskih ĉelnika.Tako se posle izbornog poraza dotadašnji premijer Major drugog

dana (2 maj) iselio iz svoje rezidencije (Dauning street br.10), a već u 11:30 odrţao

oproštajni govor u kome je ponudio i povlaĉenje sa funkcije partijskog lidera. Uz to,

izbori sluţe i kao institucionalizovani vid filtriranja partijskog voćstva. Naime,

parlamentarna sekcija partije bira lidera, i prema tome neko ko nije izabran za poslanika

ne moţe biti ni predloţen za partijskog lidera.

393

Daglas Rej, Op. cit. p.74.

453

Što se tiĉe obećanja novih laburista da će već u toku svog mandata raspisati

referendum o reformi izbornog metoda odnosno o eventualnom uvoĊenju

proporcionalnog sistema, nezahvalno je prognozirati da li će se ono ispuniti. Kasnije se

pokazalo da ove sumnje nisu bile bez osnova.

Interesantno je da u Britaniji, kad je reĉ o razliĉitim nivoima politikog sistema, u

stvari, postoji mešoviti izborni sistem. Na globalnom nivou parlamentarni izbori su

većinski, ali u Škotskoj i u Velsu izbori su, velikim delom, proporcionalni. Za izbor

Skupštine u Severnoj Irskoj koristi se Single Transferable Vote. A tako je i u izborima (u

Severnoj Irskoj) za Evropski parlament.

2. Izborna kampanja i politiĉki marketing

A. Izborna kampanja, propaganda i politiĉki marketing

Treba li naglašavati da su Velikoj Britaniji, kao i drugim razvijenim zemljama,

izbori praćeni snaţnim izbornim kampanjama odnosno politiĉkim marketingom. Nije

uvek jednostavno razabrati odnosno razlikovati ove dve kategorije. Jedan broj analitiĉara

naglašava, ĉini se i prenaglašava, razlike izmeĊu politiĉke kampanje i politiĉkog

marketinga. Nama izgleda da je, pored manje ili više znaĉajnih meĊusobnih razlika, reĉ o

konvergentnim pa u mnogo ĉemu i preklapajućim pojmovima. Kad je reĉ o samom

terminu, treba reći da su pre Drugog svetskog rata, komunikatori i politiĉki organizatori

regularno tretirali posao politiĉke komunikacije kao "propagandu". Iako se u novije

vreme smatra zastarelim u izbornom smislu, taj termin dobro pogaĊa i izraţava-opisuje

jednosmerni komunikacioni proces u kome pasivni auditorium nalazi sebe podreĊen

manipulativnim apelima politiĉkih elita.

U suštini, i politiĉka propaganda i politiĉki marketing su prvenstveno usmereni

na akomodaciju vodeći raĉuna o svojim organizacionim potrebama pre nego potrebama

publike. U njihovoj osnovi stoje oĉekivanja da eventualno slab rejting partije ili odreĊene

grupe moţe da se premosti uspešnim predizbornim predstavljanjem i kampanjom. Pod

uticajem struĉnjaka za politiĉki marketing, koji igraju sve veću ulogu, predizborne

kampanje se kroje po uzoru na komercijalne reklame i primere iz predsedniĉkih

kampanja u SAD. Po ugledu na komercijalne reklame prave se i izlaţu veliki panoi na

kojima se kao i u sluĉaju oglašavanja prehrambenih ili kozmetiĉkih proizvoda,

454

deterdţenta i ţenskog donjeg rublja veliĉaju liĉnosti i dostignuća sopstvene partije. Iz

ameriĉkog iskustva preuzima se personalizacija kampanje odnosno modernim jezikom

reĉeno "negativna kampanja".

Treba odmah reći da politiĉki marketing nije nešto što je Britaniji bilo nepoznato

u vreme kad je ono inaugurisano i doţivelo procvat u SAD. No, valja takoĊe istaći da se

on u Ujedinjenom kraljevstvu u po neĉemu razlikovao od onoga u SAD. Pre svega, ĉini

se da politiĉki marketing nije ušao ili osvojio svest politiĉara u Britaniji kao što je to u

Americi. Vodeći politiĉari, po kazivanju Kavanagha, nerado prihvaataju vaţnu

strategijsku ulogu koju marketing igra, jer im oduzimaju od njihovog statusa i

zabrinjavaju uticajne elemente u partiji.394

To je razlog što se politiĉki marketing u

Britaniji ne moţe naći u oficijelnim partijskim izvorima.

Već je reĉeno da su ideje politiĉkog markeringa bile prisutne na britanskom tlu,

komparativno gledano, priliĉno rano. U stvari, razvoj moderne masovne propagande

datira od Zakona o narodnom predstavljanju (the Representation of the People Act) 1918.

To se desilo onda kad je biraĉko telo poraslo na oko 21 milion biraĉa. Pre toga kampanja

se sastojala od agitovanja, štampanih listića i skupova. Još u Gledstonovo vreme 1880tih

narastalo je interesovanje i interes politiĉke elite i mas medija za intenzivniju meĊusobnu

komunikaciju.395

Korene modernog politiĉkog marketinga treba traţiti u

eksperimentisanju koje su preduzimali izborni organizatori u vreme meĊuratnih godina.

To je i vreme razvijenijih sredstva komunikacija posebno radija, masovnog društva i

šireg biraĉkog tela. Treba imati u vidu da je Biro za štampu (Press Bureau) u

Konzervativnoj partiji ustanovljen 1911. Kad je došao J.C.C. Davidson kao partijski

predsednik (Party Chairman) 1926 reorganizovan je partijski štab Centralne sluţbe (

Central Office). Kao i mnogi drugi, on je verovao u snagu politiĉkog marketinga: "

Dobijanje izbora je, govorio je on, zaista pitanje prodaje ( of salesanship), vrlo malo

razliĉito od markentinga bilo kog brendiranog (branded) artikla". Krajem dvadesetih

godina dvadesetog veka revolucionisana je partijska propaganda. Za pripremu izbora

1929 konzervativci su prvi put koristili razne propagandne sluţbe- postere, propagandne

394

D. Kavanagh, Election Campaigning, Blackwells, 1995. 395

H. M. Hanham, Elections and Party Menagement: Politics in the Time of Disraeli and

Glaadstone, Sec. ed. Harvester, 1978.

455

listiće, a Centralna kancelarija (Central Office) je uspostavila centar za obuĉavanja

kandidata. Korišćeni su i drugi vidovi od telefonskog agitovanja i direktne pošte do

filmske propagande odnosno prikazivanja filmova hiljadama biraĉa.

Laburistiĉka masovna propagandistiĉka organizacija poĉela je i simboliĉno

odlukom o uspostavljanju departmana za javnost 1917. U nedostatku novca, laburisti su

našli kompenzaciju u organizovanju saveta od simpatizera kao što su vodeći fabijanski

intelektualci Sidney Webb osnivaĉ LSE i koautor Statuta Laburistiĉke partije. Webb je

1922 razvio tezu da bi izborni efekti (electioneering) mogli da budu poboljšani sa

razvijanjem stratifikovane izborne kampanje ("stratified electioneering"), "procesa koji je

sliĉan tehnikama trţišne segmentacije i usmeravanja (to market segmentation and

targenting techniques) koji su kasnije formirali znak za raspoznavanje dobre marketinške

prakse. Veb je voleo da vidi i realizuje diferenciranu kampanju prema sloţenosti samog

biraĉkog i politiĉkog bića. U prilog toga je izlagao razliĉite argumente. Svaki elector ima

svoju sopstvenu "boju", ako bi mi mogli samo da je otkrijemo. On se razlikuje u

karakteru i okolnostima, temperamentu i vokaciji, religiji i rekreaciji- i u hiljadu razliĉitih

naĉina od njegovih sunarodnika. Za sad mi teţimo da adresiramo iste poruke svima

njima." 396

U vezi sa ovim nasleĊem, valja se potsetiti i na Valasovu ideju "psihologije

elektorata"397

s poĉetka ovog veka koju su kasnije koristili mnogi izborni stratezi u

promovisanju partijskog imidţa.

Ubrzani razvoj politiĉkog marketinga posle drugog svetskog rata treba da zahvali

pre svega napretku u televiziji i reklamnoj industriji. Obe glavne partije organizuju

reklamne agencije i istraţivaĉke departmane za istraţivanje javnog mnenja. Proliferacija

tih medija imala je znatan uticaj na politiĉku komunikaciju u Britaniji razvijajući novu

vrstu izborne strategije sliĉnu fazi prodajnog koncepta ( the "selling concept" stage) u

razvoju konvencionalnog marketinga. Sliĉno njihovim pandanima u komercijalnoj sferi,

politiĉke partije su poĉele da preduzimaju istraţivanja trţišta (market research) u cilju

boljeg planiranja i prepoznavanja podrţavalaca potencijalnih ciljnih grupa sa

sofisticiranijim reklamirajućim komunikacijama i istraţivanjem javnog mnenja. Neki

komentatori su to nazivali novim pristupom "medijskoj campainji".

396

S. Webb, " What is stratified Electioneering", Labour Organization, 25, 1922. 397

G. Wallas, Human Nature in Politics, ĉetvrto izdanje, Constable, 1948 (1908).

456

Mnogi teoretiĉari menaĊţmenta koristre model od tri faze da objasne evoluciju

marketinga kao komercijalne filozofije i procesa koji predstavlja nešto više od korišćenja

sredstva kao što su reklamiranje i istraţivanje. Prva faza predstavlja klasiĉni fordistiĉki

pogled biznisa i pretpostavlja potrošaĉevu volju i kupovinu onoga šta odnosna firma

pravi. U drugoj fazi sa nešto kompleksnijim i "prodajom voĊenim" pristupom ( "sales-

led" approach), organizacije poĉinju da investiraju u ispitivanja trţišta u cilju što boljeg

selekcioniranja potrošaĉkih grupa kao metâ, sa rafiniranijim komunikacijama. Treća i

najsofisticiranija orijentacija tzv. "marketinškog koncepta" je organizovana oko

principa kojim uspešna biznis strategija poĉinje i završava a to je publika koja kupuje (the

buyng public). Deviza i preporuka dobrog broja marketinških instituta je sledeća: "

Profitabilni menadţmentski proces koji je odgovoran za identifikovanje, anticipiranje i

zadovoljavanje potrošaĉkih zahteva".398

No, markentiški razvoj ne prestaje. Za razliku od sales-led medija i kampanje u

kojima su organizatori pozvani da ispituju mišljenje odnosno raspoloţenje biraĉa,

moderni politiĉki marketing zahteva obuhvatniji, holistiĉki pristup izbornoj strategiji koji

"poziva na istraţivanje neĉega dubljeg od toga (prodajne kampanje). Novi marketinški

koncept je zainteresovan za baziĉne politiĉke potrebe i ţelje biraĉa".399

Moglo bi se reći da je kampanja u novije vreme, posebno uoĉi izbora 1996 bila

dobrim delom amerikanizovana. Strelice kampanje su nišanile pravo u glavu predvodnika

protivniĉkog tabora. Smatralo se da ako lider bude uzrdman ili oboren pasti će i cela

njegova armada. Uz to, uzeto je i nešto od propratnog ameriĉkog dekora. Po ugledu na

ameriĉke predsedniĉke kandidate, pretendenti na britanski premijerski presto su takoĊe

poĉeli da nastupaju u javnosti sa svojim suprugama. Time je stvoren i jedan novi politiĉki

stil i ponašanje kandidata i njihovih štabova koji je u mnogo ĉemu više neprijateljski

nego konkurentan ili suparniĉki. Kratkoća vremena kampanje od oko 21 dana na neki

naĉin još više podstiĉe intenzivnost kampanjskog rada i meĊusobnog defamiranja.

398

J.White, The Domain of Marketing-Marketing and non-marketing exhanges", u M.J. Thomas-N.Waite,

The Marketing Digest, Heinman, 1988.

399

A. Shama, "The Marketing of the Political Candidate", 1976, Journal of the Academy of Marketing

Science, 4/4, 1976

457

U Velikoj Britaniji se već ustalila i institucionalizovala praksa da lokalni partijski

aktivisti obilaze kuće biraĉa i agituju za svoje kandidate (canvassing). Ovakav rad

partijskih aktivista je usmeren naroĉito na onaj flotirajući deo biraĉkog tela ( koji do

zadnjeg trenutka nije siguran da li će i za koga će glasati). Svaki kandidat za ĉlana

parlamenta imenuje izbornog agenta ĉije ime i adresu mora dostaviti lokalnom

organizatoru izbora (the returning officer). Agent ima dvostruke funkcije. Prvo, on se

stara o organizovanju kampanje; drugo, on kontroliše troškove izbora i nastoji da oni

budu u skladu sa zakonskim ograniĉenjima. Po sebi je razumljivo da agent mora da

poznavje izborno pravo odnosno propise. Agent moţe biti plaćen za svoje usluge i tada

njegova naknada ulazi u iznos dozvoljenih troškova kampanje. Jedan broj agenata su

plaćeni partijski organizatori u jednoj ili više izbornih jedinica u vreme izmeĊu izbora.

Njih plaća lokalna partijska organizacija. Veliki broj agenata je samo delom radnog

vremena ili volonterski angaţovan na poslovima izborne kampanje. Agent, takoĊe, moţe

organizovati plaćenu sluţbu u granicama izbornih troškova. Agentu i poslaniĉkim

kandidatima uopšte obilato pomaţu brojni volonteri u okviru lokalnih partija. Najagilniji

su u tome podrţavaoci kandidata u lokalnoj partijskoj organizaciji.

No, ĉini se da da efekti izbora nisu uvek u skladu sa ulaganjima sredstava i napora

u modernizaciju i popularizaciju izbornih kampanja. O tome svedoĉi i ĉinjenica da se

izlazak na izbore znatno smanjio i pao od 71% u 1997 na 59% biraĉke populacije u 2001

što je bez presedana u modernoj britanskoj istoriji. To je najniţi izlazak od 1918.

Najĉešće se navodi nekoliko razloga za to. Prvo, ĉini se da je u 2001 glasanje postalo

staromodno naroĉito za starije ljude. Drugo, izborna organizacija sama po sebi nastoji da

da primer štedljivosti u javnom sektoru. Treće, primetno je nedovoljno apelovanje na

mlade biraĉe: nema mobilne telefornije, nema kompjuterskih ekrana ni ekskluzivnosti.

Pored toga neki ugledniji analitiĉari istiĉu da proporcionalna reprezentacija povećava

izlazak na izbore za 10%.400

B. Finansiranje partija i izborne kampanje

Više nije ni sporno ni ĉudno da presudnu ulogu u tim kampanjama ima plateţna

sposobnost organizatora i uĉesnika izbora odnosno novac. Treba imati u vidu da je

400

Vidi A. Lijphart, First Past the Post, PR and the Empirical Evidence", Representation, 36., 1999. p.

133-136.

458

finansiranje partija, posebno finansiranje izbora jedna od kljuĉnih i najdelkatnijih tema

britanske politike. Ova tema zadire ne samo u ekonomiju odnosno ekonomske

mogućnosti i opravdanost izbornih troškova već i u mnoga moralna pitanja politike.

Utoliko više što je ona bila proţeta ili praćena brojnim skandalima na koje britansko

društvo nije moglo ostati nemo. Stoga je sasvim razumljivo što je za razmatranje i

eventualno uklanjanje anomalija i u ovoj sferi osnovana Neill-ova Komisija za partijske

fondove koja je u svom izveštaju na oko 200 stranica 1998 obelodanila deo partijske

finansijske realnosti i predloţila neka rešenja. Ovaj izveštaj je u stvari rezultat još ranijih

i odlaganih širih pokušaja da se formulišu preporuke koje bi podigle standarde politiĉkog

i javnog ţivota.

Neillov Izveštaj je isticao da su promene potrebne radi suprotstavljanja

"ekstremno štetnim" i raširenim pretpostavkkama da novac moţe kupiti uticaj. U njemu

je bilo 100 predloga od kojih je Vlada usvojila 98. Na osnovu njih je sastavljen i

publikovan zakonski predlog leta 1999. Mnogi smatraju da je Neill-ova Komisija trebala

da predloţi veće sume novca partijama za izborne svrhe. To bi uvrstilo Veliku Britaniju u

red drugih Zapadno Evropskih demokratija po visini izbornih troškova. No, faktiĉko

stanje finansiranja partija posebno izbora, a time i predlozi Neill-ove komisije, ostaju u

mnogim aspektima upitni. To nije ni ĉudo ako se ima uvidu da su to pitanja koja su

isprepletena s ponašanjima koja su ĉesto na granici legalnog ili prelaze u ilegalne zone

poput korupcije.

Predlog predviĊa uspostavljanje Izborne komisije kao nezavisnog i nepristrasnog

tela koja bi nadgledala regulisanje i ispitivala zloupotrebe u izborima posebno troškove u

izbornim kampanjama. Ona ima široka ovlašćenja u ispitivanju partija, donatora i

kandidata. PredvoĊena timom od pet part-time starijih ĉlanova, Komisija bi imala listu

svih donatora i drţala sve partijske raĉune-izveštaje. Ona bi postavljala pravila za izbore i

referendume, savetovala vladu o svim promenama u izbornom zakonu i podnosila

izveštaj o izborima u roku od šest meseci.

Izborni partijski programi-manifesti predstavljaju znaĉajna sredstva kampanje.

Iako ih biraĉi verovatno ne ĉitaju u nekoj većoj meri, oni postaju predmet velike paţnje i

u neku ruku deo orijentira drugih partija i mas medija.

459

Iako izborna kampanja u ovoj zemlji traje mnogo manje nego u mnogim drugim

zemljama ( tri nedelje), svote novca potrošene u njoj nisu zanemarljive. Tako je

Konzervativna partija na potonju izbornu kampanju 1997 potrošila oko 28.000.000 funti

a Laburisti oko 40.000.000 (po nekim procenama 26.000.000 funti- za razliku od 1992

kad su za iste svrhe konzervativci potrošili 11.000000 funti odnosno 17,660 000 miliona

dolara, laburisti, odmah iza njih, 10 400 000 funti, a liberal-demokrati 3 000 000 funti).

Koliĉine novca u kampanjama rastu i zbog toga što se kampanja usloţnjava i "obogaćuje"

nekim aktivnostima koji kontaminiraju izborni prostor i proces. S obzirom da kampanja

razvejava proces tenzija, konfrontacija i sukoba neprijatelski premapostavljenih

protivnika a manje izmeĊu kompetitora u jednoj slobodnoj i fer utakmici za osvajanje

politiĉkih pozicija, sve se više razvijaju odreĊene institucije poput plaćenih oglasa u

štampi kojima se blate protivniĉki kandidati, ili otvaraju razne privatne istrage koje se

vode protiv neprijateljskih kandidata i objavljuju u štampi. U tome je prednjaĉila

Laburistiĉka partija koja je stvorila i razvila široku tajnu mreţu privatnih agencija i

novinara koji su pratili i na svetlost dana iznosuili privatni ţivot svojih "protivnika".

Time su se Britanci udaljili od nekadašnjih dobrih obiĉaja fer pleja izborne kompeticije.

Uz to, vidan je i jedan drugi paradoks, naime, da se kratkoća efektivne izborne kampanje

na neki naĉin nadoknaĊuje nekom vrstom permanetne kampanje koja se moţe otĉitati u

plaćemim oglasima i agresivnim medijskim aktivnostima tokom celog meĊuizbornog

perioda.

Nema ni odgovarajućih zakona koji bi stali na put prikupljanju i trošenju velike

sume novca u izbornoj kampanji. Konzervativci uporno odbijaju zahteve da se imenuju

krupni donatori u kampanjama. Ĉak je jednom prilikom i Odbor za unutrašnju politiku

Donjeg doma od pre tri godine posle preispitivanja pravila finansiranja partija,

zahvaljujući konzervaativnoj većini, zakljuĉio sledeće:" Potpuna transparentnost je iz

praktiĉnih razloga neostvariva, a u principu ĉak i nepoţeljna". Iako laburisti imaju

drukĉiji stav o ovom pitanju i imenuju sve donatore preko 5000 funti, uz odbijanje

donacija stranaca, teško je reći da li je finsijska strana i laburistiĉke kampanje sasvim

prozraĉena. Posle dolaska na vlast (1997) laburistiĉka vlada je donela 1999 nova i

priliĉno stroţija pravila finansiranja predizborne kampanje politiĉkih partija. Po tim

pravilima, jednu godinu pred parlamentarne izbore, politiĉka partija u Velikoj Britaniji ne

460

sme za predizbornu kampanju da potroši više od 20.000.000 funti. Ako se ima u vidu da

vodeće politiĉke partije godišnje dobiju iz buĊţeta 5.000.000 funti , onda se ĉini da su

vladina pravila imala za cilj da stroţije regulišu privatne finansijske donatore partija.

Svaka donacija koja je veća od 5.000 funti moraće da bude javno objavljena, sa imenom

donatora, sa obrazloţenjem razlogaa za donaciju i naĉina isplate. Predlog Neill-ove

Komisije preporuĉuje da svako ko priloţi više od 1000 funti na ime donacije lokalnoj

partiji ( constituency party) treba da bude javno imenovan. Ova Neillova preporuka nije

imala veće efekte na Laburistiĉku partiju koja je, kako je reĉeno, publikovala imena samo

onih ĉije su donacije bile preko 5000 funti. Kako će se uskladiti ovi zahtevi ostaje da

pokaţe vreme.

Isto tako, partija je duţna da odbije anonimne donacije od 50 i više funti. Pravila

zabranjuju donacije stranih drţava i kompanija. Jasnije reĉeno, niko iz inostranstva ( osim

graĊana Velike Britanije koji su dugo ţiveli u inostranstvu, ali se vode na biraĉkim

spiskovima u zemlji ) ne moţe uplatiti novac politiĉkoj partiji. Osnovno merilo

finansiranja politiĉkih partija je biraĉki spisak. Lice koje nije na biraĉkom spisku nema

pravo da finasira partijski rad. Ova pravila, nesumnjivo imaju veliku politiĉku i moralnu

snagu. No, ne treba biti naivan pa misliti da su ova pravila sakrosanktna i da se ona ne

mogu na razne naĉine zaobilaziti u praksi.

Treba, svakako, reći da nije jednostavno odrediti sumu koju bi pojedine politiĉke

partije trebale da potroše na izborima. Ni na pitanje da li je postojeća suma koja se

izdvaja iz buĊţeta dovoljna odnosno optimalna za obavljanje odreĊenih partijskih

izbornih aktivnosti nije lako odgovoriti. Nije jednostavno pratiti ni sve izvore i naĉine

donacija, bez obzira na već pomenuta pravila. Nije retko da se odreĊene donacije u

izbornim kampanjama kasnije obilato vraćaju uslugama drţave donatorima. Glavni

sakupljaĉ novca za Laburistiĉku partiju, inaĉe prijetelj premijera Blera, lord Levi, koji je

u izborima 1997 prikupio za laburiste sedam miliona funti nije ostao be odgovarajuće

naknade. Kao protivuslugu za golemu svotu novca koja je došla najvećim delom kroz

takozvane "slepe fonndove" ĉiji donatori ostaju nepoznati odnosno poznati samo Leviju,

ovaj multimiljarder, teniski kompanjon i saradnik premijera, je dobio titulu lorda i, po

nekim kazivanjima, smešno mali porez od samo 5000 funti. Pare dobijane od bogatih

461

donatora omogućili su premijeru da se emancipuje pa ĉak i ignoriše svojue partijsku

posedno sindikalnu bazu koja je bila glavni finansijer laburista.

Ono što je izvesno i, ĉini se, dobrim delom paradoksalno jeste ĉinjenica da

troškovi kampanja rastu, a ĉlanstvo u partijama opada. Ako je pre dve tri decenije 10%

biraĉkog tela bilo partijski organizovano, korespondentna cifra za kraj ovoga veka (1999-

prema pisanju "Tajmsa" (jul 1999) iznosi 3% od biraĉkog tela ( koje krajem 1990tih broji

46.000.000). Ima li se sve to u vidu, ipak, na kraju, treba reći da su ukupna sredstva u

Velikoj britaniji koja se troše u izbornim kampanjama relativno skromna u odnosu na

izborne troškove nekih drugih drţava.

U novije vreme izmenila se donekle i struktura izvora predizbornih kampanja.

Moţe se reći da politiĉke partije sve više zavise od bogatih liĉnosti koje daju visoke

donacije za izborne kampanje. Poznato je da je Laburistiĉka partija tradicionalno bila

finansirana od sindikata, koji su i njeni kolektivni ĉlanovi. U novije vreme privatne

donacije su nadvisile one sindikalne. Prema podacima iz kampanje za izbore 7 juna 2001

godine samo tri milionera su laburistima dali više novca nego svi sindikati ( dva lorda i

jedan ser). Njih trojica su laburistima dali 6.1 milion funti a svi sindikati 6 miliona funti.

Konzervativna partija se finansira iz tri izvora: jedan je ĉlanaraina, drugi donacije

individualnih lica i treći, donacije pojedinih organizacija i kompanija. Ova partija se

protivi ideji drţavnog finansiranja politiĉkih partija. Konzervativci su ţiveli od donacija

moćnih kompanija ali su i oni sada svedeni na pomoć bogatih pojedinaca. Kompletni

podaci o troškovima još nisu poznati ali je u Britaniji već na snazi ( sad je avgust 2001)

zakon da jedna partija za predizbornu kampanju ne sme potrošiti više od 15 miliona funti.

Donacije imaju veze sa poltikom vlade po odreĊenim pitanjima, što znaĉi da se za

predizborni novac kupuje postizborna usluga.

Mnogi smatraju da britanski izborni sistem nije bez mana, ali da je bolji od

ameriĉkog; no ipak, nije tako delotvoran kao kanadski.401

IV. POLITIĈKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

401

A.H.Birch, Political System of the Great Britain,…Op.cit. p.147

462

Partije pa i partijski sistem, moglo bi se reći, predstavljaju ekstrapravni i

ekstraustavni faktor u Velikoj Britaniji. One nisu ni registrovane niti formalno pravno

priznate odnosno utkane u politiĉko-pravni sistem. Ustav (nepisani) i pravo ne govore o

partijama; štaviše i izborni zakon se bavi kandidatima, a ne partijama.

1. Opšta obeleţja partija i partijskog sistema

No, iako u neku ruku ekstraustavni faktor, partije predstavljaju prvo poglavlje ili

najznaĉajniju polugu i stub politiĉkog sistema i ţivota. Kao i u drugim zapadnim

pluralistiĉkim demokratijama, partije u Ujedinjenom kraljevstvu imaju višestruke

funkcije. Mada na izbore izlazi i po 157 partija i grupa razliĉitih imena i aspiracija (

"Zdrav razum protiv politiĉkih partija", " "Partija ljubitelja roštilja", "Partija penzionera "

itd.), kakav je sluĉaj bio 1997, redovno i proseĉno na izborima uĉestvuje oko 25

politiĉkih partija.

Ujedinjeno kraljevstvo ima tipiĉan dvopartijski sistem. To, kako smo videli, ne

znaĉi da nema i drugih partija već prvenstveno izraţava ĉinjenicu da postoje dve glavne i

najveće partije, Laburistiĉka i Konzervativna, koje meĊusobno dele najveći deo biraĉke

populacije i parlamentarnih mesta. Oko 75-85% biraĉkih glasova i više od 90%

parlamentarnih mesta pripadali su do nedavno ovim politiĉkim partijama. IzmeĊu 1950 i

1970 ove dve stranke osvajale su najmanje 87,5% glasova i 98% parlamentarnih mesta u

svih sedam izbora toga perioda. Podelama u Laburistiĉkoj partiji i izdvajanjem jednog

njenog krila ( Socijaldemokratske partije posle 1970), a moţda i usled nekih drugih

razloga procenat biraĉkih glasova i parlamentarnih mesta ove dve glavne partije, kako se

moţe videti iz brojnih podataka, pada na ispod 80%.

Samo u kraćim periodima, Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo neku vrstu

tropartijskog sistema. IzmeĊu 1874. i 1922. bilo je primetno prisustvo irskih nacionalista

koji su drţali oko 80 mesta u Donjem domu. Isto tako izmeĊu 1910. i 1935, do konaĉnog

uĉvršćenja Laburistiĉke partije, a potiskivanja Liberalne partije, postojala je neka vrsta

tropartijskog sistema. U tim kraćim intervalima koalicione vlade bile su ĉeste. Od

poĉetka dvadesetog veka Konzervativna i Laburistiĉka partija se naizmeniĉno smenjuju.

Od 1908. do poĉetka 21 veka postojala je svega jedna liberalna vlada, osam laburistiĉkih,

devet konzervativnih, tri koalicione i tri nacionalne. Posle rata laburistiĉka vladavina je

bila: 1945-1951; 1964-1970; 1974-1979; 1997-2005; Konzervativna partija je bila na

463

vlasti: 1951-1964; 1970-1974; 1979-1997. U novije vreme Liberalno-demokratska

partija dobija respekttabilni broj glasaĉa ( na izborima 2001 dobila je 28,3% biraĉkog

tela), što je dalo povoda nekim autorima da govore o britanskom partijskom sistemu kao

o višepartizmu.

Zaĉetke politiĉkih partija treba traţiti u parlamentarnim frakcijama (18. veka), na

jednoj strani Vigovaca koji su traţili parlamentarne reforme i, na drugoj strani,

Torijevaca koji su podrţavali kralja. Doduše, treba reći da su još i pre, u 17 veku, u

Parlamentu bile dve prepoznatljive skupine, jedna okupljena oko kralja odnosno

Rojalistiĉka, i druga naklonjena nešto samostalnijoj ulozi i statusu Parlamenta odnosno

Parlamentarna grupa. Uskoro su Rojalisti postali poznatiji kao Torijevci a Parlamentarci

kao Vigovci. Tokom 17 i 18 veka ove dve skupine su bile više neformalne i

neorganizovane. Date skupine su se odrţavale zahvaljujući nekim sliĉnim naklonostima i

gledanjima ili putem neformalnih sastanaka i raznim prigodama (ĉesto uz veĉeru).

Krajem 18 i poĉetkom 19 veka pokazala se potreba da odreĊeni parlamentarni i proto-

partijski poslenici-ĉinovnici, poznati kao biĉevi, sakupljaju i organizuju ĉlanove

Parlamenta za debate i glasanje. Konaĉno uobliĉavanje modernih politiĉkih partija

nastaje posle velikih izbornih reformi u drugoj polovini 19. veka: Konzervativne iz

Torijevske 1867, a Liberalne iz Vigovske 1877. Laburistiĉka partija je nastala nešto

kasnije i na drukĉiji naĉin.

Partije, u paĉetku neka vrsta propartija, su organizovane oko odreĊenih

zajedniĉkih interesa i meĊusobno su se razlikovale po nekim kljuĉnim pitanjima njihovog

doba. Tako su u britanskoj politici, moglo bi se reći, pro-partijske podele prisutne već

više od 300 godina. Prve velike podele i konfrontacije su se pojavile poĉetkom 18 veka,

ĉak bi se moglo reći i 1649, i trajale do 1789, a osnovni razlog podela bilo je pitanje

karaktera drţave-vladavine (government): Konstitucionalna ili monarhijska drţava-

vlada? U ovoj konstelaciji vigovske dominacije, Torijevci su bili nesigurni, a Wigovci

uplašeni od apsolutizma ; U vreme Konzervativne dominacije od 1789-1830 dominiralo

je pitanje: Revolucija ili evolucija? U toj situaciji vigovci su bili nesigurni, a

"konzervativna" alijansa "Velikih vigovaca" i torijevaca bila je uplašena od revolucije;

Od revolucionarnih godina 19 veka ili taĉnije od 1830-1917 kad se već ustoliĉila

vigovsko-liberalna dominacija osnovno pitanje bilo je: Koji kapitalizam-slobodno trţišni

464

ili nacionalno-protekcionistiĉki? Poĉetkom dvadesetog veka, od 1917-1989, u vreme

conzervativne dominacije i istovremeno straha konzervativaca od socijalizma, pitanje je

glasilo: Kapitalizam ili ne?; Najzad, u periodu dominacije Novog laburizma i

nesigurnosti konzervativaca i izvesnog straha laburista od slobodne trgovine, 1989-2000,

osnovno pitanje i dilema su: Koji kapitalizam-Slobodna trgovina ili evro-

protekcionizam? 402

Kao i u mnogim drugim sistemima, u Ujedinjenom kraljevstvu postoje ne samo

razlike i sukobi izmeĊu partija već i unutar pojedinih partija. Poĉetkom veka postojale su

oštre podele u taboru liberala izmeĊu radikala Lloyda George-a i smirenijeg Asquith-a

oko visine poreza. Posle Drugog svetskog rata Laburisti su bili podeljeni na Bevanistiĉke

socijaliste i i Gaitskelovske socijal- demokrate. U novije vreme Novi laburisti su

apsorbovali priliĉno od taĉerizma. Podele su bile prisutne i unutar konzervativaca za

vreme Majora i Haguea izmeĊu euroskeptika i eurofila.

Zvuĉi pomalo ĉudno pa i paradoksalno da su glavne politiĉke partije, i pored

svojih liberalnih programa i demokratskih širih okvira, u mnogo ĉemu centralizovane i

hijerarhizovane politiĉke organizacije. Laburistiĉka partija je, po mišljenju mnogih

istraţivaĉa, uvek imala centralistiĉke tendencije403

, a što se tiĉe Konzervativne partije,

sam William Hague, njen lider je traţio i obećao unutrašnju "kulturnu revoluciju" koja bi

demokratizovala partijsku strukturu i osnaţila obiĉne ĉlanove.404

Od 1997 uvedene su neke promene u oblasti selekcije partijskih poslaniĉkih

kandidata. Britanski biraĉ sada koristi tri razliĉita izborna sistema. U Konzervativnoj

partiji su uvedeni razliĉiti izborni metodi za selekciju kandidata Evropske i regionalnih

skupština od onih za izbore vestminsterskih kandidata. Moţda torijevski ĉelnici smatraju

evropske i regionalne izbore manje znaĉajnim od vestminsterskih. U Laburistiĉkoj partiji

je naglašena partijska hijerarhija i uloga partijskog vrha.

Na osnovu svega onog što je izloţeno, moţe se reći da je britanski sistem

dvopartijski i da izmeĊu dve osnovne partije, iako je jedna od njih reformistiĉka, a druga

konzervativna, nema nekih bitnih i dubljih razlika. U njihovim programima, a još manje u

402

R. Kelly, "Three centuries of british politics in perspective", Talking Politics, Vol. 12,

Number 3. 403

P. Gould, The Unfinished Revolution, London, Little Brown, 1998 404

R. Kelly, "Democratising The Tory Party", Talking Politics, 11, 1, 1998

465

akcijama, nema zahteva za dubljim i radikalnim strukturalnim promenama niti opcije za

“sve ili ništa” već pre za “manje ili više”, kako je primetio dobar poznavalac engleskih

prilika Finer. Ono što je jedan raniji engleski analitiĉar Harold Laski rekao pre nekoliko

decenija moglo bi se reći i danas: da Engleskom vlada jedna velika partija sa dva krila

koja se povremeno smenjuju na vlasti i koja niti ţeli niti se bori za dublje društvene

promene. Jedna Galupova anketa sprovedena prilikom parlamentarnih izbora 1964.

pokazuje da 1/3 biraĉa ne vidi bitne razlike izmeĊu vladajuće i opozicione partije. Ako je

to tada bilo tako, danas bi bi taj broj biraĉa bio mnogo veći.

Razlozi za ovaj dvopartijski mir i poredak su višestruki. Od njih se najĉešće istiĉu

sledeći. Prvo, izborni sistem je tako ustrojen da favorizuje velike partije, što u

konkretnom britanskom sluĉaju znaĉi dve postojeće najveće partije. Biraĉko telo je

manje-više rasporeĊeno i teško je napraviti neke spektakularne obrte. Laburisti su 1959.

godine imali 64% sigurnih izbornih srezova u kojima se već tradicionalno bira

laburistiĉki poslanik (safe seats), a konzervativci 85%. To znaĉi, praktiĉno, da je bilo

svega nešto oko 1/4 flotirajućih izbornih jedinica ili onih izbornih jedinica, u kojima je

ishod bio neizvestan ili promenljiv.

Drugo, na visok stepen koegzistencije ovih partija utiĉe i mnoštvo mehanizama

koji omogućavaju presecanje konflikata ili onemogućavanje, odnosno oteţavanje

bipolarnih klasnih podela. Treće, tome, svakako, doprinosi i podela srednjih slojeva na

konzervativce i laburiste u proporciji 75:25 i radniĉke klase na ove dve partije

proporcijom 30:70.405

Tako se dvopartizam pojavljuje i kao izraz diferencirane klasne

strukture ali i kao okvir tolerancije i apsorbovanja srednjih slojeva koji oteţavaju ili

spreĉavaju ĉistu klasnu polarizaciju i konfrontacije. Ĉetvrto, snaga svake partije poĉiva

dobrim delom u broju njenih glasaĉa odnosno pristalica. Zato je svakoj od njih stalo da

privuĉe što veći broj svojih pristalica ili podrţavalaca. Stoga one nastoje da i u svojim

izborrnim programima odnosno manifestima što više izraze takvu svoju širinu i

benevolentnost. Tako jedan konzervativni parlamentarac je imao pravo kad je istakao da

je svaka od britanskih partija dovoljno široka da obuhvati veliku raznolikost mišljenja i

da se slije u sredini s drugom partijom "gotovo na jednom te istom programu".

405

Butler, D.- Stokes, D., Political Change in Great Britain, London, 1974.

466

Veliki iskorak ili pomeranje koje je premijerka Taĉer napravila u pravcu većeg

neoliberalnog izoštravanja i distanciranja od bilo kakve socijalne politike, i pored nekih

parcijalnih i povremenih uspeha, nije dalo neke velike rezultate. O tome svedoĉi i

ĉinjenica da je "ĉeliĉna ledi" izgubila poverenje i u svojoj sopstvenoj partiji i prevremeno

skinuta sa vrha Konzervaativne partije i drţave i da je nekoliko godina posle toga ova

partija doţivela jedan od najteţih poraza u svojoj istoriji od strane Laburistiĉke partije.

Nova desnica okupljena oko gospoĊe Taĉer sa svojim programom " Desni pristup" ( "The

Right Approach") i pored svojih velikih preporodilaĉkih obećanja nije uspeo da zaseni

britansku populaciju. Primamljiva obećanja ekonomskog rasta, pomešana sa praktiĉnim

merama zakidanja ili smanjenja primanja i socijalnih davanja, nije moglo zavarati

priliĉno iskusnu, pragmatsku i racionalnu većinu biraĉke populacije. Prema nekim

istraţivanjima javnog mnenja gospoĊa Taĉer je postala najomraţeniji premijer svih

vremena. Neki recidivi njene politike, uz neke druge faktore, doveli su posle punih

osamnaest godine konzervativne vlade do trijumfalne pobede laburista 1997. Peto,

pominje se i intencionalno ureĊivanje i podešavanje institucionalne strukture potrebama

racionalne argumentacije i dijaloga.

Nije mali broj autora koji u inaĉe ţivim raspravama o prednostima i manama

jednog i drugog sistema daju prednost većinskom sistemu odnosno istiĉu kako je većinski

sistem duboko usaĊen u biće modernog britanskog sistema. Dvopartijski sistem, kaţu Bill

Jones i Dennis Kavanagh, bio je "centralan za percepciju britanskog politiĉkog sistema."

Oĉekivanje jednopartijske većinske vlade leţi u srcu ideja da je britanska vlada jaka i da

većinska partija u Donjem domu moţe virtuelno da garantuje prolaz njenih zakonskih

predloga u parlamentu. Dvopartizam je u mogućnosti da obezbedi koherentan izbor u

izborno vreme, da strukturira debatu i organizuje voĊenje parlamentarnog rada. Konaĉno

dvopartijski sistem je kljuĉni argument za ideju da Britanija ima odgovornu vladu. Partije

su programske, jer nude manifeste u izborno vreme na osnovu kojih se biraĉi opredeljuju

i daju mandat pobedniĉkoj partiji. Za uzvrat, biraĉko telo je u mogućnosti da uĉini

odgovornom vladu na sledećim izborima.

Interesantno je da su nezavisni kandidati za poslanike gotovo išĉezli sa britanske

politiĉke scene. To je samo dokaz o moći partija u procesu politiĉke regrutacije i u

467

izborima uopšte.406

Radi preglednosti broja i rasporeda malih parlamentarnih partija

pomenimo i sledeće podatke. Na izborima 1997 velška partija Pled Simru dobila je 4

mandata, Škotska nacionalna partija 6 mandata, Socijaldemokratska i laburistiĉka partija

3, Šin Fejn 2, Demokratska i unionistiĉka partija 3, Partija alsterskih unionista 9, ostali 4.

Uz njih je i 18 parija iz Severne Irske.

Mnogi su videli razloge uspeha laburista, inaroĉito 2001 i 2005, u izuzetno

intenzivnoj kampanji i propagandnoj mašineriji Blerove vlade i širokoj pdršci štampe

odnosno medija. Svi britanski listovi izuzev "Dejli mejla" i televizijske stanice, pruţali su

podršku Bleru. Već sutradan lider konzervativaca je podneo ostavku zbog poraza. Ali

kako smo videli izlaznost je u odnosu na prethodne izbore bila mala. Ona pokazuje da

laburisti nisu dobili ni 25% biraĉkog tela.

Opšti izbori 7 juna 2001

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-------------------

partija parl.mesta par.m. % glasovi glasovi %

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-------------------

Laburisti 413 10.740.168 40.7

Konzervativci 166 8.355.267 31,7

Liberalni

demokrati 52 4.815.249 18,3

SNP 5 464.314 1,8

Nezavisni UK 0 390.575 1,5

Ulster unionisti 6 216.839 0.8

Plaid Cymru 4 195.892 0,7

Demokratski

unionisti 5 181.999 0.7

Sinn Fein 4 175,003 0.7

SDLP 3 169.874 0.6

Green 0 166.477 0.6

Kidderminster

Hospital 1 28.487 0.1

Other 0 464.118 1.8

M. Harrop, An Apathetic Landslide: British Election of 2001, Government and

Opposition, No. 3, 2001.

406

Norton, Ph. and Augney, A., Conservatives and Conservatism,1981, Op. cit., p.173.

468

Ovi izbori su potvdili jaĉanje laburista u srednjoj klasi. Za vreme dva zadnja

izbora Bler je znatno promenio laburistiĉko klasni apel. Ostaje da se vidi koliko će ga ti

apeli nadţiveti.

2. Relevantne partije

Već je reĉeno da Ujedninjeno kraljevstvo ima dvopartijski sistem, a to znaĉi da

ima dve dominirajuće partije, od kojih jedna putem većinskog sistema dobija mandat za

sastav vlade, i nekoliko drugih znatno manjih partija.

A. Konzervativna partija

a. Nastanak Konzervativne partije

Konzervativna partija je, sama ili u koaliciji, bila vladajuća dve trećine

dvadesetog veka. Nije sasvim jasno ni nesporno taĉno vreme nastanka ove partije. Neki

misle da je, kao naslednica Torijevaca, Konzervativna partija stvorena na podsticaj

Dizraelija 1867, upravo onda kad je formirana Nacionalna unija odnosno 1870. kad je

organizovan Central Office. Drugi opet smatraju da je Konzervativna partija nastala

1830. kad se partijska grupa u Parlamentu prozvala konzervativnom, a Peel bio prvi

konzervativni lider. U svakom sluĉaju, tek posle druge velike izborne reforme, kad je

jedan deo srednjih slojeva, odnosno niţe i srednje burţoazije, dobio pravo glasa, partija je

dobila širi karakter i znaĉaj. Posle drugog svetskog rata, Konzervativna partija je jedna od

najvećih ne samo britanskih već i evropskih partija sa blizu tri miliona ĉlanova

(poĉetkom pedesetih godina broji 2.800.000). Svoj politiĉki uspon i delovanje na

politiĉkoj sceni kruniše osamnaestogodišnjom kontinuiranom vladavinom (1979-1997)

da bi zatim bila katastrofalno poraţena od svog najjaĉeg konkurenta -Laburistiĉke partije.

Poraz konzervativaca nije mogao ostati bez posledica na njen rejting i ĉlanstvo.

Posle izvesnog razoĉarenja i osipanja, partija sredinom 1998 pada na 330.000

registrovanih pristalica sa proseĉnom starošću od 64 godine, a 2001 u vreme odrţavanja

septembarske Konvencije broji 315.000 sa proseĉnom starošću 60 godina. Raĉuna se da

na izborima dobija oko 12 000 000-14 000 000 glasaĉa.


Glavni socijalni oslonac Konzervativne partije su viši slojevi društva, delovi

aristokratije koji još uvek imaju izvestan uticaj, bogatiji slojevi, veliki biznismeni,

farmeri i pripadnici nekih liberalnijih profesija. Jedna trećina konzervativnih poslanika su

469

direktori kompanija i zemljoposednici. Devet desetina pripadnika viših poslovnih

krugova glasa za Konzervativnu partiju, a samo jedna desetina za Laburistiĉku. Dve

trećine partijskog novĉanog fonda pritiĉe iz privatnih kompanija, a valja znati da je taj

fond, najĉešće korišćen u izborne svrhe, pet puta veći od fonda Laburistiĉke partije. Nije

stoga sluĉajno što su ovu partiju neki tretirali kao "partiju bogatih protiv siromaha". No,

ne treba gubiti iz vida da Konzervativna partija okuplja i delove drugih niţih slojeva

stanovništva. Za Konzervativnu partiju se opredeljuje i veliki deo srednjih slojeva i jedan

deo radniĉke klase, ukljuĉujući tu i manuelne radnike iz industrije i rudarstva. Na

izborima 1974. za konzervativce je glasalo 65% srednjih slojeva i 35% radniĉke klase.

Ĉak i 15% tredjunionista glasa za konzervativce.407

Novije vreme sa izmenjenom

socijalnom strukturom i ojaĉalim srednjim slojevima je nesumnivo doprinelo da se

Konzervativna partija još više otvori novim zahtevima i vrednostima.

Partijsko opredelenje i socijalne grupe

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

---

partija srednja klasa kvalifikovani radnici nekvalifikovani

rad.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

---

Konzervativna 55% 40% 33%

Laburistiĉka 16% 32% 41%

Ostale 29% 28% 26%

M.P. Punnet, British Government and Politics, Gower, London, 1987

Brojna su i razliĉita tumaĉenja i odgovori na pitanje zašto se tako veliki deo

radniĉke klase i jedna ĉetvrtina najsiromašnijeg sloja opredeljuje za partiju ĉiji su ciljevi i

delatnost okrenuti interesima viših društvenih slojeva. Jedni smatraju da je reĉ o većem

poštovanju koje uţivaju konzervativci zbog veće kvalifikovanosti, znanja i iskustva koje

407

Mathiot, A., The British Political System, Stanford, California, 1967, p. 100.

470

su mogli steći od najranijeg detinjstva zahvaljujući porodiĉnim prilikama.408

Drugi

navode pojavu burţoaziranja i same radniĉke klase pod pritiskom potrošaĉke

psihologije.409

Treći traţe razloge u porodiĉnoj tradiciji.410

Neki uz sve to istiĉu znaĉaj

sredine, religije itd. Najbliţe istini izgleda zakljuĉak da svi ti faktori imaju odreĊeni uticaj

i da je veoma teško odrediti ili izdvojiti one koji bi imali najveću teţinu ili bili iskljuĉvo

uzroĉnici te pojave.

Po svojoj orijentaciji Konzervativna partija je tipiĉna kapitalistiĉka partija.

Osnovne programske i ideološke pozicije ove partije su sledeće. Prvo, pada uoĉi

liberterna pozicija da individua ima apsolutno pravo na slobodu. Drugo, privatna svojina

je najsigurnija i najĉvršća osnova individualne slobode, šanse i nezavisnosti. Treće,

partija se zalaţe za slobodno trţište i konkurenciju. Ĉetvrto, konzervativna filozofija

istiĉe slobodu koja pretpostavlja odgovornost prema porodici, susedstvu i naciji kao i

“saradnju kapitala i rada”. Peto, konzervativci istiĉu da je uloga drţave-vlade da jaĉa

individuaalne slobode i izbor uz istovremenu zaštitu najslabijih ĉlanova društva. Šesto,

ekonomska politika drţave treba da bude usmerena na stvaaranje i ĉuvanje pogodne

klime za procvat preduzeća bez usmeravanja ili hiper-regulisanja biznisa. Sedmo, partija

se zalaţe za već postojeći partijski i izborni sistem. Osmo, konzervativci smatraju da

Velika Britanija mora biti vojno jaka i sastavni deo zapadnog saveza. U skladu s tim, ona

je najĉešće preduzimala mere u pravcu smanjenja poreza na dohodak i ekstra poreza kako

bi se ostavio što veći prostor kapitalu, smanjenja socijalnih davanja, ograniĉavanja

sindikata pa i spreĉavanja štrajka i denacionalizacije. Njena delatnost je u suštini

orijentisana na oĉuvanje i produţenje dominacije snaga koje imaju kontrolu nad

osnovnim proizvodnim sredstvima i izvorima bogatstva i da formuliše nacionalni interes i

smerove nacionalne politike u skladu sa interesima vladajućih slojeva. U novije vreme,

Konzervativna partija je apsorbovala i dobar deo liberalizma u suoĉavanju sa izazovima

socijalizma i odnosno levih politiĉkih opcija i snaga.411

408

Tzv. diferencijalnu teoriju zastupa McKenzie, R. - Silver, A., Angels in Marble, Heinemaan, 1968, p.

242. 409

Abrams, M. et al., Must Labour Lose? Penguin, 1960. 410

Butler, D., Stokes, D., Political Change in Britain, London, 1974. 411

Norton, Ph., Augney, A., Conservatives and Conservatism, London, 1981.

471

No, valja imati u vidu da ni Kozervativna partija nije sasvim monolitna partija. I u

njoj postoje razliĉiti interesi i razliĉita gledanja na neke pojave pa i puteve razvoja. Dobri

poznavaoci britanske istorije i prilika istiĉu dve osnovne struje u ovoj partiji. Jedna je

torijevska ili konzervativna ( one nation conservatism), a druga je neo-liberalna. Prva

struja zastupa pozitivnu ulogu drţave u obezbeĊivanju dobrobiti (welfare), punu

zaposlenost i brigu o siromašnima u društvu. Druga naglašava slobodno trţište i znatno

suţavanje drţavnih aktivnosti. Ona zastupa niske poreze i niske javne izdatke kako bi

ljudi imali više sredstvaa u liĉnoj dispoziciji. Do dolaska na vlast za lidera partije Mrs

Taĉer, Konzervativna partija je bila voĊena od lidera iz prve struje. Sa gospoĊom Taĉer

Konzervativci su krenuli radikalnije u neoliberalnu odnosno neokonzervativnu

restrukturaciju politike i društva. Novi lider konzervativaca Ian Dankan Smit, "ideološki

unuk Margaret Taĉer", "arhetipskog torijevca", izabran je velikom većinom glasova

ĉlanstva ( 61 naspram 39 procenata) posle ostavke dotadašnjeg lidera Vilijema Hejga koji

je pretrpeo drugi uzastopni poraz od Laburista juna 2001. Privrţenost evru koštala je

verovatno Hejga premijerske fotelje, a donela Smitu poene. Smith je u toku kampanje

stalno isticao odbojnost i suprotstavljanje ulasku Britanije u monetarnu uniju

potencirajući znaĉaj domaće valute-nacionalne funte naspram evra, što je faktiĉki išlo na

ruku većini konzervativaca. Smit se jasno deklarisao i zalagao za tradicionalne vrednosti

(porodica slobodno trţište) i bolje javne sluţbe (zdravstvo, obrazovanje prevoz),

podrţavao smrtnu kaznu, protivio se homoseksualcima u vojsci i abortusu. On će,

svakako, nastojati da pokaţe šta moţe i šta zna do novih partijskih izbora 2006.

c. Organizacija Konzervativne partije

Konzervativna partija je ĉvrsto organizovana i u svojoj ideologiji naglašava

posebno vrednosti lojalnosti, hijerarhije i jakog voćstva. I u njoj je još od poodavno

vaţilo pravilo da je partija bez organizacije kao jahaĉ bez konja. No, iako priliĉno ĉvrsta

organizacija, Konzervativna partija je imala nešto veći stepen decentralizacije od

Laburistiĉke partije. Tri su osnovna organizaciona elementa partije: parlamentarna

frakcija odnosno Komitet 1922, partijsko nacionalno rukovodstvo i osnovna (lokalna)

partijska organizacija smeštena u izbornoj jedinici i prilagoĊena najvećim delom

izbornim potrebama.

472

Parlamentarnu frakciju odnosno Komitet 1922 ĉine konzervativni poslanici. Njen

cilj je da doprinese boljem orijentisanju i snalaţenju konzervativnih poslanika u

parlamentarnim debatama i njihovom ponašanju u skladu s partijskom politikom. Iako

nije instanca na kojoj se formuliše partijska politika, parlamentarna grupa je mesto gde se

ona obelodanjuje i u tom smislu imaju pravo oni autori koji je smatraju nekom vrstom

"zvuĉne školjke" (sounding board" Konzervativne partije). Komitet 1922 ima svoj izvršni

komitet i administrativni aparat.

Konzervativna parlamentarna partija ima i dvadeset i ĉetiri specijalna komiteta za

voĊenje poslova i sedam regionalnih grupacija.

Partijsko voĊstvo je organizovano u nekoliko najviših instanci partije. Jednaa od

njih je partijska Konferencija koja se odrţava pre parlamentarnog zasedanja i ima oko

4000 delegata. Cilj Konferencije nije da odreĊuje pravce nacionalne politike niti su lideri

obavezni da sprovode eventualne zakljuĉke Konferencije. Gilmour je ciniĉno primetio da

je Konferencija više “veţba u oţivljavanju entuzijazma nego ozbiljna diskusija o

problemima i politici”.412

Balfour je jednom prilikom bio još oštriji i rekao da bi raĊe

primio savet od sluge nego li of Konferencije. Konferencija u suštini ima preteţno

savetodavnu ulogu.

No, ne treba izgubiti iz vida da Konferencija ima veliki simboliĉki znaĉaj. Ona

treba da pokaţe jedinstvo, veliĉinu, snagu i entuzijazam ĉlanova i organizacije partije.

Neki misle da je ona vaţan faktor konsensualne kulture i raspoloţenja kao forme

komunikacije. Konferencija je i dobra prilika za zadovoljavanje jake potrebe naroĉito

onih ekstravertnijih politiĉara za samo-isticanje, a onih atraktivnijih i govorljvijih za

demonstriranje svoje oratorske veštine i svog glumaĉkog šarma. Stoga se moţe reći da su

partijske konferencije, naroĉito posle ulaska televizije u konferencijske sale, unapred

dobro reţirani pozorišni spektakli. Ako se tome dodaju i drugi vidovi nacionalnih i

regionalnih konferencija koje odrţavaju odreĊene sekcije Konzervativne partije poput

konzervativnih ţena, konzervativnih sindikata i Federacije mladih konzervativaca, što u

celini predstavlja oko 5000 aktivista, onda znaĉaj ovog vida rada i okupljanja zaista ne

moţe biti zanemaarljiv.

412

Gilmour, J., The Body Politic, Hutchinson, 1971, p. 80.

473

Treba takoĊe pomenuti Nacionalnu uniju konzervativnih asocijacija koja je

formirana 1867 za koordinaciju lokalnih asocijaacija u izbornim jedinicama u Engleskoj i

Velsu; sliĉna organizacija postoji i za Škotsku i Severnu Irsku. Nacionalna unija ima svoj

Centralni savet i izvršni komitet i njihova najvaţnija funkcija se ogleda u organizovanju

godišnjšnjih konferencija.

Na vrhu partije nalazi se Nacionalni savet koji se redovno odrţava. Nacionalni

savet bira kao svoj izvršni organ Izvršni komitet, koji je faktiĉki najmoćniji organ partije.

Za obavljanje rutinskih poslova postoji nešto uţi komitet - General Purpose Committee.

U sklopu ovog globalnog organizacionog dela Konzervativne partije valja

pomenuti i Centralnu sluţbu (Central Office) kao njeno organizaciono jezgro. Ona je pod

direktnom kontrolom partijskog lidera, koji pored ostalog postavlja njenog predsednika i

potpredsednika. Centralna sluţba je vaţan faktor komunikacije izmeĊu partijskih

aktivista i poslanika.

Na kraju, valja pomenuti i asocijacije u izbornim jedinicama. Po sebi je

razumljivo da je teško zamisliti uspešnu partijsku organizaciju bez dobro organizovanih

partijskih organizacija u izbornim jedinicama.

Najuticajniju liĉnost, i u nekom smislu instituciju, predstavlja lider partije. Od

1965 lidera partije bira poslaniĉki partijski sastav. Kontestacija dozvoljava maksimalno

tri glasanja. Izbor iz prve runde zahteva 50% glasova parlamentarnog sastava i 15%

glasova više od svakog drugog kandidataa. Ako taj uslov nije ispunjen moţe se pojaviti i

više kandidaata u drugom izvlaĉenju i ako apsolutna većina ne bude postignuta pristupa

se trećoj rundi glasanja koje izdvaja tri prvoplasirana kandidata i metod alternativnog

glasa. Od 1975 uvedena je nova odredba koja poredviĊa godišnji reizbor lidera. Formalno

biraĉko telo za izbor lidera ĉine ĉlanovi partijske parlamentarne grupe, kandidati iz

izbornih jedinica i ĉlanovi Izvršnog komiteta. Konzervativna partija objedinjava brojne

organizacije, iako je ĉlanstvo u njoj individualno. U njenom okviru su organizacije

mladih konzervativaca, konzervativna organizacija ţena, konzervativna organizacija

studenata, konzervativni sindikati itd.

Konzervativna partija ima veoma razvijenu i razuĊenu infrastrukturu sa

mnoštvom organa, ali i organizovanim i naglašenim centrima i polugama koordinacije.

Pored pomenutih organa, u njenoj organizaciji imaju znaĉajnu poziciju biĉevi - wheaps

474

(glavni biĉ, zamenik, sedam biĉeva i pet pomoćnih biĉeva) koji imaju ulogu “ulja u

mašineriji parlamentarnog biznisa”. Konzervativna partija je ne samo ĉvrsto već i

hijerarhijski organizovana. Naspram aktivnog i uticajnog voĊstva i partijskog

menadţmenta stoji nedovoljno uticajna i ĉesto letargiĉna konzervativna masa koju je

jedan autor nazvao “pospanim ĉlanstvom”.413

Iako su partije shvaćene kao toĉak zamajac i organizator demokratije, ne bi se

moglo reći da su neki njihovi oblici rada sasvim demokratski. Demokratiĉnost i

hijerarhiĉnost jedne partije, pa i Konzervativne partije, ogleda se najasnije u onim

najdelikatnijim i najvaţnijim oblastima partijskog rada i funkcija koje pripadaju sferi

politiĉke regrutacije odnosno izbora. Jedno od kljuĉnih pitanja u toj oblasti jeste sledeće:

kako se vrši kandidovanje kadrova za odreĊene poslaniĉke i politiĉke funkcije.

Asocijacije Konzervativne partije u izbornim jedinicama su uţivali veću autonomiju od

korespondentnih asocijacija u Laburistiĉkoj partiji u selekciji kandidata. Prema

revidiranim Pravilima procedure od 1998, u Konzervativnoj partiji svi njihovi kandidati

moraju pristizati sa nacionalne partijske potvrĊene liste koju sastavlja Regionalni Koledţ

za selekciju.

Vaţno je imati na umu da kandidat koji pretenduje da iziĊe na izbore mora biti na

potvrĊenoj listi (Approved list). To je odreĊeno i servisirano od potkomiteta nove

Partijske uprave (Party Board). Partijska uprava je upravljaĉko telo asocijacije u izbornoj

jedinici i ima oko 60 ĉlanova. Glasaĉki sistemi variraju zavisno od asocijacije.

Najpopularniji je alternativni glas. Regionalni selekcioni koledţ ima 50 ĉlanova koji

predstavljaju asocijacije i razliĉite regionalne komitete. Podkomiteti partijskih asocijacija

u izbornim jednicama intervjuišu oko 20 kandidata i prave listu od 6. Zatim Izvršni savet

(executive council) intervjuiše preostale kandidate i predlaţe dva od njih na generalnom

sastanku asocijacije izborne jedinice. Generalni miting-skup sasluša i razgovara s

kandidatima i zatim glasa i izabira kandidata. Konaĉni rezultati se rangiraju i odluke o

selekciji donose na Završnom selekcionom mitingu ( Final Selection Meeting) koji je

otvoren za sve partijske ĉlanove u regionu. Na Jugo-istoku to ukljuĉuje 1500 ĉlanova, a

413

Gamble, A., The Conservative Party, u knjizi Drucker, M. H. ed. Multy-Party Britain, MacMillan 1979,

p. 40.

475

sastanak se odrţava u Londonu gde se posle celodnevnog rada ispituju 12 kandidata od

koji se pravi lista od 11.

Ova procedura izbora unutar Konzervativne partije treba da istakne ozbiljnost i

nastojanje partije da u svoje vrhove bira pojedince koji su i sposobni i prihvatljivi širem

ĉlanstvu.

Teţak poraz na zadnjim izborima i osipanje ĉlanstva delovali su donekle

otreţnjavajuće na partijsko voćstvo. Partija se našla pred dilemom da li da nastavi sa

dosadašnjom politikom i tako izloţi sebe riziku nestajanja sa politiĉke scene ili da se

prilagodi zahtevima novog vremana i potreba društva. Izabravši ovo drugo, partija je

pristupila i promenama unutar sopstvene organizacije. Tako je u sklopu zamišljene

reforme i obnove, partija "olabavila" neke stege i unela više fleksibilnosti u svoju

organizaciju. U cilju jaĉanja partije i proširenja ĉlanstva, budućim ĉlanovima partije biće

omogućeno da svoje pristupanje partiji najave telefonom i tako izbegnu dosadašnju

komplikovanu proceduru prijema koja je poĉinjala kontaktima sa lokalnim partijskim

predstavnicima i trajala izvesno vreme. Moglo bi se reći da je već i posle vrlo kratkog

vremena, uprošćavanje procedure prijema pokazalo izvesne rezultate. Teško je reći kakve

će konaĉne efekte imati reforma konzervativaca i njeni ambiciozni planovi da postanu

jedna od najjaĉih evropskih partija. PredviĊeni cilj da se do marta dve hiljadite godine

udvostruĉi njeno ĉlanstvo (660.000) nije se ostvario. Situacija sredinom devedesetih nije

ni malo zavidna za konzervativce. Njihov rejting opada. Oni gube podršku na dve

najosetljivije osnovne taĉke: na jugu Britanije i u srednjim slojevima.

U celini, moglo bi se reći da u novije vreme Konzervativna partija nije u sjajnoj

poziciji. O tome svedoĉe i tri njena uzastopna poraza na izborima ( 1997, 2001 i 2005).

Biće potrebno mnogo napora, sredstava i odreĊenih okolnosti da ta partija povrati rejting

i snagu bar pribliţno onima koje je ranije imala.

B. Laburistiĉka partija Od starih do "Novih laburista"

a. Nastanak i karakter Laburistiĉke partije

Laburistiĉka partija (The Labour Party) je formirana u Londonu 1900 pod

nazivom Predstavniĉki komitet rada (Labour Representation Committee) da bi 1906

476

dobila sadašnje ime. Iako ima dosta istine u tome da su Laburistiĉka i Konzervativna

partija u novije vreme po mnogo ĉemu sliĉne, ipak treba imati u vidu neke njihove znatne

razlike. Prvo, za razliku od Konzervativne partije koja je nastala odozgo iz odreĊenog

grupisanja unutar Parlamenta, Laburistiĉka partija je, moţe se reći, nastala odozdo

odnosno udruţivanjem sindikata, kooperativnih i raznih prosocijalistiĉkih grupa

(Nezavisne laburistiĉke partije, Socijaldemokratske federacije Fabijanskog društva) radi

organizovanijeg nastupa na izborima, koji su već u to vreme, posle serije izbornih reformi

od 1832, 1867 i 1884. postajali sve više opšti. Drugo, iako je britanski sistem dvopartijski

i kompetitivan sa povremenim smenjivanjem jedne od dve osnovne partije na vlasti,

Konzervativna partija je od 1918. bila dve trećine vremena a Laburistiĉka manje od jedne

trećine vremena na vlasti. Zadnje tri uzastopne pobede laburista će donekle popraviti taj

odnos u njihovu korist. Treće, što se tiĉe ideološke i politiĉke orijentacije, Konzervativna

partija je više za status quo a Laburistiĉka za promene. Ĉetvrto, Laburistiĉka partija je ne

samo nastala već i danas deluje kao federacija odnosno koalicija odreĊenih grupacija, a

Konzervativci su jedinstvena partija. Peto, u Konzervativnoj partiji centar odnosno vrh

politiĉke posebno kadrovske vlasti nalazi se u parlamentarnoj frakciji odnosno Komitetu

1922, a u Laburistiĉkoj je van parlamentarne grupe.

Donošenjem programskih rezolucija i Statuta 1918. i jaĉanjem svoje organizacije,

Laburistiĉka partija postaje ĉvrsta i socijalistiĉki usmerena partija. Ove rezolucije i Statut

su sve do skoro bile na snazi (1976. donet je novi Statut partije, odnosno izmene Statuta

partije).


Dosta dugo, “demokratski socijalizam”, kao odreĊena varijanta reformistiĉke

socijaldemokratske doktrine, bio je osnovna orijentacija Laburistiĉke partije. Kao gotovo

sve socijaldemokratske partije, tako i laburisti poslednjih decenija prolaze kroz proces

dosta brze deradikalizacije. Razlike u stavovima u ne tako dugom vremenskom rasponu

su zaista velike i oĉite o nizu pitanja. Deo tih razlika moţe se odĉitati iz nastupa

laburistiĉkih prvaka i ideologa raznim prigodama kao i iz manifesta "Novi laburizam-

novi ţivot za Britaniju " (New labour-new life for Britain) koji je usvojen krajem 1996 i

naroĉito aktiviran poĉetkom aprila uoĉi majskih izbora 1997. Manifest je pun obećanja,

poleta i velikih reĉi s oĉiglednim nastojanjem da se što dalje odleti od starih zasada

477

dotadašnje socijaldemokratije i socijalistiĉke tradicije. Novi laburisti su nameravali da

ostave za sobom prevaziĊene leve i desne ideologije. " Misli će biti, kako se kaţe u

Manifestu, radikalne i moderne,a konflikti- privatno protiv javnog, šefovi protiv radnika,

srednji slojevi protiv radniĉke klase- ne mogu imati ništa zajedniĉko sa modernim

svetom".

Promena osnovnog kursa politike bila je plod saznanja i svesti o svojim

manjkavostima u prethodnom periodu. Osvrću ći se kritiĉki na svoje kaskanje i tavorenje

gotovo dve decenije u senci Konzervativne partije, Laburisti su zakljuĉili da je partija

gubila rejting moderne partije i sposobnost da daje adekvatne odgovore na savremene

izazove. Naroĉito im je smetalo osećanje šireg dela populacije, pa i nekadašnjih njenih

biraĉa, da njihova partija teţi i traţi snaţnu vladu i nacionalizaciju, koja je neprijatelj

preduzećima, da je preterano umerena u borbi protiv kriminala, da je nezainteresovana za

probleme porodice, da je pod preteranim dejstvom grupa za pritisak i pobornika

indiskriminiranog povećanja nameta i javnih troškova, da je loš administrator javnih

sluţbi i izloţena na milost i nemilost sindikatima i interesima proizvoĊaĉa, da je

nedovoljno zainteresovana za kvalitet. Zbog ove predstave o nedovoljnoj adaptiranosti

laburista zahtevima novog vremena, Konzervativna partija je uspela da se nametne i od

privatizacije i slobodnog trţišta napravi lek za sve. Njena pozitivna slika privatizacije i

slobodnog trţišta, praćena i pritvrĊivana stvaranjem negativne slike o javnom sektoru,

socijalnim davanjima, ekonomskim i socijalnim pravima dovodila je do privida o

postojanju kontrapolacije javnog i privatnog sektora, solidarnosti i ambicije,

preduzimaštva u privredi i borbe protiv siromaštva. Sve su to bili razlozi za pomenuti

obrt novih laburista.

Predvodnik ovog programa, Bler je dalje (tokom 1997) objašnjavao osnovnu

poentu Novog laburizma ovako: "Danas najvaţnije stvari koje moţete da imate,

ekonomski, nisu nacionalizacija ni snaga sindikata, već obrazovanje. To je ono što ja

podrazumevam pod novim laburizmom. Moramo da opremimo ljude za te promene.

Moramo da obrazujemo ljude da koriste novu tehnologiju. Tako se to radi u modernom

svetu". Moţda još ubedljiviji indikatori za to su neki potezi praktiĉne politike nove

laburistiĉke vlade s kraja dvadesetog veka. Velika Britanija, uz Nemaĉku i Portugal,

spada u jedine zapadne zemlje koje su smanjile poreze najbogatijima. Ovakav trend

478

modernizacije odvija se pod geslom da stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja i

otvaranja radnih mesta zahteva smanjenje poreza najbogatijih firmi i da se zaposlenima

skreše socijala i zauzdaju plate. Potonje tri izborne pobede dali su nove podsticaje

laburistima.

Treba odmah reći da nije jednostavno shvatiti osnovnu filozofiju i politiku "trećeg

puta". To je verovatno zbog toga što ni ona sama nije jasno odreĊena. Anomiĉnost te

nove politike dobro je izrazila jedna od poslenica "Društva za zaštitu ĉistote" engleskog

jezika kad je rekla da je pokušala da shvati šta sve to treba da znaĉi, ali nije uspela.414

Nama izgleda da bi se moglo istaći nekoliko osnovnih razlika izmeĊu starog i

novog laburizma ili u nešto širem smislu nekoliko osobina novog laburizma. Prvo,

oĉigledna je teţnja novog laburistiĉkog voćstva da se odlepi i, u stvari, napusti raniju

ideološku platformu laburista. Ranija socijaldemokratija se zalagala za više pravde i

preraspodelu bogatstva. Laburistiĉka partija je od tradicionalne radniĉke stranke prešla

na socijaldemokratiju, a od levice na levi centar. Bler je više nastavljaĉ Taĉerkina nasleĊa

neokapitalizma, preduzetništva, privatizacije i desindikalizacije nego britanske

socijaldemokratske tradicije. Više od onoga što je ranija konzervativna premijerka Taĉer

htela i zapoĉela, a nije uspela da uradi, uspeli su novi laburisti. Ove razlike nalaze izraza i

u drukĉijem jeziku i u meĊusobnom obraćanju ĉlanova socijaldemokratskih partija.

Umesto ranijeg oslovljavanja sa druţe, sad se meĊusobno oslovljavaju sa prijatelju.

Projekat i strategija "trećeg puta" bi trebali da oznaĉi novi poĉetak za levi centar.

Oni znaĉe prevazilaţenje levice dvadesetog veka koja se ogledala u dva toka misli i

politike bolje reći u dve struje: u jednoj, kako Bler kaţe, fundamentalistiĉkoj koja je

drţavnu kontrolu smatrala kao cilj sam po sebi, i onu umerenu koja je prihvatala temeljnu

414

Pogledajmo tekstove ĉlana 4 Statuta iz 1918 i odredbe Nacrta novog Statuta. U

prvome se kaţe:" Cilj partije je da obezbedi fiziĉkim i umnim radnicima pune plodove

njihove delatnosti i stoga najpravedniju raspodelu koja je moguća na bazi društvenog

vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i raspodelu kao i najbolji mogući sistem

narodnog upravljanja i kontrole nad svim industrijama i uslugama". U Nacrtu novog

Statuta stoji: "Laburistiĉka partija je demokratska socijalistiĉka partija. Ona veruje da,

snagom našeg zajedniĉkog napora, moţemo da postignemo više nego kada delujemo

pojedinaĉno u cilju da svakom od nas omogućimo sredstva da ostvari puni potencijal, a

svi zajedno gradimo zajednicu u kojoj su vlast, bogatstvo i mogućnosti u rukama mnoštva

a ne nekolicine, u kojoj prava koja uţivamo odrţavaju duţnosti koje imamo, i u kojoj

ţivimo zajedno, slobodno, u duhu solidarnosti"

479

orijentaciju ali je bila otvorenija za kompromis. Osnovnu suštinu trećeg puta treba traţiti

u nastojanju i naporu da sjedini dve velike misaone struje levog centra: demokratskog

socijalizma i liberalizma. Razvod i kontrapoliranje ova dva toka misli i politike su znatno

oslabili mogućnosti i stvarni tempo progresivnog razvoja zapadnog sveta.

Druga znaĉajna razlika izmeĊu starog i novog laburizma je u poimanju drţave.

Novija umerena socijaldemokratija reducira opseg i funkcije drţave što se posebno

ogleda u ostustvu nacionalizacije i centralnog planiranja. Neki govore o novom

laburistiĉkom dokidanju drţave blagostanja odnosno socijalne drţave(Welfare state).

Treće, jedna od krupnijih razlika je u shvatanju znaĉaja i prirode društvene

svojine. Dok je ranije smatrala da bez društvene svojine nema socijalizma, danas

Laburistiĉka partija tretira društvenu svojinu ne kao uslov, već kao jedno u nizu sredstava

podruštvljavanja i socijalistiĉkih promena. I drugi oblici kontrole i podruštvljavanja

privrednih funkcija i privatnog kapitala, kao što su odgovarajuće mere drţavne kontrole i

intervencije i poreska politika, vode ostvarenju socijalizma. U skladu s tim je i stav o

nuţnosti “mešovite” privrede. U Statutu, doduše, ostaje naglašavanje javne svojine, ali u

formi koja se moţe razliĉito tumaĉiti. Cilj partije je, kaţe se u Statutu “da fiziĉkim i

umnim radnicima obezbedi pune plodove njihovog rada i najpravedniju raspodelu tih

plodova na osnovama javnog vlasništva na sredstvima za proizvodnju, raspodelu i

razmenu, kao i najbolji mogući sistem narodne administracije i kontrole svake industrije

ili sluţbe.”415

Danas su neke znaĉajne pozicije iz taĉke 4 Statuta od 1918, koja istiĉe društvenu

svojinu, izbledele, u stvari, isparile u novijim rezolucijama ili deklaracijama, odnosno

novijem Statutu. Zamena ĉlana 4. Statuta sa novom odredbom je glavna simboliĉna

promena.Tesan rezultat glasanja u korist zadrţavanja ĉlana 4. (1994) pokazuje koliko je

jaka tradicionalna grupacija u Laburistiĉkoj partiji. Izbor lidera partije od strane posebnog

tela koje ĉine poslanici, individualni ĉlanovi partije i oni koji plaćaju sindikalnu politiĉku

ĉlanarinu i koji podrţavaju Laburistiĉku partiju je znatno doprineo emancipaciji partije

odnosno partijskog lidera od sindikata u kome je bilo osnovno uporište zalaganja za ĉlan

4. Posle opseţnih priprema za prevremenu narednu Konvenciju 1995 Bler je na sastanku

Nacionalnog izvršnog saveta partije dobio ubedljivu podršku (21 za prema 3 protiv) za

415

New Democratic Party Constitution, Virming, 1977, Taĉka 4, stav 4.

480

nacrt novog statuta Laburistiĉke partije. Na Vanrednoj laburistiĉkoj konvenciji aprila

usvojena je predloţena izmena ĉlana 4. Statuta partije. Nacrt novog programa više ne

pominje društvenu svojinu na sredstvima proizvodnje. Od tada i laburisti, kao i liberali,

na jedan ili drugi naĉin, mogu koristiti parolu: ni levo ni desno već napred. To se jasno

moţe videti uporeĊivanjem starijih tekstova sa kasnijim, naroĉito izbornim manifestima i

partijskim dokumentima.

Ĉetvrto, vaţnu taĉku novog laburizma ĉini emancipacija partije od sindikata. Bler

je dolaskom na ĉelo laburista 1994, u svom govoru na konvenciji u Blekpulu, jasno

istakao da ţeli da pomeri partiju dalje od tradicionalne ideološke baze i veze odnosno

zavisnosti od sindikata da bi postala šire socijalno utemeljena partija levo od centra (left-

of-centre). Snaţan talas erozije socijalistiĉke doktrine i radniĉko klasnog etosa u

uslovima korporativne politike postali su, kako je to Drucker i nagoveštavao pre dve

decenije,416

jedno od osnovnih obeleţja ili trendova Laburistiĉke partije. Drugo

Drukerovo predviĊanje da će Laburistiĉka partija postati predstavnik sindikata u

koalicionoj politici-vladi ĉini se, krajem ovog veka i milenijuma nije se ostvarilo.

Novi laburisti su pomerili partiju više ka srednjim slojevima odnosno centru bolje

reći bliţe biznisu a dalje od sindikata koji je ranije bio dominantna snaga. Ovakva

orijentacija i promena proistiĉe iz promenjene osnovne socijalne strukture i uopšte

promena savremenog sveta. Klasiĉni podrţavaoci i glasaĉi levice u licu industrijskih

radnika i sindikata odnosno "plavih kragni" izgubili su nekadašnji znaĉaj i uticaj. Njihovo

mesto preuzele su "bele kragne" odnosno pripadnici javnog i usluţnog sektora. Umesto

oslonca na radniĉku klasu i niţe društvene slojeve, laburisti traţe oslonac u srednjim

slojevima u skladu sa promenama strukture britanskog društva. Ideologija novih laburista

samo sledi proces prelaţenja radniĉke klase u srednji sloj.

Peto, umesto meĊunarodne saradnje "sa socijalistiĉkim i radniĉkim pokretima",

novi program zapisuje saradnju "sa evropskim institucijama, Ujedinjenim nacijama,

Komonveltom i drugim meĊunarodnim organizacijama". U spoljnoj politici Laburistiĉka

partija sledi politiku Zapadnog bloka i ne razlikuje se mnogo od Konzervativne partije.

416

H. M. Drucker, Doctrine and Ethos in the Labour Party, London, Allen and Unwin,

1979

481

Šesto, novi laburizam naglašava posebno promene u ekonomskoj, socijalnoj i

obrazovnoj sferi. On, pre svega, otvara širom vrata privatizacije javnih usluga. Laburisti u

novom programu istiĉu svoju privrţenost "dinamiĉnoj privredi... u kojoj se

preduzetništvo trţišta i surovost konkurencije sjedinjuju sa silama partnerstva i saradnje

da bi proizveli bogatstvo koje je naciji potrebno i stvorili priliku svakom da radi i

napreduje, sa uspešnim privatnim sektorom i visoko kvalitetnim javnim uslugama, koje

su ili u javnom vlasništvu ili odgovorne javnosti". Inaĉe, u novom programu se

zadrţavaju ranije formulacije o jednkaosti i ravnopravnim uslovima zaposlenja i rada, ali

bez obavezivanja na punu zaposlenost. U stvari, umesto društvene svojine sredstava za

proizvodnju i raspodelu, prihvaćena je mekša formula sa osloncem na trţišnu privredu,

"vitalnost privatnog preduzetništva" i taĉerovski program privatizacije.

Pored svih varijacija i inovacija odnosno tehnika koje nemaju pretenzije samo da

beleţe već i stvaraju javno mnenje i raspoloţenje, valja imati u vidu i jedan još uvek

priliĉno tvrd fakat kad se radi o politiĉkim podelama i kompeticiji u Velikoj Britaniji.

Naime u ovoj zemlji još uvek pretrajava dobrim delom bipolarno izdiferencirano biraĉko

telo ili kako neki to nazivaju fenomen "klasnog poravnanja" odnosno "klasnog saveza" (

"A Class alignment"). "Klasno grupisanje ("Class alignment") predstavlja sociološki

fenomen prema kome većina biraĉa oseća snaţan i trajni afinitet za jednu od dve najveće

socijalne klase: radniĉku klasu (takozvani "plavi okovratnici"-proizvodna zanimanja) ili

srednju klasu ( "beli okovratnici"-neproizvodna zanimanja)".417

Tako je bez obzira na svoju politiku i strategiju koja ţeli da nadiĊe klase i klasne

polarizacije, Laburistiĉka partija u svom izbornom programu i kampanji 2001. insistirala

na nekim svojim i starim i novim vrednostima i ekonomskim uĉincima laburista koji su

doveli do najmanjih kamatnih stopa i najniţe nezaposlenosti proteklih decenija, do

zauzdavanja daljeg porasta najveće stope poreza na prihod.. Glavne teme kampanje su

Evropa, Evro, porezi i plan o reformi zdravstvenog sistema, školstva i drugih javnih

sluţbi.

Udarna pozicija Blera je u stavu da se takozvani "levi centar" mora odlepiti od

inercije i pogrešne prakse oslanjanja na veća socijalna davanja. Što se tiĉe politike

417

Garner R.-Kelly R., British Political Parties Today, Manchester University Press,

Manchester, 1993.

482

zapošljavanja i "blagostanja " ("welfare"), kaţe Bler, "Treći put znaĉi reformu sistema

socijalnog osiguranja kako bi, onamo gde je moguće, bio preobraţen u pasoš za ulazak u

svet rada. Ta politika znaĉi istovremeno unapreĊivanje praviĉnih uslova i zaposlenosti, uz

smanjenje taksa i nameta koji obeshrabruju stvaranje novih radnih mesta". Treba, na

odgovarajući naĉin, pomagati porodicama kako bi mogle izmiriti potrebe posla i

porodiĉnih obaveza. U apsolutne prioritete spada i obrazovanje. Ono je znaĉajno iz dva

razloga. Prvo, zbog meĊunarodne konkurentnosti; drugo, zbog stvaranja društva

savršeno integrisanog za budućnost. U tu svrhu su preduzete i opseţne reforme školstva

kako bi svi graĊani imali osnovne sposobnosti za rad i da se širokoj većini omogući viši

nivo obrazovanja i bolje kvalifikacije.

Bler traga za "trećim putem" kao "putu ka obnovi i uspehu moderne

socijaldemokratije". Tu, kako sam Bler kaţe, nije reĉ "o kompromisu izmeĊu desnice i

levice, već o politici koja, slobodna od prevaziĊenih ideoloških spona, namerava da

usvoji temeljne vrednosti centra i levog centra da bi ih primenila na današnji svet

zahvaćen vaţnim socijalnim i ekonomskim promenama." Taj novi smer politike i razvoja

bi predstavljao nešto izmeĊu, s jedne strane, "nezauzdanog kapitalizma" odnosno

"laktaškog individualizma osamdesetih godina" prema kome je trţište vodiĉ bolje reći

sve i, s druge strane, tradicionalne socijaldemokratije. GraĊani ne ţele staru levicu koja je

mnogo oporezovala i mnogo trošila. U privredi ne treba da postoji ni liberalizam ni

mešanje drţave.

Vlada ima zadatak, kaţe Bler, da unapreĊuje makro-ekonomsku stabilnost,

utvrĊuje poresku politiku i politiku socijalnog osiguranja koje će unapreĊivati

nezavisnost a ne zavisnost, da priprema graĊane za suoĉavanje sa svetom rada

poboljšavajući obrazovanje i infrastrukture i da potpomaţe preduzetništvo, posebno

industrije budućnosti zasnovane na novim znanjima. Vlada treba da promoviše

vaspitanje, da pruţa struĉno obrazovanje, da pomaţe malu privredu. To ne moţe da radi

trţište. GraĊani ne treba da zavise od pomoći već treba da naĊu posao. Treba, dakle,

reformisati drţavu blagostanja. Nastojimo da pruţimo mogućnost posla i uĉenja

zanimanja, ali pod pretnjom gubljenja pomoći ako se ne prihvati ponuda. Na pitanje da li

je bliţi ameriĉkim demokratima ili evropskim socijaldemokratima Bler je praktiĉno

izbegao odgovor istiĉući da ima nekih liĉnih problema. Novi laburizam veruje i zalaţe se

483

za snaţnu odbranu, za politiku zakona i reda, zdravu ekonomsku politiku, za spreĉavanje

zloupotreba i prevara u drţavi blagostanja, za borbu protiv kriminala, za visoko

konkurentan biznis. Na primedbu da francuska i Italija imaju komuniste, Bler je

odgovorio da je to podalje od trećeg puta i da nije voljan da ima komuniste u vladi.

U politilkoj ravni, treći put znaĉi demokratsku obnovu i obnovljeno poverenje u

politiku. U vertikalnoj ravni "Novi laburizam" je doveo do nove raspodele vlasti u

Ujedinjenom kraljevstvu. Severna Irska je već dobila demokratski izabranu skupštinu, a u

programu za 1999 bili su predviĊeni prvi izbori za novi škotski i velški parlament. Izbor

novog gradonaĉelnika Londona predstavlja jedan od najvaţnijih koraka u obnovi lokalne

vlasti. Za razliku od vlada u dvadesetom veku, koje su utvrĊivale neophodne instrumente

za voĊenje privrede, davali ĉekove socijalnog osiguranja, gradili stanove i slali ĉoveka na

mesec ili vodile ratove, sadašnje vlade će morati da nauĉe obavljanje novih zadataka: da

rade zajedno sa privatnim sektorom i sektorom dobrovoljnih ustanova, da dele

odgovornosti i odgovaraju sve zahtevnojoj publici i da traţe i iznalaze nove oblike

meĊunarodne saaradnje. To, dakako, ne poništava patriotizam. Treći put je jedna nova

alijansa izmeĊu progresa i pravde i nastojanje da se gradi jedno dinamiĉno

socijaldemokratsko društvo za XXI vek. Iako ne postoji jedan jedinstveni program za

treći put, evropske progresistiĉke partije imaju zajedniĉke vrednosti.

Laburistiĉko voćstvo je procenilo da valja voditi raĉuna kako o već navedenim

pitanjima tako i o drugim širim promenama kakve su globalizacija trţišta, siromaštvo i

društvena marginalizacija, porast kriminala, raspad porodica, izmenjena uloga ţena u

društvu, tehnološka revolucija, neprijateljstvo graĊana prema politici i zahtevi prema

dubljim demokratskim reformama i nizu drugih problema koji su vezani za sredinu i

sigurnost i koji traţe zahvat na meĊunarodnom nivou.418

No, sasvim je oĉigledno da ne ide sve glatko i da se Bler suoĉava s novim

problemima. Nije mali broj onih koji se ne slaţu sa Blerovom politikom. Jedni, mahom iz

anarhistiĉke vizure, smatraju da je reĉ o nekoj vrsti rasprodaje (selling out) socijalistiĉkih

ideala (naroĉito u vreme od Gaitskell-a do Bevan-a odnosno od 1956-64) radi veće slave

drţave i personalnih politiĉkih ambicija.419

Drugi su smatrali da su pragmatizam i

418

T. Bler, Moj treći put, Corriere della sera, sept. 1998 (Prema "Politika", 6 okt.1998). 419

V. Richard, The Imposibilities of Social Democracy, London, Freedom Press, 1978.

484

reformizam ove partije bili dobrim delom rezultat njenog nastojanja da se prilagodi novoj

društvenoj situaciji u kojoj su srednji slojevi bili sve brojniji. Uz to, treba imati u vidu da

je to dinamiĉna organizacija sa oštrim polarizacijama i sukobima izmeĊu desnog krila i

socijaldemokratskog i levog krila ĉiji znatan deo ĉine radikalniji delovi sindikata.

Bleru je takoĊe zamereno da bi veće uvoĊenje privatnih kompanija u javni sektor

(upravljanje školama, bolnicama i podzemnom ţeleznicom) znaĉilo odstupanje od

principa jednakosti i socijalne pravde za koje se laburisti javno zalaţu. Jedan list je

nazvao Blerovu vladu "taĉerizmom u pantalonama". Neki smatraju da Bleru preti

uskraćivanje podrške ĉetvrtine glasaĉa ukoliko nastavi s planovima dalje privatizacije

javnih sluţbi. Njegova politika ne odgovara ni sindikati kako se pokazalo na Kongresu

sindikata u Brajtonu. Medeni mesec izmeĊu laburista i sindikata je izgleda završen.

Uzmite to u obzir dok planirate svoj partijski kongres, poruĉili su sindikalni lideri Bleru.

Drugim reĉima, novi laburistiĉki program je za mnoge pošao suviše daleko ne

prema centru već prema desnici. VoĊa sindikata rudara Artur Skargil je primetio da je

"Novi program šega sa socijalistiĉkim opredeljenjem". Po drugom leviĉaru Alek-u

Falkoner-u "Svaki liberalni demokrata ili konzervativac bi to mogao da potpiše".. Ono što

je nešto mlaĊi Strachey isticao za socijaldemokratske partije da “zadovoljavaju radniĉku

potrebu da sanjaju o socijalizmu dok ostaju vezani za kapitalizam”420

, vaţi i za

Laburistiĉku partiju. Potpredsednik Konzervativne partije Majkl Hezeltajn je, na

godišnjoj Konferenciji svoje partije u pantomimiĉnom maniru, uz izvesnu dozu cinizma i

podrugljivosti, odglumio jednostrano i istovremeno prevrtljivo ponašanje laburista tako

što je, uz napomenu da su laburisti uvek koristili jednu od dve noge koje je Bog dao

ĉoveku, prvo zaskakutao na levoj nozi, a potom, na svoju komandu "na levo krug"

odskakutao na desnoj nozi.

Neki su ĉak posle nešto više od dve godine laburistiĉke vladavine uputili oštre

kritike laburistima za skretanja sa socijaldemokratskog puta i neostvarivanja obećanja

koja su data pre dolaskaa na vlast. Posebne zamerke upuĉuju se vladi zbog prevrtljivosti i

nepoštovanja interesa i volje većine britanskog društva. Nopoštovanje volje biraĉa je

praćeno nastojanjem vlade da kontroliše mas medije i preko njih stvarna laţnu sliku o

svojim uspesima. Dobar deo mas medija pada pod uticaj i u stvari radi po instrukcijama

420

Strachey, J., The Comming Struggle for Power, London,1932.

485

vladinih propagandnih mašinerija odnosno njenog premijera. Jedan od ranijih lidera

opozicionih konzervativaca Vilijam Hejg je javno optuţio premijera Blera da je "laţov i

prevarant". Stvara se zaĉarani krug u kome se jedne laţi peru drugim laţima i potiskuju

novim manipulacijama pri ĉemu se više ne zna šta je laţ a šta istina. Laţ preko laţnih

obećanja i optuţbi postaje unosan deo politiĉke profesije. Njima se zadobija naklonost i

novim laţima zabašuruje pitanje odgovornosti onoga što je izreĉeno i preusmerava paţnja

na nova prijatna obećanja. Ovakvi nastupi ministara su stimulirani i nagraĊivani

odobravanjem i podsticajem iz samog kabineta. Na ovakve politiĉke i mas-medijske

stranputice psihijatar Tiodor Dalrimpl istiĉe u "Sandej telegraafu" da je Bler liĉnost

opasne i "vaţne praznine", koja moţe da proguta mnogo praznina i kontroverznih

manipulacija. Nijedan premijer, po mišljenju ovog psihijatra, nije toliko lagao i zbog toga

je verovatno da se radi o njegovoj bolesti a ne samo o ţelji za vlašću.

Kritika Blera dobila je na intenzitetu u novije vreme zbog njegove preterane

revnosti u podršci raznim akcijama predsednika SAD. Zbog toga su ga neki britanski

mediji propratili priliĉno uvredljivim tonovima, nazivajući ga Bušovim "prirepkom". Ali

sve ovo je samo još jedna, najnovija "kap" u ĉaši britanskog nezadovoljstva. Domaćoj

javnosti su, naime, već "preko glave" nagomilani problemi u zdravstvu, obrazovanju ili

ţelezniĉkom saobraćaju. Blerova nekadašnja popularnost naglo se topi i, prema nekim

novijim anketama više od polovine njegovih sunarodnika smatra da bi on trebalo da se

povuĉe sa mesta predsednika britanske vlade i pre narednih izbora.

No, ipak se ĉini da ne bi trebalo preterivati u kritici Blera i proricati njegovu tako

crnu sudbinu. Prilikom prosuĊivanja ispravnosti i valjanosti laburistiĉkog zaokreta valja

imati u vidu zaista veliku sloţenost situacije u kojoj su se našle i još uvek se nalaze

socijalistiĉke odnosno socijaldemokratske partije. Nije sluĉajno što postoje dosta velike

razlike izmeĊu socijalistiĉkih ili socijaldemokratskih partija i u okviru razvijenih odnosno

zapadnih zemalja, kao i izmeĊu razliĉitih struja unutar pojedinih od tih partija. Moglo bi

se reći da u okviru nove socijaldemokratije postoje bar tri donekle razliĉite varijante ili

modaliteta politike. Jedan zastupaju britanski laburisti predvoĊeni Blerom, drugi je

predvoĊen od nemaĉkog premjera Šredera a treći se moţe prepoznati u politici francuskih

socijalista. Ne treba gubiti iz vida da je Bler uticao na neke druge tokove

socijajaldemokratije i u drugim zemljama. Nemaĉki kancelar Šreder je manje više

486

otvoreno hvalio novi laburizam, a moţe se reći i usvajao neke njegove ideje i praktiĉne

korake.

Neće biti jednostavno u novim uslovima usaglašavati dva ĉini se jednako jaka ali

priliĉno divergentna skupa vrednosti i smera razvoja: s jedne strane, ljudi ţele

tradicionalne vrednosti levog centra poput solidarnosti, socijalne pravde, odgovornosti i

jednakosti u mogućnostima, a, s druge strane, oni su postali svesni da treba ići dalje od

sada već prevaziĊenih ideologija, dalje od stare levice koja je zastupala drţavnu kontrolu,

visoke nivoe oporezivanja, interese radnika, ali i od nove desnice, promotora uskogrudog

individualizma i ubeĊenja da je slobodno trţište rešenje svih problema. U takvim

prilikama postoji mogućnost da se politiĉko voćstvo zameri kako preduzimaĉko

vlasniĉkom sloju tako i drugoj mnogo većoj grupaciji širih socijalnih slojeva. Prvima

zbog naglašavanja socijalne politike i davanja na raĉun ekonomske efikasnosti i

napredovanja, a drugima zbog reduciranja socijalnih davanja. Nije ni malo jednostavno

izbalansirati i urediti odnose izmeĊu ove dve vrednosti i zahteva, a da ne bude zakinuta

jedna ili druga strana. Moţe se ipak reći da su novi laburisti bili više okrenuti izlaţenju u

susret zahtevima krupnog kapitala i preduzetništva nego niţim slojevima sa svojim

bagaţom socijalnih i drugih pitanja i problema.

Valja moţda imati u vidu i to da Velika Britanija nije više tako "Velika" kao što je

nekad bila i da ona mora da vodi više raĉuna o politici adaptiranja nego o politici diktata i

dirigovanja. Dirigentsku palicu su od poodavno peuzeli drugi, veći i jaĉi, a ona treba da

sameri svoju politiku i prioritete svojoj snazi i većim izgledima za napredovanje.

Interesantno je da i pored toga što je vlada probudila nepoverenje prema

politiĉarima, s obzirom da je sklona nepromišljenim potezima, neistinama i

manipulacijama, pa i pored ĉinjenice da dve trećine Britanaca zna da ih vlada manipuliše

i da ministri laţu, ona je prema nekim Galupovim istraţivanjimaa uţivala poverenje

većine Britanaca: 52% podrţaava laburiste, 28% konzervativce 28%, a liberal

demokrate 14% biraĉa. Po Galupu Bler uţiva podršku 57,4% graĊanske populacije.

Galupovi istraţivaĉi tvrde da su u britanskoj javnosti primetni zamor politiĉkim

manipulacijama i apatija, ali sve dok nema ekonomske krize nema spremnosti za dublje

promene.

487

Pri svemu tome ne treba zaboraviti da su, pored oštrih kritika i padanja rejtinga,

laburisti na potonjim izborima 2005 odneli pobedu. Taĉno je da su pobedili malom

većinom i da je Konzervativna stranka slaba i u krizi, ali ostaje fakat da je ona ostala

vladajuća partija u Ujedinjenom kraljevstvu najmanje do sledećeg izbornog vlaĉenja.

Prepirke i polarizacija unutar same Laburistiĉke partije su konaĉno našle i svoj

organizacioni izraz 1981. izdvajanjem jedne grupe partijskih funkcionera i obrazovanjem

nove Socijaldemokratske partije. Koalicija sa Liberalima moţe donekle oslabiti ali ne i

ugroziti dve dominirajuće partije. Ĉvršća veza sa sindikatom u kome su veoma aktivna

leva krila doprinela je da Laburistiĉka partija ostane nešto bliţe radniĉkoj klasi nego što

je to sluĉaj sa socijalistiĉkim ili socijaldemokratskim partijama Evrope.421

c. Organizacija Laburistiĉke partije

Laburistiĉka partija spada u red ĉvršće organizovanih partija. Pobeda laburista na

izborima 1997 je ojaĉala centralistiĉke tendencije u partiji. Razlog tome je u uverenju da

su uspehu doprineli partijski lideri i nacionalni partijski organizatori, koji su vodili pravu

nacionalnu kampanju, kroz globalnu nacionalnu partijsku mreţu.

Kao i Konzervativna partija, Laburistiĉka partija ima tri organizaciona dela:

parlamentarnu frakciju, nacionalno voĊstvo i lokalnu partijsku organizaciju.

Parlamentarnu frakciju ĉine laburistiĉki poslanici. Profil tipiĉnog laburistiĉkog poslanika

je, prema kazivanju Criddle-a, "ĉetrdeset-peto-godišnjak, obrazovan u drţavnoj školi,

zaposlen u javnom sektoru, ĉlan lokalnog saveta, i ĉesto prosto iznenaĊen (simply

surprised)".422

Za mnoge autore biće interesantno pratiti kako će se novi "uĉitelj-savetnik"

(techer-councillors" adaptirati na opadanje moći koju će doţiveti prelaskom iz lokalne

vlasti (local government) u zadnje klupe (backbenches) Donjeg doma.423

Cilj frakcije je da priprema poslanika za delovanje u Parlamentu u skladu s

politikom partije i voĊstva. Od nacionalnih tela i organa treba pomenuti godišnju

Konferenciju kao formalno najviši organ partije, koja se sastaje jedanput godišnje da

odredi smerove partijske politike. Konferencija bira Nacionalni izvršni komitet koji je

421

Towney, R., The Radical Tradition, London, 1964. 422

B. Criddle, "New Intake Marked by the Stamp of the Professional", Financial Times, 3

May, 1997, p. 11. 423

M. Harrop, "The Pendulum swings: the British Election of 1997", Government and

opposition, Summer, 3, 1997.

488

faktiĉki najmoćniji organ partije. Na ĉelu partije je lider partije koga odskoro svake

godine bira posebno biraĉko telo odnosno izborni koledţ u kome sindikati imaju 40% ,

parlamentarna grupa 30% i mesne partijske organizacije (30%) glasova. To je povećalo

moć ekstra-parlamentarnih faktora u partiji. Lokalna organizacija je adaptirana najvećim

delom izbornim potrebama u okviru izbornog sreza.

Laburistiĉka partija ima oko 6 500 000 ĉlanova, a na izborima dobija od 12 000

000 -14 000 000 glasova. Po svom socijalnom sastavu Laburistiĉka partija je preteţno

radniĉka partija. Na izborima 1974. za laburiste je glasalo 65% radniĉke klase i 35%

srednjih slojeva. Kasnije se ovaj odnos pomerao prema srednjim slojevima. Veliku

većinu ĉlanstva ĉine ĉlanovi sindikata i to uglavnom iz sindikata manuelnih radnika.

Ĉlanstvo u Laburistiĉkoj partiji je individualno i kolektivno. Individualni ĉlan

postaje lice koje je navršilo 16 godina ţivota i “usvaja…Statut, principe i politiku

partije”. Ĉlan Laburistiĉke partije ne moţe postati lice povezano s nekom drugom

partijom ili organizacijom koju je Godišnja konferencija partije ili Nacionalni izvršni

komitet proglasio nepodobnom za uĉlanjenje. Bolji poznavaoci ove partije smatraju da se

ova statutarna odredba odnosi u prvom redu na Komunistiĉku partiju i organizacije koje

su s njom u kontaktu. Kolektivni ĉlanovi su razne organizacije, prvenstveno sindikati i

druge socijalistiĉke ili kooperativne organizacije.

Što se tiĉe finansiranja partije, osnovni izvori-prilozi dolaze iz sindikata. Politiĉka

ĉlanarina koju plaćaju ĉlanovi sinidikata ĉini 80% godišnjih laburistiĉkih finansijskih

sredstava. Uz to, sindikati obezbeĊuju dodatna sredstva za izborne kampanje. Raĉuna se

da sindikati pokrivaaju oko 80% izbornih troškova i plate mnogih stalnih agenata.

Iako još uvek formalno slovi kao organizacija koja je zasnovana na etosu

demokratije, egalitarizma i kolektivnog odluĉivanja, Laburistiĉka partija se ne bi mogla

pohvaliti nekim visokim stepenom demokratiĉnosti unutar svoje organizacije. Po mnogim

analizama i mišljenjima i u Laburistiĉkoj kao i u Konzervaativnoj partiji prisutan je u

velikoj meri Mihelsov "zakon gvozdene oligarhije". Poznati istraţivaĉ i poznavalac

britanskog partijskog ţivota Robert McKenzie tvrdi da obe partije sadrţe sliĉnu

koncentraciju vlasti i autoriteta u partijskom voćstvu (parlamentarnoj partijskoj frakciji) i

489

da spoljna partijska organizacija ima samo podrţavalaĉku ulogu424

. To je dakako, bar u

sluĉaju Laburistiĉke partije u suprotnosti sa statutom partije i shvatanjem da partijska

konfererncija ĉini-konstituiše parlament radniĉkog pokreta.

O nekim birokratskim i rigidnim hijerarskim svojstvima Laburistiĉke partije

svedoĉi njena kadrovska politika i sistem regrutovanja za poslaniĉke i neke druge

politiĉke funkcije. Postupak kandidaovanja prema Revidiranim Pravilima procedure

uveo je National Panel of Candidates, koji je kontrolisan od laburistiĉkog Nacionalnog

izvršnog komitetea (Labour's Natinal Executive Committee). Nominirajuća tela ukljuĉuju

uţe stambene i profesionalne ogranke partije, afilirane sindikate, socijalistiĉka društva i

izvršne komitete partije izborne jedinice. Iako su disciplinovana, nominirajuća tela u vidu

laburistiĉke partije izborne jedinice odnosno laburistiĉkih partijskih aktivista, nisu

primorani da biraju samo one koji su na Panelu. Ali su pre toga ova tela opomenuta da

svaki kandidat izabran spolja mora da proĊe " Intervju provere" na Nacionalnom panelu

kandidata ( an NEC "Endorsment Interview") na kome se moţe poništiti selekcija koja je

napravljena u laburistiĉkoj lokalnoj organizaciji odnosno u asocijaciji u izbornoj jedinici.

Ukratko, svaki kandidat za poslanika pojavljuje se i na neki naĉin testira na Nacionalnom

Panelu. Kandidati, kako je reĉeno, treba da imaju podršku od nominirajućih tela

Laburistiĉke partije izborne jedinice. Pri tome se vodi raĉuna da budu zastupljena oba

pola, pripadnici manjina i li drugih grupa. Kandidati su intervjuisani od Generalnog

komiteta CPL koji prave uţe liste ili svodi kandidate na manji broj. Selekcioni miting je

otvoren za sve ĉlanove laburistiĉke partije izborne jedinice, a zatim sledi pojedinaĉno

glasanje.

U Britaniji kao i u mnogim drugim sredinaama, naĉela su jedno, a praksa je

drugo. Ovo drastiĉno odvajanje partijskog vrha od volje i naloga ĉlanstva ima svoju duţu

istoriju odnosno potiĉe još od 1924 (kad je Laburistiĉka partija formirala vladu) kako je

jasno je stavio do znanja Ramsay MacDonald na partijskoj Konferenciji 1928: "Dok ja

drţim bilo koju poziciju u parlamentarnoj partiji,... mi nećemo uzimati instrukcije od bilo

kog drugog-spoljneg tela osim ako se s njima ne sloţimo". Kasnije ( poĉetkom 1960tih )

partijski lider Gejtskel je odbijao da prihvati neke rezolucije sa partijske Konferencije, a

laburistiĉki premijer Vilson (krajem 1960tih) je ignorisao mnoge odluke Konferencije, a

424

R. McKenzie, Britain's Political Parties, 1963,p.639.

490

za njim i drugi laburistiĉki lideri i premijeri. Ovo nepoštovanje mišljenja partijske "baze",

koje dolazi do izraţaja na organizovan naĉin putem partijskih konferencija, ne znaĉi ništa

drugo do kršenje elementarnih normi ili principa partijske demokratije. I više od toga. S

obzirom na veliki uticaj sindikata i radikalnije levice koji su imali predominirajuću

poziciju unutar van-parlamentarnog politiĉkog voćstva, nastojanja jednog dela voćstva pa

i nekih lidera kaţnjavana su uskraćivanjem podrške u sledećim izbornim ogledanjima.

