9 - VANPARNICNI POSTUPAK - poslovnibiro.rs. VANPARNICNI... · VANPARNIČNI POSTUPAK -3 - Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu

VANPARNIČNI POSTUPAK

- 1 -

VVAANNPPAARRNNIIČČNNII PPOOSSTTUUPPAAKK


- 2 -

OPŠTE ODREDBE

(Član 1. Zakona o vanparničnom postupku)

11.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštinskog suda u B.C. br. Dn. ... od 08.10.2001.

godine na osnovu hipotekarne izjave od 28.06.2001. godine dozvoljena je uknjižba založnog prava za iz-nos od 210.000,00 DEM na nepokretnostima predlagača u korist protivnika predlagača. Ovo založno pravo na nepokretnosti zasnovano je kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po ugovoru o kupoprodaji maši-na za proizvodnju drvenih gajbi koji je zaključen 28.06.2001. godine između protivnika predlagača kao prodavca i Preduzeća ... iz R. kao kupca. Hipotekarni poverilac je isporučio mašine u vrednosti od oko 70.000,00 DEM, međutim svoju ugovornu obavezu nije ispunio do kraja, te ga je kupac obavestio da raskida ugovor dopisom od 02.12.2002. godine. Presudom Trgovinskog suda ... od 14.04.2005. godine odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se raskine ugovor o kupoprodaji zaključen između Predu-zeća ... iz R. i Preduzeća M. iz N.S. 28.06.2001. godine zbog neispunjenja, kao nedozvoljena, smatrajući da je taj ugovor već raskinut.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno odbili predlog predlagača radi brisanja založnog prava - hipoteke.

Odredbom člana 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" br.6/80, 36/90 i "Službeni list SRJ" br.29/96), koja se primenjuje u ovoj pravnoj stvari propisano je da presta-nak hipoteke može se tražiti kad hipotekarni dužnik plati potraživanje obezbeđeno hipotekom; kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadležnog državnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka; kad je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na istoj nepokretnosti i kad propadne nepokretnost opterećena hipotekom, ako ne bude obnovljena.

Odredbom člana 44. Zakona o hipoteci ("Službeni glasnik RS" br. 115/05) koji je stupio na pravnu snagu 03.01.2006. godine, a primenjuje se od 25.02.2006. godine kada su prestale da važe odredbe iz člana 36 - 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se ispis hipoteke na zahtev vlasnika vrši samo ako je dug isplaćen u potpunosti. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: 1) pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili 2) pravnosnažnu sudsku od-luku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da do-zvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno. Poverilac je dužan da izda du-žniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmi-renja duga i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. Odredbe Zakona o hipoteci ne primenjuju se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju.

U konkretnom slučaju brisanje ovog založnog prava u zemljišnoj knjizi može se zahtevati samo ako se hipotekarni poverilac, protivnik predlagača, odrekne hipoteke, na osnovu isprava sastavljenih u obliku koji je propisan za njihovu valjanost, a to su javne isprave ili one privatne isprave na kojima je potpise overio sud, kao u drugim slučajevima propisanim članom 68. Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenica što je raskinut ugovor o kupoprodaji, koji je bio osnov za zasnivanje hipoteke, nema uticaja na prestanak ovog založnog prava. U slučaju raskida ugovora posledice su propisane odredbama čl.124 - 138. Zakona o obligacionim odnosima. Raskid ugovora nema za posledicu prestanak potraživanja, kao jedan od razloga za prestanak hipoteke u skladu sa članom 68. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


- 3 -

Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu ko-jeg je zasnovana hipoteka u cilju plaćanja kupoprodajne cene, ispunjen uslov za prestanak hipoteke. U tom slučaju dejstvo raskida ugovora nema pravne posledice prestanka obaveze u smislu člana 295. Zakona o obligacionim odnosima, na koji se u reviziji neosnovano ukazuje. Zato je pravilno prime-njeno materijalno pravo kada je zbog raskida ugovora odbijen predlog za brisanje založnog prava na nepokretnosti - hipoteke.

(Vrhovni kasacioni sud, Rev 1483/10 od 26.10.2010. godine)

22.. Postupak amortizacije hipoteke sprovodi se po pravilima Zakona o vanparničnom postup-

ku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku. Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj

I.258/99 od 4.02.1999. godine određena uknjižba založnog prava na 1/3 dela nepokretnosti upisane u zknj. ul. Broj 1717 KO Novi Sad 1, stambena zgrada broj 9, u ulici Čenejska u Novom Sadu, da je uknjižba utvrđena u korist založnog poverioca DP "N", a radi obezbeđenja potraživanja prema pred-uzeću "D P", a u iznosu od 40.000 DM. DP "N" je u postupku privatizacije prestao da postoji kao pravno lice, pa je založni dužnik podneo predlog za amortizaciju hipoteke od 04.09.2009. godine.