Stoga bi moţda trebalo donekle relativizovati i stavove da je partijska organizacija van

parlamenrtarne frakcije sasvim marginalizovana.

No, posmatrano iz jedne šire perspektive, celo pitanje je mnogo sloţenije nego što

bi to moglo da izgleda na prvi pogled. Razlozi za tu sloţenost su brojni, a neka ovom

prilikom budu izneti samo neki od njih. Prvo, valja imati u vidu da poslanici nisu samo

partijski već i narodni izabranici odnosno ljudi koji imaju mandat biraĉkog tela. Oni se

nalaze pod dejstvom razliĉitih a ĉesto i kontradiktornih sila. Pošto se i partijski i

egzekutivni lideri nalaze u ulozi poslanika oni ne ţele da veţu ruke sebi samo partijskim

odlukama naroĉito ne onim koje ne bi bile prihvatljive za širi krug populacije. Drugo,

gotovo je prirodna teţnja znatnog dela partijskog voćstva, posebno lidera, da se

emancipuju od predominirajuće pozicije sindikata naroĉito od levog sindikalizma. Treće,

treba reći da je i samo laburistiĉko voćstvo podloţno i širim "zakonima" i konstelacijama

moći koja nesumnjivo poĉiva u rukama viših i viših srednjih slojeva i koja posebnim

putevima determiniše tokove i karakter politiĉkog odluĉivanja bez obzira na to koja

partijska garnitura formalno poseduje vlast. Bez obzira na drukĉije poreklo i poĉetne

politiĉke stavove, vlast je svojim mogućnostima ukljuĉivanja u trajnu vladajuću strukturu

društva veliko iskušenje za sve smrtnike pa makar oni poticali iz moralno uzornih i

pravdoljubivih krugova ljudi. Iako razumljiva, ovakva marginalizacija i degradacija

unutarpartijske demokratije nije prihvatljiva za jedan demokratski politiĉki sistem.

Više naĉelno i sumarno, moglo bi se reći da posrtoje bar ĉetiri naĉina

obezbeĊivanja suprematije partije odnosno partijskog voćstva nad drugim institucijama

sistema i svojim sopstvenim ĉlanstvom. Jedan od takvih naĉina je, svakako, totalna

personalna unija izmeĊu partijskog voćstva i vlade. Isti ljudi su na ĉelu partije i na ĉelu

vlade. Drugo, britanska vlada se postarala da se oslobodi bilo kakve dominacije odnosno

kontrole od strane svoje šire partijske formacije ili partijske konvencije. Ovakav

491

nezaavisni poloţaj vlade u odnosu na svoju partiju je u izvesnom smislu retkost s

obzirom da vladajuća partija postavlja vladu i vlada je u stvarnosti u najvećem broju

sistema ponajviše odgovorna partiji. Nezavistan poloţaj vlade u odnosu na partiju

predstavlja faktiĉki i velikim delom nezavisnost partijskog vrha od svoje partijske baze s

obzirom na već pomenutu personalnu uniju partijskog vrha i vlade. Treće, postojanje

partijskih biĉeva olakšava realizaciju partijske discipline. Nijansirane opomene u vidu

pisama podvuĉenih s jednom, dve ili tri linije (one line whip, two line whip and three

lines whip) koje biĉevi upućuju poslanicima svojih partija, kao pozive za uĉešće na

parlamentranim sednicama, ne ostavljaju poslanike ravnodušnim. Pismo sa tri podvuĉene

linije upozorava poslanike da mogu imati neprijatnosti ako ne budu prisutni na

predstojećim sednicama parlamenta. Ĉetvrto, ne treba zaboraviti da partijski vrh ima

presudan uticaj ili kontrolu nad dobrim delom štampe. Ako se ima u vidu veliki uticaj

štampe u raznim, posebno izbornim, kampanjama onda je još jasnije koliko je partijski

vrh osamostaljen od svoje partijske osnove i biraĉa. Najzad, treba pomenuti i moć

partijskog vrha posebno lidera u odreĊivanju kandidata za odreĊene poslaniĉke i uopšte

politiĉke funkcije. Noviji sluĉaj poslanika Ken-a Livingston-a jasno pokazuje statutarnu i

dobrim delom neskrivenu moć partijskog vrha nad poslanicima, partijskim redovima ili

biraĉima. Naime, poslanik Livingston je izbaĉen iz Laburistiĉke partije samo zato što se

prijavio kao nezavisni kandidat za budućeg gradonaĉelnika Londona. Namera poslanika

Livingstona da se kandiduje za gradonaĉelnika Londona nije bila u skladu sa mišljenjem i

naklonostima premijera Blera te je premijer uspeo da nametne neka proceduralna pravila

koja su omogućila kandidaturu "njegovog" favorita-kandidata za poloţaj gradonaĉelnika.

C. Male i regionalne partije

Već je reĉeno da je britanski sistem dvopartijski. No, to ne znaĉi da nema i drugih

partija. Pored pomenutih postoji i mnoštvo ili preciznije reĉeno oko 150 partija ili semi-

partija od kojih je osam predstavljeno i u parlamentu. Manje partije predstavljene u

parlamentu su uglavnom regionalne partije bazirane u Škotskoj, Severnoj Irskoj ili Velsu.

Moţe se reći da od 1970tih postoji nešto veća afirmacija i podrška "drugim"

partijama. Većinski izborni sistem sa visokim stepenom disproporcionalnosti i njegova

fragmentarnost ometaju ili onemogućavaju ove partije da dobiju adekvatan broj

492

poslaniĉkih mesta. U potonje ĉetiri ture opštih izbora oni su dobijali nešto oko 25%

glasova a samo 40-50 mesta umesto 160-180 koliko bi im pripadalo po proporcionalnom

izbornom sistemu. U "druge " partije spadaju Liberalno demokratska partija, zeleni,

Velški i Škotski nacionalisti, pet razliĉitih partija u Severnoj Irskoj i Britanska

Nacionalna partija kao ekstremna desnica.

Liberalno demokratska partija, formalno poznata kao Socijalni i Liberalni

demokrati, formirana je 1988. od Liberalne partije i Socijal Demokratske Partije. Socijal-

demokratska partija je nastala 1981 izdvajanjem jedne grupe laburista iz Laburistiĉke

partije na ĉelu sa lordovima Ovenom i Dţenkinsom i osnivanjem nove partije. Ova

partija je bila kratkog veka i posle raspada udruţila se sa liberalima.

Liberalna partija, naslednica Vigovske partije osnovane 1861, bila je od 1867 do

1918, kad je dobila ime Liberalna, jedna je od dve vladajuće partije. U novije vreme ona

predstavlja minornu partiju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovo nije ni ĉudno ako se imaju u

vidu ciljevi ove partije, meĊu kojima su klasiĉna konkurencija, apstraktna prava i slobode

itd., koje su bile više vrednosti klasiĉne liberalne burţoazije, a koje danas ne privlaĉe veći

deo stanovništva. Ona ima jedan broj pristalica meĊu intelektualcima, višim srednjim

slojevima i u nekim ruralnim predelima Škotske i Velsa. Liberalna partija je tokom

1970tih popravila svoj poloţaj ( 19% glasova 1974) ali je ostala minorna partija u

Parlamentu pored ostalog i zbog većinskog izbornog sistema. To je bio razlog da se ova

partija vatreno zalaţe za proporcionalni izborni sistem. Snagu i veliĉinu ove partije vrlo

je plastiĉno predstavio jedan duhoviti engleski izveštaĉ sa godišnje partijske Konferencije

liberala u Brajtonu kad je rekao da ga je ova Konferencija podsećala na Hrušĉovljev

pogreb na kome je bilo nekoliko roĊaka, prijatelja i novinara.

Liberalna partija se fuzionisala sa Socijal demokratskom partijom koja je nastala

od grupe desnije orijentisanih laburista koji su se1981 odvojili od Laburistiĉke partije.

Socijal demokratska partija odnosno njenih 29 poslanikaa stvaraju 1983 partnerstvo sa

liberalima pod zajedniĉkim imenom Alijanse koja ima izborni pakt, zajedniĉki program i

zajedniĉkog lidera. Na izborima 1983 Alijansa dobija 26% glasova a samo 3.5%

parlamentarnih mesta, a 1987 23% glasova a svega nekoliko parlamentarnih mesta.

Alijansa liberala i većine Socijal demokrata već 1988 se stapa u jedinstvenu Socijalno

493

liberalnu demokratsku partiju sa privremenim imenom "Demokrati" a posle 1989 sa

oficijelnim nazivom "Liberalni demokrati".

Liberalni demokrati se oficijelno zalaţu za individualnu slobodu i ulogu drţave

koja bi bila usmerena na zaštitu slobodnog trţišta i preduzimaštva, za pomoć onima

kojima je ona potrebna, za mir, za bolje obrazovanje, zaštitu okoline i ustavne reforme u

pravcu veće zaštite slobode. U praksi, meĊutim, ova partija nosi neke senke i opterećenja

koja nisu u skladu sa njenim naslovom i proklamovanim ciljevima. Tek je u novije vreme

procurilo u javnost da dojuĉerašnji lider te partije Pedi Ešdaun, bivši oficir britanske

armije i "liĉni savetnik" Tonija Blera za pitanja Balkana posebno SFRJ bio dugo vremena

jedan od najglasnijih zagovornika NATO intervencije u Bosni i Hercegovini meĊu

glavnim zagovornicima intervencije protiv Beograda. Direktor organizacije Hrišćani

protiv NATO agresije ( CANA) Vilijam Spring će tuţiti Ešdauna za "ratno huškaštvo".

Posle onoga što je ovaj šef administracije Ujedinjenih nacija na Kosmetu a kasnije i u

Republici srpskoj uĉinio, ostaje za ĉuĊenje kako je jedna takva liĉnost mogla da bude

lider Liberalne partije u zemlji koja predstavlja "kolevku" parlamentarne demokratije.

Najzad, u Velikoj Britaniji postoji i Komunistiĉka partija, formirana 1920, koja je

imala nešto oko 30-50 000 ĉlanova i koja nema predstavnike u Parlamentu.

3. Finansiranje partija

Izvori finansiranja politiĉkih partija su brojni i raznovrsni. Kad je reĉ o

Konzervativnoj partiji glavni izvor su dobrovoljni individualni ili kolektivni donatori.

Preko 50% partijskog budţeta pristiţe od kolektivnih pretplatnika pre svega krupnog

biznisa i kompanija, a 20% od ĉlanstva. Visina ĉlanarine nije fiksna, već ĉlanovi daju

prema svom dţepu i nahoĊenju. Laburistiĉka partija je, kad je reĉ o izvorima finansiranja,

nešto odreĊenija. Više od polovine sredstava u ovoj partiji pritiĉe iz godišnje ĉlanarine

koja iznosi minimum od 15 funti, a za studente, stare i nezaposlene 5 funti. Liberalna

demokratska partija ima stalnu godišnju ĉlanarinu za ĉlanove koja u minimalnom vidu

iznosi 3 a u preporuĉenom vidu 22 funte.

Partije nemaju obavezu da publikuju svoje finansijske izveštaje ili da objavljuju

stanje na svojim raĉunima, mada mnoge to rade po sopstvenoj inicijativi. No, s druge

strane, firme su obavezne da korektno prikazuju priloge partijama u iznosima većim od

200 funti. Laburistiĉka vlast je donela zakone kojima se ukidaju donacije partijama iz

494

inostranstva. To je pogodilo u mnogo većoj meri Konzervativnu partiju kojoj je ta vrsta

prihoda ĉinala zamašan deo budţeta. Osnovni motiv zakonodavca bilo je uverenje da će

ĉvršće vezivanje partija za drţavne fondove dovesti i do njihovog većeg poštovanja

zakona.

Po aktuelnom zakonu tri vodeće politiĉke partije dobijaju odreĊena sredstva (po

sedam miliona funti) iz drţavnog budţeta, a manje partije uĉestvuju u raspodeli sredstava

srazmerno broju kandidata i ranijim izbornim rezultatima. Po vaţećoj, iako vrlo sloţenoj

formuli, svaka opoziciona partija sa dva poslanika i koja obezbedi bar 150.000 glasova,

dobija iz drţavnih fondova ukupnu sumu od 1.600 000 funti. Predlog Neill-ove Komisije

je smatrao da bi tu svotu trebalo povećati na 4.800.000.

Zakonom je odreĊena i maksimalna suma novca koju moţe potrošiti jedan

kandidat. Ta suma je 4.642 funte plus 3.9 penia (pence) za svakog biraĉa u urbanim

izbornim jedinicama ( borough constituences), a 4.642 funte i 5.2 penia (pence) za

svakog biraĉa u ruraalnim podruĉjima (county constituences). Ova ograniĉenja se ne

odnose na aktivnosti nacionalnih partijskih štabova . Oni po svojoj volji i mogućnostima

mogu trošiti novac na mas-medijskim promocijama, opštoj popularizaciji partije i

kandidata ili obilascima partijskih lidera, kandidata ili partijskih aktivista. U roku od 35

dana agent je duţan da podnese izveštaj nadleţnom sluţbeniku o troškovima izborne

kampanje odgovarajućeg kandidata.

No, sredstva iz drţavnog budţeta su samo deo troškova politiĉkih partija. Pored

toga, vaţne izvore sredstava predstavljaju donacije bogatih simpatizera ili kompanija u

zemlji ili u inostranstvu. Interesantno je, i pomalo ĉudno, da za donacije nema

ograniĉenja. Nije teško pretpostaviti da donatori nisu milosrdne sestre i da za svoje

donacije oĉekuju odgovarajuću naknadu u vidu odreĊenih koncesija ili prava prvenstava

u raspodeli odreĊenih unosnih poslova. U svemu tome posebnu ulogu imaju takozvani

"slepi fondovi" za ĉiji volumen i naĉin korišćenja zna samo lider partije. Kad je došlo na

vlast, laburistiĉko voćstvo je obećalo da će ubuduće biti odreĊen gornji limit troškova

partija od 20.000.000 funti u predizbornoj kampanji i da će takoĊe biti zabranjene

donacije iz inostranstva kao i "slepi fondovi". Ova obećanja nisu ispunjena i teško je

verovati da će ona biti ispunjena, ako se zna da je upravo ova partija najviše koristila ono

što je trebala da zabrani.

495

V. Interesne grupe

Vaţan faktor u politiĉkom ţivotu Velike Britanije predstavljaju interesne grupe

odnosno grupe za pritisak. Njihovo postojanje i delovanje je primetno kako na lokalnom

tako i na globalnom nivou. One su orijentisane da promovišu interese posebnih grupa u

široj javnoj odnosno politiĉkoj sferi. Mnoge grupe za pritisak favorizuju ili pomaţu

pojedine partije u tekućim politiĉkim nadmetanjima ili u izbornim kampanjama.

Aktivnost ovih grupa usmerena je prema centrima odluĉivanja posebno na Parlament,

Vladu, drţavnu administraciju i partije. U novije vreme ove grupe se sve više orijentišu

prema Vladi što je i dosta pouzdan pokazatelj za mesto stvarnog lociranja vlasti. Grupe

najĉešće deluju na komitete Vlade preko svojih predstavnika u tim komitetima (sindikat

je zastupljen u oko 60 takvih komiteta) davanjem mišljenja u ad hoc istraţivanjima koja

organizuje Vlada ili putem prethodnih konsultacija povodom odreĊenih vladinih

predloga. Uticaj na partiju se ostvaruje, uglavnom, davanjem podrške i novca ili

uĉestvovanjem u pravljenju partijskog programa. Za razliku od uticaja koji se vrši na

Parlament, Vladu ili partiju i koji se najĉešće zove stari lobi, postoji i uticaj na javno

mnenje koji je poznat kao novi lobi.

Treba reći da se interesno-grupni kompleks u Ujedinjenom kraljevstvu razlikuje

od njegovog pandana u SAD ili u sistemima koji su sliĉni sistemima SAD. Razlozi su

višestruki, a ovde se mogu istaći dva osnovna. Prvo, organizacija vlasti je u SAD drukĉija

i više pogodna za delovanje interesnih grupa od one u Ujedinjenom kraljevstvu. Šire

projektovan, institucionalizovan i praktikovan princip podele vlasti i veća ravnopravnost

kanala artikulcije interesa daje više maha interesnim grupama u SAD nego njihovim

posestrimama u Ujedinjenom kraljevstvu. Drugo, difuzni odnosno labavi karakter i

dobrim delom sezonski aktivizam partija daje šansu i prostor ameriĉkim interesnim

grupama za njihovu intenzivnu stalnu i uticajnu politiĉku aktivnost. Zato je u toj zemlji

razvijen i gotovo institucionalizovan ceo sistem lobiranja i lobista koji snabdevaju

kongresmene i druge moćne politiĉke poslenike raznim pogodnostima u cilju dobijanja

njihove podrške za interese lobistiĉkih klijenata. Ujedinjeno kraljevstvo ima

disciplinovane partije i partiska disciplina je upravo faktor koji suţava mogućnosti uticaja

interesnih grupa na poslanike. Poslanici su duţni da glasaju onako kako odluĉi partijski

496

vrh. Zato su u Velikoj Britaniji mete lobistiĉkog uticaja vladini i partijski lideri koji su

praktiĉno objedinjeni u istim liĉnostima.

Oblici i ciljevi aktivnosti interesnih grupa su razliĉiti. Prvo, one mogu davati

podršku i agitovati u izborima za odreĊene politiĉke aspirante odnosno kandidate.

Drugo, one mogu finansijski pomagati odreĊene partije i kandidate u izbornim

kampanjama i drugim prigodama. Treće, one mogu uĉestvovati u davanju predloga ili ĉak

i u odluĉivanju o nekim problemima koji se njih tiĉu. Ĉetvrto, interesne grupe mogu

snabdevati informacijama i struĉnom pomoći odreĊene politiĉke poslenike. Peto, one

mogu uticati u opstruiranju ili promovisanju efikasnosti u realizaciji nekih pravaca

politike. Od male ili nedovoljne koristi mogu biti odluke ili aktivnosti prvog ešalona

politiĉke elite, ako se njihove odluke ne sprovode u baziĉnim organizacijama ţivota i

rada jednog društva. A dobar deo tih baziĉnih organizacija predstavljaju upravo interesne

grupe. Šesto, interesne grupe mogu biti inicijatori za preduzimanje nekih aktivnosti i u tu

svrhu formiranja posebnih skupina koje će raditi na realizaciji tih zamisli. Ĉesto je

individui za postizanje nekih njegovih ideja potrebna šira skupina ili grupa koja samo

kolektivnim naporom moţe ostvariti te ideje. Sedmo, grupe su na odreĊeni naĉin forma

participacije graĊana u politici.

Grupe mogu delovati otvoreno odnosno transparentno ili nevidljivo odnosno

tajno. Po sebi se razume da je tajno delovanje interesnih grupa i njihovo pregovaranje sa

drţavnim institucijama teško kontrolisati. Jedno otvoreno i demokratsko društvo obiluje i

onim što su neki autori opravdano nazivali potencijalnim interesnim grupama.

Potencijalne grupe su grupe koje se formiraju povodom pojave nekog problema koji treba

rešiti. To mogu biti grupe za podršku ili pak za oponiranje nekoj politiĉkoj odluci ili ĉinu.

Sa porastom aktivnosti i uticaja politike na društvena kretanja jaĉao je i uticaj

interesnih grupa. Potrebe za uticajnom i kompetentnom vladom traţili su veće okretanje

vlade prema interesnim grupama kao visoko profesionlizovanim instancama i izvorima

znanja o nekim aspektima ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja. Danas je

nezamislivo da jedno ministarstvo za obrazovanje ili zdrastvenu zaštitu moţe obaljati

valjano svoje funkcije bez bliskih konsultacija i oslonca na odgovarajući nauĉne i struĉne

profesionalne institucije odnosno organizacije. Zato nije sluĉajno što predstavnici

Ameriĉke medicinske asocijacije sede u kljuĉnim vladinim komitetima u kojima se

497

donose znaĉajni predlozi o osnovnim pravcima zdravstvene politike i uĉestvuju u

realizaciji te politike. Isto tako, nije sluĉajno što je jedna takva razvijena zemlja kao što je

Velika Britanija još pre tri ĉetiri decenije formirala odgovarajuća savetodavna tela u

kojima su angaţovani struĉnjaci iz razliĉitih oblasti i razliĉitih interesnih grupa da

uĉestvuju u pripremama za donošenje i realizaciju odreĊenih odluka.

Ova pojava i praksa savetniĉkih politiĉkih tela nije svima jednako ni dostupna ni

dopadljiva. Neki su je već ocenili kao "quangos"-quasi-autronomne, nedrţavne (non-

governmental) organizacije. Ona naginje i rezultira u "neokorporativistiĉkom modelu

odluĉivanja u kome interesi imaju direktnu ulogu i uticaj u donošenju odluka i njihovoj

implementaciji.425

Ovaj model podrazumeva znatnu koliĉinu ne samo kooperativnosti već

i trgovine izmeĊu predstavnika razliĉitih sfera i akivnosti. Neki politiĉari, poput Margaret

Taĉer, su zazirali od ovakvog modela politike. On je, po njihovom mišljenju, suţavao

okvir i polje aktivnosti i uticaj politiĉkog establišmenta. Ĉini se da takav model nije

odgovarao jakom i personalizovanom voćstvu kakvo je postojalo u Taĉerkino vreme.

Zato nije sluĉajno što je ona naveliko rasturala takva savetniĉka tela. Ali ukidanjem

mnogih savetniĉkih tela, "ĉeliĉna ledi" nije uspela da sasvim istisne takva tela iz sistema

vladavine. Ona su preţivela njenu vladavinu i dobila novi zamah i potvrdu za njihovu

znaĉajnu pomagaĉku ulogu u delovanju novih politiĉkih garnitura. Tako se već 1997

namnoţilo 5.681 quangosa.

Ono što je znaĉajno i interesantno u novije vreme izgleda ĉinjenica da su

dţinovske interesne grupe u izvesnom opadanju i da se raĊa jedna nova velika galaksija

malih lako pokretnih interesnih grupa. Verovatno ovaj trend ima svoju inspiraciju i uzor u

ameriĉkom sistemu interesnih grupa. Mnoge male i velike grupe traţe i praktikuju

direktan kontakt, bez posredovanja njihovih ranijih mamutskih organizacija i vrhova, sa

pojedinim karikama drţavne organizacije. Te grupe su aficirane parcijalnim interesima i

traţe njihovu promociju u višim slojevima politike. Izgleda da ovu interesno grupnu

orijentaciju podrţavaju i graĊani u većoj meri nego ranije.

Uz sve to, valja pomenuti i jednu znaĉajnu novinu u strukturi i delovanju

interesnih grupa. To je okretanje jednog znaĉajnog pravca njihove aktivnosti prema širim

globalnim odnosno regionalnim organizacijama posebno prema Evropskoj uniji. Zajedno

425

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit, p. 49.

498

s tim, razvija se i jedan novi mehanizam lobia i lobiranja koji će biti adaptiran

mogućnostima većeg uticaja na odluĉivanje u Evropskoj uniji. Ostaje da se vidi kakve će

efekte to imati na odnose domaćeg i ovog "eksportnog" lobia.

U razgranatom sazveţĊu interesnih grupa posebno mesto ima tzv. velika trojka

(big three: Kongres sindikata (Trades Union Congress), Konfederacija britanske

industrije (Confederation of British Industry) i Farmerska organizacija.

Od radniĉkih sindikata po svojoj snazi izdvaja se Trade Union Congres (TUC)

kao moćna organizacija koja broji preko 7.000.000 ĉlanova. Ĉlanovi TUC su automatski

ĉlanovi Laburistiĉke partije. Ova organizacija je ĉvrsto povezana sa Laburistiĉkom

partijom. Tu spadaju Nacionalna unija nastavnika sa 290.000 ĉlanova i neke druge

organizacije.

Pored radniĉkih sindikata postoje poslodavaĉke asocijacije. MeĊu njima se istiĉu

Konfederacija britanske industrije, koja je bliska sa Konzervativnom partijom. Ova

saocijacija ima 12.000 ĉlanica-kompanija. Pored nje je i Britanska poslodavaĉka

konfederacija i Asocijacija britanskih trgovinskih komora. Od farmerskih organizacija

treba pomenuti Nacionalni savez farmera sa 106.000 ĉlanova.

Nekada moćni radniĉki sindikati, dolaskom Taĉerovke na vlast poĉeli su da slabe.

No, nije samo konzervativna vlast i vlada doprinela tome. Za to postoji nekoliko razloga.

Prvo, valja imati u vidu da je snaga sindikata u novije vreme opadala u svim razvijenim

zemljama. Drugo, to je, naravno, konvergiralo sa opadanjem obima i uticaja radniĉke

klase. O tome svedoĉi i prosta ĉinjenica da je tokom 1985 sindikat ukljuĉivao preko

polovine britanskih radnika, a poĉetkom 21 veka manje od 26% radniĉke populacije.

Treće, tome treba dodati manju zaintereovanost i onog ostatka plavih okovratnika za

sindikat. To više nije onako prestiţna i moćna orgnizacija kakva je bila samo neku

deceniju ranije. Ĉetvrto, moţda je i politika novih laburista doprinela kidanju one

nekadašnje pupĉane vrpce izmeĊu Laburistiĉke partije i sindikata. Sindikalne

organizacije još uvek imaju pola glasova na Laburistiĉkoj partijskoj konferenciji,

meĊutim to telo nije više onako znaĉajno i uticajno kako je ono ranije bilo. I sindikalno

finansiranje Labuuristiĉke partije je znatno smanjeno. Ono je sa ranijih 80% partijskih

prihoda u novije vreme palo na manje od 50%. Lider laburista Toni Bler se oĉigledno sve

499

više distancira i ţeli nezavisnot od sindikata. Peto, opadanju uloge sindikata je doprinelo i

Taĉerkino restriktivno zakonodavstvo.

Pored velikih i manjih interesnih grupa valja pomenuti i grupe koje se formiraju u

pojedinim sektorima društva poput penzionera, etniĉkih grupa, sportskih asocijacija,

lovaĉkih saveza i dr. No, mnoštvo manjih interesnih grupa ne smanjuje bitnije veliki

uticaj koji ima pomenuta "velika trojka". Razloge nije teško prepoznati. Tu su pre svega

njihova numeriĉka snaga koja dolazi do izraza u najznaĉejnijem politiĉkom dogaĊaju-

izborima. Drugo te organizacije imaju u svojim redovima i veoma uticajne a moţda i

najuticajnije liĉnosti kako u politici tako i u drugim sferama aktivnosti. S druge strane,

valja imati u vidu da su te velike organizacije unutar priliĉno heterogene i da se i u njima

teško gradi jedinstvena politika. To smanjuje i njihov uticaj na politiĉku elitu i politiku

uopšte.

Ma koliko predstavljale vaţan deo i faktor jednog demokratskog društva,

interesne grupe nisu bez svojih ograniĉenja. Od tih ograniĉenja najĉešće se istiĉu sledeća.

Prvo, grupe mogu delovati kako otvoreno odnosno transparentno tako i nevidljivo

odnosno tajno. Po sebi se razume da je tajno delovanje interesnih grupa i njihovo

pregovaranje sa drţavnim institucijama teško kontrolisati. To je ĉesto naĉin da se ono što

nije moguće ostvariti javno ostvari tajno. Drugo, valja imati u vidu da nisu sve grupe

jednake a prema tome ni interesi koje oni zastupaju. Bolje stojeće i moćnije grupe su po

pravilu i bolje organizovane i nalaze mnogo lakši prolaz do centara politiĉke moći nego

slabije grupe, poput siromašnih, starih, dece, potrošaĉa ili odreĊenih manjinskih grupa.

Ovo moţe biti posredan put odrţavanja odreĊene društvene nejednakosti. Treće, nije

sigurno da će lideri interesnih grupa uvek zastupati interese grupe odnosno grupne

većine. O tome svedoĉe brojni primeri iz prakse kako malih tako i velikih interesnih

grupa.

Na kraju valja reći da odreĊene manjkavosti ne kvare bitnije sliku o interesnim

grupama kao znaĉajnom, dinamiĉnom i demokratskom delu i faktoru društva.

VI. Mas-mediji

500

Mas-mediji su, kako jedan autor reĉe prost termin koji postaje mnogo sloţeniji i

rastegljiviji kad se poĉne analizirati.426

Deo sloţenosti mas-medijskog fenomena potiĉe i

otuda što se nalazi jednom nogom u politici a drugom u onome što se najĉešće zove

civilnim društvom. Zbog toga je u prilici da utiĉe i na jedno i na drugo i trpi uticaje i

pritiske i od jednog i od drugog. Ono što se omah moţe tvrditi jeste to da mas-mediji u

Velikoj Britaniji, sliĉno medijima u drugim razvijenim zemljama, imaju zapaţeno mesto i

ulogu. Njihovo delovanje i uticaj prostiru se u više pravaca od kojih ovde treba pomenuti

bar šest. Prvo, mediji imaju odreĊeni uticaj na generalno usmerenje i tokove politike.

Drugo, mediji imaju izuzetan uticaj u javnosti. Oni su, u stvari, znaĉajan ako ne i osnovni

faktor stvaranja javnog mnenja. Treće, oni u velioj meri utiĉu na formiranje svesti

velikog dela populacije. Ĉetvrto, oni igraju zapaţenu ulogu u organizovanju politiĉkih

kampanja razliĉitim povodima posebno povodom izbora. Peto, mediji mogu imati takoĊe

znaĉajnu ulogu prilikom velikih društvenih reformi i promena. Najzad šesto, mediji mogu

delovati i na ostvarenju svojih sopstvenih prava i interesa. U ovom zadnjem sluĉaju

mediji deluju i kao interesna grupa.

Izvori moći mas-medijskog kompleksa su takoĊe višestruki. Prvo, neki autori

istiĉu da je centralizovanom britanskom politiĉkom sistemu ili amputiranju lokalizma

znatno doprinela centralizacija mas-medija odnosno sredstava javnog informisanja. Javno

informisanje je velikim delom dominirano nacionalnim novinama i najaĉon nacionalnom

radio-mreţom, kao i ĉinjenicom da sa dva osnovna televizijska programa vesti, po

osnovu vlasništva, upravlja vlada. Drugo, mediji su u novije vreme jedan manje-više

profitabilan sektor bolje reći industrija sa znaĉajnim finansijskim prihodima i sredstvima.

Moglo bi se pretpostaviti da će od 1980tih godina i donošenja Zakona o radiju i televiziji,

koji ih je velikim delom "bacio na trţište" odnosno komercijalizovao i marketizovao,

jaĉati trend okretanja mas medija svojim sopstvenim interesima. Treće, oni su blisko

povezani sa vodećim politiĉkim strukturama i liderima i imaju izvanredne kontakte i

prolaz u znaĉajne politiĉke institucije. U stvari, mas-mediji dele jedan deo politiĉke moći

sa politiĉki relevantnim faktorima. Ĉetvrto, mediji raspolaţu sredstvima ne samo

formiranja već i manipulisanja javnim mnenjem.

426

C. Seymour-Ure, The British Press and Broadcasting Since1945. Basil Blackwell,

Oxford, 1991. p. 6.

501

Ima li se sve to uvidu, posebno znaĉaj koji mediji imaju, nije ĉudno što su

medijski eksperti u novije vreme na ceni i što politiĉki lideri nastoje da ih imaju pri ruci i

uz svoje skute.

U kompleksu mas medija izdvaja se u dosadašnjoj praksi ĉuvena trojka: štampa,

radio i televizija. U novije vreme, kako je poznato, vodeću ulogu preuzimaju elektronski

mediji posebno internet. Gotovo svaka porodica ima televizijski aparat a nacionalne

dnevne novine su dostupne za oko 60% britanske populacije. Iako televizija u novije

vreme potiskuje štampu i radio, znaĉaj štampe kao sredstva informacije je još uvek veliki.

Posebno vaţnu ulogu mas mediji imaju u izborima. Organizatori izbora su

izuzetno zaintersovani za ukljuĉivanje medija u izbornu kampanju, kao što i mediji jedva

ĉekaju takve spektakularne prilike da promovišu svoja umeća i utiĉu na javnost i politiku.

Treba li uopšte naglašavati da su izbori briţljivo praćeni u sredstvima masovnih

komunikacija, štampi, televiziji i radiu. Postoje striktna i formalno objektivna medijska

pravila. Ova pravila se odnose pre svega na drţavna glasila posebno redio-televiziju "Bi-

Bi-Si", a manje na štampu koja je uglavnom u privatnoj svojini. Po vaţećim pravilima,

"Bi-Bi-Si" , kao najuticajnija medijska kuća u Velikoj Britaniji treba da poštuje

neutralnost odnosno objektivnost i da u skladu s tim obezbedi svim relevantnim partijama

jednak pristup i tretman. Tu pre svega valja imati u vidu pravo politiĉkih partija da u toku

izborne kampanje imaju jednako vreme za svoju politiĉku promociju. Ovo pravo,

dakako, imaju samo odreĊene partije odnosno one partije koje su, pojedinaĉno

posmatrano, prijavile kandidate za najmanje polovinu poslaniĉkih mesta u Parlamentu.

Prezentiranje partija u ovim televizijskim programima je besplatno, a manje politiĉke

partije, koje ne ispunjavaju prethodno pomenute uslove, nemaju pravo na besplatne

televizijske emisije. Od oko dvadesetak politiĉkih partija ovo pravo koriste samo dve

glavne partije, Konzervativna i Laburistiĉka, i, katkada, Liberal-demokratska partija. Iako

je i britanska izborna kampanja priliĉno amerikanizovana, u njoj nema suviše

spektakularnih dogaĊaja poput onih poznatih duela izmeĊu glavnih politiĉkih rivala na

javnoj sceni.

No, pomenuta medijska objektivnost odnosno neutralnost je, izgleda, više na

papiru nego u realnosti. Da odreĊene politiĉke formacije imaju izvesne prednosti u

odnosu na druge nije teško pokazati. Prvo, valja imati u vidu da aktulna vladajuća partija

502

ima znatne prednosti u odnosu na druge partije, jer niz svojih tekućih politiĉkih aktivnosti

moţe iskoristiti za svoju buduću odnosno predstojeću izbornu kompeticiju. S obzirom da

u svojstvu vlade kontroliše u praktiĉnom funkcionisanju mnoge mas-edije, partijski vrh tu

ĉinjenicu moţe koristiti za svoju politiĉku promociju. Drugo, isto tako, notorna je

ĉinjenica da i poslenici mas-medija imaju svoje politiĉke i ideološke sklonosti. To se

moglo pratiti i iz izveštaja odnosno emisija Bi-Bi-Sia" tokom 1997 kad je ova medijska

kuća, manje ili više, otvoreno stajala uz laburiste. Ova nakrivljenost Bi-Bi-Sia na

laburistiĉku stranu se još više pojaĉala posle pobede laburista koji su uspeli da na neka

kljuĉna mesta u toj medijskoj kući uguraju mnoge svoje pristaše. Nije stoga sluĉajno što

su neki posmatraĉi i analitiĉari poĉeli da "Bi-Bi-Si" krste kao "Bler-Bi-Si". Koliko je

vlada sklona favorizovanju drţavne televizije toliko je potiskivala druge konkurentne

televizijske kuće. Tako je televizija BI-Bi-Si naprasno odluĉila da svoje najgledanije

veĉernje vesti sa već tradicionalno praktikovanog termina u devet sati prebaci za deset

sati odnosno u vreme kad vesti ima glavna konkurentska kuća- Nezavisna televizija

(ITB). Poklapanjem ovih termina praktiĉno je oduzeto staro pravo Britanaca da budu

informisani sa razliĉitih mesta. Tek kad je promenjen termin BI-Bi-Si-a sa devet na deset

postalo je jasno zašto vlada nije dopustila pomenutu promenu termina Nezavisnoj

televiziji. Pored toga, televizija Bi-Bi-Si je udarnu politiĉku analitiĉku emisiju

"Panorama" sa termina ponedeljkom prebacila na nedelju uveĉe kada Britanci već

tradicionalno to vreme posvećuju gledanju drama i serija. Sve to se moţe bolje razumeti

ako se zna da je te odluke formalno donosio generalni direktor Greg Dajk, koji je pre te

zvaniĉno neutralne funkcije pripadao Laburistiĉkoj partiji, bio njen donator i liĉni

prijatelj Tonija Blera. Ova neposredna ili posredna kontrola mas-medija ima oĉigledno

politiĉku inspiraciju i stavlja se, ne retko, u funkciju izbora.

Istraţivanja javnog mnenja uoĉi izbora su blisko vezana za mas-medije i u svom

kumulativnom efektu imaju znaĉajan uticaj u izbornoj kampanji. Tome treba dodati

ulogu medija u reklamiranju izbornih manifesta partija i brojnih publikacija od kratkih i

preglednih biografija kandidata do postera .

Uloga svih ovih sredstava ne samo u artkulisanju već i u stvaranju javnog mnenja

i raspoloţenja je ogromna ako se zna da je ĉesto znaĉajniji sam utisak ili osećanje ljudi o

dobrobiti i valjanosti politiĉkog poretka nego objektivno stvarno stanje u zemlji, na šta

503

upozoravaju poznavaoci markentiških veština-tajni. Znaĉaj osećanja dobrobiti (fil-gud

faktor) moţe se dobro pratiti i na primeru izbora u Velikoj Britaniji u kojima je

Konzervativn partija, i pored nesumnjivih rezultata kako u ekonomiji tako i u nekim

drugim sferama, doţivela najveći poraz od 1832. Laburisti su upravo u takvoj situaciji

izvojevali pobedu sa najvećom marginom u svojoj istoriji.

VII. Politička participacija

Politiĉka participacija graĊana je u Velikoj Britaniji sliĉna participaciji u nekim

drugim zapadno evropskim zemljama. Moţda bi se moglo reći da je ona i donekle

razliĉita imajući u vidu dva momenta. Prvo, participacija u Britaniji je više posredna

nego neposredna. Drugo, ona je više lokalna nego globalna.

Oblici participacije su: izbori, ĉlanstvo i uĉešće partijama i raznim drugim politiĉkim ili

polupolitiĉkim organizacijama; potpisivanje peticija; uĉešće u politiĉkim naroĉito

protestnim mitinzima, kontaktiranje sa poslanicima. Suprotno široko uvreţenom

mišljenju da je Englez po prirodi politiĉki aktivan i delatan, istraţivanja pokazuju da je to

samo delimiĉno taĉno. Da Englezi nisu roĊeni politiĉari, niti izuzetno aktivni i da u

Britaniji ne postji tako visok stepen participacije, pokazuju mnoga istraţivanja. Richard

Rose je 1960., mereći neke tipove i stepen aktivnosti, utvrdio da ima 79% biraĉkog tela

onih koji se identifikuju sa partijom, 79% glasaĉa, 22% su ĉlanovi partija, 49% su ĉlanovi

nekih organizacija, svega 16% su mogli da nabroje šest politiĉara, 15% je vrlo

zainteresovanih za politiku, 9% su individualni partijski ĉlanovi i 0,5% lokalni partijski

aktivisti.427

Neka novija istraţivanja pokazuju još niţe nivoe participacije od onih ranijih. Po

njima, meĊu intenzivnije oblike participacije spada svakako uĉešće u izborima. Izlaznost

na izbore je u novije vreme u opadanju. To se vidi i iz prostih ĉinjenica da je na izbore

1950 izišlo 76% biraĉkog tela dok je korespondentna cifra za izbore 2001 bila 59,4%. Uz

uĉešće na izborima, britanska populacija orno i ĉesto potpisuje peticije. Ĉak 75%

britanskih graĊana praktikuje taj vid participacije. Znatno manje graĊana, ili taĉnije oko

427

Rose, R., Politics in England, Boston, 1964, p. 89.

504

pet šestina ne prisustvuje politiĉkim sastancima, ne kontaktira sa poslanicima niti pripada

politiĉkim partijama. Naĉelno, moglo bi se reći da od 3% do 14% graĊana participira u

politici. Nešto oko 10% graĊana je zainteresovano za politiku.428

Oko 64% britanskih

graĊana pripada nekim organizacijama, ali dobar broj tih organizacija nisu politiĉkog

karaktera.

Ali nije reĉ samo o nedovoljnoj aktivnosti jednog broja graĊana već i o malom

politiĉkom uticaju velikog dela stanovništva, pa i sekundarnih i perifernih ešalona

politike. Po kazivanju mnogih poznavalaca i uĉesnika parlamentarnog ţivota, ne samo

obiĉan graĊanin nego ni ĉlan Parlamenta koji nije u prvim klupama je nemoćan,429

a

Parlament, kako smo videli, ima skromnu ulogu.

Pri svemu tome, valja primetiti i izvesnu nekonzistentnost u mnogim analizama i

prosuĊivanju participacije. Dok je ranije isticana participacija kao prirodno svojstvo

Britanaca, u novije vreme se beleţi priliĉno visok nivo politiĉke apstinencije. Pojava

neaktivnosti u novijim interpretacijama dobija i nešto drukĉiji karakter. Ona se ne uzima

kao manjkavost već kao uslov ili faktor stabilnosti politiĉkog sistema koji širi prostor

aktivnosti onih koji su angaţovani i osećaju biološku potrebu za isticanjem.

VIII. Ujedinjeno kraljevstvo, Evropska zajednica i globalizacija

Evropska unija je nastala poĉetkom 1950tih kao okvir i sredstvo koordiniranja

ekonomskih aktivnosti meĊu zapadno evropskim zemljama. Prve njene ĉlanice praktiĉno

osnivaĉi su bili Francuska, Zapadna Nemaĉka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg.

Britanija se prikljuĉila pregovorima kojima je stvorena Evropska zajednica za ugalj i

ĉelik kao proto-ćelija i vesnik buduće Evroske unije, ali nije aktivnije participirala u

njenoj aktivnosti. Ovakav stav Velike britanije ima više razloga. Prvo, ne mali broj

Britanaca se ne osećaju evropljanima. Drugo, Britanija nije još odsanjala san o svojoj

imperijalnoj moći i veliĉini. Ona ţeli neki širi trans-evropski okvir svoje delotvornosti.

Treće, Britanija verovatno ţeli da ide na dve noge: jednoj ameriĉkoj, a drugoj evropskoj.

428

G. Parry-G. Moyser-N. Day, Political Participation and Democracy in Britain,

Cambridge University Press, New York, 1992; P. Hall, " Social Capital in Britain",

British Journal of Political Science, 29, 3, 1999; G. Almond i dr., Comparative Politics

Today, Op. cit. p.195. 429

Rose, R., Backbencher's Dilemma (na osnovu liĉnog iskustva kao backbencher-a od 1964-1979).

505

Pri tome ona nastoji da jaĉa i da se u većoj meri oslanja na onu prvu. No, istovremeno

ona je svesna da se sa jednom nogom, ma koliko ona bila jaka, ne moţe stići daleko.

Izgleda da će britanska dugoroĉnija politiĉka strategija biti da preuzme ulogu i mesto

posrednika izmeĊu SAD i Evrope.

I kad je Evropska zajednica za ugalj i ĉelik prerasla u Evropsku ekonomsku

zajednicu odnosno Zajedniĉko evropsko trţište, Britanci ostaju rezervisani prema njoj. Po

mišljenju mnogih analitiĉara, jedna i druga zajednica bile su uspešne i doprinele

ekonomskom rastu i razvoju zapadno evropskih zemalja. Ovaj uspeh Evropske

ekonomske zajednice je u znatnoj meri, da blago kaţemo, golicao Veliku Britaniju. Ona

je, s jedne strane, mogla pretpostaviti neke koristi od Evropske zajednice, a li je, na

drugoj strani, strahovala da bi utapanje u Evropski okvir verovatno okrnjilo izglede na

neke britanske vaevropske ili nadevropske aspiracije. Zato ona pokušava da naĊe izlaz u

stvaranju jedne kompetitivne organizacije, Evropskog podruĉja slobodne trgovine

(EFTA). To je bio pogodan okvir kako za korišćenje nekih prednosti saradnje sa

evropskim zemljama, tako i zaštite od zamki preteranog integrisanja u evropske okvire.

MeĊutim EFTA nije ispunila britanska oĉekivanja. Posle toga nastaju intenzivni

pregovori oko ulaska Velike Britanije u EEZ. Moţda nije na odmet reći da se De Gol

vatreno suprotstavljao ulasku Velike Britanije u ovu zajednicu. Tek posle smrti De Gola

Britanija je dobila ĉlanstvo u Evropskoj zajednici, a na narodnom referendumu 1975 je

potvrĊena volja naroda da produţi ĉlanstvo u Evropskoj uniji.

Laburistiĉki lider i već po treći put premijer Britanije Toni Bler je nastojao da u

nešto većoj meri, ne bez izvesnih rezervi, ukljuĉi svoju zemlju u Evropsku uniju.

Britanske rezerve i oscilacije u politici prema Evropskoj uniji bili su verovatno smetnja

da ona dobije u toj evropskoj zajednici neko istaknutije mesto. Raspoloţenje većine

naroda za evropsko integrisanje nije na zavidnom nivou Neka istraţivanja iz 1998

pokazuju skromnu podršku graĊana Evropskoj uniji. Po njima 41% Britanaca smatra da

je ĉlanstvo Britanije u Evropskoj uniji dobro, 19% izjavljuje da je to loša stvar, 30%

smatra da to nije ni dobro ni loše, a 10% ne zna da li je to dobro ili loše. Ovo

raspoloţenje u Britaniji ne razlikuje se mnogo od raspoloţenja u Francuskoj i Nemaĉkoj.

506

U Francuskoj su korespondentne cifre 51%, 13%, 30% i 6%, a za Nemaĉku: 41%, 13%,

36% i 10%.430

Neslaganje izmeĊu nekih ĉlanica Evroske unije dovodi u pitanje donošenje njenog

Ustava i visok stepen integracije. Velikom delu britanske elite ne odgovara usmerenost

ka većoj socijalnoj zaštiti i povećanoj evropskoj regulaciji privrede, za koje se zalaţu

Francuska i Nemaĉka.

GLAVA TREĆA. DETERMINANTE I "BELA POLJA" APOLITIĈKOG

SISTEMA

I. Determinante politiĉkog sistema

Karakter, struktura i naĉin funkcionisanja britanskog politiĉkog sistema nisu

samonikle pojave. One treba da "zahvale" nekim okolnostima odnosno faktorima koji su

uticali dobrim delom determinirajuće na karakter i tokove politiĉkih procesa. Pri tome,

nisu uvek dovoljno objektivno valorizovani pojedini od tih faktora. Veoma ĉesto se

isticalo da je njen evolutivni mirni put razvoja bio uzrokovan nepostojanjem oštrih podela

i konflikata, posebno graĊanskog rata odnosno postojanjem izvesnog konsensusa koji je

omogućavao takav razvoj. Ĉini se, ipak, da bi peredstavu o visokom stepenu

konsensualnosti, evolutivnosti i mirnog puta trebalo bar delimiĉno relatizovati. Velika

Britanija verovatno nije imala tako oštrih i dugih podela i konflikata kakvi su postojali u

nekim drugim zemljama, ali se ne bi moglo reći da je ona bila sasvim beskonfliktno

društvo.

Podele su nesumnjivo uticale kako na strukturu ili statiku tako i na dinamiku

politiĉkog sistema-procesa nalazeći izraz u parlamentarnoj instituciji, partijskom sistemu,

izbornim savezima i brojnim parlamentarnim ili vanparlamentarnim sporovima. Struktura

podela i konflikata imala je nesumnjivo determinirajuće dejstvo na oblik i delovanje

politike, ali je i sama bila uslovljena nekim dubljim razlozima odnosno faktorima. MeĊu

osnovne determinirajuće faktore najĉešće se ubrajaju geografsko-psihološki, istorijski,

etno-nacionalni, socijalno-ekonomski i kulturni.

430

Eurobarometer, No. 49, on the web, European Commission, Brussels; Vidi: R. H. W.

Theen-F. L. Wilson, Comparative Government, Op.cit. p. 72.

507

1. Geografsko-psihološki i istorijski faktori

Velika Britanija je ostrvska zemlja sa ne baš naroĉito lagodnom klimom i

prirodnim bogatstvom. Ujedinjeno kraljevstvo je stvoreno 1801 kao rezultat ekspanzije i

integracionih procesa koji su trajali od dvanaestog veka. Britanska populacija odnosno

njen najdinamiĉniji deo je, izgleda, rano osetio u prokuţio ove prirodne teskobe i

nastojao da iziĊe na kraj s njima na najbolji i najefikasniji mogući naĉin. Taj naĉin je bio

teritorijalna ekspanzija. Od nekadašnje osvojene zemlje, Engleska odnosno Velika

Britanija je postala osvajaĉka zemlja i najjaĉa drţava koja je svojim osvajanjem i

dominacijom drţala veliki deo sveta. To je dalo veliki zamah razvoju tehnike, ekonomije

i politike. Trebalo je "pokrivati" pa i upravljati ogromnim prostranstvima i razliĉitim

narodima. Bilo bi naivno verovati da Britanija nije imala koristi od te ekspanzije odnosno

da nije jedan deo bogastva tog dela sveta prelila u svoje trezore. Ovi ekonomski dopinzi

sa strane znatno su doprinosili razvoju ne samo ekonomije već i odgovarajuće

infrastrukture u razliĉitim oblastima.

Prethodno je bilo reĉi o istorijskom razvoju, a ovde treba dodati da je istorija

velikim delom bila ono rešeto kristalizacije jednog politiĉkog sistema koji je slovio kao

uzorni model parlamentarne demokratije. Za sistem koji se dugo stvara, treba

pretpostaviti da će duţe i trajati.

2. Politiĉki sistem i nacionalno pitanje

Iako ima unitarno ureĊenje, Ujedinjeno kraljevstvo je više-nacionalni sistem. Ono

se sastoji, kako smo videli, iz ĉetiri pokrajine u kojima su nastanjeni razliĉiti etniĉki

odnosno nacionalni entiteti. No, unutrašnja komunikacija i razvoj nije išao tokovima

nacionalnih podela koje bi traţile nezavisne pozicije ili drţavnu suverenost. Uţe

nacionalno osećanje je razliĉito kod Engleza, Iraca, Velšana ili Škota. Neki od njih su

više nacionalno obojeni nego drugi. U Škotskoj je nacionalizam više izraţen, mada ne

mali broj graĊana smatra sebe i Britancima i Škotima. U Velsu je osećanje pripadnosti

podeljeno tako da ima otprilike isti broj i jednih i drugih. Veliki broj Velšana sebe

identifikuje kao Britance i Velšane. U Severnoj Irskoj se stanovnici dele i po

nacionalnom i po religijskom kriteriju. Najveći broj katolika smatra sebe Ircima, a većina

protestanata tretira sebe kao Britance.

508

Na prethodnim stranicama je bilo reĉi o tome kako je jedna nacionalno, verski i

ekonomski heterogena zemlja integrisana u unitarnu drţavu-Ujedinjeno kraljevstvo sa

ĉetiri provincije. Treba i ovom prilikom reći da pojedine pokrajine, koje su imale i svoje

nacionalne razliĉitosti i specifiĉnosti, sa procesom unitarizacije i tokom vremena nisu

zaboravile svoj nacionalni identitet. Nacionalne ĉarke su izbijale ĉesto meĊu njima i

donekle smirivane sa dobijanjem veće samostalnosti i politiĉke institucionalizacije

pokrajina.

Najveći problem se pokazuje oko statusa Severne Irske. Verske podele sa velikom

politiĉkom konotacijom dovode do velikih nemira na ovom delu ostrva. Protestanti koji

ĉine više od tri ĉetvrtine stanovništva ţele da budu sastavni deo Ujedinjenog kraljevstva,

a katolici ţele da budu prisajedinjeni Irskoj. Ovaj sukob je doveo i do odreĊenih

institucionalnih promena koje su dale veću autonomiju katoliĉkoj manjini. Naroĉito je

aktivna Irska republikanska armija (IRA) koja je poĉetkom 1970tih godina poĉela da

preduzima i vojne aktivnosti u cilju otcepljenja od Ujedinjenog kraljevstva. Britanska

vlada je odgovorila silom i preduzimala akcije za koje se moţe reći da nisu bile sasvim i

dobro promišljene. Ona je nastojala da slomi IRA i zatvaranjem stotina katolika reši

pitanje nacionalne netrpeljivoti i nemira. Sastavni deo te akcije bilo je zamrzavanje

Stormonta- parlamenta i praktiĉno uvoĊenje "prinudne uprave" preko Severno irske

kancelarije kojom je rukovodio engleski kabinetski ministar. Posle teških pregovora i

natezanja , uz ameriĉko posredovanje, postignut je sporazum koji je posle potvrĊen na

referendumu 1998. U junu iste godine izabran je parlament Severne Irske . Formirana je i

vlada, suprotno britanskoj, na koalicionoj osnovi. Iako je uspostavljena politiĉka

struktura koja pruţa više mogućnosti uticaja katoliĉkoj manjini u odnosu na one koje je

ranije imala, nemiri i tenzije nisu nestali.

Podela glasova po nacijama u izborima 2001

Procentualno uĉešće u glasovima __________________________________________________________________________

Engleska Škotska Vels Severna Irska Ujedinjeno

kraljevstvo

Novi laburisti 41.4 43.3 48.6 0 40.7

Konzervativci 35.2 15.6 21.0 0.3 31.7

Liberal demokrati 19.4 16.3 13.8 0 18.3

Nacionalisti 0 20.1 14.3 93.5 4.6

Ostali 4.0 4.7 2.3 6.2 4.7

509

Stanovništvo (milioni) 48.9 5.1 2.9 1.6 58.6

Gabriel A. and oth., Comparative Politics Today, Op. cit. p. 174.

Od posebnog interesa su i dve ĉinjenice. Prvo, u Škotskoj i Velsu, kako je ranije

reĉeno, formirani su nedavno posebni parlamenti. Na referendumu o devoluciji

organizovanom septembra 1997 godine 74% glasalih Škota se opredelilo za škotski

parlament, a 63% su bili za ograniĉenu vlast za podizanje ili sniţavanje poreza. 1999

godine odrţani su izbore za njihove parlamente. U Velsu je procenat afirmativnih glasova

za parlament bio manji, kao što je i izlaznost bila manja. Drugo, u Škotskoj i Velsu su

propoporcionalni izbori dok su u Engleskoj većinski. I partijska struktura je razliĉita u

pojedinim od pomenutih pokrajina. U Engleskoj u tri zadnja izborna turnusa pobedili su

laburisti. U Škotskoj od ĉetiri partije koje su se borile 2001 Škotska nacionalna partija,

koja inaĉe traţi nezavisnost Škotske, bila je druga po snazi, a Konzervativna partija tek

ĉetvrta. U Velsu nacionalsistiĉka partija, Plaid Cumru, dobila je svega 7% glasova. Kako

se iz tabele moţe videti, Velšani velikim delom glasaju za laburiste.

Za sada nije sporno da je dominirajući deo Ujedinjenog kraljevstva u Engleskoj u

kojoj je nastanjeno pet šestina ukupne populacije. Bler je izriĉito jednom prilikom rekao:

" Suverenost je sa mnom, kao engleskim ĉlanom parlamenta, i to je naĉin na koji će ona

ostati" ( "Sovereignty is with me, as an English MP, and that's the way it will stay").

Ostaje da se vidi da li ove Blerove reĉi imaju dublje utemeljenje i kako će se dalje

razvijati ovaj nacionalni kompleks.

Nacionalno pitanje u Britaniji postaje donekle sloţenije pojavom povećane

imigracije iz Indije, Pakistana, Hong Konga i drugih krajeva Britanskog Komonvelta,

koja je već sada narasla na blizu 4.000.000. Treba imati u vidu da su to ljudi drukĉije

religije, boje i kulture i da to stvara ĉak i u tako razvijenoj civilizovanoj i demokratskoj

zemlji izvesne probleme.

Britanija nije više nekadašnja imperijalna sila, a ni većina njenog stanovnišĊtva ne

ţeli da ona to bude i dalje. Na pitanje da li ţele da budu mala neutralna zemlja poput

Švedske ili Švajcarske ili vodeća svetska sila, 49% je odgovorilo u prilog prve solucije, a

34% za drugu.


510

Socijalna struktura i podele

Iako se Velika Britanija smatra kolevkom demokratije, bogate kulture i istorije

parlamentarne vladavine, valja takoĊe istaći da njena istorija daje i drastiĉne primere ne

samo srednjevekovne već i nešto kasnije nejednakosti i bezosećajnosti. Ona je pokazala

kako i ĉovek u fraku, sa cilindrom i leptir mašnom moţe da bude koĉoperan i bezdušan

prema siromašnom i slabom. Dovoljno je zaviriti u knjiţevne ispovesti Ĉarlsa Dikensa pa

se uveriti u razmere bede radniĉkih slojeva i beskućnika. Na toj istini je nikla i jaka leva

struja mišljenja i delovanja, koja je vremenom, sasvim razumljivo, mutirala ali i

predstavljala kljuĉni faktor politiĉkog odluĉivanja i razvoja.

Ne mali broj autora smatra da su se klasna i socijalna struktura u Velikoj Britaniji

promenili i da nema više onako drastiĉnih i jasnih klasnih podela kojima je odgovarala i

partijska podela. Sada je u tom smislu britanski sistem bliţi ameriĉkom ili kanadskom

sistemu. Osećanje klasne pripadnosti je besumnje opalo. Ali u kojoj meri je ono opalo

nije sasvim jasno. Ponekad se mogu naći kontradiktorne ili razliĉite ocene o tome. Tako

neki rezultati istraţivanja 1990. pokazuju da više od polovine Britanaca ne osećaju da

pripadaju bilo kojoj klasi.431

Ovo se moţe dobrim delom prihvatiti. Mnogi indikatori govore o izvesnom

napredovanju u višestrukom smislu. No, valja uzeti u obzir i neke druge nalaze i ocene.

Neki istraţivaĉi su na osnovu ne tako davnih komparativnih istraţivanja zakljuĉili da je

nivo radniĉko-klasne identifikacije još uvek u Velikoj Britaniji visok i da upravo u toj

zemlji više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji ljudi identifikuje sebe sa radniĉkom

klasom.432

Neke publikacije su objavile za mnoge zaĉuĊujuće podatke da je procenat

Britanaca koji veruju da je klasni konflikt realan u njihovoj zemlji porastao od 60% u

ranim 1960tim na 81% sredinom 1990tih. Ovaj podatak je veoma indikativan bez obzira

na naĉain njegovog objašnjenja ili pravdanja. On se ne moţe objasniti samo trenutnim

otporom nekim merama premijerke Taĉerke, već ima još uvek i neke dublje strukturalne

uzroke.

431

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op.cit. p. 17. 432

S. H. Barnes- M. Kaase, et. al., Political Action: Mass Participation in Five Western

Democracies, Beverly Hills, CA. Sage, 1979, p. 127.

511

S puno razloga, moţe se reći da je, pored sve svoje otvorenosti, homogenosti

izvesnog konsensusa i postojanja jakih srednjih slojeva, britansko društvo samo par

decenija pre kraja dvadesetog veka bilo nejednako, socijalno diferencirano, pa i klasno

polarizovano društvo. Razmere ove nejednakosti mogu se videti i iz proste ĉinjenice da je

oko 27% stanovništva ili oko 14 000 000 ljudi ţivelo u siromaštvu i da je 7%

domaćinstava imalo dohodak ispod granice siromaštva.433

I noviji podaci (1997) iz

Evrostata -Statistiĉkog biroa Evropske unije pokazuju da se Britanija potonjih godina

konzervativne vlasti prikljuĉila Grĉkoj i Portugalu kao zemljama Evropske unije sa

proseĉno najvećim brojem siromašnih. Britanija je i 1993 godine imala 22% Britanaca

koji ţive u domaćinstvima sa prihodima ispod egzistencijalnog minimuma (iza njih su

bili Portugalci sa 26%). Taj procenat je gotovo ĉetiri puta veći nego u Danskoj, (6%) dva

puta veći od nemaĉkog ( 11%) i priliĉno veći od Belgijskog (13), Holandskog (13) ili

Francuskog (14%). Stanje je još gore ako se ima u vidu procenat dece koji ţive u

siromašnim porodicama. U toj ravni, Britanija sa 32% takve dece stoji ubedljivo na

prvom mestu, pre Irska (27%) i Portugala (25%).

Ako se materijalni status stanovništva posmatra po tzv. "Đzinijevom koeficijentu"

kojim se meri razlika izmeĊu bogatih i siromašnih, Britanija zauzima jedno od zadnjih

mesta. Ona je treća po širini socijalnog jaza (koeficijent 0,37 sa Italijim ) u Evropskoj

uniji, jedino ispred Portugala (0,42) i Grĉke (0,47), a daleko ispod Danske (o,25). To

praktiĉno znaĉi da se više od jedne petine Britanaca i trećina njihove dece nalaze ispod

prihvatljivog minimuma434

i u mnogo ĉemu pokaazuju sliĉnost sa poloţajem velikog dela

stanovništva u nerazvijenim zemljama. A u potonje ĉetiri godine dvadesetog veka (sada

je jul 2001), prema rezultatima Nacionalnog statistiĉkog zavoda saopštenim 18 apr.

2001., kad se oĉekivalo da će dolazak i delovanje Laburistiĉke partije znatno smanjiti

socijalne nejednakosti, razlike izmeĊu bogatih i siromašnih dostigle su rekordan nivo.

Sirmomašni Britanci ĉine jednu petinu stanovništva Ujedinjenog kraljevstva i pod

433

Townsend, P., Poverty in the United Kingdom, Penguin, 1979; Black, D. S., Inequalities in Health,

London, 1980; 434

Na osnovu metodologije Evropske unije definicija siromaštva je sledeća:"Siromašni

su oni pojedinci, porodice ili grupe pojedinaca ĉiji su izvori (materijalni, kulturni i

socijalni) tako ograniĉeni da im onemogućavaju minimalno prihvatljiv naĉin ţivotaa u

drţavama ĉlanicama (EU) u kojima ţive".

512

laburistima su procentualno plaćali veći porez nego petina najbogatijih ljudi. Siromašni

od svojih prihoda izdvajaju 41% za poreske obaveze prema drţavi, a najbogatiji 36,5%.

Valja istaći da su novi laburisti došli na vlast obećavajući zaštitu siromašnim.

Mnogi komentatori ocenjuju da je Laburistiĉka partija postala partija bogatih i

privilegovanih. Najbogatijim u Britaniji koji ĉine jednu petinu stanovništva pripada 45%

svih godišnjih primanja u Kraljevstvu.

Isto tako, ne treba zaboraviti da u Velikoj Britaniji, prema najnovijim podacima

(2001), ima oko 7.000.000 nepismenih graĊana. Sistem obrazovanja, sa podelom na

drţavne i privatne "javne" škole, je znaĉajan izvor nejednakosti i klasnih podela. To je po

nekim izvorima jedan od najmanje ravnopravnih sistema u Zapadnoj Evropi. Naroĉito

pada u oĉi ĉinjenica da više studenata napušta školu rano: U Britaniji skoro 70%

napuštaju školu sa 17 godina, u poreĊenju sa Francuskom u kojoj je taj procenat 44% ili u

Nemaĉkoj 15%. Iznos godišnjih troškova po studentu u Britaniji je jedna trećina od

onoga koji je u Francuskoj a jedna petina onog u Nemaĉkoj. Iako se broj novih

univerziteta uĉetvorostruĉio od 1939. proporcija mladih ljudi na univerzitetu je niţa u

Britaniji nego u najvećem broju drugih razvijenih zapadnih zemalja.

Vidljive su i druge brojne razlike izmeĊu pojedinih kategorija stanovništva,

naroĉito u zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, koje se ĉesto ogledaju u slabom zdravlju

velikog dela polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Stoga nije ĉudno što poznati

britanski istoriĉar Edvard P. Tompson upozorava da se “Engleska ne sme posmatrati kao

jedan narod već kao dve nacije i tradicije koje ţive jedna pored druge u neprestanom

sukobu”.

Neka istraţivanja pokazuju da se jaz izmeĊu bogatih i siromašnih proširio

naroĉito za vreme osamnaestogidišnje vladavine konzervativaca. U to vreme realni

prihodi Britanaca porasli su za 37% ali se poloţaj 10% najimućnijih poboljšao za 61%, a

10% najsiromašnijih ĉak pogoršao za 18%. Moţda u tim ĉinjenicama treba traţiti deo

objašnjenja i odgovora na pitanje kako je moguće da pozitivni ekonomski rezultati

Konzervativne partije nisu obezbedili odgovarajuću podršku ovoj partiji u izborima.

Biraĉi jednostavno ne podrţavaju napredak u ĉijim rezultatima ne uĉestvuju ili koji se

odvija preko njihovih leĊa. Veliko je pitanje da li će i novi laburisti uspeti da oĉuvaju

513

svoju pobedu i rejting ako se budu drţali samo srednje klase i zanemarili onu petinu

siromašnih Britanaca.

U nešto sistematiĉnijem vidu moglo bi se reći da je nejednakost izmeĊu bogatog i

siromašnog dela stanovništva brzo rasla izmeĊu 1977 i 1991 tako da je deo dohotka

kojega je kontrolisalo 10% najsiromašnijih pao sa 4.2% na 3%, dok je udeo najbogatijih

10% porastao od 23% na 25%. U celini socijalna pomoć neprivilegovanim pala je ispod

crte na kojoj je bio taj sloj populacije u drugim zapadno evropskim zemljama.435

Još

uverljiviji podatak je da je procenat stanovništva sa dohotkom manjim od polovine

proseĉnog dohotka porastao od 1961 do 1991 sa 10% na 20%.

Politiĉko voćstvo nije sklono nekim većim promenama u ravni nejednakosti. U

stvari, zamenom problema jednakosti sa akutnim siromaštvom, i odredivanjem

siromaštva u okviru restriktivno shvaćene koncepcije potreba, vladajuća struktura samo

produţava strukturu moći i nejednakosti u britanskom društvu. Postojeća struktura moći i

ideologija dobrim delom okreću glavu od levih orijentacija i ideje jednakosti i pokazuju

više naklonosti da probleme siromaštva rešavaju parcijalnim merama.436

No, ruku na srce, ovo stanje i podaci ne treba da zamraĉe i drugu stranu, koja baca

drukĉiju sliku na britansku socijalnu politiku i jednakost odnosno nejednakost. Naime,

valja imati u vidu da Velika Britanija poseduje jedan od najrazvijenijih modela socijalne

zaštite u Zapadnoj Evropi. Uoĉi dolaska na vlast laburista (maj 1995) za socijalno

osiguranje je bila predviĊena najveća budţetska stavka od 87 milijardi funti godišnje, a za

zdravstveno osiguranje 33 milijarde, kao druga stavka drţavnih rashoda. Te dve pozicije

obuhvataju više od jedne trećine buĊţetskih izdataka. Ta suma je u 2000 godini porasla

na 40% javnih troškova. Njihov udeo u nacionalnom dohotku samerljiv je ili blizak

onome u skandinavskim zemljama i skoro dvostruko veći od ameriĉkog. Neka

komparativna istraţivanja o raspodeli dohotka u zapadnim demokratskim zemljama

pokazuju da je Britanija meĊu društvima sa najviše jednakosti u smislu zarada posle

oporezivanja.437

Tu valja pomenuti Zakone o deĉjem radu, zakone o maksimumu radnih

435

R. H. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit., p.72. 436

Furniss, N., "The Welfare Debate in Great Britain: Implications for the United

States”, Public Administrations Review, May-June, 1975. 437

J.-E. Lane-S. O. Ersson, Politics and Society in Western Europe, 2nd

ed. London,

Sage, 1991. p.92-93.

514

dana, standarde minimuma nadnica i druge sliĉne mere. No, i u ovim oblastima ima

znatnih manjkavosti, a dolazak na vlast laburista nije napravio neke spektakularne

pomake. Ukljuĉivanjem u Laburistiĉku partiju, radniĉka klasa je formalno dobila

mogućnosti široke participacije u vlasti, ali je visok stepen emencipacije laburistiĉkog

voćstva od radniĉke klase suzio ili suzbijao njen uticaj u politiĉkom odluĉivanju.

U celini, moglo bi se reći da je Britanija, i pored znatnog napretka u ekonomskom

razvoju i konkurentnosti, naţalost stagnirala pa i nazadovala u ravni jednakosti i

nesigurnosti pojedinca odnosno graĊanina. Pomenuto siromaštvo ne tako zanemarljive

socijalne grupacije je ako ne neposredni uzroĉnik a ono povoljan uslov za pozamašne

razmere kriminala. Prema procentu kriminalnih radnji na 10 stanovnika, broju provalnih

kraĊa, razbojništvu, fiziĉkim napadima i seksualnim zlostavljanjima, Englezi su, zajedno

s Velšanima, vodeći u Zapadnoj Evropi. Gotovo svaki treći stanovnik je ţrtva nekog

kriminalnog nasrtaja u 1996. Paradoksalno je da se upravo ovaj "procvat" kriminala

odvijao u vreme konzervativaca koji sebe smatraju partijom "reda i zakona". Krivulja

uspona kriminala nije u opadanju ni u vreme laburista koji posle dolaska na vlast 1997

nisu ispunili svoja obećanja u sferi socijalne politike. Iskustvo je pokazalo da se borba

protiv kriminala ne moţe voditi putem jaĉanja policijske kontrole, već pre svega

poboljšanjem socijalnih uslova odreĊenih slojeva stanovništva. U te uslove spada i

odgovarajuće revidiranje politike koja je jaĉanje privredne konkurentnosti postizala na

raĉun socijalne cene rada. Ova nesimetrija izmeĊu visoke konkuretnosti i niske cene rada

odreĊenih slojeva je proizvoĊaĉ novih slojeva siromašnih koji su solidna osnova za

regrutovanje dobrog dela kriminalnog podzemlja.

Uz sve to, u novije vreme odnosno u vreme laburistiĉke vladavine, primetne su i

neke paradoksalne stvari. Naime ĉudno je da se upravo u vreme laburistiĉke vladavine

suţavaju neka elementarnaa prava ljudi. Tako će prema novom vladinom zakonu (okt.

2000), vlasnici i direktori kompanija imati pravo da snimaju telefonske razgovore i da

ĉitaju kompjuterske razgovore i poruke zaposlenih što po mnogo ĉemu liĉi na

špijuniranje zaposlenih. Treba li naglašavati da je to mera kojom direktori i vlasnici mogu

manipulisati i narušavati privatnost zaposlenih graĊana. To je nesumnjivo u suprotnosti

sa nedavno prihvaćenim Zakonom o ljudskim pravima Evropske unije. Predstavnici

britanske vlade su branili ovaj zakon neophodnošću zaštite poslovnih interesa kompanija.

515

No, treba imati u vidu da je i pre toga kompanijama bilo dozvoljeno da u odreĊenim

sluĉajevima prisluškuju telefonske razgovore i ozvuĉe radne prostorije. Sad se jedino

dodaje ĉelnicima kompanija mogućnost da kontrolišu elektronsku poštu.

Ima li se sve to u vidu, britanski politiĉki sistem je, i pored sve svoje

demokratiĉnosti dvostruko ograniĉen u svom demokratskom funkcionisanju. Njegov

organizovani mehanizam artikulacije interesa i zahteva je takav da bar delimiĉno

favorizuje interese jednih, a potiskuje interese drugih grupa. Drugo, i onamo gde je

propusan, sistem nije podjednako responzivan na sve zahteve. Danas su vidne tendencije

jaĉanja opresivnih mehanizama i suţavanje prostora za “drţavu blagostanja” i puniji

razvoj demokratije. Promene u socijalnoj i klasnoj strukturi znatno su reducirali osećanje

klasne identifikacije i gotovo uklonili osnovno tlo i razloge klasnog konflikta. Zato bi se

moglo reći da klasne podele pa i klasna identifikacija u znatno manjoj meri nego ranije

još uvek postoje ali klasni konflikti ne.438

Klasne razlike u glasaĉkom opredeljenju 1997

Konzervativna Laburistiĉka Liberalno demokratska

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Srednja klasa 42% 31% 21%

Niţa srednja klasa 26 47 19

Kvalifikovani radnici 25 54 14

Polu-kvalifikovani i

nekvalifikovani radnici 21 61 13

D. Batler-D. Kavanagh, The British Election of 1997, New York, St. Martin's, 1997, p.

246.

4. Kultura i mentalitet

A. Kulturne predispozicije

Ne retko se ceo sadrţaj britanskih politiĉkih institucija sa svojom umerenošću,

fair-playom i tolerancijom, naroĉito dvopartijski sistem tumaĉi prvenstveno psiho-

kulturnim razlozima, pre svega nacionalnim karakterom i jakim demokratskim javnim

mnenjem. Istiĉe se da Engleza karakterišu prirodne sklonosti ka praktiĉnosti, strpljenje i

438

J.-E. Lane-S. O. Ersson, Politics and Society in Western Europe, 2nd

ed. London,

Sage, 1991. p.89-96.

516

tolerancija. Birch nas uverava da je uticaj britanske politiĉke kulture u politiĉkom ţivotu

veliki i da tu kulturu karakteriše osobita vezanost za liĉne slobode i bezgraniĉna

pragmatiĉnost s obzirom da "..Britanci nemaju pisani ustav i nemaju jedinstvenu teoriju o

drţavi".439

Uz to, on naglašava sklonost prema jedinstvenim strankama i izboru jakog

premijera kao i izraţenije poverenje u sposobnost svoje vlade da brani interese svojih

graĊana. Bagehot je na još interesantniji naĉin opisao i izmerio teţinu engleskog

mentaliteta u determinisanju politiĉkih procesa reĉima: Partijci engleskog parlamenta,

kaţe Bagehot, nisu visokog temperamenta. Partije su sa voćtvima vruće ali su atomi

hladni. "Oni su Vigovci, ili Radikali, ili Torijevci, ali oni su i još nešto takoĊe. Oni su

zajedno Englezi i kako je rekao otac Newman i teško će u svom delovanju dostići

dogmatski nivo".440

Još više od toga, naglašava se veliki uticaj javnog mnenja. Po nekim

autorima, upravo javno mnenje predstavlja najvišu vlast ili prvog suverena u zemlji.

Ne moţe se sporiti da nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim karakterom i

javno mnenje predstavljaju znaĉajne faktore u britanskom politiĉkom ţivotu. Kad je reĉ o

javnom mnenju moţda je taĉna i tvrdnja da je ono uticajnije u Ujedinjenom Kraljevstvu

nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Njegov status i delotvornost imaju dublje

istorijske razloge i realne socijalne osnove. Istorijski i komparativno, Englezi su relativno

rano stekli odgovarajuća prava i slobode i instituirali jedan politiĉki sistem koji je

garantovao ograniĉavanje vlasti i slobodno izraţavanje mišljenja i zahteva. I više od toga,

relativno praktikovanje ovih prava i sloboda, mirenja vlasti s nekim ograniĉenjima i

mogućnosti ljudi da se individualno, grupno ili organizovano suprotstave zloupotrebi

vlasti stvorilo je i odgovarajuću politiĉku kulturu koja je pretpostavka iole razvijenije

demokratije. Svemu tome doprinela su sredstva masovnih komunikacija.

Isto tako, vaţnu ulogu je imalo odsustvo neke veće ili moćnije stajaće vojske.

Tome je doprinosio ostrvski poloţaj Velike Britanije, drţanje većih vojnih formacija u

njenim kolonijama i ne tako jednostavna procedura koja je nalagala kralju da za drţanje

stajaće vojske svake godine traţi saglasnost Parlamenta. Tome treba dodati i ĉinjenicu da

439

Birch, A. H., Representative and Responsible Government: An Essay on the British

Constitution, London, 1964, p. 68.

440

W. Bagehot, The English Constitution, p.181-83

517

je policijski sistem bio prilagoĊen lokalnoj samoupravi pri ĉemu je centralna Vlada,

odnosno ministarstvo unutrašnjih poslova imalo samo pravo nadzora.

Mnogi navode i veliki interes proseĉnog Engleza za politiku, što je pored ostalog

doprinosilo ĉinjenici da je gotovo 2/3 Engleza izlazilo na izbore. Nije beznaĉajna, niti na

zadnjem mestu, ĉinjenica što postoje i brojni mehanizmi izraţavanja mišljenja i interesa,

od izbora pa do referenduma (uveden 1975).

Treba, svakako, reći da u svemu tome ima istine. Mnogi od tih vidova ponašanja

su se tokom dugog praktikovanja pretvorili u neku vrstu kulturnih rezidua i kulturnih

obrazaca ponašanja. No, valja takoĊe reći da ima i izvesnih preterivanja u isticanju

znaĉaja i uticaja javnog mnenja i gotovo uroĊenog slobodarskog demokratskog

mentaliteta i predispozicija Engleza. Jedan broj autora je, reklo bi se, iz jedne isuviše

optimistiĉke institucionalno-juristiĉke i romantiĉarsko-parlamentarne perspektive,

tumaĉio britanske politiĉke procese i zbivanja. Stiĉe se utisak da su kralj i Gornji dom

galantno ustupali mesto Domu komuna pred pritiskom javnog mnenja i pravila fair playa.

Dublje analize stvarnog stanja pokazuju da su mnoge demokratske institucije i

principi rezultat oštrih sukoba i borbi odreĊenih klasnih i socijalnih snaga, posebno

radniĉke klase u 19. veku, a ne rezultat blagonaklonosti vladajućeg sloja ili prirodnih

predispozicija Engleza. Brojna novija istraţivanja su gotovo razorila mit ili iluziju o

javnom mnenju koje, kao kompaktna, smislena i objektivna struktura, stoji nad sistemom

u ulozi vrhovnog sudije i sigurnog kormilara društvenog i demokratskog razvoja.

Istraţivanja stavova javnosti prema vrednostima koje ĉine predmet saglasnosti i javnog

mnenja, kao što su “pravila igre”, a na kojima se zasniva dobar deo teorije i modela

demokratije, koje javnom mnenju daju vrhovništvo u rasporedu politiĉkih snaga i

determinanata, pokazuju upravo nešto suprotno osnovnim pretpostavkama i

oĉekivanjima: da su nesaglasnost i nerazumevanje takvih pravila veoma rašireni. Ta

ĉinjenica je toliko snaţno delovala na neke autore da su poĉeli da menjaju neke temeljne

premise svoje teorije demokratije. Umesto javnog mnenja ili uopšte javnosti, oni su u

osnove demokratskog poretka stavljali konsensus izmeĊu elita.441

Razlike u tumaĉenju

441

Perry, G., Trust, "Distrust and Consensus", British Journal of Political Science, 1976/6. Sliĉnu pojavu

primećuju i istraţivaĉi drugih sistema: Dahl, R., Polyarchy, Chicago, 1971; Key V. O., Public Opinion and

American Democracy, New York, 1967.

518

sadrţaja i karaktera “pravila igre” nisu postojale samo u široj javnosti već i u najuţem

krugu politiĉara koji su tumaĉili pravila u skladu sa svojim i partijskim interesima.

Danas se jedan broj autora ne libi da otvoreno kaţe da se isuviše oĉekivalo od

kulturnih varijabli kao što su konstitucionalizam i “pravila igre”.442

Sve se više uoĉava

istina da se i sama volja biraĉa, pa i javno mnenje, formiraju i da upravo u tom formiranju

veliki uticaj imaju najmoćnije grupe. Ne treba zaboraviti da opšti izbori u Britaniji

koštaju oko 3 500 000 funti, i od toga konzervativci potroše više od 60%, i da je uloga

novca u izborima ogromna.443

Uz to, oĉigledno je da je javno mnenje nekad progresivno,

a nekad konzervativno. Odgovor na to mora se traţiti u diferenciranoj socijalnoj strukturi

i odnosima snaga. Ispod najĉešće jednoobrazne maske i magme javnog mnenja ne vide se

realni odnosi snaga i glavni akteri koji iz dubine društva i iza kulisa javnosti vuku konce

na društvenoj i politiĉkoj pozornici. Bez analize stvarne raspodele moći i odnosa snaga,

ne mogu se videti i razumeti stvarni agensi i moderatori politiĉkog ţivota ni skriveni

odnosi dominacije. Najzad, treba imati u vidu da je izlaznost na izbore u zadnje vreme

opala.

No, bilo bi suviše usko i plitko misliti i verovati da su se odreĊene kulturne

rezidue stvarale samo sedimentacijom ili kristalizacijom odreĊenog istorijskog dogaĊanja

i iskustva. Prilikom analize društvenih i politiĉkih procesa mora se voditi raĉuna ne samo

o onome što se dešavalo na bojnom polju i u ogoljenim politiĉkim borbama već i o

onome što se kuvalo i rezoniralo u glavama odnosno idejama umnih ljudi koje su ne retko

i u dobroj meri natapale ili potapale odreĊene politiĉke zamisli i smerove politiĉara.

Britanija je zemlja bogate i široke lepeze politiĉke misli i stvaralaštva u razliĉitim

oblastima prirodnih i društvenih nauka, filozofiji, knjiţevnosti i umetnosti. Dovoljno je

samo videti muzeje, galerije, zamkove i katedrale ili proĉitati nešto od velikog Šekspira,

Hobsa, Loka ili nekih novijih autora pa se uveriti u to. Pri tome, naravno, treba reći da je

veliki deo toga kulturnog blaga importne bolje reći sakupljaĉke ili osvajaĉke prirode iz

vremena kad je Velika Britanija bila najjaĉa imperijalna sila. Ali i u tom sluĉaju, njeni

442

Searing, D. D., Rules of the Game in Britain: Can the Politicians be Trusted? Arner. Pol. Science

Review, 1982/2. 443

Henig, St., The United Kingdom, u knjizi Henig, St., ed., Political Parties in the European Community,

London, 1979, p. 239.

519

napori da okupi i saĉuva mnoge najlepše i najvrednije tekovine kulturog blaga sveta, koje

bi u drugim uslovima moglo biti izgubljeno, zasluţuju pohvalu i priznanje.

U toj bogatoj politiĉkoj i intelektualnoj odnosno kulturnoj produkciji moguće je

naći razliĉite smerove odnosno orijentacije. Interesantno je kako je i koliko jedna

politiĉka struktura koja se postepeno razvijala i menjala uspevala da apsorbuje tako veliki

broj razliĉitih intelektualnih i politiĉkih opredelenja i pravaca misli, a da se ne istopi u

njihovom meĊusobnom suĉeljavanju i konfrontacijama. Velika Britanija je bila

intelektualno dovoljno prostrana i raznovrsna da su se u njoj

baštinile veoma razliĉite idejne orijentacije od konzervativizma, liberalizma i anarhizma

preko odreĊenih umerenih socijal-demokratskih ili prosocijalistiĉkih teorija do raznih

etatistiĉkih i kolektivistiĉkih teorija. Ovde će biti reĉi samo o nekim od tih, više politiĉko-

filozofskih pravaca i imena koja ih personificiraju.

B. Liberalizam i anarhizam

Uzmu li se u obzir sve te teorije, moglo bi se reći da je liberalno-individualistiĉka

teorija našla najdublje utemeljenje upravo u Engleskoj. U svom politiĉkom vidu, ona

nastaje u intelektualnim radionicama osamnaestog i devetnaestog veka, prvo kod Dţona

Loka, Dţeremija Bentama i Dţona Stjuarta Mila i produţuje se u neoliberalnom vidu do

Hajeka, Berlina i drugih poznatih autora našega doba. U ekonomskom podruĉju ona

dobija izraz i primenu u delima brojnih pisaca od Adama Smita do Cobdena i Brighta.

Spenser je nastojao da biološki utemelji individualistiĉku teoriju na naĉin koji jedna

humanistiĉka orijentacija ne bi mogla u celini prihvatiti.

Individualistiĉka liberalna teorija je imala jake istorijske, politiĉke, ekonomske i

etiĉke razloge i opravdanja. Ona se javlja i dobija maha u vreme stvaranja i uĉvršćenja

novog kapitalistiĉkog poretka kad je trebalo oslobaĊati proizvodne posebno

preduzimaĉke snage i ljudsku energiju od uskih konzervativnih i konzervirajućih

socijalnih i politiĉkih okvira. Ona je afirmisala i zastupala pojedinca kao glavnog aktera

politike, a njegovu individualnost ili individualne slobode i prava, posebno pravo na

privatnu svojinu i preduzimljivost kao glavne faktore razvoja i cilj drţavne zaštite.

Drţava se, u stvari, svodi na "noćnog ĉuvara", kako je to isticao Adam Smit. Njene

funkcije su da štiti društvo od spoljnih napada, da štiti pojedinca od drugih, da šiti svojinu

i da štiti pojednca od izigravanja ili kršenja ugovora. Prirodno pravo individue je da

520

razvija svoju moć do maksimuma, a to je moguće ako se granice drţave svedu na

minimum. Samo-oslanjanje ili oslanjanje na sopstvene snage i samo-potvrĊivanje su

osnovni principi i pokretaĉi ove u suštini klasiĉne individualistiĉke pozicije. Veća

sloboda, preduzimljivost i kompeticija na slobodnom trţištu nuţno dovode do većeg

društvenog bogastva i blagostanja kako pojedinaca tako i društva.

Prilikom prosuĊivanja individualistiĉke teorije valja voditi raĉuna da je ona unutar

sebe diversificirana i da bi trebalo razlikovati bar dva njena vida: jedan je mekši a drugi

tvrĊi. Neke od tih mekših struja pruţaju okvir za konvergenciju ili saradnju s nekim

drugima tokovima misli, a druge su "nekooperativne" pa i ekstremistiĉke. Tako mekši

Milov individualistiĉki projekt ima neke sastojske socijalizma, a Spenserov

individualizam sadrţi neke primese darvinistiĉkog kompetitivizma. Preţivljavanje

najsnalaţljivijeg ili najadaptabilneijeg ne znaĉi i preţivljavanje najboljeg. Spenserova

teorija u suštini zanemaruje razliku izmeĊu ljudskog i ţivotinjskog sveta. Uz to, ona

zanemaruje ili ignoriše mnoge pozitivne pa i nuţne strane drţave.

U blaţoj ili oštrijoj kontrapoziciji individualistiĉkoj teorije, ili nezavisno od nje,

stvoreno je niz drugih teorija ili koncepcija. Jedna od njih je anarhistiĉka teorija. Neki

autori je tretiraju kao ekstremnu formu individualizma. Nama se ĉini da izmeĊu te dve

koncepcije postoje i neke vrlo znaĉajne i velike razlike. Te razlike su u vezi sa drţavom.

Anarhisti zastupaju projekat bezdrţavnog stanja a individualizam dozvoljava i zastupa

postojanje drţave, iako u ograniĉenom ili minimalnom vidu. Osnovna pozicija anarhizma

je ideja da se ljudska pravda ne moţe postići putem ili u prisustvu drţave. Da bi se pravda

ostvarila nuţno je srušiti drţavu kao sredstvo opresije i eksploatacije. Ĉovek je po prirodi

dobro biće i nije mu potrebna drţava da ga štiti ili popravlja. Ona ga u stvari kvari a ne

štiti.

Valja reći da anarhistiĉka ideja nije nova i nije vezana samo za Veliku Britaniju.

Još je antiĉki filozof i stoiĉar Zenon bio, u stvari, anarhista jer je zahtevao bez-drţavno

stanje u kome će postojati savršena sloboda i jednakost. Ovu ideju su zastupali i neki

srednjevekovni hrišćanski mistici i isticali da je puni ţivot onaj koji je u stalnoj zajednici

bolje reći dosluhu s Bogom van ljudskih zakona i organizacija. Krajem osamnaestog veka

i u devetnaestom veku anarhizam silazi na zemlju. Pod uticajem Francuske revolucije

Wilem Godvin (William Godwin), oĉuh pesnika Šelia (Shelley) u svojoj "Politiĉkoj

521

pravdi" ( Political Justice, 1793) govori o slobodi, jednakosti i bratstvu ali bez nasilne

revolucije i nasilja. On je protivnik privatne svojine i smatra da da bi se ĉovek u uslovima

korektnih ekonomskih uslova ponašao razumno, pravedno bez prinude. On je traţio

društvo pune slobode od pravila bilo kakve vrste. Ipak, ovaj anarhista je dozvoljavao

upotrebu prinude u vreme dok ĉovekova priroda i ponašanje ne budu oĉišćeni. Godvin je

imao veliki uticaj na anarhiste u Francuskoj i Rusiji gde je anarhizam bio, ĉini se,

najpopularniji i najrasprostranjeniji.

Treba reći da i pored pojave i nadiranja, pa i stvaranja više enklava, anarhizam se

nije ni primio a kamo li dublje utemeljio na tlu Velike Britanije. Engleska odnosno

Velika Britanija je pragmatska zemlja i anarhizam je njenim graĊanima izgledao kao

suviše utopistiĉka ili imaginarna vizija koja se mogla naseliti samo u glavama nekih

pojedinaca bez šireg rezonovanja u praksi.

C. Konzervativizam

Treća zamašna, ali i priliĉno heterogena struja mišljenja, koja se javlja kao

reakcija na ideje francuske revolucije i kao balans liberalizmu, je konzervativizam. Nove

liberalne društvene i politiĉke ideje i tokovi stvarali su na neki naĉin otpor odreĊenih

slojeva i grupa koje su postepeno dobijale izraz konzervativne politiĉke, intelektualne i

ideološke formacije. Konzervativizam se tokom vremena menjao i moguće je, na grub

naĉin, razlikovati bar tri njegove varijante: tradicionalnu, konzervativizam nove desnice i

neokonzervativizam.444

Za utemeljivaĉa ove struje politiĉkog mišljenja i delanja smatra

se Edmund Berk. Ovde će biti izloţeno, više telegrafski, nekoliko nosećih ideja

konzervativizma.

Prvo valja istaći teţnju za oĉuvanjem nekih tradicionalnih vrednosti. Oĉuvanje

tradicije nije znaĉilo spreĉavanje promena. Ali jeste znaĉilo to da sa promenama ne treba

da odleti i ono što je zasluţivalo da bude saĉuvano. U tom smislu je interesantno i

znaĉajno Berkovo prihvatanje "promene da bi se saĉuvalo". Znaĉaj tradicije je posebno u

tome što ona drţi ruku stabilnosti i sigurnosti. Drugo, konzervativizam daje primat

pragmatizmu. On ne veruje u velike ideje i principe i više je sklon poštovanju iskustva i

onome na šta uĉi i upozorava istorija. Treće, svojina je uslov zdravog društva i ĉoveka.

Sa svojinom ĉovek se oseća sigurnijim i manje zavisan od vlasti. U posedovanju i

444

E. Hejvud, Politika. Clio, Beograd, 2004, str.94-99.., ,

522

posedu ĉovek nalazi potvrdu svoje delotvornosti i kreativnosti. No, svojina ne

podrazumeva i ne pretpostavlja samo pravo na uţivanje već i odgovarajuću odgovornost.

Ĉovek ima moralnu obavezu da preda u nasleĊe ne samo ono što je zatekao već i ono što

je stvarao. Ĉetvrto, za konzervativizam, naroĉito u njegovim ranijim varijantama, je

karakteristiĉno organicistiĉko poimanje društva. Shodno prirodnoj nuţnosti društvo

predstavlja organsku celinu sa razliĉitim ustanovama poput porodice, lokalne zajednice

itd. Celina prethodi i pretstavlja nešto više od prostog zbira njenih delova. Peto svojstvo

konzervativizma jeste elitistiĉka priroda vlasti. Oni koji su mudriji i obrazovaniji treba da

upravljaju onima koji nemaju takve osobine. Šesto, blisko vezana sa vlašću je i

hijerarhiĉnost poretka. Naime, društvo je stratifikovano i po odreĊenim privilegijama

koje potiĉu od poloţaja na društvenoj lestvici, a poloţaj od roĊenja i sreće. Hijerarhiĉnost

se smatra kao nešto što je faktor stabilnosti jer oni koji su u višim stratama vode brigu o

onim koji su na niţim stratama društva. Najzad, ceo ovaj organicistiĉki mehanizam koji

zahteva jak politiĉki poredak i drţavu ima duboke antropološke osnove. Ĉovek je po

svojoj prirodi kontroverzno biće. On, s jedne strane, predstavlja sebiĉnog i vlastoljubivog

pojedinca, a s druge strane, ţeli da ţivi i dela u mirnom i stabilnom društvu. Da bi

postojao mir i stabilnost u jednom društvu, ono mora da ima jaku drţavu.

Ovako sroĉen konzervativizam je bliţi tradicionalnom ili onome što neki nazivaju

paternalistiĉkim konzervativizmom. Paternalistiĉki konzervativizam, koji nalazi izraza

posebno u radovima Bendţamina Dizraelija (19 vek) traţi odgovarajuću principijelnost i

razboritost. Plašeći se od sukoba i revolucije koje veliki rascep izmeĊu bogatih i

siromašnih moţe da izazove, Dizraeli je apelovao na moćnije i privilegovane strukture da

se u većoj meri brinu o onima koji su u podreĊenom poloţaju. Interes šireg društvenog

jedinstva traţi brigu moćnoga o nemoćnom, predstavlja osnovno izvorište i uporište

principa "jedne nacije". U stvari, jedinstvo ili "jedna nacija" bilo je osnovno naĉelo

Konzervativaca. Interesantno je da naĉelo jedinstva nije podrazumevalo jednakost već

pre svega jedinstvenu i jaku hijerarhiju.

No i ovaj paternalistiĉki konzervativizam nije predstavljao branu za odreĊene

reforme. Drugim reĉima i on je vodio raĉuna o umerenosti u mnogim stvarima. Tako su

konzervativci, od Makmilana i R. A. Batler-a do Ijan-a Makleod-a, sredinom

dvadesetog veka odbacivali kako laissez-fair kapitalizam tako i planski socijalizam. Prvi

523

treba odbaciti zato što ne vodi raĉuna o nemoćnim i podreĊenim i time narušava

društveno jednistvo, a drugi zato što ne poštuje slobodu preduzetništva i samostalnosti

liĉnosti. Ova dva ekstrema se mogu izbeći stvaranjem neke vrste mešovitog društva

odnosno politiĉkog poretka koji bi kombinovao ili objedinio trţišno takmiĉarstvo i

drţavnu regulaciju na jedan pragmatiĉan naĉin. Kasnije je ova orijentacija naišla na

prijem kod evropskih konzervativaca i pod razliĉitim nazivima ( koncepcija "socijalnog

trţišta" u Nemaĉkoj) postala ideologija konzervativnih odnosno demohrišćanskih partija.

Varijantu konzervativizma predstavlja i nova desnica. Ona je nastala u novije

vreme (1970tih godina) kao kontrapozicija širokom talasu liberalnih i kejnsijanskih

socijal-demokratskih ideja. Nešto rigidniju forme nova desnica je dobila u liku reganizma

u Americi i taĉerizma u Velikoj Britaniji. Ova orijentacija je u osnovi predstavljala "spoj

dve razliĉite tradicije, koje se obiĉno nazivaju "neoliberalizam" i

"neokonzervativizam".445

Cilj toga spajanja je stvaranje jake ali minimalne drţave.

Moţda bi se to jedinjenje umesto Gamblovog odreĊenja "slobodna ekonomija i jaka

drţava"446

moglo reći slobodna ekonomija, jako pravo i mala a jaka drţave. Ovo bi, ĉini

se više odgovaralo i Hajekovom modelu neoliberalnog društva i politike. Tokom vremena

ova koncepcija je ovladala velikim delom sveta, ali i nailazila na otpor brojnih grupa

nezadovoljnika.

Treba takoĊe imati u vidu da je bilo poznatih mislilaca koji bi se teško mogli

svrstati celom svojom misli u samo liberalni ili samo konzervativni okvir. Takvim

autorima pripada dobrim delom i John Stjuart Mill. On je poput Tokvilja u Francuskoj

nastojao da elemente konzervativizma integriše u liberalizam. Ali je išao i dalje od

Tokvilja time što je ţeleo da u tu leguru liberalizma i konzervativizma inkorporira i

nešto malo od socijalizma. Mill je nesumnjivo bio liberal koji je u mnogo ĉemu produţio

tokove filozofskog radikalizma koji se javio u kontrapoziciji aristokratskoj i torijevskoj

politici i dobijao izraz u radovima Benthama, Starijeg Mila i Rikarda.447

John Mill se

zalagao za slobodnu trgovinu (protiv protekcionizma). Jedna od polaznih pozivija Mila

445

A. Hejvud, Politika, Op. cit. str. 99. 446

A. Gamble, An Introduction to Modern Social and Political Thought, London,

Macmillan, 1981. 447

J. H. Randall Jr., "John Stuart Mill and the Working-out of Empiricism", Journal of

the History of Ideas, 26, 1965, p. 61.

524

bila je delovanje u duhu opšteg interesa, ĉiji je autentiĉni nosilac srednja klasa. Iz te

perspektive oštro je kritikovao zemljoposednike kao i radnike i socijaliste zbog

zapostavljanja nacionalnih interesa. Naporedo s tim on istiĉe neke fundamentalne ideje i

premise liberalizma koje stavljaju pojedinca, njegovu slobodu i volju u centar politiĉkog

ţivota. Na tragu tih ideja on upozorava da poslovi za koje je pojedinac zainteresovan

mogu da idu dobro samo kad su ostavljeni njegovom prosuĊivanju. Stoga, svako pravilo

koje je propisano od strane vlasti, osim onih koja štite prava drugih, sigurno će biti štetna.

Ĉovek nije prikovan unapred odreĊenim mestom u ţivotu već je slobodno biće koje

koristi svoje sposobnosti i prilike da bi postigao cilj koji mu izgleda najpoţeljniji.

S druge strane, John Mill hvali konzervativce zbog sloţenijeg shvatanja ljudske

prirode i nekih drugih pojava nego što je to sluĉaj kod ranijih liberala. Ĉini se da je dobar

deo Milovih refleksija o konzervativizmu i danas veliki znaĉaj.448

Konzervativci, kaţe

Mill, za razliku od liberala, ne zastupaju samo jedno naĉelo. Oni nastoje da balansiraju

razliĉita naĉela: napredak i poredak; stabilnost i promenu, tradiciju i modernizaciju,

preduzimljivosti i solidarnosti. Francuska revolucija je jasno pokazala kako se malo

postiţe velikim poduhvatima za koje nije još sazrelo vreme i stanje svesti. U svetlu

ovakvih razmišljanja valja posmatrati i tumaĉiti i Milov otporu opštem pravu glasa.

U svakom sluĉaju, Milovo gledanje je kompleksno i u mnogo ĉemu protivreĉno,

ali nije ovde mesto da se o tome šire govori. Colj ove kratke reference na Johna Mila je

da pokaţe da su mnogi autori nastojali da neke kljuĉne politiĉke tokove tumaĉe više na

eklektiĉki naĉin nego u sklopu jedne logiĉki konzistentne jednosmerno orijentisane i

izvedene teorije.

D. Od socijalistiĉkog do novog laburizma

Pored liberalizma, anarhizma, i konzervativizma, znaĉajna i uticajna bila je

socijalistiĉka teorija. Ona se javljala u razliĉitim vidovima i dozama. Ova teorija je

smatrala da drţava jeste ili bi mogla da bude pozitivna politiĉka organizacija društva.

Pojedine struje socijalizma ili pro-socijalizma se najvećim delom meĊusobno i razlikuju

na osnovu odreĊenog dimenzioniranja drţave. Oni, dakako, naglašavaju ulogu drţave, ali

sa razliĉitim gabaritom i nadleţnostima. U tom smislu valja razlikovati utopijski od

448

Vidi interesantan esej o konzervativizmu John-a St. Milla: M. Đurković, "Mil i

konzervativizam", Sociološki pregled, jul-septembar, 2004.

525

"realnog", umereni od ekstremnog, etatistiĉki od liberalnog, evolucioni od

revolucionarnog i na kraju socijalizam od komunizma.

Socijalistiĉko ili komunistiĉko odnosno socijal utopistiĉko shvatanje ima dugu

tradiciju. Njegove klice mogu se naći u antiĉkoj i kasnijoj hrišćanskoj misli. Jedan broj

autora smatra da se prve socijalno-politiĉke predstave socijalizma odnosno komunizma

mogu naći još u Utopiji od Tomasa Mora (1515godine). Kasnije u devetnaestom veku,

Robert Oven nudi znatno drukĉiju sliku svoje utopistiĉke zajednice.

Jaku struju unutar teorijskog socijalistiĉkog korpusa ĉinio je Fabijanski

socijalizam. Tvorci i pronosioci ove struje bila je grupa intelektualaca okupljenih u

Englesko fabijansko društvo koje je osnovano 1883/4 godine. Njegovi ĉlanovi su bili

poznati intelektualni atvaraoci od Bernarda Šou-a i Sidneja Veba do Grahama Valasa,

Dţordţa Kola i Harolda Laskia. Oni su se zalagali za postepene društvene promene. To

društvo je bilo i jedna od znaĉajnih idejnih napojnica i oslonaca Laburistiĉke partije i

sindikata. Oni su odbacivali marksistiĉku teoriju i klasnu borbu i zastupali postepene

društvene promene.

Jedno vreme bila je aktuelna teorija gild-socijalizma. To je, u stvari, bio jedan vid

industrijske demokratije odnosno samo-upravljanja koji je slovio i kao "funkcionalna

demokratija". On je prihvatao neke socijalistiĉke ideje posebno komunalnu svojinu, ali je

odbacivao etatizam odnosno drţavno upravljanje kao birokratsku tiraniju. Mnoga poznata

imena gild-socijalizma bili su ĉlanovi Fabijanskog društva. Od istaknutih gild socijalista

valja pomenuti Dţordţa Kola449

( "Self-Government in Industry, 1917; Guild Socialism

Restated, 1920), S. G. Hobson-s i A.R. Orage-a koji je bio i editor publikacije Novog

doba (New Age). Gild-socijalizam j bio model koji je pledirao za neku vrstu samo

organizovanja radne populacije odnosno sistem kontrole radnika nad svojim radom i

rezultatima rada. Gilde bi bile nacionalne i lokalne i imale svoju hijerarhijsku

organizaciju. Drţava bi postojala i funkcionisala kao koordinirajuće telo ili bi u

protivnom išĉezla a na njeno mesto bi došle funkcionalne organizacije. Ukoliko bi

postojala, drţava bi bila samo jedna od organizacija koja ima odreĊene funkcije i koja ne

bi bila suverena. Postojao bi superiorni koordinirajući autoritet u licu demokratskog

449

Dţ. Kol, "Self-Government in Industry, 1917: Guild Socialism Restated,, 1920

526

vrhovnog suda funkcionalne ravnopravnosti (equity) i komuna koja bi imala vrhovnu

vlast prinude.

Gild- socijalizam je interesantan kako zbog svoje inovativnosti i pokušaja da

nadiĊe drţavu, tako i zbog svojih nuţnih vraćanja drţavi. I na ovom primeru moţe se

videti "tvrdoća" i vitalnost drţavnog materijala: Ma koliko je izbacivali na velika vrata

ona se makar i u parĉićima vraća kroz prozor. Gild socijalizam bi mogla biti dobra

lekcija i opomena o tome da drţava nije hir ili igra i da se s njom ne treba i ne moţe

igrati, kako su to mislili marksisti, anarhisti ili savremeni globalisti, a katkad i gild-

socijalisti. Danas se neke ranije blaţe ili rigidnije socijalistiĉke struje otapaju i pretvaraju

u novi laburizam.

Britanija je, naravno, sloţeno i difercifirano društvo i deo te diversifikacije se

oĉituju na politiĉkom i ideološkom podruĉju. Ono što karakteriše tekuću fazu ideoloških i

politiĉkih tokova jeste tendencija i dobrim delom konvergencija pomenutih tokova bolje

reći već pomenuta kombinacija neoliberalne i neokonzervativne orijentacije. Tipiĉan

predstavnik toga pravca- jedinjenja je Fridrih Hajek. R . Ako se ima u vidu pomenuta

konvergencija onda nije ĉudno što je na vlasti u Ujedinjenom kraljevstvu već treći

mandat laburistiĉka partija, a što su tokovi politike po svom sadrţaju u mnogo ĉemu više

liberalno-konzervativni nego socijaldemokratski. U suštini vladajuća laburistiĉka

garnitura deluje u skladu sa neo- konzervativnom odnosno neo-liberalnom orijentacijom

u ĉijoj je osnovi monetarizam i slobodno trţište sa drţavom koja bi, milom ili silom,

štitila i potpomagala te osnovne vrednosti i interese vladajućih snaga društva. Osnovno

geslo ove orijentacije je u stavu da je nesmetan prostor za slobodnu inicijativu i delovanje

moćnih i poslovnih krugova, a ne redistribucija bogatstava i drţava blagostanja, uslov

brţeg razvoja društva, a time i poboljšanje materijalnog i ukupnog poloţaja siromašnijih

slojeva stanovništva.

Veliko je pitanje kako će se ova ideološka legura ponašati tokom vremena.

Koliko će dugo vladajuća Laburistiĉka partija biti u stanju da daje ţmigavac levo ili

polulevo a da ide u desno ili poludesno. Moţda je to i cena koju laburizam mora platiti

trijumfu neoliberalizma u novije vreme. Nije nemoguće da je to i neka vrsta otklona od

ranijeg preterano levo orijentisanog laburizma. Ne treba iskljuĉiti ni ţelju britanske

politiĉke elite da se prikljuĉi i deluje kao sastavni deo vladajuće formacije savremenog

527

sveta. Treba, svakako, imati u vidu da vladajući poloţaj jedne partije, ma kakva bila

njena izvorna orijentacija, gura ceo politiĉki poredak prema nekoj centristiĉkoj ili onoj

struji koja ima veću moć u meĊunarodnoj konstelaciji snaga. Da li će postojeći

parlamentarni sistem biti dovoljno elastiĉan da apsorbuje kako unutrašnja tako i spoljna

raspoloţenja i usaglašava zahteve brojnih institucionalizovanih ili neinstitucionalizovanih

snaga, ostaje da se vidi. Teško je verovati da će se pluralistiĉki teorijski i idejni tokovi

koji su postojali i delovali u istoriji politike i politiĉke misli tako lako svesti na neku

monistiĉku filozofiju ili liniju mišljenja i razvoja. Upravo je taj idejni pluralizam, zajedno

s nekim drugim momentima stajao i stoji u temeljima politiĉkog pluralizma koji je bio i

ostao uslov sine qua non britanske politiĉke kulture i parlamentarne demokratije.

Britanija je briţljivo prosuĊivala vreme i nuţnosti promena i pragmatski pristupala

promenama nacionalnih potreba i socijalnih vrednosti.

II. Bela polja i pravci promena političkog sistema

1. Kratak pogled na "bela polja" sistema

U celini posmatrano stiĉe se utisak da je, pored sve svoje demokratiĉnosti,

britanski sistem dvostruko ograniĉen u svom funkcionisanju. Njegov organizacioni

mehanizam artikulacije interesa i zahteva je takav da bar delimiĉno favorizuje interese

jednih, a potiskuje interese drugih grupa. Drugo, i onamo gde je propusan, sistem nije

podjednako responzivan na sve zahteve. Danas su vidne tendencije jaĉanja

ograniĉavajućih pa i opresivnih mehanizama i suţavanje prostora za “drţavu

blagostanja” i puniji razvoj demokratije.

S obzirom na uoĉene i ĉesto isticane manjkavosti britanskog sistema, nije ĉudno

što je danas u literaturi i javnom ţivotu moguće naći sijaset inicijativa i predloga za

promene. U svemu tome treba posebno istaći dva osnovna podruĉja projektovanih ili

ostvarenih promena. To su ekonomske i ustavno-politiĉke promene.

Kad je reĉ o ekonomskim reformama, valja reći da je Velika Britanija, sa SAD,

bila u prvom ešalonu globalistiĉkih promena koje su podrazimevale deregulaciju i

marketizaciju u globalnim i nacionalnim razmerama. Te mere su imale neke ekonomske

efekte, ali su, s druge strane, povećavale nezaposlenost, dovodile do većih nejednakosti

unutar populacije, reduciranja drţave blagostanja odnosno socijalnih davanja i do

528

neizvesnosti u pogledu budućnosti ţivotnog standarda velikog dela stanovništva. Iako

pune obećanja i slogana da će znatno reducirati drţavu, vlade premijera Taĉer i Major-a

koje su trajale 17 godina, nisu bitnije smanjili iznos drţavnih troškova. Ona je i dalje

trošila veliki novac na javni sektor. Laburisti su sledili neoliberalne tokove premijerke

Taĉer. Koncepti mešovite ekonomije i drţave blagostanja su srušeni. Nastoji se da se

postigne novi konsensus koji bi bio organizovan oko ideje manjeg obima i nadleţnosti

drţave ili većeg razmaha privatne ekonomije i slobodnog trţišta.

Moć i uticaj sindikata su slabili po dve linije. Vladavina premijerke Taĉer je

velikim delom potiskivala i marginalizovala ulogu sindikata. S druge strane, Laburistiĉka

partija pod voćstvom Blera je što je više mogla emancipovala partiju od uticaja sindikata.

Tako je Konzervativna partija i njena neoliberalna odnosno neokonzervativna politika

jaĉala sa politikom kako Premijerke Taĉer tako i Blerovim novim laburizmom, a veliki

deo niţe stojećih slojeva ostali su bez autentiĉnog zastupnika njihovih interesa i zahteva.

Ovo neoliberalno pomeranje Laburista je vodilo i novom konsensusu koji je baziran na

uklanjanju ili znatnom reduciranju drţave blagostanja i usluga preko javnog sektora, a u

pozitivistiĉkom smislu to je bila politika okrenuta niţim porezima, drţavi koja interveniše

više putem regulisanja i incijativa nego putem svojine i troškova i orijentaciji koja sluţi

javnosti pre nego nastojanju da pruţa zaposlenje za veliki broj javnih sluţbenika. To je

po svemu sudeći baziĉni sporazum izmeĊu dve glavne i oponirajuće partije, iako ima

razlika meĊu njima po mnogim drugim pitanjima.

Time nastaju i novi problemi. Naime, kolikogod ţele da u što većoj meri vrše

uticaj jedna na drugu, ovim partijama nije sasvim pravo kad jedna krišom preuzima,

mnogo šta iz programa druge partije. Tako je i Konzervativna partija ljuta na laburiste što

su preuzeli znatan deo njenog programa i tako je doveli u nezgodan poloţaj da mora da

izmišlja neke nove stvari pa i ekstremne pozicije da bi ostavljala utisak rezliĉite

originalne i rezliĉite partije u odnosu na laburiste.

Kad je reĉ o ustavno-politiĉkoj strani sistema, Britanci razmišljaju o reformama i

u tom smislu su interesantni odreĊeni predlozi ustavne reforme koji dolaze od odreĊenih

529

instituta ili centara za politiĉka i ustavna istraţivanja.450

Ovde ćemo samo ukratko navesti

neke od njih.

2. Predlozi za reforme politiĉkog sistema

Prvo treba pomenuti predloge za donošenje pisanog ustava. Ustav je, po mišljenju

ovih predlagaĉa, jedini izvor vlasti za sve javne akcije, legislativu, egzekutivu i sudstvo.

Zato se vlast mora fiksirati ne samo u principima common law-a, kao što su

parlamentarna suverenost ili u prerogativnoj vlasti u ustavnim konvencijama, kao što su

one o ministarskoj odgovornosti, već u pisanim odredbama ustava. Legislativna vlast se

deli izmeĊu Parlamenta, provincijskih skupština i 12 engleskih regiona. Mora se reći da

u brojnim predlozima nisu sasvim jasno data raspodela nadleţnosti centralne i

provincijske vlasti odnosno ovlašćenja. Iskaz da Parlamentu ostaju eksluzivna prava u

stvarima koje su namenjene centralnoj vlastu u federacijama nije sasvim odreĊen.

Vestminsteru ostaju konkurentna ovlašćenja u stvarima u kojima bi legislacija

provincijskih skupština bila neadekvatna ili bi proizvodila suprotne efekte van njenih

granica.

Drugo, Ustav treba da se situira u kontekst britanskih meĊunarodnih i evropskih

stremeljenja.

Treće, Ustav treba da sadrţi Bil o pravima baziran na evropskoj konvenciji o

ljudskim pravima i na MeĊunarodnom paktu o civilnim i politiĉkim pravima Ujedinjenih

nacija koje je inaĉe Ujedinjeno kraljevstvo potpisalo.

Ĉetvrto, ĉini se da je sazrela svest da se Ujedinjeno kraljevstvo federalizuje u

odreĊenoj meri. Ako je u tome jasno da pojedine pokrajine ili provincije, poput Škotske i

Velsa, treba da imaju svoje parlamente, što je sada postala i stvarnost (uz Severnu Irsku

koja je to već imala od ranije), nije ni malo jasno dokle će proces federalizacije Velike

Britaanije ići i kakve će on imati posledice na ukupnu strukturu politiĉkog sistema.

Peto, sve su snaţniji zahtevi za uvoĊenje višepartijskog i proporcionalnog

izbornog sistema umesto dvopartizma i većinskog izbornog sistema. Treba oĉekivati da

proces federalizacije potstakne ili ubrza uvoĊenje višepatijskog sistema i proporcionalnog

450

Vidi interesantne predloge u knjizi; R. Blackburn, gen.ed., A Written Constitution for

the United Kingdom (The Constitutional Reform Series), Institut for Public Policy

Research, Mansell 1995 (1991).

530

izbornog sistema. Pritom, valja imati u vidu da ima i dosta snaţnih zahteva i razloga za

produţenje dosadašnjeg modela partijskog i izbornog sistema.

Šesto, jedan broj predloga ide za tim da glasanje o nepoverenju vladi ne povlaĉi

za sobom raspuštanje Donjeg doma.

Sedmo, u toku su i promene u strukturi i funkcijama izvršne vlasti odnosno vlade.

Savet za ekonomska i socijalna istraţivanja je doneo Whitehall Programme odnosno

koordinirani program istraţivanja koji ukljuĉuje veliki broj politikologa i manji broj

akademika iz drugih disciplina, naroĉito istorije. Mišljenje je velikog broja teoretiĉara i

istraţivaĉa da je egzekutivna branša većine politiĉkih sistema, generalno gledano, manje

prouĉavana nego drugi otvoreniji delovi sistema kao što su legislatura. Ĉak i u SAD, gde

je veliki broj politikologa u većoj meri prouĉavao predsedništvo i ekzekutivnu branšu

nego što su prouĉavani prvi ministar, kabinet i vladini departmani u Britaniji, mnogi

akademici zameraju da je kvalitet i kvantitet istraţivanja egzekutivne branše pao iza

proĉavanja drugih branši sistema vlasti.

Komparativna slabost studija egzekutive je više puta kritiĉki razmatrana i dobar

broj autora smatra da ona reflektuje kako probleme pristupa dokumentima ili intervjuima

( posebno ozbiljan problem s obzirom na tajnost koja karakteriše britansku vladu u

prošlosti), tako i probleme neadekvatne teorije ili prosto nedostatak napora od strane

akademika. Neki autori i njihovi radovi, poput King-a i Rose-a o prvom ministru,

Headez-a o ulozi ministara i Heclo-a i Wildavskz-a o "Trezoru", uţivali su veliki ugled

pored ostalog zato što nije bilo kompeticije. Oni nisu dali kompletnu sliku pravog stanja.

Ovi kritiĉari smatraju da su manjkavosti istraţivanja izvršne vlasti u Britaniji ironija.

Ovo utoliko više ako se ima u vidu da je Whitehall Program zaposlio 49 ljudi što ga ĉini

jednim od najvećih projekata u društvenim naukama u 1990tim godinama.

Opravdanost za takva istraţivanja treba videti i u promenama koje će doneti

izversna poboljšanja. Stvaranje izvršnih agencija ( Exekutive agencies) u kojima je ¾

civil servants radilo, pod uticajem premijerke Taĉer i njene doktrine, plus povećani

znaĉaj sudova i Evropske unije, transformisali su Witehall u velikoj meri. Cilj Programa

je ne samo da se monitoruju promene i posledice uvoĊenja agencija kako bi se što bolje

opisalo delovanje britanske vlade, već i da se razviju nove teorijske perspektive i ohrabri

korišćenje novih istraţivaĉkih metoda. Istraţivanja su trebala da budu sastavni deo

531

reforme i njen dalji podsticaj. No, u praksi efekti promena pa i ovih istraţivanja o

promenama nisu dali oĉekivane rezultete u svim podruĉjima. Ovom istraţivaĉkom

projektu i poduhvatu se zamera što je dobar deo proizvedene literature i istraţivanja

dosadan, što neka analitiĉka pitanja, ukoliko uopšte postoje, dolaze uveliko iz drugih

disciplina kao što su pravo i lingvistiĉka filozofija, a analiza odgovornosti obiĉno se

svodi na pitanje: šta vi podrazumevate pod odgovornošću.

Mnogi autori, i bez većih istraţivanja ali sa oštrim okom, primećuju i istiĉu da je

izvršna vlast posebno premijerska moć znatno ojaĉala i da već udara ako nije i probila

okvire parlamentarne vladavine. Drugim reĉima, vidne su tendencije prezidencijalizacije

premijerske vlasti, a to je ono što teško staje u okvire parlamentarne demokratije. To je

znatno i nelegitimno menjanje karaktera predstavniĉke demokratije i izborne volje biraĉa.

Odvajanje vlade od parlamenta i biraĉkog tela, uz odreĊenu tehnokratizaciju i

personalizaciju vlasti, vodi u sistem koji u faktiĉkom smislu deluje više kao predsedniĉki

ili polupredsedniĉki nego kao parlamentarni. Iako razmere ove pojave nisu velike, ipak bi

trebalo razmisliti o njenom smislu i efektima.

Uz to, moghlo bi se govoriti i o izvesnom stepenu laicizacije odnosno

diletantizacije birokratije. Ĉemu će voditi transformacija ranije drţavne sluţbe (civil

servica) u smislu smanjenja njenog uticaja na proces odluĉivanja? Smatrajući da ta

birokratija nije dovoljno posvećena i verna partijskoj politici i programu, Taĉerovka je

poĉela da zamenjuje drţavnu birokratiju i njene savete sa nekom vrstom liĉnih savetnika

koji bi bili više neka vrsta meadţera nego savetnika. Sve je ureĊeno tako da drţavna

administracija odnosno njeni reformisani vidovi budu na usluzi partiji na vlasti. Ovakve

promene će moţda imati i neke pozitivne efekte, ali je sasvim sigurno da će imati

negativno dejstvo na kompetentnost i kvalitet procesa politiĉkogodluĉivanja. Pored toga,

vrhovima elite će biti lakše da upravljaju i manipulišu jednom dezagregiranom i

funkcioonalizovanom nekarijernom strukturom šefova izvršnih agencija nego sposobnom

kompetentnom birokratijom koja zna šta treba da radi i koja drţi dignitet jedne drţavne

strukture i politike.

Osmo, umesto Gornjeg doma trebalo bi uvesti izborni Drugi dom.

Deveto, oba parlamentarna doma treba da budu birana po proporcionalnom

sistemu i oba doma bi imala po manji broj ĉlanova.

532

Deseto, u raspravama se mogu ĉuti i zahtevi za uvoĊenje odreĊenih oblika

participacije posebno odreĊenih formi referenduma i inicijative ili graĊanske porote (

citizen' juries).

Jedanaesto, mišljenja oko eventualne zamene monarhije republikom su podeljena.

Nama izgleda da nisu velike šanse da se oblik vladavine radikalnije menja bar za

dogledno vreme.

Ustavna reforma treba da bude animirana koherentnim idejama o dobroj vladi, sa

ozbiljnijim i sadrţajnijim ukljuĉivanjem graĊana u javne stvari i ograniĉavanjem

izvršne vlasti. Umesto isticanja ozbiljnih argumenata o vrednostima koje treba afirmisati,

o zaštiti i naĉinu na koji je moguće optimalno modelirati pravo i institucije, koji će

doprineti ostvarenju takvih ciljeva, politiĉka elita preterano opterećuje javnost

nedovoljno promišljenim i olako sklepanim reformistiĉkim sloganima. Velike reĉi i

obećanja su se u praksi topila i pretvarala u pragmatski legalni i administrativni

inţenjering i politĉki oportunizam. To je u skladu sa britanskim evolucionizmom. Treba,

svakako,

reći da evolucionizam moţe katkad da ima i negativne implikacije, što bi u ovom sluĉaju

znaĉilo da on gomila protivreĉnosti. A jedna od osnovnih protivreĉnosti britanskog

sistema je u tome što, s jedne strane, postoji svest o potrebi reformisanja nekih pozicija i

elemenata sistema, a s druge strane, postoji deficit ideja i velikih drţavnika koji bi bili

sposobni i spremni da traţe i nalaze neke nove forme i puteve politiĉkog ţivota i razvoja.

Nekoliko potonjih politiĉkih elita su su doprinosili više tumbanju nego razvoju sistema.

Srećom, Velika Britanija ima veliku tradiciju, relativno jako civilno društvo i

demokratske institucije koje omogućavaju da ona ostane Velika i s malim politiĉarima.

Na kraju, treba reći da je ovde pomenuto samo nekoliko zona u kojima se već

dešavaju ili je moguće da se dese dublje i dalekoseţnije promene. Koliko će britanski

politiĉki sistem uspeti da neutralizuje ili apsorbuje najavljene odnosno zapoĉete promene,

a koliko da se i sam pod dejstvom brojnih izazova otvori i adaptira odnosno transformiše,

ostaje da pokaţe vreme koje je pred nama. Ne treba zaboraviti da je Velika Britanija i

dosad odolevala brojnim izazovima

CC. Kraj

533

ODELJAK TREĆI FRANCUSKI POLU-PREZIDENCIJALIZAM

534

Uvod

Iako mnogo prouĉavana, Francuska spada u zemlje ĉiju politiku odnosno politiĉki

sistem i njegovu perspektivu nije lako ni razumeti i predviĊati, a kamoli usmeravati.

Sloţenost francuskog politiĉkog sistema je prosto ali dobro izrazio De Gol kad je rekao

da nije lako upravljati zemljom koja proizvodi 246 vrsta sireva. Još je teţe upravljati

zemljom koja je drţala prvo mestu po broju ustava, revolucija i razliĉitosti poredaka u

XIX i XX veku i koja, ĉini se, ima više raznih vrsta ideologija i sentimenata nego vrsta

sireva. Danas je to zemlja prve, a moţda i zadnje linije odbrane "kulturnog imperativa

odupiranja hegemonistiĉkim pretenzijama hamburgera" i genetski modifikovane hrane;

Zemlja zadnjih ostataka donkihotskih i bakunjinovskih bundţija i barjaktara

antiglobalizma, koji se poput Ţoze Bove-a bore protiv ameriĉke logike globalistiĉke

simplifikacije i unifikacije u kojoj je hrana "gorivo" koje stoji nasuprot francuskom

poimanju hrane kao "ljubavne priĉe".

No, Francuska nije samo zemlja i velika laboratorija sireva i jela, revolucija,

ustava i politiĉkih poredaka, već i domovina "umetnosti i talenata", mode i lepote,

elegantnog stila, jezika i "crvenih fenjera". Malo se na kojem jeziku moţe reći ono što se

moţe kazati na francuskom. I, malo se sa kojim jezikom moţe uĉiniti sve ono što se moţe

uĉiniti sa francuskim. Pokazalo se da su Francuzi imali i nešto viška jezika. Pritom su,

dakako, zaboravili da se jezikom moţe mnogo, ali ne moţe sve. Cinici bi primetili da su

višak jezika Francuzi platili manjkom stanovništva. Da li zbog preterane i raznovrsne

upotrebe jezika ili zbog neĉega drugog, tek je taĉno to da je proces reprodukcije

francuskog naroda znatno stradao ili nije tekao oĉekivanim odnosno normalnim tempom.

Kako drukĉije objasniti ĉinjenicu da su Francuzi za relativno kratko vreme pali od

populaciono veće na dvostruko manju naciju od Nemaĉke. Tek u novije vreme

strategijskog buĊenja nacionalizma i nacionalnog patriotizma, Francuzi su preusmerili

svoje stvaralaĉko-prirodne potencijale i galski duh na pravu stranu. Rezultati nisu

izostali. Za relativno kratko vreme nastupio je pravi "bejbi bum" i Francuska je prema

broju novoroĊenih beba u odnosu na broj ţena postala vodeća u Evropskoj uniji (1,9%,

što znaĉi ispred drugoplasirane Irske).

Ne treba, takoĊe, zaboraviti da je Francuska po teritoriji najveća, po stanovništvu

druga a po ekonomskoj snazi takoĊe druga u Evropi (izuzimajući Rusiju) a ĉetvrta u

svetu, da je bila posle Engleske najjaĉa kolonijalna sila, da još uvek ima solidne veze i

535

uticaj u francuskoj zajednici i da je stalni ĉlan Saveta bezbednosti OUN. Pored toga, valja

imati u vidu da je Francuska u vreme Evrope prizemnih politiĉara imala dva velika

drţavnika-vladara, De Gola i Miterana.451

Danas je Francuska respektabilna sila ĉija je

politiĉka teţina iznad njenog numeriĉkog i ekonomskog znaĉaja. Pored toga, Sistem Pete

Republike svojim gotovo poluvekovnim trajanjem (drugi po duţini trajanja u francuskoj

postrevolucionalrnoj istoriji) pokazuje da je reĉ u uspešnom sistemu, u društvu koje je

isprobalo mnoštvo razliĉitih poredaka i graĊen na uravnoteţenom kombinovanju

politiĉke stabilnosti, institucionalne prilagodljivosti i demokratske legitimnosti. Politiĉki

sistem je uspeo da opkoraĉi i odrţava politiĉku gravitaciju jednog inaĉe suviše

dinamiĉnog društva. Malo je politiĉkih sistema koji su uspeli da kombinuju politiĉki

centralizam i politiĉke slobode na naĉin kako je to uspeo francuski sistem.

Pored toga, valja imati u vidu da je tokom više vekova "la grande nation" bila

inspirator, stecište i rasadnik mnogih ideja, pokreta i eksperimenata u gotovo svim

oblastima ţivota i stvaralaštva. Koji poslenik javne scene nije ţeleo da se domogne i

oproba u pariskoj metropoli javnog duha i maha. Svi su ţeleli da to vide i da tamo budu

viĊeni, a od tamo je uticaj ideja stizao u svaki kutak sveta. Ona je bila dugo vremena,

"sveća Evrope", kako je govorio De Gol, ne samo civilizovana već i civilizirajuća zemlja

i nacija u najširim planetarnim razmerama. Ĉudna mešavina individualistiĉkog i

kolektivistiĉkog duha, Francuska je bila koliko izraz toliko i podsticaj kontinuiranog

protivreĉnog procesa skupljanja i širenja, spajanja i razdvajanja, objedinjavanja odnosno

koalicija i suprotstavljanja odnosno sukoba izmeĊu klasa, izmeĊu grupa unutar jedne

klase, izmeĊu slojeva, unutar drţave, izmeĊu drţave i pojedinca i napokon izmeĊu

pojedinaca posebno intelektualaca. Zamršenim vrtlozima istorije, sa stalnim i intenzivnim

svakovrsnim podelama i deljenjima, ona je bila semenište radikalnih i levih i desnih

ideologija i pokreta koji su se rasipali i semenili širom sveta. Ona je neusmnjivo bila

zemlja velikih nauĉnih i politiĉkih dostignuća, mode i lepote. U novije vreme francuski

oblik politiĉkog sistema (polupredsedniĉki) inspirisao je mnoge post-komunistiĉke

zemlje u ureĊivanju njihove organizacije vlasti.

451

Vidi : T. Schabert, Klasiĉan vladar. Francois Mitterand u zrcalu komparativne teorije

vladavine, Politiĉka misao, br. 2, 1999 (Vladar je "figura moćnika koji vlada ljudima" ).

536

Optimistiĉniji autori bi rekli da je politiĉki sistem pripomogao da se i francuska

ekonomija i društvo relativno brzo transformišu od preteţno ruralnih sredina sa malim

preduzećima u tehnološki razvijenu i dinamiĉnu ekonomiju i od malih gradskih zajednica

u moderne, urbane i sofisticirane naseobine.452

Bogata politiĉka i kulturna istorija uĉinila je Francuze isuviše ponosnim da bi se

odrekli nekih svojih politiĉkih tekovina meĊu koje znaĉajno mesto zauzimaju drţava i

nacija. Francuska je suviše velika zemlja da bi je tako lako i bezrezervno zavele priĉe o

globalistiĉkom anacionalnom i adrţavnom raju nastupajućeg vremena. U strahu od

globalizacije i majorizacije, Francuska je bar za izvesno vreme potisla svoju

egzibicionistiĉku bravuroznost i vratlia se svojim efikasnim prirodnim resursima i

izvornim nacionalnim vrednostima i osobenostima. Francuska hoće da bude i globalna,

ali i nacionalna. Moglo bi se, doduše, reći da od poĉetka 1980tih donekle jenjava onaj

ĉuveni "francuski exceptionalism" usled raznih unutrašnjih i spoljnih pritisaka i da ona

postaje sve manje razliĉita od svojih zapadno-evropskih suseda. Ona je otvorena za

evropsku integraciju i novu politiĉku zajednicu, ali uz oĉuvanje svog, makar i donekle

reduciranog nacionalnog i drţavnog identiteta.

No, Francuska nije bila bez tamnih mrlja, a ne retko je bila suviše radikalna, a

katkad i brzopleta. Nije sluĉajno Mao Ce Dung još u prvim decenijama ovog veka slao

mlade radikalne revolucionare ( Deng Hsiao Ping, Ĉu En Laj idr.) u Paris. Ne treba,

dakako, zaboraviti da su u njenom širokom arsenalu ideja, projekata i pokreta inspiracije

mogli naći kako veliki revolucionari prevratnici tako i razvratnici poput Musolinija.

Pored toga, distanca izmeĊu pariske elite i široke mase stanovništva je dostigla razmere

koji se graniĉe sa onim koje su zabeleţila najgora vremena. U njenim vrhovnim redovima

bilo je moguće naći i one koji će neduţni narod Jugoslavije na pragu dvadesetprvog veka

zasipati bombama pitajući se više o tome da li su dobro obavili zahteve naruĉioca nego o

patnjama naroda izloţenog jednom tako i toliko bestijalnom ĉinu. I više od toga: kako je

moguće da u eri globalizacije i demokratizacije Vojni sud u Francuskoj optuţi i osudi

majora Pjer Anri Binela kao izdajnika zbog toga što je obavestio odgovarajuće sluţbe u

Srbiji o vazdušnim napadima odnosno bombardovanju SRJ. Ostaje pitanje: kako je

kolevka racionalizma mogla da tako brzo i lako pruţi ruku slepoj špijunskoj doslednosti

452

A. Cole, French Politics and Society, Pearson-Longman, London, 1998, p. XI, XII.

537

pre nego trezvenom humanistiĉkom gestu i pristane na tako morbidnu i bezumnu ulogu

ubijanja jednog naroda i njegovih graĊana. Nadajmo se da je to bila samo povremena

slabost i slepilo jedne inaĉe velike zemlje i kulture koji će nepovratno proći.

Treba takoĊe imati na umu da su slobodarske i radikalne ideje Francuske

revolucije koliko pronosile ideal slobode i demokratije širom sveta toliko i dokazivale

mogućnosti pervertiranja ĉak i progresivnih ideala u autoritarnu praksu jednosmerno

okrenutog i manipulativnog politiĉkog poretka. Zato je Francuska zemlja koliko

dostignuća toliko i paradoksa. I stoga, pisanje o njoj zahteva u najmanju ruku veliku

opreznost pa i suzdrţanost. Za politiĉku nauku i budući ljudski i demokratski razvoj

jednako je vaţno osvetliti i uspone-dostignuća i stranputice-posrnuća jedne velike zemlje

i kulture kakva je Francuska. A bilo je moţda previše i jednog i drugog; i za opomenu i

za pouku.

Zbog svega toga, postoje razliĉite ocene i kvalifikacije francuskog politiĉkog

sistema. Jedni smatraju da je reĉ o jednom etatistiĉkom sistemu koji je na samoj granici

autoritarizma. Drugi istiĉu da je to najunitarnija drţava u Evropi.453

Treći smatraju da je

to korporativistiĉka ili pribliţno korporativistiĉka drţava. Ĉetvrti, tvrde da je reĉ o

pluralistiĉkoj drţavi. Peti istiĉu da je reĉ o polupredsedniĉkom sistemu. Šesti misle da je

to hiperpredsedniĉki sistem. Sedmi, poput Diverţea, govore o republikanskoj monarhiji.

Osmi ga vide kao "plebiscitarnu demokratiju" (Ţ. Birdo). Deveti kaţu da je reĉ o

"izbornoj monarhiji" (Rejmon Aron). Deseti istiĉu da je francusko društvo "zaribano

društvo" ("stalled society")454

. Jedanaesti smatraju da je to "patirano društvo" (" stalemate

society").455

Dvanaesti tvrde da je francuska demokratija, u stvari, "blagi autoritarni

brend demokratije."456

Trinaesti, veruju da je Francusku teško ili nemoguće okarakterisati

samo jednom oznakom. Lista izuzetaka od jednog pretpostavljenog modela je isuviše

duga i znaĉajna. Neki nalaze tako mnogo varijacija u francuskom stilu odluĉivanja od

jednog do drugog podruĉja i da je stoga nju, kao ukupnost ili integralni poredak, teško

453

J. Steiner, European Democracies, third ed.,Longman, USA, 1995, p. 125. 454

M. Crozier, The Stalled Society, Viking, New York, 1973. 455

S. Hoffmann, "Paradoxes of the French Political Community", in S. Hoffmann et al.

ed. In Search of France, Harper Torchbooks, New York, 1965. 456

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Prentice Hall, New Jersey, 2001,

p. 85.

538

klasifikovati. Tako Keeler sugerrira da je bolje i uputnije priznati da taj sistem ima

razliĉitosti u pojedinim sektorima (the variance across sectors)457

, nego nastojati da se

Francuska situira na jedan nediferenciran naĉin na pluralistiĉko-korporatistiĉkom

kontinumu.

Ima li se sve to u vidu, ostaju aktuelne i dobro izvagane ocene nekih analitiĉara da

nigde nema zemlje sa takvim tropregom snaţnih sentimenata: ambicije, ljubavi i

politike458

kao što je to Francuska. A što se više od toga moţe ili treba oĉekivati od jedne

zemlje i od jednog naroda. I upravo zato, i utoliko više, prouĉavanje i objašnjenje

francuskog sistema je ne samo sloţen već i odgovoran posao. Ovaj rad će imati u fokusu

paţnje prvenstveno strukturu i naĉin funkcionisanja politiĉkog sistema.

Francuski politiĉki sistem će ovom prilikom biti odreĊen kao unitarna, polu-

predsedniĉka višepartijska demokratska republika.

GLAVA PRVA. KRATAK ISTORIJSKI OSVRT


Dve velike političke tradicije

Francuska je ne samo teritorijalno najveća zapadno evropska zemlja (dva i po

puta veća od Velike Britanije) sa blizu 60 miliona stanovnika, već i stara evropska drţava

ĉija politiĉka istorija traje više od jednog milenijuma. Uz to, Francuska je, gledano iz

nacionalnog rakursa, jedna od najhomogenijih zemalja na svetu. U stvari, nacionalna

unifikacija je bila obavljena pre Francuske revolucije i to zahvaljujući kraljevima.

Izvorna Francuska bila je provincija koja je obuhvatala teritoriju oko Pariza. Oko nje su

bile mnoge druge provincije koje nisu imale obaveze ili lojalnosti prema pariskoj

provinciji. Postepeno, pariska provincija se širila dok nije ukljuĉila i mnoga druga

podruĉja.

Galski starosedeoci Francuske, kao i Velike Britanije, bili su Kelti. Tokom šestog

veka pre nove ere Grci su osnovali koloniju na mediteranskoj obali (Marsej), a u drugom

457

J. T. S., Keeler, "Situating France on the Pluralism-Corporatism Continuum: A

Critique af an Alternative to the Wilson Perpsctive", Comparative Politics, 17, Jan. 1985,

p. 246. 458

T. Zeldin, France 1848-1945, Volume I, Ambition, Love and Politics, OUP, 1973.

539

i prvom veku region pada prvo pod uticaj, a kasnije i pod okrilje, Rima. Inaĉe Rimsko

ime za Francusku bilo je Galija.Treba reći da je na tom podruĉju rimski uticaj bio dubok i

stalan. Gali su se prilagodili rimskom osvajaĉu sa izuzetnom lakoćom. Naroĉito je na

celu galsku oblast bio vidan i dubok uticaj romanskog jezika i prava. Stoga nije ĉudno što

se o Francuskoj govori kao o latinskoj zemlji.

Od petog veka posle nove ere Francuska je napadana i osvajana od germanskih

plemena-Vizigota, Burgundinaca, Franaka i dr. Posle okonĉanja zapadne rimske imperije

(476 posle n. e.), nastupaju Franci, narod germanskog porekla, kao najmoćniji osvajaĉi.

Interesantno je da Tevtonski osvajaĉi nisu, kao u Engleskoj, uništavali raniji naĉin ţivota.

Borba izmeĊu Kelta i Tevtonaca bila je nešto manje oštra nego u Engleskoj, posebno u

juţnoj polovini zemlje gde su osvajaĉi nastojali da prihvate jezik, pravo i religiju naroda

koga su osvojili. Pod Clovisom oni su prihvatili Hrišćanstvo i postali jake pristalice

ortodoksne katoliĉke crkve. To je doprinelo i da katoliĉka crkva podrţi Klovisa. Moţda

je hrišćanstvo pripomoglo ovom "mekom" spuštanju Tevtonaca. Inaĉe dinastija Clovis je

poznata u istoriji kao dinastija Merovinga. Severnjaci koji su osvojili Normandiju brzo su

usvojili jezik i institucije nativaca, a samo Bretanja ( koja je bila pogodna za Keltske

izbeglice iz engleske) i Alzas imali su znatan broj ljudi koji su govorili drukĉijim

jezikom od francuskog. Postojala je i baskijska manjina na jugu i mala holandski

govoreća manjina na severu. One su uz Alzas (sa nemaĉkom manjinom) povremeno vršili

pritisak za autonomiju.459

Uprkos svojim naporima, dinastija Merovinga nije bila u stanju da oĉuva

stabilnost Francuske. Ona se posle smrti Clovisa raspala na tri dela: Burgundiju,

Austrasiju i Neustriu. Konflikti izmeĊu ovih kraljevstava bili su veoma jaki da bi

dinastija Merovinga mogla da ih ukroti. Zato je i ta dinastija zamenjena dinastijom

Karlovinga ĉji je osnivaĉ bio kralj Pipin (752-768). Pipin i Charles Martel su doprineli

integrisanju Francuske, a Pipinov sin, Karlo Veliki je znatno proširio svoje kraljevstvo.

Potvrda moći ovog franaĉkog monarha, koji je inaĉe sa porodicom i dvorjanima stanovao

u palati u Ahenu, bilo je njegovo krunisanje 800 godine od Pape kao " imperator svetog

rimskog carstva". On je ţeleo da franaĉke zemlje uredi po Boţjoj volji. Mnogi smatraju

459

Vidi: G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Powers, Harcourt, Brace and World,

1967, p. 216.

540

da je njegova duga vladavina politiĉki i kulturno izmenila lice Evrope, a obiĉnim ljudima

je izgledao kao idealan vladar. Ulagao je mnogo napora u razvoj obrazovanja i okupljao

umetnike, pesnike, nauĉnike, filozofe i teologe širokog raspona i nije sluĉajno što se taj

period naziva preporodom ili "karolinškom renesansom". Neki smatraju da njegova

vladavina oznaĉava poĉetak "pravog" srednjeg veka. Posle njegove smrti, naslednici nisu

bili u stanju da produţe i saĉuvaju njegove zamisli i ostvarenja.460

Zato se 843. imperija

podelila u tri kraljevstva: zapad-Francuska, istok-Nemaĉka i srednje kraljevstvo- Loraine

( Lotara I, Ludviga Nemaĉkog i Karla Ćelavog). Od tada ime Francuska, uzeto samo od

imena jedne od pokrajina, ulazi u upotrebu.461

Francuzi su ponosni što su naslednici Gala odnosno romanskih plemena koja su se

tokom vremena stapala sa drugim plemenima u homogenu naciju. Kasnije mnoge

imigrantske grupe koje su navirale tokom nekoliko generacija poput Italijana, Germana i

Poljaka lako su upadale u "melting pot" keltskih, latinskih i drugih skupina da bi prilivom

imigranata iz Afrike i Azije Francuska postala zaista višeetniĉkom zemljom. Ovaj razvoj

Francuske tekao je razliĉitim tokovima sa mnoštvom kako nemira, ratova revolucija i

razliĉitih poredaka tako i velikih dostignuća u svim oblastima stvaralaštva. Stoga imaju

pravo oni autori koji istiĉu da je jedna od najmarkantnijih crta Francuske njena

turbulentna politiĉka i ustavna istorija. Pored toga, ono što u velikoj meri razlikuje

Francusku od njenih istorijskih kompetitora, posebno Velike Britanije i SAD, jeste

diskontinuirani politiĉki i ustavni razvoj. Pre Francuske revolucije 1789 bilo je mnoštvo

kraljevskih odnosno monarhijskih ne retko autoritarnih poredaka, a posle te revolucije

postojao je zamašan broj republika ili mešovitih poredaka. Dok se u Velikoj Britaniji od

Slavne revolucije 1688 odvija kontinirani evolutivni razvoj, bez revolucija, a u SAD

Ustav koji je donet 1789 vaţi još i danas, Francuska je od 1789 imala šesnaest ustava i

isprobala široke morfološke raspone i efekte 12 razliĉitih politiĉkih sistema.

Politiĉki reţimi462

Umerena monarhija Liberalizovani sistemi Konzervativni

460

Dţordţ Holms, Oksfordska istorija srednjevekovne Evrope, Clio, Beograd, 1998

(1988). 461

G. M. Carter-J. H., Hery, Major Foreign Power, Harcourt, New York, 1967; R. N.,

Gilchrist, Principles of Political Science, Orient Longmans, New Delhi, 1964, p. 712. 462

D. Picles, The Fifth French Republic, 3d ed. New York, Preager, 1965, p. 3-5.

541

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----

Ustavna monarhija od 1791 Republika od 1792 Diktatorijalna vlada

1795

Restauracija od 1815 Julska monarhija od 1830 Druga imperija 1852-

1870

Rana Treća republika Kasnija Treća republika Višijev reţom 1940-

1944

od 1870-1879 1879-1940

Ĉetvrta republika Rana Ĉetvrta

republika

1958-1981

Peta republika od 1981

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

--

Oni su imali znaĉajan uticaj na razvoj ustavnosti u širem ne samo evropskom

okruţenju kako krajem 18 veka tako i kasnije. To znaĉi da je Francuska svakih petnaest

godina donosila novi ustav. Stoga nije ĉudno što povodom toga kruţi i jedna prigodna

šala: pariski knjiţar objašnjava jednom potencijalnom kupcu da mu ne moţe prodati

primerak francuskog ustava, jer se ne bavi periodiĉnom literaturom.

Potonji Ustav od 1958. traje neuobiĉajeno dugo, preko ĉetiri decenije, a prethodni

koji je donet posle drugog svetskog rata samo dvanaest godina. U to vreme, vek trajanja

vlada bio je proseĉno šest meseci. Tako je Francuska ispraktikovala tri ustavne

monarhije, dve imperije, jednu semidiktaturu i pet republika ( u dva potonja veka).

Najveći deo tih promena bio je praćen znatnom koliĉinom nasilja. Te velike i ĉeste

promene ostavile su znatan trag na prirodu i znaĉaj politike i politiĉkih institucija.

U suštini, moglo bi se reći da su dve snaţne i uveliko suprotstavljene tradicije

obeleţavale kljuĉne tokove francuske istorije. To su bile, na jednoj strani, ranija

autoritarna ili pro-autoritarna tradicija koja je bila oliĉena u monarhijskom, imperijalnom

i Višijevom reţimu i kasnija republikanska odnosno demokratska ili prodemokratska

tradicija koja se ogledala u pet republikanskih sistema: Francuska Revolucija ruši

542

monarhiju i uspostavlja Prvu republiku 1789-1794; Revolucija 1848 uspostavlja Drugu

republiku 1848-1851; Krah imperije i uspostavljanje Treće republike 1870-1940; Ĉetvrta

republika 1946-1958: 1958 uspoostavljanje Pete republike. Republikanske ideje su našle

odgovarajuće mesto i u zamašnijem broju francuskih ustava.

Ovde ćemo se samo uslovno posluţiti podelom na autoritarnu i neautoritarnu

odnosno republikansku tradiciju da bi smo što sistematiĉnije ukazali na neke osnovne

tokove i trendove koji su uticali na formiranje savremenog francuskog politiĉkog bića,

njegovih pravaca i oblika politiĉkog sistema. Francuzi se nisu u celini, ili bez ostatka,

podelili po dilemama: sloboda ili drţava; pojedinac ili zajednica. Dakako, bilo je oštrih

podela i u politici i politiĉkoj teoriji po tim osnovama. Ali ono što nadilazi te podele i

reflektuje francuski politiĉki duh i ţivot novijeg doba, ako tako moţe da se kaţe, jeste

politiĉko normiranje i kretanje linijom konvergencije i isprepletenosti nekih znaĉajnih

elemenata pomenute dve tradicije. Izvesni sastojci obe ove tradicije su toliko ušle "pod

koţu" Francuzima da je bilo kakva opcija za jedno ili drugo bila za njih neprihvatljiva.

Francuz je, ĉini se više od drugih drţavljana i graĊana u svom mentalnom sklopu

harmonizovao ideju i osećanje slobode sa idejom i osećanjem zajednice. Elementi ovih

tradicija su ĉesto egzistirali u sklopu mešovitih politiĉkih sistema. Francuska i danas

ima, kako ćemo kasnije videti, po mnogo ĉemu, mešoviti politiĉki sistem.

1. Autoritarna tradicija i nasleĊe

Poznata kao nešto suptilnija zemlja i kultura od britanske, Francuska je imala

tvrĊu politiĉku istoriju od nje. Iako nije naše da ovom prilikom ulazimu u dalju i dublju

istoriju Francuske, osvrnućemo se samo na neke momente koji mogu biti od znaĉaja za

uoĉavanje i prosuĊivanje karaktera i posledica napred pomenute dve tradicije: prvo

autoritarne a zatim republikanske.

Naĉelno, moglo bi se reći da je monarhijsko nasleĊe ugradilo u francusku

tradiciju centralizovano-hijerarhijsku administrativnu strukturu koja je ostavila duboki

trag na strukturu i funkcionisanje ukupnog politiĉkog sistema. Pri tome, valja imati na

umu da francuski kraljevi nisu imali jednaku moć u svim periodima svoje vladavine. Uz

to, ĉini se da srednjevekovni francuski kraljevi nisu imali moć koju su posedovali

engleski kraljevi.

543

Znatan deo post-karlovinske istorije tekao je u znaku odnosa, tenzija i sukoba

izmeĊu kralja i kraljevih pristalica, na jednoj strani, i feudalnih velmoţa, na drugoj strani.

Sudbina Karlovinga bila je sliĉna sudbini Merovinga. Sa slabljenjem moći kraljeva rasle

su aspiracije i moć feudalaca. Jedan od najmoćnijih feudalaca, Hugh Capet postao je kralj

987. A posle njega je Luj de Fat (1108-37) konsolidovao napore prethodnika i poĉeo da

kroti moć feudalnih velmoţa koje su isparcelisale zemlju u mnoštvo polusuverenih

feudalnih drţavica. Oni koji su ţeleli slobodu najĉešće su išli u vojsku koja se pretvarala

u donekle privilegovanu klasu. Na tu klasu ljudi oslanjao se, dobrim delom, i Luis de Fat

u sukobu sa feudalcima.

No, pored feudalnog sistema koji je dostigao zavidne "visine", u Francuskoj su

bili prisutni i neki ţivi sastojsci nefeudalne strukture. U te sastojke spadali su izvesni

oblici lokalne samouprave, koje su inaĉe Franci preuzeli od germanskih ideja o

samoupravi, sa svojim poveljama odnosno pravilima upravljanja u komunama. Lokalne

zajednice su po tim pravilima i praksi uţivali odreĊeni stepen samostalnosti. Naroĉito je

bila znaĉajna samostalnost i privilegije koje su davane gradskim sredinama. Gradovi su

bili rimski i nerimski. Prvi su bili oni koje je organizovao Rim ali su osvojeni od Franaka.

Franci su uneli demokratski duh. Ti gradovi su imali malo šta feudalnog. Na severu se

meĊutim stvarala klasa feudalnih municipalnosti.

Pod Lujem IX 1226-1270 kraljevstvo je postalo jaĉe. Kralj je drţao izvesnu

kontrolu nad feudalcima i preduzeo reforme meĊu kojima je najznaĉajnija ohrabrivanje i

legalizacija ideje parlamenta u Parizu. On je u tom parlamentu video glavnu polugu u

borbi protiv feudalaca. On je takoĊe, sa uspostavljanjem šerifa i predsednika opština u

celoj Francuskoj kao direktnih agenata centralne vlade, postavio osnove za stvaranje

kasnije centralizovane apsolutne monarhije.

Njegov unuk Filip Lepi, koji je došao na tron 1285, poznat je po sukobu sa Papom

što ga je pored ostalog inspirisalo da 1302 sazove the States-General. To je kratko vreme

posle Prvog States-General odnosno Edvardovog parlamenta od 1295 u Engleskoj. Ime

potiĉe od od tri staleţa (estates) ili klase koje su bile predstavljene: plemstvo, sveštenstvo

i graĊanstvo (commons). Tada je po prvi put treći staleţ bio predstavljen. U stvari, prva

pro-parlamentarna formacija-Etats généraux (opšti staleţi odnosno Skupština staleţa)

nastala je transformisanjem i proširivanjem dvorske svite-Curia regis naporedo sa

544

stvaranjem kraljevskog saveta ( Conseil de roi) koji je neka vrsta pandana engleskog

Privy Council-a. Skupština staleţa je ukljuĉila pored ĉlanova Curia regis i predstavnike

gradova i teritorijalnih jedinica. Ako su se prve klice i obrisi parlamentarizma i

parlamentarne institucije kao regularne sa nekim znaĉajnim politiĉkim funkcijama javile

u Engleskoj još poĉetkom 13 veka, u Francuskoj su u po neĉemu sliĉne ili ekvivalentne

institucije stvarane takoĊe dosta rano ali bez dovoljno moći i redovnosti koji su bili

karakteristiĉni za britanski parlament.

Naravno, to telo nije moglo imati neke realne funkcije u takvom opštem

kontekstu. Kad se centralna vlast kralja protiv barona uĉvrstila, funkcija skupštine staleţa

je prestala. Ona nikad nije dostigla autoritet i moć engleskog parlamenta. Ona je bila

pomoćno telo kralja i ni u jednom trenutku nije uspela da se bar delimiĉno emancipuje od

njegove dominacije ili postane neki kontrabalansirajući element kralju. Skupština staleţa

nije imala ni toliko moći da odreĊuje vreme, odabere ljude i mesto svog zasedanja. Neka

vrsta izbora, kojima se zamenjuje liĉno odreĊivanje ĉlanova Skupštine uvodi se 1484.

Privilegovani slojevi, plemstvo i kler, su na neposredan naĉin birali svoje predstavnike na

zboru koji je organizovan u centru lokalne jedinice, dok su ostali stanovnici u selima i

gradovima birali svoje predstavnike posredno preko starešina porodica.

Nadleţnosti odnosno ovlašćenja Skupštine staleţa nisu bila jasno odreĊena.

Kralju je bila potrebna Skupština radi kakve takve formalne legitimacije prikupljanja

finansijskih sredstava. Monarhove i drţavne potrebe ili javni troškovi su protekom

vremena zahtevali sve veća sredstva, i kralj je ţeleo da ta sredstva prikuplja od onih koji

su ta sredstva imali i uz odgovarajući njihov pristanak. Od svakog staleţa se oĉekivalo da

da svoju saglasnost na udeo u javnim troškovima. Staleţi su, dakako, imali pravo da se

ţale ili podnose odreĊene zahteve. Kralj, naravno, nije imao obavezu da uvaţava ţalbe i

zahteve, ali su oni objektivno bili osnova i razlog što je kralj postepeno pristupao

donošenju odreĊenih uredaba i edikata kojima bi odgovarao ili anticipirao odreĊena

rešenja. Tako 1717 Kralj donosi edikt koji bliţe specificira davanje pristanka staleţa.

Prema pomenutom ediktu pristanak staleţa bio je obavezan u sluĉaju promene osnovnih

zakona kraljevstva, u sluĉaju ustupanja teritorije stranom vladaru i prilikom izbora novog

kralja ukoliko je nestala dotadašnja dinastija. Dalji tok dokaĊaja pokazuje da se ove

norme nisu poštovale i da se Skupština staleţa sve reĊe sastajala i manje ĉula.

545

Skupštinski moratorijum (od 1480 do 1560 i od 1614 do 1789 Skupština se nije sastajala)

u velikim vremenskim rasponima doprinosio je nesumnjiivo, s jedne strane, jaĉanju

kralja, a s druge strane, povećanju neraspoloţenja i napetosti koji su vodili francuskoj

revoluciji.

Pored Skupštine staleţa postojala je povremeno i Skupština uglednih (Assemblée

des notables) koja se sastojala od predstavnika sva tri staleţa. Ova skupština je bila manja

i delovala je po jednostavnijem postupku. Ona je sazivana u šesnaestom i poĉetkom

sedamnaestog veka uglavnom radi odreĊivanja poreza .

Ako je suditi po parlamentarizmu kao meri demokratiĉnosti, onda Francuska

donekle zaostaje za Velikom Britanijom. Moţda i zato što je imala manje

parlamentarizma, Francuska je imala više revolucija. Ne bi bilo besuvislo tvrditi ni

obrnuto: zato što je imala više revolucija Francuska je imala manje parlamentarizma. U

toku nekoliko sledećih vekova, od 1302 nadalje-do francuske revolucije, Francuska se

razvijala prema apsolutnoj vladavini.

Valja imati u vidu da je to vreme intenzivnih i opakih verskih ratova i da su se,

posebno u šenaestom veku, moćniji plemići ( od kojih su se mnogi poistovećivali sa

Protestantskom partijom u religijskom ratu) borili protiv kraljevske vlasti. Verska

jednosmernost i netolerancija potresala je Francusku i predstavljala jedan od osnovnih

razloga i motiva Francuske revolucije. Verski ratovi su bili neka vrsta vododelnice. Pre

njih je postojala umerena monarhija a posle njih dolazi apsolutna monarhija.

Tek u sedamnaetom veku zemlja se politiĉki objedinjuje, uĉvršćuje njena vlast i

nešto kasnije uz ĉvrstu ruku Luja XIV (1645-1715) ustanovljava se centralizovana

administrativna hijerarhija koja je zavisna samo od vlasti Kralja. Kralj Francuske, koji je

trebao da brani i proširuje granice zemlje, delimiĉno korišćenjem velike vojne sile,

ustanovio je neku vrstu boţanskog prava monarhije poput onoga što su glamurozni

Stjuartski monarsi nastojali da uvedu u Englesku. Sa vladavinom Luja XIV (1643-1715),

kako neki autori primećuju, monarhija dostiţe vrhunac. U njegovo vreme ceo

administrativni sistem je promenjen. Preko uvoĊenja intendanata kao apsolutnih

gospodara provincija koji su upravljali direktno iz centralne vladavine, ceo sistem je

visoko centralizovan. Kralj je postavljao intendanta i svi provincijski sluţbenici su bili

pod njim. Lokalna autonomija i privilegije, kao i izbori, su uklonjeni. Ĉak su i lokalni

546

sudovi pravde ustupili mesto nekoj vrsti socijalnih sudova koji su slovili kao izraz

kraljevske velikodušnosti. Kraljev savet u Parizu vladao je Francuskom preko naredbi u

Savetu. Glavni agent ili izvršna vlast bio je Generalni kontrolor.

Kralj je donosio uredbe a kasnije i dekrete, dok je Kraljev savet donosio odluke.

Kralj je bio, po mišljenju mnogih apsolutno suvereni vladar, bez ograniĉenja i sa

ovlašćenjima koja su neprenosiva. Postoji stroga hijerarhija, a pravda se izriĉe u ime

kralja (sva pravda emanira iz kralja- tout justice émane du roi). Kralj je po svojoj volji

mogao da donosi zakone, uz ograniĉenja koja su postojala u osnovnim zakonima. Na

presto je mogao doći samo muškarac, abdikacija je zabranjena, a od 1595 kralj je morao

biti rimokatolik. Mnogi odnosi su ureĊivani organskim obiĉajima kraljevine (kontinuitet

krune i njeni prerogativi, prava podanika, odnos kralja i njegovih podanika, liĉna prava

pripadnika plemstva i sveštenstva, prava pripadnika odreĊenih korporacija ili opština). I

najzad postojalo je i obiĉajno pravo za ureĊivanje nekih odnosa. Ono, naravno, nije bilo

tako aktivno kao u Engleskoj zbog drukĉije politiĉke istorije i centralistiĉko-

hijerarhijskog ureĊenja odnosno suverenosti kralja u Francuskoj. Obrazovni sistem u

Francuskoj je meren i organizovan velikim delom prema potrebama jedne centralizovane

monarhije. Koliko je privatna svojina bila štićena toliko je liĉna sloboda bila ugroţena.

Kraljevo lettre de cachet (tajno pismo) moglo je svakoga "nepodobnog" da liši slobode i

ţivota. Sloboda urduţivanja se mogla realizovati samo kao obaveza pripadnosti

tradicionalnim korporacijama i esnafima. Nad literaturom je postojala stroga cenzura.

Kraljevske teţnje su bile da produţe srednjevekovno verovanje ili uverenje u

Francuskoj, kao uostalom i u Engleskoj, da je kraljevska vlast stvar nasleĊenih obiĉaja i

zakona kraljevstva. Poznata je izreka Luja XIV:" Drţava, to sam ja". Ovo nasleĊe je

znatno oteţavalo uspostavljanje francuskog konstitucionalizma i parlamentarizma.

IzmeĊu Luja XIV i Francuske revolucije uslovi ţivota su se pogoršavali i bilo je

sve više sirotinje i nezadovoljnika. Naporedo s tim javljao se i dobar broj intelektualaca

koji se nisu mirili s postojećim stanjem. Tako su i Rusoove ideje imale velikog uticaja na

široke slojeve društva. Posle velikih pritisaka, Luj XVI je konaĉno 1788 sazvao dugo

zamrznuti States-General i njegovim otvaranjem 1789 praktiĉno je poĉela Francuska

revolucija.

547

Ovaj monarho-administrativni stub odnosno vertikala poretka je toliko ĉvrsto

konstituisana i postavljena da i u novije vreme vaţi fraza da u Francuskoj moţe sve da se

promeni ali sistem monarhijske administracije će ostati. Naravno, u daljem razvoju,

posebno u Ĉetvrtoj i Petoj Republici, ta administrativna struktura je delimiĉno

transformisana u priliĉno efikasnu tehnokratsku strukturu.463

Stara francuska monarhija je imala još jednu karakteristiku koja je oteţavala

solidarnost i socijalni mir. To je bilo oštro razlikovanje izmeĊu plemstva i srednje klase.

U Britaniji su mlaĊi sinovi plemstva postajali predstavnici graĊana u Donjem domu

("commoners") i najpoznatiji commoners su ĉesto dobijali titule. To je znaĉajan razlog

što izmeĊu plemstva i više srednje klase nisu postojali neprijateljstva i sukobi. U

Francuskoj su klasne razlike bile mnogo oštrije i privilegije plemstva su izazivale

nezadovoljstvo. Naporedo s porastom srednje klase i njenim većim obrazovanjem rastao

je i njen animozitet i otpor prema raznim pojavama pre svega prema; daţbinama i

porezima koji nisu pogaĊali i plemstvo; finansijskoj neposobnosti drţave; klasnim

barijerama za napredovanja u vojsci i administraciji; nedostatku organa za reprezentaciju

i odbranu njihovih ekonomskih i politiĉkih interesa; ograniĉenju na industriju i trgovinu;

arbitrernom vršenju klraljeve vlasti i ograniĉenju slobode misli, izraţavanja i politiĉke

akcije.

Tome treba dodati slabljenje ekonomske moći. Parazitska i nabujala struktura

plemstva nije mogla biti nosilac ili preduzimaĉ novih privrednih aktivnosti koje su se

mogle sresti u Engleskoj ili SAD. Ukratko, transformacija plemstva u aktivan

produktivan preduzimaĉki sloj u Francuskoj je izostala. Umesto merkantilista dolaze

fiziokrati krajem 18 veka koji su sa uvoĊenjem slobodne trgovine iz Indije ili Engleske

naneli snaţan udarac mnogim industrijskim postrojenjima i izbacili na ulice veliki deo

radniĉke populacije u Francuskoj. Uz to, promene u novom svetu u kojima je

uĉeastvovao i veliki broj Francuza imali su uznemiravajuće dejstvo na francuski poredak.

Ovi paradoksi i ograniĉenja, koji su bili već arhaiĉni i neprimereni novoj socijalnoj i

ekonomskoj strukturi, bili su velikim delom i razlozi revolucije 1789. U stvari, kako

463

G. M. Carter, The Government of France, u knjizi: Major Foreign Power, Harcourt,

Brace and World, Inc. New York, 1977 p. 227.

14. G. M. Carter, The Government of France, u knjizi: Major Foreign Power, Harcourt,

Brace and World, Inc. New York, 1977, p. 228.

548

istiĉe Carter, " Postojala je nasilna reakcija srednje klase protiv mnogih istaknutih

karakterisika monarhije-ali reakcija koja je, sa njenim pravim nasiljem, proizvela ono što

se pokazalo kao trajni procep (cleavage) u francuskom nacionalnom politiĉkom

ţivotu".464

2. Republikanska tradicija

A. Ĉetiri revolucije

Malo je zemalja sa tako burnom, moţda i iscrpljujućom istorijom kao što je to

Francuska. Samo u rasponu od sto godina desile su se ĉetiri velike revolucije: Velika

francuska revolucija 1789, julska revolucija 1830, revolucija 1848-49 i revolucija 1870-

71 kada je posle u krvi ugušene Pariske komune stvorena Treća republika. Zato se za

Francusku kaţe da je zemlja ne samo jedne Velike revolucije već revolucijâ. Pošto ovom

prilikom ne moţemo govoriti o svim tim revolucijama, zadrţaćemo se uglavnom na

kratkom osvrtu na Francusku revoluciju i Deklaraciju prava ĉoveka i graĊanina kao

prelomnim trenucima francuske i svetske istorije. Ovi dogaĊaji dali su snaţne podsticaje

republikanskoj tradiciji i stvaranju francuskog konstitucionalizma i demokratije.

B. Francuska revolucija

Prethodno pomenuta kriza i nezadovoljstvo naroda se zaoštravaju upravo u godini

izbijanja ameriĉke revolucije odnosno u vreme donošenja ameriĉkog ustava 1787. Već

finansijski i svakojako iscrpljen reţim saziva Assemblée des notables koja odbija da se

saglasi sa uvoĊenjem novog poreza. Manevrisanje Luja XVI da razliĉitim putevima

popuni kasu i reorganizuje administraciju da bi izbegao sazivanje skupštine staleţa nije

urodilo plodom. Kralj je prinuĊen da posle 275 godina sazove Skupštinu staleţa 1 maja

1789, prema odluci koju je doneo Savet kralja 1788. U javnosti je već stvorena opšta

atmosfera za promene. Povećava se broj predstavnika trećeg staleţa. Atmosferi doprinosi

i zamašna produkcija pamfleta i brošura pristalica i aktivista "patriotske partije" koji su

traţili reforme. MeĊu njima se izdvajaju one koje su poticale od opata Siéyesa. U svojim

ĉuvenim esejima , "Ogled o privilegijama" (Essai sur le priviléges) i "Šta je to treći

464

G. M. Carter, The Government of France, u knjizi: Major Foreign Power, Harcourt,

Brace and World, Inc. New York, 1977, p. 228.

549

staleţ?" ( Qu'est ce que le Tiers-Etat?") Sjejes se zalaţe za radikalnu orijentaciju sa

snaţnim egalitarnim naglaskom. U ime razuma i prirodne jednakosti on traţi ukidanje

svih povlastica. U drugom pomenutom eseju on izjednaĉava naciju sa trećim staleţom i

traţi ukidanje staleških razlika i uspostavljanje jedne jedinstvene Nacionalne skupštine

koja bi odluĉivala većinom glasova. U izuzetno uzburkanoj atmosferi odrţani su izbori u

martu i aprilu 1789 koji su oznaĉili pobedu "patriotskih snaga". Patriotske snage su

dobile znatnu većinu u redovima deputata trećeg staleţa, ali i u drugim slojevima ( ne

malom delu klera i mlade aristokratije). Više nego u mnogim drugim sliĉnim politiĉkim

situacijama bila je zapaţena većinska, u stvari, dvotrećinska zastupljenost meĊu

deputatima trećeg staleţa pravnika i notara ( bilo ih je 400 od ukupno 600). MeĊu

deputatima nije bilo radnika ĉak ni zanatlija ni seljaka. MeĊu onih dvesta bilo je

finansijera, trgovaca, knjiţevnika, pa i masona odnosno nekih pridošlica iz drugih staleţa

poput Sjejesa (sveštenik) ili Miraboa (aristokrata).

U socijalnoj i intelektualnoj strukturi ovog deputatskog kruga treba traţiti razloge

za pokazane domete elokvencije i proceduralnih veština u uspostavljanju novih okvira i

principa društvene i politiĉke organizacije. Revolucionarna situacija i ţar davali su još

veće podsticaje već posedovanoj elokvenciji.

Ceremonija otvaranja Skupštine staleţa 5 maja 1789 i drugi rituali nisu se sviĊali

predstavnicima trećeg staleţa, jer su izraţavali hijerarhiju društvenih redova. Oni su bili

protiv verifikacije mandata odvojeno po domovima. U tim komešanjima deputati trećeg

staleţa kreću u odluĉniju akciju 10 juna uz poziv drugim staleţima, kleru i plemstvu i uz

podršku nekih delova ta dva staleţa uspevaju da se proglase 17 juna 1789 Nacionalnom

skupštinom. Za to je glasalo 490 prema 90 deputata. Posle tri dana, deputati Skupštine

odluĉuju da donesu novi ustav. Nemoćnom kralju nije preostalo ništa drugo do da 27 juna

pozove kler i aristokratiju da podrţe treći staleţ i da mu se prikljuĉe. Već 9 jula Skupština

se proglašava ustavotvornom uz jasno stavljanje do znanja da nema mandat od pojedinih

skupina ili kolektiviteta već od cele nacije.

Ovakav stepen rekonstitucionalizacije i ustavne revolucije kralj nije mogao da

prihvati. Zato je nastojao da aktivira i organizuje svoje pristalice i trupe i, ako bude

trebalo, da oruţjem reši stvar. No, treći staleţ nije dremao već se uz vatrene govore,

mitingovanja i druge aktivnosti naoruţavao. Jurišom na Bastilju i pogubljenjem njenih

550

ĉuvara 14 jula 1789 Revolucija je obeleţila svoj krvavi poĉetak. Pritisnut dogaĊajima,

kralj se 17 jula vraća u prestonicu i prihvata novo stanje i trobojnu kokardu kao

nacionalni simbol.

Iz Pariza je revolucionarni talas krenuo i poput poţara širio se provincijama.

Strukture i institucije starog poretka su se raspadale zaĉuĊujućom brzinom. I kad se nisu

raspadale, neke vaţne institucije sistema, poput suda, jednostavno nisu radile. Jedan od

ĉuvenih proizvoda novog poretka bila je Deklaracija o pravima ĉoveka i graĊanina koju

je Konstituanta donela 26 avgusta 1789.

Francuska revolucija je poĉela 1789 i završila 1792 i 1793 sa uklanjanjem

monarhije i egzekucijom kralja. Sama Revolucija bila je slojevita. U njoj su se odvijale tri

ravni sukoba istovremeno. Prvo to je bio rat izmeĊu drţava, drugo, to je bio graĊanski rat

izmeĊu Rojalista i Revolucionara i treće, to je bila borba unutar samog bloka

revolucionara. U vladavini Terora koja je usledila stradali su mnogi iz razliĉitih struja.

1795 kao reakcija na brojne devijacije i i idealizam prethodnih poduhvata, vlast je pala u

ruke petoĉlanog Direktorijuma kao neke vrste vlade. Vlast i vladavina Direktorijuma bila

je slaba, nepopularna i koruptitivna, te je stoga izazivala nerspoloţenje naroda. To je

iskoristio Napoleon Bonaparta, jedan od viĊenijih generala Revolucionarne armije, napao

ih i proklamovao Konzulat, a sebe promovisao u Prvog konzula 1799, da bi se posle dve-

tri godine ( 1802) ustoliĉio kao doţivotni Konzul, a 1804 ustanovio imperiju i sebe

proglasio imperatorom.

Oko Francuske revolucije, kao i oko mnogih drugih velikih istorijskih dogaĊaja,

bilo je i još uvek ima razliĉitih mišljenja i interpretacija. Jedni, poput francuskih

marksista su produţili Ţoresovu interpretaciju da je Francuska revolucija bila " burţoaska

i demokratska" i da se ona bitno razlikuje od prethodnih revolucija, engleske i ameriĉke,

koje su bile "usko burţoaske i konzervativne".465

Neki su u njoj videli i neku vrstu

preteĉe socijalne demokratije i komunizma.466

Drugi, više ortodoksni marksisti su tvrdili

da je to burţoaska revolucija. Treći smatraju da francuska revolucija nije nikakvo

otvaranje prolaza i puta klasnim borbama i komunizmu, već deo "atlantske revolucije" i

465

A. Soboul, Francuska revolucija, "Historijski pregled", 1966 str. 489. 466

G. Lefebvre, The French Revolution, I. London, 1962. p.102.

551

nastavak liberalne tradicije koja kulminira u parlamentarnoj demokratiji.467

Ĉetvrti misle

da nije sluĉajno što se revolucija 1789 desila u Francuskoj koja je beleţila uspon kako u

ekonomskom tako i u demografskom smislu. Finansijska i druge krize bile su u

Francuskoj povod za revoluciju kao rezultat tendencija da se zaustavi napredovanje i

razvoj kapitalizma, a ne izraz ili reakcije na bedu naroda. Kraljevi su u Francuskoj i pre

1789 napuštali apsolutistiĉku tradiciju. Peti su konaĉne efekte francuske revolucije videli

u njenim autoritarnim proizvodima. "Francuska revolucija, kaţe Claude Lefort, ne

oznaĉava samo republiku. To je takoĊe jedno beskrajno obećanje jednakosti i jedan

povlašteni oblik promene. U njoj treba videti ne jednu nacionalnu instituciju, nego jednu

maticu univerzalne istorije kako bi joj se vratila dinamika i moć fascinacije".468

Po

Tokvilu francuska revolucija je bila poprište "doktrine i teoretske dogme" koja je svojim

gotovo religioznim zanosom obećavala "regeneraciju cele ljudske rase". Šesti francusku

revoluciju vide i tretiraju kao neku vrstu retoriĉke revolucije. Revolucija podstiĉe i

razvija retoriku. Ali dela revolucije nisu bila na nivou retorike.469

Lakoverno je misliti da je danas moguća mnogo objektivnija analiza i

prosuĊivanje domašaja i rezultata Francuske revolucije nego ranije, s obzirom da ima

mnogo više ĉinjenica i što istorijska distanca pruţa više šansi za objektivnu analizu. To je

samo delimiĉno taĉno. Kaţemo samo delimiĉno taĉno, jer u svemu tome stoji i drugi deo

istine. A taj drugi deo istine leţi u okolnosti da se u prosuĊivaju tako vitalnih i prelomnih

dogaĊaja, prošlost, ukljuĉujući tu i nove ĉinjenice pa i "otkrića", usled novih tehnoloških

medijskih virtuelnih simulacija i manipulacija, mnogo uspešnije nego ranije prikrivaju ili

proţimaju novim slojevima politure odnosno premaza i tako funkcionalizuju s obzirom

na interese i gledanja vladajućih snaga.

U ovoj revoluciji, koja traje od 14 jula 1789. do 9. novembra 1799. valja

razlikovati tri faze. Prvu fazu, od juriša na Bastilju do juriša na Tiljerije 10 avgusta 1792,

obeleţava traganje za drţavnim preureĊenjem od apsolutistiĉke monarhije u demokratiju

po uzoru na britanski sistem. Ne treba zaboraviti da je Francuska u to vreme seljaĉka

zemlja. Po nekim procenama od 24.700.000 Francuza seljaci su predstavlali 22.000.000.

467

R.R. Palmer, The Age of the Democratic Revolution, 1959,1964 468

Claude Lefort, Penser la revolution dans la Revolution francaise, u Annales", 35, 2.

1980, p. 338. 469

P. Gay, Rethoric and Politics in the Frnch Revolution, U AHR, LXVI, 3. 1961 str. 667.

552

U drugoj fazi, od 10. avgusta 1792. do 26. oktobra 1795, sa kljuĉnim periodom"

Jakobinske diktature" od 2 juna 1793 do 27 jula 1794, ustavna monarhija je zamenjena

republikom u kojoj su ukinute ili podvrgnute promenama sve stare institucije od

hrišćanske crkve do karakrera svojine. Treća faza, od 26. oktobra 1795 do drţavnog

udara 9 novembra 1799, obeleţena je traţenjem naĉina i puta da se okonĉa socijalna

revolucija i uĉvrsti nova vlast. 470

Već u osvitu Revolucije 4 avgusta 1789. Konstituanta donosi niz mera kojima se

ukidaju mnoge privilegije povlašćenim staleţima i vrši restrukturalizacija društva (

ukidanje plemićkih titula, feudalnih prava i zavisnosti, klerikalne "desetine", gradskih i

esnafskih povlastica...). Posle nepune godine dana, martovskim dekretima ( 15-28 marta)

1790. ukidaju se feudalni sistem i feudalno nasleĊe, da bi se Dekretom od 19-23 juna

zabranila upotreba starih feudalnih i plemićkih simbola (ukljuĉujući plemićku odeću,

grbove itd.). 17 jula 1793. ukidaju se i izvesne pogodnosti plemića vezane za njihove

ranije feude.

Pored izvesnog razvlšćivanja feudalne vlastele i preraspodele dobara i statusa,

Konstituanta je izvršila i novu teritorijalnu podelu zemlje. Zakonom od 14 dec. 1789. sve

ranije raznorodne teritorijalne jedinice, od varoši (ville) i gradova ( bourg) do parohije

(paroisse) i zajednice (communeauté), "pretopljene " su u jedinstvene oblike opštine

(commune). S tim su reorganizovani i viši nivoi teritorijalno-administartivnog upravljanja

i umesto ranijih srednjevekovnih pokrajina i zemalja, uspostavljena je nova podela

Francuske na 83 departmana. Administrativni reţim u svim departmanima je postao ( po

Zakonu od 23 dec. 1789), u bitnim taĉkama, istovetan.

Na osnovu prethodno pomenutih mera, moglo bi se reći da su okviri za uvoĊenje i

praktikovanje prava i sloboda znatno prošireni a time i mogućnosti društvenog i

politiĉkog udruţivanja. Sve to utoliko više što su na osnovu Dalarovog zakona (

D'Allard) od 2-7 marta 1791 ukinuti esnafi bolje reći stara obaveza pripadnosti

korporacijama ili esnafima svakog zanata odnosno graĊanske profesije i uspostavljena

sloboda izbora profesije. MeĊutim, stvari se nisu u toj ravni odvijale nagoveštenim

470

U AHR, LXVI, 3. 1961 str. 667; Interesantne refleksije i detalje iz ovog dela istorije

vidi: M. Ekmeĉić, Ogledi iz istorije, Sluţbeni list SRJ, Beograd, 1999 (deo o

revolucijama 415-465).

553

putem. Naime, samo tri meseca kasnije Le Šapelijerov zakon (14-17 juna) 1791

konstatuje da francuski Ustav zabranjuje udruţivanje graĊana istog statusa i profesije

nezavisno od toga kakav je osnov ili motiv toga udruţivanja. To je dakako,

pretpostavljalo ili nalagalo zabranu udruţivanja poslodavaca u komore, kao i radnika u

sindikate i udruţivanje advokata. Na tragu toga, Montanjarski Ustav ukida akademije,

univerzitete pa i akcionarska društva. Nije lako razluĉiti o ĉemu se ovde zapravo radi: je

li ovde reĉ o ĉinu individualistiĉke doslednosti i eventualno doktrinarstva ili pak o delu

zabrane odreĊenih individualnih sloboda i prava.

Pod okrilje represivnih mera i znatnih ograniĉenja ubrzo je prispela i crkva. Ona

je izgubila neke privilegije i dobra-imanja kao i status javne ustanove vrlo rano (11 avg.

1789). Crkva je, pre svega, izgubila jurisdikciju u novom sistemu kriviĉnog i graĊanskog

prava (1790-1791). Dekretom od 13 febr. zabranjuju se sveĉani religijski rituali. Veliki

prelom dešava se u julu 1790. Tada katoliĉka crkva ulazi u jurisdikciju drţavnih vlasti i

time praktiĉno dobija status drţavne administrativne ustanove, a njeni poslenici status

drţavnih sluţbenika koji se regrutuju po pravilima koja vaţe i za druga administrativna

podruĉja. To, dakako, nije bilo prihvatljivo za francuski episkopat, i uz blagoslov Pape, a

i sam Papa (marta 1791), osuĊuje takve odluke Konstituante. To je uzrokovalo raskol

unutar francuske crkve, a 26 avgusta 1792 donosi se odluka kojom se zabranjuju

delovanje u Francuskoj protivnicima novog statusa crkve i sveštenstva. Mnogi od njih se

nisu mirili takvom odlukom i bili su prinuĊeni ili da emigriraju ili da se tajno bore protiv

postojećeg reţima i stanja. Veliki broj onih koji se nisu mirili novim stanjem stigla je

smrtna kazna na osnovu Zakona od 17 septembra 1793 o kaţnjavanju begunaca bez

ikavih prava na ţalbu. Po nekim proraĉunima stradalo je nekoliko hiljada sveštenika i

njihovih "jataka" zbog svoje privrţenosti katoliĉkoj veri. Bio je to uvod u zatvaranje svih

crkava i moglo bi se reći dereligizacije ţivota koja svoj vrhunac dobija u impostiranju

novog kalendara po kome će se godine raĉunati ne od Hrista već od jednog velikog i

poznatog revolucionarnog dogaĊaja. Trebalo je da proĊe nešto vremena i da to stigne do

Napoleona da bi se koliko toliko normalizovali odnosi izmeĊu drţave i Crkve.

Ovo je period znaĉajan i po intenzivnoj ustavnoj aktivnosti revolucije i snaga u

tom periodu. Postojalo je snaţno uverenje, koje je moglo biti inspirisano raznim

razlozima, da dostignuća politiĉke istorije Francuske treba nekako smestiti u ustav i

554

njime, dakako, obezbediti ono što je revoluciom 1789 postignuto i što se ţelelo time

postići. O tome će nešto kasnije biti više reĉi.

Kako se moţe videti i iz ovog kratkog prikaza, revolucija je bila dogaĊaj ali i

okvir u kome su se odvijali razliĉiti i protivreĉni procesi i koja je rezultirala razliĉitim i

protivreĉnim ishodima

Bez obzira na vrstu interpretacije, jedno je, ĉini se, nesporno: Racionalistiĉka

filozofija i ideologija bolje reći uverenje da je razum svemoćan stoji u osnovi Francuske

revolucije. To je hegelovski reĉeno vreme kad se svet postavlja na glavu odnosno razum.

Gledana u celini i u širem vremenskom rasponu, revolucija je bila poprište na kome su se

preplitale i nadmetale razliĉite filozofije i ideologije od fiziokrata i ţirondinaca do

jakobinaca i bonapartista. Ma kako bila interpretirana, Revolucija 1789 još uvek ostaje, i

verovatno će bar još jedno vreme ostati tako, deo veliĉine, slave i identiteta Francuske.

Ona će biti, dakako i izraz i novi razlog podeljene i podela Francuske oko pitanja koja

nisu samo njena već i drugih zemalja i celog sveta.

C. Deklaracija prava ĉoveka i graĊanina

U predveĉerju revolucije, posle sveĉane zakletve poslanika da se neće razići pre

nego donesu ustav, voĊene su ţuĉne debate u Nacionalnoj skupštini, koja se 9 jula

pretvorila u Ustavotvornu skupštinu. Razliĉiti tokovi politiĉke misli i revolucija, kao i

napori da se oni integrišu u jednu širu viziju, uz izvesno teturanje izmeĊu razliĉitih

gledanja, projekata i opcija našli su izraz, na predlog Lafajeta (Lafyette), u Deklaraciji

prava ĉoveka i graĊanina, koju je Konstituanta donela 26 avgusta 1789. Ĉini se donekle

jednostrano tumaĉenje ove Deklaracije (Carter) kao proste kopije ili pandana ameriĉke

Deklaracije o nezavisnosti. Bliţe bi bilo istini reći da ova lapidarno, jednostavno i

vizionarski sroĉena Deklaracija ( svega 17 ĉlanova), koja je po nekima vaţila kao

"JevanĊelje novog vremena", u stvari, sadrţi elemente obe pomenute folozofske struje i

da je element jednakosti u njoj nešto drukĉije intorniran nego u ameriĉkoj Deklaraciji.

Ĉudno je i interesantno kako se u jednoj katoliĉkoj i monarhijskoj tradiciji i zemlji mogla

iznedriti jedna takva univerzalistiĉka, laiĉka i republikanska deklaracija. Pogledajmo

kako teĉe ovaj proces ekstrapolacije nekih ideja iz ameriĉke Deklaracije, pa onda

dodavanje novih i drukĉijih principa te najzad njihovo kombinovanje.

555

Liberalno-individualistiĉka intonacija Deklaracije nije sporna. Nju je moguće naći

u nizu odredaba. Prvo, u Preambuli se istiĉe i afirmiše doktrina prirodnih prava i potseća

odnosno upozorava da "zaboravljanje ili prezir ( scorn) prema pravima ĉoveka su jedini

razlozi javnih nesreća i korupcije vlada". U prva dva ĉlana istiĉe se da su "Ljudi roĊeni i

ostaju slobodni i jednaki u pravima; socijalne razlike mogu biti jedino zasnovane na

opštoj korisnosti; i da je "Cilj svake politiĉke asocijacije ĉuvanje prirodnih i neotuĊivih

prava ĉoveka; ta prava su sloboda, svojina, sigurnost i otpor opresiji". U Deklaraciji nema

eksplicitno izraţenih socijalnih i ekonomskih prava i tu se ona znatno, gotovo do

identifikacije, pribliţava ameriĉkoj deklaraciji. U ĉlani 6. istiĉe se predstavniĉka vlada.

No, ova intonacija nije sasvim izbrisala trag ili nagoveštaje socijalnih prava.

Taĉno je da su socijalna i ekonomska prava u mnogo manjoj meri ili više posredno data,

ali se ne moţe reći da su izostala. Neka takva prava odnosno garancije proklamovanih

prava i sloboda, koja su inaĉe postojala u nekim drugim zemljama ( V. Britanija) nisu

našla mesta u ovoj Deklaraciji. Tvorci Deklaracije su nesumnjivo bili pod uticajem nekih

ideja Rusoa. I inaĉe, kako istiĉe Girons, društveni ugovor je bio za zakonodavce iz 1789

udţbenik slobode.471

Nešto od socijalne intonacije i Rusoovskog peĉata Deklaracije moţe

se otĉitati iz ĉlana 3:" Princip ukupne suverenosti poĉiva u Naciji; ni jedno telo niti

individua ne moţe vršiti vlast koja izriĉito ne emanira iz nje." Dalja ekplikacija je opet u

duhu Rusoove dokrine:" Zakon je izraz opšte volje; svi graĊani imaju pravo da

participiraju liĉno, ili preko svojih predstavnika u njegovom donošenju; On bi trebao da

bude istovetan za sve bilo da štiti ili kaţnjava. Svi graĊani, budući da su jednaki, su

jednako sposobni za sve dignitete, pozicije i javne sluţbe, prema svojim sposobnostima, i

bez drugih razlika osim onih koje se tiĉu njihovih vrlina i talenata". Najzad dolazi

kombinacija ili komplementiranje ova dva toka politiĉkog mišljenja i projekta u ĉlanu 4:

"Sloboda se sastoji u mogućnosti da se radi sve što ne škodi drugima: tako vršenje

prirodnih prava ĉoveka nema drugih granica osim onih koje osiguravaju drugim

ĉlanovima društva uţivanje istih prava; te granice mogu jedino biti odreĊene pravom".

Treba, svakako, reći da su u Deklaraciji više istaknuta politiĉka nego ekonomska

prava. Tako se po ovoj Deklaraciji: ĉovek štiti od arbitrernog hapšenja, zatvora i

471

Girons S. A., Manuel de Droit Constitutionnel, L. Larose et Farcel, Paris, 1885, p. 5.

556

kaţnjavanja; garantuje se sloboda mišljenja ukljuĉujući i religiozno; proklamuje se

slobodna komunikacija ideja i mišljenja kao jedno od najpreĉih prava ĉoveka; garantuju

se svim graĊanima prava da govore, pišu i štampaju slobodno; svojina se proglašava za

"nepovredivo i neprikosnoveno pravo". Od ekonomskih prava, koja su mnogo manje

zastupljena i tretirana, valja pomenuti garantovanje svojine, karijere koje su otvorene za

talente i isticanje narodne saglasnosti prilikom oporezivanja. No, garantovanje prava

svojine je garantovanje prava onoga ko ima svojinu, a ne garantovanje prava na svojinu i

onoga ko nema nikakvu svojinu odnosno garantovanje prava da ĉovek dobije odreĊenu

svojinu.

Iako predstavlja jedan donekle eklektiĉan dokument i projekt, Deklaracija je

velikim delom najavila i jedan relativno novi svet vrednosti i spremnosti široke

populacije i mnogih elitnih struktura društva da afirmišu principe slobode, jednakosti

(više posredno), narodne suverenosti, vertikalne mobilnosti prema talentu i vladavinu

prava. Isticanjem i afirmacijom ovih vrednosti udaraju se temelji republikanske doktrine i

tradicije u Francuskoj. A ova doktrina, zajedno s ameriĉkom, imala je znatan uticaj na

druge razvijene i manje razvijene zemlje Evrope i sveta. Ove vrednosti se pojavljuju kao

moto u preambulama kasnijih ustava mnogih zemalja. Sastojke ovih idejnih tokova,

pronosili su i još više razvijali kasniji mislioci od kojih posebno valja pomenuti

Condorsea, Constana i Tokvilja.

Treba reći da je republikanska tradicija sadrţala i inspirisala dobar deo kasnijih

liberalnih i socijalno-demokratskih ideja. U novim uslovima jedne razvijenije, inovirane i

stratifikovane socijalne i politiĉke strukture ona se razlaţe i transfomiše u nekoliko struja.

Nije stoga sluĉajno što se u novijoj teoriji malo ko sluţi pojmovima odnosno terminima

republikanizma ili republikanske orijentacije. A i onamo gde su te reĉi u ĉešćoj upotrebi

nije uvek i sasvim jasno šta se pod tim razume. Ona se, u stvari, rastoĉila u niz drugih

smerova poput pluralistiĉkog, liberalnog, poliarhiĉnog, diskurzivnog, participativnog,

socijaldemokratskog, delimiĉno konzervativnog itd.

D. Ustavno-pravno oblikovanje politiĉkog sistema

Opšte je poznato i priznato da je Francuska kolevka evropske ustavnosti. I danas

bi bilo uputno da svaka ekipa, koja je pozvana da pravi ustav, zaviri bar malo u veliku

557

francusku laboratoriju ustavnosti i ustava. Ustavotvoraĉke aktivnisti su bile potstaknute

dubljim revolucionarnim promenama i prepletene sa brojnim politiĉkim nemirima. One

su izraz konstitucionalnih teţnji i pokreta koji su duţe pripremani i proizveli nekoliko

dokumenata od velikog znaĉa za politiĉku praksu i kulturu Francuske.

a. Prvi post-revolucionarni Ustav 1791

Par godina posle izbijanja Revolucije, usred meteţa, napetosti, ekonomskih

nedaća i depresije, nezadovoljstva seljaka, velike nezaposlenosti radnika, progona

sveštenstva, uz izvesno zadovoljstvo srednje i moćnije burţoazije, donosi se Ustav koga,

posle izglasavanja u Skupštini 3 septembra 1791 već internirani Kralj u dvoru Tiljerije,

pod prinudom, ili kako neki kaţu, u vidu pakta, potpisuje. Situaciju je komplikovalo i

oteţavalo, kao u mnogim drugim sliĉnim sluĉajevima, mešanje spoljnih sila koje se ĉesto

u takvim turbulentnim vremenima stavljaju na stranu konzervativnih snaga i pristalica

starog reţima.

Na poĉetku teksta Ustava postavljena je pomenuta Deklaracija. Formalno po

ovom Ustavu Francuska je uspostavljena kao ustavna monarhija. Dublja analiza Ustava i

prakse, meĊutim, pokazuje da se ispod ove normativno-ustavne skrame krije već

razvlašćeni monarh. Po principu narodne suverenosti nekadašnji najvaţniji kraljevi

prerogativi, naprimer odluĉivanje o ratu i miru, imenovanje visokih drţavnih ĉinovnika i

sudija, donošenje zakona ili uredaba prešli su na Skupštinu. Ustav odbacuje feudalni

sistem (iako je zadrţana nasledna monarhija), ukinute su plemićke privilegije,

proklamovan je nacionalni suverenitet i predstavniĉki sistem (sa podelom vlasti), ali

znatno se ograniĉava biraĉko pravo bilo odreĊenim cenzusima (posebno imovinskog) ili

posrednim izborima koji su favorizovali srednje i više slojeve graĊanske klase. U nekim

oblastima odluĉivanja on je zadrţao mogućnost zakonodavnog veta ili izbora ministara,

ali je i to ograniĉeno, jer Skupština moţe da ih kriviĉno goni. Kralj vlada u svojstvu

opunomoćenika naroda i po zakonu odnosno u okviru zakona, sa veoma ograniĉenim

ovlašćenjima. Stoga, ĉini se, nisu preterane ocene nekih analitiĉara da je kralj bio više u

statusu taoca nego monarha.

Komplikovanje unutrašnjeg stanja s nekim spoljnim okolnostima, posebno

objavom rata Austriji 1792 (april) koja dobija svog pruskog druţbenika, kraljevo

sabotiranje i poĉetni ratni neuspesi dovode do još veće radikalizacije Revolucije. U

558

Parizu snage komune preuzimaju vlast, osvajaju Tiljerije, dolazi do hapšenja kralja i

njegove porodice uz istovremeno stvaranje revolucionarne vojske koja kod Valmija 20

septembra 1792 nanosi poraz Prusima. Odmah zatim, monarhija je suspendovana, a

Skupština odluĉuje da se sazove Konvent na kome bi se doneo novi ustav. Istovremeno

donose se neke vaţne odluke. U te odluke spadaju proširenje biraĉkog prava ( koje je po

Ustavu 1791 uţivalo oko 15% stanovništva odnosno 4.000.000 od 26.000.000

stanovnika).

Niz nepovoljnih dogaĊaja, od poraza na ratištu i pogoršanja poloţaja niţih slojeva

do rojalistiĉkih pobuna u nekim krajevima ( Vandeja..) dovodi do radikalizacije

revolucije i menjanja sastava, karaktera i dinamike odluĉivanja Konventa. Odnos snaga

izmeĊu ţirondinaca, koji su predstavnici srednje i krupne burţoazije i koji imaju većinu u

Konventu, i montanjara koji predstavljaju levo krilo jakobinaca se menja u korist ovih

drugih. Na zahtev montanjara Konvent osuĊuje Luja XVI na smrtnu kaznu, formira se

revolucionarni sud, Odbor javne kontrole i Odbor javnog spasa da bi 31 maja 1793

buknuo ustanak u Parizu. Zatim 80.000 pripadnika trupa komune-sankilota opsedaju

Konvent i prisiljavaju ga da preduzme mere za "spas revolucije". I konaĉno, 2 juna 1793.

posle hapšenja viĊenijih ţirondinaca, vlast preuzimaju jakobinci. Po zauzimanju vlasti,

jakobinci 24 juna 1793. donose novi ustav poznat kao montanjarski ustav.

Prva Francuska Republika bila je kratka i krvava sa dalekoseţnim posledicama.

Unutrašnja integracija zemlje je postignuta uklanjanjem ekonomskih barijera i

proglašenjem Francuske Republike kao "jedne i nedeljive". Spirituelni amalgam ove

integracije bolje reći jedinstva bio je nacionalni patriotizam, simbolizovan u Marseillaise

i privrţenost trobojnoj zastavi, koja je sve do Narodnog Fronta 1930tih premošćivala

religijske, klasne, politiĉke i ekonomske podele. Ne treba zaboraviti da je Revolucija

uklonila vladavinu privilegija i ustanovila kao princip francuske vlade "karijeru otvorenu

za talenta". Razlaganje i rušenje velikih staleţa plemstva i sveštenstva odnosno crkve

otvaralo je put stvaranju i oslobaĊanju jake agrarne vlasniĉke srednje klase koja je kasnije

bila snaţan oslonac i snaga Republike. I odreĊeni ciljevi, ideali i teţnje ka politiĉkoj

slobodi i samoupravi koje su iznete u Deklaraciji o pravima ĉoveka i graĊanina bili su

osnova i motiv borbe za promenu društvenih odnosa i slobodniji ţivota graĊana.

559

Treba reći da je u toku Revolucije, i po pvi put u praktiĉnom politiĉkom ţivotu,

uspostavljen konventski sistem (1792-1795). Pravni okvir i osnovu ovog poretka ĉinili su

dekreti Konventa. Konvent je bio centralna i vrhovna politiĉka i pravna institucija ovog

sistema. U njegovim rukama bila je koncentrisana zakonodavna i najvećim delom izvršna

i upravna, a posredno i sudska vlast. Konvent je neposredno vršio zakonodavnu vlast, a

delimiĉno posredno i izvršno-upravnu vlast tako što je formirao i kontrolisao izvršne

organe (u licu komiteta i "predstavnika naroda u misiji") i posebne upravne organe u vidu

Privremenog izvršnog saveta, a kasnije dvanaest komisija koje su bile podreĊene

Konventu i njegovim izvršnim organima. MeĊu izvršnim telima treba posebno izdvojiti

Komitet javnog spasa i Komitet opšte bezbednosti. Komitet javnog spasa je postepeno

postajao glavno oruĊe Konventa a kasnije, pod komandom Robespjera, postao moćnije

telo i od samog Konvnta. Komiteti su pripremali odluke Konventa i kontrolisali izvršenje

tih odluka. Privremeni izvršni savet je sastavljen od ministara koje je postavljao Konvent

i imao je ovlašćenja da rukovodi administracijom. 1794 Privremeni izvršni savet je

ukinut i njegove funkcije je preuzelo dvanaest komisija.

b. Montanjarski ustav

Inspiraciju i osnovu konventskog sistema ĉinili su pogledi montanjaraca koji su

bili nadahnuti idejama Ţan-Ţak Rusoa koje su ušle u ĉuveni Dekret od 14 frimairea

godine II (4 decembra 1793) da je Konvent "jedini centar podsticanja vlade". Cela ova

koncepcija u osnovi skupštinskog sistema krunisana je Montanjarskim ustavom od 24

juna 1793 ĉiji je nacrt pripremao Komitet javnog spasa sastavljen od Montanjaraca a

usvojio Konvent. Ustav je iznet na referendum prema Dekretu od 21 septembra 1792 i

dobio potvrdu naroda. Ustav je donet u toku revolucije koja je bila praćena mnogim

sukobima ne samo izmeĊu revolucije i kontrarevolucije ili Montanje i Ţironde već i

unutar pojedinih od tih formacija. Zbog niza okolnosti i previranja Konvent je izdao

Dekret kojim istiĉe da će "Vlada biti revolucionarna do mira". To je praktiĉno znaĉilo da

je ustav suspendovan, moglo bi se reći, "pohranjen" u kedrov kovĉeţić ispred stola

predsedavajućeg u Konventu do daljega.

Montanjarski ustav preuzima mnoge principe iz Deklaracije o pravima ĉoveka i

graĊanina s tim što dodaje i neke nova i originalna rešenja. Formalno, on je sadrţavao

Deklaraciju prava ĉoveka i graĊanina i Ustavni akt. Ustav je kao cilj proklamovao

560

zajedniĉku sreću, narodnu suverenost u okviru republikanskog ureĊenja, jednakost,

slobodu, sigurnost, svojinu i druge vrednosti zabeleţene u Deklaraciji. Istaknuta su neka

od ranije poznata prava, a uvedena su i neka nova uglavnom socijalna prava.

Proklamovano je pravo na rad, na obrazovanje, na pomoć i slobodu štampe. Posebno je

interesantno i znaĉajno uvoĊenje nekih oblika neposredne demokratije. Tako je,

naprimer, Nacionalna skupština pravila projekt zakona o kojemu su se graĊani, u okviru

opština, izjašnjavali.

To je i prvi Ustav koji projektuje i vizira skupštinski sistem. Ustav proklamuje

princip jedinstva vlasti kao osnovni princip organizacije vlasti. To je ostvareno tako što je

zakonodavna i izvršna vlast objedinjena i koncentrisana u rukama Nacionalne skupštine.

Nacionalna skupština je delimiĉno vršila i izvršnu vlast na taj što je konrolisala i bila

hijerarhijski nadreĊena izvršnim i upravnim organima. Treba, svakako, reći da

zakonodavni organ odnosno Nacionalna skupština nije ulazila šire u vršenje sudske vlasti.

Izvršni savet je bio izvršni organi skupštine koji je izvršavao zakone i dekrete, ali i vršio

nadzor nad administracijom. Skupština se bira javnim glasanjem na opštim i

neposrednim izborima. Proklamovano je i opšte pravo glasa. Ustavotvorci su nesumnjivo

bili inspirisani idejama Rusoa i nije sluĉajno kruţio glas da je to "ustav prema Rusou".472

Za obavljanje izvršne vlasti Konvent odreĊuje Izvršni odbor od 24 ĉlana. Izvršni

odbor imenuje ministre za šefove upravnih resora iz redova van svog sastava.

Montanjarski ustav je meĊutim ostao više jedna vizija i projekcija, nego realni

ustav. Brojni unutrašnji problemi i spoljne opasnosti još više su radikalizovali politiĉku

situaciju i doveli do neke vrste jakobinske diktature. Monopolizacija i koncentracija vlasti

u rukama Komiteta javnog spasa, praćena brojnim egzekucijama nad stvarnim ili

izmišljenim protivnicima revolucije, imali su protivreĉna dejstva. One su, s jedne strane,

suţavale prostor za delovanje kontrarevolucije, a s druge strane, dovodile do širenja

meĊusobnih podela, optuţbi i terora ne samo izmeĊu revolucionara i kontrarevolucije već

i unutar i meĊu jakobinskim ĉelnicima. Pod seĉivo revolucije prvo dolaze levi (Hebert), a

ubrzo i desni Danton i Desmoulins (Demulen) da bi 9 termidora godine III odnosno 27

472

Vidi: G. Burdeau, Droit Constitutionel et Institutions Politique, p. 272.; P. Nikolić,

Ustavno pravo, Prosveta, Beograd,1995, str. 65.

561

jula 1794 posredstvom zavere bili giljotinirani i dva jakobinska ĉelnika Robespjer i Saint-

Juste.473

c. Direktorijalni ustav

Posle poraza Montanjaraca Termidorci kao pobednici odbacuju Montanjarski

ustav a izvestilac novog ustava Boissy D'Anglas je okarakterisao prethodni ustav kao

"organizaciju anarhije". U Skupštini je izglasan Ustav Republike Francuske 22 avgusta

1795 i iznet na raferendum. Ovaj ustav je slovio kao "direktorijalni ustav", jer je uveo

direktorijalni reţim po kome je izvršnu vlast obavljao Direktorijum od pet ĉlanova,

predstavniĉki sistem i podelu vlasti.

Struktura i izbor predstavniĉkog tela se znatno menjaju. Ono je sad dvodomno

telo koje se sastoji iz Veća pet stotina i Veća starih. Biraĉko pravo pretpostavlja visoke

cenzuse. Zakonodavno telo bira Direktorijum, a Direktorijum imenuje ministre u svojstvu

šefova upravnih resora. Ministri ne ĉine vladu kao kolektivni organ.

d. Napoleonovi ustavi 1799, 1802, 1804

Ovaj reţim bio je kratkoga veka. Posle ove krvave predstave na politiĉku scenu

stupa mladi general Napoleon Bonaparta koji će se nakon desetak godina krunisati za

imperatora. Vojnim udarom od 9 novembra 1799 (18 brimera) Napoleon Bonaparta ruši

Direktorijum i preuzima vlast kao prvi konzul. Samo mesec dana potom (13 decembra)

donet je plebiscitom i novi Ustav Republike Francuske. Po ovom, kako bi ga Karl

Levenštajn nazvao sistemu "plebiscitarnog cezarizma" ili "cezarijanske demokratije",

Ustav je svu vlast poverio trojici konzula imenovanih na deset godina, mada je

nominalno postojao Senat i republikanski karakter vlasti. Po sebi je razumljivo da su

glavna ovlašćenja bila rezervisana za prvog konzula. Koncentrišući vlast u svojim

rukama Napoleon je jednostavno putem plebiscita tzv. senatus-consulte (senatus-

konsultom) menjao ustavne propozicije od 1799, odnosno donosio nove ustave, prema

svojoj meri i potrebama. Na osnovu jedne takve senatus-consulte od 2 avgusta 1802 on

se imenovao za doţivotnog prvog konzula i doneo Ustav od godine X (1802) a potom i

473

J.-J. Chevallier, Historie des institutions et de régimes politique de la France de 1789

á nos jours, Dalloz, Paris, 1985; M. Prélot, Institutions Politique et Droit Constitutionnel,

Dalloz, Paris, 1972. Kratke i sadrţajne reference o ovim pitanjima mogu se naći u knjizi:

P. Nikolić, Ustavno pravo, Prosveta, Beograd, 1995.

562

Ustav godine XII (1804). Tada je i proglašen za naslednog imperatora pod imenom

Napoleon I. Zaokret prema monarhiji bio je samo delimiĉno uspešan. Iako je

uspostavljena jedna monopolska monistiĉka vlast, mnoge ideje i tekovine revolucije koje

su našle izraza u brojnim i progresivnim reformama pokazuju da nije zameten svaki trag

velike revolucije.

Ambicije imperoatora bile su zamašne i raznovrsne, od vojnih i teritorijalnih do

kulturnih. Posle ĉuvenih okršaja i podviga u borbama protiv brojnih evropskih koalicija,

Napoleon je konaĉno poraţen i abdicirao 11 aprila 1814. Nakon Napoleona nastupa

Restauracija sa povratkom burbonske dinastije na politiĉki presto. MeĊutim, povratak

Napoleona sa Elbe prekida Restauraciju za "sto dana". Grandiozni planovi i vizije

Napoleona o obnovi i ĉak moţda proširenju carstva pali su u vodu posle poraza kod

Vaterloa 1815. Na osnovu pariskog mirovnog ugovora zadrţane su granice od 1792, uz

vraćanje nekih teritorija Holandiji, Pruskoj i Austriji i ratnu odštetu. Francuska se takoĊe

morala saglasiti i sa stacioniranjem stranih trupa u njenim pograniĉnim podruĉjima na pet

godina.

Revolucija je nesumnjivo na jednostavan i radikalan naĉin izrazila najavu a

moţda i zahteve novog vremena, ali i sva ograniĉenja i manijakalnost neograniĉenog

radikalizma i jednosmernosti, makar oni bili inspirisani najĉistijim i najpravednijim

namerama i principima. Svojim radikalzmom ona je izazvala i produbila podele i bila

jedan od razloga širih sukoba i ratova nekoliko decenija.

Jedan krak francuske politiĉke tradicije proizilazi iz Napolenovog uspeha u rušnju

Republike i njegovih uzurpacija koje su ratifikovane na plebiscitima sa velikom većinom

naroda. Tu su stvarani osnovi za veću naklonost naroda prema liĉnoj sigurnosti,

politiĉkom poretku i vojniĉkoj slavi nego prema riziĉnoj bolje reći opasnoj slobodi.

Sasvim je evidentno da je Napolenon rušenjem Republike i suspenzijom politiĉkih

sloboda praktiĉno zaveo neku vrstu poretka apsolutne vlasti i moţda prve moderne

totalitarne diktature. No, takoĊe, ne treba zaboraviti velike graĊanske i civilizacijske

pomake u njegovo vreme. Odluĉnom, ne retko i opresivnom politikom, Napoleon je

produţio i konsolidovao neke od znaĉajnih dobitaka Revolucije meĊu kojima su posebno:

eliminisanje ili smanjenje klasnih privilegija, rušenje provincijskih barijera za trgovinu,

oslobaĊanje ljudi od feudalnih desetina i obaveza i distribucija zemlje seljacima. Njegova

563

kodifikacija prava (Code civile) i reorganizacija odnosno uvoĊenje profesionalne i

dobrim delom školovane birokratije (na osnovu merit sistema) i sistema odnosa u kome

šef izvršne vlasti derivira svoju legitimnost direktno od naroda putem izbora ili

referenduma. Šef egzekutive ne treba da bude ometan bilo parlamentarnim ili drugim

subnacionalnim institucijama ili grupama. Ovaj bonapartistiĉki pristup politici imao je

veliki uticaj na ukupan društveni i politiĉki ţivot Francuske i Evrope. Mnogi savremeni

autori su u De Golovom naĉinu vladavine prepoznavali neke crte Napoleonove vladavine.

Napoleonov plebiscitarni cezarizam nije bio dugoga veka.

Period izmeĊu 1815 i 1870 bile su godine velikih previranja i reklo bi se

kumulacije podela i konflikata. Usled velike sloţenosti problema i dubine podela teško je

dolazilo do konsensusa oko nekih osnovnih politiĉkih principa i institucija. Osnovi

podela su bili višestruki. Pristalice i monarhije i republike bili su unutar sebe podeljeni

na podrţavaoce Burbona, Orleanaca i Bonapartista; one koji favorizuju umerenu

republiku i one koji favorizuju radikalnu socijalnu reformu. I svaki od reţima je

eksperimentisao sa nekom formom parlamenta.474

e. Ustavi 1814 i 1830

Posle Napoleonovog poraza 1814 i 1815 bilo je nekoliko pokušaja obnove

ustavne monarhije. Tako je izvršena i Restauracija Burbonske monarhije pod Lujem

XVIII po uzoru na britansku parlamentarnu monarhiju. Burbonska restauracija je

oznaĉavala vreme i poredak reakcionarne vladavine ĉije su stubove predstavljali

ultrarojalistiĉki krugovi i crkva. Kvazi-pravni okvir vladavine bila je Ustavna povelja

koju je 1814 doneo sam kralj-Luj XVIII. Formalno, sistem je prezentovan kao ograniĉena

parlamentarna monarhija. Institucionalno su postojale neke sliĉnosti sa engleskim

sistemom. Parlament je bio dvodomni, sastavljen od Doma perova i Doma predstavnika.

Perove je birao kralj a predstavnici su se birali na neposrednim izborima. Biraĉko pravo

je imao mali broj graĊana. Burbonska monarhija je trajala do julske revolucije 1830.

Protekom vremena potiskivane su neke revolucionarne i demokratske vrednosti a jaĉale

autoritarne crte sistema. Stezanje horizonta sloboda i prava osetilo se naroĉito u vreme

474

G. M. Carter,The Government of France, u knjizi: G. M. Carter-J. H. Herz, Major

Foreign Government, Harcourt, Brace and World, New York, 1967, p. 230.

564

vladavine Karla X. Ĉašu su prelili kraljevi akti jula 1830 kojima je ukinuta sloboda

štampe, raspušten upravo izabrani parlament i promenjen izborni zakon.