Članom 1. ZIP-a propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (postupak izvršenja) i sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraži-vanja na osnovu strane izvršne isprave.

Odredbom člana 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se ovim zakonom određu-ju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje za-konom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedene odredbe, ovaj sud je našao da se postupak amortizacije hipoteke mora sprovesti po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pra-vila Zakona o izvršnom postupku, pa je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeni odredbe Zakona o hipoteci, te donese zakonitu i pravilnu odluku o predlogu založnog dužnika u postupku sprovedenom po pravilima van-parničnog postupka.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 2022/10 od 17.06.2010. godine)

33.. O priznanju strane sudske odluke sud odlučuje u dvostranačkom vanparničnom postupku,

pa donošenje rešenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjašnjenje protiv-niku predlagača predstavlja bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP.


- 4 -

Prema članu 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. list SFRJ br. 43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadrži između ostalog pravila postupka i pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepri-znavanje stranih sudskih odluka su propisani članovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka je regulisan samo članom 101. istog zakona, koji ne sa-drži nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka će se odlučivati o priznanju strane sudske odluke, a takvu odredbu ne sadrže ni drugi procesni zakoni kojima je uređen način vođenja sudskih postupa-ka u kojima se odlučuje o građansko-pravnim odnosima.

Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije gra-đanskopravni spor iz građanskopravnog odnosa, o kome sud odlučuje po Zakonu o parničnom po-stupku, prema članu 1. tog zakona, te da se, prema čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku tim zako-nom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovin-skim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom po-stupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriči-to određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom po-stupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odlučuje u vanparničnom postupku, po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, u kome se, prema članu 30. stav 2. shod-no primenjuju i odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozi-ma i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom određeno, ovlašćen je da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, a članom 88. ZRSZ propisano da će sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka do-nesena, utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, što takođe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagača odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, pruži mogućnost da uloži takav prigo-vor, što sve znači da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne može odlučiti pre nego što predlog sa odlukom čije se priznanje traži dostavi protivniku predlagača i pruži mu mogućnost da se izjasni o predlogu, a propuštanjem ovog dostavljanja protivniku predlagača se onemo-gućava raspravljanje o predlogu, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom čije se priznanje traži dostavi protivniku predlagača, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izjašnjenje o predlogu u smislu člana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj će navesti određene i logične razloge o postojanju uslova za priznanje.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 9491/10 od 01.09.2010. godine)

44.. Protiv naloga za hitan povratak deteta donesenog u vanparničnom postupku po odredba-

ma Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, revizija nije do-zvoljena, jer ovaj nalog kao privremena mera posebne vrste, po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje.

Rešenjem Okružnog suda u..... odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje

Opštinskog suda u... kojim je usvojen predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača da predlagaču vrati i preda decu mal. ... koji se nalaze kod protivnika predlagača.


- 5 -

Protiv ovog pravnosnažnog drugostepenog rešenja protivnik predlagača je blagovremeno iz-javila reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogre-šne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji protivnika predlagača u smislu odredaba čl. 403. i 404. u vezi čl. 401. i 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS" br. 125/04), koje se primenjuju na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 111/09), budući da je revizija protivnika predlagača izjavljena pre 29.12.2009. godi-ne, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija protivnika predlagača izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja nije dozvoljena. Naime, ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece ("Službeni list SFRJ" , Međunarodni ugovori br. 7/91) – u daljem tekstu Konvencija, u smislu člana 1., su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.

Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1. Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. ove konvenci-je ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.

Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene konvencije, ako je dete nezakonito odveo ili zadr-žano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred pred sudskim ili upravnim orga-nom države ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.

Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se sma-trati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Kon-vencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta prime-njuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređe-nog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postup-ku, obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača protiv navedene drugostepene odluke u smislu član 412. u vezi člana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da postupak izdavanja naloga za povratak deteta u smislu čl. 3. i 14. u vezi člana 19. navedene konvencije po svojoj prav-noj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje već hitnog izvršnog naloga za po-vratak deteta kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste), kojom se postu-pak odlučivanja o pravu na staranje deteta ne završava i utvrdio da je revizija protivnika predlaga-ča u ovoj vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, državljana Republike ... na osnovu sudske odluke Republike .... kao države ugovornice i potpisnice ove konvencije, ne-dozvoljena.

(Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2239/10 od 24.02.2010. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13.09.2010. godine)

55..

Rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi opštinski sud u vanparničnom po-

stupku, a ne privredni sud, bez obzira što je nad protivnikom predlagača otvoren postupak stečaja.