Erupcija nezadovoljstva je krunisana bunom kojom su oboreni Burboni i

zaposedanjem prestola od strane Luja-Filipa iz Orleanske dinastije koji je ostao od 1830

do 1848. Doneta je nova ustavna povelja, koja je bila, u stvari, revidirana verzija povelje

od 1814. Ovu dopunjenu povelju je usvojio Predstavniĉki dom parlamenta, a kralj

prihvatio. Usvojeno je naĉelo narodne suverenosti. Uvedena je odreĊena varijanta

parlamentarizma po kojoj je vlada morala da dobije i uţiva poverenje i kralja i

parlamenta. Postepeno se utvrĊuje i naĉelo ministarske odgovornosti. Usmerenost

poretka na favorizovanje krupne finansijske i industrijske burţoazije koja se oĉitovala i u

samom kraljevom sloganu "Bogatite se", uz privrednu krizu i gušenje sloboda koji su

pogaĊali ne samo raništvo već i šire slojeve sitne i srednje burţoazije, dovodi do šireg

nezadovoljstva i ĉestih ustanaka. Ovom novom politiĉkom poretku i kodeksu se

suprotstavljalo i plemstvo i visoko sveštenstvao. Sve su to bili razlozi za postojanje

jednog priliĉno širokog uverenja da je monarhija nespojiva sa politiĉkom slobodom i

demokratskom vladavinom. Tako je već 1848 kralj detronizovan i Francuska se ponovo

vratila republici.

f. Novi podstrek ustavnosti: Ustavi 1848, 1852, 1870

Nagomilano nezadovoljstvo široke populacije rezultiralo je konaĉno februarskom

revolucijom 1848. Ovom revolucijom uspostavlja se umesto orleanske monarhije druga

republika koja je kratko trajala, od 24 februara do 2 decembra 1852. Revolucija 1948

imala je velikog odjeka ne samo u Francuskoj nego i u širem okruţenju. Po prvi put u

takvom opsegu i s takvom snagom stupaju na politiĉku scenu dva faktora koji će znatno

ili presudno uticati na buduće tokove istorije: socijalistiĉke ideje sa svojim konkretnim

ţivim nosiocima koji postaju i ĉlanovi vlade, i proletarijat. U prvim revolucionarnim

talasima proklamuju se i nova prava poput prava na rad, uvodi se opšte pravo glasa,

skraćuje se odnosno ograniĉava radno vreme.

No, radikalne ideje nisu duţeg veka. Posle par meseci, već u maju na izborima za

ustavotvornu skupštinu socijalistiĉko-radniĉki slojevi doţivljavaju poraz i izlaze iz vlade.

Kad je nakon dva meseca ustanak pariskih radika krvavo ugušen revolucija je ušla u

mirnije vode. Novembra 1948 usvaja se novi ustav druge republike. Kao i neki prethodni,

565

ovaj ustav je proklamovao naĉelo narodne suverenosti i princip podele vlasti.

Interesantno je da se u njemu nalazi odredba po kojoj se Predsednik Republike

neposredno bira na ĉetiri godine kao i odredbe na osnovu kojih ministre imenuje

Predsednik Republike, a oni su odgovorni Skupštini. Skupština je jednodomno telo i bira

se opštim neposrednim izborima. Na Predsedniĉko mesto izabran je Luj Napoleon,

sinovac Napoleona Bonaparte. Poznata su velika trvenja novopeĉenog Predsednika sa

Skupštinom. Imitirajući svog ujaka "Mali Napoleon" je u decembru 1851. raspustio

skupštinu, uhapsio njene lidere i dobio saglasnost naroda prvo za produţenje

predsedniĉkog manadata na deset godina a zatim za ustanovljavanje imperije kojom treba

da vlada Luj Napoleon pod imenom Napoleon Treći. Tako je ponovo oborena Republika

od strane jakog narodnog lidera sa monarhistiĉkim pretenzijama. Kad je drţavnim

udarom 2 decembra 1851 razvlastio i raspustio Skupštinu, traţio je od naroda da ga

plebiscitarno ovlasti na donošenje novog ustava.

Ono što je zamislio, predsednik je i ostvario. On velikom većinom zadobija

traţeno ovlašćenje i poĉetkom 1852 proglašava novi ustav. Novi ustav sadrţi mnogo šta

od onoga što je sadrţao ustav od 1799. Vrhovna vlast je u rukama Predsednika, koji se

bira neposredno. Predstavniĉko telo je Parlament u ĉijoj dvodomoj strukturi jedan dom

predstavlja Nacionalna skupština a drugi Senat. Nacionalna skupština se bira

neposrednim izborima a ĉlanove Senata imenuje Predsednik. Nije potrajalo dugo, iste

godine, Luj Napoleon se na već praktikovanom referendumu proglašava za cara

Napoleona III. Time je stavljena taĉka na Drugu republiku i poĉinje Drugo carstvo.

Drugim carstvom nastaje i funkcioniše jedan, moglo bi se reći, unikatan politiĉki

sistem. Naime uspostavlja se reţim plebiscitarnog cezarizma koji je bio svojstven u

dvostrukom smislu. Prvo, oĉito je ĉesto korišćenje plebiscita. Drugo, putem plebiscita

vrhovni poglavar je relativno lako, uz formalni pristanak stanovništva, ostvarivao svoju

liĉnu volju i vlast. Bilo je, naravno, plebiscita i pre, ali u ovakvoj meri oni nisu ranije

korišćeni. Autoritarne implikacije i posledice reţima bile su znatno omekšane odreĊenim

spoljno politiĉkim i vojnim uspesima odnosno pobedama i proširenjem njene teritorije na

evropskom ( anektiranje Nice i Savoje 1860) kao i na afriĉko-azijskom tlu (Senegal,

Alţir, Indokina). Zadnjih godina ovog carstva oseća se i prodor liberalnih ideja i nekih

ĉestica parlamentarizma koje će kasnije traţiti širi prostor za svoju puniju realizaciju.

566

Drugo carstvo je trajalo do njegovog poraza u ratu sa Pruskom. U neslavnom

završetku bitkom kod Sedana 1 septembra 1870 i sam car je bio zarobljen. Posle cigla tri

dana, 4 septembra 1870 proglašena je u Parizu Treća republika. Donet je i ustav.

Kapitulacija "Vlade narodne odbrane" sa njenim predvodnikom Tjerom (L.A. Thiers) i

sklapanje primirja sa Prusima krajem 1871 bili su, pored ostaloga, povod ustajanja

pariskog proletarijata i njemu bliskih grupa i zauzimanja vlasti.

To je bio i poĉetak prve proleterske revolucije i uspostavljanja Pariske komune

kao prvog oblika proleterske vlasti. Komunu su zaĉeli i predvodili anarhisti, socijalisti i

leve radikalne struje. Nekoliko osobina su ĉinile ovaj sistem jedinstvenim. Prvo, treba

reći da je to skupštinski sistem. U njegovoom koncipiranju i organizovanju korišćena su

neka ranija iskustva konventskog sistema. Komuna je je bila razliĉita od poznatog

parlamentarnog tela po tome što je ona bila koncipirana kao zakonodavno i izvršno telo

istovremeno. Ona je bila konstituisana po delegatskom principu. Razliĉiti kvartovi Pariza

slali su svoje delegate u komunu. Za izvršavanje svojih odluka, komuna je organizovala

deset komisija od kojih je najveći uticaj imala Izvršna komisija. Komuna je bila kratkog

veka, svega 72 dana. Već pomenuta "Vlada narodne odbrane", koja je raspolagala jaĉim

trupama, ne bez pomoći Prusa, srušila je komunu. Iako kratkog veka, Pariska komuna je

ostavila snaţne tragove i uticaj na kasnija pokolenja levo orijentisanih grupa i obiĉnog

stanovništva. Neki njeni principi i proklamacije ostaće zabeleţeni kao pozitivne vrednosti

u agendama brojnih radikalnih posebno socijalistiĉkih pokreta i poredaka ili kao mete za

otstrel raznih konzervativnih i neoliberalnih prekompozicija i prekompozitora

savremenog sveta.

g. Ustavi fragmentarnog parlamentarizma Treće i Ĉetvrte republike

Ustavi 1875 i 1946

g1. Treća republika- Ustav 1875

Posle prekida sa Pariskom komunom ranije proklamovana republika na proleće

1871 bira Nacionalnu skupštinu koja prihvata teške uslove mira sa Prusima ( gubljenje

Alzasa i Lotaringije uz ogromne ratne reparacije). Period Treće kao i Ĉetvrte republike je

inaĉe nemirno i nestabilno vreme sa dosta sukoba i tenzija. Ove unutrašnje prepirke

monarhista, uz neke druge okolnosti, iskoristili su republikanci i uspeli da januara 1873,

uz jedan glas većine, izglasaju odredbu o izboru Predsednika Republike, a tim samim i

567

potvrde republikanski oblik vladavine pa i Treću republiku. Samo zbog toga što

monarhisti nisu mogli da odluĉe koji kralj treba da se restauriše, dozvoljeno je republici

da preţivi. Oštri sukobi izmeĊu monarhista i republikanaca oduţili su donošenje ustava

sve do 1875 ( od februara do jula). Sukobi izmeĊu dve pomenute grupacije bili su još

više zamršeni prepirkama izmeĊu pojedinih grupacija unutar monarhista (orleanci,

burbonci, bonapartisti). Na kraju, zahvaljujući kompromisima monarhista i

republikanaca, uz neke meĊusobne ustupke, došlo je do prihvatanja ustava. U stvari,

ustav su doneli republikanci i umereni rojalisti. Ustav je neoĉekivano trajao preko

šezdeset godina, uz odreĊene izmene ustavnog teksta i korišćenjem izvesnih uzusa

obiĉajnog prava.

Parlament i parlamentarizam

Ustav propisuje dvodomni parlament. Jedan je Dom predstavnika koji se biraju

opštim glasanjem na ĉetiri godine, a drugi je Senat koji se bira posrednim putem. Zajedno

se sastaju da biraju predsednika republike na period od sedam godina. Ministri su

odgovorni kolektivno domovima za generalnu politiku vlade, a personalno za njihovo

individualno delovanje. Uz saglasnot Senata, Predsednik moţe raspustiti Dom

predstavnika i pre isteka njegovog mandata.475

Teškoće oko donošenja ustava ogledaju se i u heterogenoj prirodi Ustava koji je

sastavljen od tri posebna ustavna zakona i to u razliĉito vreme: Zakon o organizaciji

Senata (24 februara), Zakon o organizaciji javnih vlasti (25 februara) i Zakon o odnosima

izmeĊu javnih vlasti (16 jula). Ovaj kratak tekst (tekstovi), sa ukupno 34 ĉlana ( kasnijim

revizijama i taj broj je smanjen na 25), i ĉudna ustavna mešavina-kompromis po nizu

osnova, biće na snazi do 1940. Ustav nije sadrţao bil o pravima. Neki pretpostavljaju da

je Deklaracija o pravima ĉoveka i graĊanina od 1789 bila sastavni deo ustava.

Iako mešovita i kompromisna, ova ustavna tvorevina bila je prva istorijski

poznata parlamentarna republika i stoga uticajna na politiĉki ţivot i institucije drugih

naroda. Na tlu Francuske stvorena je posebna varijanta parlamentarizma, ponekad

475

G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Powers, Harcourt, Brace and World, New

York, 1967, p. 230.

568

nazivana dvojni, orleanski parlamentarizam, koja se razlikovala od britanskog sistema u

kome je predominacija vlade nesporna po tome što je u organizaciji vlasti centar

odluĉivanja pomeren prema parlamentu. Ukratko, ovaj model organizacije vlasti je slovio

kao vladavina skupštine dok je britanski parlamentarizam bio poznat kao vladvina

kabineta.

Središte vlasti predstavljalo je predstavniĉko telo koje se zvala Nacionalna

skupština. Nacionalna skupština se sastojala iz dva doma: Predstavniĉkog doma odnosno

Doma deputata i Senata. Predstavniĉki dom je brojio izmeĊu 500 i 600 ĉlanova, a

poslanici su birani na ĉetiri godine putem neposrednih izbora, na kojima je pravo glasa

imala samo muška odrasla populacija sa navršenom 21 godinom. Poslanici su se birali po

većinskom uninominalnom sistemu, koji je jedno vreme zamenjen nekom mešavinom

proporcionalno većinskog sistema da bi uskoro ponovo bi uspostavljen većinski sistem.

Senat je brojao 300 ĉlanova od kojih je 75 birala Nacionalna skupština sa

statusom doţivotnih ĉlanova. Drugih 225 senatora birani su posredno po departmanima

(lokalnim jedinicama) na vreme od devet godina. Nakon svake tri godine obnavljana je

jedna trećina senatora. Po procenama nekih analitiĉara, Senat je bio veoma kompetentno i

ugledno telo sastavljeno od sposobnih ljudi meĊu kojima j bilo i poznatih intelektualaca.

On je bio formalno ravnopravan dom, ali po svojoj kompetentnosti i uticaju bio je

znaĉajniji od predstavniĉkog doma. Izglasavanje zakona je protpostavljalo pretres i

usvajanje zakonskog predloga u oba doma. Vlada je bila odgovorna pred oba doma.

Svaki od domova mogao je da izglasa nepoverenje vladi i prinudi je na ostavku. Vlada

nije mogla da utiĉe na raspuštanje parlamenta, a i inaĉe za raspuštanje parlamenta bila je

potrebna saglasnost Senata. Senat se nije mogao raspustiti. Vlada je u funkciji

operativnog izvršnog organa bila odgovorna i Predsedniku i Parlamentu.

Parlamentarna procedura i parlamerntarne komisije

Ne treba ispustiti iz vida da su premoći parlamenta u odnosu na vladu znatno

doprinosile parlametarne komisije. Postojalo je u oba doma po 17 komisija koje su bile

manje ili više resorski organizovane kako bi mogle pratiti i resorsko organizovanje vlade.

Komisije su bile stalne i pratile mandat predstavniĉkog tela. Proces donošenja zakona je

predviĊao kao svoju znaĉajnu fazu upućivanje zakonskog predloga na razmatranje

odgovarajućoj komisiji. Pritom je znaĉajno da se na ponovnu skupštinsku debatu iz

569

komisije vraćao tekst koji je usvojen u komisiji a koji je mogao biti znatno revidiran u

odnosu na onaj koji bio prvobitno sroĉen. To je davalo komisijama posebni znaĉaj i

dignitet u zakonodavnom procesu. To je takoĊe znaĉilo da za svako podruĉje postoje dva

resora, onaj u vladi i onaj u odgovarajućoj komisiji. Uz postojanje drugih uslova, ovakav

vid organizovanja parlamentarnih komisija moţe biti afikasan naĉin parlamentarne

konreole nad egzekutivom.

Iako opremljen velikim ovlašćenjima i supremom pozicijom u odnosu na vladu,

parlament nije bilo dovoljno kompetentno i uticajno telo. Protekom vremena, naroĉito u

zadnjim decenijama, on je sve više slabio. Brojni su razlozi za ovakvu sudbinu

parlamenta Treće Republike. MeĊu prvim, svakako, valja pomenuti jedan suviše razuĊen

partijski sistem koji je uzrokovao fragmentaciju parlamenta i oteţavao proces efikasnog

odluĉivanja. Drugo, valja imati u vidu da je dobar deo dvadesetog veka bio praćen

snaţnim jaĉanjem drţave ili konceptom drţave blagostanja koji je zahtevao efikasan

drţavni mehaizam. Za ove prilike, sasvim oĉigledno, francuski parlament nije bio

prireĊen. Zbog toga je mnoge parlamentarne funkcije, putem delegiranog zakonodavstva,

preuzimala vlada. Ovo je, svakako, pomeralo teţište vlasti od parlamenta prema vladi.

Predsednik Republike

Valja reći da je francusko iskustvo sa izvršnom vlašću pa i predsednikom

republike bilo priliĉno šareno. Već smo videli da su u Prvoj republici bili u igri razni

oblici egzekutive, iako bez institucije predsednika republike. U Drugoj republici postoji

iskustvo pervertiranog

predsednika odnosno predsednika koji je se ubrzanim tempom pretvara u cara. Pouĉena

prethodnim lošim iskustvom, Nacionalna skupština je posle pada carstva zazirala od ideje

predsednika republike. Ona je bila više sklona da umesto predsednika republike postoji

predsednik vlade odnosno premijer.

Tokom vremena, došlo se do uverenja o potrebi ne samo predsedniĉke institucije

već i jakog predsednika. Predsednika je birala Nacionalna skupština na zajedniĉkoj

sednici oba doma većinom glasalih poslanika. Predsednik je biran tajnim glasanjem

apsolutnom većinom glasova izmeĊu dva kandidata koji su predstavljali levicu i desnicu.

Ustavnom revizijom od 1884 unete su dve vaţne izmene. Prvo, republikanski oblik

vladavine nije mogao biti podloţan promeni. Drugo, predsednik nije mogao biti biran od

pripadnika porodica koje su vladale Francuskom. U duhu republikanzma bilo je ukinuto

doţivotno senatorstvo.

570

Predsednik republike je biran na sedam godina. On je u poĉetku imao samo jedan

mandat a kasnije je to produţeno na dva mandata. Vremenom je uticaj Predsednika

opadao.

Prema ustavu predsednik je imao sledeća ovlašćenja. Prvo, on je bio šef drţave;

drugo, vrhovni komandant oruţanih snaga; treće, predsednik je imao pravo suspenzivnog

veta na zakonodavne akte donete u Zakonodavnoj skupštini; Ĉetvrto, imenovao je

premijera odnosno nosioce svih kljuĉnih civilnih i vojnih funkcija; Peto, predsedavao je

sednicama vlade sa pravom uĉešća u njenom radu ali sa uzdrţanoošću od glasanja;

Mogao je, uz saglasnost Senata, da raspusti predstavniĉki dom pre isteka mandata. Šesto,

predsednik je bio nadleţan za sklapanje meĊunarodnih ugovora. On je, dakako, imao i niz

manje ili više protokolarnih i ceremenijalnih funkcija (primanje diplomatskih

predstavnika, vojne poĉasti, odlikovanja itd). Ustavno, predsednik nije bio odgovoran i

svaki njegov akt bio je premapotpisan od strane odgovarajućeg ministra.

Treba, svakako, reći da je predsednik imao znaĉajne funkcije, kako u odnosu na

parlament tako i prema vladi. Zbog toga je vlada bila prinuĊena da bude obazriva kako

prema parlamentu tako i prema predsedniku. Povremeno je dolazilo do slabljenja pozicije

Predsednika Republike, iz niz razloga, tako da je i njega bio glas da "predsednikuje, ali

ne vlada". MeĊu kljuĉne dogaĊaje koji su doprineli tome jeste onaj koji se tiĉe nastojanja

maršala Mac Mahon-a ( izabranog 1873) da nametne vladu po liĉnom izboru te je sa

saglasnošću Senata raspustio Predstavniĉki dom. MeĊutim, desilo se da su na izborima

većinu dobili republikanci zbog ĉega je Mac Mahon ubrzo podneo ostavku. Posle toga

nijednom francuskom predsedniku nije padalo na pamet da raspusti skupštinu.

Predsednik nije koristio ni pravo suspenzivnog veta na zakonodavne akte Nacionalne

skupštine. Ovaj detalj je imao dalekoseţno dejstvo na ukupni politiĉki sistem. Naime,

praksa nekorišćenja raspuštanja skupštine od strane predsednika postala je deo obiĉajnog

prava. Time je parlamentarizam, kako neki autori primećuju, umesto dvojnog postao

monistiĉki ili apsolutni, što znaĉi da je parlament postao jedini nalogodavac vlade. U

takvom kontekstu vlade su mogle da ĉesto padaju, a sastav parlamenta je ostajao isti. Tim

povodom je i nastala duhovito poreĊenje parlamenta sa "kućom bez prozora". Tako se

moglo desiti da pojedini ministri (izmeĊu 1914 i 1958) budu birani i po 30 puta a

predsednici vlada i po tri puta.476

Valja imati u vidu da su već u to vreme partije imale odgovarajući uticaj u

procesu odluĉivanja. Predsednik je imenovao premijera, ali su u stvari glevne odluke

donosile koalicije partija koje su upravljale parlamentom. Predsednik je predsedavao

sednicama vlade (saveta ministara) bez prava glasa. No, ako nije imao apsolutnu moć,

predsednik nije bio bez svakog uticaja. Jedan od jakih izvora njegovog uticaja leţao je u

samoj strukturi francuskog društva i politiĉke scene posebno partijske scene. Naime,

Francuska je imala razuĊeniju višepartijsku strukturu u kojoj nijedna partija nema

476

M.Joviĉić, Veliki ustavni sistemi, IRO Svetozar Marković, Beograd, 1984, str. 141.

571

apsolutnu većinu da bi mogla da formira homogenu vlast. Stoga je prilikom imenivanja

premijera predsednik morao da ima u vidu raspoloţenje nekoliko partija i oba skupštinska

doma. U tom poslu predsednik je morao obavljati brojne konsultacije sa ĉelnicima

stranaka, parlamentarnih domova i komiteta. Iako katkad nezahvalna, ova predsedniĉka

funkcija mogla je biti za veštog predsednika snaţno izvorište moći i ugleda.

Vlada

Francuski parlamentarizam ovog perioda imao je monistiĉku ili jedinstvenu

prirodu za razliku od prethodnog sa dualnim karakterom. Faktiĉkim prestankom

ovlašćenja Predsednika da raspusti parlament, vlada je emancipovana od presudnog

uticaja predsednika i pala pod punu kontrolu parlamenta. Predsednik je, doduše, imao

pravo da raspusti skupštinu, ali to posle odreĊenih dogaĊaja nije praktikovano i što je još

vaţnije nije bilo popularno. Pošto je partijski sistem bio višepartijski a vlade koalicione,

formiranje vlade nije bio ni malo jednostavan i brz proces. Premijer je imao mnogo posla

i problema i pre i posle svoje ponude sastava vlade Predsedniku na imenovanje. A i posle

formiranja vlade nije bilo lako upravljati takvom heterogenom skupinom ĉiji su ĉlanovi

bili pod dominirajućim uticajem ne predsednika vlade već njihovih partijskih starešina.

Stoga su to bile fraţilne vlade koje su ĉesto padale. Tu nije postojala kolektivna

odgovornost ni kolektivna solidarnost. Razlike i razmirice izmeĊu partija dolazile su do

izraza i u samoj vladi. Kritika koja se mogla ĉuti na rad ili odluke pojedinih ĉlanova

vlade nije tangirala druge ĉlanove vlade. Štaviše, oni su ne retko prepuštali svoje kolege

vuĉjim zakonima parlamentarne borbe i obraĉuna.

Sve to je uslovilo i veliku nestabilnost vlada. Stepen nestabilnosti tih vlada moţe

se najbolje videti iz uporeĊenja sa Velikom Britanijom u kojoj se u vreme od 1870 do

1934 izmenilo 18 vlada, dok je u Francuskoj u istom periodu prodefilovalo 88 vlada sa

proseĉnim vekom trajanja od devet meseci.

Francuska je predstavnik ili realizator francuskog odnosno kontinentalnog modela

parlamentarizma. Treća republika je bila ustavni i politiĉki novum i okvir u kome su se,

dobrim delom neplanirano, kombinovala svojstva republike i parlamentarizma. Odlike

kontinentalnog parlamentarizma su sledeće: Prvo, ograniĉena, najĉešće slaba ovlašćenja i

poloţaj Predsednika Republike. Drugo, suprematija zakonodavne vlasti odnosno

parlamenta u odnou na vladu. Snaga parlamenta je bila utoliko veća što je vlada bila

odgovorna i Predstavniĉkom domu i Senatu. Treće, nestabilnost i kratkoća mandata

vlada. Nestabilnom poloţaju vlade znatno je doprinosio i institut interpelacija.

572

Interpelacija u nekim proceduralnim svojstvima ima sliĉnosti sa poslaniĉkim pitanjem,

ali, u stvari, predstavlja mnogo više od toga. Interpelaciju upućuje jedan ili grupa

poslanika, kao pitanje o nekom vaţnijem problemu ili smeru vladine politike iza koga

nastaje odgovor vlade i rasprava o odgovoru vlade koja se završava prihvatanjem ili

neprihvatanjem odgovora vlade. Neprihvatanje odgovora vlade tretira se kao izraţavanje

nepoverenja vladi. Treba reći da je instrument interpelacije ĉesto korišćen u francuskom

parlamentu. U korišćenju ovog instrumenta francuski parlamentarci se nisu morali plašiti

od eventualne kontramere vlade da raspusti parlament jer je, kako smo ranije videli, takav

ĉin je bio riskantan i nepopularan, a Senat se po slovu Ustava nije mogao raspustiti.

Ĉetvrto, oĉigledan je veliki znaĉaj administracije. Najzad, valja pomenuti i fragmentarni

partijski sistem.

Naglašena uloga parlamenta, u poreĊenju sa drugim institucijama, navodila je

neke autore da govore o tiraniji parlamenta ili o skupštinskom sistemu. Razlozi za

nestabilnost vlada bili su ne samo institucinalni već i socijalno-politiĉki. Prethodno je

reĉeno da je višepartijski sistem i teško usaglašavanje u okviru heterogenih vlada

dovodilo do ĉestih obaranja vlada. Promene vlade, dakako, nisu znaĉile i promenu

pojedinih ĉlanova vlada. Bilo je ministara koji su i po trideset puta bili na tom mesti a

više puta predsednici vlada. Ĉeste padavine vlada vodile su donekle paradoksalnom

procesu fenomenu: padanju moći i ugleda vlade a jaĉnju moći i autoriteta personalnih

nosilaca vlasti. Uz to, slabljenje jednog politiĉko-izvršnog organa rezultirao je jaĉanjem

vrhova ĉinovniĉkog aparata odnosno birokratije.

No, s druge strane ovaj trostruki institucionalni ambijent imao i jedan rezultat ĉiju

valjanost je teško osporavati. Naime priliĉno slabašne ili nejake institucije Predsednika

Republike, premijera i po prirodi stvari parlamenta (koji ni u jednoj varijanti nije mogao

da obavlja operativne upravljaĉke politiĉke poslove) dovodili su do toga da je teret

voĊenja drţavnih i drugih upravljaĉko-politiĉkih poslova padao na leĊa birokratije.

Birokratija ĉesto nije uzurpirala ili preotimala ove drţavniĉke funkcije, već ih je

preuzimala sticajem okolnosti. Ono što je zapoĉeto i temeljeno na priliĉno bogatoj

tradiciji i Napoleonovoj drţavotvornosti, kasnija pokolenja posebno u Trećoj rebulublici

su još više gurala napred. To je doprinelo nekim bitnim karakterizacijama francuske

birokratije. Prvo, francuska birokratija je postala kompetentna, efikasna i odgovorna;

drugo, ona je bila centralizovana. Zato su Francuzi ne bez ponosa isticali da se s njima ne

upravlja već administrira.

Prvi svetski rat nije bitnije remetio stabilnost republike. Bilo je, naravno,

svakovrsnih skandala, afera i trvenja izmeĊu odreĊenih politiĉkih grupacija. Godine

573

izmeĊu dva svetska rata bile su, kao i na mnogim drugim mestima, ispunjene burnim

dogaĊajima i previranjima. Treba se samo setiti da su naroĉito tridesete godine 20 veka sa

posledicama velike ekonomske krize, jaĉanja fašistiĉkih pokreta na zapadu i staljinizma

na Istoku oteţavali društveno ekonomski i politiĉki razvoj Francuske. Tri velike partije

levice, Radikali ( kao umerena partija niţe srednje klase koju su ĉesto zvali Radikalni

socijalisti), Socijalistiĉka i Komunistiĉka partija stvorili su zajedno Narodni Front 1935.

Oni su, tako objedinjeni, pobedili na izborima 1936 i Leon Blum, lider Socijalistiĉke

partije postao je premijer. To je još više raţestilo antisemitski orijentisanu desnicu, jer j

Blum bio još i Jevrej. Blumova vlada je bila orijentisana na socijalne reforme i donela niz

zakona kojima je uvela kolektivno pregovaranje, porast nadnica, nacionalizaciju vojne

industrije, ĉetrdeset-satnu nedelju, pomoć farmerima, i reorganizaciju Banke Francuske.

No niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti je prekratio ţivot ove vlade posle samo godinu

dana njenog delovanja. Kasniji politiĉki sistem, posebno vlada, bili su praćeni nizom

kriza. Krizu i neraspoloţenje naroda su produbljivali vojni neuspesi i nepostojanje

odluĉnog i efikasnog politiĉkog voćstva.

Iskustvo Treće Republike nije bilo dovoljno opominjuće za ĉetvrtu Republike i

tek je kumulativno iskustvo obe ove republike vodilo uverenju i rešenosti politiĉkih

poslenika da kasnije u Ustavu 1958 dislociraju centar moći iz parlamenta u

predsedništvo.

Treća Republika neslavno doţivljava svoj kraj krajem tridesetih godina (1939-

1940) porazom Francuske u ratu s Nemaĉkom i Italijom i stvaranje kvinsliške drţave

pod voćstvom Maršala Petena ( novi kabinet Maršala Hernri Petena 16 juna 1940),

heroja iz prvog svetskog rata, koga su i leviĉari smatrali pogodnom liĉnošću za tu

funkciju. No, on je ubrzo pokazao svoje autoritarno lice i našao zajedniĉki jezik sa

nacistima i 22 juna potpisao sporazum o podeli Francuske na okupiranu severnu zonu i

neokupiranu juţnu zonu. Nacionalna skupština (Predstavniĉki dom i Senat) sastala se u

Višiu (Vichy), glavnom gradu neokupirane zone i sa 569 prema 80 predala svu vlast vladi

Republike pod vlašću i potpisom Maršala Petena. Tako je okonĉana Treća Republika. Do

novembra 1942 kad je cela zemlja bila okupirana od Nemaca Francuska je bila podeljena

na dva dela.

574

Od Petena se oĉekivalo da oblikuje novi ustav koji je trebao da bude ratifikovan

na glasanju. Ustav je trebao da garantuje prava "rada, porodice i nativne zemlje" kao

mutnu supstituciju za tradicionalno republikansko trojstvo slobodu, jednaksot i bratstvo.

Ali Ustav nije nikad poglašen. Peten j obrzo stornirao parlament i uĉinio ministre

odgovornim njemu. Oficijelno, proklamovani cilj Petenove vladavine bio je da oslobodi

zemlju poroka koji su se bili razmnoţili u Trećoj Republici. Organizacije radnika i

poslodavaca (employers) su ukinute, uvedena je drţavna organizacija industrije koja je

bila pod kontrolom velikog biznisa. Pokušano je da se uvede religijsko obrazovanje u

škole i donacije katoliĉkim školama. Pod uticajem nacista vlada je vodila anti-semitsku

politiku.

U to vreme, na drugoj strani, General de Gol je organizovao i predvodio grupu

"Slobodni Francuz" u Londonu i apelovao za otpor u Francuskoj. U poĉetku nepoznat, sa

otkrivanjem pravih namera i politike Petenijeve vlade, de Gol je sticao sve veću

popularnost. U relativno kratko vreme stvoren je jak Pokret otpora sa uĉesnicima koji su

bili pripadnici razluĉitih partija i grupa ili opredelenja. Politiĉki i socijalno-ekonomski

program Nacionalnog veća Otpora je pledirao za provizornu republikansku vladu sa de

Golom na ĉelu, obnovu demokratije sa punim slobodama misli, svesti i izraţavanja;

punu jednakost svih graĊana pred zakonom; institucije socijalne i ekonomske demokratije

kroz rušenje velikih "feudalnih" ekonomskih i finansijskih interesa i kroz plansku

ekonomiju pod kojom bi privatni interesi bili subordinirani opštem interesu.

De Gol je personalizovao Otpor i posle osloboĊenja Francuske 1944 on je postao

šef provizorne vlade. Skupština je postojala ali je bila konsultativna, a kabinet je bio

odgovoran de Golu koji je inaĉe postavljao njegove ĉlanove. Ta vlada u svom ĉetrnaesto-

meseĉnom trajanju bila je poznata kao "dikatura sa pristankom".

Za poraz Francuske i uspostavljanje Petenovog reţima okrivljene su ne samo

odreĊene grupe i pojedinci već i neadekvatne institucije i poredak Treće Republike koji

nisu bili pripremljeni i sposobni da se nose sa novim izazovima i pošastima posebno

dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Novouspostavljena Privremena vlada na

ĉelu sa De Golom organizovala je oktobra 1945 referendum na kome je narod se znatnom

većinom odbacio ustav od 1875 i obnovu Treće Republike.

g2. Ĉetvrta Republika ( 1946-1958) i Ustav 1946

575

Ĉetvrta republika zaprema relativno kratak posleratni period od nešto više od

jedne decenije. Posle drugog svetskog rata i osloboĊenja bilo je sasvim jasno da

Francuska mora doneti novi ustav. Privremena vlada na ĉelu sa De Golom odmah je

organizovala (oktobra 1945) referendum na kome je odluĉeno da se donese novi ustav.

Ustavotvorna skupština je izabrana oktobra 1945 sa zadatkom da pripremi nacrt ustava.

Ona je obavila svoj posao i nacrt ustava je iznet na referendum 5 maja 1946. Postojala je

saglasnost oko potrebe donošenja novog ustava, ali je bilo dosta nesaglasnosti oko

sadrţine toga ustava. Treba imati u vidu da je najbrojnija partija u toj skupštini bila

Komunistiĉka partija, a zajedno sa socijalistima komunisti su ĉinili većinu. Treća po

snazi partija bila je progresivna katoliĉka partija MRP sa jednom ĉetvrtinom mandata.

Pored njih, postojale su centristiĉke i desne partije koje su bile priliĉno marginalizovane.

Prva verzija ustava, koja je pravljna pod uticajem levice, predviĊala je jednodomnu

skupštinu. Skupština je birala Predsednika Republike, sa ograniĉenim ovlašćenjima.

Skupština je takoĊe birala vladu, koja je odgovorna skupštini. Ambicioznom De Golu

nije se sviĊao ni nacrt ustava ni onaj ko je taj nacrt pravio. Zato, priliĉno revoltiran,

podnosi ostavku januara 1946. Istovremeno se organizuje snaţna kampanja za nove

predloge i na referendumu se protiv toga predloga izjasnilo 53% biraĉa.

U drugom pokušaju sa novom Konstitucionalnom asamblejom izabranom juna

1946 Demohrišćanski MRP ( Movement Republiken Populer) preuzima palicu prvenstva

od komunista kao najveća partija. Druga verzija ustava je pod uticajem levice bila u

mnogo ĉemu sliĉna prvoj. Na predlog je uticao i govor De Gola u Bajeu sa idejama koje

ce biti realizovane tek u Petoj Republici. De Gol je traţio jaĉu izvršnu vlast i dvodomnu

skupštinu. Demohrišćani saraĊuju sa socijalistima na reviziji ranijeg ustavnog predloga i

slaţu se sa postojanjem gornjeg doma ali sa manjim ovlašćenjima odnosno savetodavnom

ulogom. Zalaţu se i za nešto jaĉe funkcije predsednika republike. Parlament bi sa

uĉešćem gornjeg doma birao Predsednika Republike, a Premijera bi imenovao

Predsednik Republike. Taj nacrt prihvataju i komunisti. Tako tri najveće partije uz

opoziciju desnih partija i degolista provlaĉe novi nacrt ustava na referendumu ( De Gol

je sa radikalima bio protiv toga i na referendumu) 13 okt. 1946 (izglasan je sa malom

marginom). Tako je 9.297.470 glasova bilo za; 8.165.459 protiv i 7.775.893 nije izišlo na

izbore. Tako je Ustav Ĉetvrte republike prihvaćen sa nešto malo više od jedne trećine

populacije (valjda biraĉke) i proglašen 27 oktobra 1946. Treba reći da se ovaj ustav nije

mnogo razlikovao od prethodnog nacrta ustava koji nije prihvaćen. Te godine De Gol se

povlaĉi iz politike pogoĊen neuspelim pokušajem da spreĉi donošenje ustava 1946. Ono

što mu je najviše smetalo bila su preterana ovlašćenja parlamenta. No, ako se povukao iz

strukture vlasti, De Gol je ostao aktivan u politici i sa osnivanjem politiĉkog pokreta-

Okupljanja francuskog naroda ( Rassemblement du People Français) imao za cilj rušenje

postojećeg sistema sa prenaglašenim prerogativima parlamenta i uvoĊenje novog sistema

sa snaţnijom izvršnom vlašću.

Politiĉki sistem Ĉetvrte republike nije se mnogo razlikovao od sistema Treće

Republike. Ĉak bi se moglo reći da je bio manje stabilan od svog prethodnika. To se

moţe videti i iz proste ĉinjenice da je za njegovo vreme od 12 godina bilo 20 vlada sa 17

premijera. U izvesnom smislu, Ĉetvrta Republika bila je delimiĉno korigovana Treća

Republika. I Ĉetvrta Republika bila je parlamentarna republika.

576

Nacionalna skupština

Normativno, a velikim delom i stvarno, centar vlasti u Ĉetvrtoj republici,

uostalom kao i u Trećoj, bila je Nacionalna skupština, koja je predstavljala donji dom

francuskog parlamenta. Nacionalna skupština je birana na pet godina opštim, jednakim,

tajnim i neposrednim izbornima po proporcionalnom metodu. Skupštinska većina je

dobila pravo da bira i kontroliše izvršnu vlast. Ovakva ovlašćenja su ne retko tumaĉena

kao dokaz da je reţim Ĉetvrte republike skupštinski a ne parlamentarni sistem u kome je

izvršna vlast samostalna ili uţiva visok stepen samostalnosti. Predsednik Republike je

imao ograniĉena ovlašćenja. Namere ustavotvorca da se Skupština stavi u poziciju stalne

i efikasne kontrole nad Vladom, a da pritom Vlada bude stabilna i efikasna, nisu u praksi

realizovane. Ustav je zabranjivao Skupštini da delegira nekom drugom organu svoja

ovlašćenja.

Nacionalna skupština sa Savetom Republike birala je Predsednika republike.

Vlada je morala uţivati poverenje Nacionalne skupštine. Ona je liĉila na raniji predratni

Predstavniĉki dom. Svaki poslanik i svaka partijska frakcija, kao i u Trećoj republici,

imali su pravo zakonske inicijative. Isto tako, postojao je i sistem komisija koji je bio

sliĉan ranijem. Parlamentarne komisije su bile dorasle i kompetitivne sa vladinim

resorima. Komisije su ĉesto dopunjavale ili menjale vladine predloge. Komisije su imale

pravo da pozivaju ĉlanove vlade radi objašnjenja nekih njihovih pozicija. Ovo se

mnogima nije sviĊalo, jer je moglo da doprinosi oteţavanju rada vlade a time i njenoj

efikasnosti. I Ĉetvrta Republika je poznavala instituciju interpelacije, ali ne u meri u koj

je to bilo karakteristiĉno za Treću republiku.

Savet Republike

Drugi dom parlamenta Ĉetvrte republike bio je Savet Republike. Mandat ĉlanova

Saveta republike bio je šest godina s tim što je jedna polovina Saveta obnavljana svake

treće godine. Savet se posle 1948 birao sliĉno predratnom Senatu.

Savet se u mnogo ĉemu razlikovao od predratnog senata. Pre svega on nije bio

ravnopravan sa Nacionalnom skupštinom. On je uĉestvovao u izboru Predsednika

Republike, u uzboru ĉlanova pojedinih znaĉajnih tela (npr. Ustavni odbor..), u pokretanju

novouvedene ustavne procedure za proveru ustavnostri zakona, u predlaganju

amandmana na zakonske predloge u donjem domu. Savet je mogao da stavi veto, ali

577

posle ulaganja veta Nacionalna skupština je samostalno donosila odluku o tome.

Protekom vremena i jaĉanjem desnih partija 1954 došlo je do odreĊenih promena koje su

išle linijom jaĉanja Saveta. MeĊutim, to jaĉanje nije išlo do crte koja bi ga ĉinila

ravnopravnim sa Nacionaom skupštinom. Po mišljenju mnogih analitiĉara, Savet

republike je bio najslabiji gornji dom u krugu parlamenata zapadnih zemalja.

Vlada

Izbor Predsednika vlade i vlade uopšte bio je komplikovan i tekao u dve faze.

Prvo, Pretsednik Republike je imenovao Predsednika vlade a potvrĊivala ga je

Nacionalna skupština (Donji dom) apsolutnom većinom svojih ĉlanova. U drugoj fazi,

posle nekoliko vremena, Skupština potvrĊuje celu vladu i njen program. Ovakva

procedura formiranja vlade je izazivala brojne konvulzije i krize i stoga je uprošćena

ustavnom promenom od 1954. Po toj promeni, kao i u nekim prethodnim fazama,

premijer prvo izlazi pred Skupštinu sa programom vlade i listom ministara a potom stupa

na duţnost ukoliko dobije glasove proste većine prisutnih poslanika.

Pouĉeni negativnim iskustvom Treće Republike, tvorci Ustava su nastojali da

izbegnu zamke i zavrzlame oko obaranja vlade. Jedan od naĊenih naĉina za to bila je

odreĊena vrsta racionalizacije parlamentarizma sa naglaskom na pooštravanje uslova za

obaranje vlade. Tri od tih uslova valja i posebno pomenuti. Prvo, u sluĉaju da premijer

izjednaĉi glasanje o nekom pitanju sa glasanjem o poverenju Vladi, predviĊeno je da

mora proteći dvadesetĉetiri ĉasa od takvog izjednaĉavanja do samog glasanja. Raĉuna se

da je to razuman period za hlaĊenje glava i razloţnije odluĉivanje. Drugo, za razliku od

Vlade u Trećoj republici Vlada u Ĉetvrtoj Republici odgovorna je samo jednom domu,

Nacionalnoj skupštini. Izglasavanje nepoverenja moţe obaviti samo apsolutna većina

svih poslanika a ne prosta većina prisutnih kako je to ranije bilo. Treće, na zahtev

premijera Predsednik Republike ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu ako ona u

toku 18 nmeseci dva puta izglasa nepoverenje vladi uz jednu zadršku-uslov da to nisu

njenih prvih 18 meseci.

No, ovi restriktivni okviri nisu mnogo uticali na stabilnost vlade. Pokazalo se da

su, zbog niza razloga, vlade u Ĉetvrtoj republici trajale ĉak kraće nego u Trećoj republici

–moţda nešto više od šest meseci ( bilo je 22 vlade). Valja pimetiti da i ovde, kao i u

Trećoj republici, promene vlade nisu znaĉile i promene ministarskog personalnog

sastava.

Od šireg nauĉnog znaĉaja je i ĉinjenica da je ustavna zabrana Nacionalnoj

skupštini da nekome delegira svoja zakonodavna ovlašćenja ostala pukom

proklamacijom. Ova ustavna odredba nije bila sluĉajna. Ona je došla kao plod ranije

predratne prakse da su vlade ĉesto donosile uredbe sa zakonskom snagom odnosno

praktikovale proizvodnju delegiranog zakonodavstva. Uprkos tome, vladi su 1948 data

ovlašćenja da samostalno ureĊuje neke kljuĉne oblasti društvenog ţivota poput onih u

finansijama i ekonomiji. Tu je postojao i neki prećutni dil izmeĊu Nacionalne slupštine i

Vlade. Skupština je donosila neke okvirne zakone, a vlada uredbe koje su regulisale

pojedine oblasti i bile faktiĉki zakoni.

Kad je reĉ o premijeru, namera ustavotvorca je bila da projektuje jakog premijera

poput onog u Velikoj Britaniji. Stoga su i neke funkcije Predsednika republike prenete na

578

Premijera. On je imao pravo zakonodavne inicijative, potpisivao je ukaze koji su tek

posle toga stupali na snagu, imenovao je niz visokih civilnih i vojnih funkcionera,

koordinirao aktivnosti vlade, bio komandant oruţanih snaga i dr. Ipak, Premijer u

Ĉetvrtoj Republici nije postao ono što je bio britanski premijer. Razlog tome je drukĉiji

višepartijski sistem koji nije dozvoljavao takvo isturanje i dominaciju Premijera.

Predsednik Republike

Poloţaj i funkcije predsednika republike bile su sliĉne onima koje je imao

Predsednike Treće Republike. Predsednik Republike je biran na zajdniĉkoj sednici oba

doma, kao i u Trećoj Republici, apsoliutnom većinom glasova. Mandat Predsednika

republieke traje 7 godina samo sa jednim reizborom. Predsednikovi akti su morali biti

premapotpisani i prema tome za njih je odgoarao odgovarajući ministar. Moţda meĊu

znaĉajnija Predsednikova ovlašćenja spada imenovanje Premijera. S obzirom na

francuski politiĉki dinamizam i višepartizam, ova funkcija Predsednika nije bila ni malo

laka ni prosta. Nije bilo jednostavno naći rešenje u zagrejanoj ĉesto i pregrejanoj

atmosferi borbe ambicioznih politiĉkih pretendenata na vrhovnu i najaĉu politiĉku

poziciju. Predsednik je imao i pravo raspuštanja Nacionalne skupštine, ali se tim pravom

nije sluţio (uz jedan izuzetak). Predsednik je, takoĊe, imao prvo veta na izglasane zakone

odnosno pravo da vrati već izglasani zakon na ponovno glasanje. Ni ta ovlašćenja u

praksi nisu korišćena. On je predsedavao i nizu znaĉajnih tela poput Ustavnog odbora,

Visokog saveta pravosuĊa i Odbora nacionalne odbrane.

Ekonomski savet

MeĊu izvesne kuriozitete Ustava Ĉetvrte republike spada i uvoĊenje u sklop

institucija ekonomskog saveta kao neke vrste javne para-parlamentarne institucije ili

autoriteta u oblasti ekonomije. Savet je imao 169 ĉlanova uglavnom predstavnika

nacionalnih sindikalnih, farmerskih i poslodavaĉkih organizacija. Funkcije Saveta su bile

da razmatra sve predloţene zakone sa ekonomskim i socijalnim sadrţajem, predlaţe

odgovarajuće rezolucije i da razmatra i podnosi izveštaje o privrednoj situaciji u zemlji.

Oko statusa i funkcija ovog tela ukrstile su se dve razliĉite koncepcije: jedna leva i druga

demohrišćanska. Prvi su traţili da to bude savetodavno telo drugim organima vlasti, a

drugi do to bude neka semi- parlamentarna institucija odnosno nešto poput korporativnog

parlamentarnog doma. Rezultat ukrštanja te dve koncepcije bio je predloţeni Savet.

Neki su u njemu videli oblik tela za artikulisanje delovanja interesnih grupa. Većina

anlitiĉara je smatrala da takvo telo u francuskom sestemu ima svoju ulogu i svoje

opravdanje.

Ustavni odbor

Uspostavljanje Ustavnog odbora je rezultat ĉinjenice nepostojanja u francuskoj

tradiciji ustavnog sudstva niti ma kakvog ispitivanja ustavnosti zakona. To, po

preovlaĊujućem mišljenju, ne bi bilo u skladu sa naĉelom podele vlasti niti sa

skupštinskom vladavinom. Zato je uvoĊenje Ustavnog odbora u institucije sistema bila

novina Ustava od 1946. Funkcija odbora je bila da razmatra i ustanovi saglasnost nekog

zakona sa ustavom. Ustavni odbor je bio neka vrsta nadzornog tela sa trinaest ĉlanova od

koji su trojica odreĊivana po sluţbenoj duţnosti, sedam je birala Nacionalna skupština a

579

tri Savet republike. Ĉlanovi odbora su bili eksperti za ustavno pravo. Odbor je pokretao

postupak po zahtevu Predsednika Republike ili Saveta Republike. Efekti rada Ustavnog

odbora bili su više nego skromni.

Partije i partijski sistem

Namera ustavotvoraca Ĉetvrte republike da uspostave neku vrstu

racionalizovanog parlamentarizma, kao korekciju neefikasnog parlamentarizma Treće

republike, nije urodio oĉekivanim plodom. Ĉetvrta republika ponavljala je greške ili

manjkavosti Treće republike. Sistem skupštinske vladavine ili bolje reći parlamentarne

suprematije koji su Francuzi favorizovali proizvodio je, na drugoj strani, neefikasne i

slabašne vlade koje nisu bile u mogućnosti da se nose sa potrebama i izazovima vremena.

Po prirodi stvari, parlament nije mogao da obavlja funkcije koje su mu bile na leĊa

natovarene, a vlada sa ograniĉenim ovlašćenjima nije mogla biti efikasna. No i kad je

delegiranim zakonodavstvom izlazila iz svojih granica, vlada nije bila ni dovoljno

odgovorna ni dovoljno efikasna. Valja imati u vidu da nije samo naĉin institucionalnog

ureĊivanja bio razlog neefikasnosti politiĉkog sistema i date organizacije vlasti. Dobar

deo razloga za to je leţao u posebno francuskoj socijalnoj strukturi i karakteru partija i

patijskog sistema.

Dinamiĉna i diferencirana socijalna struktura, uz druge politiĉko-pravne uslove,

dakako, predstavljala je dobar kontekst za stvaranje široke lepeze politiĉkih partija i

dinamiĉnog priliĉno promenljivog višepartijskog sistema. I Ĉetvrtu kao i Treću republiku

karakterisao je razuĊeni priliĉno fragmentirani višepartijski sistem bez neke

preovlaĊujuće odnosno dominatne partije. U nacionalnoj skupštini od 1946 dominirale su

tri velike disciplinovane partije levice: komunisti, socijalisti i MRP. Postojale su i dve

partije sekundarnog znaĉaja: RGR, unija republikanskih leviĉara formirana oko stare

Radikalne partije i konzervativna PRL. Nezavisni su bili mala i neuticajna partija.

De Golova organizacija RPF je formirana 1947. Ona je bila planirana kao

organizacija koja stoji iznad partija i teţila je elimninaciji ili apsorbovanju njenih

oponenata. Posle spektakularnog uspeha na lokalnim izborima i izborima za Savet

republike 1947, 1948, RPF se afirmisala kao respektabilna partija, a posle se oprobala na

izborima 1951 sa uspehom tako da je postala najveća partija u Skupštini. Dve najveće

partije na izborima 1951 bile su komunisti i RPF. De Gol je rasturio RPF 1953

580

ostavljajući njenim poslanicaima da participiraju u borbi za politiĉku vlast. RPF je išĉezla

i njeno mesto na krajnjoj desnici su zauzeli Puţadisti.

Trend prema desnici je bio vaţan za dalji razvoj. Levica se cepala i tome je

doprinosila liĉnost de Gola. U Alţirskoj krizi de Gol je dobijao podršku od MRP koji je

okupljao konzervativni elektorat uprkos progresivnom programu i novo formirane New

Republic (UNR) i visoko konzervativnih Nezavisnih.

Zamašan partijski spektar protezao se od radikalne levice do radikalne i

ekstremne desnice. Na levici najbrojnija partija bila je Komunistiĉka partija Francuske

ĉija je politiĉka snaga merena na izborima iznosila izmeĊu 20-28% glasaĉa.

Komunistiĉka partija Francuske je slovila kao ĉvrsta, hijerarhijski i dobro organizovana

partija koja je po svojoj politiĉkoj filozofiji i ideologiji pripadala više ortodoksnim

tradicionalnim komunistiĉkim partijama. Inaĉe, ova partija, kao i mnoge druge sliĉne

partije, nastala je kao sekcija III Internacionale.

Na podeoku leve strane politiĉkog spektra koji je nešto bliţi centru stajala je

Socijalistiĉka partija. I ova partija je bila deo širih meĊunarodnih organizacija i bila

inspirisana i organizovana po upustvima II Internacionale. Iako je posle Drugog svetskog

rata krenula sa velikim ambicijama i zamašnim programom u osvajanje politiĉke vlasti,

ova partija nije uspela da dominira ni levim delom a kamo li ukupnim spektrom

politiĉkog grupisanja u Francuskoj. Njena teţina u Ĉetvrtoj republici iznosila je 15%

biraĉke populacije što je bilo znatno manje od teţine Komunistiĉke partije. Na sredini

politiĉkog spektra bili su pozicionirani partija radikala-socijalista koji su predstavljali

antiklerikalne sitne posednike i ţitelje malih gradova. Kao partija sitnospstvenika, ona je

zastupala slobodniju ekonomiju i trţište (laisser faire). Pored toga, ona je insistirala na

nekim socijalnim i moralnim vrednostima i zbog toga, moglo bi se reći, predstavljala

neku vrstu legure levih i desnih ideja. Poznata inaĉe po svom dinamiĉnom lideru P.

Mendes-France-u i po svojoj priliĉno rastresitoj prirodi, ova partija je tokom vremena

slabila ( Na prvim izborima posle rata dobijala 5-10% glasova). Bliske radikalima bile su

UDSR (Demokratska i socijalistiĉka unija otpora)) i RGR (Okupljanje za republikansku

levicu).

MeĊu novim partijama valja posebno pomenuti Republikanski narodni pokret

(MRP). Po svom idejnom usmerenju, MRP je desno centristiĉka neo-konzervativna

dobrim delom korporativistiĉko i klerikalno nastrojena partija, koja je neka vrsta pandana

odnosno ekvivalenta demohrišćanskim partijama u zapadnim evropskim zemljama.

Poĉetkom Ĉetvrte republike MRP je bio glavni rival levim partijama sa oko 10-20%

glasova na izborima. Na desnoj strani spektra stajale su Republikanska partija slobode

(PRL) i Nezavisni republikanci, kao i dva stoţerna i samosvojna stuba, degolistiĉka

partia-pokret Okupljanje francuskog naroda (RPF)- i puţadistiĉka Unija za odbranu

trgovaca i zanatlija.

Organizacija Okupljanje francuskog naroda je nastala sa povratkom De Gola u

politiku 1947 sa intencijom da bude više masovna organizacija odnosno pokret koji će

stajati van i iznad partijskog grupisanja i podela. Pokret je trebao da ima široku socijalnu

581

bazu i jakog voĊu. De Golov durbin i nastojanja bili su usmereni na

rekonstitucionalizaciju politiĉkog poretka u pravcu jaĉanja i modernizacije drţave i

njenog izvršnog stuba vlasti, uĉvršćivanja kolonijalne vlasti, uvoĊenja uĉešća radnika u

profitu industrijskih preduzeća, ekonomskog oţivljavanja, socijalnih reformi i

efikasnosti. Ovaj dinamiĉni De Golov projekt rekostrukcije i rekonstritucionalizacije

društvenog i politiĉkog poretka nije ostao bez odreĊenog efekta. Već na izborima 1951

godine RPF se popeo na postolje pojedinaĉno najjaĉe stranke u nacionalnoj skupštini. No,

sticaj okolnosti je hteo da se ubrzo zatim ta partija oslabi i ospe i da je sam De Gol bio

prinuĊene da je otpiše. Na sledećim izborima 1956 on osvaja tek šesti deo onoga što je

dobio na prethodnim izborima. Ali RPF je imao zanĉajnu funkciju u nastanku Pete

republike. Ekstremni desni Puţadistiĉki pokret je nastao poĉetkom pedesetih (1953) i

trajao nekoliko godina. Ovaj pokret je okupljao sitnije posednike koji su bili nezadovoljni

kako drţavnom poreskom politikom tako i krupnim kapitalom koji je bez mnogo obzira

gazio ne samo deposedirane slojeve već i male posednike, sitne trgovce, poljoprivrednike

i zanatlije. Sredinom pedesetih ova partija je uspela da dobije ĉak 50 poslanika u

Nacionalnoj skupštini. Tokom vremena, ova partija je sve više slabila.

Iako je Ĉetvrta republika došla sa malom biraĉkom marginom i kratko trajala od

svega trinaest godina, ipak je napravljen znatan napredak u društvenom i ekonomskom

smislu. Tu valja pomenuti povećanu stopu nataliteta, uvoĊenje sistema dugoroĉnog

kapitalistiĉkog planiranja sa dva osnovna cilja: modernizacijom i razvojem indistrije i

transporta. Uspeh se najbolje oĉitovao u ĉinjenici da je od 1953 nastala ekspanzija

industrijske proizvodnje koja je tekla brţe nego u Velikoj Britaniji i SAD. Zabeleţen je

ekonomski rast, preduzete mere socijalne sigurnosti, a s tim je porastao standard ţivota i

uslovi za uspostavljanje drţave blagostanja sa široko postavljanjenom zdravstvenom

zaštitom. Uz to ona pristupa dekolonizaciji ( smanjuje ili uklanja kontrolu nad

Indokinom, Marokom i Tunisom) i sve više se okreće kolaboraciji u evropskim okvirima.

Ukratko, u vreme Ĉetvrte republike Francuska se pribliţila njenim zapadno-evropskim

susedima i prihvatila Zajedniĉko trţište 1957. Ali, ako je u to vreme uĉinjen pomenuti

napredak, mnogi se pitaju zašto je onda Ĉetvrta republika posle 1958. negativno ocenjena

kako unutar tako i van zemlje.

Francuski parlamentarni sistem je bio hendikepiran postojanjem jakih, ako ne

ekstremnih, krajeva politiĉke scene. Krajnja levica i krajnja desnica vukle su snaţno na

svoje strane i primoravale umerene partije koje su bile izmeĊu njih da se napinju i donose

odreĊene mere da bi se odrţavala efektivna vlada. Zbog tako polarizovane politiĉke

strukture sistem je zapadao u sve veće probleme. Teško je bilo obezbediti odreĊenu

prihvatljivu politiku distribucije dohotka. Sistem je bio slab da se odupre mnogim

582

pritiscima snaţnih interesnih grupa (npr. onima koje su proizvodile alkohol). Isto tako,

sistem nije mogao izaći na kraj sa siromaštvom katoliĉkih škola ( u kojima se obrazovala

jedna petina francuske dece). Nisu se mogle sprovesti ni poreske reforme i nije se moglo

doći do poboljšanja stambene situacije. No, moţda najjaĉi faktori slabljenja sistema ticali

su se umešanost Francuske u kolonijalne ratove: porazi sa gubitkom kolonije u Indokini (

trpi poraz kod Dijen Bijen Fua) 1954; neslavno završena njena agresija (zajedno sa

Engleskom i Izraelom) na Egipat (kad je Egipat nacionalizovao Suecki kanal) 1956; rat u

Alţiru. Ukratko, moţe se reći da je krajem Ĉetvrte republike vladalo veliko

nezadovlojstvo i teţnja da se ona okonĉa. O tome verno svedoĉe i neka istraţivanja

javnog mnenja u godini donošenja novog ustava koja istiĉu da je samo 4% ispitanika

izrazilo spremnost da podrţi i brani Ĉetvrtu republiku.

DD.

EE. GLAVA DRUGA. POLITIĈKI PRINCIPI,

INSTITUCIJE I PROCESI PETE REPUBLIKE

I. OSNOVNI PRINCIPI I DRŢAVA

1. Peta republika i ustav 1958

Kljuĉna etapa transformacije Francuskog društva i poretka odvijala se tokom

pedesetih godina dvadesetog veka. Temelji oţivljavanja tada već priliĉno ekonomski i

politiĉki posrnule Francuske i saradnje sa drugim zapadno-evropskim zemljama se

udaraju pod voćstvom Jean-a Monnet-a, da bi u vreme De Gola dobili izraz

modernizacije. Dva su osnovna vida modernizacije, koju neki tretiraju i kao revoluciju.

Jedan se odnosio na ekonomsku a drugi na politiĉku modernizaciju. Ekonomska

modernizacija se odvijala pod okriljem i pod pritiskom, kako neki istiĉu, "visoko

kompetentne birokratije". Na tu ekonomsku, Peta republika je dodala još i politiĉku

modrnizaciju. Politiĉka modernizacija se sastojala, ukratko reĉeno, u transformaciji

ranijeg nestabilnog skupštinskog sistema, sa priliĉno razuĊenom i fraţilnom

pluralizovanom partijskom i interesno grupnom strukturom, u neku vrstu

polupredseniĉkog sistema sa jakom izvršnom vlašću.

Politiĉki sistem i Ustav Pete republike je velikim delom mešavina ideja i rešenja

koja su postojala u ranijim ustavima i nekih novih ideja i institucija. U njemu se mogu

naći kako ranije autoritarne, plebiscitarne, parlamentarne i republikanske crte tako i

583

institucionalne struktura koja je pravljena po meri nove i samosvojne figure dvadesetog

veka- Šarla De Gola.

Prva i diferencirajuća crta Ustava i ureĊenja Pete republike bilo je uspostavljanje i

funkcionisanje snaţnog predsedništva odnosno predsednika. U Trećoj i Ĉetvrtoj republici

predsednik nije bio mnogo više od sluţbe za udaranje peĉata na odluke parlamenta.

Predsednika je birala skupština koja je bila neka vrsta izbornog koledţa. Valja imati u

vidu da je i sam parlament bio jedno fraţilno, fragmentirano i neefikasno telo koje nije

bilo dobar okvir za efikasno delovanje vlade. Vlada je delovala priliĉno izgubljeno i

radila spontano i priliĉno neorganizovano. Predsednik je imao pravo da imenuje

premijera uz saglasnost parlamenta kao i pravo da raspusti parlament. Rapuštanje

parlamenta predstavljalo je više negativnu vlast, a pozitivna vlast prebivala je u rukama

kabineta. Ali ni vlast kabineta nije znaĉila mnogo ako se zna da je parlament bio priliĉno

neefikasno telo.

De Gol je znao da se sa takvim ustavom i organizacijom vlasti u novim uslovima

ne moţe stići daleko. Peta republika, koja je ĉesto nazivana i de Golova republika, nastala

je ne samo kao rezultat nastojanje da se uspostavi jedinstvo i stabilnost, veći i kao

tvorevina de Gola, pravljena po njegovoj "meri". Moţda nijedan drţavnik posle

Napolenona nije imao takav snaţan uticaj i davao peĉat francuskom poretku i razvoju kao

de Gol. On je utro put stvaranju jednog novog poretka sa jakim i poštovanim

predsednikom koji je trebao da stoji i deluje iznad partijskih frakcijskih podela i "vodi"

naciju; koji bi bio neka vrsta medijatora izmeĊu partija; koji bi disciplinovao parlament i

time doprinosio jedinstvu, stabilnosti i efikasnosti; koji bi bio otelovljenje i simbol opšte

volje.

U izuzetno komplikovanoj i konfuznoj situaciji uzrokovanoj nizom sukoba i

nestabilnosti i posebno dilema oko kolonijalnih ratova u Indokini i Alţiru, De Gol je

jedini imao viziju i odluĉnost da izvede Francusku na put mira i razvoja. Krajem

pedesetih posebno 1958 nemiri i komešanja su bila takva da se ona nisu mogla smiriti

prostom prefiguracijom ili poboljšanjem sastava vlade. Takvi nemiri i rovita situacija

otvarali su širom vrata za nastup De Gola. De Gol je bio od ranije poznat kao ĉovek koji

je 1940 izbegao nemaĉku okupaciju i skrasio se u Londonu gde je organizovao pokret

otpora. 1944 vratio se u Pariz i bio za kratko šef vlade da bi se ubrzo, sa velikim

gnušanjem zbog partijskih prepucavanja i spletki, povukao u svoj ruralni gradić

Colombey da ĉeka onaj dan kad će ga Francuska pozvati kao svog spasioca. I taj dan je

došao. Francuska se sredinom 1950tih godina našla pred uspostavljanjem novog ustava i

poretka i novog i efikasnijeg voćstva. Ĉekanja i oĉekivanja jednog naoĉitog ĉoveka sa

584

velikim drţavniĉkim sposobnostima i traganja Francuske za takvom politiĉkom figurom

su se na neki naĉin poklopila i rezultirala dolaskom De Gola na vlast.

Već 1957 (15 maja) De Gol je izrazio spremnost da na poziv kompetentnih

subjekata preuzme vlast. Raniji predsednik vlade se povukao i na njegovo mesto došao je

de Gol. Prvog juna Skupština ga je prihvatlila sa velikom većinom uglavnom sa desnice,

uz podršku radikala i socijalista. Komunisti su glasali protiv njega. De Golov uslov da

preuzme vlast bio je da vlada dekretima prvih šest meseci, posle ĉega bi trebalo predloţiti

novi ustav o kome će se glasati. De Gol je nesumnjivo uţivao veliko poverenje

francuskog naroda. Neka ispitivanja javnog mnenja avgusta 1958 godine pokazuju da je

70% biraĉa verovalo da De Gol moţe ojaĉati meĊunarodnu poziciju Francuske, 60% je

verovalo da se zahvaljujući njemu moţe uspostaviti nacionalno jedinstvo i 75% biraĉa je

smatralo da mu se moţe poveriti preispitivanje ustava.

Nacionalna skupština je 3 juna donela ustavni zakon kojim se stavljaju van snage

odredbe Ustava od 1946 koje regulišu postupak promene ustava. De Gol je iskoristio šest

meseci za uvoĊenje nekih reformi i pripremu novog ustava. Ustav je formulisan pod

nadzorom Michel-a Debréa. Nacrt Ustava je radikalno ispremetao pozicije pojedinih

kljuĉnih figura politiĉke scene i time dao osnove za promene odnosa snaga u politiĉkom

ţivotu. Prvo, on je smanjio ulogu Asambleje i ojaĉao egzekutivu. Mesta u kabinetu bila

su inkompatibilna sa mestom u Asambleji. Izbor Premijera bio je u nadleţnosti

Predsednika Republike. Predsednik je postao izboran, od velikog i širokog elektoralnog

koledţa predstavnika lokalnih vlada. Sa ovakvom priperemom i najavama ušlo se u

raspisivanje referenduma i proces donošenja novog ustava. Septembra 1958 na

referendumu prihvaćen je ustav Pete republike sa velikom većinom glasaĉa. Po nekim

kazivanjima na tom referendumu bilo je 79,2% Francuza koji su odobrili Ustav, a to

znaĉi stali iza De Gola. 477

Novi ustav je stupio na snagu 4 oktobra 1958 i to se tretira kao

dan nastanka Pete republike. Time je faktiĉki graĊanstvo potpisalo blanko menicu novom

poretku i novom politiĉkom lideru.

Protekom vremena novi Ustav i poredak utvrĊuju svoju legitimnost. Posle

preuzimanja vlasti juna 1958, De Gol ponovo izlazi na neposredne izbore dec. 1965 i u

drugom krugu glasanju dobija znatnu podršku francuskog elektorata. Karizmatska liĉnost

De Gola imala je i verovala u dva svoja oslonca: jedan je bio referendum kao institucija i

izvor autoriteta; Drugi je bio golistiĉka koalicija koja je proizvela većinsku partiju UNR

(Union pour Nouvelle Republique) u Nacionalnoj Asambleji. Tada su se mogle ĉuti i

477

Leleu Cl., Géographie des élections francaises depuis 1936, Paris, 1971, p. 91.

585

protivreĉne ocene o De Golu: mnogo je hvaljen zbog njegovih liderskih sposobnosti, ali i

kuĊen zbog bonapartistiĉko-dikatatorskih tendencija.

Ustav od 1958, koji je šesnaesti francuski ustav od velike francuske revolucije i

kome nije prorokovana svetla i duga budućnosti, doţiveo je gotovo pola veka s izgledom

da još potraje. Tehniĉki i kompoziciono gledano Ustav je kratak sa 92 ĉlana razmeštenih

u 15 poglavlja. Po mišljenju mnogih analitiĉara, francuski ustav spada u krute ustave.

Promenu ustava mogu pokrenuti Predsednik Republike, premijer i ĉlanovi parlamenta.

Postoje dva pristupa promeni ustava. Prema prvom, isti predlog ustavne promene mora

biti usvojen u oba parlamentarna doma. Tako odobren predlog ide na referendum na

kome se većinom biraĉa odluĉuje o sudbini predloga. Po drugom naĉinu promene ustava

Predsednik Republike podnosi predlog Parlamentu na zajedniĉkoj sednici oba doma.

Sastav pred kojim Predsednik iznosi svoj predlog ĉini telo koje se zove Kongres. Za

usvajanje predloga potrebno je tro-petinska većina glasalih na sednici Kongresa. Posle

usvajanja u Kongresu nije potrebno da se revizija iznosi na referendum.

Ustav je pretrpeo nekoliko promena manjeg znaĉaja. Najznaĉajnija je, svakako,

ona kojim se menja izborni sistem. Naime, 1962 godine uvedeni su neposredni umesto

posrednih izbora za Predsednika Republike. Postoje i dva ograniĉenja za ustavne

promene. Prvo, nije dozvoljeno pokretanje postupka za promenu ustava u vreme

ugroţavanja drţavne teritorije ili ratnog stanja. Drugo, ne moţe se menjati republikanski

oblik vladavine.

Udarne ideje ovog predustavnog teksta, koje su posle pod voćstvom De Golovog

prijatelja Mišela Debrea pretvorene u Ustav, date su već u pomenutom ranijem govoru

De Gola u Bajeu 1946. Novi Ustav se jednako odluĉno distancirao kako od ameriĉkog

predsedniĉkog tako i od britanskog parlmentarnog sistema. De Gol je zastupao ideju jake

predsedniĉko-izvršne vlasti i voćstva. Sasvim u skladu s tim, on je i insistirao da

predsednik dobije i legislativne funkcije i da ne bude biran u parlamentu. Predsednik,

drugim reĉima, mora biti nacionalna figura i po naĉinu izbora i po funkcijama. Mišel

Debre je dobro razumeo namere De Gola i poĉeo da zamišlja i vaja ustav prema njegovoj

veliĉini i liku. Debre je inaĉe imao veliko znanje iz prava i politiĉke nauke a, uz to, i

dobar njuh parlamentarca i reformatora. On je zapoĉeo reforme sistema tako što je

reducirao ulogu skupštine i konsekventno tome suţavao mogućnosti nestabilnosti

kabineta prostom metodom restrikcije njegove moći i nadleţnosti. Skidanjem ranijeg

dobrim delom naduvanog parlamentarnog oreola i okvira, ustavotvorac je oslobodio i

proširio prostor za jaĉanje i razmah predsedniĉke funkcije i moći.

Ali, ruku na srce, mora se reći da to nije ustav koji je krojen samo po meri De

Gola, već dobrim delom i po meri raspoloţenja Francuske i Francuza toga doba.

586

Francuska je trebala odreĊene snage koje razumeju potrebe vremena i prevazilaţenja

letargiĉnosti i tromosti u kojima su se gušili reţimi i društva Treće i Ĉetvrte republike.

Kao politiĉar izuzetne snage, šarma i popularnosti De Gol je dobro uoĉio razloge izvesne

malaksalosti Francuske i znao osetljive zone na kojima moţe pokrenuti francuski duh i

energiju za vraćanje njene nekadašnje slave i veliĉine. De Golova preokupacija bila je

jaĉanje francuske drţave- nacije do nivoa i ranga snaţnog i nezavisnog faktora u

meĊunarodnim odnosima koji su bremeniti borbom za moć. Prvi korak u tome uĉinjen je

u pravcu izvlaĉenja Francuske ispod kišobrana SAD, istupanja iz NATO pakta,

nastojanje da se bude samostalna nuklearna snaga i za evropsku integraciju.

Kad je bilo potrebno, De Gol je pored sve svoje interesantne i ĉudne politiĉke

ortodoksije posedovao odreĊenu meru pragmataske sposobnosti, mudrosti i hrabrosti što

se maoţe jasno videti iz njegove spremnosti da pristane na nezavisnost Alţira ili da

zastupa stvaranje osovine Pariz-Bon kao nukleusa evropskog zajedniĉkog trţišta (kasnije

Evropske zajednice). Unutar zemlje De Gol je teţio modernizaciji posebno ekonomije.

De Golu je u tom poduhvatu išla na ruku tradicionalna okrenutost francuske politike pa i

ekonomije dobrim delom drţavi kao snaţnom instrumentu društvenog usmeravanja i

upravljanja. Koristeći već izvesno iskustvo, organizaciju i spremnost drţavne

administracije za modernizaciju zemlje, Francuska u relativno kratko vreme staje u red

najrazvijenijih evropskih zemalja.

Uz to, De Gol je dobro znao da je neka vrsta socijalnog mira presudna za uspeh

njegovih ideja i reformi. Zato je nastojao da uvede velike delove radniĉkih slojeva u

sistem raspodele profita i upravlajnje privrednim preduzećima. Ovo nije ni malo

paradoksalno s obzirom na De Golovu odbojnost prema levim idejama posebno

komunizmu. Moglo bi se reći da je De Gol sa svoje sopstvene drţavniĉke visine zagledan

u moguću veliĉinu i slavu Francuske gajio pa i izraţavao veliko nepoverenje i

odrvratnosti prema partijskim podelama i grupisanju kao i prema svemu onome što je

koĉilo razvoj i ostavrivanje njegovih velikih nakana i poduhvata. Ţeleo je i neposrednu

komunikaciju sa graĊanima bez partijskog ili drugog posredovanja.

2. Suverena demokratska i socijalna drţava

587

Problematika drţave je obimna i sloţena i ne moţe se ovde govoriti opširnije o

njoj. Zato ćemo se koncentrisati uglavnom na dva pitanja. Jedno se tiĉe osnovne

filozofije ili konceptualizacije drţave, a drugo je vezano za osnovne dimenzije drţave.

Kad je reĉ o prvom pitanju, moglo bi se reći da Francuzi imaju neku vrstu legure

liberalno-individualistiĉke i socijalne drţave. Ovu suštinsku odrednicu drţave ne remeti

ĉinjenica postojanja prenaglašene uloge drţave u nekim domenima. Što se tiĉe dimenzija

ili ravni drţavne tematike valjalo bi posebno istaći dve od njih. Prva se tiĉe njenog

politiĉkog odnosno demokratskog i nacionalnog karaktera, a druga je vezanao za njen

socijalni profil.

Posmatrana u filozofskoj ravni, da kaţemo ukratko, drţava predstavlja politiĉki

entitet koji prebiva i funkcioniše iznad svakodnevne emirijske ravni odnosno iznad

podela i sukoba kojima obiluje svakodnevni ţivot. Drţeći se iznad empirijske

pozitivistiĉke crte tekućeg politiĉkog vrtloga, drţava treba da bude ĉuvar i pronosilac

javnog interesa i stoga iznad konkretnog upravljaĉkog aparata i partijskog grupisanja,

koji prete da opšte smerove politike i razvoja podrede svojim uţim parcijalnim

interesima. U osnovi, drţava je neka vrsta inkarnacije Rusoovski shvaćene opšte volje

koja uţiva ili proizvodi jednodušnu podršku naroda.

No, to ne znaĉi da je drţava jedna sasvim apstraktna torevina odvojena i iznad

tekuće realnosti. Ona je velikim delom otelovljena u odreĊenim politiĉko-

administrativnim sluţbama. Francuzi su još od Francuske revolucije 1789 nastojali da i

empirijski podgrade svoj koncept i koncepciju drţave. Kljuĉni ampirijski oslonac te

drţavne tvorevine našli su u birokratiji. Još je u vreme Napoleona birokratski kompleks

modernizovan i saĉuvao svoje integralno telo, uz neke modifikacije, naravno, sve do

naših dana. Drţava je, s jedne strane, kroz svoju drţavnu doktrinu i doktrinu o drţavi,

ĉuvala i promovisala svoje gotovo sveto biće i tvorevinu koja bolje poznaje interese

graĊana nego oni sami, a s druge strane, realizovala ciljeve i politiku drţave i društva

prvenstveno putem odgovarajućih regulativnih mehanizama. Pomenuta politiĉka

filozofija sadrţi ili naginje naglašenoj centralizaciji i unitarnoj, dobrim delom ekonomski

intervencionistiĉkoj drţavi i već pomenutoj birokratiji.

Što se tiĉe, demokratskog nacionalnog karaktera, Francuzi prave razliku izmeĊu

nacije ili otadţbine (la patrie) i drţavne vlasti odnosno sistema vladavine. Nacija se

588

smatra kao nešto što je vredno poštovanja i ĉasti, a vlast moţe biti i ovakva i onakva. Iz

rakursa konstitucionalnog i politiĉkog statusa, drţava se već u drugom ĉlanu Ustava

Francuske definiše kao laiĉka odnosno kao " nedeljiva, laiĉka, demokratska i socijalna

republika. Ona osigurava i garantuje svim graĊanima jednakost pred zakonom, bez obzira

na njihovo poreklo, rasu ili veru. Drţava poštuje sve vere". Interesantno je da se u ovoj

osnovnoj karakterološkoj formulaciji ne pominje pravna drţava. Moţda je to

kompenzirano stavom u Preambuli da " francuski narod proklamuje svoju privrţenost

pravima ĉoveka, kako su definisana u Deklaraciji od 1789..".

Nacionalni karakter drţave dat je velikim delom posredno. Preambula poĉinje sa

sintagmom "francuskog naroda", koji sveĉano proglašava svoju privrţenost pravima

ĉoveka i naĉelima "nacionalne suverenosti" koja su i kako su bila utvrĊena Deklaracijom

od 1789 i potvrĊenom i dopunjenom Preambulom Ustava od 1946. Ustav takoĊe istiĉe

(ĉlan 2) da se u Republici upotrebljava francuski jezik, nacionalni amblem ( zastava je

trobojka-plavo,belo, crveno) i nacionalna himna "Marseljeza". Ĉlan 3 istiĉe "nacionalnu

suverenost" i pripisuje je narodu. U ĉlanu 4. kaţe se da su politiĉke organizacije "duţne

da poštuju principe nacionalne suverenosti..". Moglo bi se reći da su ovakve formulacije

donekle hermafroditne. Nigde se ne kaţe izriĉito da je Francuska drţava francuskog

naroda, ali se pominje francuski narod odnosno nacija. Mora se tim povodom reći

sledeće: ako nije sasvim jasno, ovakvo odreĊenje jednog inaĉa sloţenog mesta i entiteta

je mudro sroĉeno. Ono se moţe tumaĉiti na jedan ili drugi naĉin, a da njegovi tumaĉi to i

ne primećuju ili bar u njemu ne nalaze povoda da se prepiru ili konfrontiraju.

Ipak, ovakve ustavne formulacije su najĉešće u francuskoj politiĉkoj i ustavnoj

doktrini protumaĉene u smislu jedinstva drţave i nacije. Tako poznati francuski istoriĉar

Ţorţ-Anri Sutu istiĉe:" Naš ustavni sistem poĉiva na jedinstvu drţave i nacije i ne

poznaje regionalne razlike. Teško je shvatiti da neka sudska presuda ili administrativni

tekst nisu na francuskom. Izuzetak je Alzas-Loren, gde neki tekst moţe biti objavljen i

na nemaĉkom, ali normalno je da bude na francuskom". Francuska ovakav pristup i

model odnosa drţava-nacija drţi već više od dvesta godina i našla je za shodno da ga

raznim prigodama i u novije vreme obnavlja i potvrĊuje. Zato ona i sa gorĉinom gleda na

ideje i oţivljavanje regionalnih jezika, na ĉemu insistira Nemaĉka.

Moglo bi se reći da jedinstveni odnosno unitarni i demokratski karakter drţave je

izraţen u maksimi: Sloboda, jedinstvo, bratstvo. Demokratski i nacionalni karakter

drţave je izraţen, kako je reĉeno i u Preambuli Ustava 1958 koja je potvrdila i dopunila

prethodno pomenute dokumente. Naĉelo Republike je "vladavina naroda, od naroda i za

narod". "Nacionalna suverenost pripada narodu" i on je vrši preko svojih predstavnika i

putem referenduma.

Valja reći da nacionalna podloga drţave odnosno nacionalno-drţavna legura ima

svoju istoriju i kontinuitet. Ona je mogla da sluţi kao osnova i izgovor nacionalnog

589

ekspanzionizma, naroĉito u ranije doba, a mogla je da bude, što je najĉešće i bila,

konstitutivni i integrativni faktor francuske drţave i politike. Francuska revolucija je

pronosila ideje slobode i jednakosti i stimulirala neku vrstu modernog masovno

baziranog nacionalizma koji je teţio da širi Revoluciju a s njom i francusku kulturu na

druge narode. Ovde su se već ispod skrame poziva drugim zemljama da stanu u odbranu i

promovisanje revolucije zametale i krile pretenzije da se nacionalizam koristi za

dobijanje podrške za spoljne ciljeve drţave. Ovi zameci nacionalizma su se dalje

produţavali i razvijali u proizvodnji mesijanske uloge revolucionarne ere, u

imperijalistiĉkim poduhvatima Napoleona ili u "civilizacijskoj misiji" francuskog

kolonijalizma. Veliki De Gol je povlaĉenjem iz Alţira pokazao da se nacionalizam moţe

povući u granice svoje zemlje i sluţiti reafirmaciji francuske veliĉine (grandeur) koja

neće ţeleti da vlada tuĊim teritorijama niti dopustiti da njome vladaju druge drţave. Ova

vrsta nacionalizma odnosno nacionalne sveste prisutna je kod svih politiĉkih partija bez

obzira na njihovo levo ili desno ideološko opredelenje.

Ono što je posebno interesantno je ĉinjenica da je republikanska Francuska

nasledila ili prosto preuzela od monarhije tradiciju centralizacije i uniformnosti koji su

pristajali kako revolucionarnoj ideologiji slobode, jednakosti i bratstva tako i despotizmu

Burbona. Jakobinska tradicija za razliku od britansko-ameriĉke liberalne tradicije je

gledala na centralizaciju i demokratiju kao na dve blisko vezane a ne dve meĊusobno

inkompatibilne stvari.478

Ova pozicija je imala dalekoseţne implikacije na shvatanje i nekih drugih

kategorija. Ona ne dozvoljava ili oteţava kompitirajuće fokusiranje lojalnosti, jer bi ono

reduciralo suverenu drţavu i razvodnilo dignitet jednakog graĊanstva. Dualni identitet sa

nekom etniĉkom grupom i sa Francuskom ne dolazi u obzir i to se pitanje ne postavlja.

Nije bilo tako lako ispeglati i unificirati toliko raznorodnu tadašnju Francusku i sasvim je

sigurno da ne bi svakom reţimu to pošlo za rukom. Francuska za to treba da zahvali, ako

je to i koliko je to vredno hvale, samo Trećoj Republici u periodu 1870-1914 koja je

uspela da preobrati "seljake u Francuze", da nametne francuski jezik provincijama i stvori

478

M. Keating, The Rise and Decline of Micronationalism in Mainland France, Political

Studies, 1985, No.1, p. 2; Y. Mény, Centralisation et Décentralisation dans le Débat

Politique Francais, 1945-69, Pichon, Paris, 1974.

590

narodni nacionalni identitet (popular national identity). Ne treba zaboraviti da je 1863

godine od 37.510 komuna, bilo 8.381 onih koje nisu govorile francuski; u 24 od 89

departmana, više od polovine komuna nije govorilo francuski.479

Povodom socijalnog profila, moţe se reći da je u dobrom delu novije istorije

jezgro francuskog politiĉkog sistema bila drţava blagostanja. O tome verno svedoĉi i

podatak da su drţavni troškovi 1997 godine iznosili 46.1% od opšteg društvenog

proizvoda ( GDP). Makar i kratak prikaz istorije politike ukazuje na razloge zbog kojih je

koncept ili model drţave blagostanja imao tako jako uporište u Francuskoj, verovatno

jaĉe nego u mnogim drugim zapadno-evropskim zemljama. Široko prihvaćen projekat

drţave blagostanja bio je i oĉekivani odgovor politiĉke elite na opasnosti socijalistiĉke

revolucije koja je lebdela u zraku i bila podsticana i nošena od ne malog kruga socijalno-

politiĉkih slojeva i poslenika. Nije stoga ĉudno što je i u vreme vlade Narodnog fronta

preduzimano nekoliko mera socijalne politike, od socijalnog osiguranja preko

garantovanih godišnjih odmora do minimalne zarade. Socijalna strana politike bila je

pojaĉana nešto širim mogućnostima uĉešća radnika u odluĉivanju i upravljanju

privrednim preduzećima. Znaĉajno pomeranje prema još zamašnijoj drţavi blagostanja pa

i "socijalizmu francuskih boja" nastupilo je posle pobede socijalistiĉkih snaga na

izborima 1981. Pobeda socijalistiĉke levice je preduzela niz radikalnih mera pre svega

nacionalizaciju bankarskog sistema i osiguravajućih društava ĉime su se proširile

mogućnosti mešanja drţave u upravljanje privrednom i raspodeli dohotka.

Jedno vreme je postojao i strah vladajućih struktura da bi aktivnija koncepcija

drţave blagostanja, napajana postojanjem Komunistiĉke partije koja je jedno vreme imala

na svojoj strani dobar deo biraĉke populacije i drţala vlast u mnogim lokalnim

zajednicama, mogla biti pretvorena u neku vrstu socijalistiĉke drţave. Širi sticaj

okolnosti, uz neke unutrašnje faktore, oslabio je šanse za prevlast Komunistiĉke partije i

uspostavljanje neke varijante etatistiĉkog socijalizma.

U suštini, koncepcija drţave blagostanja je znatno pomogla da se grupe

nezadovoljenika integrišu u kapitalistiĉki sistem proizvodnje i društvo. Za to je dakako

upravljaĉka i vlasniĉka garnitura morala da plati odreĊenu cenu u vidu raznih socijalnih

davanja i beneficija kako bi smanjila strah od neizvesnosti u novom sistemu slobodnog

preduzetništva i trţišta. Neki autori istiĉu da dobar deo razloga za nemire 1968 godine

treba traţiti u reduciranju socijalnih beneficija. Ta davanja će se verovatno u novim

uslovima i poretku globalizacije smanjivati, ali je malo verovatno da bi Francuzi pristali

na politiĉki sistem koji ne bi ukljuĉivao odreĊeni vid drţave blagostanja. Na to su

potsetili i upozorili dogaĊaji iz oktobra 2005.

479

E. Weber, Peasants into Frenchmen, The Modernisation of Rural France, 1870-1914,

London, Chatto and Windus, 1977. p. 67.

591

3. Osnovna prava i slobode

Interesantno je da ustavi od 1946 i 1958 nemaju posebne delove koji bi bili

posvećeni pravima i slobodama ljudi. Razlog za to leţi u ĉinjenici da je Deklaracija o

pravima i slobodama ušla u preambule ovih ustava i smatra se njihovim delom. U

preambuli ustava od 1946 istaknuto je da francuski narod "ponovo sveĉano potvrĊuje

prava i slobode ĉoveka i graĊanina utvrĊene Deklaracijom prava od 1789". Pošto se od

donošenja Deklaracije do donošenja ustava 1946 mngo štošta izmenilo, preambuli ustava

su dodata "kao posebno nuţna u naše vreme" i brojna nova ekonomska i socijalna prava i

naĉela poput prava na rad, jednakog prava svih graĊana na obrazovne olakšice, prava na

sindikalno udruţivanje, kolektivnog pregovaranja i štrajka, prava zaposlenih na uĉešće u

upravljanju preduzećima, jednakosti muškarca i ţene itd. Poĉetak preambule Ustava od

1958 potvrĊuje ono što je u prethodnom ustavu reĉeno i već navedeno.

Uz pomenutu Deklaraciju Francuska je prihvatila Evropsku konvenciju o

ljudskim pravima. Mnoštvo znaĉajnih tela poput "Lige za prava ĉoveka", "Pokreta protiv

rasizma", "Pijateljstva meĊu ljudima" i drugih nadgledaju delovanje odreĊenih politiĉkih

institucija u ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda ĉoveka. Oni, pak, graĊani Francuske

koji smatraju da su im odreĊena prava povreĊena, a iscrpili su sve forme "domaće" zaštite

ljudskih prava, mogu se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

To, naravno ne znaĉi da nije bilo odreĊenih politiĉkih aktivnosti koje su

uznemiravale javnost ili politiĉku vlast i na koje je vlast odgovarala preduzimanjem

odreĊenih opresivnih mera. Mnogi analitiĉari tvrde da u novije vreme postoji viši stepen

poštovanja ljudskih prava nego ranije i da je stanje ljudskih prava u Francuskoj vrlo

pozitivno.

4. Politiĉka elita

Politiĉka elita je u Francuskoj imala veći znaĉaj i uticaj nego u mnogim drugim

demokratskim zemljama. Nisu sluĉajno kritiĉari Treće republike tvrdili da industrijsko-

finansijska oligarhija od "200" porodica upravlja francuskom politikom iza demokratski

našminkane politiĉke fasade. To su svakako preterane procene i kritike, ali je taĉno da je

uticaj elite bio dominantan i komparativno gledano zamašan. Ali, ako se briţljivo

razmatra i kasniji period, doći će se do zakljuĉka da situacija u tom pogledu nije mnogo

drukĉija. To, u stvari, znaĉi da je politiĉka elita u Francuskoj istoriji imala izuzetan

znaĉaj.

592

Na elitistiĉki karakter politike ukazuju nekoliko indikatora. Pre svega, postoji

visok stepen preklapanja izmeĊu ekonomske, socijalne i politiĉke elite.480

Drugo,

francuska drţava je uloţila mnogo napora i sredstava u obrazovanje i velike škole u

kojima je trebalo da se stvara uzana i eskluzivna politiĉka elita.481

Lideri iz svih glavnih

politiĉkih partija, viši drţavni sluţbenici moćni i renomirani biznismeni potiĉu iz redova

iste elite "velikih škola" kao što je Nacionalna škola za administraciju (ENA) i

Politehniĉka škola. Mnogi od njih su bili svojevremeno cimer-kolege i imali sliĉne

poglede na drţavu i društvo. Izvori politiĉkog regrutovanja u Francuskoj su medicinari,

nastavnici, drţavni sluţbenici. U Francuskoj ima dva puta više medicinara nego pravnika

u politiĉkoj eliti.

Što se tiĉe karaktera vertikalne mobilnosti Francuska se razlikuje od Velike

Britanije i njoj sliĉnih zemalja. Dok u Britaniji politiĉka karijera sledi obrazac dugog

staţiranja (apprenteeship) u parlamentu pre imenovanja na ministarski rang, a u SAD

studije prava su najĉešće viĊene kao put prema politiĉkoj karijeri, u Francuskoj lideri

mogu da se regrutuju iz sliĉnog socio-ekonomskog backgrounda i njihovo ranije

politiĉko iskustvo je ograniĉeno. Štaviše u Petoj republici Savet ministara je ĉesto

ukljuĉivao ljude sa malim ili bez prethodnog politiĉkog iskustva. Ti insajderi bili su

generalno seniorski drţavni sluţbenici, diplomate, profesori i intelektualci. Ĉak su takvi

ljudi birani i za ministre. Pompidu je bio politiĉki nepoznat kad ga je De Gol izabrao kao

premijera 1962. Kasnije je postao i predsednik. Sliĉno je i sa Baladirom koji je postao

premijer 1993. Izbor ljudi bez politiĉkog iskustva na znaĉajne politiĉke funkcije ukazuje

na primat Predsednika republike. A moţda i samom predsedniku republike nije

odgovarao jaki premijer. Interesantno je da svih pet predsednika republike su cenili više

dobre administratore i tehniĉare nego snaţne politiĉke rivale na mesto ministara posebno

na mesto premijera. Smatralo se da politiĉki snaţan i ambiciozan premijer moţe da

ugrozi inaĉe osetljivu podelu vlasti izmeĊu predsednika i premijera koju pretpostavlja

mešoviti prezidencijalno-parlamentarni sistem. Stoga je bilo poţeljno da odnos izmeĊu

480

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit. p.142; P. Birnbaum, The

Heights of Power: An Essay on the Power Elite in France, Chicago, University of

Chicago Press, 1982. 481

E. N. Sulejman, Elites in French Society: The Politics of Survival, Princeton, NJ.,

Princeton University Press, 1978.

593

dve egzekutivne instance bude ureĊen tako da predsednik bude prioritetan a da premijer

preuzima na sebe kritiku za propuste i tako štiti predsednika. Mora se reći da dugoroĉna

bliska politiĉka kolaboracija parlamenta i vlade, karakteristiĉna za Britaniju, nedostaje

Francuskoj što moţe remetiti koheziju i koopreaciju u francuskoj vladi.

Interesantno je da su izvori za regrutovanje kadrova desnice ili centro-desnice i

levice bili razliĉiti. Socijalisti i komunisti su svoje lidere regrutovali iz redova

intelektualaca više klase: nastavnika, pisaca i nauĉnika; Degolisti i Ţiskarovci iz redova

ekonomske elite pre svega biznisa i zemljovlasnika. Ni leva ni desna strana nije

predstavljala ukupnu populaciju ili javnost odnosno biraĉko telo.

Pojam kolektivne odgovornosti vladinih ministara, koji je baziĉni princip

britanske parlamentarne vlade, mnogo je manje razvijen u Francuskoj.

Za vreme Treće i Ĉetvrte republike labave, multipartijske koalicije nisu

pozitivnije doprinosile disciplinovanju i jedinstvu u vladi. U Petoj republici kolektivna

aktivnost i odgovornost vlade ustanovljeni su zbog ministarske zavisnosti od

predsednika i njihove obaveze da podrţavaju i brane njegove aktivnosti. To je rezultat

dobro funkcionirajuće hijerarhijske strukture koja je privrţena kolektivnoj odbrani

predsednika. U Petoj republici kolektivna odgovornost vlade je zaoštrena predsedniĉkom

rešenošću da otpusti svakog ministra koji izrazi svoje suprotstavljanje njegovoj politici.

To je išlo na ruku personalizaciji vlasti-voćstva. Ĉelni lider ili uski vrh elite komunicira s

masama putem drugih niţih transmisionih elita. To proširuje jaz izmeĊu elite i mase.

Treće, izabrani politiĉki lideri u Francuskoj su donekle bolje obrazovani, bogatiji,

ĉesto iz Pariza i preteţno muškog pola. Francuska ima i manje politiĉara iz radniĉke klase

nego naprimer Velika Britanija (ali više nego SAD). To je verovatno zbog nešto slabije

uloge i poloţaja sindikata u Francuskoj nego u Velikoj Britaniji. Francuska ima i manje

biznismena na znaĉajnim politiĉkim pozicijama nego Velika Britanija. Ovo se najĉešće

tumaĉi kao odstupanje od demokratski ureĊenog poretka koji je karakteristiĉan za

zapadne zemlje.482

Ĉetvrto, Francuska ima mnogo politiĉara-lidera iz redova intelektualaca. Za

Amerikance bi bilo pomalo ĉudno da izaberu za predsednika nekoga ko je poput

Pompidua izdao antologiju francuske poezije odnosno poput d'Estena koji je mogao da

482

Vidi: R. H.W. Theen-F.L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit. p.136.

594

jednosatno govori na nacionalnoj televiziji o francuskom novelisti 19 veka Gustavu

Floberu. Po nekim autorima, ova politiĉka naklonost francuskih intelektualaca ima za

posledicu vezanost za ideologiju i korektne doktrine. To drugim reĉima znaĉi da su

francuski politiĉari mnogo više aficirani ideologijom nego Englezi, Nemci ili

Amerikanci. Oni iskreno ţele da preoblikuju društvo prema njihovim ideološkim

modelima.

U praksi odnosno na funkcijama, Francusi su mnogo pragmatiĉniji. Golisti su

prednjaĉili u svojoj doktrini i ideologiji nacionalizma i antikomunizma, ali su dolaskom

na vlast imali umerenu politiku evropskog ujedinjenja i meĊunarodne akomodacije. I na

levoj strani Miteran je, dok je bio na vlasti, delovao mnogo pragmatiĉnije i kooperativnije

nego što je traţila i pretpostavljala socijalistiĉka ideologija. Nama izgleda da ne bi trebalo

prenaglašavati francuski politiĉki elitizam u odnosu na druge zapadne zemlje, jer i u

nekima od tih zemalja postoje jake elitistiĉke tendencije voćstva. Ne moţe se negirati

znatan stepen pluralizacije i kompetitivizma francuskog politiĉkog sistema i elite. Moţda

je on nešto niţi nego u nekim drugim zapadnim zemljama, ali i to je teško sasvim

pouzdano dokazati. Ono što treba prihvatiti kao poţeljno i prikladno jednom

demokratskom poretku jeste odreĊena mera balansa izmeĊu jedinstva i nejedinstva

politiĉke elite. Aron je dobro primetio da jedinstvena elita znaĉi kraj slobode, a

nejedinstvena elita kraj drţave.

Ne treba zaboraviti da Francuska ima i jaku i brojnu centralizovanu birokratiju.

Postoji blizu tri miliona sluţbenika koji rade za drţavu. Najveća pojedinaĉna kategorija u

tome je grupa školskih nastavnika koji se smatraju drţavnim sluţbenicima ( u javnim

školama). Oni su pod kontrolom pribliţno 5.000 starijih drţavnih sluţbenika koji su

uglavnom smešteni u Parizu i završili pomenutu Veliku administrativnu školu. Oni su,

naravno, formalno i normativno u nešto niţoj ravni u poreĊenju sa politiĉkom elitom.

Kratkotrajne vlade i brza rotacija ministara u Trećoj i Ĉetvrtoj republici oteţavali

su mogućnost odgovorne politiĉke elite da kontroliše drţavnu administraciju. Vek vlade u

Petoj republici je produţen, ali to nije mnogo promenilo stanje u kome birokratija u

formi tehnokratije zadrţava veliku koliĉinu moći. Naime, fakat regrutovanja ministara iz

redova drţavne administracije odnosno birokratije pre nego iz redova parlamentaraca

imao je trostruke posledice. Prvo, to je vodilo tehnokratskoj kolonizaciji vlade; Drugo, to

595

je dovodilo do politizacije drţavne administracije;483

Treće, to je dovodilo do odreĊenog

potcenjivanja pa i nepoštovanja poslanika a time i parlamenta od strane birokratije

odnosno tehnokratije. U takvim uslovima, birokratija poĉinje da smatra poslanike kao

male sitne politiĉare i šićardţije koji su i neinformisani i nemoćni. 484

Francuska ima širi sloj politiĉki imenovanih lidera od Velike Britanije. Svaki

ministar bira kabinet liĉnih savetnika. Oni mu pomaţu struĉnim savetima i kontrolom

sluţbenika odgovarajućeg resora. Pored toga kancelarija premijera ima veliki krug

starijih drţavnih sluţbenika i savetnika. I premijer i ministri, kako primećuju Theen i

Wilson, koriste svoje kabinete da kontrolišu birokratiju, izbegnu birokratsku sabotaţu i

razvijaju inovativne ideje. Pre 1995 kabineti ministara su imali po 10 ĉlanova a kasnije je

to smanjeno na po pet.

Vladina kontrola birokratije imala je podršku pa i inspiraciju od dominantne

partije i solidne većinske koalicije. Ministri, kako istiĉu neki autori, su sposobni i u stanju

da vrše veći uticaj u administrativnoj i politiĉkoj sferi ne zbog smanjene uloge

parlamenta i duţeg trajanja ministara, već zato što su imali podršku od dominantne

partije.485

Ovde bi valjalo istaći dva uslova za efikasnu vladinu kontrolu birokratije. Jedan

je mogućnost da jedna kohezivna i trajnija većina drţi predsedništvo i parlament u

radnom stanju. Drugi je da postoji ţelja i rešenost vlade da kontroliše birokratiju. Ukoliko

vlada bude okupirana borbom za opstanak, koja zehteva veliko vreme i energiju, onda je

teško oĉekivati njeno angaţovanje na kontrolisanje birokratije.

U svemu tome valja naglasiti da nema idealnih ni merila ni prakse

regrutovanja na znaĉajnije drţavne i administrativne poslove. Tu se obiĉno uzimaju u

obzir mesto potencijalnog kandidata u partijskom voćstvu, uĉeršće u odreĊenim

kampanjama, stariji poslanici treba da budu nagraĊeni, politiĉki dugovi se moraju

isplatiti. Treba reći takoĊe da je kadrovska baza za izbor ministara u Francuskoj znatno

veća, jer nema obaveze da se ministri biraju iz redova parlamentaraca.

483

A. Stevens, Politization and Cohesion in the French Administration", in Conflict and

Consensus in France, Ed., V. Wright, Frank Cass, London, 1979, p. 68, 69, 80. 484

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit. p. 140. 485

E. Suleiman, Politics, Power, and Bureaucracy in France: The Administrative Elite.

Princeton, NJ, Princeton University Press, 1974. p. 285-315.

596

Samo biće birokratije je priliĉno protivreĉno. Ono je, s jedne strane,

centralizovano, a s druge izdeljeno. Razliĉiti slojevi i delovi su meĊusobno pregraĊeni

tako da nastaje paraliza s obzirom da je sistem centralizovan uz nedostajanje mogućnosti

unutrašnje komunikacije. Nedostajanje formalne odnosno institucionalne komunikacije

zamenjuje se pesonalnom komunikacijom. To moţe da doprinosi bliţoj saradnji elite i

administracije, ali to takoĊe moţe da vodi u arbitrernost i otsustvo kontrole kako nad

bikratijom tako i nad politiĉkom elitom.

Sve to je inspirisalo neke autore da ustvrde da Rpublika Francuska ima u

stvarnosti dva ustava: Jedan je oficijelni, vidljiv i prisutan u štampi- to je onaj

parlamentarni; drugi je tajni, Napoleonski ustav sa rukama iznad smerova zemlje prema

administartivni telima.486

II. ORGANIZACIJA POLITIĈKE VLASTI


Unitarna drţava

Tradicionalno, kako reĉe jedan autor, Francuska je najunitarnija drţava u

Evropi.487

To se moţe zakljuĉiti i iz proste ĉinjenice da se Francuska već u prvom ĉlanu

Ustava definiše kao " nedeljiva.... drţava".

Temelji savremene administrativne podele i lokalne samouprave udareni su još u

toku francuske revolucije 1789 bolje reći u vreme apsolutizma Burbonskih kraljeva a

kasnije su osnaţeni reţimima Napoleona I i Napoleona III. Revolucija je delimiĉno

nastala i voĊena u kontrapoziciji starom feudalnom partikularizmu brojnih i raznovrsnih

lokalnih jedinica. U samoj zori revolucije doneta su dva zakona s kojima se stavlja van

snage dotadadašnja teritorijalna organizacija i uvodi nova. Zakonom od 14 decembra

1789 sve manje jedinice od varoši i parohija do gradova i teritorijalnih zajednica dobile

su jedinstveni status komune dok je zakonom od 22 decembra iste godine zemlja

izdeljena na 83 departmana.

486

D. Thomson, Democracy in France Since 1870, 5th ed., Oxford University Press,

1969, p. 55. 487

J. Steiner, European Democracies, third ed.,,Longman, USA, 1995, 125.

597

Ovakva administrativna podela je razliĉita od anglo-saksonske u jednoj ali bitnoj

dimenziji. Prvo, ona je više centralizovana od njenog insitucionalnog ekvivalenta u SAD

i Velikoj Britaniji. Drugaĉije reĉeno, demokratske ili samoupravne mogućnosti lokalnog

upravljanja su ograniĉene. Zbog ovog suţenog prostora lokalne samouprave, u

Francuskoj se više ili ĉešće govori o lokalnoj upravi nego o samoupravi. Jakobinska

tradicija, za razliku od angloameriĉke liberalne tradicije poimala je centralizaciju i

demokratiju ne kao inkompatibilne već kao ĉvrsto povezane.488

Ne treba smetnuti s uma

da je nekim zemljama i porecima upravo takav manje ili više centralizovan sistem

lokalne uprave više odgovarao od drugih modela lokalne uprave. Tako su zemlje poput

Italije, Španije, Belgije pa i nekih balkanskih zemalja u meĊuratnom periodu bile

inspirisane francuskim modelom lokalne uprave.

U osnovi francuske unitarne i centralizovane drţave stoji ideja da jedna kulturno

razliĉita sredina mora imati unitarnu organizaciju politike i vlasti. Tako su monarhijski i

postmonarhijski republikanski oblici politiĉkog poretka bili centralistiĉki ureĊeni. Niţi

nivoi organizovanja, regionalni i lokalni, imali su više funkciju da sprovode odluke iz

centra nego da samostalno odluĉuju. Centralizacija je pored nacionalnog jedinstva

promovisala i jednakost. Ovo je doprinosilo i ujednaĉavanju pojedinih teritorijalnih

jedinica u okviru Francuske.

U vertikalnoj organizacije razlikuju se tri nivoa: komune ili municipalne jedinice,

departmani i regioni. Osnovna jedinica lokalne uprave je komuna (opština). Postoji

36.000 komuna u Fancuskoj. To je, komparativno gledano, velik broj. Svaka komuna bira

komunalni ili municipalni savet na 6 godina. Savet bira mera na isto vreme. Merovi

imaju priliĉno veliku vlast s obzirom da pokrivaju više funkcija. Mer moţe biti poslanik.

Na višem teritorijalnom nivou, Francuska je organizovana ili podeljena u 96 departmana.

U svakom departmanu postoji generalni savet koji donosi odluke o nekim znaĉajnim

pitanjima poput problema puteva, stambene politike i nekih usluga iz oblasti welfare

politike. Savet bira predsednika iz svojih redova. Predsednik je i šef egzekutive

departmana. On kreira agendu za Savet i priprema budţet.

488

Y. Meny, Centralisation et Decentralisation dans le Debat Politique Francais, 1945-69,

Paris, Pichon, 1974.

598

Centar je pre 1981 imenovao perfekte departmana. Perfekt je delovao pod

nadzorom ministra unutrašnjih poslova, kontrolisao policiju i odrţavao javni poredak.

Perfekti su, u stvari, nadgledali i koordinirali upravljanje stvarima drţave unutar njihovih

departmana. Oni su imali kontrolu i nad lokalnim izabranicima i mogli da ponište odluke

i aktivnosti lokalnih organa, ako one nisu bile u saglasnosti sa odlukama ili uputstvima

centra. Posle reforme decentralizacije, perfektima su znatno suţena ovlašćenja. Sada

izabrani predsednik generalnog saveta obavlja najveći deo izvršnih funkcija u

departmanu. Perfekt sluţi samo kao veza izmeĊu lokalnih jedinica i nacionalne vlade.