- 6 -

Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud u P... Postupajući u vanparničnom postupku po predlogu za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana, Opštinski sud se rešenjem P.../98-80 od 12.02.1999. godine oglasio stvarno nenadležnim i po pravosnažnosti tog rešenja dostavio spise Privrednom sudu. Privredni sud nije pri-hvatio svoju stvarnu nadležnost, te je uz dopis R.../99 od 31.03.1999. godine dostavio spise Vrhov-nom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti. Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud. Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine pred Opštinskim sudom pokrenut je vanparnični postupak za donošenje rešenja koje zamenjuje ugo-vor o otkupu stana. U vreme donošenja tog predloga nad protivnikom predlagača je već bio otvoren stečajni postupak po rešenju Privrednog suda od 14.09. 1998. godine, a ovo preduzeće je u samom predlogu označeno kao preduzeće u stečaju. Polazeći od stanovišta da se radi o sporu nastalom u to-ku stečajnog postupka, Opštinski sud izveo je zaključak da je u smislu člana 12. stav 2. u vezi sa čla-nom 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudovima za postupanje nadležan privredni sud. Međutim, ovakav zaključak se ne može prihvatiti. Prema odredbi člana 12. stav 2. tačka a) Zakona o sudovima opštin-ski sud je nadležan u građanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako za to nije nadležan privredni sud. Odredbom člana 15. istog Zakona, kojom je određe-na nadležnost privrednih sudova, u stavu 2. tačka a) propisano je da privredni sud sudi sporove koji su u toku, ili nastanu povodom sprovođenja postupka prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije bez ob-zira na svojstvo druge strane i bez obzira na vreme pokretanja spora. Iz ovakve formulacije navedenih odredbi jasno proizilazi da se one odnose na zasnivanje nadležnosti opštinskog, odnosno privrednog su-da povodom rešavanja imovinskopravnih sporova, dakle, povodom zaštite povređenog, ili ugroženog imovinskog prava u parničnom postupku, čija je sadržina bliže određena odredbom člana 1. ZPP.

Prema odredbi člana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se određuju pravila po kojima redovni sudo-vi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po tom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Sadržina ovog postupka bliže je odre-đena u stavu 2. istog člana, i podrazumeva rešavanje onih pravnih stvari koje se ne odnose na zašti-tu povređenog ili ugroženog prava, dakle, kojima ne postoji spor u smislu člana 1. ZPP. Odredbom člana 12. stav 4. a) Zakona o sudovima RS je propisano da ovakve predmete u prvom stepenu reša-va opštinski sud. Iz navedenih odredbi proizlazi da za razliku od imovinskopravnih sporova, gde pod određenim uslovima može doći do atrakcije stvarne nadležnosti privrednog suda, kod vanpar-ničnog postupka takve atrakcije ne može biti, već je na osnovu navedene odredbe člana 12. stav 4. tačka a) Zakona o sudovima RS isključivo nadležan sud opšte nadležnosti. Ostvarivanje prava na otkup stana u smislu člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpostavlja izvesno ugroža-vanje tog prava od strane davaoca stana na korišćenje, ne podrazumeva i postojanje spora u smi-slu člana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparničnom, a ne u parničnom postupku, što je izričito propisano navedenom odredbom člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju. U tom smislu, kako se u konkretnom slučaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zaštiti spornog prava u smislu čla-na 1. ZPP, već o vanparničnom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadležnosti nema mesta pri-meni odredbe člana 12. stav 2. u vezi člana 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudovima, već se ima primeniti odredba člana 12. stav 4. tačka a) istog zakona. Stoga je, bez obzira na okolnost da je nad tuženim u toku stečajni postupak pred Privrednim sudom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Opštinski sud. Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 23. stav 2. ZPP odlu-čio kao u izreci.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 119/99 od 30.06.1999. godine)


- 7 -

66.. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. - Prvostepe-

nim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27.01.1935. a ne 1.11.1940. godine, i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa da-tuma rođenja predlagača u matične knjige. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost, i ti-me počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. tač. 3. u vezi sa čl. 16. Zakona o parničnom postupku. Prema odredbi čl. 1. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS", br. 15/90). Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom po-stupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. Naprotiv, odredbama čl. 16. navede-nog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige, mati-čar može ispraviti sam, a ispravke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa, matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave, po mestu vođenja matičnih knjiga. Pri tome, ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Odlučujući po zah-tevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tuži-oca, pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 123/95 od 24.01.1996. godine)

77.. Pošto ni ZVP-u, niti drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje

vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe ZPP-u, prvostepeni sud je pravil-no našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilni-kom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti pravilima parničnog postupka.

Međutim, nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba od-baciti kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, što je odredbom čl. 16. ZVP-u propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2194/88)

88.. Kada je o zahtevu stranke odlučeno u parničnom postupku, a bio je nadležan da odlučuje sud u

vanparničnom postupku, time stranka nije uskraćena u svojim pravima. Oba ta postupka u istoj meri su garancija stranci da će se o njeninom zahtevu zakonito odlučiti.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 185/87) 99..

Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama, prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabra-nom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva.


- 8 -

Pošto iz spisa proizilazi kao neosporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. stav 2. Zakona o izvr-šnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokre-nut. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode, u vanparnič-nom postupku odlučuje o privremenoj meri. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvoste-penog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 7250/86)

1100.. Zahtev za uklanjanje priključka na već postojećoj elektroenergetskoj mreži za koju je prvotuženi

kao elektroprivredna organizacija na zahtev drugotuženog dala saglasnost i izvela potrebne radove re-šava se u upravnom postupku a ne u sudskom.



1111.. U konkretnoj pravnoj stvari, predlagač je podneo predlog za pokušaj vanparničnog poravnanja,

radi utvrđenja prava svojine po osnovu kupovine, kojim je tražio da se utvrdi prema protivniku pred-lagača, kao jedinom pravnom sledbeniku pok. P.P., koji je upisan kao vlasnik kp.br. 10800/3, upisa-noj u LN 1134 KO Lapovo, da je predlagač po osnovu prava održaja, koji izvire iz ugovora o kupo-vini, vlasnik navedene parcele, i da se na osnovu donetog rešenja uknjiži kao vlasnik iste.

Iz Lista nepokretnosti, privremeni broj 1134, KO Lapovo, koji je predlagač dostavio uz predlog, utvrđeno je da je na kp.br. 10800/3, njiva druge klase, kao nosilac prava svojine, upisan P.P. iz La-pova.

Iz iskaza protivnika predlagača, sa ročišta od 24.12.2010. godine, utvrđeno je, da je pok. P.P., brat njegovog pradede, da je isti preminuo oko 1939. godine i da iza njegove smrti nije raspra-vljena zaostavština, da su nepokretnost navedenu u LN 1134 KO Lapovo držala druga lica, una-zad pedesetak godina, a da ju je predlagač kupio 1996. godine, od izvesne S. čije mu prezime nije poznato.

Polazeći od ovakvog činjeničnog utvrđenja, pravilno je, i po pravnom zaključku Višeg suda, postupio prvostepeni sud, kada je doneo rešenje kojim je odbio predlog predlagača za vanparnič-no poravnanje. Ovo stoga, što u postupku nije utvrđeno da je protivnik predlagača vlasnik sporne nepokretnosti, niti njen držalac, niti da je reč o jedinom pravnom sledbeniku pok. nosioca prava svojine na navedenoj nepokretnosti, budući da iza njegove smrti nije raspravljena zaostavština, tako da protivnik predlagača nije ovlašćen da prizna predlagaču, da je po osnovu održaja, koji iz-vire iz ugovora o kupovini, imalac prava svojine na predmetnoj parceli, obzirom da je čl. 3. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano da je protivnik predlagača lice prema kome se pra-vo ili pravni interes predlagača ostvaruje. (Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Batočini R-73/10 od 24.12.2010. godine

i rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž.2315/11 od 17.10.2011. godine)


- 9 -

1122.. Udruženje akcionara, iako pravno lice, ne može biti stranka u vanparničnom postupku

povodom zahteva za dozvolu, stavljanje na uvid i kopiranje poslovne dokumentacije akcio-narskog društva, budući da udruženje nije akcionar društva, već su to njegovi članovi.

U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) gde je propisano da ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, bitna povreda odredaba parničnog postupka u takvoj situaciji uvek postoji. Na-vedeno znači da Udruženje akcionara, kao pravno lice, ne može da bude stranka u predmetnom vanpar-ničnom postupku, jer je isto protivno odredbama Zakona o privrednim društvima (dalje: Zakon).

Odredbom člana 342. Zakona propisano je koja dokumenta i akta čuva akcionarsko društvo. Čla-nom 343. Zakona propisano je da je akcionarsko društvo dužno ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, da akta iz člana 342. Zakona stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akciona-ru za period u kome je akcionar društva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vreme društva u prostorijama društva. Akcionarsko društvo može odrediti da lice koje zahteva pristup akti-ma treba da se identifikuje, kao i da dokaže status akcionara pre obezbeđenja tražene informacije. Navedenom odredbom propisano je koja su lica aktivno legitimisana da se neposredno obrate akcio-narskom društvu radi ostvarivanja prava iz ovog člana. Dakle, aktivna legitimacija pripada akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva. Član 344. Zakona određuje procesnu legitimaciju, to jest pristup aktima po odluci suda, ukoliko akcionarsko društvo odbije da stavi na raspolaganje akta u skladu sa članom 343. Zakona u roku od pet dana od dana podnošenja pisanog zahteva. Stavom 1. člana 344. propisano je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparnič-nom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava. Dakle, u ovoj situaciji aktivna i proce-sna legitimacija se u potpunosti podudaraju, to znači da predlog ovakve vrste sudu može da podnese akcionar ili raniji akcionar za period u kome je bio akcionar društva. U konkretnom slučaju proizila-zi da Udruženje akcionara nije procesno legitimisano za podnošenje predloga sudu, iz razloga jer su članovi udruženja akcionari, ali ne i samo udruženje kao pravno lice. Akcionari kao vlasnici protiv-nika predlagača upisani su u registarski list broj 2. kod nadležnog organa i kao takvi imaju pravo uvida, pregleda i fotokopiranja poslovne dokumentacije protivnika predlagača.