1958 godine stvoren je i 21 region sa svojim organima. Njihove nadleţnosti i

sredstva su priliĉno ograniĉeni.

Postoji striktna hijerarhija izmeĊu pojedinih nivoa vertikalnog ustrojstva, koja se

ogleda u strogom nadzoru centralnih organa nad departmanima kao i u nadzoru

departmana nad opštinama. Viši organi vrše kako kontrolu zakonitosti tako i kontrolu

celisghodnosti. U okvir ove kontrole spada i pravo raspuštanja, pod odreĊenim

okolnostima, dakako, lokalnih organa.

Ĉelni funkcioneri opštine i departmana, imaju dvostruku odgovornost. Oni su, s

jedne strane, izvršni organi odgovarajućih saveta i njima direktno odgovorni, a, s druge

strane, oni su kao agenti drţave odnosno vlade u lokalnoj jedinici i u toj ulozi odgovaraju

za izvršavanje odluka centralnih drţavnih organa.

Što se tiĉe finansiranja, lokalna uprava je prilĉno ograniĉena. Ona, naravno ima i

svoje prihode, ali oni su skromni i nedovljni. Izvori lokalnih sredstava su prihodi od

lokalnih poreza i taksa, komunalnih preduzeća i sluţbi, zajmovi i subvencije centralnih

vlasti

Neki autori, poput Langumiera, istiĉu da su regioni bili subordinirani trima

sukcesivnim imperativima drţave Pete Republike: Golistiĉkoj modernizaciji francuskog

društva; Pompiduovskoj industrijalizaciji i Ţiskarovskoj obnovi razvoja u skladu sa

zahtevima Evropske i MeĊunarodne kompeticije.489

Po toj analizi, reformatori nisu bili

okupirani prvenstveno potrebama samih regiona.

Srce i poluga ovog unitarizma i centralizma je Pariz. On je središte ne samo

politiĉkog već i ekonomskog i kulturnog ţivota Francuske. Gotovo svaki ĉetvrti Francuz

ţivi u Parizu. Francuska se, moglo bi se reći deli na Paris i provinciju. Departmani na

koje je Francuska podeljena su ustanovljeni kao birokratski distrikti centralne vlade, a ne

489

J. F. Langumier, "L'Amenagement du territoire a-t-il un Futur?", Autrement, 47, 1983,

p. 79.

599

kao sredstva za lokalno izraţavanje. Vladine zgrade širom Francuske pokazuju ne

regionalne zastave, već samo nacionalne zastave sa plavo- belo-crvenim prugama.

No, u vreme probuĊene etnifikacije širom planete, ni unitarni sistem Francuske

nije uspeo da osujeti oţivljavanje nekih zahteva i formi aktivnosti francuske "periferije"

odnosno odreĊenih manjih ili većih, potencijalnih etniciteta. Reginalna osećanja nisu

nikad išĉezla iz Francuske. Moglo bi se reći da je tokom 1950tih i 1960tih primetno

buĊenje periferije. To se moglo zapaziti iz neuspelih pokušaja da se osujete odnosno

odvrate odreĊeni regionalni pokreti, poput onih u Bretanji, Alzasu ili Korzici, od zahteva

za više lokalne vlasti i prava (studiranje regionalnih jezika; obezbeĊivanje obrazovanja i

radio prenosa na nekim drugim jezicima; bretonska muzika, kulturno oţivljavanje). Ovi

pokreti su poĉeli dobijati i neku ĉvršću ekonomsku osnovu. Nova dinamika socijalnih

grupa industrijalaca, farmera sindikata javnih sluţbenika i akademaca poĉeli su

organizovati sebe u komitete ekonomske ekspanzije (comites d'expansion economique).

Pod pritiskom ovih pokreta vlast je uĉinila neke ustupke.

To je bio izazov za zaĉajnije politiĉke krugove i centralnu drţavu i oni su se

organizovali na regionalnoj osnovi. Dok je Ĉetvrta republika rado prihvatila pomenute

komitete i regionalizaciju drukĉuju od komuna i departmana, reakcija De Gola bila je da

se oni kontrolišu i subordiniraju nacionalnoj politici i organizaciji. Zato su ustanovljene

Komisije za razvoj regionalne ekonomije (CODER) 1964 kao savetodavna tela, koja su

okupljala lokalne savetnike ( ĉlanove lokalnih saveta), predstavnike interesnih grupa i

one koje imenuje vlada. To je bila slaba forma funkcionalne reprezentacije, sa vlašću

koju je ĉvrsto drţao Paris. Pompidu je postavio izborne regionalne savete 1972 koji su

obuhvatali ĉlanove parlamenta i senatore zajedno sa ĉlanovima lokalnih saveta i

kooptirali viĊenije ljude. Umesto da budu instrument modernizacije oni su sada tampon

za ublaţavanje njenih posledica. Regionalne granice su promenjene tako da se ne

poklapaju ili ne odgovaraju kulturnom identitetu ili istorijskim provincijama. Bretanja je

podeljena na dva regiona. Ti regioni nisu krojeni i samereni prema tehniĉkim potrebama

ekonomskog ili fiziĉkog planiranja. Na taj naĉin, iako pokazuju znatan dinamizam u

njihovim ekonomskimi kulturnim razvojnim strategijama, odreĊena regionalna veća-

saveti ne postaju fokus etniĉke ili mikro-nacionalistiĉke aktivnosti.

Neki ustupci su veoma simboliĉni, mada i takvi mogu biti vaţni za

zadovoljavanje nekih zahteva. Tako je doţivljeno i prebacivanje Nacionalne

administrativne škole iz Pariza u prestonicu Alzasa-Strasbourg. MeĊutim, centralsitiĉka

tradicija i priroda sistema je brzo reagovala i preko najvišeg administrativnog suda u

Francuskoj odluĉila da se središte elitne škola vrati ponovo u Paris.

Moţe se reći da prospekti za mikronacionalistiĉke pokrete i njihovi nosioci nisu

imali veći uspeh u prošlosti. Pored toga, neki autori smatraju da, osim za sluĉaj Bretanje,

postoji slab osećaj za teritorijalni identitet i nedostatak tradicije za samostalnu

egzistenciju. Keating je pokazao kako je drţava svesno odrţavala taj nedostatak

teritorijalne kohezije i tradicionalni obrazac teritorijalne reprezentacije se pokazao

600

znatno elastiĉnim. Postoji teškoća u integrisanja raznih kulturnih i ekonomskih zahteva

u odgovarajući širi okvir i razliĉita i promenljiva priroda ovih drugih.

Stoga se moţe reći da je ishod mešovit, sa nekim pozitivnim koracima u

priznavanju kulturne razliĉitosti Francuske, ali i serijama odgovora više u tradiciji lokalne

vlade nego na širem regionalnom planu. Nije stoga ĉudno što nije bilo većih problema

dosad na toj liniji, osim Korzike. To je, pored ostalog, rezultat kako neuspeha

regionalistiĉkih pokreta da oblikuju jasan politiĉki program koji će imati jasnu viziju

regionalnih institucija tako i uspeha centralne vlasti da ĉuvaju i promovišu jedinstveni

nacionalni identitet i integritet Francuske .

U stvari, iako su postojali i povremeno bili snaţni i u nadiranju, mikronacionalisti

nisu uspeli da integrišu elemente mikronacionalizma, a još manje da ih teritorijalizuju

odnosno poveţu sa odreĊenom teritorijama. Dosledno tome, autonomistiĉki pokreti bili

su slabi i fragmentisani, nesposobni da razviju ekonomsku i politiĉku strategiju koja bi

mogla da bude uverljivo prezentovana kao alternativa centralizaciji drţave ili kao

moderni kapitalizam, odnosno da raskine partijske i klijentelistiĉke veze koje su vezivale

periferne regione sa pariskom politikom.490

Stoga bi se moglo reći da su još uvek

regionalne kulture reducirane na folklor i spektakle za turistiĉku industriju.

No, u novije vreme Francuska je, kao i niz drugih drţava, a u po neĉemu i više od

njih, suoĉena sa dva krupna izazova. Prvi se ogleda u njenim odnosima sa Evropskom

unijom. Francuska je jedan od inicijatora i organizatora odnosno stubova evropske

integracije i Evropske unije. Ali uprkos tome, većina Francuza je na referendumu rekla

ne Evropskoj uniji odnosno ideji evropske drţave koja bi mogla da bude pretnja

suverenosti francuske drţave. Kako će tokovi razvoja i politike Evropske unije uticati na

raspoloţenje Francuza ostaje da pokaţe buduće vreme. Drugo sliĉno pitanje moţe se

postaviti u vezi sa globalizacijom koja podrazmeva transevropske integracije.

2. HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI

Hibridni sistem organizacije vlasti

490

M. Keating, The Rise and Decline of Micronationalism in France, Political Studies,

No.1, 1985, p. 2.

601

U Trećoj i Ĉetvrtoj republici parlament je, bar formalno, bio znaĉajan centar

moći. Istovremeno politiĉki sistem je bio nestabilan uz velike politiĉke turbulence. Mnogi

su smatrali da je jedan od uzroka za tako nestabilan sistem preopterećen i neefeikasan

parlament. To je bio i osnovni razlog nastojanja i rešenosti politiĉkih poslenika da kasnije

u Ustavu 1958. dislociraju centar moći iz parlamenta u predsedništvo odnosno izvršnu

vlast. Ovde će biti reĉi o tri branše vlasti u horizontalnoj ravni: izvršnoj vlasti,

zakonodavnoj vlasti odnosno parlamentu i sudskoj instanci, kao i o drugim dodatnim i

derivativnim tvrorevinama. Redosled ovih institucija vlasti u ovom radu dat je prema

njihovom rangiranju i u Ustavu i u realnosti.

A. Izvršna vlast

Po francuskom Ustavu izvršna vlast je bicefalna i sastoji se od predsednika sa

(svojim kabinetom) širokim ovlašćenjima i vlade sa premijerom na ĉelu. Najĉešće se,

zbog naglašene uloge i moći predsednika, ovaj sistem smatra hibridnim odnosno

polupredsedniĉkim, a mnogo reĊe hiperpredsedniĉkim sistemom. Valja potsetiti da

gotovo sve zapadno-evropske vlade su parlamentarne vlade ili izabrane od parlamenta i

ĉlanovi kabineta su partijski lideri u legislaturi. U Ĉetvrtoj Republici (1946-1958)

postojala je takoĊe parlamentarna forma vlade pri ĉemu je parlament selektionirao prvog

ministra i kabinet. Bila je to nestabilna vlada sa ĉestim krizama.

I samo donošenje novog ustava, i njegov sadrţaj, bili su voĊeni ne samo nekim

poţeljnim idealima i principima, već i uverenjem da ustav treba da bude sameren liku i

veliĉini jednog drţavnika koji zna šta hoće i koji će obezbediti Francuskoj dostojno

mesto u porodici vodećih demokratskih drţava sveta. Zato je glavni ustavotvorac Debre

nastojao da ojaĉa predsedniĉku poziciju u višestrukom smislu. Uz to, neke okolnosti su

navodile ustavotvorce da centralistiĉki oblikuju izvršnu vlast i administraciju. Iako su

neki predsednici kasnije oficijelno najavljivali i preduzimali izvesne korake i reforme u

pravcu decentralizacije sistema, nije sasvim sigurno da su imali neku veliku unutraţnju

ţelju i projekat zamašnije decentralizacije.

De Gol je, prema svom politiĉkom "uzrastu", napravio velike institucionalne

rearanţerije, ali nije zaveo diktaturu. Promene su bile tolike da je period njegove

vladavine oznaĉen kao poĉetak Pete Republike. Odluĉni, vidoviti i hrabri politiĉar kakav

se u post-degolistiĉko doba, ĉini se bar do sada, nije rodio, bio je organizator i voĊa

otpora u nacistiĉki okupiranoj zemlji i time vratio Francuskoj i Francuzma osećanje

dostojanstva i samo-poštovanja; politiĉar koji je uprkos mnogim otporima završio alţirski

rat za nezavisnost, koji je Francusku doveo do nivoa atomske supersile i zalagao se za

ujedinjenu Evropu kao naĉin proširenja uticaja ali i bogaćenja sopstvenog sistema

602

vrednosti i politike. De Gol je voleo da neposredno komunicira s narodom i smatrao je da

narod odnosno obiĉni ljudi imaju razvijeniji osećaj i smisao za opšte stvari nego

politiĉari. On je doţivljavao sebe kao neku vrstu oĉinske figure i ĉuvara Francuske.

Verovao je da je njegova istorijska misija da obnovi nekadašnju istorijsku veliĉinu

Francuske. Govore je završavao uz intonaciju nacionalne himne i usklikom praćenim

ĉuvenim gestom svojih ruku, "Vive la France".

Ovaj veliki drţavnik je dobro znao da veliĉinu i slavu Francuske ĉuvaju ne samo

politika i ekonomija, već i kultura, i moţda prvenstveno kultura. Zato je u vreme velikih

nemira u Francuskoj, na savet svog ministra policije da se uznemirujuće i opasne

demonstracije mogu jednostavno rešiti hapšenjem Sartra, ovaj inaĉe najveći Sartrov

ideološki i politiĉki protivnik odgovorio: "Zar da hapsim novog Voltera". Stoga nije

sluĉajno što se, prema nekim testiranjima javnog mnenja, De Gol našao na ĉelu liste

"najvećih pripadnika nacije svih vremena".491

Ovaj kratak osvrt na izuzetan lik De Gola ima za svrhu da pokaţe da promene u

odnosima izmeĊu legislature i ekzekutive prevazilaze izvesne proceduralne detalje. Treba

reći da je u ne maloj meri snaţna i visoka fugura de Gola davala energiju izvršnoj vlasti

koja je nadilazila ustavne okvire institucija. De Gol ju je nadvisio politiĉki i

inastitucionalno ne samo svojom svojevrsnom liĉnošću nego i podrškom naroda. To se

vidi iz proste ĉinjenice da je na izborima 1962 UNR-UDT dobila više mesta u

Nacionalnoj skupštini nego bila koja druga partija pre toga - 229 poslanika ili 49,2% što

je blizu apsolutne većine poslaniĉkog sastava.

Pored ovih spoljnih i unutrašnjih okolnosti, praksa je pokazala da iako toliko

raširena u najrazvijenim zemljama sveta, parlamentarna vlada nije rešenje bez izvesnih

mana. Iskustvo pokazuje da parlamentarna vlada moţe biti nestabilna posebno u

uslovima postojanja ideološki fragmentiranog i polarizovanog biraĉkog tela i

višepartijskog sistema u kome je teško postići jasnu parlamentarnu većinu. To se najĉešće

premošćava već uobiĉajenim formiranjem koalicionih vlada, ali i to rešenje nije sjajno u

situacijama kad postoje oštre ili veće razlike izmeĊu koalicionih partnera. Vlada se u

takvim situacijama izlaţe riziku izglasavanja poverenja odnosno nepoverenja i prosto je

ĉudno kako pojedini partneri tako olako pristaju na raskidanje koalicije koju su tek

dojuĉe tako briţljivo pripremali i realizovali. Ne ulazeći u dublje razloge ove pojave,

moţe se bez mnogo rizika reći da je to je postalo neka vrsta prilike za demonstraciju

politiĉkog umeća i afirmacije jedne cele strukture politiĉkih poslenika.

U predsedniĉkom sistemu, šef izvršne vlasti se bira od strane naroda na odreĊeno

vreme. Zakonodavni organ ne moţe, osim u vanrednim okolnostima i po posebnoj

proceduri, ukloniti predsednika. To je obiĉno tumaĉeno kao razlog za postojanje veće

stabilnosti u predsedniĉkom nego u parlamentarnom sistemu. No, na strani

parlamentarnog sistema stoje veća flerksibilnost sistema. Ukoliko se pokaţe da je voćstvo

u toku svog mandata nesposobno ili neodgovorno ili iz nekog drugog razloga izgubilo

podršku biraĉa, sistem nema mogućnosti da raspiše nove izbore odnosno prekrati vreme

predsedniĉke vladavine.

Zbog ovih manjkavosti i predsedniĉkog i parlamentarnog sistema, posmatranih u

nešto ĉistijoj formi, francuski ustavotvorac se odluĉio za neku vrstu mešovitog sistema

491

Prema rezultatima drţavne TV Franc 2.

603

koji bi trebao da iskoristi prednosti a izbegne mane i jednog i drugog sistema: Predsednik

kao i u SAD nije odgovoran Parlamentu, a premijer i ministri su, kao i u Ujedinjenom

kraljevstvu, odgovorni legislaturi. Tu hibridnu formu, koja kombinuje instituciju jakog

predsednika i parlamentarnu formu vlade ustavotvorac je našao u obliku

polupredsedniĉkog sistema. Mora se reći da u tom obliku sistema ima i podele vlasti i

fuzije, ali i konfuzije. Premijer i vlada su povezani sa partijskim vezama i

konstitucionalnom logikom za Nacionalnu asambleju, ali je Predsednik biran posebno i

nije direktno aficiran promenljivošću parlamentarne politike. Vlada moţe biti kritikovana

i prinuĊena na ostavku, ali predsednik moţe raspustiti parlament (što se obiĉno dešava

jednom u dvanaest meseci.). No, kako god da se posmatraju te dve strane izvršne vlasti,

predsednik je u prednosti pa i u dominantnoj poziciji. Sa garantovanim termom od sedam

godina, centralizovanom administracijom i unitarnim sistemom, jednim popustljivim

Premijerom i ministrima i zauzdanom (curbed) legislaturom, predsedniĉka vlast de Gola

je stajala daleko iznad vlasti ameriĉkog predsednika ili britanskog premijera.

U Trećoj republici Predsednik je bio nešto poput nenaslednog konstitucionalnog

monarha. On je bio poštovani šef drţave koji je predsedavo u nekim ceremonijalnim

prilikama, stajao iznad partije i nije se angaţovao u partijskim aktivnostima. Posle

iskustva sa Napolenom i nekim drugim politiĉarima Francuzi su bili skloni da izabiraju

ĉoveka koji je bezbojan i koji ima malo popularnosti. Clemanceau-ov savet Francuszima:

"Glasajte za najglupljeg" ( Vote for the most stupid") moţe zvuĉati preterano, ali je po

nekim autorima taĉno da je jedino Poenkare u Trećoj republici bio Predsednik prvoga

ranga. Politiĉari sa sposobnostima jednog Clemansoa bili su redovno odbijani. Zbog toga

je prestiţ francuskog predsednika stajao mnogo niţe od britanskog monarha.

a. Predsednik republike

a1. Poloţaj i funkcije predsednika

Jedna od specifiĉnosti Pete republike je da Predsednik, General de Gol, kontroliše

izvršnu vlast a ne Premijer. Jedini naĉin na koji parlament moţe da utiĉe na predsednika

je preko premijera odnosno kabineta. To je po zamisli Debrea bio tradicionalni

parlamentarni sistem sa nešto ograniĉenijim parlamentom i specifikovanom vladom.

Predsednik bi, po tom projektu, ostao iznad politiĉke borbe kao nacionalni arbitar. Ali

Alţirski rat i druge okolnosti dovele su do snaţenja predsedniĉke funkcije.

604

Predsednik predstavlja nesumnjivo kljuĉnu figuru politiĉkog sistema i ţivota u

Francuskoj. Funkcije i ovlašćenja Predsednika su brojna. Navešćemo ovde samo nekoliko

najznaĉajnijih. Prvo, Predsednik je šef drţave. U tom svojstvu on je simbol i garant

integriteta, nezavisnosti i kontinuiteta drţave i poštovanja meĊunarodnih ugovora. U

ĉlanu 5. Ustava stoji:" Predsednik Republike se stara o poštovanju Ustava. Putem svoje

arbitraţe, Predsednik obezbeĊuje redovno funkcionisanje javnih vlasti i kontinuitet

drţave. On je garant nacionalne nezavisnosti, integriteta teritorije, poštovanja sporazuma

Zejednice i meĊunarodnih ugovora".

Drugo, predsednik je, kao i parlament, neposredno izabrani predstavnik naroda.

Ustavnom revizijom od 1962 predsednik se bira neposrednim izborima. De Gol je na taj

naĉin još više proširio i uĉvrstio mogućnosti neposredne komunikacije s narodom.

Treće, Predsednik Republike je vrhovni komandant oruţanih snaga i predsedava

Vrhovnim savetom nacionalne odbrane.

Ĉetvrto, Predsednik moţe da raspiše referendum o stvarima koje se tiĉu

organizacije javne vlasti. Predsednik ima pravo odnosno ovlašćenje da iznese odreĊene

zakone na referendum. Ustav propisuje da se na referendum mogu izneti tri vrste zakona.

Pvo, zakoni koji se odnose na organizaciju javnih vlasti; drugo zakoni koji seadrţe

potvrdu nekog sporazume francuske zajednice; treće, zakoni kojima se ovlašćuju pojedini

subjekti za ratifikovanje nekog meĊunarodnog ugovora koji bi iako ne protivreĉi ustavu,

mogao da utiĉe na rad politiĉkih institucija. Jedino Predsednik ima pravo da iznese na

raferendum ovakve vrste zakona. On to ĉini na predlog vlade koja moţe da formira takav

predlog samo u vreme zasedanja skupštine ili na usaglašeni predlog parlamentarnih

domova. Malo je verovatno da će takav predlog poteći od parlamenta, i ako se ima u vidu

veliki uticaj predsednika na vladu, onda je sasvim jasno da Predsednik raspolaţe ovim

instrumentom politiĉkog uticaja. Iako retka, ova vrsta referenduma je praktikovana bolje

reći odluĉivala o nekim krupnim pitanjima politiĉkog ţivota. Referendumi 1961 i u prvoj

polovini 1962 ticali su se stausa Alţira, a referendumom u drugoj polovini 1962 uveden

je novi naĉin izbora Predsednika Republike. Na jednom od referenduma, 27 aprila 1969,

na kome se odluĉivalo o promeni teritorijalne organizacije i prirodi i poloţaju Senata

predlozi De Gola nisu prošli i on je podneo ostavku. To je bilo tri godine pre isteka

njegovog manadata.

Peto, Predsednik a ne Premijer, kontroliše izvršnu vlast. Jedini naĉin na koji

parlament moţe da utiĉe na predsednika je preko premijera odnosno kabineta.

Šesto, predsednik ima pravo imenovanja nosilaca nekoliko znaĉajnih politiĉkih

funkcija. Tako Predsednik ima pravo imenovanja nekih visokih drţavnih ĉinovnika bez

ratifikacije koja se traţi u ameriĉkom sistemu. On daje imenovanja na civilna i vojna

605

mesta uz savet premijera i vlade. Predsednik, po Ustavu, imenuje ĉlanove Vrhovnog

sudskog saveta.

Sedmo, predsednik vrši pomilovanja uz premapotpis ministra pravde.

Osmo, dok su u Ĉetvrtoj republici premijer i kabinet kontrolisali spoljne poslove,

po novom ustavu te nadlećţnosti su prešle u ruke Predsednika. Predsednik vodi

meĊunarodne pregovore i potpisuje ugovore. Da bi bili punovaţni, svi dekreti vlade

moraju biti potpisani od Predsednika. Predsednik takoĊe potpisuje sve zakonske predloge

da bi postali punovaţni u roku od 15 dana.

Deveto, predsednik prima i otprema odgovarajuće diplomatske predstavnike.

Deseto, predsednik proglašava zakone i ima pravo suspenzivnog veta na zakone

koje parlament donosi. Drugim reĉima, Predsednik ima dţepni veto to jest moţe da

odbije da potpiše zakon.

Jedanaesto, u sklopu ovlašćenja prema parlamentu, Predsednik Republike, putem

ukaza, otvara i zakljuĉuje vanredna zasedanja parlamenta.Vanredno zasedanje se

organizuje na zahtev Prvog ministra ili na zahtev većine poslanika Nacionalne skupštine.

I u jednom i u drugom sluĉaju potrebna je saglasnost i ukaz Predsednika Republike. Bilo

je i sluĉajeva da Predsednik poput De Gola odbije zahtev većine parlamentaraca da

sazove parlament bez ikakvih posledica.

Dvanaesto, Predsednik ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu i raspiše nove

vanredne opšte izbore. Pre toga, on je obavezan da konsultuje Prvog ministra i

predsednike oba doma parlamenta, a posle toga sam odnosno samostalno donosi odluku.

Pravo na raspuštanje parlamenta nije nikakvo posebno pravo pretsednika jer takvo pravo

imaju predsednici u mnogim drugim parlamentarnim sistemima pa i u Trećoj i Ĉetvrtoj

Republici, iako ga najvećim delom nisu koristili. No dok je u drugim sistemima

raspuštanje parlamenta praktikovano u okolnostima kad vlada izgubi poverenje

parlamenta a nema izgleda da se formira nova te predsednik traţi raspuštanje parlamenta

na predlog vlade, u Francuskoj se pored tih nalaze i drugi razlozi za raspuštanje

parlamenta. Naime, u ovoj zemlji za raspuštanje parlamenta nije neophodno da vlada

pretrpi poraz u parlamentu niti je za to potreba premapotpis Prvog ministra. U Francuskoj

je moguće da predsednik Republike raspusti Nacionalnu skupštinu prosto zato što mu nije

po volji Vlada koja inaĉe ima poverenje skupštine. To se desilo dva puta (1981 i 1988) u

vreme Fransoa Miterana samo zato što je partija kojoj on pripada bila u manjini u

parlamentarnom sastavu a vladu su ĉinile partije koje mu nisu odgovarale. Novi izbori su

doneli socijalistima parlamentarnu većinu a na osnovu toga i vladu po "meri"

Predsednika. To, naravno, nisu jedini primeri. I pre toga, 1962 godine, De Gol je

raspustio Skupštinu kad je njegova vlada sa Premijerom Pompiduom ostala u manjini, a

drugi put 1968 po zahtevu premijera i to u okolnostima kad je vladi bilo izglasano

606

nepoverenje. Treba imati u vidu da se to dešavalo u godini punoj nemira i kad je zbog

toga sam Predsednik ţeleo da opipa puls svoga rejtinga i podrške u javnosti. U oba

sluĉaja onaj ko je raspustio skupštinu dobio je na sledećim izborima parlamentarnu

većinu.

Na osnovu onoga što je reĉeno moţe se zakljuĉiti da su razlozi raspuštanja

skupštine u francuskom polupresedniĉkom sistemu nešto drukĉiji od onih u klasiĉnim

pasrlamentarnim sistemima. I ovde postoje neka ograniĉenja. Predsednik ne moţe

raspustiti Skupštinu u situacijama ili vremenu kad ona vrši izuzetna ovlašćenja (ĉl. 16) ili

u vremenu od godine dana od izbora nove skupštine.

Trinaesto, predsednik imenuje prvog ministra. Po sebi je razumljivo da on, pri

tome, mora briţljivo da meri snagu pojedinih partija u parlamentu. Prilikom imenovanja

prvog ministra, predsednik nije obavezan da konsultuje bilo koga. Isto tako, predsednik

moţe da imenuje nekoga iz redova poslanika odnosno senatora ili nekoga van

parlamentarnih klupa. Ono, što je specifiĉno u ovom sistemu organizacije vlasti jeste

ĉinjenica da premijer koga, kako je reĉeno, imenuje Predsednik mora imati poverenje

parlamenta. Isto tako Predsednik nema pravo da smeni premijera, jer je i to pravo u

rukama parlamenta odnosno Nacionalne skupštine. Kao što imenuje prvog ministara,

Predsednik tako imenuje i ĉlanove vlade na predlog Prvog ministra.

Ĉetrnaesto, Predsednik formalno predsedava Savetom ministara odnosno vladom

u kojoj se vode rasprave o kljuĉnim pitanjima politike. Pozicija i prava Predsednika su

pojaĉana i time što Predsednik potpisuje akte vlade (podzakonke akte, ordonanse i

dekrete). To, naravno, podrazumeva da moţe i da odbije potpis i time izazove krizu

odnosno ostavku vlade. Posle 1958 vlada je uglavnom potvrĊivala odluke koje su

donosili Predsednik i Premijer. Takva konstelacija i prerogativi predsednika obezbeĊuju

njegov predominantan uticaj na vladu. Ova osobina je duboko utemeljena u tradiciji

francuskih politiĉkih institucija. Treba se samo setiti da su i u Trećoj i Ĉetvrtoj republici

predsednici predsedavali sednicama vlade i da su poslovi vlade obavljani tako što je

jednom vrstom sednica vlade (kad je vlada slovila kao "savet ministara" ) predsedavao

predsednik, a drugom vrstom sednica vlade( "Savet kabineta") predsedavao je premijer.

U dobrom delu novijeg vremena predsednik je praktiĉno predsedavao sednicama vlade

po svojoj volji.

Petnaesto, mandat Predsednika je trajao u prvih nekoliko decenija sedam godina

sa mogućnošću ponovnog izbora. To je oslobaĊalo predsednika i njegov uţi kug

607

sledbenika da se izlaţu dodatnim naporima i neprijatnostima organizovanja ĉestih

kampanja i partisjkih nadmetanja povodom njihovog izbora. Treba, svakako, reći da to

nije nikakva novina s obzirom da je takav mandat postojao i u Trećoj i Ĉetvrtoj republici.

Nacionalna skupština i Senat su leta 2000 velikom većinom glasova usvojili nacrt zakona

o skraćivanju predsedniĉkog mandata sa sedam na pet godina. Širak je na jednom od

televizijskih kanala preporuĉio da se Francuzi na referendumu izjasne o tome. On se

prvo protivio tome, a kasnije, u junu je prihvatio to ali bez ograniĉenja reizbora. On je tu

promenu istakao kao moderne zahteve demokratije uz napomenu da ne bi bilo dobro da

se Francuzima ograniĉava pravo da biraju koga ţele. To znaĉi da bi Širak mogao da bude

i više od 14 godina odnosno od mogućih mandata po sadašnjim propisima. Dvokruţni

sistem izbora je obezbeĊivao da kogod bude izabran u prvom ili drugom krugu, bez

obzira da li je to manjina biraĉkog tela i kolika je ta manjina, biće predsednik Francuske.

U zemlji sa velikim razliĉitostima, takva pojava ne ostavlja dobar utisak na graĊane.

De Gol je vladao stilom moćnog monarha od 1958 do 1969. Biran je na sedam

godina i mogao je, normativno gledano, da neograniĉeno ostane na predsedniĉkom tronu.

Interesantna je i mogućnost organizovanja narodnog referenduma. U Francuskoj Petoj

republici referendum je sluţio da ojaĉa vlast Predsednika tako što mu je dozvoljavao da

zaobilazi parlament i apeluje direktno na narod. Ima u tome, ĉini se nešto od manira i

ponašanja Napoleona I i Napoleona III koji su takoĊe koristili referendum za jaĉanje

svoje vlasti. Predsednik je imenovao premijera i mogao je da ga otpusti u svako vreme.

Uloga parlamenta bila je ograniĉena. Predsednik je ĉesto vladao egzekutivnim dekretima

i tako preuzimao dobar deo funkcija parlamenta.

Što se tiĉe odnosa Prdesednika i Premijera nesporno prvenstvo imao je

Predsednik. Formula ovog odnosa bila je sledeća: Premijer je radio ono što Predsednik

nije ţeleo da radi. Predsednik je imao pretenzije da bude jedan od planetarnih lidera i

kreatora šire situacije i stoga je svoju osnovnu paţnju koncentrisao na meĊunarodna

pitanja. Pored toga, paradoksalno moţe zvuĉati da ĉovek koji nije trpeo partije bude

osnivaĉ RPR (Relly for the Republic), koja je menjala imena ali se i danas zove

Golistiĉka partija. Instikt politiĉara koji je okrenut pobedi i izborne potrebe nalagale su

da, uprkos njegovim antipatijama, osnuje i oslanja se na partiju u politiĉkim procesima.

On je to zamišljao kao pokret koji će okupljati sve ljude dobre volje i zbog toga je dao

partiji tako uopšten naziv i uopšten program. I, zaista, taj pokret je okupio mnogo ljudi

koji su bili orijentisani desno od centra. Snagu i privlaĉnost ova partija je crpila najvećim

delom iz De Golove harizme.

No, De Gol jeste bio autoritarna liĉnost ali nije bio diktator. Mnogi ozbiljniji

istaţivaĉi veruju da je De Gol mogao raznim manipulacijama ili politiĉkim igrama dobiti

predsedniĉke izbore. No, on to nije hteo, već je posle završetka prvog mandata ţeleo

slobodne i kompetitivne izbore. Njegov glavni protivnik bio je socijalista Miteran koji je

kasnije izabran za Predsednika Francuske. Kasnije je De Gol gubio svoju popularnost.

Kad je hteo da proveri svoj rejting u narodu, posle studentskih buntova 1968, na

608

referendumu o regionalnoj reformi i reorganizaciji Senata, koji je organizovan u znak

podrške njegovom predlogu, ishod referenduma bio je obrnut njegovom oĉekivanju.

Njegov predlog bio je poraţen sa 53,2% i to je bio dovoljan razloga da podnese ostavku

na mesto predsednika i da se, duboko uvreĊen, opet se povuĉe u svoje seosko mesto.

Mnogi kasniji analitiĉari su pozitivno ocenili period De Golove vladavine. O

tome svedoĉi i stabilnost francuskih politiĉkih institucija i politiĉkog sistema Pete

republike koja se ogleda pored ostalog i u ĉinjenici što je taj sistem preţiveo De Gola i

već promenio nekoliko predsednika i garnitura vlasti. Interesantno je da su mnogi, pored

ostalih i kasniji predsednik Miteran, imali zamerke na De Golov reţim vladavine i u

sklopu toga traţili skraćenje mandata Predsednika. MeĊutim kad su seli na predsedniĉki

tron zaboravili su ono što su ranije traţili.

Šesnaesto, Predsednik po Ustavu ima vanredna ovlašćenja u posebnim prilikama.

Postoje dve vrste okolnosti u kojima, ako se steknu zajedno, Predsednik moţe da posegne

za vanrednim merama. Jedan je onaj kad postoji "ugroţenost na teţak i neposredan

naĉin" "institucija Republike, nezavisnost zemlje, integritet njene teritorije ili izvršavanje

meĊunarodnih obaveza" (ĉl.16 Ustava). Druga se tiĉe "prekida" "redovnog

funkcionisanja ustavnih javnih vlasti". Pre donošenja odluke o uvoĊenju vanrednog

stanja, Predsednik konsultuje Prvog ministra, predsednike domova i Ustavni savet. O

tome Predsednik posebnim obraćanjem obaveštava narod. Ova ovlašćenja Predsednika

nisu ograniĉena. Moţda treba reći da Ustav ipak predviĊa da se parlament sastaje kad je

to moguće i bez posebnog poziva kao i to da u takvim prilikama Nacionalna skupština ne

moţe biti raspuštena. Ova ovlašćenja su retko korišćena. Poznato je da je De Gol koristio

takva ovlašćenja 1961 ( 23 aprila) u vreme Alţirske krize.

Sedamnaesto, Predsednik ima ulogu arbitra u sukobima razliĉitih interesa i grupa

Po sebi je razumljivo da ovakva ovlašćenja predsednika moraju imati

odgovarajuću administrativnu pomoć i podršku. Tu pomoć pruţa Jelisejska palata, koja je

u stvari francuska White House, sa sekretarijatom i sa predsedniĉkom sluţbom ( sliĉno

amriĉkom the Executive Office). No veliĉina predsedniĉke sluţbe u Francuskoj je daleko

manja od korespondentne sluţbe u SAD. Podatak od 40-50 sluţbenika, uz nešto oko

nekoliko stotina pomoćnog osoblja, deluje sasvim skromno.

ProsuĊujući efekte i implikacije ovakvih ovlašćenja, moglo bi se reći da su ona ,

katkad nuţna, ali i da sadrţe mogućnost zloupotreba ili politiĉkog manipulisanja. Zbog

toga postoji u javnosti ili kod nekih krugova izvesna podozrivost prema takvim

ovlašćenjima Predsednika.

Sve to daje mogućnost Predsedniku da koordinira bitne poluge i aktivnosti

politiĉkog sistema i usmeravanja.

Predsednik de Gol je vešto kombinovao razne mogućnosti koje mu daje Ustav i

sistem da maksimira predsedniĉku polugu nad partijskim kompleksom u parlamentu. S

obzirom na velika ovlašćenja s kojima Predsednik raspolaţe, francuski komentatori su

dali predsedniku Francuske šaljivi nadimak Fransoa Ĉetvrti ( za Miterana) sa podtekstom

da ima velika ovlašćenja i meĊu najduţim mandatima u svetu. Ustav je dovoljno širok

okvir da moţe da primi predsednike razliĉite politiĉke i ideološke orijentacije. Tako je 10

maja 1981 za predsednika izabran Fransoa Miteran kao prvi predsednik socijalista u

okviru aktuelne Pete republike. To je bio politiĉki potres toga vremena. Dotada je bio

neprikosnoven desni centar degolistiĉke orijentacije oliĉen u partijama Okupljanje za

609

Republiku i manjoj Uniji za demokratsku Francusku. Miteran je predsedavao

Francuskom punih 14 godina sve do 1995 kad ga j posle isteka dva sedmogodišnja

mandata smenio kandidat partije RPR Ţak Širak.

a2. Odgovornost i mogućnost impiĉmenta Predsednika

Iako se ne retko moţe ĉuti da je Predednik Republike faktiĉki politiĉki i kriviĉno-

pravno neodgovoran, ipak neke vrste politiĉke odgovornosti, makar i posredne, postoje.

Navešćemo samo neke od njih. Prvo, postoji mogućnost da graĊani na sledećim izborima

uskrate poverenje Predsedniku. Drugo, prilikom Predsednikovog iznošenja na

referendum odreĊenih pitanja, moguće je da se graĊani izjasne protivno njegovim

oĉekivanju i ţelji. Treće, na osnovu ĉinjenice da na akte Predsednika u Petoj republici

nema premapotpisa odgovarajućeg ministra, moţe se zakljuĉiti da je sam Predsednik

odgovoran za njih.

Ĉetvrto, kao i neki drugi sistemi, francuski polu-prezidencijalizam poznaje

instituciju opoziva Predsednika. To je u sluĉaju njegove kriviĉne odgovornosti, a kriviĉno

moţe biti odgovoran za veleizdaju. Veleizdaja je, dakako, širok i najĉešće anomiĉan

pojam. U pitanju je izuzetno politiĉki štetno delo odnosno ogrešenje o duţnost i delikt

kojim se vreĊa ustav ili zloupotrebljava poloţaj. UtvrĊivanje karaktera dela odnosno

veleizdaje utvrĊuje Visoki sud pravde kao specijalni politiĉki organ koji se sastoji od po

12 poslanika i 12 senatora, koje biraju dva parlamentarna doma. Postupak impiĉmenta

pokreću oba doma svojim istovetnim odlukama, a za njihovo javno izglasavanje traţi se

apsolutna većina svih ĉlanova. Za voĊenje istrage Predsedništvo Kasacionog suda, kao

najviši sud redovne nadleţnosti, odreĊuje Komisiju od pet ĉlanova. Za konaĉnu odluku

nadleţan je već pomenuti Visoki sud pravde.

Institut impiĉmenta se moţe koristiti i kao instrument politiĉke igre i nadmetanja

naroĉito uoĉi izbora. Tako je, koristeći ovu ustavnu mogućnost, poznat sluĉaj kad je 30

francuskih poslanika, uglavnom iz vladajuće Socijalistiĉke partije, potpisalo peticiju za

opoziv francuskog predsednika Ţaka Širaka ( ( 2001) zbog korupcinaškog skandala koji

je vezan za vreme kad je on bio gradonaĉelnik Pariza. To je, dakako, bilo uoĉi izbora

2002. Poslanik Monbur je traţio da se Širaku sudi na osnovu optuţbi da je primao mito i

otvarao nepostojeća radna mesta u vreme dok je bio gradonaĉelnik Pariza od 1977 do

1995 kad je izabran za predsednika. No, procedura ne dozvoljava da svaka grupica moţe

da se igra sa tako znaĉjnom funkcijom predsednika. Uz to, Predsednik uţiva imunitet dok

610

se nalazi na tom mestu. Da bi se u Nacionalnoj skupštini predstavio zahtev za impiĉment

potrebni su potpisi 58 poslanika, zatim bi trebalo da taj zahtev proĊe u Donjem domu u

kojem su većinu imali socijalisti i u Senatu gde su većinu imali konzervativci. Potpisnici

peticije su manje poznati poslanici Socijalistiĉke partije, zelenih i manjih leviĉarskih

partija. Ţospenova partija nije stala iza tog predloga jednog poslanika.

Predsednik Širak je odbio da se odazove na redovan sudski poziv za svedoĉenje u

takvom sluĉaju (koji je bio povezan sa mogućim nezakonitim finansiranjem partije

"Okupljanje za republiku" na ĉijem ĉelu se nalazio do 1995), obrazlaţući odluku svojim

ustavnim statusom. Postavilo se pitanje da li ga njegov status štiti od kriviĉnog gonjenja i

da li to iskljuĉuje predsednikovo pojavljivanje pred bilo kakvim sudom. U Jelisejskoj

palati su smatrali da je istraţni sudija, upućujući poziv poštom, prekoraĉio svoja

ovlašćenja i da je to ustvari "pisana pretnja".

Najzad, odlukom najvišeg suda Francuske, Dekretom Kasacionog suda u Parizu,

predsednik Francuske je uzet u zaštitu od sudskih procesa. To je prva odluka u

ĉetrdesettrogodišnjoj istoriji Francuske da se predsedniku moţe suditi samo u sluĉaju

izdaje. Dekretom se jasno istiĉe:" Tokom svog mandata predsednik ne moţe biti saslušan

kao svedok, ne moţe biti pod istragom, citiran ili pozivan pred sud za bilo koji prekršaj u

nadleţnosti pravosudnih organa". Opravdanje za ovakvu odluku sud nalazi u Ustavu

Francuske. Po njihovom mišljenju imunitet šefa drţave je u biti francuskog Ustava.

a3. Kancelarija Predsednika

De Golova liĉnost i uloga, koji su pokrivali široki raspon unutrašnje i spoljne

politike, pretpostavljali su zamašnu administraciju. Predsednikova sluţba bila je paralena

sa drţavnom administracijom odnosno civil service. Ona je po mngo ĉemu liĉila na

ameriĉku White House. Raniji Predsednik ( 1953) imao je samo dva savetnika. Jedan je

bio za rad sa vladom a drugi sa štampom. Cela njegova sluţba brojila 21 sluţbenika

profesionalnog ranga. Kad je De Gol došao na vlast imnovao je 17 politiĉkih savetnika

od koji su ĉetiri bili za poslove zajednice (community). Ta grupa je posle dobila i odnose

sa Afriĉkim teritorijama. 1964 ukupna administracija predsednika brojala je 52

sluţbenika bez sekretara i niţih sluţbenika. Sedamnaest od dvadeset najviših savetnika

bili su funkcioneri drţavne administracije. De Gol je za savetnike uzimao struĉnjake i

nije ţeleo da oni budu politiĉki generalisti. Jedno vreme se bavio mnogo više spoljnim

odnosima a posle i unutrašnjim. Debre se nije baš u svemu slagao sa raspodelom funkcija

ili nadleţnosti izmeĊu Predsednika i Premijera. On je smatrao da odnosi meĊu njima

611

treba da budu odnosi partnerstva. Predsedniĉka sluţba je ekspandirala ne samo po broju

već i po uticaju.

Ono što predsednici vlada nisu uspevali u vreme De Gola i Miterana, uspeli su u

vreme Širaka. Za onoliko moći koliko su premijeri uspevali da odvoje i premeste iz

predsedniĉke u premijersku zonu nadleţnosti, Predsednik Širak je tanji i manji od svoja

dva velika prehodnika. Ustavno odelo koje je krojeno po meri De Gola bilo je suviše

veliko za politiĉara koga su priroda i sticaj okolnosti pripremali više za gradonaĉelnika

nekog velikog grada nego za predsednika jedne velike zemlje i kulture u novim sloţenim

okolnostima velikog spremanja sveta. Svoje politiĉke strasti, borbeni katolicizam i

ideološki naum, ovaj politiĉar naoĉite fiziĉke graĊe, Peti predsednik Pete republike,

garnirao je i omekšavao, mada ne uvek s jednakim uspehom, manirima galskog stila i

finoće, i zavodljivom iako katkad usiljenom retorikom. Posle ne malog predsedniĉkog

staţa, Širak se, moglo bi se reći uspinje i primiĉe svojim velikim prehodnicima, a hoće li

ih stići ostaje da pokaţe vreme. Premijer Ţospen je protestant s reputacijom poštenja(

iako je u mladosti koketirao sa trockizmom), ali poštenje nije poen koji se visoko kotira u

politiĉkim nadmetanjima. Na to je i narod, a kamoli elite, već gotovo i zaboravio. Zato je

posle ne dugo vremena posustao i prepustio premijerski tron Širakovim saborcima.

b. Vlada

Savet ministara i Savet kabineta

Po Ustavu, vlada ima zamašne funkcije. Vlada, kaţe se u ovom najvišem

pravnom dokumentu zemlje (ĉl. 20), "odreĊuje i vodi politiku zemlje". U praksi,

meĊutim, vlada predstavlja znatno niţi sprat dvospratne zgrade izvršne vlasti politiĉkog

sistema Francuske.

b1. Struktura vlade

Vlada je sastavljena od Prvog ministra i drugih ministara odnosno ĉlanova vlade.

Ustavom ili zakonom nije propisan broj ili vrsta ministarstava. Promene u vladi, bilo

personalne ili pojedinih ministarstatava vrše se uredbom Predsednika republike na

predlog Prvog ministra.

I u Francuskoj, kao uostalom i u nekim drugim zemljama, ministri se razliĉito

rangiraju. Mogu se prepoznati ĉetiri razliĉita kruga ĉlanova vlade. Prvi krug ĉlanova

vlade ĉine drţavni ministri. Titula drţavni ministar nije toliko funkcionalno odreĊena

612

koliko izraţava visoki politiĉki rang, partijski uticaj i liĉni prestiţ. To su u neku ruku

ekvivalenti za nivo potpredsednika vlade. Drugi krug ĉine ministri koordinatori. Njih Prvi

ministar rukopolaţe kao koordinatore nekoliko srodnih ministarstava. Treću grupu ĉine

ministri s portfeljom. Tu posebno valja pomenuti ministra spoljnih poslova, ministra

finansija, ministra unutrašnjih poslova, ministra pravde itd. U ĉetvrti ešalon spadaju

drţavni sekretari. Tu spadaju zamenici ministara vaţnijih resora ili rukovodioci manjih ili

manje znaĉajnijih resora.

Francuska vlada se sastaje i funkcioniše na dva razliĉita naĉina: kao Savet

ministara i kao Savet Cabineta. Prvi se sastaje pod predsedništvom Predsednika a drugim

predsedava Premijer bez Predsednika. Savet ministara priprema materijal za Savet

kabineta. Faktiĉka moć je koncentrisana u Savetu kabineta, a Savet ministara je obiĉno

potvrĊivao ono što je prethodno pomenuti Savet predlagao. U Petoj Republici situacija se

menja tako što ove institucije menjaju pozicije. Savet ministara postaje znaĉajniji od

Saveta kabineta. Tako je samo 15 sastanaka Saveta cabineta odrţano 1959-60 kada je de

Gol bio apsorbovan Alţirskom krizom, dok je Savet ministara imao 100 sesija. Posle

alţirske krize i dolaska Pompidua, Savet ministara postao je još znaĉajniji. Sastav i

sednice Ministarskog saveta odreĊuje i saziva Predsednik Republike. Na sednicama

Ministarskog saveta ne prisustvuju drţavni sekretari. Valja reći da pored oficijelnih

sastanaka Ministarskog saveta i Saveta kabineta postoje i poluformalni ili neformalni

vidovi okupljanja ili dogovaranja odreĊenih ministarstava koje sazivaju Predsednik ili

Premijer kao i drugi vidovi zajedniĉkih sastanaka ĉlanova vlade, struĉnjaka i funkcionera

koji pokreću odreĊena pitanja ili jednostavno raspravljaju o njima.

Sekretarijat vlade je ustanovljen 1935. Vaţna ovlašćenja ima Generalni sekretar

vlade. On je u stalnoj komunikaciji sa Predsednikom vlade. Predsednik vlade ima svoj

kabinet ili privatni sekretarijat, ali Generalni sekretar vlade usmerava veliki deo štaba

Predsednika vlade i piprema odnose sa Predsednikom.

Broj ĉlanova kabineta varira od 24 pod predsednikom de Golom (1958-1969) do

43 pod premijerom Širakom 1986-1988. Ĉlanovi kabineta dolaze uglavnom sa

univerziteta ili visoke administracije. Ĉlanstvo u kabinetu uslovljeno je napuštanjem

poslaniĉke funkcije. To omogućava separaciju vlasti sliĉno sistemu u SAD i postavlja

predsednika i kabinet na istu stranu.492

U kasnijim godinama situacija je izgledala nešto

drukĉija. Izvesna ravnoteţa snaga izmeĊu oponirajućih i rivalnih glavnih partija dovodila

je i do neke vrste podele vlasti izmeĊu predsednika koji je predstavnik jedne partije ili

koalicije i parlamenta koji je pod kontrolom druge partije dnosno koalicije. Ovakav

492

T. M. Magstadt, Nations and Governments. Comparative Politics in Regional

Perspective. St. Martin's Press, New York, 1991. p.104.

613

koahabitacioni sistem ima odraza i na poloţaj i ulogu vlade. Vlada je u takvom

kohabitacionom sistemu ne na jednoj strani nego na obe strane. Ona je vezana i za

predsednika i za parlament, a to znaĉi i za jednu partiju odnosno kaliciju i za drugu

partiju odnosno koaliciju. Ovo u zemlji takvog politiĉkog šarenila ali i visoke kulture

moţe, kako tako, da funkcioniše ali je neizvesno kako bi sve to izgledalo u manje

razvijenim zemlajama.

Status i funkcije vlade mogu se dobro prepoznati na osnovu njenog odnosa prema

Predsedniku i prema Parlamentu.

b2. Funkcije i uticaj Vlade na Parlament

Funkcije i uticaj vlade na parlament su pozamašni. Prvo, valja reći da vlada ima u

svojim rukama zakonodavnu inicijativu. Zakonski predlozi koje predlaţe vlada imaju

prioritet i znatno veću prohodnost u parlamentarnoj proceduri nego zakonski predlozi

koje predlaţu poslanici. Smatra se da iznad 90% predloga vlade, a ispod 10% predloga

poslanika, postaju zakoni. Drugo, u oblasti finansija vlada ima specijalna ovlašćenja da

moţe da donese budţet dekretom ako se u Skupštini propusti odreĊeni rok za donošenje

budţeta. Pored toga, "privatni" odnosno poslaniĉki zakonski predlozi ne zadiru u

povećanje ili reduciranje javnih prihoda odnosno rashoda. Drugim reĉima, poslanici ne

mogu predlagati mere sa kojima bi se povećavali troškovi budţeta.

Treće, interesantno je, moţda i kuriozno za razvijene zapadne demokratije, da

dnevni red praktiĉno odreĊuje vlada, i još interesantnije da to tako stoji u samom Ustavu

(ĉl.48 stav 1). Ĉetvrto, Vlada ima pravo da podnosi amandmane na zakonske predloge i

pravo da otvori generalnu debatu u nekom predmetu u oba doma. Tako je moguće da se

ĉuju vladina mišljenja pre izveštaja izvestioca nekog parlamentrnog odbora o mišljenju i

predlogu dotiĉnog odbora. I rasprava se vodi o vladinom predlogu a ne o predlogu

Odbora.

Peto, štaviše, vlada moţe traţiti izjašnjavanje parlamenta o predlogu u delovima

ili u celini i pre mešanja odbora u te stvari. Vlada moţe takoĊe da podstkne donošenje

odluke o zakonskom predlogu oko koga postoji nesaglasnost izmeĊu Senata i Skupštine.

Ono što vlada ne moţe uĉiniti jeste da progura zakonski predlog (osim u finansijama)

koji Skupština odbija da potvrdi.

Jednu od markantnih taĉaka u odnosu vlade i parlamenta predstavlja odgovornost

vlade prema parlamentu odnosno Nacionalnoj skupštini. Treba odmah reći da je taj odnos

u francuskom sistemu vlasti donekle modifikovan s obzirom na korespondentan odnos u

drugim parlamentarnim sistemima. Iako nema ustavne obaveze da vlada izlazi sa svojim

programom pred parlament i na osnovu toga traţi njegovo poverenje, ipak je ostao

institut parlamentarne odgovornosti vlade. U naĉelu, vlada je odgovorna parlamentu, i za

normalno funkcionisanje mora imati njegovo poverenje. U sluĉaju izglasavanja

nepoverenja vladi, a da pritom ne bude raspušten, parlament je u stanju da prisili vladu da

se povuĉe.

614

Isto tako, u Petoj repbublici ne postoji institut interpelacija koja je ranije bila

efikasno sredstva za kritiku i obaranje vlade. Zadrţana su samo poslaniĉka pitanja.

Valja pomenuti i dve nove ograniĉavajuće okolnosti u vezi sa predlogom za

izglasavanje nepoverenja Vladi. Prvo, takav predlog mora potpisati najmanje jedna

desetina ukupnog broja ĉlanova Nacionalne skupštine, a glasanje o njemu se odrţava tek

nakon 48 sati od njegovog podnošenja. Predlog je usvojen ako za njega glasa većina svih

ĉlanova Nacionalne skupštine. Drugo ograniĉenje se sastoji u nemogućnosti obnavljanja

odbaĉenog predloga za izglasavanje nepoverenja u toku istog zasedanja parlamenta.

Postoji mogućnost da sama vlada postavi pitanje poverenja. Ona to moţe da ĉini

povodom prezentacije svoga programa, deklaracije o generalnim pravcima politike i

nekog nacrta zakona. Ako je reĉ o prva dva sluĉaja, vlada je duţna da podnese ostavku u

sluĉaju da traţi glasanje, a većina prisutnih glasa protiv. U sluĉaju nekog nacrta zakona

moţe se izglasati predlog o nepoverenju ukoliko je takav predlog prethodno podnet.

U izvesnim znaĉajnim legislativnim podruĉjima, vlada moţe traţiti autorizaciju

od parlamenta da donosi dekrete u okviru nekih opštih parlamentarnih okvira

parlamentarne demokratije.

Izvestan impuls za jaĉu poziciju vlade daje i nova partijska konstelacija. Prvo,

postoji mnogo manji broj partija i ta ĉinjenica omogućava kreiranje mnogo efikasnijih i

trajnijih koalicija nego što je to bilo u Trećoj i Ĉetvrtoj republici. Drugo, disciplina u

partijama je veća i njihovi ĉlanovi se smatraju odgovornim i obaveznim da glasaju

zajedno o nizu pitanja. Upravo zbog disciplinovane i koherentne većine, vlada moţe

raĉunati na parlamentarnu podršku za svoje akcije i njen legislativni program493

Imali se sve to u vidu, moglo bi se reći da su vlade u Petoj republici stabilnije od

vlada u ranijim republikanskim reţimima. U Petoj republici promenjeno je do 1991

godine 17 vlada. Vaţno je istaći da je niz već pomenutih okolnosti i korekcija doveo do

stabilnije vlade u Petoj republici. Ali i u sluĉaju promena vlada, gornji sprat izvršne vlasti

ostaje stabilan te obaranje vlade nema neke dalekoseţnije posledice na voĊenje politike.

U sklopu izvesnih pogodnosti vlade vis à vis parlamenta valja pomenuti inaĉe

poznatu pojavu (iz ranije prakse Francuske i nekih drugih drţava) povezivanja ĉina

glasanja o nekom zakonskom predlogu ili o njegovom delu i pitanja poverenja. MeĊutim,

u razradi ovog "instituta" Francuzi su dalje pošli u Petoj Republici. Naime, postoji

mogućnost da vlada postavi pitanje poverenja pred Nacionalnom skupštinom u vreme

glasanja o zakonskom nacrtu. U takvom sluĉaju protek vremena od 24 ĉasa bez

podnošenja predloga o izglasavanju nepoverenja i usvajanja tog predloga od većine

ukupnog broja ĉlanova Nacionalne skupštine znaĉi usvajanje datog zakonskog predloga i

bez ikakvog formalnog glasanja o njemu. Ovakvo promicanje zakonskog predloga kroz

493

Vidi: F. L. Wilson-R. Wiste, "Party Cohesion in the French National Assembly, 1958-1973",

Legislative Studies Quarterly 1, Novemb. 1976 (467-490); R.H.W. Theen-F.L. Wilson, Comparative

Politics, Op. cit. p.110.

615

skupštinsku strukturu, bez njenog glasa i glasanja svedoĉi o priliĉno nezavidnom

poloţaju Nacionalne skupštine.

Moćno sredstvo u rukama vlade odnosno premijera jesu tzv. derivativne uredbe.

To su podzakonski akti koje donosi Prvi ministar i kojima se omogućava realizacija

odreĊenih zakona. Prvi ministar nema nikave rokove za donošenje takvih uredaba i

procene su da se manji deo takvih uredaba donosi na vreme. Treba li naglašavati da je to

moćno sredstvo vlade kojim se moţe odloţiti pa skoro i osujetiti primena nekog zakona.

Po Ustavu nije dozvoljena personalna unija izmeĊu ĉlana vlade i poslaniĉke

funkcije. Ovo pravilo, za razliku od britanskog po kome je ĉak nuţno da ĉlan vlade bude

poslanik, ima pozitivnine i negativne strane. De Gol je smatrao da inkompatibilnost ovih

funkcija ima znatne prednosti i stoga je to rešenje prihvaćeno. Pošto se više do funkcije

ministra ne stiţe preko parlamentarnih klupa, sastav vlade se popunjava iz redova visoke

drţavne administracije ili struĉnjaka iz drugih privrednih, tehno-menadţerskih i

kulturoloških struktura i institucija. Ovo donekle udaljuje vladu od parlamenta i,

verovatno, doprinosi jaĉanju birokratsko-tehnokratskog duha izvršne vlasti.

b3. Predsednik i vlada

Druga vaţna relacija u organizaciji vlasti je izraţena u odnosu izmeĊu

predsednika i vlade. Valja odmah reći da je najveći deo vremena Pete Republike protekao

u kooperaciji predsednika i prvog ministra. Za zadnjih trideset godina (do 1990) ukupno

ĉetiri predsednika imali su 11 prvih ministara. Ministri deluju prema naredbama dva

naredbodavca: predsednika i prvog ministra. Ministri su odgovorni za obavljanje poslova

iz svog resora.

Pouĉeni iskustvom nestabilnih vlada Treće i Ĉetvrte Republike, tvorci Ustava

Pete Republike su nastojali da, koliko je to moguće, obezbede povoljnije uslove za

stabilnu vladu. Vlada nije obavezna da sa svojim programom iziĊe pred parlament i da

traţi njegovo poverenje. Ukratko, vlada to moţe da uradi, ali nije na to obavezna. No,

kako smo ranije videli, vlada nije bez odgovornosti pred parlamentom. Onamo gde

postoji većina Predsedniĉke partije nema problema sa parlamentarnim poverenjem vladi.

Sve do kraja 1980tih godina Predsednik Republike i Vlada su pripadali istoj stranci. Od

1986 do 1988 situacija se menja tako što Predsednik Republike pripada jednoj, a Vlada

drugoj partiji. Tada su socijalisti izgubli većinu u Nacionalnoj skupštini. U takvoj

situaciji Predsednik Miteran nije mogao izbeći pravilo da za Prvog ministra imenuje

pobednika u parlamentarnim izborima u licu voĊe opozicije Ţaka Širaka.

Ova nova situacija je donekle izmenila teţinu figura na politiĉkoj sceni. Glavna

promena se zbila u delimiĉnom povlaĉenju Predsednika Republike sa nekih podruĉja i

proširivanje uticaja i radijusa dejstva Premijera. Sistem vlasti se pribliţio izvesnoj

ravnoteţi, jer je vladajuća partijska formacija i kompleks politiĉkih snaga koje stoje iza

nje bio predstavljen preko Predsednika Republike, a partijska formacija dotadašnje

opozicije iza Premijera. Mnogi su mislili da je ovakvo stanje neprirodno ili privremeno.

MeĊutim, u praksi kohabitacija je pokazala izvesnu vitalnost. Sasvim prirodna

616

kompeticija, borba i nadgornjavanje ova dva faktora je nastavljeno, ali uz puno

poštovanje ustavnih okvira.

Ovakvo stanje nije dugo trajalo, jer je Miteran posle pobede na predsedniĉkim

izborima 1988 raspustio Skupštinu i organizovao nove izbore na kojima su socijalisti

pobedili. Time je ponovo uspostavljena vlast socijalista i na predsedniĉkom i na

parlamentarnom nivou. Kohabitacija se ponovila i 1993-1995. Sluĉaj je hteo da se u

obrnutoj verziji ovaj model vlasti ponovi nekoliko godina kasnije. Pobeda Širaka na

kasnijim predsedniĉkim izborima, a Ţospena kao voĊe socijalista na parlamentarnim

izborima doveli su do ponovne kohabitacije krajem dvadesetog i poĉetkom

dvadesetprvog veka. Veliko francusko politiĉko trţište i eksperimentalno polje nije

prestalo da postoji i funkcioniše.

No, iza ovako koncipirane i izvedene institucije vlade stoje mnoge nejasnoće.

Nije stoga sluĉajno što mnogi autori smatraju da vlada, ukljuĉujući i premijera,

predstavlja nesumnjivo jednu od najzamršenijih institucija francuskog politiĉkog ţivota.

Brojne dileme mogu se sumirati u pitanju: šta vlada treba da radi ako postoje bitne

nesuglasice izmeĊu parlamenta i Predsednika o nekim vaţnim pitanjima? Ovo se pitanja

naroĉito zaoštrava u situacijama kad je Predsednik iz jedne partije i orijentacije a

premijer iz druge. Koga premijer u tom sluĉaju treba da sluša i kome da odgovara? Već je

reĉeno Prvi ministar u Francuskoj igra nešto podreĊenu ulogu u odnosu na Predsednika,

ali i takva njegova funkcija nije bez moći i znaĉaja. U poreĊenju sa ulogom premijera u

Trećoj i Ĉetvrtoj republici, poloţaj i uloga premijera u Petoj republici su znatno uticajniji.

Dok je u Ĉetvrtoj republici bio u neku ruku kreacija parlamenta, premijer je u Petoj

Republici bio kreacija predsednika. To nije bila zamisao tvorca ustava Pete Republike

Michel- Debre-a. Debre je postao i prvi premijer Pete Republike koji preuzima i vodi

poslove koji su od manjeg interesa za predsednika, nadgleda i koordinira rad ministara,

igra ulogu koordinatora izmeĊu raznih zakonodavnih i egzekutivnih branši i u situaciji

otsustva parlamentarne većine igra ulogu medijatora izmeĊu razliĉitih partija i partijskih

koalicija.

b4. Prvi ministar

U duhu parlamentarnog sistema je sistem kabinetske vlade u kome lider partije ili

koalicije koja je dobila većinu formira vladu (sliĉno Velikoj Britaniji). Ustav ne odreĊuje

preciznije koje egzekutivne funkcije spadaju u delokrug prvog ministra a koje su u

nadleţnosti Predsednika. Nedovoljna odreĊenost nadleţnosti ova dve glave izvršne vlasti

u politiĉkom sistemu Francuske mogu biti u odreĊenim situacijama razlog velikih

razmiricaa pa i krize ukupnog sistema. To su naroĉito oni sluĉajevi ili vidovi tzv.

kohabitacije kad razliĉite i rivalne politiĉke partije drţe odnosno kontrolišu pojedine

polovine izvršne vlasti. Takav je sluĉaj predstavljao i sistem kohabitacije desno

orijentisanog Predsednika Ţaka Širaka i levo orijentisanog Leonela Ţospena kao

predsednika vlade.

Ustavom od 1958 promenjeno je ime Predsednika vlade: raniji Predsednik

ministarskog saveta postao je sada Prvi ministar. Prvi ministar ima znaĉajne funkcije od

rukovoĊenja vladom, predlaganja ministara Predsedniku do donošenja odreĊenih

uredaba. Pored Prvog ministra uredbe potpisuje i odgovarajući ministar.

617

Debre je kombinovao veliku lojalnost prema De Golu sa insistiranjem na pravima

parlamenta i premijera kao i konaĉno promicanje svoga programa kroz domove.

Debreova ostavka nije bila rezultat otkazivanja podrške od strane Skupštine već rezultat

De Golove volje, jer su oni postepeno dolazili u raskol. Pompiduovo premijerstvo je

uklonilo sve moguće tragove bilo kakve kompetitivnosti ili partnerstva izmeĊu

Predsednika i Premijera. Prema Ustavu Premijer bira Minstre, formira politiku vlade

zajedno sa ministrima i prezentira to Skupštini. Ali u praksi to se nagriza zajedniĉkom

politikom Predsednika i Premijera pri ĉemu znatno veći uticaj ima Predsednik. Debre je

naginjao profilisanju Prvog ministra po uzoru na britanskog Premijera. On je mislio da

Pemijer treba da bude glavni posrednik izmeĊu Predsednika i ministara i glavni posrednik

u radu sa Skupštinom. Ministri su bili zaštićeni od velike kritike, imali sigurna mesta i

neposredno komunicirali sa Predsednikom.

Poslanici nisu mogli biti ministri i de Gol, koji je insistirao na tome, uĉinio je

faktiĉki administraciju više samostalnom i podreĊenom izvršnoj vlasti. Pored toga,

sliĉnost sa ameriĉkim sistemom je otsustvo partijske identifikacije ministara. Ameriĉki

Predsednici biraju katkad ĉlanove kabineta iz razliĉitih partija.

c. Ekonomski i socijalni savet

Ekonomski i socijalni savet je kako mu samo ime kaţe savetodavno telo pri vladi

u oblasti ekonomskih i socijalnih odnosa. Ovakva tela nisu novina u politiĉkoj praksi.

Ona su postojala u Vajmarskoj Nemaĉkoj i u Francuskoj dvadesetih i tridesetih godina

dvadesetog veka. Savet daje odreĊene primedbe i sugestije bolje reći svoja mišljenja na

ili povodom zakonskih predloga u ekonomskim, ukljuĉujući tu i planiranje, i socijalnim

oblastima.

U Savet ulazi 20 ĉlanova od kojih je 45 predstavnika radnika i sluţbenika, 41

predstavnik industrijskih, trgovaĉkih i zanatskih asocijacija, 40 predstavnika

zemljoradnika, 15 predstavnika iz društvenih delatmosti, 15 eksperata iz ekonosmske,

socijalne i kulturne sfere, 7 predstavnika drugih delatnosti, 2 predstavnika organizacija

"srednjih klasa" i 35 predstavnika iz prekomorskih francuskih teritorija. Vlada imenuje

60 od njih, a ostalih 140 ĉlanova biraju sindikalne i staleške organizacije. Manadat

ĉlanova Saveta traje pet godina. Savet uglavnom radi u komisijama odnosno u sekcijama,

a samo tromeseĉno u plenumu. Pored stalnih, Savet ima i povremene ĉlanove.

d. Drţavna uprava

Francuska se gotovo tradicionalno smatra centralizovanom hijerarhijski ureĊenom

drţavom sa brojnom i relativno kompetentnom birokratijom. Treba ipak reći da iako

verovatno najureĊenija u evropskim razmerama, sve do novijeg vremena francuska

drţava nije imala dovoljno razvijenu administrativnu strukturu. Neki osnovni principi

618

koji se tiĉu zasluga, sposobnosti i promocija bili su ograniĉeni na uski krug centralnih i

ministarskih pozicija. Nije bilo odgovarajućih standarda ni prilikom regrutovanja niti

prilikom vertikalne mobilnosti, a sve to bilo je zaĉinjeno znatnim stepenom protekcije.

Nije bilo ni nekih širih ili opštih zakona koje bi regulisali prava i duţnosti ĉinovništva.

Tek je nakon Drugog svetskog rata došlo do detaljnijeg ureĊivanja statusa i karaktera

drţavne administracije. U razvoju administracije valja pomenuti posebnu ulogu Višeg

saveta javnih sluţbi na ĉijem ĉelu stoji premijer ili njegov delegat.

Po nekim procenama drţavna administracja, bez oruţanih snaga, broji preko jedan

i po milion ĉinovnika. Najuţi elitni krug (les grands corps de l'Etat) ove administracije

iznosi nepun jedan od sto odnosno oko petnaest hiljada ljudi. Pripadnici elitne

administracije su kompetentni i obrazovani poslenici koji su pohaĊali elitne škole u

Francuskoj poput Polititehniĉke škole, već pomenute Nacionalne škole za administraciju

(ENA), pravnih fakulteta, brojnih instituta i centara za politiĉke i administrativne studije.

Nacionalna škola za administraciju stvorena je još u Ĉetvrtoj Republici radi daljeg

obrazovanja drţavnih ĉinovnika koji imaju višegodišnje iskustvo (najmanje pet godina)

na odgovarajućim poslovima. O finansiranju ove trogodišnje škole stara se drţava. Škola

ima više smerova (pravni, administrativni, socijalni, ekonomsko-finansijski i

meĊunarodni). Uz to, kao nuţne "pomoćne discipline" i praktiĉno obuĉavanje iz

statistike, poslovnog upravljanja, raĉunovodstva i drugih sliĉnih oblasti i uĉenje dva

strana jezika. Drţavna administracija u znatnom opsegu regrutuje ili angaţuje završene

studente ovih škola. O tome svedoĉe i podaci poput onih da je krajem šezdesetih godina

dve trećine podperfekata koji su vodili ekonomske poslove i regionalne programe

završilo Nacionalnu školu za administraciju. To je tipiĉna elitna škola. U nju dolaze deca

iz bogatijih slojeva (oko 79% studenata dolazi iz srednjih i viših slojeva. Posle drugog

svetskog rata oko 30% dolazilo je iz "narodnih" slojeva-zanatlija, niţih ĉinovnika. Od

1951-1962 samo su 2,5% studenata bila deca radnika). Po završetku Škole, njeni

polaznici odlaze u elitne krugove drţavne administracije.

Što se tiĉe politiĉkog angaţmana i ideološkog profila drţavnih sluţbenika, moglo

bi se reći da i oni kao i svi drugi graĊani uţivaju slobodu misli i izraţavanja i politiĉkog

grupisanja. No, ono što poslenike visoke drţavne administracije odlikuje jeste privrţenost

manje ili više centralizovanom i integralnom drţavnom entitetu.

Inaĉe Francuska je admiistrativno podeljena u tri dela: centar koji je

predstavljen i simbolizovan Ministarstvom unutrašnjih poslova, perfekture odnosno

teritorijalni departmani i lokalna uprava sa merovima. Ministarstvo unutrašnjih

poslova ( Ministry of Interior) ima supervizorsku ulogu i nadgleda implementaciju

vladinih odluka i programa. Njime upravljaju visoki profesinoalni ĉinovnici-

tehnokrati. Ono što predstavlja posebnu crtu francuske organizacije jesu perfekti.

Oni institucionalno omogućavaju povezivanje ministara u centru odnosno glavnom

619

gradu sa lokalnim vladama širom zemlje. To je bila vaţna poluga sistema i

mehanizam integracije u uslovima velikih partijskih nadmetanja i pretnji

dezintegracije i paralize drţave. Što se tiĉe lokalne vlade, treba reći da su

gradonaĉelnici odgovorni i narodu i perfektu departmana u kome se date lokalne

vlade nalaze. Oni mogu delovati u mnogim obastima samo uz dozvolu perfekta.

Ukoliko se gradonaĉelnici ne pridrţavaju instrukcija i naredbi perfekta, oni mogu

biti smenjeni.

Ako je Francuska jedna od najcentralizovanijih zapadno-evropskih zemalja, njena

administracija ili u odreĊenom smislu birakratija spada u najprofesionalnije i

najkompetentnije birokratije toga regiona. Birokratija igra znaĉajnu ulogu ne samo u

realizaciji politike već i u njenom formulisanju i tumaĉenju. Ovakva uloga i mogućnost

administracije je, besumnje, dvosekli maĉ: s jedne strane, ona nosi opasnost

birokratizacije i koncentracije moći u rukama uţih tehnokratko-birokratskih i politiĉkih

grupa van oka i suda javnosti, a, s druge strane, ona pruţa mogućnost ukljuĉivanja u

politiĉki proces kompetentne admistracije koja garantuje pa i odgovara za kvalitet

odluĉivanja i odluka.

B. Poloţaj, karakter i struktura parlamenta

Parlament je jedna od kljuĉnih institucija francuskog politiĉkog sistema. Pošto je

ustavno fiksiran princip narodne suverenosti, po sebi je razumljivo da parlament kao

reprezentativno telo naroda ima prerogative suverenog tela zemlje. S druge strane,

politiĉki sistem je u varijanti Pete republike nastojao da osnaţi predsedniĉku instituciju i

zbog toga je već uobiĉajeno da francuski sistem slovi kao parlamentarno-predsedniĉki ili

predsedniĉko-parlamentarni.

a. Struktura parlamenta

Parlament je dvodomne strukture. Jedan dom je Nacionalna skupština, kao

predstavniĉko telo graĊana, a drugi dom je Senat kao predstavniĉko telo teritorijalnih

zajednica.

a1. Nacionalna skupština

Nacionalna skupština je donji dom ili opštepredstavniĉko telo graĊana. Poslanici

se biraju opštim, neposrednim i jednakim pravom glasa na vreme od pet godina.

Nacionalna skupština broji 491 poslanika meĊu kojima je 474 onih koji su izabrani u

metropolskoj Francuskoj, a 17 onih koji dolaze iz prekomorskih poseda.

Za razliku od rektangularnog Donjeg doma u Velikoj Britaniji, francuska

asambleja je amfiteatar polukruţnog oblika u Burbonskoj palati, ili, kako je već

pomenuto, "Kući bez prozora" sa klupama koje su postavljene jedne iza i, pomalo, iznad

620

drugih. S leva na desno su poreĊana sedišta koja simbolizuju ideološka opredeljenja

ćlanova partija. U britanskom sistemu partija vlasti je jasno diferencirana od partije ili

partija opozcije, jer poslanici ove dve polarizovane formacije sede jedni naspram

odnosno nasuprot drugih. U Francuskoj Skupštini postoji postepena gradacija sedišta od

levice prema desnici. Tu poslanici razliĉitih struja sede jedni do drugih i mogu s lakoćom

da menjaju mesta. U vreme Treće republike i promenljivih saveza poslanici su lako

menjali mesta odnosno partijsku stranu bez odgovornosti i to je dovodilo do nestabilnosti

i vlada i poretka. Ĉerĉil je u nekoliko navrata to ţestoko kritikovao.

Još vaţnija konsekvena takvog aranţmana je tip parlamentarne oratorike koja se

dozvoljava. Poslanici prilikom govora ne ustaju sa svojih mesta, poput svojih kolega u

Britanskom parlamentu, i govore u uĉtivom i konverzacionom tonu sa svojim kolegama s

leve ili desne strane. Govori u Nacionalnoj skupštini su više slatkoreĉivi i polirani, ali

manje poentirani i manje usmereni na postizanje kompromisa nego u Velikoj Britaniji.

Francuski poslanici su dobri govornici i svaki nastoji da impresionira svojim oratorskim

sposobnostima, da što uverljivije prezentira svoj govor i osećanje uţivanja u svom

sopstvenom govoru prenese i na slušaoce. Ovo utoliko više što govornik zna i oseća da

pored ili naspram njega sede ljubitelji lepe i pitke reĉi, koja u ovom prostoru ima efekat

dobre kapljice. Zanesenost govorom, ne retko, podiţe napetost i provocira meĊusobna

trvenja i zajedljiva bockanja. Na soĉne ideološke ekskurse levice odjekuju podrugljiva

glasna ironiĉna smeškanja desnice. U nešto ekstremnijim sluĉajevima, naroĉito u ranijem

periodu bilo je i nasrtaja jednih grupa na druge, zbog ĉega su ostali poslanici morali da

intervenišu ili je dolazilo do prekida sednica.

Pojava temperamentnog, zanesenog i lako zapaljivog francuskog govornika i

slušaoca ne retko se tumaĉi furioznim galskim temperamentom. Nama izgledaju

prihvatljivija tumaĉenja koja se pozivaju, pored već pomenutog, i na dva razloga ove

pojave. Prvo, politiĉke razlike u Francuskoj su dublje i teško je oĉekivati da u

meĊusobnoj komunikaciji i debatama zastupnici razliĉitih gledanja budu toliko strpljivi i

kooperativni kao i u britanskom parlamentu. Drugi razlog treba traţiti u okolnosti da ni

levi ni desni krajevi politiĉkog spektra, sa veliki delovima populacije iza sebe, posebno

politiĉki aktivne populacije, nisu imali neko veće razumevanje za parlamentarnu

621

demokratiju. U Velikoj Britaniji svi parlamentarci, bez razlike na svoja oprdeljenja i

politiĉka pripadništva, privrţeni su ustavnoj i parlamentarnoj demokratiji.

Predsednik Nacionalne skupštine ima manji uticaj i rejting nego spiker britanskog

Donjeg doma. Nedisciplina i otsustvo jasnijih pravila i poslovnika oteţavao je funkciju

predsednika parlamenta u Ĉetvrtoj republici. U Petoj republici poloţaj predsednika

parlamenta je nešto povoljniji iz dva osnovna razloga. Prvo, parlamentarna pravila su

nešto jasnija a poslanici nešto disciplinovaniji. Drugo, parlament ima manje moći i

znaĉaja te su stoga i tenzije odnosno sukobi u njemu manje intenzivni. Neke funkcije

predsednika Nacionalne asambleje doprinose nešto većem njegovom uticaju. Naime,

Predsednik Republike prilikom uvoĊenja vanrednog stanja konsultuje predsednika

Skupštine. Pored toga, predsednik skupštine bira tri od devet ĉlanova Konstitucionalnog

saveta. Treće, on moţe da podnosi tom telu privatne zakonske predloge za koje veruje da

su ustavni ali dovode u pitanje vladu. Po poslovniku on moţe da poziva poslanike na red

i iznudi završetak debate. Pravila parlamentarnog rada su više proizvod prakse nego

nekih striktnih normi. On je ĉetvrti po rangu u francuskoj elitnoj politiĉkoj strukturi.

Predsednik Nacionalne skupštine, za razliku od spikera u britanskom parlamentu,

nije u prilici da rasporeĊuje vreme predstavnicima relevantnih parlamentarnih grupa u

znaĉajnim debatama i aranţiranje njihovih mesta. To je u nadleţnosti Konferencije

predsednika-šefova priznatih grupa. Grupe su u Petoj republici imale po 30 poslanika ( a

u Ĉetvrtoj republici prvo po 14 a zatim po 28). Pored Konferencije predsednika postoji

Biro kojega ĉine predsednik Nacionalne Skupštine, šest potpredsednika, 14 sekretara i tri

kvestora. Oni upravljaju debatama, brojenjem glasova i minutaţom govornika. Pozicija u

Birou je odreĊena snagom odreĊene grupe.

a2. Senat

Senat je drugi ili gornji dom parlamenta i sastoji se od predstavnika teritorijalnih

jedinica. Senat je posredno biran od strane izbornog koledţa koji se sastoji od ĉlanova

Narodne skupštine (491) i predstavnika lokalne vlasti ( preko 3500 ĉlanova opštih

departmanskih saveta i preko 110 000 delegata opštinskih saveta). Senat ima 305 ĉlanova

koji su birani na vreme od devet godina. Izbori za Senat se odrţavaju u trogodišnjim

intervalima. Izbori se organizuju po departmanima, a broj senatora po pojedinom

departmanu zavisi od broja stanovnika. Izborni metod je mešovit. U departmanima sa

manje od pet senatora praktikuje se većinski sistem, a u departmanima sa više od pet

senatora (15 departmana) primenjuje se odreĊena varijanta proporcionalnog

predstavljanja.

622

Senat je autonoman i ne moţe biti raspušten od strane Predsednika. U inaĉe

oslabljenom parlamentu Pete republike Senat igra slabiju ulogu. Ima li se u vidu njegova

osnova i naĉin njegovog izbora koji otvaraju mogućnost predstavljanja ruralnih i manje

razvijenih podruĉja, moglo bi se pretpostaviti da je je ovaj dom konzervativniji od

Nacionalne skupštine. De Gol je traţio uklanjanje Senata i njegovu zamenu sa domom

predstavnika ekonomskih grupa.

b. Funkcije parlamenta

Parlament ima višestruke funkcije. Prvo, kao i udrugim parlamentarnim

sistemima, parlament ima zakonodavnu funkciju. Parlament je, kako se to kaţe u Ustavu

(ĉl.34), nadleţan da donosi zakone u najznaĉajnijim izriĉito navedenim oblastima

društvenog ţivota: prava i duţnosti graĊana, poreski sistem, kriviĉni zakoni, izborni

zakoni, organizacija vlasti, nacionalna odbrana; amnestija i objava rata. Ustav takoĊe

omogućava da te oblasti budu i dopunjene tzv. organskim zakonima. Uz to, legislatura

postavlja opšte principe koji predstavljaju okvire za obavljanje niza dugih aktivnosti od

obrazovanja, rada, sindikata, socijalne sigurnosti, lokalne uprave, nacionalne odbrane,

svojinskih i trgovinskih prava i finansija do dugoroĉnih socijalnih i ekonomskih

projekata.

Ovo ustavno specifikovanje podruĉja parlamentarne nadleţnosti moţe se tretirati

i kao izvesno ograniĉavanje parlamenta, jer sve one druge poslove koji nisu izriĉito

navedeni spadaju u nadleţnost vlade.

Druga znaĉajna funkcija je izglasavanje budţeta. Treće znaĉajna funkcija

parlamenta je da kontroliše i kontrabalansira vladu. Drugim rećima, vlada je odgovorna

Nacionalnoj skupštini. Znaĉajno sredstvo Skupštine u kontroli vlade jeste mogućnost

izglasavanja nepoverenja vladi. No, istovremeno, mora se pomenuti izvesna inovacija

koja se tiĉe kontrole i mogućnosti odnosno procedure obaranja vlade. Tradicionalne

funkcije zakonodvnog tela, prvenstveno kreiranje i podrţavanje vlade, kritikovanje i

kontrolisanje vlade i dobar deo oblikovanja zakona izlaze iz okvira Nacionalne skupštine

ili su ograniĉene. Nacionalna skupština moţe oboriti vladu ali je ne moţe kreirati.

Skupština nema nadleţnost da potvrĊuje izbor Premijera. Taĉno je da pošto Premijer

bude imenovan od Predsednika republike, on predstavlja svoj program prvo Skupštini a

zatim Senatu. U to vreme Skupština prostom većinom moţe odbaciti predlog za

623

premijera. Ona moţe poraziti njegovu vladu glasanjem protiv bilo kojeg stava o politici

ili legislativnom tekstu o kome on traţi izglasavanje poverenja. Pored toga Skupština

moţe dati predlog o poverenju ako jedna ĉetvrtina njenih ĉlanova to potvrdi, a vlada

mora dati ostavku ako predlog dobije apsolutnu većinu poslanika. Dok je ranije

Nacionalna skupština bila kreator ministarstava, ona ih sada moţe samo skinuti.

Ĉetvrto, Nacionalna skupština je centar politiĉkih diskusija i rasprava. Ovom

pozicijom i funkcijom, Nacionalna skupština omogućava da se kljuĉna pitanja politike i

razvoja raspravljaju na jedan transparentan i odgovoran naĉin koji će biti valorizovan od

najšire populacije na nekom predstojećem izbornom odmeravanju politiĉkih ideja i

snaga.494

Tako se vodi puna parlamentarna debata o petogodišnjim ekonomskim

planovima.

Peto, novije reforme su smerale i delimiĉno uspele da stvaranjem boljih uslova

rada poslanika ojaĉaju ulogu i status parlamenta. Od tih reformi valja pomenuti sledeće:

godišnja zasedanja parlamenta treba da raĉunaju sa punim angaţovanjem i radnim

vremenom poslanika; mogućnosti poslanika da imaju više funkcija su suţene i time su im

date veće mogućnosti da se posvete poslaniĉkim obavezama; poslanici i senatori mogu

lakše da postavljaju pitanja; stvoreni su bolji uslovi za rad i jaĉanje sposobnosti

poslanika. U te uslove-izvore spadaju bolji radni uslovi poslanika (više poslovnog

prostora) i veći fondovi za asistente; Moglo bi se reći i da su ojaĉali parlamentarni

komiteti, posebno oni Naionalne skupštine. Njihova uloga je znaĉajna u preoblikovanju

zakonskih predloga, što se moţe zapaziti i iz mnogih sluĉajeva radikalne izmene

zakonskih predloga.495

Uz to, mogući su i drugi vidovi uticaja parlamenta na vladu, a

koje parlament nerado koristi bolje reći ne koristi.

Šesto, po Ustavu 1958 postupak donošenja amandmana je sliĉan postupku

predviĊenom po Ustavu od 1946. Po ĉlanu 89. Ustava Predsednik, na predlog premijera

ili poslanika daje inicijalni predlog, koji zatim ide na usvajanje u oba doma, a potom biva

ratifikovan i na referndumu ili, po odluci predsednika, troĉetvrtinskom većinom oba

doma na zajedniĉkoj sednici. Ovakav postupak daje nešto veću moć Senatu nego što je

494

F. R. Baumgartner, "Parliament's Capacity to Expand Political Controversy in

France", Legislative Studies Quarterly, 12, February 1987, 33-54. 495

Za dobru analizu francuskog parlamenta vidi: W. Safran, The French Polity, 5th

ed.

New York Longman, 1998. p. 221-263.

624

ona bila u Ĉetvrtoj republici. MeĊutim, u sistemu de Golove vladavine znaĉaj

amandmana je znatno opao i gotovo zamro s obzirom na jaĉanje izvršne vlasti i

narušavanja ravnoteţe zakonodavnog i izvršnog tela na raĉun ovoga prvog. Oni

nesumnjivo imaju pomoćnu ulogu u radu parlamenta.

Koristeći mogućnost da daje amandmane na odreĊene zakonske predloge,

parlament postaje znaĉajnije i uticajniji faktor odluĉivanja u novije vreme. Prosek

amandmana koji su godišnje predlagani tokom 1980tih iznosio je 5000. Posle 1990 taj

prosek je udvostruĉen. Ovo je, svakako, indikator povećane aktivnosti parlamenta za koju

su zasluţne dve grupe faktora. Prvo, pojaĉan je i poboljšan rad parlamentarnih komiteta.

Drugi razlog treba videti u već pomenutom proširenju vremena rada parlamenta. Oko dve

trećine amandmana koji su eventualno prihvaćeni bili su prihvaćeni od parlamentarnih

komiteta koji su, naravno, saraĊivali sa vladom. Parlament moţe i naterati vladu da

razmatra njegove amandmane sa negativnim glasanjem o vladinom nametnutom glasanju

u paketu ( package votes).

Sedmo, parlament moţe uticati na vladu na razliĉite naĉine. Dva od njih su

posebno znaĉajna. Jedan je izglasavanje poverenja odnosno nepoverenja, a drugi su

poslaniĉka pitanja. Izglasavanje poverenja odnosno nepoverenja deluje na dva naĉina. U

jednom, ako predlog dolazi od poslanika (10%) koji će glasati; U drugom, odluka se

donosi većinom glasovaa svih poslanika. Ako se donese negativna odluka poslanici koji

su potpisali predlog gube pravo da ponovo pokreću isto pitanje u toku zasedanja. To ne

vaţi u sluĉaju da predlog o pverenju dolazi od vlade. I u tom sluĉaju traţi se apsolutna

većina poslanika za izglasavanje nepoverenja vladi.

U sluĉaju donošenja organskih zakona potrebna je apsolutna većina poslanika

odnosno svih ĉlanova parlamenta, a zakoni koji se tiĉu promene statusa Senata mogu biti

doneti samo na sednicama oba doma.

Osmo, delegirano zakonodavstvo nije tako ĉesto kako se to ĉesto moţe ĉuti. O

tome svedoĉi i ĉinjenica da su vladini dekretski zakoni reĊi nego takvi zakoni u Ĉetvrtoj

republici.496

Ako je parlament Francuske slabiji od parlamenata u Trećoj i Ĉetvrtoj

republici, to ne znaĉi da je on slabiji ili manje uticajan od parlamenata u drugim

496

W.G. Andrews, " The Constitutional Prescription of Parliamentary Procedures in Gaulist France",

Legislative Studies Quarterly 3., August 1978. p. 465-506.

625

sistemima zapadne demokratije. On, drugim reĉima, nije kancelarija za udaranje peĉata

poput parlamenata u autoritarnim sistemima. Ukratko, iako su njegove funkcije

smanjene, parlament je u Petoj republici zadrţao sposobnost i moć da predstavlja tvrd

orah za svaku vladu.

c. Rad parlamenta i zakonodavni proces

Do 1995 parlament se sastajao u dva redovna zasedanja godišnje od kojih je jedno

poĉinjalo 2 oktobra i trajalo nepuna tri meseca (80 dana), a drugo je poĉinjalo 2 aprila i

trajalo tri meseca (90 dana). To praktiĉno znaĉi da je parlament u zasedanju provodio

nepunih šest meseci. Moglo se zakazati i vanredno zasedanje koje je trajalo najviše

dvanaaest dana, a sazivao ga je Predsednik Republike na zahtev Premijera ili skupštinske

većine. Sve u svemu parlament je zasedao nešto manje nego što je zasedao u vreme Treće

i Ĉetvrte Republike. 1995 godine maksimum zasedanja je povećan na devet meseci. Ovo

produţenje parlamentarnog zasedanja je imalo za cilj da otvori nove mogućnosti i

povoljnosti za inicijative i kontrolu parlamentarnog voćstva nad procesom politike i

posebno nad izvršnom vlašću.

Parlamentarna produkcija akata svedoĉi o respektabilnoj aktivnosti parlamenta.

Prosek od 98 zakona godišnje za prvih 35 godina Pete republike (po 125 godišnje izmeĊu

1981 i 1986) je mnogo manji od sliĉnog proseka koji je bio u Ĉetvrtoj republici ali je

duplo veći od britanskog proseka u prvih 35 godina posle Drugog svetskog rata.497

Od 1970tih Nacionalna skupština uvodi praksu nedeljne sesije koja je posvećena

novom "vremenu za pitanja" ( question period) koje je sliĉno britanskoj ili nemaĉkoj

verziji toga instituta. Dva dana nedeljno partijske grupe odabiraju i podnose desetine

pismenih pitanja jedan sat pre sednice posle ĉega odgovarajući ministar odgovara na ta

pitanja. Sve to praćeno je televizijskim kamerama.

Sam tok zakonodavnog procesa teĉe na sledeći naĉin. Inicijativa ili predlog za

donošenje zakona potiĉe od vlade ili pojedinih ĉlanova parlamenta. Predlozi se upućuju

Nacionalnoj asambleji i Senatu. Drţavni savet moţe davati savete vladi u vezi sa

podnošenjem inicijative za donošenje zakona. Pošto predlozi budu primljeni i overeni u

497

G. A. Almond- G. B., Powell, Jr., ..Comparative Politics Today, Op. cit...

626

Nacionalnoj skupštini, upućuju se Ekonomskom i socijalnom savetu ukoliko su u pitanju

predlozi zakona iz socijalne i ekonomske problematike. Zatim se predlozi upućuju

odgovarajućim parlamentarnim komitetima. U komitetima se vode ĉesto dinamiĉne

polemike o tekstu i o eventualnim amandmanima ili alternativnim predlozimai. Komiteti

stavljaju primedbe, izmene ili dopune na dati tekst, ali bez prava da vrše njegove

radikalne promene poput onih koje su praktikovane ranije. Posle usaglašavanja

primedaba i pripreme izveštaja o zakonskom predlogu i amandmanima, zakonski

materijal se vraća u Nacionalnu skupštinu. Predlog se upućuje i Senatu na razmatranje.

Po prijemu zakonskog predloga zapoĉinje prvo generalna parlamentarna diskusija, a onda

diskusija o pojedinim ĉlanovima. Zatim se glasa o celom tekstu. Potom, nastaje drugo

razmatranje celog ili posebnog dela zakonskog predloga na zahtev vlade ili ĉlana

parlamenta. Zakonski predlog postaje zakon ako ga u istom obliku usvoje oba doma.

Najzad slede potpisi premijera, Predsednika i objavljivanje zakona.

Nije iskljuĉeno, naravno, da katkad dolazi do nesporazuma ili razmimoilaţenja

izmeĊu Nacionalne skupštine i Senata. U takvim sluĉajevima obrazuje se mešovita

komisija za usaglašavanje. Ako i ta komisija ne bude u mogućnosti da doĊe do

zajedniĉkog teksta, vlada je nadleţna da odluĉi da li će se donošenje odluke o tome

prepustiti Nacionalnoj skupštini. Zato je, moglo bi se reći, vlada odluĉujući faktor u

takvim sluĉajevima. Skupština ne moţe više da nadjaĉa Senat oko legislacije kao što je

mogla u Ĉetvrtoj republici i dok vlada ne interveniše diskutabilni zakonski predlog moţe

ići od jednog do drugog doma bezgraniĉno. Efektivno, Senat moţe blokirati donošenje

zakona za koji vlada nije zainteresovana. Ali, ako ţli, vlada moţe promovisati procedure

koje vode glasanju. Ona moţe zahtevati od oba doma da formiraju komisiju od 14

ĉlanova, po sedam iz svakog doma, da bi se postigao sporazum o zakonskom predlogu o

kome se kasnije glasa uz neki dodatak koji vlada potvrdi. Ako ne postignu saglasnost,

predmet se sklanja. Ali, ako je aktivno vezana za zakonski predlog, vlada moţe traţiti od

svakog doma da preduzme mere daljeg ĉitanja i da instruira Skupštinu da glasa ili o

predlogu Odbora ili o svom predlogu, sa ili bez amandmana Senata. U ovom potonjem

sluĉaju prosto većinsko glasanje Nacionalne Skupštine je sve što je potrebno da se

nadjaĉa Senat.

Nacionalna skupština i Senat su ravnopravni osim u dva sluĉaja. Prvo, Skupština

ima pravo da prvo razmatra budţet; drugo, kabinet je odgovoran pre Skupštini nego

Senatu. Iako je slabiji od Nacionalne skupštine, Senat moţe da odbaci zakonske predloge

vlade. No, to pravo Senata je ograniĉeno s obzirom da Nacionalna skupština moţe da

nadjaĉa Senatski veto.

627

Poslanik moţe da da predlog zakona, ali mora prethodno da obezbedi

potvrĊivanje od strane Biroa skupštine o njegovom ustavnoj prihvatljivosti, zatim od

Biroa Komiteta za finansije i od vlade. Vreme realizacije toga zavisi takoĊe od vlade.

Jedna ne sasvim popularna inovacija u francuskom parlamentarnom ţivotu je

bonus prisustvovanja koji se primenjuje ukoliko poslanici ne prisustvuju i ne glasaju

redovno. Neopravdano otsustvo sa tri uzastopne sednice odbora povlaĉi za sobom

privremeno gubljenje ĉlanstva i jednu trećinu naknade sa sednica na kojima se

prisustvuje. Apstinencija u glasanju se takoĊe materijalno kaţnjava.

Valja pomenuti još jednu ĉinjenicu kad je reĉ u znaĉaju i uticaju parlamenta.

Naime, ne treba smetnuti s uma znaĉaj ĉinjenice da su mnogi poslanici uticajni politiĉari

na lokalnom nivou. Tako su 56% deputata koji su izabrani u Nacionalnu skupštinu 1997

bili gradonaĉelnici-merovi dok su drugi poslanici bili na drugim lokalnim funkcijama.

Ovo unosi i neke interesantne momente u strukturu hijerarhiĉnosti pojedinih funkcija i

politiĉkih poslenika. Tako je po nekim istraţivanjima 1993 poverenje u politiĉke partije

bilo 21%, a poverenje u poslanike je poraslo na 51% a u gradonaĉelnike na 73%.498

U celini, jedan od poznavalaca parlamentarnog ţivota, Carter smatra da zbog

politiĉke istorije i multipartijskog sistema, parlamentarna procedura, koja drţi egzekutivu

opreznom i responsivnom prema privatnim ĉlanovima parlamenta i zajednici nikad nije

bila razvijena u Francuskoj.499

d. Poslaniĉka pitanja

Poslaniĉka pitanja u francuskom parlamentu nisu imali takav znaĉaj i snagu kao u

britanskom parlamentarnom sistemu. Za razliku od njih, institut interpelacije je imao

zapaţeno mesto i ulogu. Interpelacija, u stvari, predstavlja zahtev upućen ministru da

objasni neku svoju akciju ili ponašanje od šireg znaĉaja. Upućivanjem interpelacije

ministru, faktiĉki se otvaraju vrata za kritiku ne samo dotiĉnog ministra već i ukupne

vlade. Parališući interpelacije, a zadrţavajući samo poslaniĉka pitanja, Peta republika je

znatno oslabila poloţaj parlamenta. Nešto kasnije, kako je reĉeno, produţeno je "vreme

za pitanja".

Institut poslaniĉkih pitanja, komparativno gledano, naroĉito u odnosu na britansko

iskustvo, znatno je reduciran. U Britaniji pitanja se mogu postavljati u širokim oblastima

498

G. Almond and Others, Comparative Politics.. Op. cit. p. 262. 499

G. M., Carter, The Government in France, in G. M., Carter and others, Op. cit. p. 279.

628

politike i administracije i to na kraju prvog dela sesije, dok je u Petoj republike to vreme

rezervisano samo petkom posle podna. Poslanik moţe ţeleti da pitanje bude sa debatom

ili bez debate, ali Konferencija predsednika ima odluĉujuću reĉ kako će se to tretirati i

moţe ĉak odluĉiti da se daje pismeni a ne usmeni odgovor. Posle odgovora na poslaniĉko

pitanje bez debate poslanik ima pet minuta za komentar a zatim ministar moţe

odgovoriti. Povodom pitanja sa debatom poslanik izlaţe sadrţaj pitanja od 15-30 minuta,

a posle njega ministar moţe odgovoriti odmah ili pomeriti debatu za dva dana. Ako

ministar ţeli da odmah odgovori otvara se debata i s njom upravlja Predsednik

parlamenta. Pismena i usmena pitanja ostaju sliĉna onima u Ĉetvrtoj republici. Ministri

mogu odbiti odgovor ili pribeći tehnici preskakanje odgovora višim javnim interesom.

Pitanja imaju višestruke funkcije. Ona su prilika za širenje informacija, za afirmaciju

odreĊenog mišljenja ili stava, za upozorenja o eventualnom kršenju zakona ili

zloupotrebi vlasti, za pokretanje nekih vaţnih politiĉkih pitanja, za pojašnjavanje nekih

nejasno formulisanih odluka itd.

e. Parlamantarni odbori

Parlamentarni odbori predstavljaju vaţan iako pomoćni ili pripremni deo

parlamentarnog ţivota Francuske. U Petoj republici odbori imaju manje uticaja i slabiju

ulogu nego u Ĉetvrtoj rpublici. U Ĉetvrtoj republici je bilo 19 specijalizovanih odbora

(komisija kako ih francuzi zovu) sa 44 ĉlana u njima izabranih prema snazi partijskih

grupa koji su kontrolisali i finansije i administraciju. U Petoj republici postoji samo po

šest stalnih odbora u oba doma. Po svojoj strukturi i naĉinu delovanja oni u mnogome

kombinuju svojstva odbora u ameriĉkom i engleskom sistemu. Kao i u Britaniji postoji

samo šest Stalnih komiteta, a poput SAD komiteti su specijalizovani. Broj ĉlanova

odbora varira izmeĊu 60 i 120. Pored stalnih odbora postoje i ad hoc odbori organizovani

za rešavanje nekog konkretnog pitanja. Treba pomenuti još i postojanje privremenih

kontrolnih komisija koje se bave odreĊenim administrativnim pitanjima iz delokruga rada

parlamenta. Ĉlanstvo u odborima je odreĊeno prema partijskoj snazi u parlamentu. Za

razliku od komiteta u Kongresu SAD, komiteti u Francuskom parlamentu ne mogu

menjati suštinu vladinih zakonskih predloga. Istraţivaĉki komiteti mogu biti osnivani da

629

ispituju vladinu aktivnost ali oni imaju ograniĉena ovlašćenja. OdreĊeno je taĉno i vreme

u kome oni mogu istraţivati.

C. Ustavni savet

Ni u Trećoj ni u Ĉetvrtoj republici nije postojalo efikasno telo koje bi nadgledalo

ustavnost egzekutivnih i legislativnih akata. Doduše Ustav Ĉetvrte Republike je po prvi

put 1947 uveo Ustavni odbor (Comité constitutionnel) kao takvo telo, ali u praksi efekti

njegovog rada bili su zanemarljivi. Razlozi za uspostavljanje ovog Odbora bili su da štiti

drugi dom, Savet Republike, od uzrpiranja njegove nadleţnosti od strane Nacionalne

Asambleje. Jurisdikcija Odbora bila je da odreĊuje konstitucionalnost mere izazvane

većinom drugog doma i predsednika. U samo jednoj prilici Odbor je dao malu zaštitu

Constitucionalnom savetu u stvarima procedure.

Ustav Pete republike produţava raniji Ustavni odbor sa nešto širim ovlašćenjima i

preimenovanjem u Ustavni Savet (Conseil constitutionnel). Ustavni savet ima devet

ĉlanova koji se imenuju na devet godina od kojih se jedna trećina obnavlja posle svake

treće godine. Ĉlan saveta ima pravo samo jednog imenovanja na tu funkciju. Po jednu

trećinu Saveta imenuju Predsednik republike, predsednik Nacionalne skupštine i

predsednik Senata. Uz već pomenutih devet imenovanih ĉlanova u Savet ulaze svi raniji

predsednici Republike bez ograniĉenja mandata.

U nadleţnoasti Saveta spadaju: staranje o korektnosti predsedniĉkih i

parlamentarnih izbora; briga o korektnosti sprovoĊenja referenduma koji raspisuje

Predsednik Republike; prosuĊuje i ocenjuje ustavnost zakona u svrhu preventivnog

delovanja; pojavljuje se u ulozi arbitra u sukobima nadleţnosti izmeĊu parlamenta i

vlade. Posle usvajanja u Parlamentu, organski zakoni ( kao i poslovnici domova) se

upućuju na potvrdu Ustavnom savetu. Organski zakoni obuhvataju one zakone kojima se

reguliše odnosno ureĊuje organizacija i naĉin funkcionisanja kljuĉnih drţavnih institucija.

Ova vrsta zakona se donosi po nešto teţoj proceduri nego obiĉni zakoni. Što se tiĉe

drugih zakona oni se prosleĊuju Ustavnom savetu samo po izriĉitom zahtevu odreĊenih

predlagaĉa. Od 1974 pravo na takvo predlaganje imaju: Predsednik Republike, Prvi

ministar, predsednici parlamentarnih domova, grupa od 60 poslanika odnosno 60

senatora. Obaveza je Saveta da svoje mišljenje izloţi u roku od mesec dana a na zahtev

630

Vlade u roku od osam dana. Savet ocenjuje saglasnost zakona sa ustavnim naĉelima ili

odredbama. Ukoliko je Savet ocenio neku odredbu zakona neustavnom, ona ne moţe biti

proglašena delom zakona.

U sluĉaju spora izmeĊu parlamenta i vlade u toku zakonodavng postupka, a po

zahtevu Prvog ministra ili predsednika parlamentarnog doma, Ustavni savet je duţan da

se u roku od osam dana izjasni. Ustavni savet takoĊe utvrĊuje da li je vlada imala

ovlašćenja da svojim uredbama menja odredbe zakona ukoliko su zakoni ušli u sferu

odnosa za koju se moţe pretpostaviti da je uredbodavnog karaktera.

Konstitucionalni savet se mora konsultovati o tome da li su organski zakoni i

poslovnik Nacionalne skupštine u skladu sa Ustavom, ali Savet ne moţe uĉiniti nešto više

osim da iznese mišljenje i prepusti akciju relevantnom telu, kabinetu ili Asambleji. Savet

ima tri druge funkcije: Prvo, da kontroliše izbore i odluĉuje o sporovima koji nastaju

povodom izbora; Drugo, da savetuje Predsednika o postojanju vanrednog stanja i mere

koje valja preduzeti da bi se time upravljalo; Treće, da, po odreĊenim zahtevima, daje

savete o granicama nadleţnosti izmeĊu egzekutivnih i legislativnih kompetencija i po

pitanju da li su predloţeni zakoni (onih koji su drukĉji od organskih) ili sporazumi u

saglasnosti sa ustavom. No, to je konsultativna uloga ovoga tela i ona seţe nešto vrlo

malo iznad ovlašćenja analognog organa u Ĉetvrtoj republici.