Kako Udruženje akcionara "S." iz N.S. ne poseduje svojstvo vlasnika protivnika predlagača, stoga ne poseduje ni svojstvo stranke u ovom postupku, pa će prvostepeni sud u nastavku postupka odlučiti u skladu sa iznetim o dozvoljenosti predloga predlagača. Odredbom člana 46. Zakona propisano je da je Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan za rešavanje sporova koji proizilaze iz ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. U slučajevima utvrđenim ovim zakonom ili ako to pro-izilazi iz ovog zakona nadležni sud odlučuje u vanparničnom postupku. U slučajevima iz stava 2. člana 46. postupak je hitan i sud prvog stepena je dužan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od da-na prijema zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Rok za žalbu je osam dana. Sud drugog stepena dužan je da odluči po žalbi u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Žalba protiv odluke suda doneta u stvarima iz stava 2. člana 46. ne zadržava izvršenje odluke. Dakle, prvostepeni sud je pravilno postupao kada je predmetni predlog uzeo u razmatranje jer iz citiranog propisa proizilazi nadležnost tr-govinskih sudova za sve sporove koji proizilaze iz Zakona. Intencija zakonodavca je bila da postavi pra-vilo da su sporovi iz ovog zakona po svojoj prirodi vanparničnog karaktera, te su stoga određeni i rokovi za postupanje suda u prvom i drugom stepenu. Iz iznetog proizilazi da su trgovinski sudovi nadležni za rešavanje ovakvih sporova po pravilima vanparničnog postupka. Žalba je uvažena i prvostepeno rešenje ukinuto, te predmet vraćen na ponovan postupak primenom odredbe člana 380. stav 1. tačka 3) ZPP.

(Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 3364/2005 od 21.04.2005. godine)


- 10 -

1133.. Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u sm. čl. 18. st. 1. ZVP-u, odbijena

je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja, kao i prava vlasništva ma 1/9 zgrade.

Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva, odnosno pravo trajnog kori-šćenja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru.

Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa ta-kvim postupanjem, odnosno neurečenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke.

Drugostepeni sud s toga nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu, odnosno u zemljišnoknjižnom postupku.

Prema pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava, sadržanom u p. 133. st. 1. Zakona o zemlji-šnim knjigama, koja se primenjuju na osnovu čl. 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.04.1941. godine, o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se, pored molioca, oba-vestiti po službenoj dužnosti naj na čijem se vlasništvu stiče koje koje knjižno pravo ili čija se knji-žna prava ustupaju, opterećuju, ograničavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvršena zemlji-šno-knjižna zabeležba. Pre tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonodavca odbijena, budući da je i poklonodavac imao inte-resa da se izvrši promena zemljišno-knjižnog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu čl. 3. st. 1. ZVP-u, smatra učesnikom u postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89) 1144..

Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u sm. čl. 18. st. 1. ZVP-u, odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja, kao i prava vlasništva ma 1/9 zgrade.

Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva, odnosno pravo trajnog kori-šćenja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru.

Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa ta-kvim postupanjem, odnosno neurečenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke.

Drugostepeni sud s toga nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu, odnosno u zemljišnoknjižnom postupku.

Prema pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava, sadržanom u p. 133. st. 1. Zakona o zemlji-šnim knjigama, koja se primenjuju na osnovu čl. 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.04.1941. godine, o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se, pored molioca, oba-vestiti po službenoj dužnosti taj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna pra-va ustupaju, opterećuju, ograničavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knji-žna zabeležba. Pre tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonodavca odbijena, budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišno-knjižnog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu čl. 3. st. 1. ZVP-u, smatra učesnikom u postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89)


- 11 -

1155.. Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. Đ.K. nakon smrti nije ostavila testamental-

ne ni zakonske naslednike, niti ugovor o doživotnom izdržavanju, pa je sud pravilno postupio pozi-vajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. Nesumnjivo je utvrđeno da je T.R. pastor-ka ostavilje, obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25.986 dinara, što nije osporio ni javni pravobranilac, ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase.