I pored brojnih manjkavosti, smatra sa da je Ustavni savet opravdao svoje

poverenje. Moţda bi njegove demokratske mogućnosti bile proširene, a poverenje

graĊana pojaĉano ako bi graĊani imali prava i mogućnosti da se takvoj instituciji

obraćaju i traţe zaštitu svojih prava od nje na neposredan naĉin.

D. Racionalizovani ili birokratizovani parlamentarizam Status i granice parlamenta

Peta Republika pruţa dovoljno materijala na osnovu koga se moţe zakljuĉiti

izvesno potiskivanje mesta i uloge parlamenta. Razlozi za to su brojni. MeĊu te razloge,

svakako, spadaju potrebe za većom kompetentnošću i efikasnošću. Ne treba tu zanemariti

ni neke veoma konkretne pa i prizemne interese odreĊenih društvenih naroĉito onih

moćnijih grupa. No, ne ulazeći dublje u te razloge valja konstatovati izvesno povlaĉenje

parlamenta pred nadiranjem egzekutive prema vrhu politiĉke moći. To daje za pravo

nekim autorima da ustvrde da jednu od najvećih promena, na prelazu iz Ĉetvrte u Petu

Republiku, francuski politiĉki sistem je doţiveo na podruĉju organizacije drţavne vlasti

posebno na relaciji izmeĊu Predsednika i Parlamenta.

Po Ustavu Pete republike, francuski sistem je ostao, kao i u Trećoj i Ĉetvrtoj

republici, parlamentarni. U obrazloţenju toga Ustava jedan od ĉelnih ustavotvoraca

Debré je istakao da je "parlamentarni sistem jedini sistem koji odgovara Francuskoj". No,

u praksi nije realizovana ova Debreova zamisao. Francuski parlament je i po znaĉaju i po

efektivnosti na niţoj stepenici od britanskog parlamenta. Parlament je po mišljenju nekih

analitiĉara, uz izvesnu dozu cinizma, interasantniji po moći koju nema nego po onoj koju

ima.

631

Pogledajmo malo pobliţe odlivanje parlamentarne moći. Prvo, Parlament je

gotovo izgubio uticaj na Predsednika. Drugo, znatno je ograniĉena moć parlamenta i u

odnosu na vladu. Treće, oslabio je status i uticaj parlamentarnih komisija. Ĉetvrto,

interpelacija kao moćno sredstvo kontrole nad izvršnom vlašću je išĉezla. Peto, parlament

je ostao bez moći da uvodi finansijske zakonske predloge. Ukoliko propusti da potvrdi

vladin budţet do odreĊenog roka, budţet se moţe potvrditi i osnaţiti egzekutivnim

dekretom.

Šesto, dve snaţne poluge egzekutive oko kojih postoje znatne kontroverze i

sporovi su "glasanje u paketu" i "procedura glasanja o poverenju". Cilj ovih

institucionalnih aranţmana je da rešavaju konflikte koji najĉešće nisu izmeĊu parlamenta

i vlade već izmeĊu odgovarajućih partija ili frakcija unutar vladine većine.

Kad je reĉ o "glasanju u paketu", u Ustavu (ĉl. 44. stav 3.) se izriĉito kaţe sledeće:

"Ako vlada to zahteva, dom u kome se vodi rasprava izjašnjava se jednim glasanjem o

celini ili delu teksta koji je u pitanju, uzimajući u obzir samo amandmane koje je

predloţila ili prihvatila vlada". Po toj proceduri vlada moţe uvek da prema svom

nahoĊenju selekcioniše i grupiše ĉlanove i amandmane, iskljuĉujući, naravno, one s

kojima se ne slaţe. Posle toga, parlament glasa bilo da prihvati ili odbije politiĉki paket

vlade.

U sluĉaju "procedure glasanja o poverenju", Ustav istiĉe: "Prvi ministar moţe,

nakon odluĉivanja u Ministarskom savetu, postaviti pitanje odgovornosti vlade pred

Nacionalnom skupštinom povodom glasanja o nekom tekstu. U tom sluĉaju, taj tekst se

smatra usvojenim ukoliko predlog za izglasavanje nepoverenja, podnet u roku od 24 ĉasa

koji slede, ne bude izglasan, pod uslovima predviĊenim u prethodnom stavu".500

Na osnovu naĉina rada parlamenta, moglo bi se reći da su ove dve u suštini

restriktivne procedure igrale kljuĉnu ulogu u legislativnom procesu od osnivanja Pete

republike. Uĉestanost kojom je svaka od tih procedura bila korišćena od 1959 do 1994 je

zaista velika. U tom periodu "glasanje u paketu" je korišćeno 299 puta u Nacionalnoj

asambleji, a "procedura glasanja o poverenju" 77 puta. Po toj proceduri prihvatane su

vaţne odluke ( politika nuklearne energije, program nuklearnog naoruţanja, nivo drţavne

pomoći katoliĉkim školama, nacionalizacija i denacionalizacija francuske industrije,

prihvatanje budţeta, reforma izbornog zakona itd.). To je bio, sasvim oĉigledno,

instrument borbe protiv slabosti egzekutive i protiv nestabilnosti kabineta iz vremena IV

republike.

Obe pomenute procedure bile su predmet oštrih sporova. Jedni su smatrali da su te

institucije opravdane i poţeljne kao lek protiv neefikasnosti ne samo vlade nego ukupnog

politiĉkog poretka. Nije bilo malo onih koji su isticali da su to osnovne poluge i uporišta

racionalizovanog parlamentarizma koji je Francuskoj u to vreme preko potreban.

Argumenti su traţeni u neefikasnosti i fragmentarnosti odreĊenih politiĉkih aktera.

Ukratko, moglo bi se izdvojiti tri jaka razloga. Prvo, isticana je nemoć izvršne vlasti.

Vlada vrlo ĉesto nije mogla da donese vaţne odluke po nizu pitanja (rat u Alţiru,

evropska odbrambena politika itd.). Drugo, postojala je oĉigledna nestabilnost kabineta.

O tome svedoĉi 28 vlada od 1946 do vremena kad je nacionalna Asambleja pozvala vladu

generala De Gola (u junu 1958) da saĉini predlog novog ustava. MeĊu tim vladama bilo

500

Vidi opširbije o tome: J. D. Huber, Rationalizing parliament, Cambridge University

Press, Cabridge, 1996.

632

je 12 koje su bile manjinske, a vek vlade koja je najduţe trajala bio je 16 meseci. Treće,

odluĉujuća uloga egzekutive je uslovljena i otsustvom koherentnih partijskih većina u

Nacionalnoj Asambleji. Ta fragmentarna i da kaţemo frakturalna situacija i delovanje

partija je moţda navela De Gola da projektuje i traţi politiĉku poziciju koja bi stajala

iznad partija i njihove parališuće aktivnosti.

Zato pristalice pomenutoih instrumenata racionalizovanog parlamentarizma

smatraju da su to zadovoljavajući institucionalni aranţmani i da su se na taj sistem

ugledale mnoge "mlaĊane" demokratije Istoĉne Evrope, a i neke druge zemlje.501

Diverţe

je 1987 istakao da "procedura glasanja o poverenju" nebi mogla biti uklonjena bez

opasnosti za reţim".502

Nasuprot pristalica pomenutog racionalizovanog parlamentarizma stoje njegovi

vatreni protivnici. Oni smatraju da su pomenute procedure anti-demokratske. Te

procedure sluţe da u sluĉaju razmimoilaţenja ili sukoba parlamenta i vlade daju prednost

vladi. Tako jedan od vodećih francuskih poznavalaca ustavne materije Jean-Luis

Quermonne istiĉe:" Ĉlan 49. 3. ima šokirajući karakter, koji gura granice

racionalizovanog parlamenta do granica apsurda sa rešavanjem problema vladine

odgovornosti pred Nacionalnom asamblejom sa neposrednom supresijom legislativne

vlasti. Efikasnost koja otuda rezultira ne opravdava proceduru". 503

Jednom drugom

autoru "glasanje u paketu" liĉi bartolomejskom dnevnom masakru. Tako Chandernagor

istiĉe:" Sada je sluĉaj da je glasanje u paketu dozvano vrlo rano u diskusiji o zakonskim

predlozima i u takvim situacijama, deputati participiraju u novoj verziji masakra nevinih.

Amandmani se ĉine zastarelim pre nego su bili diskutovani. Autori imaju pravo da ustanu

i brane amandmane, ali koga to brine, imajući u vidu da se o amandmanima neće glasati.

Skupština je ograniĉena od toga momenta, sa više ili manje ljubaznosti, na ništa više od

od institucije za udaranje gumenog peĉata.".504

I Pierre Avril posle duţeg istraţivanja

glasanja u paketu zakljuĉuje da je ta procedura postala ugaoni kamenn neo-

parlamentarne vlade u V republici. Po njemu glasanje u paketu je pomerilo legislativni

proces van parlamenta u administraciju Pete republike. "Asamblejci, kaţe on, ne

uĉestvuju u vlasti; oni su samo instrument vlasti koja je van njih samih". 505

I drugi autori

upozoravaju da takve procedure vreĊaju nacionalnu suverenost koja i postoji upravo zato

što se oslanja na narod koji vrši vlast putem svojih predstavnika ili putem referenduma.

501

F. Furet-J. Julliard-P.- P. Ronsanvalon, La République du centre: La fin de l'exception

français, Paris, Calmann-Levy, 1988. 502

M. Duverger, La Cohabitation les français, Paris, Presses universitaires de France,

1987; M. Duverger, " A New Political System Model: Semi-Presidential Government",

European Journal of Political Research, 8, p. 165-187. 503

Jean-Luis Quermonne, La gouvernement de la France sous Ve République, Third Ed.

Dalloz, Paris, 1987, p. 242, 330. 504

A. Chandernagor, Un parlement pourquoi faire? Presses Universitaires de France,

Paris, 1987. p. 59. 505

P. Avril, "Le vote bloqué (1959-1970).", Revue de droit public et la science politique,

3, 1965 i 87, 1971.

633

Ĉak i Diverţe koji inaĉe priznaje izvesne koristi od restriktivnih procedura

primećuje da "omogućavanje da zakonski predlozi budu usvajani bez glasanja ili sa

glasom manjine...je jedva demokratsko."506

Rezimirajući ovu raspravu valja reći da nije lako stati na stranu jedne ili druge

solucije. Za izbor jedne ili druge opcije valja uzeti u obzir okolnosti u kojima deluju

institucije. Uz to valja imati u vidu da procedura glasanja o poverenju i glasanje u bloku

nisu posebne francuske umotvorine. I u mnogim drugim parlamentarnim demokratijama

postoje sliĉne procedure, koje su fiksirane bilo u konvencijama, ustavnim odredbama ili

parlamentarnom poslovniku, a koje dozvoljavaju vladi da uĉini neki poseban politiĉki

problem pitanjem poverenja. Tako u najvećem broju parlamentarnih sistema, vlada moţe

prisiliti ĉlanove legislature da uĉine isti osnovni izbor koji procedura glasanja o

poverenju zahteva u Francuskoj. Faktiĉki, u mnogim zemljama korišćenje procedure

glasanja o poverenju je nešto uobiĉajeno i povezano sa mogućnostima vlade da raspiše

nove izbore i tako prinudi skupštinu da bira izmeĊu akceptiranja politike vlade ili izlaska

na izbore. U stvari, glasanje o poverenju je znaĉajno proceduralno oruţje u svakoj

parlamentarnoj demokratiji.507

Što se tiĉe glasanja u paketu, moglo bi se reći da je ono više praktikovano u

Francuskoj nego u mnogim drugim zemljama. To ne znaĉi da neke druge zemlje nisu

imale analogna pravila. U Velikoj Britaniji je poznata finansijska giljotina koju vlada

koristi u predlozima koji postavljaju nivoe troškova u nacionalnim budţetima ("supply

motions") i povodom kojih engleski MPs nemaju priliku da dopunjuju mnoge vaţne

budţetske odluke. Sliĉno je i u Irskoj i u Japanu. Iako ima preterivanja u kritici

pomenutih instrumenata, ne moţe se poreći da oni znatno pomaţu vladi da donosi

finalne, "uzmi ili ostavi" predloge. Time se na posredan naĉin poslanici lišavaju

prerogativa da podnose amandmane. Interesantno je i donekle ĉudno da poslanici imaju

male mogućnosti da nešto u toj proceduri promene.

Sedmo, moćno sredstvo jaĉanja vlade i njenog "zaskakanja" parlamenta, jeste

delegirano zakonodavstvo. Delegirano zakonodavstvo podrazumeva svojevoljno

prenošenje svojih zakonodavnih funkcija na vladu. I u prošlosti je vlada vršila široka

ovlašćenja preko dekreta, specijalnih ovlašćenja i drugih instanci, poput delegiranog

zakonodavstva, ali je parlament ostajao konaĉan sudija njihovog protezanja ili trajanja i

imao ultimativno pravo ratifikacije.

3. IZBORI I IZBORNI SISTEM

Francuska verovatno spada u zemlje sa najţivljom izbornom dinamikom i

promenama izbornog sistema. Za nešto više od sto proteklih godina, od 1871 do 1999

ona je probala jedanaest razliĉitih izbornih sistema za 38 nacionalnih legislativnih izbora.

Samo jednom u tom periodu, izmeĊu 1889 do 1919 Francuska je koristila isti izborni

506

M. Duverger, La V République, Presses Universitaires de France, Paris, 1959, p. 195. 507

J. D. Huber, Rationalizing Parliament. Cambridge University Press, 1996.

634

sistem za više od dva uzatopna izbora. Ako se takva promenljivost izbornog sistema ne

moţe kao jedina kriviti za nestabilnost politiĉkog sistema u tom periodu ne moţe se reći

ni da to da ona nije doprinela njegovoj nestabilnosti.508

Nestabilna situacija je stalno

motivisala traganje za novim izbornim sistemom koji će uneti više stabilnosti u sistem i

tako se u suštini samo-reprodukovala. To ne moţe uticati pozitivno na poverenje graĊana

u politiĉku vlast i elitu.

Dve vrste izbornog sistema bile su najznaĉajnije u izbornoj prakci Francuske. To

su proporcionalna reprezentacija sa sistemom lista i većinski sistem jednomandatnih

izbornih jedinica i dvokruţnog glasanja. Prvi se koristio u dve varijante u Ĉetvrtoj

republici, a drugi u Trećoj republici (osim izmeĊu 1919 i 1937) i ponovo u Petoj

republici.

Blizu je istini tvrdnja ne malog broja autora da je najveći deo promena izbornog

sistema bio stavljen u funkciju partijskih ciljeva. Izbori su dizajnirani da budu, pored

ostalog, i u funkciji dominantnih grupa. Tako su za izbore 1945 MRP, socijalisti i

komunisti potvrdili proporcionalnu reprezentaciju u opravdanom oĉekivanju da će

dobiti više sedišta nego pri većinskom dvokruţnom sistemu u jednomandatnim izbornim

jedinicama koji je favorizovao partije (u to vreme Radikale) sa jakom lokalnom

mašinom. Isto tako, izbori su se adaptirali kao odgovor na potrebe izbornih koalicija

1951 da se ojaĉaju centristiĉke partije protiv komunista i golistiĉke RPF. Sistem

jednomandatnih izbornih jedinica i dvokruţno glasanje oţiveli su 1958 sa dvostrukom

svrhom: da oslabe komuniste i pomagnu konzervativnim partijama. Jednoĉlane izborne

jedinice i dvokruţni većinski izbori ĉinili su veća odstupanja nego proporcionalni sistem

u Ĉetvrtoj republici. Tako je na izborima 1962 UNR dobila 31.9% glasova u prvom

krugu ali 46 mesta , dok su komunisti sa 21.79% glasova dobili svega 9 mesta. U drugom

krugu UNR je dobila 183 mesta ( ili sa onim prvim 229) sa 40.51% glasova, dok su

komunisti sa ponovo 21.31% glasova dobili svega 32 što u ukupnom skoru iznosi 41

poslanika. Nezavisni, koji su podrţavali UNR dobili su svega 4.36% glasova ali 12 mesta

u prvom krugu a u drugom krugu svega 1.6% glasova ali 8 mesta. Tako su UNR i de

golistiĉki Nezavisni dobili ukupno samo 36.26% glasova u prvoj rundi i 42.11% u drugoj,

ali su ipak dobili većinu poslanika ili 249 od ukupno 464.

Ĉeste promene, ma kakvi bili njihovi razlozi i efekti, poktkopavaju temelje

legitimnosti izbora i time slabe nadu i poverenje u demokratske institucije. Ali i ovde su

ne retko interesi jaĉi od razuma. Valja reći da i personalni momenat igra znaĉajnu ulogu u

francuskim izborima. Uticaj odreĊenih popularnih liĉnosti na ishod izbora je po nekim

pokazateljima veći u Francuskoj nego u Engleskoj. Pored personalnog momenata na

opredeljenje biraĉa utiĉu socio-ekonomski faktor i religija. Oni više utiĉu na francuske

nego na ameriĉke biraĉe. Interesantno je da je prema nalazima nekih istraţivaĉa klasni

uticaj manju u Francuskoj nego u Velikoj Britaniji. Na opredeljenje, dakako, utiĉe i

faktor samo-identifikacije biraĉa.

A. Pravo glasa

508

P. Campbel, French Electoral Systems and Elections Since 1789, snd. ed. Faber,

London, 1965.

635

Francuska moţe biti ponosna na ĉinjenicu da je prva evropska zemlja koja je

uvela biraĉko pravo za odraslu mušku populaciju. Izborni zakon od 1848 dao je pravo

glasa celom muškom graĊanstvu sa navršenom 21 godinom. Ovaj dogaĊaj je imao trajni

odjek bez obzira na to što su njegovi efekti remećeni povremenim upadima autoritarno

nastrojenih voĊa. Tako je samo posle pet godina od donošenja pomenutog izbornog

zakona to isto biraĉko telo ratifikovalo drţavni puĉ Luja Napoleona i njegovo

uspostavljanje Drugog carstva. Napoleon je vešto manipulisao masovnim biraĉkim telom

sa tehnikom gerimanderinga distrikta, patronaţnom brigom za oficijelne kandidate i

naravno korišćenjem pritiska preko administrativne hijerarhije. Ţenska populacija sa

navršenom 21 godinom dobila je biraĉko pravo 1944 godine, a biraĉka sposobnost je

1974 spuštena sa 21 na 18 godina. GraĊani mogu biti kandidati za funkcije sa 23 godine.

Francusko drţavljanstvo se dobija roĊenjem ili posle deset godina naturalizacije u

Francuskoj (za glasanje 5 godina). Biraĉka nesposobnost se utvrĊuje na osnovu zakona.

Nema pozitivne rezidencijalne kvalifikacije. Kandidati moraju da objave svoje

kandidature najmanje 21 dan prve prvog kruga glasanja. U cilju izbegavanja

hazarderskog ili frivolnog kandidovanja, svaki kandidat mora da poloţi proseĉno 200

dolara ili 1000 novih franaka koji se ne vraća ako se ne dobije 5% glasova u nekom od

krugova glasanja. Izborni sistem Pete republike uvodi i jednu novinu po kojoj zahteva

nominaciju supstituta koji će zauzeti mesto odreĊenog poslanika ukoliko taj poslanik

bude izabran za ĉlana vlade ili zauzme neku poziciju koja je inkompatibilna sa

poslaniĉkom ( npr. ĉlan Ustavnog saveta, funkcioner sindikata ili umre). Ime supstituta-

ke stoji pored imena kandidata prilikom glasanja tako da parktiĉno biraĉ zaokruţuje oba

imena.

Procenat biraĉa koji su izlazili na izbore i glasali bio je u Francuskoj tradicionalno

visok. Taj procenat do 1970tih godina iznosio preko 80% da bi kasnije pao na oko 70%.

No, to komparativno posmatrano nije nizak nivo izlaznosti. Navode se razliĉiti razlozi

toga opadanja. U te razloge spadaju opadanje rejtinga partija i lidera, smanjenje razlika

izmeĊu levice i desnice, mali uticaj graĊana na osnovne smerove politike.

B. Izbori za Predsednika

Jedna od najvećih promena u Petoj republici bila je promena indirektnih izbora za

predsednika u direktne. Uz to, izborima 1965 po novom metodu prehodila je i kampanja

636

kakva je bila nepoznata do tada u francuskom politiĉkom ţivotu. Novi i tekući sistem

izbora za Predsednika ustanovljen je ustavnom revizijom oktobra 28. 1962 (koja je

potvrĊena kontraverznim referendumom), Organskim zakonom 6 novembra 1962 i

dekretima od 25 januara i 14 marta 1964. Te odluke nalaţu odrţanje neposrednih izbora

ne manje od 20 ni više od 35 dana od isticanja predsedniĉkog mandata ( ili u sluĉaju

stalne nesposobnosti predsednika). Još jednom je proces drugog kruga uveden u sluĉaju

da niko nije izabran apsolutnom većinom u prvom krugu. Drugi krug izbora odrţava se

posle dve nedelje od dana odrţavanja prvog kruga izmeĊu dva kandidata koji su dobili

najveći broj glasova. Jedna od promena došla je i septembra 2000 godine kada je

Predsednik raspisao referendum na kome je predsedniĉki mandat skraćen sa sedam na pet

godina.

Predsedniĉki izbori u Francuskoj moţda više od bilo kojih drugih dogaĊaja-

ĉinjenica pokazuju koliko je francusko društvo sloţeno, protivreĉno i neizvesno. O tome

svedoĉe i predsedniĉki izbori 5 i 19 decembra 1965. Interesovanje je nesumnjivo bilo

veliko što pokazuje i procenat izišlih na izbore od 85% upisanih biraĉa. Još interesantnije

od toga bila je ĉinjenica da je od toga De Gol dobio ispod 45% što ga je nateralo da ide u

drugi krug. U drugom krugu on dobija preko 55%. Iako se vratio na predsedniĉku

funkciju za sledećih sedam godina, de Gol je izgubio raniji oreol mistike i veoma rašireno

osećanje naroda od 1958. da je nuţan i nezamenljiv.

Prema izmenama Zakona o izboru Predsednika od 1962 donetim 5 februara 2001,

kandidata mogu nominirati putem peticije 100 ĉlanova parlamenta, domaćih ili

evroposlanika, Ekonomski i socijalni savet, Generalnai ( departmanski) Saveti ili izborni

merovi ili njihovi zamenici ako su podrţani od bar deset razliĉitih departmana ili

prekomorskih teritorija. Za kandidaturu je potrebno 500 potpisa pripadnika napred

pomenutih struktura. Pri tome, nuţno je da potpisnici dolaze iz najmanje 30 departmana

ili prekomorskih teritorija, kao i to da iz jednog departmana ne moţe dolaziti više od

jedne desetine kandidata. Ustavni savet potvrĊuje listu kandidata, a njihovi programi

osviću na bilbordima širom zemlje. Depozit koji kandidati treba da poloţe isnosi oko

2000 dolara i deponovani novac se ne vraća ukoliko kandidat nije dobio 5% glasova.

Postoji Nacionalna kontrolna komisija za izbornu kampanju koju ĉine 5 visokih

sluţbenika. Ona se stara i nadzire izbornu regulativu koja treba da pruţa jednake šanse za

637

korišćenje radija, TV, propagandne postere itd., ali samo u periodu kampanje koja je

ograniĉena na 15 do 17 dana.

U prvom krugu izborne trke za šestog predsednika Pete republike 2002 godine

uĉestvovalo 16 sponzorisanih kandidata. Svi ovi kandidati imali su po 45 minuta na

televizijskim kanalima. Za svakog kandidata postojao je poseban listić što znaĉi da su

biraĉi dobijali 16 takvih listića od kojih su birali onaj za koga su se opredelili. Listić sa

svojim izabranikom stavljali su u koverat a koverat o glasaĉku kutiju. Time se ţelelo da

se izbegne abecedna hijerarhija na jedinstvenom glasaĉkom listiću sa 16 imena-kandidata

koja moţe da sugerira prednosti odreĊenih kandidata i tako utiĉe na izbornu volju biraĉa.

Broj kandidata je znatno veći nego u bilo kojim drugim izborima u francuskoj istoriji.

Ideološki raspon orijentacija ovih kandidata kretao se od trockistiĉke levice do rasistiĉke

desnice.

Tu su se našli na desnoj ekstremnoj poziciji La Pen i na krajnjoj levici Arlet

Lagije. Idući prema centru, do Le Pena, na deonici ekstremne desnice, bio je Bruno

Megre (ranije pripadao Le Penovoj partiji) koji je smatrao da ekstremna desnica mora da

donekle omekša i bude civilizovanija kako bi mogla da uĊe u koalicioni krug

tradicionalnih desnih partija. Do njih, u nešto mekšem tradicinalnom delu desnice je

Kristin Butan kao jedna od ĉetiti ţene kandidatkinje za predsednika. Ona je pobornik

starih katoliĉkih ideala ukljuĉujući tu naroĉito zalaganje za jaku porodicu i vernost u

braku, protiv prekida trudnoće i protv bilo kakvih prava homoseksualaca. Moţda nije

suviše pomenuti ni Ţan San Ţosa koji je oficijelno pretstavnik lovaca i ribolovaca ali u

suštinu zastupa i promoviše jednu dublju filozofiju idiliĉnog seoskog ţivota. Njegov je

osnovni apel vraćanje prirodi, ali s puškom u ruci. Do njih je Korin Lepaţ sa ekološkom

zastavom u ruci. To zvuĉi pomalo ĉudno jer divergira od preteţnog zapadno-evropskog

iskustva po kome su ekološke partije obiĉno na levici.

Moţda bi se moglo reći da je aktuelni predsednik i kompetitor u ovoj izbornoj trci

Širak našao mesto izmeĊu gospoĊa Lepaţ i Butan. Nije iskljuĉeno da je Širak pomogao

ovim damama da dobiju potpise za predsedniĉku kandidaturu. Najbliţe centru s desne

strane su Alan Madlan i Fransoa Bajru.

Atraktivni centar zaposedaju mnogi. MeĊu njima je jedan od poznatijih Ţan Pjer

Ševenman. Ovaj kandidat je više ĉuven po neodreĊenosti nego po jasnoći svog programa.

638

Ono što se ĉinilo da je kod njega jasno je njegova tvrda antievropska i nacionalistiĉka

karta. On je bio ministar i pokrivao je levo krilo u vladi Ţospena. On brani nedovoljno

definisane "vrednosti Republike" koje mogu biti dobra osnova za okupljanje ljudi

razlilĉitih orijentacija, i sa levice i sa desnice, a koji su izgubili poverenje u dve vladajuće

partije. Jedno vreme imao je imidţ trećeg ĉovaka a u ovim izborima zauzima negde oko

petog mesta.

Na levoj strani, kljuĉnu poziciju zauzima Lionel Ţospen. Do njega je Noel

Mamer, u ime partije "Zelenih". Iza njih dolaze pet kandidata koji smatraju da Ţospen

nije više vredan kandidature socijalista i da je izdao ideale levice. Tu valja pomenuti

crnkinju Kristijan Tobiru koja predstavlja Radikalnu partiju levice i prekomorsku

teritoriju Francuske Gijane (prognoze da moţe dobiti oko 1% glasova). Kandidat

Komunistiĉke partije je Rober U. Komunistiĉka partija je potonjih nekoliko godina bila u

koaliciji sa Ţospenovim socijalistima i partijom "Zelenih". No, to nije smetalo nekima od

njih da oštro kritikuje socijaliste za izdaju. Ovde valja pomenuti i dve radniĉke partije

koje su uverene da one bolje brane interese radnika od komunista. Predstavnik jedne je

Olivio Bezansno (najmlaĊi kandidat sa 27 godina), a druge Danijel Glukštajn (mogu

dobiti po 1% glasova). Na samom kraju levice nalazi se ĉetvrti ţenski kandidat Arlet

Legije. Ona je lider "Radniĉke borbe" i mogla bi, po nekim procenama, da dobije ĉak i

10% biraĉke populacije.

U ovom širokom spektru, dve najveće partije zauzele su središnje, centristiĉko

polje partijske izborne borbe i upravo tu su koncentrisale svoje snage, ostavljajući krila

manjim ili perifernim partijama ili grupama. Ni jedan ni drugi od dva glavna pretendenta

nisu ni sanjali da udar moţe doći upravo sa ovih krilnih strana.

Sa ovakvim rasporedom snaga ušlo se u odluĉne faze izbornog odmeravanja

snaga. Izborni rezultati su iznenadili i politiĉke vrhove, i ono što slovi kao garaĊanstvo,

artuikulisanio javno mnenje i brojne istraţivaĉke centre. To se vidi i iz rezultata

istraţivanja javnog mnenja uoĉi izbora. Rezultati istraţivanja instituta IFOP i SOFRES su

pokazivali da bi Ţospen pobedio u drugom krugu sa 51% a Širak poraţen sa 49%

glasova.( 28 febr.2002). Ranije je Širak ocenjivan kao pobednik u skoro svim anketama.

Valja se potsetiti da je na izborima 1995 Ţospen pobedio u prvom krugu a Širak u

639

drugom. Treće i ĉetvrto mesto po anketama pomenuta dva instituta bi osvojili Le Pen i

Ševenman, voĊa graĊanskog pokreta.

Geografija rezultata izbora bila je drukĉija od oĉekivanja.

Rezultati izbora prvog kruga

Širak 19,88%

Le Penov Nacionalni front 16,86%

Leonel Ţospen 16,18% (Najavio ostavku na sve funkcije).

Olivije Bezansno 4,3% Komunistiĉka revolucionarna liga (on ima

svega 27 godina i poštar je). Smatra da je Nacionalni front i Le Pen struja koja

predstavlja nasledstvo Višija i fašizma. Oni će podrţati Širaka.

Arlet Lagije, Radniĉka borba 6,5%

Centrisa Bejru nalazi se na istom nivou

Kandidat sa levice Seveno 5,3%

Kandidat Zelenih Noel Mamer 4,9%

Komunistiĉka partija 3,6%

San Ţos Sa Partijom lova i ribolova 4%.

Kad bi se sabrali glasovi ekstremne desnice, rezultat bi bio oko 20% glasaĉkog

tela, što je više nego skup glasova za glavnog kandidata- predsednika Širaka.

Rezultati izbora su za aktuelnog predsednika i predsdniĉkog kandidata, Širaka ,

po oceni struĉnjaka, bili "moralno poraţavajući". To je najniţi rezultat u seriji prvog

kruga predsedniĉkih izbora u Petoj republici. Pokazalo se da Francuzi ne veruju

politiĉarima i globalizaciji. Oni traţe politiĉare koji "će verovati u ono što govore, i boriti

se za ono u šta veruju".

Izbori su bili veliko iznenaĊenje i po nekima predstavljali najveći biraĉki obrt u

svetu razvijenijih demokratija posle drugog svetskog rata. Sasvim novi momenat

predstavlja ulazak u drugi ili konaĉni krug izborne trke za predsednika pretendenta koji

po svojim osobinama i ponašanju predstavlja suštu suprotnost demokratskim principima.

Mnogi ga tretiraju ne samo kao nacionalistu, protivnika Evropske unije i imigracije već i

kao fašistu. No, treba reći da su izbori za paţljivije analitiĉare samo delimiĉno

iznenaĊenje. Relativno visok plasman Le Pena nije za ĉuĊenje, jer on je i na izborima

640

1995 dobio 15,7% glasova, a 1988 godine 14,6% glasova. Ono što je više iznenaĊujuće je

nizak plasman dva velika pretendenta-favorita.

Bilo kako bilo, Francuzi su pripremili opcije za konaĉan izbor odnosno drugi krug

izbora. Na meniju više nisu partije sa levice i desnice nego dve partije ili dve persone sa

desnice. Francuzi imaju da biraju izmeĊu ekstremnije i umerenije desnice.

I nije ĉudo što su isticani razliĉiti razlozi za to kao i razliĉito prosuĊivanje

osnovnih crta politiĉke scene. Prvo, mnogi su protumaĉili takvo mnoštvo kandidata kao

balkanizaciju politiĉke scene. Drugo, u toj balkanizaciji nema mnogo razlike izmeĊu

vodećih kandidata Širaka i Ţospena. Mnogi ciniĉno primećuju da je reĉ o jednom

kandidatu "Ţosraku" ili "Šispenu". Treće, postoji i neka vrsta zamora materijala, jer su

obojica na politiĉkoj sceni po više od 30 godina. Na izbore nije izišlo 30% biraĉkog tela.

Izgleda da je sve više biraĉa koji su nezadovoljni sa najprominentnijim kandidatima. Za

vladajuću dvojicu opredeljuje se manje od polovine biraĉa.

Ĉetvrto, mnogi razloge za ovakav debakl socijalista traţe u "blerizaciji" francuske

politike i izbora i njegovoj neodreĊenosti. Ţospen deluje donekle nesigurno i kolebljivo i

ubrzano se pribliţava Bleru. Još na startu izborne trke i kampanje, u nameri da

zagospodari centrom politiĉke scene, Ţospen se predstavljao kao kandidat Francuza a ne

socijalista. MeĊutim desilo se suprotno od njegovih oĉekivanja. Umesto da biraĉi pohrle

u centar i okupe se oko njega, biraĉi su pobegli od centra i rasuli se u mnoštvo manih

partija na levici i desnici. Sasvim je moguće da je i jedan broj socijalistiĉkih simpatizera

promenio stranu i pošao ne samo prema nešto radikalnijoj levici već i prema nekim

segmentima desnice. To nije moglo da godi širokom krugu Francuza koji su ĉvršće

vezani za levu stranu spektra bilo u blaţoj ili jaĉe doziranoj formi. Ne mali broj Francuza

smatra da je Ţospen praktiĉno izdao radnike kad nije spreĉio masovna otpuštanja u nekim

velikim privatnim kompanijama. Uz to, ne treba zaboraviti da su Francuzi osetljivi na

nacionalno kao na drţavno pitanje i da oni ne prave veliku razliku izmeĊu drţave i nacije

i da u novije vreme, koje je i vreme erozije drţave-nacije, blagonaklono gledaju na

politiĉke snage koje drţe upravo ovu nacionalno-drţavnu stranu.

Ţospen je izneverio nade velikog dela ne samo socijalista nego i drugih graĊana

koji bi verovatno glasali za socijaliste da se njihov lider nije suviše utopio u nedovoljno

definisan i neizvestan neo-liberalistiĉki koncept globalizacije i deregulacije. Rezultati

641

izbora su pokazali da Ţospenova kljuĉna poruka: "Ja jesam iz socijalistiĉke škole, ali

projekt koji nudim nije socijalistiĉki", nije mogla da deluje atraktivno i uverljivo za veliki

deo biraĉke populacije. Dobar deo levice se osećao izneverenim Ţospenovim zamašnim

skretanjem sa drţavno-nacionalno-socijalnog programa u mutne vode neoliberalne

deregulacije. Zato je za mnoge od njih bilo bolje izabrati nekoga ko brani bar jednu od tih

svetih francuskih vrednosti nego nekoga ko ih zapostavlja. Kad je posle jednog dela svoje

neuspešne kampanje i promašenih slogana video kuda već zahuktali izborni brod plovi,

on je pokušao da promeni svoje akcente i ubeĊivao biraĉe da je on socijalista. MeĊutim,

to je bilo ne samo kasno, već i kontraindicirano. Njegovoj neatraktivnosti, hladnoći i

neodluĉnosti dodata je još i karakterološka crta prevrtljivosti. Ţospen je ispao i manje

ĉestit pri kraju nego na poĉetku kampanje.

Ţospenom neuspešan ţongleraj je kaţnjen i na levoj strani. Brojne partije levice

su mu suprostavile svoje kandidate koji su ukupno dobili 40% biraĉke odnosno glasaĉke

populacije.

Nešto sliĉno se dešavalo i na desnoj strani. Dobar deo konzervativne desnice

smatra da tradicionalna desnica nije uloţila dovoljno napora da spreĉi priliv imigranata

kojima treba "zahvaliti" za porast kriminala i nezaposlenosti. Veliki broj Francuza je

uveren da veliki deo nesreće posebno kriminala i uošte nesigirnosti donose sobom

posebno imigranti iz severne Afrike ( Alţira i Tunisa i Maroka) kojih, po nekim

procenama, ima izmeĊu pet i osam miliona. Ne treba zaboraviti da je kriminal porastao u

vreme petogodišnjeg mandata Ţospena za oko 16%. Mnogima se ovoga puta uĉinilo da

samo Le Pen moţe izići na kraj sa problemima imigracije.

Sedamdesetĉetvorogodišnji Le Pen izgleda imponuje dobrom delu biraĉke

populacije ne toliko svojom nacionalnom odnosno nacionalistiĉkom politikom koliko

svojim otporom tekućoj globalistiĉkoj politici i spoljnoj politici Evropske unije koja je

pod dominacijom SAD. On je otvoreno za govornicom u Evropskom parlamentu u

Briselu, neposredno posle prvog kruga francuskih predsedniĉkih izbora, u svojstvu

poslanika tog parlamenta, rekao da Francuskoj nije mesto u tom društvu. On je NATO

nazvao "ameriĉkom vojnom alijansom". Isto tako, ne treba zaboraviti da Le Pen raĉuna i

na svoju socijalnu kartu. Naime, on nastoji da nekim sloganima šire socijalne politike

privuĉe jedan deo biraĉkog tela. Sva ta tri smera njegove politike i kampanje moguće je

642

otĉitati iz nejegove ĉesto predstavljane samoidentifikacije po kojoj je " u socijalnom

smislu-sa levice, u ekonomskom-sa desnice, a u nacionalnom-iz Francuske". Uz to, ne

treba zaboraviti da je Le Pen ne samo dobar i vešt govornik koji izborom tema i naĉinom

izlaganja ili privlaĉi ili odbija slušaoca. Uoĉi prvog kruga predsedniĉkih izbora on je

apelovao: " Ne plašite se da sanjate, ohrabruje Le Pen graĊane (V.V.), vi mali ljudi,

pešadijci, odbaĉeni...vi rudari, ljudi iz ĉeliĉana i svih industrija uništenih evro-

globalizacijom iz Mastrihta... Evro je nacionalna sramota...Francuska pre svega" .

Le Pen je dosad bio tri puta predsedniĉki kandidat i najzad mu se sreća osmehnula

i uspeo je da uĊe u drugi krug izbora. Širak nastoji da to predupredi i zato pokušava da

stvori snaţnu desniĉarsku stranku pomoću koje bi vladao Francuskom. Tako je stvorena

"Unija za predsedniĉku većinu" (UMP) koju bi trebalo da ĉine RPR Širaka, i dve

centristiĉke partije:UDF Fransoa Bejrua i DL Alana Madlana. Time bi glasovi desnice

bili ujedinjeni nasuprot razjedinjene levice i ekstremne desnice.

C. Parlamentarni izbori

Kako je prethodno reĉeno, francuski parlament se sastoji iz dva doma, Nacionalne

skupštine i Senata. Postupci za izbor ovih domova se razlikuju te ćemo se na njih ukratko

osvrnuti.

a. Izbori za Nacionalnu skupštinu

Izbori za 557 poslanika Nacionalne skupštine odrţavaju se petogodišnje. Treba

reći da su praktikovani razliĉiti izborni metodi odnosno sistemi. U najvećem delu

vremena Pete republike preovlaĊivali su izbori u jednomandatnim izbornim jedinicama sa

dvostrukom balotaţom. 1985 dolazi do promene na zahtev socijalista koji su smatrali da

su zakinuti prethodnim većinskim sistemom. Zato socijalistiĉka vlada uvodi

proporcionalni sistem za izbore Nacionalne asambleje. Posle konzervativne pobede 1986

dvokruţni izborni sistem se vraća i ostaje do novijeg vremena. Dvokruţno glasanje

podrazumeva da se, u sluĉaju da ni jedan kandidat na izborima ne obezbedi natpoloviĉni

broj glasova, organizuje drugi krug izbora u roku od nedelju dana. Oba kruga glasanja

odrţavaju se u dve uzastopne nedelje. U roku od nedelje dana biraĉi i partije imaju

vremena da još jednom razmotre svoje šanse i procene koje kombinacije odnosno

kandidati zasluţuju njihov konaĉan glas. Po tom sistemu potrebna je apsolutna većina

glasova za pobedu u prvom krugu glasanja. Ako ni jedan kandidat ne osvoji tu većinu,

ulazi se u drugi krug nedelju dana kasnije. Svi kandidati sa manje od 15% registrovanih

643

glasova (ili oko 18 do 20% datih glasova) iz prvog kruga glasanja su eliminisani. Neki

drugi kandidati mogu se povući. Moglo bi se reći da uglavnom drugi krug glasanja

predstavlja duel izmeĊu najjaĉih kandidata na levici i desnici. Ako uĉestvuje više od dva

kandidata u drugom krugu onda se primenjuje prosti pluralni većinski sistem.

Dvokruţni izborni sistem ima više povoljnih strana i prednosti u odnosu na

proporcionalni sistem. Nije stoga sluĉajno što on uţiva podršku velikog dela graĊanstva.

Prvo, on je lak za razumevanje. Drugo, njegova procedura ohrabruje sliĉne partije da

kolaboriraju i prave koalicije i tako suţavaju polje za nastup i uspehe ekstremnih partija.

Treće on olakšva formiranje solidne parlamentarne većine koja podrţava vladu.

No, većinski sistem ima i svojih mana. Tu valja pre svega pomenuti visok stepen

disproporcionalnosti izmeĊu dobijenih glasova i poslaniĉkih mandata. Drugim reĉima, taj

sistem ignoriše mogući pozamašni broj glasova partija koje nisu pobednici u odreĊenim

izbornim jedinicama. Tako na izborima 1997. umesto 77 poslaniĉkih mesta koje bi dobio

po proporcionalnom sistemu, Nacionalni front je dobio po aktuelnom većinskom sistemu

samo 1 mandat. Pored toga, pobedniĉka levica koja je po većinskom dvokruţnom

sistemu dobila većinu poslanika ne bi imala takav rezultat po proporcionalnom sistemu.

Sliĉne anomalije dešavale su se i u ranijim većinskim izborima što se moţe videti i iz

prethodnih delova ovoga rada. Ovakav vid izbornog normativnog okvira i procesa

pogoduje velikim partijama. De Gol je traţio većinski sistem jednomandatnih izbornih

jedinica sa dvokruţnim glasanjem koji je postojao i u Trećoj republici. On je taj svoj stav

branio na već uobiĉajen naĉin da je takav većinski sistem razumljiv biraĉima.

b. Izbori za Senat

Prethodno je bilo reĉi o Senatu, te ćemo ovom prilikom samo dodati neke

relevantne pojedinosti. Već je reĉeno da je Senat slabije telo od Nacionalne skupštine i da

ga bira elektorski koledţ kojega ĉine lokalno izabrani javni funkcioneri. Ĉlanovi izbornog

koledţa su poslanici (491), ĉlanovi opštih veća departmana (3.667) i delegati veća opština

(110.000). Ovi podaci pokazuju da najviše elektora ima iz opštinskih, a to velikim delom

znaĉi, iz manjih gradskih i ruralnih sredina.Više od jedne polovine ĉlanova elektorskog

koledţa dolazi iz manjih gradova i sela sa manje od 1500 stanovnika u kojima ţivi manje

od jedne trećine stanovništva. Stoga nije ĉudno što su neki autori smatrali da je Senat u

stvari "Veliko veće francuskih opština" odnosno "Dom poljoprivrede" (Diverţe). Njegov

sastav dovoljno ubedljivo govori da je reĉ o konzervativnom domu.

Takva socijalna kompozicija Senata i Nacionalne asambleje rezultira ne retko i u

njihovim razliĉitim interesima i meĊusobnim sporovima ili konfliktima. Bilo je pokušaja

644

da se još više reducira moć Senata, ĉak i da se on eliminiše, ali oni nisu urodili plodom.

Verovatno je njegova skromna uloga i mogućnosti da se njegovo uĉešće u nekim

sekvencama politiĉkog odluĉivanja zaobiĊe, bio i jedan od glavnih razloga njegovog

opstanka.

c. Izborna kampanja

Izborna trka je i u Franuskoj prilika da politiĉki konkurenti odmere svoje snage.

Pri tome, poslaniĉki kandidati sa njihovim izbornim štabovima, nastoje da svoje

konkurente što više onesposobe i pri tome koriste razna pa i nedozvoljena sredstva. U

meĊusobnom natjecanju ĉesto se koriste pojedini detalji i pikanterije iz prošlosti. Tako se

predsedniku vlade Lionel Ţospenu koji je ušao u prededniĉku trku 2002 isticalo kao

minus trockistiĉka prošlost. Ţospen je posle duţeg negiranja priznao da je šezdesetih

godina bio zainteresovan za ideje trockista i imao veze s jednim takvim pokretom. U to

vreme privlaĉno su na njega uticale ideje antikolonijalizma i antistaljinizma, a

Socijalistiĉka partija još nije bila formirana. Zbog toga nema razloga da se te prošlosti

stidi. On je tada pripadao Komunistiĉkoj internacionalnoj organizaciji (OCI) koja je

osnovana 1965, a kasnije se pretvorila u zanemarljivu Partiju radnika. Ţospen je toj

partiji pripadao do 1987, kad je definitivno prekinuo s trockistima. On kaţe da j ĉlan

Socijalistiĉke partije od 1971, a neki sumnjaju da je bio ubaĉen kao trockista u tu partiju.

Ali ako se Ţospenu spoĉitava njegova socijalistiĉka odnosno komunistiĉka prošlost, onda

bi trebalo nešto sliĉno prigovoriti i Ţaku Širaku koji je u mladosti delio po ulicama

komunistiĉki list "Imanite" i to je javno priznao.

Iako je izborna borba, kao i u drugim sistemima, bespoštedna, kandidati

izbegavaju neposredne duele. I tu se donekle Francuzi razlikuju od svojih preko-

okeanskih i preko-kanalskih anglo-saksonskih bliskih saradnika. No, to ne znaĉi da su

Francuzi preterano suzdrţani i zatvoreni. I oni vole javnu scenu i glamur. I iznad svega,

Francuzi vole i uţivaju u dugim bravuroznim jeziĉkim paradama u kojima je vaţnije

pokazati oratorsku veštinu i lepotu odnosno raskoš francuskog jezika nego jasnoću svog

opredeljenja ili odreĊeni smer razvoja društva. Govorniĉka veština ostavlja snaţan utisak,

a visinu besedniĉkog dara ĉelnih ljudi, poput De Gola ili Miterena, beleţe i analiziraju

odgovarajući leksikološki instituti.

Liĉne osobine i šarm politiĉkih ĉelnika nose velike poene na politiĉkoj sceni. O

tome govori priliĉno uverljivo i sudbina Ţospena u poreĊenju sa Širakom. Obojica imaju

diplome prestiţnog ENA koledţa koji po tradiciji obrazuje francusku politiĉku elitu.

Ţospen je postao lider socijalista 1981 kad se Širak prvi put kandidovao za predsednika.

645

Utisak javnosti je bio da je ovaj lider socijalista liĉno pošten i da ima solidne rezultate. U

" kratkom pismu Francuzima" Ţospen istiĉe svoje ciljeve i namere ili teme svoje

predsedniĉke platforme, koje su mogle biti atraktivne za veliki deo populacije. To su:

puna zaposlenost, penzione reforme, zakon i red, obrazovanje i jaĉi evropski glas u svetu.

Ali ovaj program i obećanja nisu izazaivala veće oduševljenje mase naroda. Razlozi,

svakako, nisu u ostustvu programa ili Ţospenove nesposobnosti, koliko u nedostatku

šarma i uverljovosti koji bi mogli da privuku paţnju biraĉa. Njegova pojava i nastup

delovali su, ne retko, priliĉno hladno i nesigurno, te stoga naprivlaĉno ili nedovoljno

privlaĉno. Širakovci su ga napadali za to što za pet godina nije ništa napravio na mestu

premijera. Oni traţe da se ledena faca premijera zameni "ljudskom toplinom"predsedika.

Nasuprot Ţospenu, stajao je korpulentni ali skladno istesani Širak. Širak je drţao

tri ne beznaĉajna aduta u svom rukavu. To su popularnost, opsednutost bezbednošću kao

glavnom temom u javnosti i šansa da izazove protivnika po osnovu ĉinjenice što je imao

vremena i priliku da pokaţe što moţe i šta zna. Ove osobine su pretezale u odnosu na

neke zamerke, poput korupcionaških i drugih afera u vreme njegovog

gradonaĉelnikovanja Pariza.

Nama se ĉini da su neke sliĉne osobine Širaka odnele prevagu u odmeravanju

snaga sa Ţospenom. No, tu, svakako, ne treba iskljuĉiti ni izvestan konzervativizam u

kulturi glasanja, partijskom sistemu i u instituciji predsedništva.

d. Finansiranje izbora

Kao i u drugim zemljama, uloga novca u francuskim izborima je velika.

Interesantno je, pri tome, da francuske partije nemaju obavezu da publikuju izvore

njihovih fondova ili njihove izborne troškove. Nema ni granica za troškove u izborima.

Vlada nastoji da izjednaĉi šanse meĊu kandidatima i u tu svrhu ona nadoknaĊuje

svakome ko ispuni odreĊene uslove i poloţi svoj depozit za troškove odreĊenog tipa

publiciteta, ukljuĉujući postere na zvaniĉnim tablama i štampanje kao i slanje poruka i

karata. Teorijski gledano, samo ta vrsta propagande je dozvoljena. Ali u praksi, mnoštvo

neoficijelnog materijala cirkuliše. Politiĉke partije i poslaniĉki kandidati ne prave takve

reklame i mimmikriju koje su karakteristiĉne za ameriĉku kampanju. Ni iznosi sredstava

za izborne kampanje u Francuskoj nisu tako veliki kao u SAD. Neki su izraĉunali da

troškovi izborne kampanje pojedine partije za jednog poslanika u Francuskoj otprilike

iznose dva do ĉetiri puta manje od troškova kampanje za jednog poslanika u SAD.

646

Moţda je u novije vreme situacija nešto (ali ne mnogo) drukĉija od one koja je postojala

ranije.

U sklopu izbornog sistema, i imajući u vidu skorije loše iskustvo, Francuska je

uvela priliĉno oštra pravila izborne "igre", posebno kad je reĉ o oblasti finansiranja izbora

za šefa drţave. Za organizaciju izbora predsednika Francuske ustavno je nadleţan

Ustavni savet. Najveći deo novih Pravila uvedenih posle potonjih izbora posvećen je

finansiranju kampanje predsedniĉkih kandidata.

Pravilima je odreĊeno koliko i na koji naĉin partije mogu da pribave novca za

izbornu kampanju svog kandidata. Propisima odnosno upustvima Ustavnog saveta se

nalaţe obaveza postojanja posrednika izmeĊu kandidata i lica koja uĉestvuju u

finansiranju izborne kampanje. Ime datog posrednika stoji upisano u policijskoj

prefekturi u mestu stanovanja kandidata. Ovakvim postupkom omogućuje se aţurna

evidencija troškova i posrednik odnosno zastupnik je u svakom trenutku spreman da

pokaţe i opravda poreklo novca na bankarskom raĉunu za izbornu kampanju.

Isto tako, ne moţe svako biti donator. Ustavni savet odobrava donatore a spisak

donatora se objavljuje u sluţbenom listu. Pravilima je zabranjeno primati novac od

drţavnih institucija, javnih preduzeća, teritorijalnih jedinica, od firmi odnosno od

kockarnica, kazina ili klubova.

Svaki kandidat ima i fiksiran gornji limit troškova u oba izborna kruga. Posle

izbora, troškovi kandidata stavljaju se na uvid finansijskim organima koji o svojim

nalazima podnose izveštaj Ustavnom savetu.

4. POLITIĈKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM

A. Karakter partija i partijskog sistema

Partije i partijski sistem nesumnjivo predstavljaju najvitalniji deo inaĉe

dinamiĉnog francuskog politiĉkog sistema. U deo ove velike dinamike treba ubrojiti brzo

nastajanje i još brţe nestajanje nekih novih partija, lako spajanje i razdvajanje, menjanje

imena i programa, "presipanje" odnosno pretrĉavanje ĉlanstva iz jedne u drugu partiju.

Partije u Francuskoj imaju priliĉno dugu istoriju. Klice francuskog proto

partijskog grupisanja nastaju još u vreme Francuske revolucije u vidu dva prema-

postavljena tabora: ţirondinaca i jakobinaca. U XIX veku politiĉke borbe oko uvoĊenje

647

republike ili monarhije bile su praćene partijskim podelama izmeĊu monarhista i

republikanaca. Pritom, treba reći da ni ove dve partijske grupacije nisu bile unutar sebe

homogene. U okviru republikanske grupacije postojali su oportunisti odnosno

konzervativci i liberali kao radikalnije skupine. Na monarhistiĉkoj strani postojalo je

nekoliko grupa meĊu kojima su se izdvajali: legitimisti, orleanisti i bonapartisti. Tek

krajem XIX i poĉetkom XX veka došlo je do konstituisanja modernih politiĉkih partija.

Ova fraţilnost odreĊenih kljuĉnih partijskih blokova znatno oteţava prouĉavanje i

razumevanje politiĉkih partija i partijskog sistema.

U svemu tome, i uopšte za razumevanje partija, Ustav je od male pomoći. Sve što

je o partijama reĉeno je sledeće:" Politiĉke partije i grupe uĉestvuju u izborima. One se

formiraju i deluju slobodno. One moraju poštovati naĉela narodne suverenosti i

demokratije". (Ĉlan 4. Ustava). Ali i to je više od onoga što o partijama postoji u mnogim

drugim ustavima zapadnih zemalja.

Partije i partijski sistem Francuske razlikuju se od njenih ekvivalenata u anglo-

saksonskim zemljama. Prvo, u poreĊenju sa partijama u anglo-saksonskim zemljama,

francuske partije su više doktrinarne i ideološke odnosno manje pragmatske. Drugo, one

su ĉvršće organizovane nego u SAD ili u Velikoj Britaniji. Treće, moglo bi se reći da su

partije dublje i ĉvršće socijalno utemeljene nego partije u SAD ili u Velikoj Britaniji.

Ĉetvrto, nije iskljuĉeno da razvijeni individualizam u Francuskoj traţi i nešto širi raspon

politiĉkog izbora i opcija i da to ostavlja traga i na karakter partija. Ovo moţe da izgleda

donekle i paradoksalno, ali u Francuskoj se na ĉudan naĉin prepliću individualizam, s

jedne, i etatizam-nacionalizam, kao odreĊeni vid kolektivizma, s druge strane. Peto, sticaj

istorijskih okolnosti i krvavi sukobi po razliĉitim osnovama ostavili su tragove na jakim i

ekstremnim krajevima inaĉe širokog spektra politiĉkih gledanja i zahteva. Na krajnjoj

desnoj strani, tokom tridesetih godina XX veka, nalazila se profašistiĉka organizacija

Action française a kasnije tokom Ĉetvrte i Pete Republike puţadisti. Na samom kraju

leve strane nalazila se grupacija još levija i radikalnija od Komunistiĉke partije, koja je i

sama bila unutar sebe podeljena u više frakcija i ĉija je ultra-leva frakcija povremeno bila

veoma jaka. Šesto, leve partije su imale nešto veću teţinu u Francuskoj nego u mnogim

drugim zapadnim zemljama. Najzad, osnovna politiĉka borba odvija se izmeĊu levog

bloka partija, koji ukljuĉuje komuniste, socijaliste i levo-krilne radikale i desno-

648

centristiĉkog bloka koji obuhvata buket varijabilnih sklopova partija meĊu kojima su u

novije vreme glavne desniĉarske i centro-desne partije posebno RPR i UDF.

U Petoj republici broj partija nije bio manji od onog koji je postojao u nekim

ranijim periodima. Manja partija PSU pojavila se 1958 kao organizacija koja stoji izmeĊu

komunista i socijalista. Partije su se u novim uslovima delile uglavnom s obzirom na to

da li podrţavaju de Gola ili ne. Komunisti su bili protiv njega, socijalisti su bili za njega,

iako se u nekim stvarima nisu slagali s njegovom politikom. Kasnije je stupio na scenu

amorfni UNR.

Teško je sasvim precizno reći koja je od ovih strana imala više uspeha u novijoj

istoriji. Da to nije lako reći govori i ĉinjenica da su na "kraju" levi i desni blok politiĉkog

spektra pristali ili bili prinuĊeni da podele vlast u tzv. sistemu kohabitacije. Predsedniĉka

vlast je pripela jednom bloku, desnoj ili desno centristiĉkoj a parlamentarno-kabinetska

ovlašćenja drugom bloku odnosno levoj odnosno levo-centristiĉkoj strani. Najzad, valja

reći da su partije iz leve grupacije trajnije, nešto jaĉe priĉvršćena za socijalno tlo i nešto

ĉvršće i hijerarhisjski organizovane, sa jasnijom idologijom i programom, dok su partije

desnice više promenjljive, nedovoljno jasno ideološki profilisane, sa labavijom

unutrašnjom organizacijom, slabijom unutrašnjom disciplinom, većim unutrašnjim

podelama i ĉešćim promenama imena. Centro-desne i desne, ili kako se katkad zovu

burţoaske partije, nastoje da za svoje ĉlanove ili simpatizere privuku što veći broj ljudi iz

razliĉitih slojeva. To je jedan od razloga što su i njihovi programi više apstraktni, proţeti

opštim sloganima slobode i pravde ali bez konkretnih smerova politike i zahteva koji bi

se odnosili na interese pojedinih posebno niţih slojeva društva. I ĉlanstvo u ovim

partijama je po pravilu manje od ĉlanstva u levim partijama. No, brojnost ĉlanstva je

relativan pojam u ovakvim sluĉajevima. Jedna partija moţe da ima malo ĉlanstvo ali

veliki broj aktivista odnosno simpatizera ili pristalica koji se za nju opredeljuju uoĉi ili na

dan samih izbora.

Politiĉko biće centristiĉki, centro-desnih odnosno desno-centristiĉkih i desnih

partija, stvoreno je odnosno jasnije profilisano posle prvog svetskog rata i predstavljalo

tokom Treće, Ĉetvrte i Pete republike jednu od kljuĉnih strana politiĉkog spektra. Treba

reći da ova grupacija partija nije uţivala neki veliki ugled u dobrom delu naroda. Mnogi

su smatrali da su upravo partije bile glavni uzroĉnik pojave slabih i nestabilnih vlada koje

649

su potresale javnu scenu Francuske. One su bile uzrok i nosilac jedne hiperpolitizovane

atmosfere koja nije pokazivala rezultate u praksi. To je bio uzrok i sve većeg nepoverenja

graĊana prema partijama. Neki ĉak misle da je De Golov anti-partijski naboj znatno

pomogao u stvaranju onakve njegove popularnosti i imidţa.

RazuĊena socijalna struktura i njoj korespondantan spektar politiĉkih strujanja i

organizovanja, uz već pomenute i druge uslove, davao je osnova za konstituisanje i

odgovarajućeg višepartijskog sistema. Mnogi socijalni slojevi ili segmenti imaju svoje

poglede i svoje partije. MeĊu njima postoje i neke ekstremne partije. Njihovu pojavu i

delovanje valja tumaĉiti kao izraz postojanja nekih dubljih problema i nastojanja

odreĊenih krugova da ih rešavaju na radikalan i francuskoj demokratiji neprimeren naĉin.

Ali i taj bogatiji spektar politiĉkih partija nije svugde jednako priman. Neki misle

da višepartizam ima mogo manjkavosti i da bi stoga bio bolji dvopartijski sistem.

Osnovna primedba višepartijskom sistemu ticala se teškoće da bilo koja partija postigne

većinu glasova i parlamentarnih mesta. U dvopartijskim sistemima SAD i Velike

Britanije biraĉi mogu birati njihove lidere, i donekle smerove politike, na priliĉno

jednostavan i razumljiv naĉin. Samo u takvom sistemu jedna ili druga partija je sigurna

da moţe dobiti većinu. Viši stepen razliĉitosti i suprotnosti izmeĊu ekstremnih krajeva

desnice i levice u Francuskoj, i piliĉno jake anti-demokrtske tendencije na tim krajevima,

oteţavaju mirnu i tolerantnu smenu vlasti koja je karakteristiĉna za ameriĉki ili britanski

sistem.

Analizirajući francuski partijski sistem 1960 godina Carter nas obaveštava da je

strancu francuski multiplicitet partija ĉesto izgledao neinteligentnim i haotiĉnim.

Francuzi su katkad optuţivani za politiĉku nepostojanost ili prevrtljivost i lakoumnost sa

implikacijama da svaki solidan i senzibilni narod moţe da organizuje ĉvrst i prost

partijski sistem. No, Carter se ne slaţe s onima koji misle da je francuski narod frivolan i

prevrtljiv, a razlozi za podele imaju dublju istorijsku i ideološku osnovu i partijsko

grupisanje reflektuje probleme koji izazivaju podele. Tako je partijsko reflektovanje

rascepa u francuskom društvu spreĉilo njihove partije da imaju i obavljaju funkcije poput

partija u anglo-ameriĉkom društvu: da reprezentuju mišljenja i ţelje biraĉa i da pruţe

efektivnu vladu. Teško je i zamisliti u Francuskoj regularnu smenu vladajuće i

opozicione partije kao u Velikoj Britaniji. Kod francuskih partija manje su meĊusobne

650

koncesije i kompromis nego u Britaniji ili SAd. Stoga se mnogi Francuzi pitaju ne bi li i u

njihovoj zemlji dvopartijski sistem dao ljudima bolje šanse za participaciju u njihovom

sistemu vladavine.

Pri tome, najĉešće se gubi iz vida da ni dvopartjski sistem nije bez svojih mana.

Pristalice dvopartizma previĊaju da dvopartizam, zbog drukĉijih uslova, ne bi

funkcionisao u Francuskoj onako kako on deluje u Velikoj Britaniji ili SAD. U obe te

zemlje, opozicione partije prihvataju neke zajedniĉke politiĉke pretpostavke i vrednosti.

Ni jedna od njihovih partija ne misli da će zemlja znatno i nepovratno izgubiti ako pobedi

druga partija. I svaka od njih zna da postoji i sledeće šansa za pobedu na sledećim

izborima. U Francuskoj postoji strah od pobede komunista i mogućnosti da u sluĉaju

njihove pobede oni više vlast neće ispuštati iz ruku odnosno neće je više prepustiti

drugim partijama. Pored toga, dvopartijski sistem, kako primećuju mnogi autori, je

neadekvatan da reprezentuje veliku razliĉitost politiĉkih interesa i principa u

Francuskoj.509

Ameriĉko-britanske partije i francuske partije se razlikuju i po tome što se proces

pregovaranja, meĊusobnih ustupaka i kompromisa u prvopomenutoj politiĉkoj grupaciji

odviija uglavnom pre izbora. U tom predizbornom ili pripremnom izbornom periodu

partije nastoje da svoje partijske progranime i apele prilagode što većem delu populacije

koji još nije opredeljen. To treba protumaĉiti kao ulog u veću mogućnost i sposobnost

subjekata da nalaze zajedniĉka rešenja pojedinih politiĉkih i društvenih pitanja. U

Francuskoj do takvih pregovaranja i kompropisa dolazi više posle izbora kroz

pregovaranja i sukobe unutar ili van parlamenta. "Tako je, kaţe Carter, proces manje

rezultat apelovanja na glasaĉe nego na pregovare izmeĊu politiĉkih lidera."510

Od 1958 i 1962 godine partijska situacija se znatno menja. Dve desno-krilne

partije-UNR i Nezavisni -dobili su dominatnu poziciju u Skupštini, samo 70 mesta manje

od većine 1958 a 8 mesta više od apsolutne većine u 1962. To je, drugim reĉima, znaĉilo

znatno opadanje moći levice u to vreme. To je već oznaĉavalo kraj dominacije i

Nacionalnoj skupštini tri velike disciplinovane partije levice: komunista, socijalista i

MRP.

Trend prema desnici je bio vaţan za dalji razvoj. Levica se cepala i tome je

doprinosila liĉnost de Gola. U Alţirskoj krizi de Gol je dobijao podršku od MRP koji je

509

G. M. Carter, The Government in France, u knjizi G. M. Carter-J. H. Herz, Major

European Powers, Harcourt, Brace and World, Inc. New York, 1967. p. 268. 510

G. M., Carter, The Government in France, in G. M., Carter and others, Op. cit. p. 272.

651

okupljao konzervativni elektorat uprkos progresivnom programu i novo formirane New

Republic (UNR) i visoko konzervativnih Nezavisnih.

Francuske partije su ĉvrsto organizovane u poreĊenju sa mnogim drugim

partijama u zapadnim zemljama. Partijski ĉlanovi plaćaju redovnu ĉlanarinu, prisustvuju

partijskim sednicama, usvajaju i propagiraju partijsku ideologiju i uĉestvuju u drugim

partijskim aktivnostrima. Smatra se da glavne partije imaju okupno oko 2.000.000

ĉlanova.

Znaĉaj politiĉkih klubova

Valja reći da su u francuskom politiĉkom ţivotu politiĉki klubovi imali veliki

znaĉaj. Oni su bili znaĉajniji na poĉetku nego u kasnijem periodu u Petoj republici. To je

bio rezultat opadanja uloge politiĉkih partija i parlamenta u poreĊenju sa egzekutivom i

promenjivih ieoloških saveza u vreme alţirskog rata. Postojalo je ukupno oko 120

politiĉkih klubova sa ĉlanstvom od oko 15000-20000. Jedan tip klubova bo je orijentisan

na debate i obrazovanje a neki su bili neprijateljski prema De Golu i parlamentarizmu

Ĉetvrte Republike. Znaĉaj nekih klubova treba videti u tome što su pruţali forum za

mlade ljude. Mnogi su bili sastavljeni od intelektualaca, a nije bio mali broj onih koji su

teţili nekomunistiĉkoj levici. Kompleks klubova bio je razvijeniji nego u

anglosaksonskom svetu. Club jakobinaca je osnovan 1951 da osnaţi ideje revolucije i

Radikalne levice, a mnogi su osnovani 1958 kad je pretila opasnost od haosa. Oni su

drţali javni duh u vreme letargije Ĉetvrte repblike i apatije u Petoj repblici. Oni su

pomogli i Miteranu u organizovanju aktivnosti levice.

Već nekoliko vremena francuski partijski sistem polako ali sigurno klizi ka

odreĊenoj varijanti bipolarizma. Na jednoj strani stoje manje ili veće partije levice, a na

drugoj strani su partije i grupe desnice. No, treba reći da ni levica ni desnica nisu

jednoĉlane mono-hijerarhijske već priliĉno razuĊene politiĉko-partijske formacije.

Kljuĉne i najveće odnosno osovinske partije ovih blokova nastoje da zaposednu središni

odnosno centristiĉki prostor partijskog spektra. Tome ide na ruku i priroda izbornog

sistema koji nalaţe da se u drugom krugu formiraju koalicije kako bi se partije što bolje

pozicionirale na partijskoj sceni.

B. Partijski spektar i osnovne partijske porodice

U tako razuĊenom partijskom sistemu nije jednostavno identifikovati osnovne

partijske podele i blokove. Da to nije lako pokazuju i razliĉite klasifikacije partija u tom

652

sistemu koje se javljaju i kod politiĉara i nauĉnih radnika. Tako će bivši Predsednik

Republike Fransoa Miteran razlikovati komunistiĉke, socijaldemokratske, liberalno

demokratske i konzervativne partije. G. Pompidu je razlikovao goliste, komuniste,

ujedinjene socijaliste, reakcionarnu levicu sastavljenu od SFIO i radikala, "evropsku

desnicu" i "nacionalnu" desnicu ( i jedna i druga pod uticajem SAD). Neki noviji autori

razvrstavaju partije u periodu posle Drugog svetskog rata u šest ideoloških porodica:

komunisti i socijalisti; radikalni socijalisti i katolici; i konzervativci i golisti. Kao kriteriji

ove podele koriste se podele po klasnom osnovu i razliĉita gledanja na ekonomsku

politiku, parlamentarno-izvršne odnose i mesto religije u politici.511

Pojedini pristupi, ne bez razloga, nastoje da izbegnu podele na levicu i desnicu. I

zaista neke trendove i partije je teško razvrstati samo na osnovu ideološkog kriterijuma.

Tako je, naprimer, "catch all partije" teško svrstati na osnovu ideološkog kriterijuma, jer

su njihovi programi namenjeni razliĉitim slojevima ili grupama. No, iako postoji silna

ţelja za prevazilaţenje stare podele na levicu i desnicu, ipak, u krajnjoj konsekvenci,

gotovo svi autori i analitiĉari partijskog ţivota koji mogu i imaju šta da kaţu teško mogu

da izbegnu takve podele. Bez obzira na mnoge nejasnoće i konfuzije, moţe se reći da se

levica oznaĉava kao organizacija ili pokret koji je naklonjen više jednakosti, socijalnoj

pravdi, sekularnoj politici, širem socijalnom blagostanju, narodnoj suverenosti,

politiĉkim, ekonomskim i socijalnim pravima i republikanizmu. Ĉesto je preterani levi

radikalizam kvario solidnu reputaciju koju je dobar deo javnosti imalo o levici. Desna

strana spektra se vezuje više za monarhiju, klerikalizam, ekskluzivnu privatnu svojinu i

trţište bez socijalnih dodataka, slobodu koja se ĉesto suprotstavlja ili premapostavlja

jednakosti i racionalizaciji socijalne i ekonomske nejednakosti.

Imajući u vidu razliĉite klasifikacije partija nama se ĉini da bi bilo razloţno

razlikovati bar pet partijskih porodica: umerene centro-desne partije; centristiĉke partije;

ekstremne desne partije; centro-leve i radikalno leve partije.

U nešto razuĊenijem vidu partijskog pozicioniranja rezultati nekoliko potonjih

izbora su pokazani u sledećoj tabeli.

Politiĉke partije u Francuskoj-Rezultati skorijih izbora za Nacionalnu skupštinu

511

M. D. Hancock-D. P. Conradt-B. G. Peters-W. Safran-S. White-R. Zariski, Politics in

Europe, Chatham, New York, 2003, p. 119.

653

1978 1981 1986 1988 1993 1997

FF. Levica GG. HH. II. JJ. KK. LL. Komunisti (PCF) 20.6% 16.2% 9.7% 11.3% 9.2% 9.9% Socijalisti (PS) 22.6 37.5 31.6 37.5 17.6 25.5 Levo-krilni Radicali (MRG) 3.3 0.3 0.9 Razliĉiti leviĉari 6.2 1.9 2.4 0.3 3.6 7.7 Ukupno za levicu: 52.7 55.6 44.0 49.1 31.3 42.1 Centro-desnica Golisti (RPR) 22.6% 20.8%

41.0 40.4 20.4 16.8

Unija za francusku demokratiju (UDF) 21.5 19.2 19.1 14.7 Razni desniĉari 2.4 2.8 3.8 0.6 8.4 4.7 Krajnja desnica Nacionalni Front (FN) nil 0.4 9.8 9.8 12.4 15.0 Ukupno za desnicu: 46.5 43.2 54.6 50.8 60.3 51.2

U nešto izmenjenom nastavku tabele daju se procenat i broj parlamentarnih mesta u Nacionalnoj skupštini.

Partija 2002 Seats 1997 Seats 1993 Seats

Rassemblement pour la Republique

(RPR) Pokret za Republiku ( konzervativci). 33,4% *355

15,7% 134 20,4% 247

Democratie Liberale (DL) Liberalna Demokratija (konzer.-liberal.)

UDF UDF

Parti Socialiste (PS) Socijalistiĉka partijay ( socijal-demokra.).

23,8% 140 23,5% 241 17,6% 54

Front National (FN) Nacionalni Front ( nacionalist.)

11,1% - 14,9% 1 12,4% -

Komunistiĉka partija Francuske (PCF)

4,9% 21 9,9% 38 9,2% 23

Union pour la Democratie Francaise

(UDF) Savez za franc. demokrat. (hrišć-dem.)

4,8% 29 14,2% 108 19,1% 213

Les Verts (VERTS) Zeleni

4,4% 3 6,8% 7 7,6% -

Parti Radical de Gauche (PRG) Radikalna partija levice (socijal-liberal.)

1,5% 7 1,4% 12 0,9% 6

Ostale 16,1% 22 13,6% 31 12,8% 34

Notes: * Union pour la Majorite Presidentielle (UMP)

a. Umerene centro-desne partije

654

Kad je reĉ o desnim partijama valja reći da su one trpele znatne promene tokom

vremena i da je danas vidno razlikovanje stare od nove ili umerene desnice odnosno

centro desnice. Stara desnica je zastupala status quo, favorizovala monarhizam, bila

naklonjena autoritarnoj i elitistiĉkoj vladavini, zamišljala društvo kao organsku i

hijerarhijsku celinu, uskraćivala masi naroda, kao suviše iracionalnoj i sebiĉnoj strukturi,

politiĉku participaciju i promovisala sankrosanktnost drţave. Osnovni pravac i ton ove

varijante konzervativizma i desnice davali su vladajući krugovi odreĊenog doba posebno

aristokratija, zemljoposebniĉko plemstvo, sveštenstvo a nešto kasnije i dobar deo vojske i

biznis krugova.512

Nije teško primetiti da je konzervativna ili desna partijska porodica doţivela

znatne promene u dvostrukom smislu. Prvo, ona se unutar diversifikovala. Drugo, ona se

najvećim svojim delom pribliţila ili zašla u centar. Tokom zadnje pola veka francuske

istorije bile su preteţno na vlasti centro-desne partije. Umerenu centro-desnu partijsku

porodicu ĉine Okupljanje za Republiku (Rassemblement pour la République-RPR) i

agregat razliĉitih centro-desnih grupa povezanih do 1998 u Uniju za francusku

demokratiju UDF. Te dve partije su najĉešće ĉinile vladajuću koaliciju.

a1. Okupljanje za Republiku (RPR)-De Golistiĉka partija

Okupljanje za Republiku ( Rassemblement pour la République-RPR) je uslovno

reĉeno degolistiĉka partija, koja je bila heterogenog sastava i sa ĉestim promenama

imena. Ova partija je osnovana 1947 kao Okupljanje francuskog naroda (RPF), da bi u

Petoj Republici postala Unija za novu republiku (UNR), zatim Unija demokrata za

Republiku (UNR) i konaĉno 1976 preimenovana u Okupljanje za Republiku.

Posle uspostavljanja Pete republike dolazi do pomeranja unutar desnog bloka

snaga. Vidno je napredovanja UNR i njegovih saveznika, disidentnskih degolistiĉkih

Nezavisnih i rezultirajuća redukcija izmeĊu 1958 i 1962 snage Nezavisnih. Nova de

Golistiĉka desnica apsorbovala je zamašne delove tradicionalne desnice. Ona je dobila

izbore 1962 ali ne samo zbog svoje identifikacije sa de Golom već i zbog nastojanja za

modernizaciju ekonomije posebno tehnologije, industrijalizma i urbanog razvoja.

512

M. D. Hancock-D. P. Conradt-B. G. Peters-W. Safran-S. White-R. Zariski, Politics in

Europe, Op. cit p. 119.

655

Osnovni paradoks Ĉetvrte i Pete republike bio je u tome što jedini ĉovek koji j

mogao formirati masovnu partiju koja bi mogla da okuplja ljude iz svih slojeva de Gol

nije verovao u politiĉke partije, a moţda ni u predstavniĉki sistem u okviru koga one

igraju suštinsku ulogu. Kad je formirao Rassemblement du Peuple Francais na proleće

1947 on nije imao za cilj da stvara partiju, već neku vrstu politiĉke unije-saveza

francuskog naroda. Pošto je brzo stekla veliku popularnost, RPF je dobila formu politiĉke

partije i de Golovi sledbenici su ţeleli ministarska mesta kao ĉlanovi RPF. Razoĉaran, de

Gol se odriĉe svojih parlamentarnih sledbenika aprila 1953 ostavljajući im pravo da

samostalno kompitiraju za poslanike. Na kraju RPF se raspao a s njim su nestali i mnogi

koji su pod njegovom zastavom ušli u parlament 1951.

Posle nekoliko vremena javlja se Union pour la Nouvelle République kao neka

vrsta reinkarnacije RPF. Ona je ukljuĉila mnoge ranije pristalice RPF ali i neke pristalice

odreĊenih kvazi-fašistiĉkih grupa koje su smišljale pad Ĉetvrte republike maja 1958. Iako

je de Gol odbio da da svoje ime UNR u vreme izbora, ta partija je dobila 20% biraĉkog

tela zahvaljujući de Golu na izborima 1958. Zatim je sledio njen uspeh u parlamentarnim

nadmetanjima i parlamentarnim izborima 1962.

UNR je bila lojalna de Golu. Nekoliko ĉlanova kao što je Michel Debré bili su

široko poznati i unutar i van Francuske. Ni de Gol ni Pompidu nisu bili partijski

zatoĉenici. To je bila, kako neki istiĉu više partija vlade za razliku od Britanije u kojoj

postoji vlada partije. U stvari, ona je predstavljala više jednu grupu podrţavalaca, statista

( claque) nego partiju. To Amerikanci bolje razumeju od Britanaca jer imaju tako

rastresite partije. UNR je sliĉna ameriĉkim partijama s obzirom da je to heterogena

kolekcija grupa sa desnice i centra koja se drţi zajedno sa njihovom prihvatanjem voćstva

jedne izuzetne liĉnosti.

Organizacije kao što su UNR ne proteţu se iznad male grupe lidera poput Mišela

Debre-a, koji su svesni kako korisnosti tako i manjkavosti partijske formacije. Teorijski,

partija je strogo centralizovana, i njena godišnja konferencija je suprema u definisanju

dokrtrine i programa. Nacionalni savet se sastoji od jednakog broja lica koji su unutar i

van parlamenta, ali u praksi generalni sekretar ( nije bilo predsdnika), 20 ĉlanova

politiĉkog komiteta i 60 ĉlanova Centralnog komiteta donosili su najveći broj odluka

ukljuĉujući i selekciju kandidata, naroĉito za drugi krug izbora. Lokalna organizacija je

656

slaba i promenljiva. Generalna filozofija bila je više politika sleĊenja odnosno praćenja

nego iniciranja što znaĉi da se politika prepušta vladi.

Iako su imali veliki broj podrţavalaca i glasaĉa, a u vreme De Gola i Pompidua

parlamentarnu većinu, ĉak u jednom navratu i apsolutnu (posle izbora 1968), degolisti su

bili prinuĊeni da prave koalicije. Najĉešće su ih pravili sa desno-centristiĉkim partijama

poput UDF Koalicije. Rejting i uticaj ove partije su oscilirali. Posle De Gola, ova partija

silazi na nešto niţe stepenice. Širaku je tek 1995, posle dva uzastopna pokušaja, uspelo

da se domogne predsedniĉkog trona.

I ova, kao i mnoge druge partije je tokom vremena evoluirala. Njena evolucija,

moglo bi se reći, tekla je prema desnim odnosno konzervativnim podeocima politiĉkog

spektra. U tom pomeranju ona se znatno udaljila od degolistiĉke naklonosti jakoj,

kompetentnoj i centralistiĉki ustrojenoj drţavi kao aktivnom faktoru modernizacije i

razvoja. Degolistiĉka politika je u suštini i jasna i donekle sloţena. Ona je, s jedne strane,

isticala liberalno konzervativnu paradigmu, ali je, s druge strane, insistirala na nekim

modernijim potezima i smerovima razvoja. Ona traţi i brani francuski nacionalizam,

zakon i red, jaku izvršnu vlast, nezavisnu vojnu moć, široku reprivatizaciju, slobodno

trţište i trţišnu regulaciju sa ograniĉenom ulogom drţave, odbacivanje bilo kakve

redistributivne politike koja bi znatnije poboljšavala poloţaj odreĊenih niţih slojeva

stanovništva, odbacivanje progresivnog oporezivanja, odbojnost prema socijalnim

reformama odnosno zalaganje za privatizaciju kompleksa socijalnog osiguranja i zaštite.

U sklopu šireg vrednosnog okvira i pravaca delovanja, valja pomenuti i odreĊeni politiĉki

i kulturi konzervativizam koji se izraţava u krajnje netolerantnom odnosu prema nekim

psiho-socijalnim aberacijama, prema imigrantima ili u vatrenom zastupanju smrtne

kazne.

Ovakve smerove podrţavali su odreĊene socijalne grupe, preteţno one na desnici

ili blizu odnosno u "dosluhu" s njom: srednja klasa, verni katolici i glasaĉi severne i

istoĉne Francuske. Na drugoj strani, stajali su oni koji su bili manje tradicionalno ili više

moderno nastrojeni i koji su traţili promene poput dekolonizacije, obrazovne,

poljoprivredne i ekonomske reforme kao i duboke promene u preduzećima u pravcu

uvoĊenja uĉešća radnika u profitu i procesu odluĉivanja u industriji.

657

Ali, bilo je tu i preplitanje klasnih i politiĉkih svojstava. Ne treba zaboraviti da je

De Gol na predsedniĉkim izborima 1965 dobio 42% biraĉa iz redova radnika, a njegova

partija na parlamentarnim izborima 1962 gpdine 27% radniĉkih glasova.513

Degolizam je

nastojao da maksimalno proširi svoju socijalnu bazu. U tu svrhu je govorio o

prevaziĊenosti klasnog koncepta i insistirao na nacionalnom jedinstvu. Ţeleo je da smanji

klasni antagonizam i isturi u prvi plan nacionalne ideje. Naporedo s tim, naglašavao je

tehnokratski karakter svoje partije kako bi se bolje istaklo kompetentno i efektivno

upravljanje. Ukratko, partija se predstavljala kao deidelogizovana i pragmatska

grupacija. Ideološki neutralna tehnokratska orijentacija je trebala da drţi ekvidistancu

prema svim drugim partijskim formacijama i na taj naĉin bude privlaĉna i prikladna za

najšire pa i sve slojeve stanovništva, osim za one najzagriţenije pristalice odreĊenih

partija i ideologija. Oĉekivalo se da će se na paroli efektivnoasti i racionalnosti posebno

"uhvatiti" odnosno privući novi slojevi i grupe graĊana.

De Golova koncepcija tehnokratije bila je inspirisana i pod uticajem ideja J.

Burnham-a (Managerial Revolution,1941) i Galbrajta (Novo industrijsko društvo, 1969).

Bernhem je govorio o stvaranju nove upravljaĉke klase koja će zasnivati svoju vlast ne

na svojini već na kompetenciji. Tu je tezu dalje razvijao i pronosio Galbrajt tvrdnjama da

kapitalizam na nivou novog industrijskog društva gubi svoju privatno-svojinsku suštinu

ukoliko u skladu s naukom i tehnikom u sloţenijim upravljaĉkim sistemima realna vlast

u preduzećoima prelazi sa vlasnika kapitala na na tehnostrukture koji se sastoje od

specijalista tehnokrata razliĉitih profesija. Iz toga sledi pojava "tehnodemokratije" koja

bi jednim delom odstranila problem klasnog antagonizma. Racionalnost i efektivnost

dolaze u prvi plan. Tu, na neki naĉin spada i Danijel Bell, s njegovim "Kraj-em

ideologije". Lideri moraju ustupiti mesto "socijalnim tehnikama" i tehnokratima. To su

neki ruski autori nazvali nove metode apologije kapitalizma.

Kreatori i delatnici te partije nisu ţeleli da ona bude ni masovna ni kadrovska

partija. Francuski autor J. Charlot514

je nazvao taj model partije "partijom biraĉa". Taj tip

partije se javio posle drugog svetskog rata i opisan je i nazvan prvobitno od ameriĉkog

513

Grisol P.-Lhomeau J.-J., La machine RPR. Paris, 1977 p. 255-6. 514

J. Charlot, Les partis politiques, Paris, p. 218.

658

autora Kirchheimer-a515

Catch-All-Party. Partija koja prima ili ukljuĉuje sve i svakoga.

Njen cilj je ne samo pobeda na izborima već privlaĉenje biraĉa iz razliĉitih slojeva i

razlilĉite ideološke orijentacije. Takva partija ne mora da ima jasan i detaljan program i

to ona zamenjuje s nekoliko jakih parola.

No, treba takoĊe reći da su ta partija i politika imale svoju javnu i zakrivenu

stranu. Jedan deo aktivnosti bio je javan i pokazivan. Ali, iza te javne skrame, ova partija

i vlast okupljali su i imali svoje aktivne uţe krugove i dobrostojeće grupe. U buĊţet

partije su ulazile sume iz tajnih fondova vlade, sume od preduzimaĉkih organizacija i

firmi; liĉni pokloni pristalica partije. Podlogu finansijskog napajanja ĉinilo je velikim

delom preplitanje krupnog biznisa, vlade i njenih komisija i partijskog vrha. Došlo je i do

šire pojave prelaza drţavnih ĉinovnika u privatni sektor. Od 1958-1974 taj povratak u

liĉne karijere obuhvatio je 58,1% radnika finansijske inspekcije, 54,7% ĉlanova

Drţavnog saveta, 32,5% perfekata koji su dali ostavke.516

Tokom 1970tih godina ta

partija se nije razlikovala od drugih desnih partija. U njoj bilo preko 48% predstavnika

privilegovanih slojeva a radnika samo 8%. Više od 87% golista nazivali su sebe

katolicima koji praktikuju katolicizam.

Kasnije ova partija je postala nešto konzeravativnijom nego što je bila u De

Golovo vreme. Njenu strukturu ĉine ljudi zrelijeg doba, iz viših dobrostojećih slojeva (sa

dohocima koji su znatno iznad proseka), slabo povezani u sindikate. Partija se uklopila u

noviju neoliberalno-konzervativnu matricu po kojoj, na jednoj strani, zastupa slobodno

trţište i smanjivanje socijalnih davanja, a na drugoj strani, ona ostaje na nekim

konzervativnim vrednostima poput favorizovanja smrtne kazne, negativnog tretiranja

imigranata itd. Ekonomski liberalizam i deregulacija u širokim razmerama se verovatno

ne bi mnogo svideli De Golu. De Golisti su zastupali jaku drţavnu aktivnost na

usmeravanju ekonomije. U tome treba videti njihovo razlikovanja od drugih

konzervativnih grupa.

Dolskom na vlast De Golovog naslednika Širaka 1986 menja se de golistiĉka

orijentacija i usvaja, velikim delom, taĉerovska ekonomska politika. Širakova vladavina

je smanjila ulogu drţave i prodala odnosno prenela mnoštvo drţavno svojinskih banaka i

515

O. Kirchheimer, The Transformation of Western European Party System, in : La

Palombara J.-Weiner M., Political Parties and Political Development. Princeton, 1966. p.

184-188. 516 Birnbaum P., Les sommets de l'Etat: essai sur l'elite du pouvoir en France, Paris, 1977. p. 137-140.

659

preduzeća privatnim akcionmarima. Pa ipak, zadrţana je znaĉajna uloga i uticaj drţave.

Novi lider De Golista Širak je veliki pobornik Evropske unije i zalagao se za jedinstvenu

evropsku valutu.

Što se tiĉe ĉlanstva partije, nije lako reći koliko je ono. Po nekim autorima RPR

ima preko 800.000 ĉlanova517

, a drugi opet kaţu da je to ĉlanstvo procenjeno na 100.000

ĉlanova u 1997 godini. Zbog ogromnih razlika, ove dve cifre ne deluju uverljivo. Moţda

je u prvom sluĉaju reĉ o nekoj labavijoj vrsti ĉlanstva, a u drugom o ĉlanstvu u nešto

uţem smislu. Ovi podaci pokazuju da partije, ne retko, kriju i svoje ĉlanstvo a kamo li

svoje finansijsko stanje, prihode i rashode a naroĉito njihovu strukturu. Partija ima i

priliĉno ĉvrstu organizaciju. Od 1958 do 1978 to je bila najveća partija. Sadašnja RPR

priznaje De Golistiĉko nasleĊe, ali nju je Širak dosta promenio. Širak je kao predsednik

odnosno šef drţave prepustio voćstvo partije drugom lideru RPR, Michelle Aliot-Marie-

u. Tokom 21 veka, ova partija je u krizi. Vidno je jaĉanje krajnje desnice u njoj. Pitanje je

koliko novo voćstvo moţe uspešno da obavlja sloţene politiĉke zadatke u novim

uslovima, bez obzira na dragocenu pomoć Širaka. Ona je izloţena i napadima s razliĉitih

strana. Neki njeni ĉelnici i poslenici optuţeni su za korupciju i pred sudom za

zloupotrebe drţavnih fondova.

a2. Unija za francusku demokratiju (UDF)

Jedna od većih partija, koja je bliţe centru od glavnih desnih partija predstavlja

Unija za francusku demokratiju. Ova partija je nastala od Nacionalne federacije

nezavisnih republikanaca odnosno Republikanske partije koju je 1962 osnovao Ţiskar

d'Esten i koja je 1978 preimenovana u Uniju za francusku demokratiju. U stvari, ona je

nastala od malih konzervativnih partija odnosno agregata već pomenute federacije

nezavisnih republikanaca, (Republikanske partije PR), Centra socijalnih demokrata

(CDS) kao naslednika stare demohrišćanske MRP i nekih drugih sitnijih partija odnosno

grupa. Lider partije d'Estaing je bio ministar finansija u vreme De Gola i Pompidua pre

svog izbora za predsednika Francuske.

Unija za francusku demokratiju je liberalno-demokratska partija koja se zalaţe za

znatna ograniĉenja drţave odnosno za minimalnu drţavu, liberalnu ekonomiju,

517


p. 128.

660

individualni posesivizam i neograniĉenu privatnu incijativu. Ova partija uţiva podršku

srednjih i viših slojeva populacije. U organizacionom smislu, ovaj pokret-savez je jedan

priliĉno fraţilan agregat. U svom politiĉkom pa i parlamentarnom delovanju ona ne

nastupa jedinstveno. U Senatu su raspoznatljive tri njene grupacije: Centristiĉka unija sa

70 senatora nakon izbora 1988, Nezavisni republikanci sa 54 i Demokratska levica sa 20.

U Nacionalnoj skupštini, pored 81 poslanika UDF na izborima 1988, nastupa kao njen

partner Centristiĉka unija sa 34 poslanika. Na lokalno nivou, UDF ima gradonaĉelnike u

preko 50 komuna. U kasnijim izborima za Nacionalnu skupštinu i regionalne skupštine

pojedine partije-sastavnice ovog Saveza su doţivele veliki poraz.

Savez za francusku demokratiju je faktiĉki konfederacija razliĉitih grupa i

pojedinaca i to je verovatno jedna od glavnih prepreka za njeno konstituisanje kao partije

sa svojim jasnim programom i organizacijom koja bi bila kompetitivna sa drugim

glavnim partijama. O njenom skromnom bolje reći nezavidnom poloţaju svedoĉi i njena

nespremnost ili nemoć da izaĊe na glavni megdan odmeravanja politiĉkih snaga odnosno

da istakne kandidata na predsedniĉkim izborima 1995. Ne treba smetnuti suma da partija

koja nije u stanju da to uradi gubi kredibilitet i uticaj u javnosti.

Ova partija ili pokret je crpio svoju snagu i mesto u politici više iz izabranika-

parlamentaraca i ĉlanova vlade ili lokalnih tela nego iz svoje biraĉke populacije. Pred

izbore 1978 UDF je ukljuĉila u svoje redove ostatke Katoliĉke partije (CDS), nekad

militantne Antikatoliĉke radikale i odreĊene ranije socijaliste. Ĉlanstvo ove partije je

veoma malo. Raĉuna se da su sve partije-sastavnice UDF 1995 godine imale do 38.000

ĉlanova. Ona okuplja viĊenije pojedince iz ĉijih redova se regrutuje dobar deo elite.

b. Centristiĉke partije -Mouvement Republicain Populaire (MRP) i Radikali

Partije oznaĉene u naslovu igrali su kljuĉnu ulogu u Ĉetvrtoj republici drţeći

francusku vladu na otstojanju kako od krajnje levice tako i od ekstremne desnice.518

U

tome su ne retko pomagali socijalisti. Kao i u mnogim drugim sliĉnim sluĉajevima bilo je

od posebnog znaĉaja identifikovati onu osnovnu teţišnu taĉku odnosno centar politiĉke

gravitacije. Da li je on trebao da bude u ne-komunistiĉkoj levici ili u centru ili u centro-

desnici. Od njih valja posebno pomenuti Rapublikanski narodni pokret i Radikale.

b1 . Republikanski narodni pokret ( Mouvement Republicain Populaire-

MRP)

MRP je formiran krajem drugog svetskog rata kao jedna od dve najveće partije u

Francuskoj. To je, kako istiĉe Carter, trebalo da bude velika partija koja bi balansirala

tradicionalne partije levice i bila sposobna da kombinuje prijateljstvo ili naklonost prema

katoliĉkoj crkve sa demokratskom i semi-sociajalistiĉkom politikom. Poznata imena i

lideri MRP bili su aktivni uĉesnici u Pokretu otpora i protivnici unutrašnjeg i spoljneg

518

G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Powers, Op. cit. p.252.

661

fašizma koji su teţili ekonomskim i socijalnim reformama. Oni su sraĊivali sa

socijalistima i komunistima u izradi programa Nacionalnog saveta otpora i vukli MRP na

levu stranu sa teţnjom da on bude leva partija. Oni su naravno koristili i prestiţ de Gola,

koji je iako katolik i konzervativac pokazivao razumevanje i podrţavao ih. Na prvim

izborima posle osloboĊenja MRP je dobila mnogo narodnih glasova ali ne zbog ţelje za

socijalnom reformom već iz straha od komunizma i popularnosti de Gola519

.

MRP je ţeleo da bude progresivna socijalna svest katoliĉke crkve, kako je to

manifestovao posle prvog svetskog rata, i da privuĉe katoliĉke sindikate i mlade ljude.

Kao i socijalisti, njegovi lideri su verovli u puni razvoj ljudske liĉnosti. Oni su, naravno,

bili svesni da to zahteva adekvatne ekonomske i socijalne uslove i isticali pre socijalnu

nego ekonomsku reformu. Kao i partije koje su bliţe desnici i u suprotnosti sa

Socijalistima, MRP je podrţavao drţavno finansiranje crkvenih škola. On je odrţavao

kontakte sa sindikatom, katoliĉkim grupama mladih, profesionalnim asocijacijaama i

porodiĉnim organizacijama. On je, u stvari, bio masovna partija koja je imala od 14% do

25% glasova u Ĉetvrtoj republici. U Petoj republici njegov znaĉaj i podrška su manji.

1958 on je dobio 56 mesta a 1962 svega 36. Razoĉaran u de Gola, ĉije su oštre reĉi 1962

oko Evropske integracije ubrzali ostavke 5 ministara MRP iz kabineta i pomeranje

glasaĉkog tela u desno, MRP je gubio snagu i rejting. On je 1962 dobio ĉak manje

glasova nego nezavisni : 8.9% u prvom krugu i 5.2 u drugom u poreĊenju sa Nezavisnim

koji su dobili korespondentno 9.5% i 7.8%.

Tokom Ĉetvrte republike, MRP je bio hendikepiran zato što je njegov elektorat

bio konzervativniji nego voćstvo. Verovalo se da će MRP, Nezavisni i Radikali zauzeti

centralne pozicije u odnosu na desnu UNR ali na izborima sve tri su dobile manje od

jedne ĉetvrtie biraĉa i mesta (1962). Posle 1962 ova partija gubi politiĉki uticaj i znaĉaj.

b2. Radikalne partije

Od umerenih partija valja pomenuti Radikalnu partiju (Parti Républicain Radical

et Radical Socialiste) koja je ĉesto slovila kao Radikalna socijalistiĉka partija. Ona je bila

posebno aktivna u Trećoj republici. Predtsvljala je niţu srednju klasu i bila orijentisana

prema republikanskom principu, antiklerikalizmu i nasleĊu Francuske revolucije. Zbog

bliske sprege sa Trećom republikom, delila je i njenu reputaciju odnosno imidţ

neefikasne i korumpirane politiĉke formacije. U ranim godinama Ĉetvrte republike

radikali su bili u dilemi i podeljeni povodom pitanja da li da saraĊuju sa De Golom ili sa

demokratskim partijama levice. Oštre podele na radikalsku levicu i radikalsku desnicu

oteţavali su stvaranje veće i jake partijske organizacije. Vredni su paţnje pokušaji i efekti

napora Pierre Mendès-France-a da reformiše i disciplinuje ovu partiju. Sredinom 1950

ostvaruju i zapaţenu saradnju sa socijalistima.

519

G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Powers, Op. cit. p.253.

662

Izdvajanjem levog krila Radikalne partije 1972 godine nastaje Pokret radikalne

levice (MRG). Protekom vremena širi organizacioni okvir i organizacija Radikalne

partije su iskopnili i ostalo je samo sećanje na tu raniju jaku partiju u vidu male partije

Pokreta radikalne levice. Ova partija moţe biti prikljuĉena levom delu spektra politiĉkog

grupisanja, kao neka vrsta dodatka levom krilu Socijalistiĉke partije. Ona je uĉestvovala

u koaliciji komunista i socijalista sedamdesetih godina, a u novije vreme saraĊuje

odnosno podrţava Socijalistiĉku partiju. Levi radikali imaju nešto više od 1-1,5%

poslaniĉkog sastava (nešto više od 10 poslanika ), oko destak senatora i nekoliko merova

(4)

c. Ekstremne desne partije

Nacionalni front (FN)

Nacionalni front, kao ekstremna desna partija, osnovana je 1972. Ona okuplja

pripadnike sitne burţoazije niţeg obrazovanja, koji se nisu ukljuĉili u zamašnije i

lukrativnije delatnosti društva. Po svom idejnom ili ideološkom profilu, ova partija

pripada nekoj vrsti konzervativno liberalne partijske formacije. Ona zastupa liberalnu

ekonomiju i autoritarnu antiliberalnu politiku. Njena platforma podrţava smrtnu kaznu,

oštre kazne za sve vrste devijantnosti, hijerarhijsko i organsko ustrojstvo društva,

oĉuvanje i produţenje autoritarne tradicije i nacionalizam koji se pribliţava rasizmu. Ona

oštro kritikuje eroziju tradicionalnog morala, slabljenje javnog poretka, veliku drţavu i

birokratiju.

Ne malo iznenaĊenje izaziva ĉinjenica da partija sa takvom ideologijom i

politikom moţe da ima toliko veliki broj pristaša u zemlji tako visoke kulture i standarda

kakva je Francuska. U novije vreme, u nekoliko navrata, Nacionalni front je dobio, moţe

se slobodno reći, veliki broj glasaĉa. I krajem zadnje decenije dvadesetog veka on je

potvrdio i ĉak povećao rezultate s kraja osamdesetih godina. Na predsedniĉkim izborima

1988 voĊa Fronta J. M. Le Pen dobio je 14,39 % svih glasova, a na parlamentarnim

izborima iste godine 9,7%, da bi na parlamentarnim izborima 1993 dobio 12,4%, a na

parlamentarnim izborima 1997 14,9% biraĉkog tela. Zahvaljujući većinskom sistemu,

ova partija sa preko 13% (13,4%) biraĉkog tela nije dobijala ni jedno poslaniĉko mesto, a

sa 14,9% biraĉkog tela izborila je samo jedno mesto u parlamentu.

663

d. centro-leva i radikalno leva partijska porodica

Levica predstavlja jednu od diferencirajućih crta politiĉkog sistema Francuske.

Velika humanistiĉka i leva formacija u Francuskoj imala je snaţnu i bogatu tradiciju i

podršku širokog kruga slojeva i grupa. Ideologija koja je stajala na strani progresa,

jednakosti, racionalizma i demokratije bila je veoma atraktivna i obećavajuća. Pored toga,

leva ideologija i politiĉki projekat je znatno podgrejavan od razliĉitih tradicija još iz 18

veka ( od utopijskih i revolucionarnih do reformistiĉkih). Francuska je , moţe se reći,

jedna od reĊih zapadnih zemlja u kojoj je bilo popularno biti na levici. Levim nazivima

su se zaogrtale i mnoge desne ili centristiĉke formacije, a u Nacionalnoj skupštini se

izbegavala desna strana sedišta. Komunisti su u Ĉetvrtoj i Petoj republici do novijeg

vremena imali bar jednu petinu glasova. Druge leve i centriestiĉke partije su se

pokazivale slabost ako su odbijale saradnju sa komunistima, ali i strah od dominacije ako

se udruţe sa njima.

Treba, svakako, reći da je levi front Francuske od poodavno dosta sloţen i

diversificiran. Krajeve levog spektra, s leva na centar, pokrivali su Komunisti i Radikali,

a središni prostor drţali su Socijalisti, uz odreĊena odstupanja. Razlike izmeĊu Socijalista

i Komunista se u mnogo ĉemu mogu meriti s razlikama izmeĊu Socijalista i Radikala. A i

sa sliĉnostima je pribliţno tako. Ako su, kao i Socijalisti, levo od centra i antiklerikalni,

Radikali su za razliku od Socijalista, protivnici planske privrede. Sa Komunistima

Socijalisti dele neka ideološka odnosno marksistiĉka uverenja, uz neke kasnije razlike,

ali, za razliku od Komunista, nisu bili u bliskim odnosima sa Moskvom.

U novije vreme primetne su neke promene. Raspon izmeĊu levice i desnice se

smanjuje, ali ostaju neke razlike izmeĊu njihovih glavnih stubova. Na jednoj strani,

komunisti postaju nešto mekši, a na drugoj socijalisti se još više pribliţavaju ili staju na

liniju razumevanja pa i u gravitacionom polju liberalne demokratije i kapitalizma.

Socijalisti su priliĉno brzo uoĉili da se odreĊeni razvojni koraci mogu ĉiniti samo u

skladu sa koracima drugih moćnih kapitalistiĉkih drţava i okruţenja. Ovu naklonost

prema liberlnom kapitalizmu socijalisti su pokazivali distanciranjem od komunista. Ipak,

tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dolazilo je do koalicije komunista i socijalista.

Uslov za to je bilo odustajanje komunista od borbe za dikaturu proletariajata i od

uspostavljanja radniĉke drţave putem rušenja egzistirajuće burţoaske drţave. Poĉetkom

osamdesetih godina socijalisti osvajaju vlast uz podršku komunista. Vrši se i odreĊena

inverzija: ono što su ranije znaĉili komunisti sad znaĉe socijalisti sa preko 30% biraĉa a

komunisti padaju na pozicije ranijeih socijalista na oko 10% i još manje.

Neki to tumaĉe kao raskid Socijalistiĉke partije sa svojom istorijom kao i sa

jednim delom njene baze koji je ranije predstavljao znaĉajnu i snaţnu frakciju. Zadnjih

par decenija Socijalistiĉka partija vodi politiku koja je naklonjena ljudima sa visokim

prihodima uikljuĉujući i kapitaliste. Tako G. Strauss-Kahn (Stros-Kan- bivši ministar koji

664

govori o tome kao normalnoj pojavi i misli da se srednji sloj proširio i ĉini kiĉmu društva

i napretka) istiĉe 1997 godine da se u 15 godina udeo plata u francuskom unutrašnjem

bruto proizvodu smanjio od 68,8 na 59,9%. Ali on je dodao da nezaposlenost u

Francuskoj ima izvor u podeli viška vrednosti koja je nepovoljna za zaposlene tako da

preduzeća ne mogu osigurati dinamiĉan rast i razvoj. On smatra da preraspodela i njeni

ciljevi doseţu svoje granice.520

U novije vreme francuski socijalisti se pribliţavaju britanskim laburistima ili

nemaĉkim šrederistima. O tome svedoĉe brojni dogovori dva glavna rivala na

predsedniĉkim izborima 2002, Ţaka Širaka i Leonela Ţospena. Vidan je visok stepen

konsensusa u oblasti spoljne politike, sliĉnosti ekonomskih projekata s obzirom na

politiku smanjenja poreza i snaţnu privatizaciju koju proklamuju socijalsti kao i

karakteru borbe protiv nesigurnosti.

Pomeranje komunista prema socijalistima, a socijalista prema nekoj varijanti

blerizma nije dobro došlo za veliki broj Francuza. Francuzi su ne samo isuviše osetljivi

na socijalnu nejednakost već i smatraju da je jedna od najznaĉajnijih funkcija drţave da

zaštiti najslabije ĉlanove i slojeve društva. Francuzi su za socijalnu pravdu i zaštitu

odnosno za socijalne beneficije voljni da plate. Stoga nije sluĉajno što su izdvajanja

Francuza za odreĊenu socijalnu politiku meĊu najvećim u Evropi –oko 45% društvenog

proizvoda.

Deradikalizacija socijalista i komunista u novije vreme povukla je za sobom

reafirmaciju radikalne leve trockistiĉke politiĉke formacije. Na samo nešto više od mesec

dana pred predsedniĉku trku 2002 negde oko 3,500.000 biraĉa, po nekim istraţivanjima

javnog mnenja, trebalo je da glasa za predstavnicu radikalne levice Arlet Lagije.

Šezdesetgodišnja "nerĊajuća Arlet" se od 1974 kao lokalni većnik i evropska

parlamentarka po peti put kandiduje u trci za predsedniĉku fotelju, a u prethodnoj

predsedniĉkoj trci osvojila je 5,3% biraĉkog tela. Nemoguće je ovaj uspeh i rastuću

popularnost gospoĊe Lagije, sa sloganima antikapitalizma, klasne borbe i stisnutom

pesnicom uz zvuke "Internacinale", objasniti samo njenom harizmatiĉnom

jednostavnošću, doslednošću i upornošću. Utoliko pre što se sastanci njene politiĉke

formacije ne odrţavaju javno, što nema nekog jasnog objavljenog programa koji bi

privukao biraĉe niti ima javnih nastupa na mas-medijima pa ni na televiziji. Verovatno

dublje razloge treba traţiti i nazdovoljstvu nekih slojeva stanovništva kako sa politikom

Ţospena, koji ne samo prouĉava već i kopira Blerovu taktiku i strategiju, tako i sa

ponašanjem komunista, koji su se, po mišljenju levo-radikalne kritike, prodali

ţospenistima.

d1. Socijalistiĉka partija

520

D. Strauss-Kahn, La Flamme et la cendre, Gasset, 2002 ( plamen i pepeo), p. 25.

665

Svojom stogodišnjom istorijom (osnovana je 1905), Socijalistiĉka partija

pokazuje da spada meĊu starije partije. Sasvim je razumljivo da je u takvom vremenskom

rasponu ona doţivljavala velike i znaĉajne promene. U posleratnom pariodu u partiji su

postajale nekoliko grupa koje je bilo teško uskladiti i veliki broj manjih ili većih partija

je pretendovao da ima naziv socijalistiĉki. U svom delovanju, naroĉito pre prvog

svetskog rata, ova partija je ĉesto pravila koalicije sa centristiĉkim partijama. Moglo bi se

reći da je svoje drugo raĊanje ona doţivela 1969 preko ujedinjavanja ranije socijalistiĉke

partije SFIO ( što je sznaĉiĉilo Francuska sekcija radniĉke odnosno II Internacionale) i

nekih drugih socijalistiĉkih klubova. Širenje partije je nastavljeno i posle toga tako da su

se brojne skupine prosocijalistiĉki orijentisanih politiĉkih poslenika sastali na Kongresu

ujedinjenja 1971 i formirali Socijalistiĉku partiju na ĉelu sa Fransoa Miteranom.

Na skali politiĉke moći ova partija je zauzimala razliĉite pozicije, ali nikad nije

padala na dno lestvice ili ispadala iz politiĉke igre. Zavidne visine ova partija dostizala je

tokom tridesetih godina dvadesetog veka, u vreme vlade Narodnog fronta, na ĉelu sa

socijalistom Leonom Blumom (1936-1938) i potonje dve decenije, kad je 1981 pobedila

na predsedniĉkim izborima (Miteran je pobedio na predsedniĉkim izborima a njegova

partija je dobila 37,5% glasova, a zatim i većinu na izborima za Nacionalnu skupštinu i

imala zajedniĉku vladu s komunistima). Ova formacija je izgubila na sledećim

parlamentarnim izborima 1986, ali su se socijalisti vratili na vlast 1988. Ĉlanstvo

Socijalistiĉke partije nije veliko (oko 250.000, a tokom 1983 oko 180.000)521

, ali je

biraĉko telo zamašno.

Povremeni ograniĉeni domašaji Socijalistiĉke partije razliĉito su tumaĉeni. Jedni

smatraju da je manjkavost Socijalistiĉke partije u tome što nije uspevala da se stavi na

ĉelo i upravlja većinskim i kljuĉnim delom radniĉke klase Francuske kao što je to

polazilo za rukom Laburistima u Velikoj Britaniji. Pre Drugog svetskog rata

Socijalistiĉka partija (SFIO- Section Française de l'Internationale Ouvrière) je bila

najveća od francuskih partija. Ona je bila sliĉna Laburistiĉkoj partiji po programu pa i po

izgledima. Prvi manifest Socijalistiĉke partije proklamovao je reorganizaciju u pravcu

formiranja "velike republikanske, demokratske i revolucionalrne snage nacije".

Ali, objektivno gledano, socijalisti su bili dobrim delom hendikepirani

postojanjem jedne još dinamiĉnije snage na levoj strani, Komunistiĉkom partijom.

Postojale su znatne razlike izmeĊu voćstva i ĉlanstva odnosno sledbenika. Teorijski, to je

521

I ovde imamo razliĉite podatke o partijskom ĉlanstvu. Neki autori istiĉu cifru od

250.000 a drugi tokom 1995 oko 100.000 ( G.Almond and oth, Comparative Politics

Today, p. 256.

666

bila marksistiĉka partija i prema tome ţelela je da bude partija radniĉke klase. Ali, izuzev

u zapadnim regionima, industrijskim i rudarskim regionima severa i Pas-de-Calais, ona

nikad nije zadovoljavala klasnu svest francuskih radnika koji su bili radikalni i bliţi

komunistima. Protivreĉnosti su rasle unutar same partije izmeĊu pojedinih grupa njenih

pripadnika. Radnici nisu mnogo verovali burţoaziji; ali dobar broj sledbenika

Socijalistiĉke partije koji su pripadali srednjim slojevima (posebno uĉitelji, profesionalci

i drţavni sluţbenici i niţi sluţbenici kao i njeno voćstvo) bili su u neĉemu bliski

burţoaziji. U britanskom sluĉaju Laburistiĉka partija se oslanjaala na radniĉku klasu i

srednje slojeve. To je pokušala i Socijalistiĉka partija Francuske ali nije uspela da

postigne poverenje ni jednog ni drugog socijaalnog subjekta. Njen propust je verovatno

još i u tome što se malo oslanjala i apelovala na omladinu. Isto tako, ona nije mogla da

ima širi uspeh kod ţena zbog njenog antiklerikalizma.

Drugim reĉima i ukratko, smatralo se da je Socijalistiĉka partija Francuske

najdalje pošla u reformizmu od svih socijal-demokratskih zapadno-evropskih partija. Ona

je po takvom mišljenju ostala bez radniĉke baze i sa slabim vezama sa sindikatom

radnika. Umesto široke radniĉke baze u njenom biraĉkom telu, pretegnuli su srednji

slojevi, poslenici javnog sektora i delovi nove inteligencije. Novije ĉlanstvo partije

regrutuje se iz plaćene srednje klase, profesija, drţavnih sluţbenika i nastavniĉkih

profesija. Od nekadašnje politike prevazilaţenja ili raskidanja sa kapitalizmom prešlo se

na koncepciju upravljanja ili kontrolisanja kapitalizma. Indikativna je Miteranova

politiĉka formula: ni nacionalizacija ni privatizacija.

Drugi misle da je upravo preterani konzervativizam ili socijalistiĉki

tradicionalizam oteţavao veći iskorak socijalistiĉke partije u pravcu modernizacije i

zahteva novog vremena. Do sredine 1980tih Socijalistiĉka partija je stajala van kruga

evropskih socijalistiĉkih partija, jer je proklamovala fundamentalni socijalizam i

prevazilaţenje opresivnog kapitalizma. Ne treba zaboraviti da je u Preambuli partijskog

programa Miteranove Socijalistiĉke partije s poĉetka sedamdesetih godina 20 veka

stojalo sledeće:" Pošto su socijalisti ubeĊeni demokrate, oni veruju da ni jedna prava

demokratija ne moţe egzistirati u kapitalsitiĉkom društvu. U tom smislu, Socijalistiĉka

partija je revolucionarna partija." Ona je suviše dugo ostajala zarobljenik klasiĉne

marksistiĉke terminologije o klasnom ratnom stanju dok su druge partije evropske levice,

ĉak i levo krilo britanskih laburista to odbacivali kao prevaziĊeni relikt prošlosti.

I kako to obiĉno biva, dolaskom na vlast 1981 Socijalistiĉka partija poĉinje proces

deradikalizacije. U poĉetku, ona je projektovala niz reformi u skladu sa radikalnim

socijalizmom, od nacionalizacije velikog broja privatnih industrijskih preduzeća do

banaka, ali već 1984 radikalizam popušta. U kratko vreme i socijalistiĉka vlast se

priklanja kapitalistiĉkim vrednostima i okvirima. Ono što su nemaĉki socijaldemokrati

uradili Bad Godesberškim programom 1959, francuski socijalisti su to radili tokom

1980tih. Reformizam je postao partijski kredo socijalista. I kad je ponovo došla na vlast

1988, socijalistiĉka vlada nastavlja progarm denacionalizacije i ograniĉava drţavni

ekonomski diriţizam i intervencionaizam. Time i socijalisti ulaze u fazu i stanje

konvergencije odnosno pribliţavanja konzervativcima. To je za sobom povuklo i

promene u retorici tako da je iz reĉnika išĉezla kovanica "monopolistiĉki kapitalizam".

Ove podele i razliĉite interpretacije kod Socijalista su velikim delom izazivane ili

uzrokovane još i razlĉitim odnosima pojedinih grupacija prema komunistima. Tu su bile

dve osnovne formacije. Jedna, više doktrinarna, koja je insistirala na ĉistoti socijalistiĉke

667

doktrine i odbijala saradnju sa srednjim slojevima; druga, više pragmatska, okrenuta

vrednostima slobode i kooeperativnosti. Oni su se takoĊe plašili da ne padnu u

oportunizam koji je ruinirao Radikale u kasnim godinama Treće republike. Oni su i

podrţavali i distancirali se od De Gola. Iako su odluĉno podrţavali de Gola 1958, o ĉemu

svedoĉi ĉinjenica da je Generalni sekretar socijalista Gi Mole (Guy Mollet) januara 1959

bio u de Golovom kabinetu, oni su kritikovali De Golovu politiku, osim odluku da se

Alţiru da nezavisnost.522

Ĉini se ipak da obe ove interpretacije imaju u poneĉemu pravo kao što u nekim

aspektima i preteruju. Taĉno je da je Socijalistiĉka partija dosta dugo ostajala u nekim

tradicionalnim okvirima iako se znatno promenio i socijalni kontekst i spoljno okruţenje.

Ona je tu vrstu konzervativizma napustila i adaptirala se slobodnoj trţišnoj ekonomiji te

više i ne govori o nacionalizaciji. Ali je taĉno i to da razvoj Francuske nije dostigao

takav nivo da bi svi akteri, posebno kljuĉni akteri politiĉke scene, zaboravili socijalnu

stranu drţave i društva i prešli na drugu obalu već ostvarenog socijalnog mira i

blagostanja. Oni su i u izbornoj kampanji 1997 obećavali veću solidarnost, promene u

pravcu veće zaposlenosti, snaţenje javnog transporta, smanjenje radne nedelje na 35

ĉasova bez smanjenja plate, nove socijalne beneficije i vraćanje nekih velikih firmi od

nacionalnog i oscijalnog znaĉaja iz reţima privatizacije, veću toleranciju prema novim

nacionalnim ili rasnim manjinama i tolerantniju politiku prema imigrantima. U

meĊunarodnoj i vojnoj politici, socijalisti su bili pristalice zapadne politike i tokom

hladnog rata. Oni su zastupali francuske nezavisne nuklerane oruţane snage i program.

Socijalisti su na tim parlamentarnim izborima pobedili. Njihova data obećanja imala su

ograniĉeno dejstvo. Nešto od njih, u znatno reduciranom vidu, je i ostvareno, a mnogo

više nije zbog niza okolnosti pored ostalog i zbog njihove nesaglasnosti sa okvirima i

pravilima Evropske unije (limiti na budţetski deficit) i meĊunarodne ekonomske

kompeticije.

Na osnovu brojnih poduhvata u pravcu smanjenja društvenih nejednakosti,

jedinstva levih snaga, veće pravde i veće zaposlenosti, moglo bi se reći da i pored

oĉigledne deradikalizacije i reformizma, Socijalistiĉka partija stoji na nešto levijem

podeoku politiĉkog spektra od socijaldemokratskih partija u zemljama Zapadne Evrope.

Treba imati u vidu da unutar same Socijalistiĉke partije postoje dosta jake i meĊusobno

priliĉno razliĉite frakcije. Još ranije su postojale dve struje: Gi Moleova, koja je ţelela

saradnju sa komunistima i druga Defevrova koja je odbijala saradnju sa komunistima i

saraĊivala sa Radikalima i drugim grupama na levici. Treba takoĊe pomenuti, idući s leva

na desno, frakciju (Socijalizam i republika) predvoĊenu s J.P. Ševenmanom,

Socijalistiĉku akciju sa nekadašnjim premijerom P. Morom (nešto umerenija levica),

centristiĉki gemišt "miteranaca" na ĉelu sa Miteranom (koji je imao dve struje: jednu

522

G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Powers, Op. cit. p. 257.

668

predvoĊenu sa L. Fabiusom, a drugu na ĉelu sa L. Ţospenom) i liberalno-socijalistiĉku

frakciju (na ĉelu sa ranijim premijerom M. Rokar-om).

Krajem dvadesetog i poĉetkom dvadeset prvog veka ideološke podele u

Socijalstiĉkoj partiji postaju sve aktuelnije. U raspravama koje se vode ( Kolokvijum na

temu "Nove granice socijalizma"- 26 okt. 2000 ) uoĉi Kongresa Socijalistiĉke partije, (

24-26 novembra u Grenoblu) trebalo je da se ideološka previranja i razmirice smire i

naĊe neka zajedniĉka formula delovanja do 2002.

Ukratko, moglo bi se reći da je ideologija Socijalistiĉke partije, velikim delom,

reformistiĉka. Ona se s jedne strane razlikuje od komunistiĉke, a s druge od laburistiĉke

ili drugih socijaldemokratskih ideologija zapadnih zemalja. Moglo bi se reći da je

reformistiĉka u odnosu na komuniste, ali i nešto radikalnija u odnosu na laburiste

odnosno socijal-demokrate mnogih drugih zapadnih zemalja.

Što se tiĉe organizacije, Socijalistiĉka partija je priliĉno heterogena. I ona, kao i

neke druge partije, ima tri nivoa organizovanja. Idući odozdo na gore postoje lokalne

organizacije, departmanske organizacije i nacionalni nivo organizacije. Lokalne

organizacije ili sekcije Socijalistiĉke partije su grupisane u departmanske federacije.

Federacija koja ukljuĉuje pet sekcija ili sto ĉlanova moţe slati predstavnike na godišnji

nacionalni kongres. Kongres, po Statutu partije, projektuje i definiše osnovnu filozofiju,

strategiju i taktiku partije. U vreme izmeĊu odrţavanja Kongresa, najviši i najznaĉajniji

organ je Nacionalni savet koji je sastavljen od delegata iz svake departmanske federacije.

Kljuĉni operativni organ je, svakako, izvršni komitet, sa 45 ĉlanova izabran na Kongresu

većinom glasova. Izvršni komitet ima i sekretarijat od pet ĉlanova, lidera omladine i

editora štampe. Partija se trudila da uspostavi i izvesnu, po mogućnosti, efikasnu kontrolu

baziĉnog ĉlanstva i grupa nad voćstvom. Ona nesumnivo spada meĊu najveće partije u

Francuskoj.

Nije ĉudno što su u tako heterogenoj partijskoj strukturi postojale grupe ili

frakcije sa velikom samostalnošću. Za neke od njih nije lako bilo bilo ustanoviti da li je

reĉ o frakcijama ili posebnim partijama.

d2. Ujedinjena socijalistiĉka partija

U takve "okruglo" dizajnirane formacije spada i mala partija -Ujedinjena

socijalistiĉka partija (PSU) koja se javila rano u Petoj Republici i uţljebljena izmeĊu

669

Socijalista, Komunista, levokrilnih radikala i raznih malihe grupa. Na drugom kongresu

1963. bilo je predloga da se ona ujedini sa Marksistiĉkom levicom. Komunisti faktiĉki

nisu mnogo drţali do nje. A Socijalisti su ĉak zazirali od nje. U stvari, socijalisti su

sumnjali da je ona formirana radi njihovog podrivanja pa i rušenja.

d3. Komunistiĉka partija

Komunistiĉka partija je svojevremeno bila najveća i najĉvršće organizovana i

samosvojna politiĉka partija odnosno organizacija koja je razliĉita od svih drugih partija

u Francuskoj. Stvorena je u vreme pojave mnogih drugih komunistiĉkih partija u drugim

zemljama, 1920 godine ( kad je lenjinistiĉka formacija na kongresu socijalsita (SFIO) u

Turu i odluĉila da priĊe Komunistiĉkj Internacionali. U vreme nadiranja fašistiĉke

soldateske 1936 ona je davala podršku vladi Narodnog fronta da bi 1939 bila raspuštena.

U vreme okupacije Komunisti su bili jedna od glavnih grupacija Pokreta otpora, a u

vreme 1944-1947, kada je imala najveću popularnost i moć, uĉestvovala je u formiranju i

funkcionisanju tripartitnih vlada. IzmeĊu 1946 i 1956 komunisti su imali jednu ĉetvrtinu

biraĉke populacije. Od poĉetka hladnoratovskog vremena njen rejting i snaga stalno

opadaju. Od nekadašnjih 25% glasova ona je u novije vreme pala na manje od 5%

glasova. Interesantan je i znaĉajan ne toliko podatak da je 1997 godine ona dobila manje

od 10% biraĉke populacije u nacionalnim razmerama, koliko ĉinjenica da je svega 12%

radniĉke klase i 75 onih koji su ispod 24 godine glasalo za komuniste. IzmeĊu 1979 i

1987 partija je izgubila oko 40% svoga ĉlanstva. Prema partijskim dokumentima 1996

bilo je 275.000.523

Treba imati u vidu da je ona sa KP Italije i KP Španije formirala blok

u komunistiĉkom pokretu koji je bio poznat i popularan pod imenom evrokomunizam.

1976 Komunistiĉka partija napušta neke ortodoksne klišee komunistiĉkog pokreta

posebno koncept i projekt dikature proletarijata i promoviše projekt "socijalizma

francuskih boja", koji bi se mogao uspostaviti mirnim putem uz priznanje i razvoj

pluralizma politiĉkih aktera i parlamentarne demokratije.

Dva su momenta koja su razlikovala ovu partiju od drugih partija u Francuskoj.

Prvo, pretenzije da njena vizija i model budu uzor organizacije i delovanja budućeg

društva. Drugo njena vezanost za Moskvu i identiĉnost njene vizije sa vizijom

komunistiĉkog voćstva Sovjetskog saveza. Komunistiĉka partija je imala jasnu ideologiju

i program, ĉvrstu hijerarhijski ustrojenu organizaciju i ĉlanstvo od preko 600.000 ljudi.

Komunistiĉka partija je imala jaka uporišta u odreĊenim krugovima

intelektualaca, u mnogim lokalnim sredinama i u najvećoj sindikalnoj centrali,

Generalnoj konfederaciji rada (CGT). U svojoj ideologiji i programu zastupala je

alternativu kapitalistiĉkom društvu. Od kraja sedamdesetih godina Komunistiĉka partija

zaostaje znatno za socijalistima i menja neke svoje osnovne stavove.

Iako je, ideološki gledano, politika Komunistiĉke partije bila radikalna, njena

taktika je bila, kako kaţe Carter, izuzetno oportunistiĉka. Ponekad je zastupala umerene i

konstruktivne smerove, i, ne bez uspeha, dobijala podršku malih zemljovlasnika,

523

G.Almond and Others, Comparative Politics Today, Op. cit p. 257

670

bezemljaša i malih biznismena kao i od radnika. Ona je inicirala saradnju sa

Socijalistima. Tokom 1964, komunisti se doktrinarno pomeraju prema Socijalistima. Oni

i formalno priznaju da jednopartijski sistem nije nuţan "za prelaz prema socijaalizmu" i

da se socijalizam moţe postići mirnim sredstvima. Istovremeno Komunisti su revidirali

svoj Statut i istakli da svi partijski komiteti, osim najznaĉajnijeg Nacionalnog politbiroa,

treba da budu birani tajnim glasanjem. I pod Petom republikom komunisti su se u

parlamentu ponašali mnogo manje opstrukciono nego u Ĉetvrtoj republici. Ponekad je ta

partija glasala i za mere koje je predlagala degolistiĉka strana. Komunisti su igrali

odluĉujuću ulogu u pripremi pobede Miterana nad de Golom u predsedniĉkim izborima

1965 (da li 1965 ili 1969). Oni su uĉestvovali i u socijalistiĉkim vladama 1981 i kasnije u

Ţospenovoj vladi 1997.

Interesantno je zašto su komunisti uprkos takvih sumnji i ţaniranja drugih partija i

politiĉara dobijali permanentno tako zamašan broj glasova. Jedan od razloga je drţanje

kontrole nad jednim od najmoćnijih sindikata-CGT, a preko njega i kontakt sa

industrijskim radnicima koji su stalno glasali za komuniste. Oni su ukljuĉivali i drţavne

sluţbenike, umetnike, vlasnike prodavnica, seljake i uĉitelje. (1959 od 200000 do

400.000 ĉlanova).

Treba verovatno dodati i to da je komunistima išla na ruku nemirna i

revolucionarna istorija Francuske koja je doprinela stvaranju i favorizovanju nekih

osobina koje su donosile ploda u politiĉkom ţivotu. Deo takvih osobina je svakako

pomogao francuskim komunistima. U te osobine spadaju: odluĉnost, organizacija,

agresivnost, svoĊenje probleme na prosta pitanja za koja postoje odgovori i

premošćavanje unutrašnjih sukoba.

No, nespremnost na adaptaciju novim uslovima koštalo je Komunistiĉku partiju

gubitka velikog dela ĉlanstva i biraĉa. Opadanju njene moći i ugleda doprinela je pojava

jake Socijalistiĉke partije koja je preuzela znatan deo njenog ĉlanstva. S druge strane,

zbog svojih ustupaka Socijalistiĉkoj partiji, Komunistiĉka partija je stvorila i jedan broj

nezadovoljnika koji su se od takve politike distancirali ili je napuštali. Na razmeĊi dva

veka sudbina Komunistiĉke partije je postala neizvesna. Nema dovoljno dokaza da bi

novo voćstvo sa generalnim sekretarom Robertom Hue moglo nešto bitnije da promeni.

O tome svedoĉe i njegove reĉi:" Mi kasnimo 20 godina; to nas je skupo koštalo".

Komunistiĉka partija je ostala protivnik Evropske unije za koju smatra da je

monopolistiko-kapitalistiĉki klub.

Kad je reĉ o organizaciji, francuska Komunistiĉka partija, poput drugih

komunistiĉkih partija, ima hijerarhijsku strukturu sa strogom partijskom disciplinom.

Partija je od poĉetka bila orijentisana na stvaranje ĉvrste osnove u teritorijalnim i radnim

sredinama. Osnovu ĉine ćelije od 3-8 ĉlanova. Tri su vrste ćelija: na radnom mestu, u

porodici i u selu. Ćelije u radu razvijaju klasnu svest i baza su za tajne aktivnosti. Njih je

teško organizovati zbog poslodavaĉke moći. Kljuĉne ćelije su organizovane u ulicama ili

komunama; ruralne ćelije kombinuju kućne i one na radnom mestu. Svaka ćelija ima

svoje izvršno telo. Koordinaciono telo je sekcija, koja je organizovana npr. u fabrici.

Sekcije su grupisane u departmanske federacije, po jedna u svakom departmanu.

671

Federacije šalju delegate na partijski kongres koji se odrţava svake treće godine. Kongres

je najviše partijsko telo. Congres bira Centralni komitet od 71 ĉlana i 22 alternativna

ĉlana. Centralni komitet bira izmeĊu svojih ĉlanova Polititbiro od 14 ĉlanova i šestoĉlani

Sekretarijat sa ĉelnikom u licu Generalnog sekretara. Politbiro daje instrukcije

komunistiĉkim poslanicima i senatorima. Partija smatra da Politbiro daje poslaniĉki

mandat pojedincima u partijskoj parlamentarnoj grupi i zato oĉekuje da oni glasaju po

njegovim upustvima.

Gubitak partijskog ĉlanstva i druge nedaće Komunistiĉke partije navele su njeno

voćstvo na nešto fleksibilniju ideologiju i organizaciju partije. Tako je partija 1994

revidirala svoj Statut, eliminisala svoj raniji princip demokratskog centralizma iz partije i

otvorila mogućnost postojanja frakcija u partiji. Umesto Marše-a za generalnog sekretara

je došao Robert Hue 1972 godine.

Pored Komunistiĉke partije Francuske, postoji nekoliko još levijih i ekstremnih

partija. Od njih valja pomenuti prvo Komunistiĉku ligu koja je predstavljala faktiĉki

francusku ispostavu IV Internacionale. Zatim, istom krugu pripadaju MeĊunarodna

komunistiĉka partija (PCI), Pokret za partiju radnika (MPTT), Radniĉka borba (LO). Bilo

je i drugih pokušaja poput onih da se disidenti iz Komunistiĉke partije ujedinjuju sa

pripadnicima Socijalistiĉke partije i stvore savez Nove levice. Ali, u suštinu, sve su to

bile partije koj nisu mogli preći 2% biraĉke populacije i nisu predstavljali znaĉajniji

faktor na politiĉkoj sceni.

d4. Zeleni (Les Verts)

Ekološki pokret nije tako snaţan i poppularan u Francuskoj koliko u nekim

drugim zapadno-evropskim zemljama posebno u Nemaĉkoj. Zeleni predstavljaju

najmlaĊu politiĉku partiju u Francuskoj. Nastala je fuzijom Ekološke konfederacije i

Ekološke partije 1984. Oni ţele da budu ideološki neutralna partija van uobiĉajenih

svstavanja. Ipak, po svojim osnovnim opredeljenjima i pravcima aktivnosti, partija je

usmerena prvenstveno na zaštitu okoline, pacifizam odnosno antimilitarizam, solidarizam

s narodima nerazvijenih zemalja a katkad i prema društveno defavorizovanim grupama.

Ceneći po karakteru pomenutih vrednosti, ekologisti bi pre pripadali levom ili levo-

centristiĉkom nego desnom delu politiĉkog spektra. Iako nisu postigli neki spektakularan

uspeh, zeleni ipak uţivaju podršku dela biraĉkog tela koji nije za potcenjivanje. Oni su u

prvom krugu predsedniĉkih izbora znali do privuku solidan postotak glasova ( 1988 g.

4%), na lokalnim izborima i po 10% glasova ( 1989) i da imaju većinu u 28 gradova sa

preko 20.000 stanovnika. Ove cifre bile bi znatno veće da većinski izborni sistem nema

672

maćehinski odnos prema manjim partijama. Kakav je stepen disproporcinalnosti u

francuskom izbornom sistemu govori i primer upravo Zelenih. Na izborima za

Nacionalnu skupštinu 1993 zeleni su dobili 7,6% glasova, a ni jedno poslaniĉko mesto.

Na sledećim izborima 1997 neki ekološki kandidati su vezali sebe sa Socijalistiĉkom

partijom i Zeleni su prošli nešto bolje. Sa 6,8% osvojenih glasova dobili su 7

parlamentarnih mesta. Dok je u Nemaĉkoj prohibitivna klauzula 5% glasova za dobijanje

parlamentarnog mesta u skupštini u francuskoj je ta klauzula za participaciju u drugom

izborenom krugu 15% od registrovanih glasaĉa.

U levom krilu partijskog spektra stoji i partija radikalne levice (MRG) o kojoj je

bilo reĉi u ranijem izlaganju.

5. INTERESNE GRUPE

Kompleks interesnih grupa ili grupa za pritisak u Francuskoj je nešto drukĉiji od

njegovih parnjaka u drugim razvijenim zemljama Zapada. Ove razlike potiĉu iz

odreĊenih kulturno istorijskih okolnosti i drukĉijeg koncipiranja politike i politiĉkog

sistema posebno drţave. U anglosaksonskim zemljama, posebno u SAD, gde je i nastala

teorija interesnih grupa sa svojim utemeljivaĉem Arturom Bentlijem, interesne grupe su

posmatrane kao deo politiĉkog sistema, sa odreĊenim mestom i funkcijama. One,

komplementarno s politiĉkim partijama, predstavljaju inicijalni i dinamiĉni deo

politiĉkog procesa. Pluralistiĉka širina politiĉkog procesa je otvorila mesto za baziĉno

interesno grupisanje i njihovu politiĉku artikulaciju. U Francuskoj bogatoj i raznovrsnoj

istoriji preovlaĊivala je etatološka koncepcija, sa oscilirajućim elementima autoritarizma.

Moţda je francuski etatizam i neka varijanta perezidencijalnog autoritarizma bila rezultat

isuviše diverzificirane socijalne strulture i politiĉko partijske razuĊenosti, koji bi, bez

jedne snaţnije centralne organizacije vlasti, pretile ili vodile u dezintegraciju.

Pored toga, u SAD su interesne grupe predstavljale i neki vid kompenzacije za

priliĉno labave partijske organizacije. U Francuskoj je partijska raznovrsnost i na višim i

na niţim nivoima bila intenzivna i verovatno zbog te velikim delom partijske

popunjenosti politiĉkog prostora ostajalo je manje mesta za intenzivnije delovanje

interesnih grupa. Partije su suţavale prostor interesnim grupama i onda kad ih nisu

apsorbovale. Pored toga, interesne grupe nisu uţivale veće poverenje javnosti, jer se

smatralo da one, svojim uskim i dnevnim interesima, oteţavaju koncentrisanje elite i

naroda na rešavanje kljuĉnih problema društva i politike. A ni de Gol ih nije mnogo

cenio. Ukratko, intersne grupe nemaju jaĉi oslonac u politiĉkoj kulturi; one su u izvesnoj

meri smatrane kao faktor kontaminacije politiĉkog prostora.

Ovo, istorijski gledano nije nešto novo. Valja se setiti i ameriĉke istorije i

zaziranja od interesnih grupa odnosno frakcija jednog broja otaca ameriĉkog ustava i

demokratije. Jedan fluid zaziranja od preterano velikog baškarenja interesnih grupa u

673

politiĉkom prostoru postoji i kasnije sve do danas. Na ograniĉen rejting sindikata ĉak i u

oĉima radnika ukazuje i ĉinjenica da manje od 10% radne snage je uĉlanjeno u sindikate

Francuske dok su korespondentne cifre u Velikoj Britaniji 28% a u Nemaĉkoj 43%.

Pored toga unutrašnja organizacija francuskih sindikata je priliĉno slaba, a ni lideri

sindikata ne uţivaju neki veći ugled kod ĉlanstva. To doprinosi i izvesnom gubljenu

poverenja drţavne elite u sindikalno voćstvo jer nije sigurna da će sindikalno ĉlanstvo

ispoštovati sporazume koje potpisuje njena sindikalna vrhuška.

Nastojanje kreatora ustavnog i politiĉkog poretka da politiĉkim i posrednim

putem, uvoĊenjem Ekonomskog i socijalnog saveta, omoguće aktivnije i efektivnije

delovanje interesnih grupa nije urodilo nekim većim plodom. Pomenuti savet moţe biti

ne samo artikulirajuće i pomoćno telo interesno grupnog kompleksa, već i neka vrsta

drţavnog kontrolnog tela interesnog grupisanja i njegovog politiĉkog delovanja. Drugim

reĉima, Savet moţe biti filter ili "gate keeper" zahteva interesnih grupa i, s te strane,

ograniĉavajući faktor. On moţe biti jedna nedovoljno uspešna alternativa neposrednom

delovanju interesnih grupa na najznaĉajnije centre odluĉivanja bez posredovanja bilo

kakvih kvazi drţavnih institucija, kao što je to praksa u nekim drugim zapadnim

demokratskim zemljama. Time ne ţelimo da dezavušemo neka moguća pozitivna dejstva

Saveta u odreĊenim uslovima i konstelaciji principa i institucija.

U svakom sluĉaju, teško je u novim uslovima zamisliti jedan demokratski

politiĉki sistem bez razuĊene interesno-gupne strukture i dinamike. Pitanje je samo kako

obezbediti da kompleks interesnih grupa deluje na demokratski naĉin i doprinosi

demokratskom funkcionisanju ukupnog politiĉkog sistema.

No, iako nemaju ono mesto koje imaju u anglo-saksonskom svetu i nekim drugim

zapadno evropskim zemljama, interesne grupe u Francuskoj uţivaju ne mali znaĉaj i

uticaj. Iako ĉine deo širih grupacija ili formacija, pojedine grupe imaju jako osećanje

svog sopstvenog grupnog interesa. Od interesnih grupa treba pomenuti sindikate posebno

radniĉke sindikate, farmerske, biznis grupe i armiju.

Radniĉki sindikati su u Francuskoj tradicionalno igrali zapaţenu ulogu. U

organizacionom i funkcionalnom smislu, sindikat je pluralistiĉka ekonomska i delimiĉno

politiĉka organizacija. Sindikalno ĉlanstvo je u Francuskoj obuhvatalo nešo preko 30%

radništva. U široko razgranatoj sindikalnoj mreţi valja razlikovati tri glavne sindikalne

centrale: Generalnu konfederaciju rada (CGT- Confédération Générale du Travail- CGT)

sa 600.000 ĉlanova, povezanu sa Komunistiĉkom partijom; Francusku demokratsku

konfederaciju rada ( Confédération Française Démocratique du Rtavail- CFDT), leve

orijentacije sa 450.000 ĉlanova; i Radniĉku snagu ( Force Ouvriére-FO), umerene leve

orijentacije sa 400.000 ĉlanova. U ovu levu galaksiju treba ukljuĉiti i Federaciju

674

nacionalnog obrazovanja (Fédération d'Education Nationale (FEN) sa 450.000

ĉlanova.524

Francuski sindikat je imao svojevsnu istoriju i orijentaciju. On se drţao na

odstojanju od politike i partija za razliku od britanskog sindikata koji je bio više

politizovan i praktiĉno se identifikovao sa partijama. Sindikat se više oslanjao na

"neposrednu ekonomsku akciju", poput generalnog štrajka, koji bi imao mnogo više

efekta od praznog parlamentarnog ĉavrljanja. Na ovakvu sindikalnu orijentaciju znatan

uticaj imale su ranije anarhistiĉke i anarho-sindikalistiĉke ideje Prudona i Sorela.

Posle formiranja Komunistiĉke partije 1920 radnici koji su bili pod uticajem

komunista su se izdvojili iz CGT i formirali Generalnu konfederaciju jedinstvenog rada (

Confédération Générale du Travail Unitaire- CGTU). Novo formirana sindikalna

organizacija ostala je samostalna sve do 1935 kada je pod okriljem pokreta Narodni front

za zajedniĉku akciju svih leviĉara protiv fašizma ponovo ujedinjena sa drugom

sindikalnom organizacijom. Posle drugog svetskog rata komunisti su imali velik uticaj na

Generalnu konfederaciju rada. Ovi odnosi su ukazivali na izvesnu politizaciju i

partifikaciju sindikata. U novije vreme su sindikati u Francuskoj više politizovani nego u

Velikoj Britaniji. U Britaniji sindikati nastoje da i preko partija ostvaruju na miran naĉin

svoje ciljeve, a u Francuskoj je Generalna konfederacija rada pod direktnom kontrolom

Komunitiĉke partije.

Pod dejstvom Socijalistiĉke partije, ali i iz ţelje za stvaranjem sindikata koji bi

bio emancipovan od partija, 1947 godine stvara se nova organizacija Generalna

konfederacija rada-Snaga radnika ( Confédération Générale du Travail-Force Ouvrière).

No CGT je i dalje ostala najjaĉa radniĉka organizacija. Raniĉki pokret je podeljen u dve

glavne, dve minorne i nekoliko manjih grupa.

Znatno manji je Katoliĉki sindikat koji je najjaĉi meĊu srednjim slojevima

odnosno belim okovratnicima u privatnoj industriji. Prethodno je bio oraganizovana

Francuska konferederacija hrišćanskih radnika ( kao Confédération Francaise des

Travailleurs Chrétiens-CFTC), koja se podelila na jednu manju grupu sa istim imenom i

drugu Francusku konfederaciju hrišćanskih demokrata. Francuska i demokratska

524


p. 122.

675

konfederacija rada sa oko pola miliona ĉlanova bila je u poĉetku bliska sa

demohrišćanskom MRP a posle raspada te partije ona se pribliţila socijalistima. Radniĉka

snaga (FO) okuplja odreĊene skupine javnih sluţbenika. Ukratko i CFTD i FO insistiraju

da nisu vezane sa posebnim politiĉkim partijama, ali je poznato da su bliske sa

socijalistima. Tako oni gube onaj uticaj i autonomiju koju imaju britanski ili ameriĉki

sindikati. Treba pomenuti da je priliĉno jak i sindikat uĉitelja. U poreĊenju sa Velikom

Britanijom, Francuska ima mali broj sindikalno organizovanih ĉlanova.

Jedna od najsnaţnijih interesnih grupa odnosno grupa za pritisak je poslodavaĉka

grupa Pokret francuskog biznisa (Mouvement des Enterprises de France-MEDEF) koji

predstavlja preimenovani raniji Nacionalni savet francuskog patronata ( Conseil National

du Patronat Francaise, CNPF) sa 1.000.000 firmi. Ona okuplja nosioce velikog biznisa i

kapitala i ima znatan uticaj u upravljanju ne samo ekonomskim već i politiĉkim

poslovima. Poslodavaĉka asocijacija je podrţavala Višijev reţim i insistirala na

radniĉkoj disciplini i drţavno usmerenoj ekonomiji. Zato je organizovani biznis bio

ostrakiran u prvim godinama osloboĊenja (posle drugog svetskog rata). Za razliku od

britanske ili ameriĉke, koje su više strategijske, francuska poslodavaĉka organizacija

(CNPF) je više labavo organizovana formacija, sa kompaktnim voćstvom, i više

reaktivnim i pragmatskim karakterom.

Pored već pomenute, postoji Opšta konfederacija malih i srednjih preduzeĉa (

Confédération Générale des Petites et Moyennes Enterprises (PME) koja obuhvata sitne i

srednje preduzetniĉke slojeve.

U oblasti poljoprivrede, do koje Francuska mnogo drţi, postoji više interesnih

grupa. MeĊu njima znaĉajno mesto imaju Nacionalna federacija sindikata

poljoprivrednika (Fédération Nationale de Syndicate d'Exploitation Agricole, FNSEA),

cento-desno orijentisana sa oko 600.000 ĉlanova i sa velikim brojem udruţenja. Pored

nje, treba pomenuti Nacionalni centar mladih poljoprivrednika ( Centre National des

Jeunes Agriculteurs –CNJA) koja je povezana sa FNSEA i ima oko 60.000 ĉlanova. Na

levoj strani su Pokret za odbranu porodiĉnog dobra (Mouvement de Défense de

l'Exploitation Familiale- MODEF), povezan sa Komunistiĉkom partijaom i sa oko

100.000 ĉlanova; Nacionalna konfederacija sindikata radnika-seljaka (Confédération

Nationale Syndicale des Travailleurs-Paysans- CNSTP), povezana sa Socijalistiĉkom

676

partijom i sa nešto oko 80.000 ĉlanova. Od vaţnijih interesnih grupa valja pomenuti i

Stalnu skupštinu predsednika poljoprivrednih komora (APPCA) koju biraju kako vlasnici

tako i radnici poljoprivrednih farmi.

Trebalo bi reći da je u Petoj republici, s obzirom na opadanje uloge parlamenta u

odnosu na Ĉetvrtu republiku, legislativno lobiranje znatno oslabilo. Razlog je jasan i

nalazi se u ĉinjenici jaĉanja egzekutive. Mnogi interesno grupni lideri imaju priliĉan

uticaj na drţavni egzekutivni establišment. No, opšta slika o privatistiĉkoj prirodi

interesnih grupa oteţava njihovu veću afirmaciju i moć. Tokom 1970tih je ta manje ili

više negativna slika o interesnim grupama, kao zastupnicima uskih parcijalnih interesa na

štetu opštih interesa, inhibitorno delovala na razvoj neo-korporativistiĉkog modela

interakcije izmeĊu drţave i velikih interesnih konfederacija koje karakterišu nemaĉku

politiku i velikim delom pre-Taĉerovsku politiku u Velikoj Britaniji. U novije vreme

dolazi do promena koje su uslovljene procesom globalizacije. U uslovima širih

integracija, interesne frupe okreću svoje smerove aktivnosti sve više prema Evropskoj

Uniji. Neki autori smatraju da će aktivnost i uticaj interesnih grupa porasti u ovoj novoj

konstelaciji odnosa i snaga.

6. MAS-MEDIJI

Organi javnog mnenja

Štampa je glavni izvor informisanja i analize. Ono što moţda Francusku donekle

razlikuje od drugih zemalja je oštra razlika izmeĊu "štampa informisanja" ("press of

information") i "štampa mišljenja" ("press of opinion"). Prva je informativna, literarna i

zabavna sa umetniĉkim kriticizmom. Druga, suprotno tome, sastoji se od partijskih

glasila i nema velike pretenzije da bude objektivna.

Pre Drugog svetskog rata etiĉki standardi francuske štampe bili su niski. Mnogi su

na osnovu toga govorili o kolapsu francuskog morala i drţave u leto 1940. Za razliku od

britanske štampe koja ima mnoga visoko profitabilna preduzeća, francuska štampa je

uvek imala problem da izdrţava sebe. Sredstva su poticala obiĉno od ekonomskih

magnata, stranih izvora koji su promovisali neke pravce politike i drţave. Ukupna

produkcija i cirkulisanje dnevne štampe je u Francuskoj manje nego u Britaniji ili SAD.

Leva štampa je u opadanju tokom vremena.

Kao i u mnogim drugim razvijenim društvima, primetan je rastući znaĉaj radia i

posebno televizije u novije vreme. Najveći broj glavnih politiĉkih grupa i interesa

poseduju svoja mas medijska oruţja. Kao rezultat toga ĉitalac ili slušalac ima više

mogućnosti da se upozna s razliĉtim gledanjima. Pri tome, Francuzi dobro znaju da su

677

partijske novine politiĉko oruţja i oni se prilagoĊavaju toj ĉinjenici. No, valja imati u

vidu da se u novije vreme dosta toga promenilo i mas mediji nastoje da zauzimaju nešto

objektivniju poziciju u odnosu i na svoje donatore.

7. Politiĉka participacija- Neposredno odluĉivanje

Francusku bije glas da ima visok stepen politiĉke participacije graĊana odnosno

da je graĊanstvo aktivno i sklono da vrši pritisak na vlast putem direktne akcije. Toj

predstavi doprinose brojni i raznovrsni simboli i indicije aktivizma s kojima se stranci

sreću pri svojim obilascima Francuske. Gustina i šarenilo politiĉkih postera, razni slogani

na mnogim zdanjima, ĉeste demonstracije i protesti ostavljaju utisak da je Francuska

zemlja permanentnog politiĉkog vrenja. Mnoga istraţivanja pokazuju da u tome ima

izvesnog prenaglašavanja i da politiĉki akivizam francuske populacije nije veći od onoga

koji pokazuju druge zemlje zapadne demokratije. Nama izgleda da bi bilo moguće

prihvatiti neko srednje rešenje. GraĊani Francuske su umereno aktivni.

Oblici participacije su brojni i raznovrsni. Tu, pre svega, treba pomenuti politiĉke

partije, interesne grupe, mitinge i demonstracije. Pored toga, valja imati u vidu i jedan

oblik participacije koji još uvek nije izišao u punijem vidu na svetlost dana. Naime, u

Francuskoj ima veoma mnogo graĊana na izbornim mestima-funkcijama, posebno u

organima lokalne vlasti. Postoji mnošto malih zajednica od kojih svaka ima svoj

izabrani municipalni savet i koji svi zajedno imaju 470.000 izabranih lokalnih

funkcionera. Razmere se mogu bolje uoĉiti ako se to uporedi sa 24.000 municipalnih

savetnika u Velikoj Britaniji. To znaĉi da 14 graĊana na svakih 1000 glasaĉa je na nekoj

izbornoj funkciji što predstavlja široku kadrovsku osnovu za regrutovanje politiĉke elite.

Uz to, postoji i institucija ad hoc okupljanja ili pokreta za rešavanje nekog konkretnog

pitanja ( instaliranje saobraćajnog znaka pored škole radi bezbednosti dece, širenje

mogućnosti za studenstsko zapošljavanje itd). Pokret moţe voditi u stvaranje

organizacije. U Francuskoj protestna politika je, kako reĉe jedan autor, norma a ne

izuzetak.525

525

F. L., Wilson, "Political Demonstrations in France: The Politics of Protest or Ritual

Politics?", French Politics and Society 12, Spring- Summer, 1994; C. Tilly, The

Contentious French, Cambridge, MA, Harvard University Press, 1986.

678

Neki autori smatraju da sklonost Francuza za proteste treba traţiti u njihovim

stavovima prema politiĉkoj participaciji i vlasti. Jarka ţelja da se oĉuvaju individualni

prerogativi i nezavisnost tendira da napravi francuske graĊane odbojnim (reluctant) da

participiraju u konvencionalnoj civilnoj akciji. Sa izbegavanjem ukljuĉivanja, Francuz

zadrţava pravo da protestuje ili oponira o svakoj odluci. Drugim reĉima, kod Francuza

postoji odreĊena ţelja da se odupiru vlasti.To je impuls opozicije koji je ĉesto

kombinovan sa striktnim egalitarizmom naroĉito kod levice. S druge strane, Francuz je

takoĊe sklon da prihvati superiornu vlast i oni gledaju u jakog lidera kao nekog ko treba

da donosi odluke kako u normalnom tako i u kriznom vremenu. Tu ambivalentnost je

dobro uoĉio i opisao Tokvilj.

Posebna osobina ustava i sistema je, da kaţemo malo slobodnije, pebiscitarnost

vlasti. Korene plebiscitarnih ctra ustava treba traţiti u ranijoj Bonapartistiĉkoj praksi i u

Francuskom Ustavu od 1852. U uslovima karizmatskog voćstva, plebiscit moţe da bude

moćno sredstvo kojim predsednik drţi u donekle inferiornom poloţaju parlament ili

druga plitiĉka tela. Drugim reĉima, plebiscit moţe biti dobra osnova za uspostavljanje i

funkcionisane personalizovanog anti-republikanskog oblika vlasti i vladavine. Instituciju

referenduma je de Gol iskoristio i za faktiĉku promenu Ustava. Tako je 1962 godine

raspisan referendum za direktan izbor Predsednika na sedam godina. Do tada Predsednik

je biran na kraći period od strane izbornog koledţa. De Gol je zapretio da će u sluĉaju za

njega nesupelog referenduma podneti ostavku. To je bilo, u stvari, dopunjavanje ustava

na neustavan naĉin.

Ustavi Ĉetvrte i Pete republike predviĊali su insituciju referenduma na kome se

odluĉuje većinom. No, on je mogao biti i sredstvo kapitalizacije i uĉvršćivanja

predsedniĉke, posebno De Golove vlasti. Zato i nije sluĉajno što je referendum bio

njegovo omiljeno sredstvo. Jedan deo politiĉke strukture je zazirao od referenduma i

smatrao da De Gol putem referenduma ţeli da zaobilazi institucije u nekim vaţnim

odlukama.

8. Francuska, Evropska zajednica i globalizacija

Francuska je jedan od utemeljivaĉa Evropske zajednice. Postoji bar pet jakih

razloga koji su motivisali Francusku za svoje angaţovanje na stvaranju Evropske

zajednice. Prvo, to je bio naĉin da se ublaţe ako ne i spreĉe ekstremni ekonomski

rivaliteti koji katkad eskaliraju u meĊusobne animozitete u Zapadnoj Evropi. Veliki

pobornik evropske integracije, raniji nemaĉki kancelar Kol je smatrao da bi vraćanje ili

ostajanje u starim nacionalnim okvirima moglo da reaktivira stara nacionalna trvenja i

sukobe pa i dovede do meĊusobnih ratova. U projektu i modelu evropske integracije on je

video okvir politike i razvoja evropske kuće koja iskljuĉuje meĊusobne sukobe.

679

Drugo, to je bilo uslovljeno novim okolnostima prekompozicije moći u svetskim

razmerama u kojima su poĉeli pomaljati glavu stari i novi akteri i pretendenti na

dominaciju svetom. U toj novoj prerespodeli moći, veće zapadno evropske drţave su

procenile da će biti jaĉe i zauzeti bolju poziciju ako budu zajedno nego ako idu odvojeno.

Treće, ona je time stekla ugled jednog od inspiratora, utemeljivaĉa i promotora nove

Evropske zajednice. Ĉetvrto, Francuska raĉuna i na neke ekonomske pogodnosti od

Evropske unije. Ona je time proširivala ekonomske mogućnosti i trţište za plasman

svojih posebno poljoprivrednih proizvoda. Uz to, Francuska je, kao najveći proizvoĊaĉ

hrane, primala od Evropske zajednice zamašne subvencije. Peti razlog, koji moţda

protekom vremena postaje manje znaĉajan, je nastojanje da se Nemaĉka drţi u nekom

okviru koji neće dozvoliti da ona opet krene u osvajaĉke pohode prema svojim susedima.

Za relativno kratko vreme od inicijalnih ili rudimentarnih organizacionih koraka

1953 do uvoĊenja jedinstvene evropske valute-evra 1999 godine i ustavnog uobliĉavanja

2005, Evropska unija je, bar normativno gledano, postavljena na noge. No, francuska

okrenutost Evropskoj uniji ne znaĉi predaja francuske nacionalne i drţavne suverenosti u

ruke nove politiĉke Evropske tvorevine. Oko eventualnog prenošenja drţavne suverenosti

sa francuskog na evropski nivo postoje velike razlike izmeĊu pojedinih uticajnijih grupa

u Francuskoj. Istraţivanja javnog mnenja u vezi sa Mastrihtskim ugovorom pokazuju da

je odnos pristalica i protivnika iznosio 51% prema 49%.

Iako neka druga kasnija ispitivanja pokazuju da graĊani Francuske više veruju

Evropskoj uniji nego svojoj drţavi, najnovija anketa (mart 2005) pokazuje da je 52%

Francuza protiv teksta Evropskog ustava ĉiji je autor bivši predsednik francuske

Republike Valeri Ţiskar d' Esten. Dublje razloge ovakvog raspoloţenja treba traţiti u

socijalnoj sferi koju zahvata neka vrsta krize. UvoĊenje odnosno širenje neoliberalne

ekonomije, koje sluĉajno ili zakonito koincidira sa stagnacijom ţivotnog standarda i

padom kupovne moći, nailazi na otpor ne malog dela populacije. Zajedno s tim, otsustvo

jasne politike i ciljeva Evrope nailaze u Francuskoj na duboke sumnje. Prostije reĉeno, u

osnovi ovakvog neraspoloţenja nalazi se politika zakidanju blagodeti socijalne drţave.

Pored toga, otvaranjem vrata za ulaz deset novih ĉlanica, Evropska unija je omogućila

slobodnu cirkulaciju jeftine radne snage što stvara neraspoloţenje u razvijenim zapadno-

evropskim zemljama. Strahuje se da bi to moglo da bude i razlog širokih talasa

antievropskog raspoloţenja što bi dovodilo do ugroţavanja projekta i ustava Evropske

zajednice. Francuska je predvodnik u ovim sumnjama i negativnom raspoloţenju o ĉemu

svedoĉe izloţeni podaci. Ali, nije u pitanju samo mogućnost pojedinaĉnog "odmetnika",

već i opasnost da francuski primer ne povuĉe za sobom i niz drugih moćnih drţava poput

Nemaĉke i Velike Britanije. Zasad su pristalice evropeizacije i renacionalizacije odnosno

reetatizacije izjednaĉeni, sa blagom prednošću renacionalizacije.

680

MM. GLAVA TREĆA. OSNOVNE DETERMINANTE I

NN. EFEKTI POLITIĈKOG SISTEMA

Na prirodu, strukturu, naĉin funkcionisanja i efekte francuskog politiĉkog sistema

uticali su brojni faktori. Ovde će biti reĉi samo o nekima od njih.

I. Osnovne determinante politiĉkog sistema Nije uvek jednostavno identifikovati uslove ili faktore uticaja na politiĉki sistem

pored ostaloga i zbog dva osnovna razloga. Prvo, zato što je dosta dugo posebno u

ranijim real-socijalistiĉkim društvima, a i u mnogim drugim sredinama, bilo

predominantno ili uticajno manje ili više ortodoksno marksistiĉko mišljenje o bazi i

nadgradnji. Ne ulazeći šire u ovo pitanje, moţe se reći da je ono ograniĉavalo mogućnosti

dubljeg i objektivnijeg objašnjenja mesta i uloge ideja u društvenim i politiĉkim

procesima. Drugo, valja imati u vidu da je objektivno gledano teško razluĉiti uslove od

samih komponenata politiĉkog sistema. Nije stoga sluĉajno što se i kod umnijih i

poznatijih autora ne pravi uvek razlika izmeĊu uslova i elemenata politiĉkog sistema.

Po sebi je razumljivo da se ovom prilikom ne moţe govoriti o svim uticajnim ili

determinirajućim uslovima i faktorima. Zato ćemo se ograniĉiti na kratku analizu samo

nekih od njih. U stvari, biće reĉi o onim faktorima koji uzrokuju osnovne linije podela i

konfrontacija pa stoga i osnovne zone sporova, rasprava i pregovaranja i doprinose

oblikovanju i sadrţaju politiĉkog sistema i odluĉivanja. Od karaktera tih podela i rascepa

zavise, velikim delom upravljaĉka sposobnost i mogućnosti demokratizacije ili

demokratskog funkcionisanja jednog politiĉkog sistema. Tu spadaju pre svega društveno-

ekonomski, religijski, etniĉki, politiĉki, kulturno-istorijski i meĊunarodni uslovi. Ovde

će, pored toga, biti reĉi i o geografskim, psihološkim odnosno i nekim drugim faktorima

koji u odreĊenim okolnostima mogu imati zapaţen znaĉaj.

Treba li uopšte naglašavati od odreĊenih uslova veliki delom zavise odreĊeni

smerovi i tokovi razvoja. No, isto tako, treba reći da od odgovarajućeg izbora puteva

razvoja zavisi dobrim delom i stvaranje uslova za brţi i dalji razvoj društva i demokratije.

Zato će ovde takoĊe biti ukratko reĉi i o perspektivama razvoja francuskog sistema

posebno demokratije.

1. Ekonomsko-socijalno uslovi-faktori

Treba li posebno isticati da na politiku i politiĉko ureĊenje jedne zemlje pa i

Francuske utiĉe delimiĉno i njena veliĉina i snaga. Ne treba zaboraviti da Francuska po

svojoj veliĉini (teriroriji i stanovništvu od preko 58.900.000) spada u par najvećih i u

manji broj ekonomski najmoćnijih evropskih dţava, da je bila jedna od dve najveće

kolonijalne sile i da i dalje odrţava bliske veze sa bivšim kolonijama. Ona je sada

atomska sila, ĉlanica Saveta bezbednosti OUN i zemlja koja nastoji da zadrţi dostojno

mesto i u novoj konstelaciji meĊunarodnih odnosa.

681

U novije vreme, ona je prolazila kroz burne promene i brz društveno-ekonomski

razvoj. Njena stopa ekonomskog rasta bila je meĊu najvišim u porodici razvijenih

zemalja. Francuska je u relativno kratko vreme prošla put od poljoprivredne u modernu

industrijsku silu i iz industrijsko-trgovaĉke strukture u potrošaĉki usmereno masovno

društvo. Ove duboke i znaĉajne promene vršene su bez većih poremećaja. Pri tome, one

nisu uvek išle na ruku svim grupama podjednako. I zato nisu sve osnovne grupe, slojevi i

klase bile podjednako integrisane u društvo i postojeći politiĉki poredak. Viši slojevi i

menadţerski kompleks je ţeleo mirniji, podeljeni i slabiji radniĉki pokret koji će

saraĊivati sa kapitalom u promovisanju produktivnostii, a radniĉka klasa i niţi slojevi su

traţili nešto praviĉniju raspodelu i bolje ţivotne i radne uslove. Ovde će biti reĉi o uticaju

ekonomskog stanja i podela na upravljaĉku sposobnost i efekte politiĉkog sistema i

politiĉkih aktera.

Ĉesto je u literaturi moguće naći stav da je francuska istorija puna rascepa ili

podela po razliĉitim osnovama ( socijalnom, kulturnom i politiĉkom) i da je to dovodilo

do tenzija i sukoba. U vezi s tim, postavljaju se dva pitanja ili problema. Prvo, da li se

uvek moţe tvrditi da konflikti nastaju samo iz podela ili procepa? Nama se ĉini da dobar

deo i jednih i drugih procesa teku naporedo, jer je teško ustanoviti šta je ĉemu prethodilo:

sukobi fragmenaciji ili fragmentacija sukobima. Za pravu istinu i odgovor na to pitanje

trebalo bi ići dalje u dubinu istorije i kulture i naći neke ubedljivije uzroĉnike i jedne i

druge pojave. To ovom prilikom nije moguće ni potrebno te ćemo se zadovoljiti samo

konstatacijom o priliĉno visokom stepenu podeljenosti i tenzija izmeĊu razliĉitih

segmenata francuskog društva. Moţemo se sloţiti s tim da su mnogi segmenti ili grupe

zazirale jedne od drugih i da meĊu njima nije bilo neke prisne komunikacije.

Drugo pitanje moţe biti još znaĉajnije: ako je taĉno da su postojali tako oštri

rascepi i konflikti, kako je bilo moguće da se francusko društvo, po svojim socijalno-

ekonomskim, kulturnim i demokratskim dostignućima svrstalo meĊu prve u same vrhove

savremene civilizacije.

Ĉini se da odgovore na ova pitanja treba traţiti linijom koju su već naznaĉili neki

istraţivaĉi. Naime, oni su ţeleli da znaju koliko su postojeće socijalne podele ili rascepi

tangirali širu populaciju devetnaestog i dvadesetog veka odnosno koliko su oni bili

prisutni samo ili preteţno u višim politiĉki ambicioznijim delovima društva ili politiĉkim

elitama? Posle istraţivanja odgovor je glasio da konflikti i podele oko nekih socijalnih

projekata i njihovih posledica, koji su punile stranice brojnih novina, studija i politiĉkih

agitacija, nisu mnogo interesovale najšire graĊanstvo. Drugim reĉima, ova dinamika koja

ne retko dobija karakter politiĉkog vrenja je karakteristiĉna uglavnom za politiĉku elitu.

To se proteţe sve do naših dana.

Tome bi trebalo dodati i sledeće: Ako je francuska istorija bila zaista burna, to ne

znaĉi da je u drugim razvijenim zemljama postojala politiĉka bonaca. Dovoljno je uzeti

682

Nemaĉku i Švedsku pa se uveriti kroz kakve tenzije, rascepe i konflikte su prolazila

njihova društva. Ako je po neĉemu izuzetna ili jaĉe naglašena, francuska istorija, po

nekim drugim osobinama, nije unikatna. A ono što je ranije bilo unikatno ne mora takvo i

da ostane u sadašnjem ili budućem vremenu.

U novije vreme valja zapaziti dve pojave ili promene. Jedna se tiĉe razliĉitog

stepena podela unutar elitnih krugova i unutar graĊanstva. Druga se moţe izraziti

smanjenjem podela ili tenzija u samim elitnim krugovima. Neka istraţivanja javnog

mnenja pokazuju da su mnogo manje podele u tretiranju nekih pitanja unutar javnosti ili

širokog graĊanstva nego unutar politiĉke elite. Novije vreme pokazuje i proces

pribliţavanja nekih polarno premapostavljenih politiĉkih formacija. Spektar glavnih

politiĉkih partija sve više gravitira prema centru tako da 1980tih poĉinje i proces

intenzivnije konvergencije bolje reći kohabitacije. Drugim reĉima, glavne partijske

grupacije uviĊaju potrebu meĊusobne saradnje i stvaranja bar minimalnog socijalnog i

politiĉkog knsensusa. Neke radikalnije ili ekstremne partije, poput Nacionalnog Fronta

ostaju van toga konsensusa, ali bez šansi da ugroze stabilnost ili glavne smerove politike i

razvoja. Ali, i pored tog smanjenja tenzija unutar politiĉke elite, njihova retorika još uvek

ostaje priliĉno konfliktualna i zapaljiva. Ono što ovde valja naglasiti jeste ĉinjenica da je

konsensus unutar graĊanstva odnosno najšire javnosti iznad konsensusa unutar politiĉke

elite i njihove retorike.

No, postojanje izvesnog konsensusa u najširoj populaciji i javnosti, i u manjoj

meri unutar politiĉke elite, ne znaĉi da su odreĊeni procepi izmeĊu slojeva i grupa nestali.

Nešto zbog onoga što je poznato kao perzistencija odreĊenih struktura i rascepa, a nešto

zbog stvarnih rascepa i drugih razloga, postoje tenzije konflikti odreĊenog intenziteta.

Najvidljivija i naznaĉajnija podela je ona koja deli francusko društvo na socijalno-

ekonomske slojeve i klase. Treba naglasiti da u Francuskoj mnogo više nego u

anglosaksonskom svetu postoji snaţan osećaj klasnog pripadništva odnosno ĉlanstva.

Veliki delovi stanovništva vide sebe kao delove odreĊenih socijalnih strata odnosno

klasa: radniĉke, srednje ili više klase. Ova osećanja imaju i svoje jasne spoljne

simboliĉke izraze. To se moţe zapaziti iz razliĉite ishrane, razliĉitog odevanja, korišćenja

odmora, po obrazovnom nivou, pripadništvu odreĊenim klubovima i, dakako, po

obrascima politiĉkog ponašanja.

683

Razlike izmeĊu klasa se u novije vreme smanjuju s obzirom na nova sredstva

komunikacije i poboljšanje standarda koji dovode do izvesne nivelacije u zadovoljavanju

odreĊenih potreba graĊana. To se moţe videti iz prostog podatka da krajem 1950tih preko

70% stanovništva nije imalo friţidere, mašine za pranje veša i televizore da bi krajem

1970 tih preko 70% populacije imalo pomenute ureĊaje. Ovaj trend pribliţavanja

socijalnih slojeva i klasa u zadovoljavanju odreĊenih potreba je trajao do 1980tih godina

kad poĉinju da duvaju drukĉiji vetrovi. To je period jaĉeg akcentiranja deregulacije i

marketizacije, s jedne strane, a reduciranja socijalnih davanja i povećane nejednakosti, s

druge strane. Ovaj novi trend karakteriše kako desne ili centro-desne tako i leve odnosno

centro-leve partije u Francuskoj. To je, u stvari, deo širih globalnih procesa koji su prvo

krenuli iz SAD i Velike Britanije, a zatim se širili velikom brzinom širom sveta. Porast

nejednakosti posebno pogaĊa nekvalifikovanu radnu snagu i grupacije sa niţim

primanjima.

U svemu tome, posebno je interesantno i znaĉajno da porast nejednakosti nije

bitnije uticao na raspoloţenje ogromne većine naroda koji se sve više uverava da je

vreme klasne polarizacije i konfliktnosti prošlo. No, ni u tome ne treba preterivati. Valja

imati na umu da su nejednakosti još uvek prisutne i da Francuska ima raspodelu

bogatstva sa najmanje jednakosti u razvijenim zemljama. Uzrok tih nejadnosti u raspodeli

dohotka je velikim delom poreski sistem koji najviše pogaĊa slabije stojeće slojeve

stanovništva.

Isto tako, stepen vertikalne mobilnosti je ograniĉen. Deca pripadnika viših slojeva

uglavnom ostaju u višom slojevima, a šanse dece iz radniĉih porodica ostaju u okviru

radniĉkih zanimanja.

U obrazovnom smislu, Francuska je postigla visok stepen jednakosti u otvaranju

mogućnosti za više obrazovanja pripadnicima razliĉitih slojeva. MeĊutim, efekti te

ĉinjenice postaju slabiji ako se ima u vidu okolnost da takve obrazovne mogućnosti nisu

praćene mogućnostima za zaposlenje onih koji završe univerzitetsko školovanje.

Pripadnici iz bogatijih slojeva dobijaju najbolja mesta i tako produţavaju utabanu

stratifikaciju društva.

Obrazovni kompleks svojim paralelnim sistemom visokog obrazovanja odnosno

postojanjem velikih škola (grandes écoles) doprinosi odrţavanju nejednakosti. Polaznici

684

Nacionalne administrativne škole i Politehniĉke škole u mnogo većoj meri dolaze na

dominirajuća elitna mesta u politici, društvu i biznisu. Ulazak u elitne krugove je mnogo

teţi sa drugih visokih škola. Socijalisti su nastojali da otškrinu vrata ovih škola tako što bi

izvestan postotak polaznika poticao iz redova individua koji su ranije radili u sindikatima

i komunalnim sluţbama. No, ne treba oĉekivati da će deca iz niţih slojeva i posle

završetka elitnih škola biti zastupnici levih ideologija. Nije na odmet postaviti i pitanje:

da li takva deca utiĉu više na roditelje nego roditelji na njih. Pomenuti paralelni sistem

nije neka specifiĉnost Francuske. Sliĉan dualizam se moţe naći i u Velikoj Britaniji u

kojoj postoje "javne" škole i "Oxbridge", s tom razlikom što su u njoj javne škole

drţavne.

Iako socijalno-klasne razlike nisu ni tako oštre ni tako duboke kakve su ranije

bile, one i danas postoje i utiĉu na politiĉko grupisanje u Francuskoj. One se manje više

jasno, iako se ne proporcionalno, reflektuju i u izborima. Radniĉka klasa i niţi slojevi su

više orijentisani prema levici, a srednji i viši slojevi prema desnici ili centro-desnim

partijama. Ali, generalno gledano, klasni momenat dolazi najviše do izraţaja u sferi

odnosno delovanju sindikata.

Neka komparativna istraţivanja britanskih i francuskih radnika u istoj industriji

pokazuju da francuski radnici imaju snaţnije osećanje klasne deprivacije i imaju jaĉe

uverenje da su klasne razlike nepravedne i neprihvatljive nego što to misle britanski

radnici.526

No, valja uzeti u obzir i neke promene kad je reĉ o klasnom karakteru. Nisu

samo, a ĉesto ni prvenstveno, elementi klasne identifikacije, nivo plata i vrsta zanimanja

presudni za odreĊeivanje klasnog karaktera.

U novije vreme postaju sve znaĉajniji vrsta zaposlenja ( u privatnom ili drţavnom

sektoru), individualne percepcije socijalnog ranga i karakter svojine. Kad se redefiniše

klasni karakter u pomenutom smislu, onda uticaj socijalne klase na izborne odluke ostaje

znaĉajan.527

Interesantan je nalaz nekih istraţivaĉa koji istiĉu da je stepen pozitivne

korelacije izmeĊu klasnog poloţaja i izbornog opredeljenja manji u Francuskoj nego u

Britaniji. Jedino bi se moglo reći da Komunistiĉka partija ima većinu svojih biraĉa iz

526

Vidi: D. Gallie, " Trade Union Ideology and Workers' Conception of Class Inequality

in France", West European Politics, 3, January 1980, p. 10-32., 527

Vidi: R. H. W. Theen- F. L. Wilson, Comparative Politics, 4th ed. Prentice Hall, New

Jersey, 2001, p. 92.

685

redova radniĉke klase. Druge partije imaju šaroliku socijalno-klasnu strukturu. Moţda

neke druge taĉke identifikacije, poput religije ili geografske lokacije, imaju veći znaĉaj

nego klasni momenat i zato mogu sluţiti kao pouzdaniji analitiĉki instrument u

predviĊanju izbornih rezultata. Ovakav nalaz nije uvek ili u svemu saglasan sa onim što

je prethodno reĉeno-da su klasne razlike u Francuskoj vidnije izraţene nego u Velikoj

Britaniji.

Theen i Willson smatraju da nešto jaĉe osećanje klasne konfrontacije treba da

zahvali stavovima francuskih sindikata. Kompeticija izmeĊu nekoliko sindikata

ohrabruje sindikalne lidere da zauzimaju ekstremnije pozicije. Verovatno tome znatno

doprinosi ĉinjenica što komunistiĉki sindikat CGT daje radniĉkom sindikatu dobrim

delom antisistemski antikapitalistiĉki karakter. Sindikat se ukljuĉuje u projekt promene

celokupnog sistema a ne samo poboljšanja poloţaja radnika. Ovakva orijentacija

sindikata nije karakteristiĉna za radniĉki sindikat Velike Britanije i Nemaĉke koji nastoje

da radniĉku klasu integrišu u postojeći poredak i da u okviru njega izbore olakšice za

radniĉku klasu poput povećanja plata i poboljšanje radnih uslova. Francuska levo

orijentisana elita je nastojala da poboljšanje ţivota radniĉke klase i niţih slojeva postigne

ne pregovorima i na postupan naĉin otklanjanjem uzroka nejednakosti, već više putem

jedne radikalne i militantne politiĉke aktivnosti. To su i razlozi pojave štrajkova sa

politiĉkom konotacijom i nabojem u većoj meri nego u Velikoj Britaniji ili Nemaĉkoj.

Treba se samo setiti majskih dogaĊaja 1968 koji su digli na noge ne samo Francusku već

i ĉitav svet. Politiĉka konotacija štrajkova u Francuskoj ima svoje izvore u uverenju

radnika, ali i drugih levo orijentisanih grupacija, da postoji sprega drţave i velikog

biznisa i da ta sprega drţi radniĉku populaciju i niţe slojeve društva u podreĊenom

ploţaju.528

Ovo je jedan od izvora dinamizma i napetosti koji ima veliki odjek na karakter i

delovanje politiĉkih institucija.

2. Uticaj religije i religijske podele

Iako je, gledano iz religijskog rakursa, homogena zemlja ( 87% catolika, ostalo su

protestanti, Jevreji, u novije vreme islamski vernici), Francuska nije imala mirnu

528

Vidi: R. H. W. Theen- F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit.

686

religijsku istoriju. Još u 16 veku zemlja je obilovala oštrim sukobima izmeĊu katolika,

koji su imali podršku vladajuće elite i protestantskih Hugenota, uglavnom kalvinista.

Posle krvavih sukoba i masakra Hugenota nastupali su mirni periodi i tolerancija da bi se

u sledećem veku obnavljali i naterali mnoge protestante da napuste zemlju. Ima li se u

vidu da su religijski rascepi i sukobi bili svojevremeno duboki i intenzivni kao i odreĊemi

raspored vernika i nevernika ili slobodnih mislilaca, moglo bi se poverovati da u

Francuskoj imaju dominirajući poloţaj grupe natopljene katolicizmom. MeĊutim, u

praksi je situacija nešto drukĉija. Jedan od razloga potiĉe iz ranije istorije. Naime, posle

uspostavljanja apsolutne vlasti pod Burbonskim kraljevima, uĉvrstila se i pozicija

katolicizma kao drţavne religije. No narastajuće neraspoloţenje prema monarhizmu

povuklo je za sobom i odgovarajuće neraspoloţenje prema crkvi koja je uţivala velike

privilegije. Zato su odreĊene revolucionarne republikanske naklonosti imale vernog

saborca u antiklerikalnim raspoloţenjima. Revolucionarna naklonost ka laicitetu ili

sekularnosti, udruţena sa "religijom razuma" ĉini znaĉajan tok razmišljanja i kretanja u

vreme Treće Republike. To je uticalo, uz pomoć voćstava levokrilnih partija, da se

formira nacionalni školski sistem u kome religija nije našla mesto.529

To je doprinelo i ĉinjenici da kod najvećeg broja Francuza ne postoji nešto što bi

se moglo nazvati verski radikalizam. Francuski katolici, poput ameriĉkih protestanata

prisustvuju velikim verskim ceremonijalima kao oblicima okupljanja u kojima se

zadovoljavaju širi gregarni i zabavni porivi. Zato je u njima teško odrediti koliko ima

verskog a koliko zabavnog odnosno gregarnog. Iako ima 85% rimo-katoliĉkog

stanovništva, manje od jedne trećine praktikuje tu veru. Ako se to ima u vidu, nije teško

odgonetnuti zašto se crkve koriste prilikom venĉanja, sahrana ili drugih tradicionalnih

prigoda. Francuzi su povukli jasnu granicu izmeĊu drţave i crkve i rezolutno odbijaju

mešanje crkve u politiku. Stoga nije nikakvo ĉudo što u toj zemlji postoji ne mali broj

antiklerikalnih katolika.

Iako u Francuskoj ne postoji mešanje crkve u politiku, ipak je tokom istorije

odnos crkve i drţave odnosno religije i politike, za razliku od Engleske, bio predmet

velikih sporova i tenzija. Sasvim je jasno da je crkva pre Francuske revolucije bila u

ĉvrstoj sprezi sa monarhijom. Monarhija je pod uticajem crkve, ali i iz vlastodrţaĉkih

poriva i liĉne sigurnosti, proganjala jeres naroĉito njegovu jaĉu granu u vidu

protestantizma ili druge sliĉne religijske odnosno filozofske "devijacije". Rigidna

proklerikalna politika Burbonske monarhije izazivala je otpor i proteste liberalno i

republikanski nastrojenih krugova i završila konaĉno u Francuskoj revoluciji. Borba oko

politiĉkog mesta crkve trajala je sve do 1905 kad je crkva odvojena od drţave. Ali i

kasnije su postojale tenzije i sukobi naroĉito izmeĊu levo oprijentisanih krugova i crkve

oko obrazovanja (poput pitanja da li drţava treba da finansira privatne škole).

529

M. D. Hancock -D. P. Conradt- B. G. Peters-W. Safran-S. White- R. Zariski, Politics

in Europe, Chatham, New York, 2003, p. 89.

687

Francuska revolucija, kao i kasnije iskustvo sa Maršal Henri Petenovim Vichy

reţimom, koji je nesumnjivo kolaborirao sa nacistima i koji je davao velike privilegije

crkvi (zbog ĉega su ga mnogi crkveni dostojanstvenici podrţavali, nasuprot sve širem

republikanskom raspoloţenju graĊana), bili su velika katarza i škola kroz koje je, pored

ostalog, destilisan odnos religije i politike. No, bez obzira na to, i nakon revolucije i

nekih drugih kasnijih preturbacija posle Drugog svetskog rata, odnos religije i politike

ostao je priliĉno zamršen i interaktivan. Svoju intenzivnu aktivnost u Pokretu otpora u

Drugom svetskom ratu, veliki deo ĉelnih katoliĉkih ljudi produţuju u mirnodopskim

uslovima i osnivaju Republikanski narodni pokret (Mouvement Républicain Populaire

(MRP). Ona se brzo uvrstila u tri najznaĉajnije partije i na izborima osvojila jednu

ĉetvrtinu glasaĉa. Nakon toga utopila se u druge partijske formacije. Sukobi su postojali

izmeĊu katolika i drugih verskih grupacija kao i izmeĊu klerikalaca (koji su traţili i

branili visoko mesto crkve u društvu) i antiklerikalaca koji su zahtevali smanjenje uticaja

rimo-katoliĉke crkve u društvu. U novije vreme crkveno-drţavne tenzije se aktiviraju

usled porasta islamskog stanovnioštva. Islamska religija sa 3.000.000 pripadnika je druga

po veliĉini religija u Francuskoj, iznad Protestanata i Jevreja.

Ono što je posebno interesantno i znaĉajno za odnos religije i politike u Francuskj

jeste ĉinjenica da u njoj nikad nije postojala jedna partija katoliĉkog opredljenja.

Religijske podele imaju znatan trag na izborna opredeljenja i rezultate. Postoji

visok stepen pozitivne korelacije izmeĊu katoliĉkog verništva i opredljenja za partijsku

desnicu. To je i rezultat duge borbe izmeĊu konzervativaca i levo republikanski

orijentisanih politiĉkih grupa. Neki smatraju, reklo bi se uz malo preterivanja, da se na

osnovu verskog opredeljenja mogu taĉnije predviĊati rezultati izbora nego na osnovu

klasnog opredeljenja biraĉa. U novije vreme uticaj religije na biraĉko opredeljenje

opada.530

Crkva više ne igra tako znaĉajnu ulogu u oblikvanju politiĉkih opredeljenja. Ni

leve partije više nisu tako odbojne ni zatvorene prema crkvi kao što su nekada bile.

530

G. Michelat-M. Simon, "Religion, Class, and Poltics", Comparative Politics, 10,

January 1977, 159-184; D. Boy-N. Mayer, eds., The French Voter Decides, Ann Arbor,

University of Michigen Press, 1993.

688

3. Etniĉka slika i podele

Poznato je da je Francuska još od 1789 svojom centralistiĉki organizovanom

drţavom ograniĉavala etniĉke i regionalne rezlike i podele. Zvuĉi donekle ĉudno da se u

zemlji koja je toliko ponosna na svoj nacionalni jezik i uspela da relativno rano

konstituiše nacionalnu drţavu, ĉije je obeleţje nacionalni jezik, nalazi i nekoliko drugih

jezika. Oko 35% Francuza govori regionalni jezik kao i Francuski. Jeziĉka šarolikost je

rezultat istorijskih procesa kojima su druge nacionalnosti tokom vekova ukljuĉivane u

francusku teritoriju. Uprkos nastojanju francuske drţave da se francuska teritorija jeziĉki

ispegla odnosno unificira, neke nacionalne grupe su zadrţale i svoje jezike. To su

Alzašani, Baskijci, Bretanjci, Catalonci, Korzikanci i Oćitanijanci. Treba naravno reći da

je ovaj uţi etniĉki identitet slabiji i da se pripadnici pomenutih entiteta najvećim delom

deklarišu kao Francuzi. To je znatno drukĉije od Britanije u kojoj se graĊani drugih

etniciteta opredeljuju raĊe kao Škoti, Velšani ili Englezi nego kao Britanci.

Na savremeni proces etnifikacije politike, koji preti da ugrozi nacionalno

jedinstvo zemlje, Francuska je odgovarala, ćutljivo ali aktivno i odluĉno, podsticanjem i

razvojem homogene francuske kulture pre svega putem modernih komunikacija i

migracionim modelima. Mas-medijska promocija odreĊenih vrednosti i velika

pokretljivost populacije iz jednog u drugi kraj Francuske znatno je slabila uţi sub-

kulturni identitet.

Taĉno je da ima nezadovoljstva pojedinih etniĉkih grupa (koje se nalaze na

graniĉnim podruĉjima) svojom ekonomskom situacijom, s obzirom na znatne regionalne

ekonomske razlike na njihovu štetu. Ali, ovo nezadovoljstvo ne eskalira u neke znaĉajnije

nacionalne ispade iz više razloga. Jedan od njih je u ĉinjenici što dobar deo mlaĊe

populacije nalazi zaposlenje van svog uţeg etniciteta. Drugi jak razlog treba videti u

otsustvu etniĉkih politiĉkih partija. Drugim reĉima, izvesno oţivljavanje etniciteta nije

bilo praćeno njihovim organizovanjem u politiĉke partije kako je to bio sluĉaj sa

etnicitetima u Velikoj Britaniji ( Škoti, Velšani) a posebno u mnogim postkomunistiĉkim

zemljama. Nekoliko etniĉki zasnovanih politiĉkih grupa nisu imali većeg odjeka u

izborima.

Tu, svakako, valja pomenuti dve etniĉke grupe, Bretonce i Corzikance, u kojima

je nacionalni momenat jaĉe izraţen. Dobar deo populacije u tim sredinama traţi veću

autonomiju u smislu kontrole njihovih lokalnih poslova i veće poštovanje njihovog

kulturnog doprinosa. Nije na odmet zabeleţiti i postojanje ekstremnih grupa u ova dva

689

regiona koji traţe otcepljenje od francuske i formiranje posebnih drţava. U svhu

ostvarenja svojih ciljeva, ove grupe Bretanaca i Korzikanaca pribegavaju nasilju.

Korzika predstavlja i poseban sluĉaj koji zadaje dosta brige Francuzima. Ona je

postala deo francuske nacije 1768. i imao se utisak da je dobro integrisana u francusko

društvo i naciju. Franacuska je znala da je za politiĉku i nacionalnu integraciju nuţna

odreĊena mera ekonomske podloge i ravnopravnosti. Zato je drţava dotirala korzikansku

ekonomiju proseĉno sa 5000 dolara svakog od 250.000 stanovnika. Neka istraţivanja

javnog mnenja iz 1996 su pokazivala da se 90% Korzikanaca protivilo nezavisnosti. Ali

urkos takvog raspoloţenja ogromne većine stanovništva, Korzika je bila izloţena torturi

manje grupe ekstremnih secesionista koji se ne libe da u novije vreme godišnje izvode po

500 bombaških napada.

Suoĉena sa pomenutom realnošću, Francuska je izlazila u susret nekim zahtevima

etniĉkih grupa. Tako je poklanjana veća paţnja kulturnom nasleĊu. Korzika je dobila

univerzitet, Bretanci odreĊene televizijske programe na svom jeziku, Alzašanima je

dozvoljeno da koriste svoj dijalekt u nekim drţavnim negovateljskim školama, a u nekim

manjim etniĉkim grupama, poput jevrejske, opremljene su biblioteke, muzeji i teatri da bi

promovisali svoje kulturne posebnosti i vrednosti. Ĉini se da su sve to manji ustupci

etniĉkim grupama i da je drţava u većoj meri spremna da finansira oĉuvanje kulture

etniĉkih manjina nego da dopusti njihova veća ovlašćenja i autonomiju.

Uz sve to, valja pomenuti još i pitanje imigracije. U Francusku se slilo sredinom

1990tih oko 5.000.000 ljudi iz razliĉitih zemalja. Dobijanje drţavljanstva bilo je

jednostavno- posle pet godina boravka. U nekim siromašnijim podruĉjima imigranti ĉine

blizu 20% stanovništva. Broj stranaca je od 1950tih do kraja 20 veka porastao na 7,5%

stanovništva. U poĉetku se imigranti bili dobrodošli. Kasnije, otprilike od 1980tih poĉeli

su se javljati novi problemi. Tri grupe problema zavreĊuju posebnu paţnju: Jedan je u

nezaposlenosti; Drugi se ogleda u problemu asimilacije; Treći je u porastu kriminala

razliĉite vrste. U zemlji visokog stepena tolerancije, javljaju se već tokom 1980 incidenti

koji sve više uznemiravaju kako politiĉku elitu tako i širu javnost. Javno mnjenje se sve

više okreće protiv imigranata. Politiĉka elita posebno partijska se pravi da ne vidi mnoge

stvari. Ona nastoji da suzbija pojave diskriminacije i da nizom mera pomogne dobrom

delu imigranata da se vrati u svoje zemlje. Takvu situaciju, sa izvesnim neraspoloţenjem

pa i netrpeljivošću prema imigrantima, koristili su razne nacionalistiĉke ili ekstremne

grupe poput Nacionalnog fronta.

No, diskrimnacija, siromaštvo i nezaposlenost koji obuhvataju 30% mladih u

"gavelama" odnosno geto-predgraĊima francuske prestonice dostigli su zabrinjavajuće

razmere i eksploziju u nemirima oktobra-novembra 2005. Ĉinjenica da je u ovim

nemirima uĉestvovala samo imigrantska populacija (uglavnom omladina) govori o podeli

690

Francuske na onu vekovnu odnosno "starosedelaĉku" i imigrantsku. Francuska i za ovu

novonastalu turbulentnu višeetniĉku situaciju nudi svoju tradicionalnu soluciju koja je u

mnogo ĉemu sliĉna ameriĉkom modelu melting pota, uz oštru osudu rasizma i

diskriminacije kao "društvenog otrova". To se moţe jasno videti iz obraćanja predsednika

Širaka javnosti pri kraju nemira 2005. " Ja kaţem omladini koja se nalazi u teškoćama,

veli Širak, bez obzira na njihovo poreklo, da su oni svi kćeri i sinovi Republike". Ovde je

ostalo neodreĊeno ili nejasno šta se podrazumeva pod Republikom. Je li reĉ o drţavi ili o

naciji. Galski duh verovatno implicira da ova okrugla formula omogućava da se ljudi

osećaju kao pripadnici jedne od ĉlanica pomenutog binoma ili pak pripadnicima obe

pomenute ĉlanice. Ostaje da pokaţe vreme hoće li ova tradicionalna francuska drţavna

logika imati prolaz u novom višenacionalnom miljeu Francuske. Hoće li ovaj uglavnom

imigranstcki bunt i posle zavoĊenja vanrednog stanja ostati samo socijalni ili će poprimiti

nacionalni karakter. Od odgovora na ova pitanja zavise dobrim delom tokovi i karakter

francuskog društva i politike.

4. Politiĉko-institucionalni i pravni faktori Eksperimentalna laboratorija politiĉke morfologije

Pošto je o politiĉko-institucionalnim i pravnim uslovima-faktorima bilo opširno

reĉi u prethodnom izlaganju, ovde ćemo istaći samo par napomena. Prvo, Francuska je

bila istorijska i iskustveno-eksperimentalna laboratorija politiĉke morfologije za više od

dva potonja veka sa blizu dvadesetak politiĉko-ustavnih poredaka. To znaĉi da su

pojedini poreci proseĉno trajali od 10 do 15 godina. Ako se uzmu u obzir trajanje

pojedinih poredaka videće se da je aktuelni savremeni poredak traje već gotovo 50

godina. Duţina, pa i efikasnost ovog poretka, bez obzira na brojne primedbe kritiĉara,

govori o njegovoj prihvatljivosti i plodototvornosti. Sistem kohabitacije reflektuje

zapaţen ako ne i zavidan stepen konsensusa najvećeg dela populacije oko nekih osnovnih

društvenih i politiĉkih pitanja. Kohabitacija je postala legitimni poredak koji je prihvatljiv

koliko i neki drugi demokratski oblici politiĉkog sistema. Drugo, karakter politiĉkog i

pravnog poretka pokazao se sposobnim da koordinira oĉuvanje nekih tradicionalnih

vrednosti i uporišta drţave i politiĉkog sistema, s jedne strane, i zahteva za njegovom

modernizacijom i mundijalizacijom, s druge strane. Politiĉka elita Francuske se pokazala

sposobnom da upravlja društvom i eventualnim tenzijama-sukobima i u ovo prelazno

vreme koje je bremenito novim neizvesnostima i stupicama. De Gol je podigao politiĉku

letvu na visine kojima su teţili i njegovi naslednici. I ako je nisu mogli u svemu dostići,

post-degolovski politiĉki upravljaĉi su, ĉini se, dobro razumeli ono na šta je ona

obavezivala i opominjala odnosno ono što se moţe i šta bi trebalo ĉiniti.

Ne retko se u literaturi mogu naći prigovori francuskom sistemu zbog njegove

znatne doze centralizma i autoritarnosti. Neki ĉak istiĉu i njegov mešoviti demokratsko-

autoritarni karakter. Smatramo da je to prejaka i pretvrda ocena. Taĉno je da centralizma

u Francuskoj ima više nego u nekim drugim zapadnim zemljama, ali to isto se ne moţe

reći i za autoritarizam. Moţda bi se moglo tvrditi da u Francuskoj ima nešto malo više

otvorenog i institucionallizovanog, a u drugim zapadnim zemljama skrivenog i

neinstitucionalizovanog autoritarizma. Teško je reći koji je škodljiviji za demokratiju i

ljudska prava i slobode. Ono što se sasvim izvesno moţe reći jeste to da neke moguće

crte autoritarizma, bez obzira na forme i doze u kojima se javlja, ne ugroţavaju

691

demokratsku konstituciju i funkcionisanje tih poredaka. Štaviše, autokratski dţepovi

mogu da budu, pored ostalog i naĉin regulisanja nekih pitanja za ĉije su rešavanje

demokratski mehanizmi nedostatni. Takvi mehanizmi, naravno, u jednom demokratskom

poretku treba da budu ograniĉeni i kontrolisani.

Pored toga, ĉesto se preuveliĉavaju potencijalna ili efektivna dejstva francuskog

centralizma, unitarizma i homogenosti. Valja reći da je u malo kojoj zemlji ostvaren

takav sklop i sadejstvo poretka odnosno centralizma i slobode. Za uzgoj i praktikovanje

slobode naporedo sa visokom dozom administrativnog pa i birokratskog centralizma

treba zahvaliti najvećim delom nekim politiĉko strukturalnim i kulturnim faktorima.

Francuski ustavotvorci i drţavotvorci su zajedno sa drţavno-birokratskom okosnicom

ugradili u poredak nekoliko faktora ograniĉavanja vlasti u politici. Ti faktori su oteţavali

ili onemogućavali da birokratski diriţizam klizne u neke forme autoritarizma.

Od ograniĉavajućih faktora ili koĉnica valja posebno istaći sledeće. Prvo, iako

nije federacija, Francuska je imala znatne regionalne razlike odnosno regionalne i druge

vidove teritorijalne oraganizacije koji su ograniĉavali politiĉku vlast centra. Drugo,

uprkos zamašnom birokratskom aparatu i moći, efikasnost tog aparata i sistema bila je

ograniĉena. Razloga za to ima više. Jedan od njih je svakako rezultat brojnih revolucija i

nemira, a s njima, i brzo menjanje poredaka što je dovodilo do popunjavanja birokratskog

aparata sa sluţbenicima razliĉitih ideoloških i politiĉkih ubeĊenja. Glomazna i heterogena

birokratija moţe biti u odreĊenim okolnostima, posebno u uslovima zaoštrenih

suprotnosti, jedan od glavnih faktora neefikasnosti sistema. Treće, iako moţe izgledati

paradoksalno, treba istaći da su ministarstva u Francuskoj bila koherentna i uniformisana

u većoj meri nego u Velikoj Britaniji. Ona su delovala kao kolekcije jedinica ili usluga

koje su meĊusobno labavo povezane pod jednim ministrom. Te jednice su bile

autonomne. One se nisu mešale u poslove drugih jedinica kao što nisu dopuštale da se

drugi mešaju u njihove poslove.531

Ĉetvrto, mada interesne grupe nemaju onaj stepen

razvijenosti koji karakteriše druge zapadne zemlje, interesne grupe u Francuskoj

predstavljaju znaĉajan faktor dinamizma i neku vrstu ograniĉavanja birokratije. Petu

komponentu ĉini duboko zasaĊeni francuski individualizam i liberterne predispozicije.

Zasluge za ovu crtu francuskog društvenog i politiĉkog ţivota ima uveliko odgovarajuća

intelektualna odnosno kulturna tradicija.

5. Kultura i tradicija

Treba li uopšte naglašavati da je Francuska rodno i plodno tlo brojnih ĉuvenih

knjiţevnika, umetnika, nauĉnika razliĉitog profila i filozofa i, dakako, poltiĉkih filozofa i

istraţivaĉa. To je zemlja u kojoj su politiĉke ideje, ideologije i reĉi znaĉile više i bile u

većoj meri instrumenti politiĉke aktivnosti nego u anglo-saksonskom svetu. Francuska je

sa više strasti i više raznovrsnosti i sukoba spremala i izvodila društvene i politiĉke

prevrate. Na ovoj lako zapaljivoj zemlji besneli su plameni jezici razliĉitih politiĉkih

opredeljenja i angaţmana. Razliĉiti dogaĊaji i razliĉiti interesi pojedinih društvenih

grupa i slojeva nalivali su posude razliĉitih ideoloških i, zašto to ne reći, teorijskih

pravaca. Bez obzira da li su to bili iskreni projekti odreĊenih moralnih uverenja i

531

G. M. Carter-J. H. Herz, Major Foreign Power, Harcourt, Braceand World, Inc. New

York, 1967 (Forth ed.), p.295.

692

pregnuća ili pak manje ili više uspešno racionalizovane intelektualne floskule konkretnih

interesa pojedinaca ili grupa, najveći deo tih teorija, ideja i ideologija je imao svoje

vatrene zastupnike i sve one teţile su, ne retko, više svojim sopstvenim pobedama nego

nekim zajedniĉkim rešenjima. U ovoj retrospektivnoj dubini francuske duhovne i

politiĉke istorije mogu se otĉitati kako neke rezidue osnovnih opredeljenja i obrazaca

ponašanja tako i širina njene filozofske i politiĉke misli. Drugim reĉima, u ranijim

slojevima istorije ĉesto se nalazi kljuĉ razumevanja nekih novijih dogaĊaja i tokova

misli.

Ako je u novije vreme izgubila nešto od svoje posvećenosti ili privrţenosti

idejama, Francuska je još uvek zadrţala dovoljno ideološkog naboja i politiĉkog ţara koji

daje posebni dinamizam politiĉkom dijalogu i aktivnosti. Još od Francuske revolucije

moguće je u Francuskoj razlikovati više tokova ili projekta politiĉke misli i razvoja

odnosno tradicija. Okeanska širina kulture, uz druge uslove, naravno, otvarala je

mogućnosti i za bogatiji i raznovrsniji spektar politiĉkih ideja i tokova. Moglo bi se reći

da su gotovo sve savremene ideologije roĊene i pristigle iz Francuske revolucije. De

RuĊijero je uveliko u pravu kad istiĉe da se "u kratkom vremenskom razmaku izmeĊu

1789. i 1793. tri revolucije (liberalna, demokratska i socijalistiĉka) razvijaju jedna iz

druge i jedna forma je istovremeno dopuna i antiteza druge. U njima su anticipirane ili

sabrane sve politiĉke i socijalne bitke XX veka". Isto tako, ĉini se da je ovaj pisac u pravu

kad istiĉe da je samo jedna od tri revolucije u periodu koji on razmatra, sasvim zrela, a to

je liberalna i burţoaska revolucija. Ona će preţiveti kratkotrajno pomraĉenje zbog terora,

izgradiće veliku graĊevinu svojih graĊanskih sloboda u periodu Cezarizma i postepeno će

ponovo osvojiti svoje politiĉke slobode sa Restauracijom. Drugim reĉima, Francuskoj

revoluciji je prethodilo liberalno sazrevanje.

Ove razlike i konfrontacije nisu nestajale ni posle revolucija, iako se znatno

menjala socijalno-politiĉka struktura pa i idejna mapa. Njihovo postojanje i trajanje

uslovljeno je ne samo socijalno-ekonomskim i politiĉkim sloţajima već i odreĊenim

kulturnim rezudama koje su se stvarale i destilisale u velikim rasponima vremena i imale

svoju artikulaciju i uticaj. Ukratko, francuska istorija i prostor su suviše veliki, burni i

raznovrsni da bi stali ili se slili u samo jedan filozofsko-kulturni ili politiĉko-ideološki

kalup odnosno paradigmu.

Zato bi se moglo reć da Francuska, za svoje grandiozno zdanje u bogatoj riznici

politiĉke arhitekture, ima da zahvali, pored ostalog, i onom što bi se moglo nazvati

kulturom i karakterom. U kulturnom horizontu i bogatom intelektualnom nasleĊu treba

traţiti bar deo odgovora na pitanje: kako je moguće da se u jednom priliĉno

unitarizovanom, etatizovanom i birokratizovanom poretku oĉuva tako snaţno osećanje i

praktikovanje individualne slobode.

693

Francuska intelektualna i kulturna tradicija je koliko jaka i razvijena toliko i

šarolika i sloţena. Moţda bi se to moglo saţeti iskazom o postojanju dualne tradicije bar

po pet osnovnih osa. Na jednoj, filozofsko-politiĉkoj, osi krajeve ĉine individualistiĉko-

liberalna i kolektivistiĉka tradicija. Na drugoj, politiĉko-institucionalnoj, osi jedan pol

pripada demokratskoj a drugi autoritarnoj tradiciji. Na trećoj, kulturno-karakterološkoj

osi, na jednom polu stoji buntovniĉki odnosno protestni, a na drugom polu pomiriteljski i

podaniĉki mentalitet. Na ĉetvrtoj, recimo uslovno, mehaniĉkoj osi polove pokrivaju, kako

je istakao poznati francuski politiĉki mislilac François Goguel, dve Francuske, "statiĉka"

i "dinamiĉka" odnosno premoderna i moderna Francuska. Na petoj osi polove

predstavljaju crna i crvena tradicija.

Ovaj kvintet binoma ili francuskih antinomija je veoma sloţen, što za analitiĉare

predstavlja posebne teškoće. Naime, ne postoji podudarnost unutar prve grupe ĉinilaca,

kao ni unutar druge grupe ĉinilaca, pomenutih pet binoma. Drugim reĉima, nema

apsolutne podudarnosti izmeĊu prvo pomenutih kao ni izmeĊu drugo pomenutih polova

datih binoma, izmeĊu individualistiĉko-liberalne i demokratske ili protestne tradicije, kao

što nema podudarnosti izmeĊu kolektivistiĉke, autoritarne i podaniĉke tradicije. Moguće

je i da liberalno-individualistiĉka ili protestna orijentacija budu autoritarne. Ovo oteţava

analizu i traţi oprez u interpretaciji. Uz to, valja pomenuti razlike i podele unutar

pojedinih od pomenutih tradicija. Tako je demokratska tradicija mogla biti više egalitarna

ili više liberterna.

Kad je reĉ o prvoj antinomiji i liberalno-individualistiĉkoj orijentaciji, mnogi

autori s pravom istiĉu da je veliki deo intelektualnog nasleĊa, filozofskog, nauĉnog,

knjiţevnog, umetniĉkog i mas-medijskog stvaralaštva bio u funkciji ograniĉavanja

politiĉke odnosno birokratske vlasti. Francuzi su, po tom gledanju, ţestoko

individualistiĉki nastrojeni, konzervativni, patriote, podeljeni po klasama i bogatstvu,

sumnjivi prema strancima i rezistentni na promene. Neke od ovakvih karakterizacija su

dobro saţete u Siegried-ovom viĊenju iz 1930:" Anarhistiĉki individualizam karakteriše

Francuza; on je neprijateljski orijentisan prema drţavi; on nerado udruţuje sebe s njom;

on ne ţeli da se drugi mešaju u njegove poslove".532

532

A. Siegfried, France, A Study in Nationality, Yale UP, 1930, 122 pp.

694

Deo liberalnih i individualistiĉkih ideja je pristizao iz Lokove teorije koja je

napajala i Ameriĉku i Francusku revoluciju liberalnim idejama. Ideje i delovanje

Thomas-a Jeffersona, koje su proţimale Ameriĉku deklaraciju o nezavisnosti, takoĊe su

imale ne mali uticaj na francuski liberalizam. U stvari, osnovu liberalne orijentacije treba

videti u filozofiji prosvetiteljstva, koja je obuhvatala odreĊene mislioce sredine i druge

polovine 18 veka koji su smatrali da je ĉovek racionalno i dobro biće, snabdeveno

neotuĊivim prirodnim pravima. Ĉovek će biti u stanju da pomoću razuma otkriva

principe i tokove zdravog ţivota i razvoja i pošto je po prirodi dobar on će moći da vlada

po tim principima. Tako je politiĉka filozofija prosvetiteljstva u osnovi optimistiĉka

filozofija koja operiše sa kategorijama razuma, humanitarizma, individualizma, ĉovekove

savršenosti i progresa.

Druga tradicija potiĉe od Rouseau-a. Ona istiĉe da su Francuzi kolektivistiĉki,

jakobinski, unitaristiĉki i etatistiĉki nastrojeni ili orijentisani.

Obe tradicije su, bar po intencijama, anti-autoritarne. Ali po mnogim drugim

osobinama one su razliĉite. Prvo, liberalno-individualistiĉka tradicija se oslanja na razum,

dok se rusoovska oslanja na instinkt obiĉnih graĊana. Drugo, Prosvetitelji istiĉu prirodna

prava pojedinaca, a rusoovci interese zajednice kao celine. Opšta volja je, po Rouseau,

najveća i regulativna vlast u zajednici. Opštu volju odreĊuje ili predstavlja direktno

glasanje svih graĊana, koji će glasati ne prema svom liĉnom interesu već prema dobro

shvaćenom opštem interesu odnosno interesu zajednice. Za Rusoa, koji je verovao u

prirodnu dobrotu ljudi, bilo je nepojmljivo da slobodni ljudi mogu da donose neke

nepravedne ili tiranske zakone. Obiĉni graĊani uvek ţele dobrobit i slobodu svih. Ako se

manjina razlikuje od većine ona se mora podrediti odluci većine, a ako to neće

dobrovoljno treba je prisiliti na to. Umesto neotuĊivih prava koja su fiksirana u

Deklaraciji o nezavisnosti postoji narodna suverenost odnosno njen empirijski iraz u licu

vladavine pomoću narodnog glasanja.

Drugi vid polarizacije bio je obeleţen demokratijom na jednom kraju i

autoritarizmom ili antidemokratijom odnosno "pseudodemokratijom", koju neki nazivaju

"autoritarnom demokratijom", na drugom kraju. 533

No, ova polarizacija nije imala većeg

odjeka na samo biće drţave. U zemlji tako moćne kulture politika ne moţe sve i kad je u

svemu. Francuskj kulturi i duhu treba dobrim delom pripisati njihovu sposobnost da

razlikuju politiĉki poredak odnosno vladajući upravljaĉki mehanizam (government) od

nacije odnosno otadţbine (la patrie) ili drţave. Naciju odnosno otadţbinu valja ceniti i

ĉuvati i onda kad je vladajući mehanizam slab, stupidan i pun samoţivih ljudi. Duţnost

je graĊana da ne saraĊuju s takvim ljudima već da spreĉavanju preuzimanje, uvećavanje

ili odrţavanje njihove moći nad pojedincem i društvom.

533

T. Cole, European Political Systems, Alfred A. Knopf, New York, 1960, p.190.

695

Treća podela se moţe napraviti po osnovu buntovniĉkog ili podaniĉkog karaktera.

Buntovniĉka crta liberalne tradicije dolazila je ne samo iz odreĊenih intelektualnih

krugova već i odgovarajućih tokova društvenog i politiĉkog razvoja odnosno velikih

socijalnih promena posebno 18 i 19 veka. Ti tokovi su stvarali i namertali mnoga

ograniĉenja drţavnoj vlasti. Zeldin naglašava da takvo ograniĉenje ili kontrola nad

birokratskom opresijom nije postojala u Nemaĉkoj. Od 1864 do 1890 prusinizirana

nemaĉka birokratija odgovarala je samo jednom graĊaninu, Bizmarku; posle toga ni

jednom, kako su isticali Max Veber i drugi. Promene reţima, revolucije, parlamenti,

prešer grupe i intelektualci, ĉak je i dolazak nacizma uĉinio je malo da se promeni

opresivno prisustvo birokratske vlasti.

Koji su to faktori i tokovi koji su otvarali novi horizont mogućeg slobodnijeg i

slobodarskog ţivota Francuza? U odgovoru na to interesantno pitanje Zeldin se vraća par

vekova u prošlost i traţi one faktore velikog društveno-politiĉkog obrta odnosno promene

koji su se vremenom transformisali u uodgovarajuće tradicionalne kulturne determinante

politike. On smatra da je taj aspekt francuske kulture i društva neodvojiv od L'esprit

frondeur" tj. principijelnog doprinosa pre-revolucinarne francuske aristokratije do 19 i 20

veka. Iako je već dublje zabasao u kapitalistiĉke odnose, burţoaki sloj je u mnogo ĉemu

oponašao stil ţivota, ponašanje i misli aristokratske elite starog reţima. Tu je naroĉito

interesantna analogija odnosa nove burţoaske klase i stare feudalne aristokratije prema

politiĉkoj vlasti. Sposobnost feudalne aristokratije da se odupire kraljevskoj i široj

drţavnoj vlasti bila je inspirativna i uzor koji se prenosio na burţoasku klasu. Kao što je

feudalna kraljevska vlast nerado gledala na ovu buntovniĉku sposobnost i spremnost

feudalne aristokratije da se odupre birokratskoj vlasti, sliĉno je gledala i nova

kapitalistiĉka vlast na sposobnost sve širih i samostalnijih društvenih grupacija da se

usprotive politiĉkoj vlasti. Ova praksa otpora je tokom vremena sve više ulazila u svest

ne samo više klase prema uţoj politiĉkoj vlasti već i niţih slojeva prema višim i postala

neka vrsta obiĉajnosti i kulture.