Pogrešio je, međutim, prvostepeni sud kada SO Novi Beograd uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T.R. dokaže da nema pravo izdvajanja iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. Jer T.R. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. Učesnik u postupku, shodno čl. 3 Zakona je lice koje je postupak pokrenulo, lice o čijem se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku, kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće, bez ob-zira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. T.R., nije ni zakonski ni testamental-ni naslednik, nema interesa da učestvuje u postupku, te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahra-ne ostavilje ili pokrenuti ostavinski postupak.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 3451/84)

1166.. Sportsko društvo kao društveni klub, može biti stranka u postupku, mada nije registrovano kod

nadležnog privrednog suda. (Višu privredni sud, Pž. 1382/80)

1177..

Kućni savet ne može biti stranka u sporu. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 1606/78)

1188..

Višestambena zgrada u društvenoj svojini ima svojstvo pravnog lica. U slučaju spora, jedino se takva zgrada može pojaviti kao stranka, a nikako kućni savet, koji samo stambenu zgradu samo za-stupa u parnici.

(Vrhovni sud Srbije, Gž. 550/77)


1199.. Kad Centar za socijalni rad učestvuje u postupku kao stranka dužan je da plati troškove koji nastanu po njegovom predlogu. Iz spisa predmeta proizilazi da je Centar za socijalni rad predlagač u postupku lišenja poslovne sposobnosti protivpredlagača. Da je predlog podneo 01.12.2011.god., da je nakon obavljenog veštačenja doneto rešenje R2.br. 12/11 od 09.2.2012.god. kojim je protivpredla-gač u potpunosti lišen poslovene sposobnosti i da je to rešenje postalo pravosnažno 19.10.2012.god. Ožalbenim rešenjem prvostepeni sud je odlučio da troškove veštačenja plati predlagač Centar za so-cijalni rad. Prema odredbi čl.28. Zakona o vanparničnom postupku (Sl.glasnik SRS br.25/82 i 44/88


- 12 -

i Sl.glasnik PC 85/2012 ) o troškovima postupka u statusnim stvarima sud odlučuje slobodno vodeći računa o okolnostima slučaja i o ishodu postupka s tim što u pogledu troškova postupka koji su prou-zrokovani učešćem organa starateljstva u postupku primenjuje odredbe čl.162 ZPP. Prema vremenu donošenja Zakona o vanparničnom postupku iz 1982.god., u to vreme je važio Zakon o parničnom postupku ("Sl. list SFR" 4/77) koji je u čl.162. određivao da kad društveni pravobranilac samoupra-vljanja odnosno javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka on ima pravo na naknadu troškova ali ne i pravo na nagradu a da troškovi koje oni imaju povodom učestvovanja u postupku na osnovu čl.204. i 205. ZPP padaju na njihov teret. To pravilo je razlikovalo dve situacije, jednu kada je javni tužilac stranka i drugu kad u parnici učestvuje radi zaštite opštih interesa u kom slučaju nije stranka niti se pridružuje strankama. Kad u takvoj poziciji javni tužilac predloži određene dokaze troškovi tih dokaza padaju na teret sredstava suda. Prema odredbi čl.157. ZPP ("Sl. glasnik PS" 125/2004) koji je važio u vreme vođenja ovog vanparničnog postupka pravila su definisana na isti način tako da kad javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka ima pravo na naknadu troškova ali ne i pravo na nagradu a kad on učestvuje u postupku na osnovu čl.207. ZPP troškovi koje je imao povodom svog učestvovanja padaju na teret sredstava javnog tužilaštva. Prema čl.207. ZPP javni tužilac mo-že da učestvuje u parničnom postupku radi zaštite javnog interesa ali nema poziciju stranke niti se pridružuje bilo tužiocu bilo tuženom već ima nezavisnu ulogu radi zaštite javnog interesa. Organ starateljstva u vanparničnom postupku takođe može da ima ulogu stranke ali može i da učestvuje u postupku u smislu čl.5. ZVP radi zaštite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod po-sebnom društvenom zaštitom. Kada Centar za socijalni rad učestvuje u postupku kao stranka dužan je da plati troškove koji nastanu u postupku koji je inicirao a pored toga i kad učestvuje po poseb-nim pravilima iz čl.5. ZVP analogno odredbi čl.157. st.4. ZPP troškovi koje prouzrokuje padaju na teret Centra za socijalni rad. Troškovi veštačenja bi pali na teret suda samo ako bi sud pokrenuo ili vodio po službenoj dužnosti.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž. br.856/12 od 20.11.2012. godine)

2200.. Podnošenje tužbe za raskid ugovora o izdržavanju je preduzimanje posla koji prelazi okvire re-

dovnog poslovanja u upravljanja štićenikovom imovinom, pa je za podnošenje ove tužbe staraocu potrebno posebno odobrenje organa starateljstva.