No, ova detronizacija feudalne aristokratije imala je i druge posledice naroĉito u

sferi kulture i civilnog društva. Naime, pozamašan aristokratski sloj izgonom ili

napuštanjem vaţnih strategijskih pozicija nije sasvim nestao iz javnog ţivota. Zavidan

ekonomski poloţaj pomogao mu je da se smesti na neke druge ne sasvim marginalne

pozicije. Jedan deo je otišao iz javne u privatnu sferu odnosno transformisan u deo nove

burţoaske klase; drugi deo se povlaĉio u neku vrstu, kako neki autori istiĉu, estetske

kultivacije. Aristokratsko povlaĉenje u estetsku kultivaciju nije se samo poklapalo već i

doprinosilo romantiĉkoj tradiciji i "l'art pour l'art". Ovaj obrt nije lako padao aristokratiji

i stoga su bili primetni povremeni izlivi mrţnje protiv centralizovane birokratske

uzurpacije njihove tradicionalne vlasti, the fronde. To je verovatno doprinosilo i

haotiĉnim nemirima, subverzijama i pobunama 19 veka koje su imale uticaja kako na

tokove politiĉke misli tako i na oblikovanje francuskog politiĉkog sistema. Ovi tokovi se

razlikuju od onoga što se dešavalo u nekim drugim zemljama. U Nemaĉkoj se

696

aristiokratija integrisala u strukturu i stvaranje kraljevske pruske birokratije što je znatno

slabilo snage otpora postojećem sistemu.

Mnogi poznati autori su isticali dvovalentnu prirodu Francuza odnosno

koegzistenciju buntovniĉke i podaniĉke sklonosti francuskih graĊana. Još je Tokvilj

uoĉio i isticao paradoks francuskog mentaliteta na sledeći naĉin :" Nedisciplinovan po

temperamentu, Francuz je uvek spremniji da trpi arbitrernu vlast, makako surovu, jednog

autokrate nego jednu slobodno ureĊenu vlast od njenih graĊana, makakav oni zasluţivali

respekt. U jednom momentu on se diţe na oruţje protiv vlasti, a u drugom mi ga

nalazimo kako sluţi vlast sa revnošću koju ne pokazuju ni najservilnije rase. Sve dok

niko ne misli o protestu, moţete ga voditi na tankom kanapu, ali kad jednom

revolucionarni pokret krene (is afoot) ništa ga ne moţe spreĉiti da uzme uĉešće u

njemu.534

Neki drugi autori istiĉu da Francuz ima " milosrdni pehar" u jendoj ruci a

Molotovljev koktel u drugoj".535

U istom tonu nastavlja i Alain: "Otpor i poslušnost su

dve vrline graĊana. Sa poslušnošću on garantuje poredak; sa otporom on garantuje

slobodu".536

Wilson rezimira celu stvar reĉima:" U Francuskoj, protestna politika je

norma a ne izuzetak".537

Ovo je, kako su neki autori primetili, tradicija revolta protiv

tradicije koja datira bar od francuske revolucije koja je bila revolt protiv monarhijske

tradicije. Ova buntovniĉka ili protestna strana ima duboke korene, pored ostaloga u

burnim dogaĊajima, velilkim i krvavim revolucijama 1789, 1848, pariskoj komuni 1870-

1871 ili nemirima 1968. Ovi pokreti i nemiri postaju deo tradicije i nasleĊa koji imaju

aktivnu politiĉku snagu i za mnoštvo budućih generacija.

MeĊutim, ĉini se da u novije vreme, revolucionarni ţar i ţelja za radikalnim

prevratima slabi. Neka istraţivanja iz 1990 pokazuju da je svega 6% Francuza zastupalo

revolucionarne akcije za promene u društvu; 69% je ţelelo umerene reforme a 21% je

ţelelo male ili nikakve reforme u cilju odrţavanja statusa quo. No, nije iskljuĉeno da

nevolje i protesti nisko rangirane i sankilotske imigrantske grupe, uz moguću saradnju sa

donekle marginalizovanim niţim slojevima nativne francuske populacije, kojima neke

534

A. de Tocqueville, The Old Regime and the French Revolution, NY, Doubleday,

1955. p. 210-211. 535

M. Druon, citirano od A. Peyrefitte, The Trouble with France, New York Knopf,

1981, p. 248. 536

Alain Emile Chartier, Elements d'une doctrine radicale, Gallimard, Paris, 1933, p. 281. 537

F.L. Wilson, "Political Demonstrations in France: The Politics of Protest or Ritual

Politics", French Politics and Society, 12, Spring Summer, 1994; C. Tilly, The Contetious

French, Cambridge, MA, Harvard University Press, 1986.

697

vladine mere stezanje kaiša još više oteţavaju situaciju, promene postojeću sliku

Francuske.

Ĉetvrta linija podela je prisutna u svesti i ponašanju pojedinaĉnih Francuza.

Francuz je s jedne strane, tradicionalno oštar kritiĉar politiĉkog reţima, a s druge strane

ima veoma razvijeno osećanje pripadništva i poštovanja svoje nacije i drţave. Uz

poštovanje prema svojoj drţavi Francuzi imaju i velika oĉekivanja od drţave i predstave

o tome šta bi ona trebala da uradi za njih.

Najzad u petoj osi polarizacije moguće je identifikovati opet dve Francuske, ali

ovoga puta, crnu i crvenu. U pravu su, dobrim delom, autori koji tvrde da ideja ili pojam

o "dve francuske" ima supstancijalno analitiĉku korisnost a ne samo filozofski znaĉaj.538

Taj pogled gleda Francusku revoluciju 1789 kao izvor dve široke konfliktne tradicije, one

crvene i crne, gde je crna vezana za crkvu i za institucije starih institucija i principa

Starog reţima, a crvena se identifikuje sa anti-klerikalizmom, republikanizmom i

apsiracijama za revolucionarni pokret generalno.

U okvir ove priliĉno "šarene" i kontradiktorne pentagonalne slike i formule

francuskog ţivota, koja se ne retko jednostrano tumaĉi kao etatistiĉko-autoritarno

naklonjena i nakošena graĊevina, treba, po Zeldinu, ubrojiti i tri recimo dodatna osnova

podele: Prvo,"sukob izmeĊu inovacije i predrasude" ( "the clash of inovation and

prejudice") kako se to otkriva u preţivljavanju predrasude (the survival of superstition) i

u razvoju masovnog obrazovanja kao instrumenta modernizacije; Drugo, razlike u

ulogama intelektualaca u prevazilaţenju razdvajanja i podrivanja tradicionalnih stavova

(disunity and undermining traditional attitudes). Treća podela je po regionalnoj osnovi.

Zeldin te probleme shvata kao "tri nivoa nacionalne i narodne svesti".

Ideja o dve Francuske bila je predmet razliĉitih mišljenja i priliĉno kritikovana.

Ona, kaţu kritiĉari, gubi iz vida i niz drugih gledanja i trendova. No, ipak, kako

primećuje Pierce, ostaje da u razliĉitim sekvencama vremena u toku 19 i ĉak 20 veka,

kad su Francuzi bili suoĉavani sa glavnim izborima (choices), dihotomija izmeĊu

revolucionarne tradicije i istorijskih lojalnosti principima Starog reţima moţe biti

adekvatniji okvir i instrument analize od drugih analitiĉkih pristupa. I Drajfus afera, i

Narodni front, i Viši reţim su dogaĊaju koji to potvrĊuju.

Iako se moţe reći da rascep izmeĊu dve Francuske nije jedina deleća linija

francuske politiĉke misli, ona je ipak dugo vremena bila najvaţnija s obzirom na

filozofske razlike koje su je proizvodile. Franuska revolucija je bila, posle svega,

politiĉka konsekvenca prosvetiteljstva, a prosvetiteljstvo je oznaĉilo odluĉujući raskid sa

538

Paul Seippel, Les Deux Frances et leurs origines historique, Lausanne et Paris, 1905.

698

intelektualnim navikama prošlosti. U poreĊenju sa konfliktima izmeĊu pojmova tradicije

i progresa, klerikalizma i sekularizma, vere i razuma (faiths and reason), drugi konflikti

19 i ranog 20 veka izgledaju od mnogo manjeg znaĉaja.

Nije mali broj autora koji smatraju da se ni francuska tradicija ni novija misao ne

isrpljuju u dve struje mišljenja. Oni su gledali i na revoluciju 1789 kao veliki izvor

modernih francuskih politiĉkih ideja i dogaĊaj u svetlu koga se mogu shvatiti te ideje.

Tako David Thomson smatra da su u postrevolucionarnoj Francuskoj postojale pored

revolucionarnih i antirevolucionarnih snaga i one snage koje stoje negde izmeĊu ili ţele

da pomire te dve struje. On deli revolucionarne snage na dve vrste: one koje su za

politiĉke promene i one koje su za ekonomske promene i koji omogućavaju socijalistiĉke

promene, a konrarevolucionarne snage deli na liberale, bonapartiste i liberalne katolike.

Umesto dve Francuske, on nalazi tri glavne snage sa šest razliĉitih grupa.539

Albert Thibaudet (Les Idées politique de la France, Paris, 1932) je nešto ranije

identifikovao šest "spiritualnih porodica" u Francuskoj: tradicionaliste, liberale,

industrijaliste, socijalne hrišćane, jakobince i socijaliste ( uz podele jakobinske porodice

u dve branše: radikalizam koji pripisuje bonapartizmu i radikalizam koji je karakterisao

provincijske partijske komitete). Te kategorije u mnogo ĉemu koincidiraju sa onim koje

je izloţio Thomson. Za razliku od prethodno pomenutih osnovnih gledanja o dve

Francuske ili gledanja Thomsona koji to veţe za Francusku revoluciju, njegova analiza

ne proistiĉe ni iz kakvog jedinstvenog principa. Treba još pomenuti i po mnogo ĉemu

ĉetiti najjaĉe struje u Francuskoj izmeĊu 1919 i 1939: liberalizam Alain-a, Marrassianski

tradicionalizam i dve verzije marksizma. Treba li uopšte naglašavati da se karakter i

rejting pojedinih struja menjao tokom vremena i zavisio od promena u socijalnoj strukturi

i rasporedu snaga.

Nama izgleda da bi mogla biti razloţna i sledeća klasifikacija tokova misli u

Francuskoj: republikanska, konzervativna ili u nešto blaţem vidu tradicionalna,

socijalistiĉka ili prosocijalistiĉka i liberalna odnosno neoliberalna.

U celini gledano, nije teško uoĉiti ĉinjenicu da je na francuskom tlu bilo moguće

naći razliĉita gledanja i da su individualistiĉke i kolektivistiĉne, emocionalne i

racionalne, normativne i pragmatske naklonosti egzistirale u razliĉitim formama ili

dozama odnosno jedinjenjima istovremeno. Nama se ĉini da nije tako jednostavno

protumaĉiti ni kovanicu francuskog kralja, " Drţava, to sam ja". Ona se uglavnom tumaĉi

kao izraz monarhistiĉko-etatistiĉke autoritarnosti i silenosti. Ali, ona bi se mogla tumaĉiti

i drukĉije. Zar i svaki drugi graĊanin, a ne samo jedan vlastodrţac, ne bi mogao pomisliti

da i on, ili upravo on, jeste ili moţe postati drţava-kralj.

Katkad izgleda da bi se ova koegistencija kontrapoliranih osobina mogla tumaĉiti

frojdovskim psiho-analitiĉkim porodiĉno-materinskim uticajem, koji ne stvara tako jak

otpor kao patrijarhalno-birokratska dominacija, i modelom aristokratsko-estetske

539

David Thomson, Democracy in France: the Third Republic, London 1946, Chapter I.

699

dokolice u koju se aristokrata povlaĉio pred naletom autoritarnog levijatana. Posmatrano

u nešto više empirijskoj ravni, ĉine se razloţna i mišljenja nekih autora da su relativno

mirnoj koegzisteniciji ovih razliĉitih polova na psiho-kulturnom i karakterološkom polju

doprineli verovatno u znatnoj meri narodni ukusi i preference ( popular tastes and

preferences). Tri od njih valja i posebno pomenuti: Prvo, moda i lepota ( Fashion and

beauty); Drugo, nauka i udobnost. U nauĉnim dostignućima valja traţiti kljuĉ za

potrošaĉku sreću; Treći, pacifistiĉki i pacifikatorski, stub predstavljaju raskošna galerija

jela i kuhinja.

Bez obzira na sve to silno prepilitanje, ostalo je i u novije vreme nešto od onih

manje ili više autentiĉnih francuskih osobina. Od njih valja posebno pomenuti neku vrstu

ponosa Francuza na to što su Francuzi i na Francusku posebno na njenu kulturu, jezik,

umetnost i nauku, njihovu nezavisnost, raĉunajući tu kako individualnu tako i nacionalnu

i njihovu teţnju za perfekcijom u svakoj vrsti posla.540

Nešto od ove istorijsko-kulturne

podloge moguće je naći i u Ustavu francuske Pete republike. Moţda bi trebalo reći da su

nekad visoki ideološki naboj i tradicionalni nacionalizam donekle splasnuli.

6. Geografija i demografija

Jedan od znaĉajnijih determinirajućih uslova je svakako geografija. Nije sluĉajno

jednom prilikom Napoleon rekao da sudbina odnosno istorija jedne zemlje leţi u njenoj

geografiji. Geografski faktor je, ĉini se, posebno i znatno uticao na unitarni karakter

Francuske.

Unitarnom karakteru i osećanju francuskog nacionalnog jedinstva i identiteta

doprinosile su manje ili više prirodne granice koje su je odvajale od drugih zemalja. Tri

jasne vodene granice, Kanal Lamanš prema severu, Atlantski okean prema zapadu i

Mediteransko more prema jugu, dve planinske granice, Pirineji na jugu i Alpi i Jura na

istoku i jedino šesta severno-istoĉna granica se našla prema drugoj kopnenoj drţavi.

Interesantno je da je dobar deo francuske istorije protekao upravo u borbama za

uspostavljanje i odrţavanje te kopnene granice. Ne treba zaboraviti da je upravo na tom

pojasu Francuska u prošlom veku imala tri puta invaziju. Mnogo je truda uloţeno u

novije vreme da se stare rane izmeĊu ljutih zapadno-evropskih protivnika, posebno

Nemaca i Francuza zaleĉe. Noviji tokovi saradnje i stvaranje evropske Unije uliva veće

poverenje i nade da je bar za dogledno vreme došao kraj nekadašnjim sukobima.

540

G. M. Carter, The Government of France, u knjizi: G. M., Carter, Major Foreign

Power, Harcourt, Brace and World, Inc. New York, 1977 p. 218.

700

Geografija je omogućavala laku komunikaciju tako da se iz pariskog centra moglo

stići u gotovo svaki kraj periferije za nekoliko sati vozom.

No, pored unitarizma i homogenosti, Francuska je zemlja sa znatnim regionalnim

i dugim podelama. Gde nema dubinskih nacionalnih ili religijskih razlika, postoji mnoge

razliĉitosti u drugim vidovima ţivota i ponašanja od odevanja i dijalekta do naĉina

odnosno stila ţivota. Crnokosi Juţnjaci su uzbudljiviji, elokventniji verski indiferentni i

politiĉki radikalni dok su normani uzdrţljivi, ćutljiviji, pronicljivi i konzervativni;

Bretonci se odlikuju svojim mistiĉnim pijetetom-poboţnošću, a Lorenci svojim

nekolebljivim patriotizmom.

Regionalne razlike nisu samo u naĉinu ţivota i ponašanja. Podele su ekonomske i

politiĉke. Tako je sever i severo-istok sa koncentracijom oko 80 francuske industrije,

ekonomski progresivan, a u politiĉkom smislu priliĉno konzervativan. Zapad, centar i

jugozapad su uglavnom levo orijentisani i suviše spori u uvoĊenju ekonomskih inovacija.

Ali, upravo ova podruĉja su u zadnje vreme naseljena novim industrijama, tehnologijama

i delatnostima tako da se menja unekoliko i ekonomska karta Francuske.

Ono što je za Francusku karakteristiĉno jeste i pitanje nataliteta odnosno

mortaliteta. Dok su mnoge druge zemlje imale porast stanovništva, Francuska je imala

opadajuću stopu raĊanja tokom devetnaestog veka. Ona je, takoĊe, zaostajala u stepenu

urbanizacije i industrijalizacije, pa i u ukupnoj ekonomskoj moći za svojim susedima.

Posle Drugog svetskog rata ovi trendovi se znatno menjaju i stopa nataleteta u Francuskoj

raste brţe nego u susednim zemljama. Naporedo s tim, zabeleţena je dosta brza

industrijalizacija i modernizacija.

II. Klizna podruĉja i efekti politiĉkog sistema

Kohabitacioni hibridni ili "ĉisti" model politiĉkog sistema

Nije jednostavno interpretirati efekte bilo koga pa ni francuskog politiĉkog

sistema, bez obzira što on predstavlja komparativno gledano visoko institucionalizovan i

transparentan sistem odluĉivanja i korišćenja politiĉke vlasti. Kako će pojedine

institucije koristiti vlast zavisi ne samo od pravnih okvira već i od niza drugih faktora

meĊu kojima nisu na poslednjem mestu obrasci ponašanja ĉelnih liĉnosti posebno šefa

drţave i premijera. Ne ponavljajući i ne šireći temu o kojoj je već bilo reĉi, istaći ćemo

samo nekoliko osnovnih zakljuĉaka.

Prvo, Francuska je posle burne prošlosti, već pola veka uplovila u mirnije i

stabilno politiĉko doba. Sistem je pokazao sposobnost da rešava i najteţe probleme

unutar svojih institucija. Mereći po instritucionalnoj stabilnosti, ekonomskim rezultatima

701

i izvesnoj ravnoteţi izmeĊu tradicionalizma i inovativnosti, moglo bi se reći da francuski

politiĉki sistem i politiĉki ţivot uspešno funkcionišu. Uz ove tvrdnje stoji i argumentacija

da više od 90% francuza prihvata institucije Pete Republike. Visoki stepen nemira i

otpora je oĉekivan i sistemski tolerisan. Ono što bi u drugim zemljama izazvalo u

najmanju ruku nestabilnost u Francuskoj se smatra za normalno. Ovaj raspon i intenzitet

nemira moţe podnositi i nositi samo zemlja razvijene politiĉke kulture. No, tu, svakako,

valja pomenuti i veliko iskustvo politiĉkog voćstva u upravljanju i manipulisanju

protestima i nemirima. Pored toga, postoje i specijalne dobro obuĉene policijske jedinice

za kontrolu eventualnih velikih skupova, nemira i pobuna. Neki autori ĉak tvrde da je

protestni pokret i sigurnosna ljuštura društva koje je podeljeno dubokim konfliktima i

tradicionalna forma francuske demokratije.541

Drugo, u Francuskoj je široko raprostranjeno shvatanje o monarhiji kao sinonimu

konzervativne nedemokratske vladavine a republike kao sinonima demokratskog,

pravnog, slobodarskog i progresivnog politiĉkog poretaka. Ovakvo mišljenje je uvreţeno

uprkos ĉinjenici da su pojedine republike ili periodi republika proticali, manje ili više, u

konzervativnom naĉinu odnosno sistemu vladavine. Nema danas u Francuskoj vatrenih

polemika o prednostima ili manama republike odnosno monarhije kao delu politiĉkih

borbi za jedan ili drugi oblik vladavine.

Treće, francuski kohabitacioni predsedniĉko-parlamentarni sistem, pored svih

kritika, sumnji i manjkavosti pokazao je svoj upravljaĉki, razvojni i demokratski

potencijal. Sasvim je normalno da u jednoj takvoj zemlji ima i razliĉitih gledanja na

efekte politiĉkog sistema. Već je reĉeno da su Francuzi, pored povremenih oscilacija

raspoloţenja, zadovoljni svojim politiĉkim institucijama i opštim funkcionisanjem

politiĉkog sistema. No, to ne znaĉi da nema i odreĊenih zamerki tom sistemu. Kritiĉari

zameraju sistemu što nije sposoban da naĊe formulu koji bi na zadovoljavajući naĉin

rešavala konflikte izmeĊu drţave i pojedinca, centralizma i lokalizma, egzekutive i

legislature i izmeĊu predstavniĉke i neposredne demokratije. Izvesno nezadovoljstvo

graĊana nekim stranama politiĉkog sistema moţe se zapaziti u veoma niskoj izlaznosti na

541

S. Hoffmann, "Protest in Modern France", in The Revolution in World Politics, ed.

Morton A. Kaplan, New York, John Wiley and Sons, 1962, p. 79.

702

parlamentarne izbore i u opadanju identifikacije sa politiĉkim partijama odnosno u

opadanju broja ĉlanova partija.

Ne treba se mnogo ĉuditi ovim protivrĉenim iskazima. Oni su deo onih

unutrašnjih protivreĉnosti i polaritovane slike i kulture Francuske o kojoj je prethodno

bilo reĉi. Moţda ipak treba reći da zamašna ovlašćenja šefa drţave mogu voditi

prezidencijalizaciji a preko nje i autoritarizaciji i podparlamentarizaciji politiĉkog

poretka. No, ove bojaznosti su mnogo manje ako se ima u vidu da je reĉ o zemlji sa

društveno ekonomskim uslovima i politiĉkom kulturom koja će teško dozvoliti klizanje

sistema u bilo kakvu vrstu autoritarizma.

Ĉetvrto, istorija je teško i dugo klesala i uspostavila francusko društvo,

nacionalnu drţavu i drţavu blagostanja. Novije vreme unosi i dva nova momenta u

politiĉko biće i stanje Francuske. To su trendovi i zahtevi koji, sa imigrantski prilivom,

menjaju etniĉku mapu Francuske, a sa uvoĊenjem brojnih restrikcija menjaju karakter

socijalne politike. Oba ta reda ĉinjenica predstavljaju izazov kako konceptu drţave nacije

tako i koncepciji drţave blagostanja. Ovi faktori najavljuje nove neizvesnosti i

nesumnjivo stavljaju na ozbiljnu probu politiĉki poredak Francuske. Hoće li galska

mudrost i postojeći politiĉki poredak odoleti ovim izazovima ostaje pitanje na koje će

dati odgovor buduće vreme.

Kraj

703

ODELJAK ĈETVRTI

NEMAĈKA KANCELAR DEMOKRATIJA

Uvod Nemaĉka je teritorijalno, populaciono i ekonomski najveća i najjaĉa zapadno

evropska drţava. Iako su jedan od najstarijih evropskih naroda, Germani su kasno

ostvarili svoje nacionalno jedinstvo. Ostaje pomalo zagonetno kako je zemlja koja je

najveći deo istorije bila fraţilna imperija sa više od 300 suverenih entiteta, sa svojim

prinĉevima, bišopima i vitezovima, postala tako jedinstvena i moćna drţava. Kako su

704

zemlja i narod koji su, kako nam kazuje Tacit542

, više voleli da dopadnu rana nego motike

došli do protestantske etike i kasnije prigrlili ono ĉega su se ranije grozili? Kako je

zemlja koja je istorijski gledano kasnije stupila na put brţeg razvoja postala najrazvijenija

i najjaĉa evropska sila? Otkuda takva zadivljujuća kulturna i filozofska baština zemlje

koja je više ratovala nego mirovala? Nije li moţda snaţno mitsko nasleĊe doprinelo onoj

dobrim delom protivreĉnoj i ćudljivoj prirodi Nemaca i nemaĉkog naroda: da bude, s

jedne strane, mesto velikih kulturnih pregnuća, filozofskih i tehnoloških dometa, a s

druge strane, stanište i stecište samoljublja, prepotencije, fiks ideje o centru sveta ili

suprematiji svoje rase i teţnje za dominacijom po svaku cenu. Je li stvarno um nadvladao

silu i odveo Nemaĉku u mirnu luku razvoja ili će um pod plaštom nove tehnološke

religije biti sadrug i štitonoša sile? Hoće li zemlja osvedoĉene bezobzirnosti prema

neprijatelju (u kojoj je nepoverljivost bila vrlina a samopotvrĊivanje obaveza) i narod u

ĉijoj ratniĉkoj etici pojam greha postoji samo kao uvreda boţanske moći, u kojoj nije

postojala društvena kategorija savesti niti zahtevi za pokajanjem, moći da nadiĊe

atavizme i duhove prošlosti i bude humanistiĉka i demokratska snaga Evrope i sveta?543

Hoće li se "hroniĉno razvlaĉena i podeljena" zemlja, kako ju je video Friedrich Holderlin,

posle najnovijeg ujedinjenja smiriti i zadovoljiti s onim šta je i šta ima, ostaje da pokaţe

vreme.

Ono što je danas oĉigledno jeste ĉinjenica da su racionalne i humanistiĉke snage

šireg okruţenja i domaće sredine, posle dugih burnih zbivanja nadvladale i, trajno ili

trenutno, utrle put novim razvojnim mogućnostima i ostvarenjima Nemaĉke. Već

nekoliko vremena Nemaĉka pripada krugu najrazvijenijih zapadnih zemalja i

demokratskih poredaka. Interesantno je i pomalo ĉudno da su zemlje koje su do juĉe bili

vatreni protivnici i borci protiv kako militaristiĉke tako i kasnije mirnodopske Nemaĉke,

koristile i isticale Nemaĉku kao uzor u graĊenju njihovih puteva razvoja i demokratskih

institucija. Politiĉki poredak ove velike srednje-evropske zemlje predstavlja danas

ustavni, republikanski, federativno-centristiĉki, kancelarsko-parlamentarni, liberalno-

demokratski, više-partijski sistem pravno-socijalne drţave i politiĉkog sistema. Ovakav

542

Tacit, Germanija (prevod D. Nevenić-Grabovac), Beograd, 1969, str. 11. 543

Slobodan Grubaĉić, Istorija nemaĉke kulture, Sremski Karlovci, Novi sad, 2001, str.

13.

705

karakter politiĉkog sistema je determinisan brojnim, istorijskim, društveno-ekonomskim,

politiĉkim, kulturnim. meĊunarodnim i geografsko-demografskim faktorima i razlozima.

GLAVA PRVA. GENEZA POLITIĈKOG SISTEMA-RAZVOJA

I. Opšti pogled na genezu političkog sistema

Put istorijskog razvoja Nemaĉke je po mnogo ĉemu specifiĉan. Iako stvorena

posle francusko-pruskog rata 1871, odreĊeni predznaci, najava i sastojci nemaĉke drţave

postojali su i pre njenog stvaranja. Smatra se da je germanski narod nastajao u toku 250

godina ili preciznije reĉeno izmeĊu 750 i 1000te godine plus još ĉetiri veka osvajanja

okolnih teritorija. U istorijskom razvoju Nemaĉke lako je prepoznati tri manje ili više

realizovana odnosno nerealizovana carstva: prvo germansko carstvo od 800-1806; Drugo

germansko carstvo 1871-1918; Ambicije za Treće carstvo su se zaĉinjale sa novim

liderima tako da je William II sa svojim entourage imao ambicije da utire puteve šire

svetske politike i zauzme vodeće mesto u tim globalnim okvirima. Hitler je kasnije

transformisao Vajmarsku republiku u totalitarni sistem Trećeg Rajha sa neslavnim

krajem.

Prvo germansko carstvo. Prvi pokušaji stvaranja germanskog carstva pripisuju

se Karlu Velikom. On je uspeo da pod svoju jedinstvenu kontrolu stavi brojna germanska

plemena. Faktiĉki, krunisanjem Karla Velikog 800 god. od strane pape u Rimu

ustanovljena je prva germanska imperija ili Sveto rimsko carstvo germanske nacije. Ali

izvorna koncepcija Karla Velikog o jedinstvenoj sekularnoj drţavi, koja bi bila samo

blagoslovena od pape, nije se u praksi ostvarila. Carstvo je 842. podeljeno na zapadno

franaĉko carstvo, koje je postalo Francuska, i istoĉno franaĉko carstvo, koje je postalo

Germanija.544

Hiljadugodišnja istorija prvoga carstva proticala je u teritorijalnom širenju i

ţestokoj borbi na više frontova. Tu pre svega valja pomenuti sukobe kako izmeĊu crkve i

drţave tako i izmeĊu dve religije za politiĉku suprematiju. Ne treba, dakako, zaboraviti ni

krvave borbe seljaka protiv plemića i feudalnog ropstva. U Seljaĉkom ratu 1524-25

poginulo je oko 100.000 seljaka. Kasnije je usledio tridesetogodišnji rat 1618-1648 koji

je po nekim proraĉunima odneo samo u Nemaĉkoj oko 10 miliona ljudi. Sve to je znatno

uticalo na strukturu nemaĉkog društva i njegove razvojne mogućnosti. Na socijalno

544

R.H.W. Theen-F.L. Wilson, Comparative Politics. An Introduction to Seven

Countries, Prentice Hall, New Jersey, 2001. p. 158.

706

strukturalnom planu to je još više ojaĉalo snagu zemljovlasnika i oteţalo stvaranje

srednjih slojeva.

Treba, svakako, potsetiti da je to vreme kad su srednji slojevi postojali i obavljali

odreĊene znaĉajne razvojne funkcije u Engleskoj zahvaljujući Puritanskoj revoluciji u 17

veku i u Francuskoj zahvaljujući Francuskoj revoluciji 1789. Po mišljenju mnogih

istoriĉara krvavi religijski ratovi rascepkali su energiju i vitalnost germanskog naroda

koji je postajao sve manje spreman i sposoban da se odupre svojim vlastodršcima. U

takvim uslovima teško je oĉekivati neke velike socijalne i politiĉke preokrete i pokrete

protiv sopstvenih vladara

Tome treba dodati još dve oteţavajuće okolnosti. Prvo, mnogim germanskim

prinĉevima nije odgovarala jedinstvena centralizovana drţava. Drugo, Papa je uţivao

podršku mnogih germanskih prinĉeva.

Ako se sve to ima u vidu, onda postaje jasnije zašto ovo carstvo nije moglo za

dugo postati drţava, već više jedna rascepkana feudalna struktura bez jedinstvene

odnosno centralne politiĉke vlasti. To je bio agregat ili skupina mnoštva malih drţavica

("Kleinstaaterei").545

Pretenzije katoliĉke crkve, kao jedinog kohezionog faktora toga

vremena, da u nešto kasnijem srednjem veku preuzme ulogu i kormilo politiĉke i drţavne

vlasti rezultiralo je na paradoksalan naĉin raskolom unutar samog religijskog sveta.

Širenje i naduvavanje religijske moći i pretenzija, uz druge uslove, naravno, dovelo je do

unutrašnjih podela religijskog kompleksa bolje reći do stvaranja neke vrste kontrapunkta

odnosno alternativne hrišćanske doktrine i pokreta poznatog pod imenom Reformacija.

Nova struja, po prirodi stvari, traţi novog predvodnika i nalazi ga u licu Martina Lutera.

Protestantska reformacija i filozofija su obećavali mnoge i dublje promene i imali

na kraju protivreĉne rezultate. Ona je, s jedne strane, svojom protestantskom etikom i

individualnošću podsticala stvaralaĉku aktivnost, mogućnosti i slobodu individue. S

druge strane, dug period religijskog konflikta koji je zapoĉeo Reformacijom u 16 veku

znatno je krunio i nagrizao snagu i vitalnost germanskog društva. Protestantska

reformacija sa individualistiĉkim impulsima bila je na kraju glavni faktor koji je

doprinosio razvoju politiĉke tradicije koja se karakterisala sa visoko odbrambenim

stavom prema autoritetu i nekritiĉkom podrškom prema drţavi. Konaĉan rezultat

545

Vidi: G.A. Craig, The Germans, New York, G. P., Putnam and Sons, 1982.

707

Reformacije je bio stvaranje drţavno-kontrolisane religije i crkve. Oboje, i luteranizam,

sa ohrabrivanjem pasivne poslušnosti autoritetu, i kalvinizam, širenjem ideje aktivne

poslušnosti i slušbe drţavi, doprineli su u znatnoj meri rastu autoritarizma u nemaĉkoj

politici i uvećavajućoj centralizaciji drţavne vlasti. Doduše, ti uticaji su vaţili na nivou

pojedinih proto drţava s obzirom da nije bilo jedinstvene germanske drţave.546

Oštri sukobi ove dve formalno religijske a stvarno mnogo šire i pretencioznije

formacije doveli su i do tridesetogodišnjeg rata 1618. I posle Vestfalskog mira 1648 u

mnoštvu nemaĉkih zemalja prednjaĉile su, po svojoj snazi, Pruska i Austrija.

Napoleonovim pohodom na Evropu posebno na Nemaĉku i osnivanjem Rajnskog saveza

1806 okonĉano je postojanje Prvog Rajha. UvoĊenjem pravnih i ekonomskih reformi

koje su i u Nemaĉkoj kao i u drugim zemljama pratile Napoleonove osvajaĉke pohode

polako su razmicani feudalni okviri i otvarane mogućnosti stvaranja novih kapitalistiĉkih

odnosa i novog liberalnog i modernog društva.

Kasniji tokovi nemaĉkog razvoja bili su obeleţeni opadanjem politiĉkog znaĉaja

Austrije koja je bila drţalac carske krune i usponom Pruske kao dominantne germanske

drţave. Pruska se razvila od teritorija koje su osvojene u 13 veku od strane Germanskog

Reda Tevtonskih Vitezova i onda kolonizovane od nemaĉkih stanovnika. Kada je moć i

sreća Tevtonskog Reda splasnula posle bitke kod Tannenberg-a 1410 zapadna Prusija je

došla pod jurisdikciju Poljske. Kasnije su nemaĉki kraljevi osvojili Prusku. U tim

osvajanjima i širenju, dobar deo stanovništva istoĉnih predela slovenskog porekla je

asimilovan i stoga naci-priĉa o ĉistoti Arijevske rase moţe da bude samo mit.547

Interesantno i znaĉajno je da su nekoliko odvaţnih i nemilosrdnih, ali sposobnih,

vladara s poĉetka 18 veka nastojali i uspevali da grade neke znaĉajne institucionalne

pretpostavke za stvaranje jake monarhijske drţave. U tome se naroĉita paţnja poklanjala

stvaranju dva stuba drţave: drţavnoj administraciji i armiji. Moćni monarsi su još oko

1770 stvorili jak adminisdtrativni aparat odnosno drţavnu sluţbu koja je bila poznata po

svojoj efikasnosti i nekoruptivnosti.

546


Fourth ed., p. 160. 547

R. H. W. Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics. Op. cit, p.158.

708

Valja naglasiti da je u nemaĉkom sluĉaju stvaranje drţavne administracije

prethodilo stvaranju parlamenta. Dok je u Engleskoj parlament 1689 dobio suprematiju,

u Nemaĉkoj je takvo mesto dato administraciji. Veliĉina iskoraka u pravcu stvaranja

moćne drţave moţe se jasnije sagledati ako se uporedi sa ĉinjenicama da je drţavna

administracija ( Civil Service) ustanovljena u Engleskoj tek 1852, a u SAD 1883. Drugo,

stvorena je i brojna armija prema kojoj su staleţi i lokalne instituciuje bili nemoćni.

Za vreme prvog "Kralja Pruske", Pruska je transformisana u model apsolutne

monarhije. Kralj je imao apsolutnu suprematiju i u odnosu prema staleţima i prema

parlamentu. U stvari, parlamentarna skupština staleţa-plemstva, sveštenstva i graĊana,

bila je instrument krune. U socijalnoj strukturi i drţavi plemstvo-junkeri je bilo

privilegovano i dobrim delom osloboĊeno poreza. To je bio sloj iz koga su se regrutovali

vojne glavešine, drţavni ĉinovnici i funkcioneri. Armija je u Pruskoj dominirala civilnim

politiĉarima i ministrima. Za Prusku armiju i oficirski kor, kako neki istraţivaĉi

primećuju, cilj sluţbe i duţnosti nije bila nacija ili parlament, već pre svega pruski kralj.

Nemaĉki vladari su budno motrili na Englesku i Francusku i nastojali da osujete

pokrete i eventualna duboka francuska ili engleska revolucionarna gibanja u svojoj

zemlji. Nemaĉka je u to vreme inaĉe bila nacionalno i ekonomski slaba i fraţilna, prosto

reĉeno nepripremljena za revoluciju. Nemaĉki vladari, posebno u Pruskoj, gušili su silom

i na brutalan naĉin eventualna ţaršta moguće revolucije po francuskom uzoru.548

Znaĉajan impuls daljoj integraciji dao je Beĉki kongres 1815. MeĊu brojnim

pokušajima stvaranja odreĊenih oblika koordinacije i saveza, valja pomenuti Nemaĉki

savez formiran posle Beĉkog kongresa ( 1815), koji je mnoštvo (320) posebnih drţava

koje su postojale u vreme Francuske revolucije, sveo na 39 i to u okviru labavog

konfederativnog Nemaĉkog saveza, pod pokroviteljstvom Austrije. Nemaĉka

konfederacija je postala instrument u borbi protiv unifikacije i konstitucionalizma. Njen

parlament, biran od strane prinĉeva, nije bio sposoban da formira vladu. Ovaj savez bio je

ĉudna mešavina stare feudalne konstelacije moći i novih integracionih tokova i teţnji,

koji je, u osnovi, imao za cilj da oĉuva ili produţi što je moguće više postojeći odnos

548

J. Droz, L'Allemagne et la révolution française, Paris, Presses Universitaires de

France, 1949.

709

snaga. Ovu tvorevinu je teško svrstati u neki preciznije odreĊen model-oblik politiĉkog

sistema. Zemlje koje je teško svrstati u neku od poznatih klasifikacionih grupa politiĉkih

ureĊenja, bilo da je reĉ o konfederaciji, konsocijaciji, federaciji ili unitarnoj drţavi,

najĉešće dobijaju obeleţje mešovitog sistema odnosno "status mixtus". U suštini,

Nemaĉki savez je bio jedna skupina monarhistiĉkih drţava sa formalnim ĉelnikom

odnosno kraljem kao "nosiocem ukupne drţavne vlasti". Faktiĉka suprematija odnosno

suverena vlast vladara pojedinih drţava-ĉlanica Saveza bila je potvrĊena i posebnom

poveljom kojom im je kralj poveravao vlast. Kad je reĉ o odnosima izmeĊu vladara i

podanika u pojedinim drţavama, oni su ureĊivani staleškim ugovorima. Period od 1815-

1830 slovi kao monarhijska restauracija upravo zato što je monarhijska vlast davala

osnovni peĉat ukupnom politiĉkom sistemu.

No, ispod monarhistiĉke skrame, kako je već reĉeno, sve više i sve snaţnije se

probijao novi odnos proizvodnje, trgovine i komunikacije. Feudalne granice se probijaju

pre svega na ekonomskom i trgovinskom planu stvaranjem Carinske unije nemaĉkih

drţava sa Pruskom kao predvodnikom (bez Austrije) 1834. Uprkos zatvorenosti i

autoritarnosti poretka, liberalne i konstitucionalne ideje su se, polako ali sigurno,

probijale u Nemaĉkoj. Kasnije se javljaju i politiĉki zahtevi i pritisci u nekim zapadnim

krajevima Nemaĉke da liberali zauzmu i neka vaţna ministarska mesta. Ovi zahtevi su

krunisani prihvatanjem predloga za donošenje ustava i imenovanjem liberala Rhinelanda

za prvog ministra Pruske. Na kraju usledila je burţoaska Revolucija 1848 u nizu drţava.

Frankfurtski parlament, kao liberalno telo koje je bilo rezultat Revolucije 1848,

pripremilo je odgovarajući nacrt ustava. Ali Austrija je odbijala bilo kakav koncept

ustavne monarhije, a pruski kralj je odbio da bude prvi ustavni monarh ujedinjene

Nemaĉke kad mu je pruţena ta šansa. Nemaĉka srednja klasa je cenila stabilnost iznad

svega drugog i bila je spremna da ţrtvuje slobodu kad god su stabilnost ili njeni

ekonomski interesi i nacionalistiĉke aspiracije došle u pitanje. Seljaci su bili takoĊe

konzervativni i posle tridesetogodišnjeg rata njhihova situacija se donekle popravila.

Tako su se pokušaji liberala da formiraju nemaĉku naciju-drţavu pod ustavnom vladom

raspršili i nisu se više oporavili.

No, Francuska revolucija i Revolucija 1848 nisu bila bez nekih efekata. Novim

liberalnim i graĊanskim posebno višim krugovima odgovarao je i širi politiĉki i

710

teritorijalni okvir za svoj ekonomski razmah. Ove poĉetne maksimalistiĉke pretenzije

koje su našle jasan izraz u geslu o "jedinstvenoj Nemaĉkoj koja se prostire sve dokle

odzvanja nemaĉki jezik", brzo su ohlaĊene pod dejstvom nekih kasnijih momenata o

kojima se u poĉetku nije vodilo dovoljno raĉuna. Naime, burţoazija se našla pred

dvostrukim izazovima i preprekama. S jedne strane, dolazio je otpor konzervativnih

snaga kojima promene nisu išle na ruku; s druge strane, postojao je strah same

burţoaazije od svojih sopstvenih slobodarskih ideja koje su mogle mobilisati šire radne

slojeve i izmeniti karakter zapoĉete revolucije. Ove okolnosti nisu dopustile burţoaziji da

preuzme vlast niti su dovele do stvaranja nacionalnog jedinstva i nacionalne drţave.

Burţoazija je izborila partnersko mesto s aristokratijom u podeli vlasti ali nije preuzela

vlast. Štaviše, moglo bi se reći da burţoazije posustaje i predvodniĉku ulogu ujedinjenja

preuzima Pruska sa Oto fon Bizmarkom koji dolazi za predsednika vlade 1860tih.

Bizmark je podredio skupštinu, sakupljao poreze ilegalno i gurao svoj program

protiv opozicije u parlamentu. Samo je revolucija mogla uĉiniti nešto protiv koncertirane

opozicije krune, armije i drţavne sluţbe. Kao i Hitler kasnije u Mein Kmpfu, Bizmark je

u njegovom poznatom "Krvavom i gvozdenom govoru" iz 1862, koji se moţe protumaĉiti

i kao neka vrsta opela parlamentarnim institucijama u Nemaĉkoj, najavio agresivne

ratove protiv Danske, Austrije i Francuske (1870). Iz Bizmarkovih reĉi mogu se otĉitati

njegove pretenzije i pretnje. "Nemaĉka se ne osvrće na pruski liberalizam, već na njenu

vlast. Pošto su Beĉkim sporazumima naše granice bile loše dizajnirane za jedno zdravo

politiĉko telo, veliko pitanje našeg vremena biće odluĉeno ne govorima i rezolucijama ili

većinama (to je bila greška 1848, 1849), već krvlju i gvoţĊem". U postizanju ujedinjenja

Nemaĉke Bizmark je koristio manipulaciju, diplomatiju i silu . Za njega ujedinjenje nije

bio cilj za sebe, već sredstvo da se poveća pruska monarhija.

Drugo nemaĉko carstvo (1871-1918). Nemoćna Nemaĉka konfederacija je,

posle poraza Austrije, zamenjena sa Severnom nemaĉkom federacijom koja je već poĉela

da dobija neke karakteristike prave drţave i bila faktiĉki korak dalje prema formiranju

Drugog nemaĉkog carstva. Kroz Carinski savez ( Customs Union- Zollverein) i

francusko-pruski rat od 1870 juţne nemaĉke drţave su imale sve ĉvršće ekonomske vojne

i politiĉke odnose sa Pruskom što je kulminiralo u stalnom savezu sa Severnom

nemaĉkom federacijom, koja je posle tog širenja promenila ime u Nemaĉko carstvo

711

1870. Tako je stvoreno Drugo Nemaĉko Carstvo. Krunisanje kralja Viljema kao

nemaĉkog imperatora-cara se desilo u ĉuvenoj sali ogledala u Versaju, uz prisustvo

mnogih zvaniĉnika Nemaĉke, na tlu Francuske koja se dugo opirala tom ujedinjenju.

Nemaĉka nacija-drţava je konstituisana 1871 kao, s jedne strane, rezultat prinude

i moći Gvozdenog kancelara, a s druge strane, kao izraz priznanja razliĉitih grupa i klasa

svoje nemoći prema vlastodršcima, a ne konsensusom razliĉitih grupa ili njihovom

slobodnom i spontanom integracijom. Volja i odluĉna akcija moćnog lidera i njegovih

doglavnika, a ne demokratsko odluĉivanje odnosno konsensus najznaĉajnijih grupa ili

naroda bili su glavni faktor nemaĉkog ujedinjenja. Kljuĉna poluga Bizmarkovog modela-

rešenja za problem nemaĉkog jedinstva bilo je njegovo " faktiĉko veliĉanstvo" i

homogena politiĉka elita ( koja nije bila izabrana niti je bila reprezentant narodnog ţivota

već je bila sazdana od ĉlanova koji su došli iz redova pruske dinastije i aristikratije, ljudi

prevashodno sa vojnim obukom i praksom)549

, koja je ukljuĉena u donošenje

najznaĉajnijih odluka. Vaţan korak na putu ujedinjenja, bilo je, pored stvaranja

Severnonemaĉkog saveza, i prispelost Pruske, posle pobede nad Austrijom 1866, na

mesto najjaĉe nemaĉke drţave. Francusko-pruski rat je samo potvrdio ĉelnu poziciju

Pruske i omogućio da se nemaĉke drţave ujedine (osim Austrije) u federaciju pod

vrhovnom palicom Pruske i Bizmarka.

Drugo nemaĉko carstvo je bilo faktiĉki savez kralja Prusije, u ime Severne

nemaĉke federacije sa kraljevima juţnih drţava u cilju zaštite teritorije, zakona i interesa

nemaĉkog naroda. To je bila federacija dinastija a ne federacija ljudi odnosno federacija

sa predsedavajućim koji je bio kralj Pruske i nemaĉki car. Drugim reĉima, imperijalni

kancelar je bio kancelar Pruske. Pruska je imala dominijrajuću poziciju u Federalnom

Veću- Bundesratu (Ggornjem domu) koji je bio Centar ustava Imperijalne Nemaĉke.

Drţavnom sluţbom je dominirala sluţba Pruske.

Parlament je bio nemoćno telo, mesto za ogovaranje i prazne debate u oĉima

mnogih Nemaca (Schwatzbude). Ovo konstituisanje i organizovanje drţave u periodu

Drugog Carstva bilo je praćeno rastom, prosperitetom i ekspanzijom. Istovremeno ovaj

uspon je okretao Nemce prema egzekutivi a ne prema parlamentu. Ono nešto šarenila i

549

O. Butz, Modern German Political Theory, Garden City, NY : Doubleday and Co,

1955.

712

pluralizma što je ostalo iz prethodnog perioda nije mnogo zbunjivalo Bizmarka. On je

koristio razliĉita sredstva u kroćenju sila dezintegracije i neposluha. Ĉesto je manipulisao

partijama okrećući jednu protiv druge. Znao je i da se vešto sluţi obmanama. Ĉesto se

pozivao na opasnost od Francuza, Poljaka ili socijalista. Sa stvaranjem Drugoga Carstva,

nemaĉki narod dobio je drţavu i nacionalnost ali po cenu subordiniranja slobode i

ţrtvovanja narodne suverenosti. Izvor vlasti je bio sam monarh a duţnosti graĊana bile su

da plaćaju porez, sluţe vojsku i ćute.

Uzme li se u obzir ceo ovaj istorijski proces, nije teško uoĉiti da je Nemaĉka u

procesu stvaranja nacionalne drţave i politiĉke liberalizacije znatno zaostajala za mnogim

drugim evropskim drţavama. I posle ujedinjenja sa i pod palicom Bizmarka, Nemaĉka se

pribliţavala kraju 19 veka sa drţavom koja je, kao ĉudna mešavina aristokratsko-

autoritarnog semi- militokratskog politiĉkog poretka i nekih liberalnih ekonomskih

principa bila u odreĊenom smislu istorijski novum. U jedinstvenoj drţavi Bizmark je

gledao onu novu snagu koja će podsticati i pomagati ubrzani ekonomski razvoj i tako

stići razvijene evropske zemlje. Ovakav projekt i smer razvoja je sasvim odgovarao i

novoj nastupajućoj burţoaziji i preduzimaĉkom sloju. Oni su u snaţnoj i aktivnoj drţavi

videli i nalazili podršku i zaštitnika kako već osvojenih ekonomskih pozicija tako i novih

mogućnosti za brţi ekonomski razmah. Drţava je hitala u ekonomsku rekonstrukciju i

industrijalizaciju radi jaĉanja svoje sopstvene pozicije i sve širih politiĉkih ambicija, a ne

radi stvaranja socijalne osnove za brţi razvoj sloboda i prava odnosno procesa

demokratizacije. Svaka vrsta politiĉkog liberalizma i demokratije bili su strani

gvozdenom kancelaru.

Mora se priznati, da je ovakav Bizmarkov naum, suprotno svim liberalnim i

neoliberalnim teorijama, bar za njega i Nemaĉku, u velikoj meri, urodio plodom.

Ostvaren je dvostruki cilj: prvo ujedinjenje Nemaĉke a zatim ubrzani ekonomski razvoj i

sustizanje drugih razvijenih zapadnih zemalja. Ne treba zaboraviti da je Nemaĉka sa

svojom uspešnom ekonomskom prestrukturacijom 1880 postala druga ekonomska sila u

svetu, odmah posle SAD.

Treći Rajh. Ovakav nastanak i nastup drţave i njenog socijalnog supstrata u vidu

politiĉko-ekonomske elite, kao glavnog agensa ubrzanja nemaĉke istorije imao je svoju

cenu i ostavio vidne tragove na kasniji razvoj Nemaĉke. Duštvo je u takvoj konstelaciji

odnosa i snaga ostalo zarobljenik ili talac drţave koja ima svoju logiku i svoju energiju.

Već koncem devetnaestog i poĉetkom dvadesetog veka znatno ojaĉala i nabrekla sprega

drţave i kapitala traţila je šire okvire od onih koje je pruţala drţavna granica. Pristigla

relativno kasno ili u vreme kad je kolonijalna politika velikih i moćnih drţava već

uglavnom zaposela izvore i središta zemaljskog bogatstva, novom nemaĉkom drţavnom

dţinu nije preostalo ništa drugo do da promenom mesta u rasporedu snaga i samom

peraspodelom poseda stane na tron najmoćnijih drţavaa sveta.

713

Još od kraja 19 veka, u traţenju mesta pod suncem sa raspirenim ţeljama da

kontroliše kolonijalne imperije ona je bacila oko na Bliski i Srednji istok, Pacifik i

severnu Afriku. Ĉlanovi pangermanske lige su sanjali o srednjoj Evropi kojom bi

dominirala Nemaĉka i koja bi obuhvatala zemlje Beneluksa, Poljsku, MaĊarsku, Austriju,

Srbiju, Rumuniju i deo Švajcarske. Taj projekt su 1914 podrţavale sve politiĉke partije

Nemaĉke, uz neke individualne izuzetke.

MeĊutim, stvarni tokovi dogaĊaja su krenuli drugim stazama. Imperijalni nemeĉki

projekt i reţim je kolabirao 1918. Uspostavljanje Vajmarske republike 1919-1933

oznaĉava i prvi nemaĉki eksperiment sa demokratijom na nacionalnom nivou. Njen ustav

od 31 jula 1919 bio je ekstremno liberalan i pruţao je federalnu i demokratsku vladavinu.

Taj ustav i na njemu zasnovan politiĉki poredak su bili kratkog veka. U drugim uslovima

moţda bi taj ustav uspeo.

Najĉešće se istiĉu sledeći razlozi njegove kratkotrajnosti. Prvo, Ustav je

predstavljao stupidnu distancu od prusko-dominiranog imperijalnog reţima prema

izuzetno liberalnom vajmarskom reţimu- posebno imajući u vidu ĉinjenicu da je

vajmarska vlada bila voĊena od visoko reakcionarne birokratije. Republika nije imala

podršku od politiĉke elite niti od javnosti.550

Drugo, tekuća ekonomska i socijalna kriza

su znatno oteţavale usposravljanje demokratskog i konstitucionalnog poretka. Treće,

Socijal demokratska partija koja je bila do 1932 najaĉa i najveća partija i koja je zbog

svoje vezanosti za demokratiju i republiku trebala i mogla voditi Vajmarsku republiku,

omašila je u testiranju voćstva. Ĉetvrto, establišment vajmarske republike nije mogao

uspešno nositi tok novembarske revolucije 1919. Najzad, Nemci su, kako dobro

primećuju neki autori, drastiĉno potcenili Hitlerove ambicije, intencije i politiĉke

sposobnosti.551

Rezultat toga je ĉinjenica da nije bilo eksproprijacije junkerske klase, velikih

industrijalaca ili burţoazije; generalni personal i oficirski sastav armije ostao je netaknut

kao neka vrsta drţave u drţavi; plus tome administracija i sudstvo ostali su netaknuti.

Pored uslova diktiranih Versajskim sporazumom i pitanjem reparacija, Vajmarska

republika je bila podvrgnuta meĊunarodnoj sramoti i osudi upravo u vreme kad je ona

ĉinila sve da zadovolji uslove pobedniĉkih zemalja. Tu valja ukljuĉiti i inflaciju 1923,

koja je pogodila radniĉku klasu ali i srednje slojeve, zatim ekonomsku krizu 1930 i

nezaposlenost. To je dovelo do nove politiĉke situacije tako da su izmeĊu maja 1928 i

septembra 1930 nacistiĉki glasovi porasli sa 800.000 glasova na 6.4 miliona. Na liniju i

dinamiku uspona ukazuju i sledeći podaci: procenat glasova koji je 1928 iznosio svega

2%, skoĉio je 1930 na 18%, a 1932 popeo se na 33%. Uz to, izgubljeno je poverenje u

parlamentarnu vladu. Time su bila otvorena vrata za nove lidere, prvo za Hinderburga a

zatim za Hitlera.552

Pola veka posle Drugog svetskog rata, od 1945 do 1990, Nemci su ţivele u dve

posebne drţave kao Federalna Republika Nemaĉka i Nemaĉka Demokratska Republika

550

K. D. Bracher, The German Dictatorship, New York, Praeger, 1970; M. Broszat,

Hitler and the Collapse of Weimar Germany, New York, St. Martin's, 1987. 551

G. Almond-G. B. Powell, JR.-K. –R. J. Strom, Comparative Politics Tody, Longman,

New York…, 2003 (Seventh ed.) 552

R. H. W.Theen-F. L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit.. p. 167.

714

(16 miliona istoĉnih Nemaca, pribliţno jedna petina ukupne populacije Nemaĉke). Od 3

okt. 1990 Nemaĉka je ujedinjena, ali je jš uvek daleko od toga da ima jedinstvenu

politiĉku kulturu.

Plod ekspanzionistiĉke i militaristiĉke prirode i nadajmo se prošlosti nemaĉke

drţave i politike bila su dva svetska rata iz kojih je Nemaĉka izišla poraţena. Posleratna

sudbina i razvoj Nemaĉke trasirani su zajedniĉkim naporima spoljnih (sila pobednica) i

unutrašnjih snaga. Moglo se oĉekivati da će negativno iskustvo Nemaca iz dva svetska

rata, koje su sami zapoĉeli i izgubili, delovati otreţnjavajuće i biti dovoljan razlog da

Nemaĉka radikalno raskine i ostavi iza sebe svoje veliko drţavne i nacionalistiĉke

ekspanzionistiĉke pretenzije. No, posle pedesetogodišnjeg mirnog i prosperitetnog

razvoja, duh i glas militokratske prošlosti odjekuje suviše snaţno u ušima nekih Nemaca.

Tome pogoduje ponovo narasla moć drţave. I danas se moţe videti kako se već enormno

ojaĉala i razmahnuta drţava joguni i teško staje u skromne graĊanske okvire nemaĉkog

društva. Nije onda ni preterano ĉudno da je politiĉka misao više nastojala da na jedan ili

drugi naĉin promoviše ili racionalizuje nego razmrvi ili interno kontrabalasira takvu

drţavu.

II. USTAVNO-PRAVNO UOBLIĈAVANJE NEMAĈKE DRŢAVE

Ĉetiri nemaĉka ustava

Ustav, kako je poznato, predstavlja osnovni dokument koji je odreĊeno društvo

prihvatilo i postavilo kao okvir funkcionisanja politike. Kao i u mnogim drugim

sluĉajevima, ustav nemaĉke je proistekao iz odreĊene revolucionarne situacije i sadrţi

vrednosti i ideale koji izraţavaju i vode taj novi poĉetak.553

Posebno naglašene

revolucionarne situacije postojale su u Nemaĉkoj uglavnom u devetnaestom i dvadesetom

veku i krunisane odreĊenim ustavima. Za sto godina, u rasponu od 1849 do 1949, doneto

je ĉetiri ustava. Valja imati u vidu da ni u Nemaĉkoj kao ni u mnogim drugim zemljama

ustav nije uvek izraz samo narodne volje već i niza drugih okolnosti. Moglo bi se reći da

su ovi ustavi katkad bili proizvod sloţenog spleta unutrašnjih i spoljnih okolnosti i

uticaja. Tako je, ĉini se, Ustav od 1871, pripreman i zgotovljen u Bizmarkovoj kuhinji,

bio proizvod "revolucije odozgo", kao što je i Ustav od 1949, pripreman u kancelarijama

zapadnih saveznika posle Drugog svetskog rata, predstavljao pisani uĉinak "revolucije sa

strane".

Revolucionarna situacija sa svojom krunskom 1848. predstavljala je odgovor na

anahronu politiku i poredak prve polovine 19 veka. Ustanci u gradovima širom Nemaĉke

553

E. M. Hucko, ed., The Democratic Tradition-Four German Constitutions, Berg,

St.Martin's Press, New York, 1987.

715

s jeseni 1848. manifestovali su na pregnantan naĉen raspoloţenje i pokušaje stvaranja i

proklamovanja Nemaĉke republike. Ova situacija bila je uzrokovana brojnim razlozima i

uslovima. Od razloga valja posebno pomenuti sledeće. Prvo, valja istaći kritiĉki duh i

buntovništvo koje je probuĊeno Prosvetiteljstvom osamnaestog veka i Francuskom

revolucijom i koji su našli svoje podrţavaoce i pronosioce u liberalima 1848. Iako

pristalice monarhizma, liberali su se opirali apsolutizmu i socijalnoj hijerarhiji koja je

odrţavana nasleĊem, i stoga traţili da monarhija bude ograniĉena i legitimirana ustavom.

Uz to, pod dejstvom Francuske revolucije jaĉali su zahtevi za ljudska i graĊanska prava

širom Nemaĉke. MeĊu tim pravima naroĉito se istiĉu individualna sloboda, svojinska

prava, sloboda govora i štampe, sloboda okupljanja i udruţivanja, jednakost pred

zakonom, jednako oporezivanje, jednaka biraĉka prava i pristup javnim sluţbama na bazi

zasluga.

Drugi razlog pomenute revolucionarne situacije bio je pokret za nacionalno

jedinstvo koji je brzo dobijajo na širini i intenzitetu. Valja imati u vidu da su još od

poĉetka devetnaestog veka evropski narodi poĉeli da nanovo otkrivaju svoj nacionalni

identitet i da se, malo slobodnije kazano, nacionalno zagrevaju. Afirmacija i pobede

francuske Grand Nation pokazale su Evropi na kakve je sve podvige spremna i sposobna

takva nacija. Napoleonove pobede nad Nemcima su samo produbljivali ovo osećanje

Nemaca. Mnogi su se ĉudili kako docnija pobeda nad Napoleonom nije dovela do

unifikacije nemaĉkih drţavica. Teţnja za jedinstvenim osloboĊenjem od strane

dominacije bila je u suprotnosti sa odlukama Beĉkog kongresaa po kome je Nemaĉka

ostala podeljena izmeĊu 39 drţava. Ideja nacije je objedinila konzervativce i progresivne

demokrate. Razlike i sporovi su se javljali oko politiĉke forme tog eventualno

zajedniĉkog ţivota. Jedni su ĉeznuli za nekadašnjim starim Svetim rimskim carstvom pod

voćstvom imperatora koje je bilo srušeno 1806, drugi su preferirali demokratsku unitarnu

drţavu.

Tome treba dodati i treći razlog, koji se ogleda u opštem nezadovoljstvu sa

postojećim uslovima. Opšta situacija se komplikovala i zaoštravala pojavom ekonomske

krize koja je dobijala zabrinjavajuće razmere posle 1846. Loša ţetva 1846 i nestašica

hrane doveli su do velikog siromaštva i bede ( posebno radnike i seljake ), smanjenja

nadnica, nezaposlenosti, korupcije i špekulacije. Bez obzira da li je reĉ o socijalnoj

revoluciji ili ustanku, ĉinjenica je da je ovaj socijalnih nemir ili bunt imao široku

socijalnu osnovu i da je u njemu uĉestvovao širok spektar socijalnih snaga od radnika i

srednjih slojeva do studenata, akademske burţoazije i šireg kruga intelektualaca. Najzad,

valja imati u vidu i duh romanticizma koji je bio nošen odreĊenim idealima i patosom

716

razliĉite provenijencije. Na barikadama su rame uz rame stajali anarhista Mihail Bakunjin

i kompozitor Rikard Vagner.

I pored poĉetnih uspeha, revolucija 1848 nije dala veće rezultate. Razlozi

neuspeha ove revolucije su višestruki. Neka ovde budu pomenuti samo neki od njih.

Prvo, revolucija nije imala neke jedinstvene koordinirajuće snage niti karizmatske

liĉnosti koje bi je predvodili. Drugo, revolucija nije imala jasne ni ciljeve ni program.

Treće, ma koliko imala široku socijalnu osnovu, revolucija nije bila u stanju da promeni

balans postojećih snaga odnosno glavnih socijalnih i politiĉkih aktera. Pored toga, treba

imati u vidu da je konstelacija unutrašnjih i spoljnih snaga predstavljala jaku prepreku za

stvaranje nemaĉke nacionalne drţave. No, ako nije urodila plodom odnosno nije dovela

ni do jedinstva naroda, ni do legalnosti niti do slobode, ova revolucija je omogućila da se

ovi zahtevi i vrednosti veoma glasno izraze i dobro odnosno široko ĉuju.

1. Ustav 1849

Deo ciljeva i vrednosti Revolucije 1848 našao je izraz i u Ustavu Nemaĉkog

Rajha od marta 1849. Ovaj ustav je dobrim delom pokazao ţelje nemaĉkog naroda. Novo

izabrani deputati Nemaĉke nacionalne skupštine sastali su se u Frankfurtu 18 maja 1848.

Skupštinu su ĉinili visoko obrazovani ljudi: 319 pravnika i drţavnih sluţbenika, 104

akademika, 38 trgovaca i industrijalaca i jedan farmer bez ijednog radnika. Osnovnu

intonaciju su davali pravnici, profesori i burţoazija. Iako partije u to vreme nisu bile

organizovane, postojale su odreĊene parlamentarne politiĉke grupacije-klubovi koji su

dobijali imena prema hotelima u kojima su se sastajali. Od tih grupacija treba pomenuti

levicu, liberalne konzervativce, neku vrstu centristiĉkih liberala i centristiĉku formaciju

koja je bila najšira. Za predsednika Skupštine je izabran Heinrich von Gagarn advokat

koji se bojao više od anarhije nego od vlasti prinĉeva. Parlamentarne debate su bile

posvećene velikim delom osnovnim slobodama i pravima ljudi. Skupština je poĉela

debatu 3 jula 1848, koja je sa osvrtom na prvu taĉku ustava, trajala do 12 oktobra, a 19

oktobra nastavljena.

Ali, upravo u to vreme snage reakcije su se oporavile. Moţe se raspravljati o tome

da li je pomenuta debata bila suviše duga i predstavljala grešku, ali ostaje taĉno da je ta

debata bila posvećena fundamentalnim ustavnim pitanjima i da je doprinela afirmaciji

prava i sloboda ljudi kao osnovnih vrednosti ĉoveka i društva. Rezultati tih diskusija su

publikovani u Reichs-Gesetz-Blatt 28 dec. 1948. U Zakonu o osnovnim pravima

nemaĉkog naroda moguće je otĉitati deo dometa 1848. Zadnja sednica skraćene

Skupštine bila je 18 juna 1849. Ono što je ostalo bio je ustavni dokument od 28 marta

1849. Ovaj ustav nije imao uslova ni prilike da bude realizovan, ali njegove ideje bile su

inspiracija, model i aršin u projektovanju demokratskog razvoja Nemaĉke sledećih sto

godina.

717

Po ovom ustavu German Reich je obuhvatao teritoriju dotadašnje nemaĉke

konfederacije i predstavljao federativnu ustavnu monarhiju. Federalne jedinice su bile

samostalne u obimu koji nije ograniĉen ustavom Reich-a. Drţavice su (ĉl.5) imale "sve

privilegije i prava koja nisu zalazila u vlast Reich-a". Nismo sigurni da ovakvo rešenje

izraţava priorizaciju i pretpostavku kompetencije u korist drţavica i da ono izraţava

suštinu federalizma kako to istiĉu neki autori. To pravilo se moţe tumaĉiti i obrnuto.

Naime, moguće je da se saveznim ustavom fiksiraju široke nadleţnosti savezu a sve ono

što van toga pripada federalnim jedinicama bude znatno suţeno ili predstavlja znatno

suţeni krug nadleţnosti.

Šef drţave je, po uzoru na rešenja Julske Monarhije ("Roi des francais") i

Belgijske Monarhije od 1830 ("Roi de Belges") slovio kao Kralj Germana. Ovakav naziv

je trebalo da podseća na utemeljenost ili povezanost cara i naroda. Iako plod

revolucionarne situacije i zahteva, Ustav od 1849 je dao velika ovlašćenja šefu drţave.

Car ima pravo da imenuje i otpušta ministre (ĉl.73); on predstavlja drţavu (ĉl.76); on

otvara i raspušta Skupštinu i ima vlast da raspusti Volkshaus, drugi dom Reichstag)

(ĉl.79); komanduje vojnim snagama (ĉl.83); inicira zakone i moţe, preko vlade, da vetira

sve rezolucije Reichstaga i da ih suspenduje za ne manje od tri redovne parlamentarne

sesije. Mnogi su se pitali kako su u to vreme bila data tako velika ovlašćenja caru.

Najĉešći odgovori su sledeći. Prvo, romantiĉarski i naivno se verovalo da je dovoljno da

vlada proistiĉe iz parlamenta i goni ministre sa svojih mesta pomoću glasanja o poverenju

i/ili odbijanjem da potvrdi poreske predloge. Ali u ustavu nema ni jedne reĉi o uslovima

i konsekvencama o izglasavanju nepoverenja. Drugo, istiĉe se patriotsko raspoloţenje

većine poslanika da snabdeju kajzera sa širokom vlašću.

Skupština je bila dvodomna. Takav sistem je postojao i u SAD. No, postojale su i

razlike u odnosu na sistem SAD. Naime, Nemaĉka je uspostavljena kao federacija

monarhistiĉkih drţavica što je predstavljalo izuzetak u ustavnoj istoriji uopšte.

Oštra debata, sa mnogo razliĉitih gledanja, i u Nacionalnoj skupštini i u Ustavnoj

komisiji, vodila se oko izbornog zakona. Posle debate o razliĉitim zahtevima i predlozima

( jedni su traţili da pravo glasa imaju samo oni koji imaju svojinu na zemlji ili samostalna

domaćinstva odnosno drţavni poslenici, a drugi su smatrali da je pravo glasa pravo

graĊana komunalne zajednice), parlament je doneo zakon u kome se propisuju opšti,

jednaki, neposredni i tajni izbori.

718

Afirmacija sloboda i prava i njihova, velikim delom, konstitucionalizacija

(Sekcija IV Ustava 1849) predstavljaju rezultat kojim je Nemaĉka uhvatila korak sa

burţoaskim emancipatorskim pokretom i procesom demokratizacije posebno s

tekovinama Ameriĉke i Francuske revolucije, koje su imale odjeka u svim drugim

zapadnim zemljama.

Najzad, valja pomenuti i uspostavljanje Suda Reicha. To je trebalo da bude neka

vrsta ustavnog suda sa sveobuhvatnim nadleţnostima. Njemu se mogao obraćati nemaĉki

graĊanin povodom eventualnih kršenja prava koja su bila fiksirana Ustavom.

U celini gledano, iako je u normativnoj ravni predstavljao znatno dostignuće,

Ustav 1848. je bio priliĉno protivreĉan i bez velikog praktiĉnog efekta u tekućem

politiĉkom ţivotu. On je, s jedne strane, fiksirao i garantovao mnoge slobode i prava, a, s

druge strane, snabdeo izvršnu vlast bolje reći cara enormnim prerogativima. Drugim

reĉima, prvi ustavni projekt nije bio orijentisan niti koncentrisan na principe i mehanizme

ograniĉavanja vlasti odnosno uĉešća ili uticaja graĊana na voĊenje drţavnih i politiĉkih

poslova. Careva vlast nije imala kontrabalansirajuću snagu niti u postojećim drugim

politiĉkim institucijama, niti u pojedinim drţavicama odnosno federalnim jedinicama, niti

u pravima i slobodama graĊana. Postojalo je, kako reĉe jedan autor, isuviše mnogo

poverenja a suviše malo kontrole.

Iako nije uspela, Revolucija 1848 je ostavila znatne tragove. OdreĊeni ciljevi i

vrednosti su preţiveli poraz revolucije i bili znatan oslonac i motiv nadolazećim

progresivnim snagama društva. Isto taako, zahtev za ujedinjenjem i jedinstvo nemaĉkog

naroda je ne samo produţen već i intenziviran i višestruko argumentovan. Uz sve to, valja

imati u vidu da je samo za deceniju posle politiĉke nastupila industrijska revolucija sa

više uspeha od prethodne.

I. 2. Ustav 1871

Potsetimo još jednom da je poĉetak druge polovine devetnaestog veka obeleţen

ubrzanim tehnološkim napredovanjem, ekonomskom koncentracijom i uopšte razvojem

kapitalistiĉke ekonomije. Ne treba gubiti iz vida da je i pre Revolucije 1848. postojala

Carinska unija (Zollverein) koju je praktiĉno Pruska osnovala 1834. da bi na taj naĉin

bila neka vrsta središta i zaštitnik interesa industrijske i trgovaĉke burţoazije Srednje

Evrope. TakoĊe stoji i ĉinjenica postojanja neke vrste asocijacije drţava unutar šire

Germanske konfederacije. Uz iskljuĉenje Austrije, ona je nudila mogućnost za zajedniĉki

carinski okvir ostalim evropskim drţavama. MeĊutim, razvojem industrije i trgovine rasle

su i potrebe za višim stepenom ujedinjavanja nemaĉkih drţava.

U celini, ĉini se da prve decenije druge polovine devetnaestog veka protiĉu u

intenzivnim voĊenim ili spontanim pripremama za ujedinjenje. Pruska je bila predvodnik

ovog moţe se reći pokreta kao što je i Otto von Bizmark bio njegov lider. Bizmarkova

liĉnost ostavila je vidan peĉat na ovaj znaĉajan deo nemaĉke istorije. Treba reći da iza

ĉesto isticane simplifikovane predstave o ovom drţavniku stoji njegova sloţena liĉnost.

Bizmark je bio mudar i analitiĉan real-politiĉar i drţavnik sa poznavanjem više jezika,

719

spreman i sposoban da pregovara i pravi kompromise kad mu je to izgledalo poţeljno ili

moguće, ali i bahat pa i brutalan kad mu se to ĉinilo nuţno. Znao je svoje mesto,

mogućnosti i uopšte što mu valja ĉiniti u širem meĊunarodnom kontekstu, kao što je bio

priliĉno taktiĉan i oprezan u odnosima sa parlamentom. Svoju impulsivnu i akvizitivnu

prirodu i politiĉke ambicije je ne bez uspeha balansirao izvesnom principijelnošću i

analitiĉnošću. Politiĉke aspiracije i teţnja za velikom i objedinjenom Nemaĉkom bili su

osnovna Bizmarkova motivacija i vodilja. Poznata je njegova maksima da je jedina

korektna politika u odreĊenim okolnostima "onesposobiti bar donekle neprijatelja za

koga nema nade da ga pretvorite u prijatelja".

Bizmark je raĉunao da se do jedinstva Nemaĉke moţe doći uz cenu od dva teška

konflikta odnosno rata: jednog sa Austrijom oko pitanja hegemonije u Centralnoj Evropi,

a drugog sa susedima za ukljuĉivanje juţnih nemaĉkih drţava u ujedinjenu Nemaĉku. Na

kraju ovih turbulentnih procesa nastupili su sporazumi sa juţnim nemaĉkim prinĉevima i

proglašenje Viljema I iz Pruske za cara Nemaĉkog carstva (German Empire) u Versaju

18 januara 1871. Taj datum se uzima i kao dan osnivanja odnosno proglašenja

Nemaĉkog carstva. Istine radi, treba reći da je ovim proglašenjem samo formalno

okonĉano ono što je poĉelo i praktiĉno bilo obavljeno već 1866 i 1867 kad je Nemaĉka

federacija bila srušena (dissolved) i Pruska anektirala nekoliko drţava i regija ( Hanover,

Kurhessen, Schleswig-Holstein..) i kad je Severna nemaĉka federacija osnovana i

sklopljeni zaštitni vojni sporazumi sa nemaĉkim drţavama juţno od Rajne. U stvari,

Ustav od 1871. i nije ništa drugo do blago modifikovana verzija Ustava Severne nemaĉke

federacije od 1867 koji je koncipiran i krojen prvenstveo od strane Bizmarka. Nova

drţava odnosno Nemaĉka imperija sastojala se od 25 drţava koje su i nabrojane u ĉl-1

Ustava. Pruska je i po Ustavu dobila posebnu odnosno najuticajniju ili hegemonistiĉku

poziciju.

Ustav od 1871. fokusira i konstitucionalizuje sistem ustavne monarhije nemaĉkog

tipa. Uzor za ovakav tip monarhije i monarhove vlasti moţe se naći u ranijim

dokumetima i sistemima posebno u Bavarskom ustavu od 1818. po kome je kralj, kao šef

drţave, "kombinovao u svojim rukama sva prava drţavne vlasti i vršio ih u okviru

klauzula koje su postavljene u tekućem ustavnom dokumentu". Ovaj Ustav predstavlja u

mnogo ĉemu korak nazad u odnosu na Ustav od 1849. Dati poredak ustavne monarhije

nije proizvod demokratske revolucije niti je traţio odnosno dobio širu narodnu

legitimaciju i saglasnost pa ni saglasnost postojećeg predstaavniĉkog tela. Ustavna

formulacija "Ja (mi), Viljem, Nemaĉki Imperator po volji boţjoj" jasno ukazuje na to ko

je odnosno gde je izvor vlasti i ustava. Parlament je imao samo konsultativnu funkciju.

Bizmark je već 1867 bio spreman da raspusti skupštinu ukoliko deputati budu traţili

nešto van onog šta je on imao u vidu. Po Ustavu, najznaĉajniji organ u licu Bundesrata

nije imao u praksi veliku moć. Bizmark je vešto manevrisao sa voćstvima pojedinih

drţavica i velikim delom uspevao da ih još više podstiĉe u pravcu jaĉanja federacije i

720

centra. Tome je na ruku išao nacionalni entuzijazam. Reichstag je otelovljavao naciju i

predtstavljao neku vrsu kontrateţe caru i federalnom savetu. Izbori su, po uzoru na Ustav

iz 1848., bili opšti, jednaki, neposredni i javni po većinskom sistemu u jednomandatnim

izbornim jedinicama. Poslanici nisu bili profesionalci i plaćeni. Ţene po ovom Ustavu

nisu imale pravo glasa.

Bizmark je ţeleo da izbegne ustanovljavanje centralne vlade. Federalno veće

trebalo je da bude izvršna ruka Reich-a. MeĊutim nije bilo vlade Reicha. Sve Sluţbe

Reicha koje bi trebale da budu ekvivalent za ministarstva u drugim zemljama bile su u

okviru kancelarovih sluţbi. Svi šefovi pojedinih departmana su se rukovodili i slušali

zapovesti kancelara. Kancelar je bio izabran od strane cara i nije bio pod kontrolom

parlamenta. On je isto tako prvi ministar po slovu Ustava i u toj poziciji je uţivao izvesnu

samostalnost i u odnosu na cara.

Uz sve to, Ustav 1871. nije sadrţavao listu osnovnih prava. Razlog tome je pored

ostalog i pragmatizam Bizmarka koji je više drţao do politiĉke organizacije nego do

formulisanja vrednosnog sistema. Uz to, Bizmark je drţao do prava i osetljivosti

pojedinih drţavica. On se plašio da bi fiksiranje osnovnih prava u federalnom ustavu

moglo biti protumaĉeno kao ograniĉavanje autonomije pojedinih drţavica. Ali veliki deo

klasiĉnih osnovnih prava postojali su u kodeksima Reich-a i imali znaĉaj i uticaj u

pravnoj praksi. Ne treba zaboraviti da je po Ustavu 1871 u parlamentu bila dovoljna

prosta većina za amandmane, a u Bundesratu najmanje 45 od 58 glasova.

Bizmark, ipak, nije mogao a da se ne angaţuje na dva znaĉajna fronta kad je reĉ o

osnovnim pravima. Jedno je njegova borba protiv politiĉkog katolicizma (Kulturkampf);

drugo je gonjenje socijalista. To je inaĉe period uspostavljanja i jaĉanja partija. Stupanje

partija na politiĉku scenu ĉinilo je donekle sloţenijom politiĉku situaciju. Ono što je

došlo poĉetkom 20 veka pripremano je već ranije.

Tek jula i avgusta 1914. bilo jasno gde leţi centar politiĉkog odluĉivanja u

Nemaĉkoj. Rat je proglašen u skladu s Ustavom (ĉl.68). Izvršna vlast je bila u rukama

regionalnih vojnih komandanata koji su bili pod vlašću cara. Kasnije je stvarna vlast pala

u ruke Armijske visoke komande Feld Maršala Paul von Hindenburga i njegovog

saradnika Ericha Ludendorffa. Ovakav tok razvoja i Hindenburg-Ludendorfova

dikatatura koja je povela rat i oĉekivala pobedu nad svim neprijateljima dovela je do

poraza. To je bio i poĉetak donekle nove ere politiĉkog razvoja Nemaĉke.

3. Vajmarski ustav

Kad je video da je pred porazom, Ludendorf je nastojao da postigne primirje.

Pritom je bio svestan da bi bolji uslov za to bio neka vrsta hitnog politiĉkog

prestrojavanja u vidu uspostavljanja nove vlade sa parlamentarno-demokratskim

721

izgledom i legitimacijom, sastavljenom uglavnom od opozicionih snaga u parlamentu.

Ubrzo je uspostavljena vlada centro-leve većine na ĉelu sa liberalom Prince Max von

Baden. No, istovremeno, ova septembarska "revolucija odozgo" bila je dopunjena

pritiskom masovnih demonstracija i ustanaka koji su poprimali sve šire razmere i

obeleţja socijalistiĉke revolucije odnosno "revolucije odozdo". U jeku ove sad

"revolucije odozdo" Prince Max predaje mesto kancelara Fridrihu Ebertu, predsedniku

Socijalistiĉke većine 9 novembra 1918. Ovakvo neposredno uruĉivanje titule i funkcije

kancelara iz ruku ranijeg u ruke budućeg kancelara moglo je da se desi samo u tako u

sloţeno i konfuzno vreme.

Promene u vrhu politike posebno proglašavanjem abdikacije Viljema II i

dolaskom socijaldemokratskog kancelara trebale su da omekšaju kako spoljne

pobednike tako i domaće buntovnike i dovedu do ponovnog uspostavljanja zakona i

poretka. Prince Max nije mogao naći pogodniju liĉnost za gašenje revolucionarnog

poţara iz redova socijalista od Eberta. Ovaj vešti zanatlija-sedlar i već iskusni politiĉar

nije voleo velike lomove, nered i nemire. On je smatrao da su socijaldemokrati izborili

kljuĉno mesto u sferi politike i vlasti, da su zapoĉeli odreĊene reforme i da je to dovoljno

za tu fazu razvoja. U to vreme nicali su saveti radnika i vojnika i oni su smatrani za

vrhovnu vlast u zemlji. Savet narodnih deputata je publikovao 12 novembra proklamaciju

nemaĉkom narodu koja je sadrţavala mnoge graĊanske slobode i socijalna prava.

Revolucija 1918 u Nemaĉkoj je po nekim tumaĉenjima imala protivreĉan

karakter. Ona je, kao revolucionarni, pacifistiĉki i republikanski masovni pokret, vrlo

brzo uzela vlast širom zemlje za svega nekoliko dana; s druge strane, voćstvo ovog

pokreta i revolucije je palo u ruke ćoveka koji je bio protivnik revolucije i gajio dobre

odnose sa predstavnicima imperijalne armije, birokratije i sudstva. Kljuĉni dogaĊaji za

buduće ureĊenje Nemaĉke odvijaali su se decembra 1918 kad je odrţan kongres

predstavnika saveta iz svih krajeva zemlje (16-19 dec.). Na Kongresu su bile prisutne dve

priliĉno suprotstavljene koncepcije politiĉkog razvoja odnosno dilema: da li nemaĉki

politiĉki sistem treba urediti kao republiku saveta ili kao parlamentarnu demokratiju. Na

strani prve orijentacije su bili Socijalisti a za drugu su optirali socijaldemokrati.

Ubedljivu većinu dobili su socijaldemokrati (oko 60%) sa modelom parlamentarne

demokratije i predlogom da se odrţe izbori za Nacionalnu skupštinu 19 januara 1919. U

722

izborima za Nacionalnu skupštinu po prvi put su praktikovani proporcionalni izbori. I

ovom prilikom socijaldemokrati su dobili ubedljivu iako relativnu većinu biraĉa.

Prva sednica nove Nacionalne skupštine odrţana je po prvi put u Vajmaru 6

februara 1919. MeĊu brojnim aktivnostima Nacionalne skupštine predstojao je rad na

donošenju novog ustava. Vajmarski ustav je najvećim delom delo Huga Projsa (autor

prvog nacrta ustava) pravnika i levog liberalnog demokrate, koji je bio cenjen meĊu

konstitucionalistima. Ebert je postavio Projsa za drţavnog sekretara usred

revolucionarnih gibanja i zamolio ga da saĉini predlog teksta novog ustava. Projs je

hrabro iznosio svoja stanovišta u mnogim napisima ĉesto nasuprot vladajućim idejama

svog vremena. Pod uticajem Stein-ovih (Karl von) ideja slobode i samo-oslanjanja i

lokalne samouprave odnosno Girkeove (Otto von Gierke) teorije komunalnih

kooperativa, Projs je gradio svoju zamisao i projekt ustavnog ureĊenja Nemaĉke. On je

nastojao da nemaĉka drţavna celina bude graĊena od regionalnih entiteta na takav naĉin

da delovi ne izgube svoja prava legalnih entiteta. Isto tako, teţio je da "autoritarnu

drţavu" zameni " narodnom drţavom". U suštini, jasno se deklarisao za parlamentarnu, a

ne za participacionu ili savetsku demokratiju.

Vajmarski ustav je takoĊe bio plod revolucionarnih dogaĊaaja i promena.

Uklanjanje monarhije i uspostavljanje republike bila je progresivan ishod dugih i

intenzivnih prepirki i sukoba razliĉitih politiĉkih blokova. Uz to, usvajanje liberalnih

naĉela politiĉke konkurencije trebalo je da oznaĉi i kraj monistiĉke autoritarne politiĉke

strukture i otvaranje novog prostora za uspostaavljanje demokratskog politiĉkog poretka.

Neka ovde budu izneti samo neki osnovni principi ustava od 1919. Prvo valja

pomenuti univerzalno pravo glasa ( ţene su imale pravo glasa). Biraĉko pravo se dobijalo

sa 20 godina. Drugo, Ustav postavlja federativno ureĊenje Nemaĉke. Federalne jedinice

su ostale razliĉite veliĉine i pored nastojanja ustavotvoraca posebno Projsa da relativno

ujednaĉi drţavice koje ĉine federaciju i da, na tragu toga, u izvesnoj meri "skrati" Prusku.

Treći kljuĉni princip je vladavina prava bazirana na slobodi. Naĉini i sredstva

obezbeĊivanja ovog principa su jasno fiksirani kao i garantovanje osnovnih prava, podela

vlasti i pravna zaštita. Ĉetvrto, istiĉe se princip narodne drţave koji se ogleda u

uspostavljanju apsolutne jednakosti i uklanjanju svih privilegija. Peto, u socijalnoj ravni

drţava je okrenuta socijalnoj reformi a ne klasnoj drţavi. Drugim reĉima, Vajmarski

ustav koncipira i projektuje drţavu kao liberalno demokratsku drţavu koja se moţe

razvijati u pravcu drţave blagostanja, a ne kao klasnu diktaturu. Šesto, politiĉki sistem i

drţava nisu predviĊeni kao asocijacija drţavnih asocijacija, već kao "politiĉka

organizacija ujedinjenog nemaĉkog naroda koji ţivi u okviru drţave". Sedmo, Ustav

projektuje parlament kao osnovnu instituciju politiĉkog sistema. Ali u toku 14 godina

723

donji dom se obezvreĊivao ekstremnom fragmentacijom poslanika koji su se birali po

proporcionalnom sistemu.554

Osmo, po prvi put u Nemaĉkoj izbori su proporcionalni. Izborne jedinice su

jednake (60.000 glasaĉa). Deveto, na meĊunarodnom planu, cilj nove drţave je da

promoviše mir meĊu narodima.

Iako se Vajmarski ustav i politiĉki sistem najĉešće tretiraju kao primerak

parlamentarnog sistema, nama izgleda da je pre reĉ o poluparlamentarnom ili

polupredesdniĉkom nego o parlamentarnom sistemu. Makar i ovlaš pogled na funkcije

parlamenta i predsednika i njihove meĊusobne odnose daje osnova za ovakav utisak ili

ocenu.

Na osnovu nekoliko indikatora odnosno funkcija i ovlašćenja parlamenta moglo

bi se zakljuĉiti da je parlament zaista centar i vrh politiĉke vlasti. Prvo, Rajhstag je

predstavništvo odnosno predstavniĉki organ nemaĉkog naroda koji radi po svojoj savesti

a ne po bilo ĉijim instrukcijama. Drugo Rajhstag je ustavno odreĊen (ĉl.68) kao centralni

legislativni organ. I drugi dom, Rajhsrat participira u legislativi, koristeći pravo da

inicira zakone ili stavlja primedbe. Primedbe ili zahtevi Rajhsrata su mogli biti poništeni

sa dvo-trećinskom većinom Rajstaga ili plebiscitom. Po ustavu, zakoni su takoĊe mogli

biti potvrĊivani na plebiscitu (ĉl.73). Treće, Rajhstag ima znaĉajnu odnosno sa-

odluĉujuću ulogu i uticaj na izvršnu vlast koja se ogleda posebno u izglasavanju

poveranja kancelaru Rajha i ministrima Rajha.(ĉl.54). Ĉetvrto, Rajhstag moţe da tuţi

Predsednika Rajha, Kancelara Rajha i ĉlanove kabineta pred Vrhovnim sudom za

(culpable) kršenje ustava ili zakona Rajha (ĉl. 59). Za uklanjanje Predsednika potrebna je

rezolucija koju donosi dvotrećinska većinaa Rajhstaga i glas naroda. Odbijanje naroda

odnosno biraĉkog tela da svojim glasanjem ukloni Predsednika smatraće se kao i

ponovni izbor Predsednika (ĉl.43).

No, naporedo s prethodnim stoje odredbe koje ograniĉavaju rad parlamenta.

Ustavotvorci su ţeleli da izbegnu uspostavljanje "negativnog parlamentarizma". MeĊu

ovim odredbama ĉine se posebno znaĉajne one koje se tiĉu proporcionalnog izbornog

sistema, funkcija Predsednika, funkcija Rajhsrata i mogućnost organizovanja plebiscita.

Kumulativno dejstvo ovih odredaba, posebno neke od njih, znatno su doprineli ĉinjenici

554

R.H.W.Theen-F.L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit. p.166.

724

da nijedan vajmarski parlament-Rajhstag ne proţivi svoj puni ĉetvorogodišnji mandat.

Proporcionalni izborni sistem je dovodio do fragmentarnosti parlamentarnog ţivota i

rada, proliferacije partija i permanetnog pritiska za formiranje koalicionih vlada što nije

uvek bilo jednostavno postići. Znaĉajna uloga i moć Rajhsrata i mogućnost organizovanja

plebiscita su mogle biti korišćene i kao kontrabalansirajuće snage odnosno faktori

ograniĉavanja Rajhstaga.

No, ustavno postuliranje i profiliranje priliĉno jakog predsednika Rajha bio je

glavni kontrabalansirajući i ograniĉavajući faktor parlamenta. Zvuĉi protivreĉno da ustav

koji proklamuje princip narodne suverenosti ne dodeljuje centralno politiĉko mesto

parlamentu već daje znatnu vlast predsedniku i kreira dualnu i razuĊenu strukturu izvršne

vlasti od predsednika Republike do predsednika vlade i kabineta. Neka ovde budu

navedene samo neke funkcije predsednika. Prvo, predsednik je, kao i parlament,

neposredni predstavnik naroda. On se neposredno bira od strane nemaĉkog naroda.

Drugo, Predsednik je nosilac brojnih i znaĉajnih funkcija: šef drţave, šef vlade, vrhovni

komandant oruţanih snaga. Treće, mandat predsednika traje 7 godina odnosno tri godine

više od mandata parlamenta. Ĉetvrto, predsednik ima pravo da raspusti parlament. Peto,

Predsednik moţe da suspenduje zakone koji su prošli kroz parlament i uputi ih na

plebiscit (ĉl.73). Šesto, Predsednik imenuje i otpušta Kancelara i na preporuku kancelara

ministre (ĉl.53). Iako, po slovu ustava, stoji da kancelar predsedava sednicama kabineta

odnosno vlade, postojalo je nepisano pravilo da Predsednik Rajhstaga moţe predsedavati

ovim sednicama. Sedmo, Predsednik imenuje drţavne sluţbenike i funkcionere. Osmo,

Predsednik ima pravo da uvodi vanredne i hitne mere (emergency power ĉl.48).

Naporedo sa Predsednikom, kao deo izvršne vlasti, stajala je vlada koja se

sastojala od Predsednika i ministara. Vlada je bila dvostruko odgovorna i zavisna: prvo

od predsednika Rajha koji je imenovao i raspuštao kancelara i ministre; a drugo, od

parlamentnta koji je glasanjem o poverenju potvrĊivao i uklanjao vladu. Vlada je bila

duţna da se povuĉe odnosno podnese ostavku u sluĉaju izglasanog parlamentaarnog

nepoverenja (ĉl.54). Vajmarsko iskustvo je pokazalo negativne posledice postojanja

dvostruke odgovornosti vlade. Stojeći na poprištu razliĉitih uticaja i snaga, zavisna od

brojnih i razliĉitih faktora, vlada je morala da se iscrpljuje u formiranju koalicija koje

inaĉe nisu bile dugog veka. Tako je Vajmarska Republika imala dvadeset razliĉitih vlada

725

za ĉetrnaest godina svog postojanja. Od septembra 1930 nadalje balans poslaniĉkih mesta

je bio takav da je bilo nemoguće formirati vladu koja ne bi ukljuĉivala partije suštinski

neprijateljske postojećem ustavnom poretku.

Ovakve funkcije i mogućnosti izvršne vlasti dovele su do njenog enormnog

jaĉanja i slabljenja parlamenta. I više od toga: ustavno fiksirana snaţna pozicija

predsednika dovela je, uz druge faktore, naravno, do katastrofalnih posledica. Naime, po

ovom ustavu je ostareli (76 godina) raniji Imperijalni Feld Maršal Hindenburg izabran

1925 za Predsednika i ponovo 1932. reizabran na istu funkciju da bi sledeće, 1933 godine

ovaj osamdeseto-trogodišnjak imenovao za kancelara nikog drugog do Adolfa Hitlera.

Iz sadrţaja i intonacije ustavnog teksta nije teško uoĉiti da ustavotvorci, posebno

Projs koji je bio i pisac prvog predloga Ustava, nisu ţeleli svemoćni parlament i stoga su

postavili jakog predsednika kao kontrabalans parlamentu. To uostalom potvrĊuju i reĉi

Projsa: "Pravi parlamentarizam sastoji se u tome da parlament ne treba da bude

svemoćan, već da bude podvrgnut kontroli, koju bi vršila demokratska instanca, a ta

instanca je kod nas predsednik Rajha". Maks Veber je dao podršku ovom predlogu i,

štaviše, zastupao stvaranje "plebiscitarnog diktatora masa".555

Šta je uslovilo ovakvu ustavom fiksiranu jaku poziciju predsednika i kako sve to

protumaĉiti? Najĉešći odgovori su sledeći. Prvo, predsednik je trebao da simbolizuje

jedinstvo Rajha posle nedavnog nacionalnog ujedinjenja. Drugo, predsednik je trebao da

bude ĉuvar nacionlnog interesa i faktor vlasti koji stoji iznad parcijalnih interesa i partija

koje su ih predstavljale. Treće, sasvim izgleda logiĉno da u odreĊenim uslovima postoji

autoritativni inokosni organ koji će moći da na osnovu izvornog leitimiteta zavodi

vanredno stanje ili preduzima odreĊene vanredne mere (ĉl.48 daje pravo predsedniku da

u sluĉaju kad drţava ne ispunjava ustavne obaveze, ili kad se uznemirava ili ugroţava

javna sigurnost i javni poredak, "preduzima mere koje su nuţne za njegovu restauraciju, s

mogućnošću intervenisanja u sluĉaju potrebe uz pomoć armije"). Ĉetvrto, ne treba

ispustiti iz vida ni uverenje da je predsednik mogao biti dobra brana protiv pokušaja

povratka monarhije. Najzad, ne retko, navodi se i nastojanje da se što doslednije

implementira Monteskijeov princip odnosno zahtev za podelom vlasti.

555

W. G. de Roussel, L'évolution du pouvoir exécutif en Allemagne, Geneve, 1935, p.

70.

726

Najveći deo ovih razloga izgleda ne samo razumljiv već i prihvatljiv. Što se tiĉe

zadnjeg razloga odnosno tvrdnje da iza ovakvih rešenja stoji ţelja da se što doslednije

izvede i primeni princip podele vlasti, nama ona izgleda nedostatna. Naime, naše je

mišljenje da iza ovakvog u suštini poluparlamentarnog ili polupredsedniĉkog rešenja stoji

ne samo teţnja ka uspostavljanju podele vlasti već i dobrim delo jedna kajzersko-

autoritarna istorija i kultura. Stoga i nisu sasvim za ignorisanje primedbe jednog broja

kritiĉara da je predsednik zaposeo poziciju Ersatzkaiser-a ili da je delovao kao regent

Hohenzollern-ske monarhije.

Ustav sadrţi i iscrpan registar osnovnih prava i osnovnih duţnosti Nemaca (109-

165). Interesantno je da je Projs oklevao sa ukljuĉivanjem dela o osnovnim pravima u

ustav. On je smatrao da je istorijski znaĉaj takvog kataloga smanjen u modernoj

demokratiji, jer je on u poĉetku bio shvaćen kao lista odbrambenih prava protiv

apsolutistiĉko monarhistiĉke vlasti. Kasnije su ga ubedili da je to potrebno, a on je to u

najboljem sluĉaju tretirao kao donekle prazan gest u cilju poštovanja dostignuća pokreta

za emancipaciju ranijih vremena. Pored osnovnih i civilnih prava ustav sadrţi i socijalna

prava. Valja reći da Ustav nije postavio ĉvrste norme koje bi bile nepromenljive.

Osnovna prava su se mogla menjati odlukama dvotrećinske većine parlamenta (ĉl.76).

Vajmarska Republika, kako je poznato, bila je kratkog veka. Postavlja se pitanje

šta je uzrokovalo njen tako brzi i duboki pad. Svaljivanje krivice za to samo na ustav ili

druga institucionalna rešena posebno izborni sistem izgleda suviše jednostrano i

neubedljivo. Stoga bi, ĉini se valjalo proširiti listu tih razloga. Ovde ćemo nabrojiti neke

od njih. Prvo, valja uzeti u obzir ĉinjenicu da je Vajmarska republika uspostavljena u

uslovima koji nisu bili povoljni niti favorabilni za demokratiju. Konkretnije reĉeno, ona

je formirana u uslovima poraza i široke bede. Drugo, obaveze koje su zapadni saveznici

nametnuli Versajskim ugovorom Nemaĉkoj još više su oteţali njenu inaĉe tešku

ekonomsku i socijalnu situaaciju. Treće, hiper inflacija i novĉane reforme 1923. su još

više pogoršavale poloţaj srednjih klasa i doprinosili stvaraanju radikalnog raspoloţenja.

Tome treba dodati i krizu 1929 koja je sa nekim ranijim negativnim ekonomskim

efektima rezultirala sa oko šest miliona nezaposlenih i sa osamnaest miliona sa mizernom

nadoknadom socijalnog osiguranja. Ĉetvrto, ne treba zanemariti ni znaĉaj ĉinjenice da

revolucionari i republikanci koji su preuzeli vlast 1918. nisu vršili personalne promene u

727

drţavnom aparatu: armiji, administraciji i sudstvu. Najveći broj ovog personala je ţalio

za monarhijom i prezirao republiku pa i delovao protiv nje. Peto, tome treba dodati

izdašnu pomoć konzervativnih krugova koji su u autoritarizmu traţili efkasne naĉine i

mehaizme ne samo odbrane već i obraĉuna sa crvenom opasnošću koja je dolazila sa

Istoka. Uz to, valja imati na umu niz strukturalnih faktora koji su stajali u samom Ustavu

od 1919 koji su doprineli padu Vajmarske republike. Tu su: izborni sistem baziran na

proporcionalnoj reprezentaciji; klauzula o emergency vlasti (ĉlan 48); narodni mandat

predsedniku; i odredbe koje se tiĉu narodne inicijative i referenduma.556

Ali ti faktori sami za sebe, kako istiĉu već pomenuti Theen i Wilson, jedva ĉine

uzroke pada. Iako ne treba preterivati u isticanju znaĉaja pomenutih fakata za pad

Vajmarske republike, ceo pomenuti splet okolnosti je snaţno delovao na odreĊene

neoĉekivane dogaĊaje već u osvitu Vajmarske republike. Tako je indikativna i ĉinjenica

da je već 6 juna 1920 vajmarska koalicija partija, koja je poštovala Ustav, izgubila većinu

koju je dobila 1919 na izborima za Nacionalnu skupštinu. Ovo su bili loši znaci sudbine

Vajmarske republike koju je, da paradoks bude veći, jedan od kancelara, ustoliĉenih po

njenim uzusima, konaĉno potopio 1933. Tako su propala mnoga dostignuća postignuta

1848. i nešto kasnije. Nemaĉki narod je, kako reĉe jedan autor, izgubio svoju slobodu,

svoje nacionalno jedinstvo, svoju odrţivost i svoju meĊunarodnu reputaciju. Nastupio je

period nacistiĉke dikature koji je trajao do 1945, kad je ona poraţena od savezniĉkih

snaga i uspostavljen novi politiĉki poredak.

4. Totalitarni intermeco

Fraţilnost i nemoć Vajmarskog sistema protekom vremena bili su sve vidljiviji.

IzmeĊu februara 1919 i januara 1933 bilo je ne manje od 21 kabineta u vajmarskoj

republici, sa proseĉnim ţivotom od 8 meseci. Januara 30 1933 Hitler je postao novi

kancelar sa pristankom Hindenburga. Hitler je brzo uveo totalitarnu diktaturu i

identifikovao drţavu i društvo. Prekid sa prošlošću je simboliĉno oznaĉio spaljivanjem

hiljada knjiga 10 maja 1933 u Berlinu.

Glavne ideje Nacistiĉkog pokreta su iznete u Hitlerovoj knjizi Mein Kampf

napisanoj 1924. U njoj stoji da je uznoseći rat veĉan i neizbeţan u traţenju ţivotnog

prostora (Lebensraum) za Nemce. Knjiga tvrdi da je sudbina germanskog naroda da

postane Herren-volk, odnosno da podredi ili istrebi sve druge nacije i pretvori sebe u

gospodarsku rasu. Po definiciji, Germani su superiorni u odnosu na druge narode posebno

prema Jevrejima koji su klasifikovani kao podljudi (subhumans- Untermenschen) i bili

meĊu prvima za istrebljenje.

Nacisti su, velikim delom, dugovali svoj "uspeh" zahvaljujući neodreĊenosti

svojih apela. Obećali su zakon i poredak srednjoj klasi; stabilan posao, više plate i bolje

pozicije radniĉkoj klasi; više cene seljacima; i radikalne reforme levokrilnim

556

R.H.W.Theen-F.L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit. p.166.

728

ekstremistima i eliminisanje sindikata za veliki biznis. Koristeći diktate Versaja,

ekonomske teškoće i stalnu krizu kao i opšte nezadovoljstvo sa politiĉkim voćstvom

Vajmarske republike, nacisti su su lako mobilisali na svoju stranu velike delove srednje

klase posebno niţi sloj, nezaposlene i one koji su bili ţeljni akcije. U 1930 Hitler je

dobio vaţnu finansijsku i medijsku podrški od velikog biznisa. Mnogi su tvrdili da su

industrijski baroni i veliki bankari spasili Hitlera kad je njegova šira podrška poĉela da

jenjava na izborima novembra 1932. Nacistima nije bilo teško da mobilišu i dobar deo

eksperata koji su pripadali starijoj generaciji-ljude poput Alfred Hugenberg-a,

prominentnog politiĉara i osnivaĉa medijske imperije.

Bez formalnog ukidanja, Hitler je praktiĉno suspendovao Vajmarski Ustav i

vladao sa dekretima. Koristeći paljevinu Rajhstaga, kao pretekst, Hitler je uveo teror. On

je ukinuo Reichrat 1934 ( jer je navodno permanentno izazivao separatizam raznih

germanskih drţava). TakoĊe su ukinuti parlamenti i vlade pojedinih federalnih drţavica,

a njihove funkcije su apsorbovali Centralno Ministarstvo unutrašnjih poslova i zloglasnii

Gauleiteri ili guverneri regiona koje je imenovao Hitler. Kad je Hindenburg umro Hitler

je fuzionisao funkcija šefa drţave i premijera i tako dvoglavu egzekutivu pretvorio u

jednoglavu aţdaju. Malo mu je bilo da bude Reichcanzler i uzeo je naziv Furer

izraţavajući tako specijalni odnos prema germanskom narodu.

Rajhstag je nominalno postojao i posle izglasavanja Zakona o punomoćju 23

marta 1933, kojim je pomerena legislativna vlast u egzekutivu. Civilne slobode su

zakinute još ranije, 28 februara 1933, dan posle paljevine Rechstaga. Sledeći korak je bila

zabrana svih politiĉkih partija-osim nacistiĉkog pokreta koji je bio inkorporiran u drţavu.

Hitler je posebnu brigu poklanjao oficirskom koru armije što je bilo krunisano vernom

liĉnom zakletvom nemaĉkih generala Hitleru. U vaţan deo celog pokreta bilo je

glajhšaltovanje sudova, ĉistka drţavne sluţbe (tada su nacisti uzeli 80% vrhunskih

pozicija) i policije kao i snaga bezbednosti. Hitler je takoĊe dobro znao da u novije vreme

bez kontrole medija posebno štampe ne moţe tako lako realizovati svoje nakane. Za 18

meseci liberalna Vajmarska republika je pretvorena u totalitarnu diktaturu.557

Glavni institucionalni instrument sprovoĊenja Firerove volje bila je Nacional-

socijalistiĉka nemaĉka radniĉka partija i njeni grupni ĉlanovi i afilirane organizacije. Na

vrhuncu moći, ova partija je brojila oko 9 miliona ĉlanova koji su plaćali ĉlanarinu.

Vrhovno voćstvo partije bilo je paralelno drţavnim agencijama Trećeg Reich-a. Postojao

je visok stepen personalne unije izmeĊu partijskog i drţavnog voćstva. Štrajkovi su

stavljeni van zakona. Koncentracioni logori su formirani za neposlušne i nevoljne. U prve

kampove slati su Jevreji, socijaldemokrati, komunisti i katolici. Zatim su stvarani

kampovi za Ruse, Poljake, Balte, Rome i veliki broj Jebreja. Oko 8 miliona ljudi je bilo u

50 koncentracionih kampova. Od toga je manje od 600.000 preţivelo. U partijskoj

propagandi isticano je: "Danas Nemaĉka pipada nama, a sutra ceo svet". Ovaj ambiciozni

i halapljivi manijak osvajao je zemlju po zemlju dok nije došao do Sovjetskog Saveza.

Raĉunao je na protivnike komunizma u Sovjetskom savezu. Posle poraza, Hitler je

izvršio samoubistvo u bunkeru Rajh kancelarije u Berlinu. Gebels je za to okrivio

nemaĉki narod. On je mislio i kazao da je nemaĉki narod omanuo i nije zasluţio Firera.

Kakvog li samo ruganja ĉoveku i istoriji.

557

R.H.W.Theen-F.L. Wilson, Comparative Politics, Op. cit.p. 168.