2211.. Pasivno ponašanje privremenog zastupnika tuženog i nepreduzimanje parničnih radnji u

korist stranke čije interese zastupa predstavlja bitnu povredu postupka i povredu prava na pravično suđenje.

Iz stanja u spisima proizlazi da je tuženoj za privremenog zastupnika u smislu odredbe člana 79. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku postavljen advokat koji je u prethodnom toku postupka, pre otkaza punomoćja, u istoj parnici zastupao tužioce, u čije ime je podneo i tužbu. Kako nijedna parnična stranka nije izjavila žalbu prvostepena presuda je postala pravnosnažna.


- 13 -

Naknadno angažovani punomoćnik tužene je podneo zahtev za ukidanje klauzule pravnosnažno-sti i izvršnosti, koji je sud uvažio i po istovremeno izjavljenoj žalbi predmet prosledio drugoste-penom sudu.

Žalba je osnovana. Postavljanjem tuženoj za privremenog zastupnika advokata koji je u toj par-nici u njenom prethodnom toku zastupao tužioce, sud je povredio pravo tužene na jednaku i pravičnu zaštitu njenih prava iz člana 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku i time njeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored toga, cilj postavljanja privremenog zastupnika je izbegavanje štetnih posledica za obe stranke u postupku, a ne samo za tužioca. Za privremenog zastupnika tuženom koji nema punomoćnika, a nepo-znatog je prebivališta, odnosno boravišta, ne može se postaviti advokat čije se ponašanje odlikuje potpu-nom pasivnošću i nepreduzimanjem parničnih radnji u korist stranke čije interese zastupa. Postavljeni privremeni zastupnik nije imao predloga za izvođenje dokaza, nije tražio naknadu troškova parničnog postupka, a nije uložio ni žalbu protiv prvostepene presude donete na štetu tužene. Zbog takvog ponaša-nja prvostepeni sud je, na zahtev novoangažovanog punomoćnika tužene i ukinuo klauzulu pravnosna-žnosti i izvršnosti prvobitno stavljenu na sada ožalbenu presudu.

Kako je iz iznetih razloga u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, sud raspravljao faktički samo sa jednom strankom, to je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž.13276/10 od 21.12.2010. godine)

2222.. Odluka o postavljanju privremenog zastupnika tuženom čije je prebivalište odnosno boravište

nepoznato, obavezno se objavljuje u u "Sl. glasniku RS" i preko oglasne table suda, a po potrebi i na drugi prigodan način, pa s obzirom na to da oglašavanje zahteva određene troškove, uplaćivanje predujma tih troškova je neophodan uslov za postavljanje privremenog zastupnika.


2233.. Kada postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika sud će postaviti tuže-

nom privremenog zastupnika. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 2190/07 od 22.05.2008. godine)

2244..

U situaciji kada je razveden brak stranaka, a tuženik napustio zajedničko domaćinstvo i zasnovao vanbračnu zajednicu, pa mu se poziv za raspravu na dosadašnjoj adresi nije mogao uručiti, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je prebivalište nepoznato i da mu se postavlja privremeni zastupnik.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 628/07 od 4.04. 2007. godine)

2255.. Nemogućnost stranke da sazna tačnu adresu tuženog ne može imati za posledicu odbačaj tužbe,

već se u tom slučaju moraju primeniti odredba čl. 79. st. 2. tač. 4 i 5. ZPP-u o postavljanju privreme-nog zastupnika, ako hitnost postupanja zahteva, a u svakom slučaju sud ima postaviti tuženom za-konskog zastupnika, odnosno staraoca preko nadležnog Centra za socijalni rad.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 6874/05 od 8.06.2005. godine)


- 14 -

2266.. Osnovni uslov za postavljanje privremenog zastupnika tuženom je potreba hitnog postupanja da bi

se sprečile štetne posledice koje bi za jednu stranku mogle nastati, ako bi redovan postupak oko posta-vljanja zakonskog zastupnika tuženom duže trajao.


2277.. U bračnom sporu za poništaj braka stranki koja je faktički parnično nesposobna, zbog duševne

bolesti a nije pravnosnažnom sudskom odlukom lišena poslovne sposobnosti postavlja se staralac za poseban slučaj.


2288.. Privremenom zastupniku, određenom od strane suda licu nepoznatog boravišta pripada naknada

za zastupanje bez obzira na ishod spora u postupku u kome je postavljen za privremenog staraoca. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 11741/83)

2299.. Privremeni zastupnik parničnoj stranci nepoznatog boravišta u smislu odredaba st. 2. tač. 4. čla-

na 84. ZPP može se postaviti samo u slučaju ako je bilo od organa starateljstva, bilo od strane suda na pouzdan način utvrđeno da je boravište tuženog zaista nepoznato, a tuženi nema punomoćnika.

(Vrhovni sud Vojvodine, Gž. 800/78)

3300.. Kad u sporu odsutnu stranku zastupa postavljeni staralac, pa u toku parnice staralac prijavi

sudu adresu stranke u inostranstvu, tada sud postupak ne prekida, niti se staralac razrešava du-žnosti, već se postupak nastavlja uz učešće staraoca sve dokle dok se odsutna stranka ili njen pu-nomoćnik ne prijavi sudu.

(Vrhovni sud Srbije - odeljenje u Novom Sadu, Gž. 207/67)


3311.. Odredba čl. 3. tač. 3. ZPP primenjuje se i u vanparničnom postupku.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1358/90)


3322.. Prema odredbi člana 34. Zakona o stanovanju u slučaju smrti zakupca, zakupac na tom

stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi stan.


- 15 -

Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da je pre-stao ugovor o korišćenju stana usled smrti zakupca i propasti stana, kao i supsidijarni tužbeni zahtev kojim tužilja otkazuje dalje korišćenje stana tuženima i traži da se isti isele iz stana. Drugostepeni sud je našao da je u prvostepenoj presudi potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo, pa je potvrdio prvostepenu presudu.

Prema odredbi člana 34. Zakona o stanovanju RS, u slučaju smrti zakupca, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi stan po redosledu, bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. U konkretnom slučaju, nakon smrti su-pruga i oca tuženih, koji je bio nosilac stanarskog prava odnosno zakupac, stan su nastavili da koriste tuženi.

Činjenica da tuženi nisu obavestili tužilju (vlasnicu stana) o smrti nosioca stanarskog prava u ro-ku od 60 dana niti su sa njom zaključili ugovor o zakupu stana u smislu člana 34. stav 4. i 5. Zakona o stanovanju, ne daje pravo tužilji da može uskratiti korišćenje istog tuženima po svojoj volji, već sa-mo ako tuženi ne ispunjavaju uslove iz člana 34. stav 1. navedenog zakona. Iz činjeničnog utvrđenja jasno sledi da tuženi 3 reda u stanu neprekidno živi od rođenja i da ne postoji niti jedan od zakonom predviđenih razloga za jednostrani otkaz ugovora od strane zakupodavca po odredbama člana 35. stav 1 tačke 1-6. Zakona o stanovanju, pa je u tom slučaju tuženi legitimisan na zaključenje ugovo-ra o zakupu sa tužiljom odnosno u njegovom odsustvu postoje uslovi da sud u vanparničnom po-stupku po odredbi člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju prizna tuženoj 1. reda, kao supruzi pok. zakupca u momentu njegove smrti svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme. Takođe, tužilja je istakla da su se tuženi nesavesno ponašali, pa je došlo do propasti stana jer je stanu pričinjena šteta koja premašuje uobičajenu štetu, usled čega je predložila da se tuženima otkaže dalje korišćenje stana. Međutim, uslovi otkaznog roka iz člana 10. stav 1. tačka 3. Zakona o stanovanju nisu ispu-njeni, jer su nastalu štetu sanirali i otklonili tuženi i treća lica isključivo svojim sredstvima, bez učešća tužilje, iako je od strane građevinske inspekcije bila pozvana da učestvuje u sanaciji, pa je stan vraćen u prvobitno stanje.

Pored toga tuženi nemaju u svojini stan koji bi odgovarao potrebama njihovog domaćinstva, a tužilja je odbila prijem zakupnine, pa tužena 1 reda plaća zakupninu po odluci suda u sudski de-pozit.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P.37/10 od 11.04.2011. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 1429/12 od 18.04.2012. godine)

3333..

U slučaju da pred nadležnim organom nije zaključen sporazum o naknadi za oduzeto pravo korišćenja zajedničke prostorije, to se ne može odbiti predlog zbog nastupanja apsolutnog roka zastarelosti, bez obzira što je od konkretnog događaja proteklo više od 10 godina, s obzirom da rok zastarelosti počinje da teče tek od momenta nastanka sporazuma, odnosno donošenja rešenja o naknadi.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beoradu, Gž. br. 4700/10 od 21.03.2012. godine)

3344.. Predlagač koji je stekao stanarsko pravo u smislu čl.11. Zakona o stambenim odnosima ko-

ji je važio u vreme dodeljivanja stana ima pravo da taj stan otkupi ali pod uslovima iz Zakona o stanovanju koji je stupio na snagu 04.1.2012.god. i koji važi u vreme donošenja odluke.


- 16 -

Predlagač je stekao stanarsko pravo na stanu u smislu čl.11. Zakona o stambenim odnosima koji je važio u vreme dodeljivanja stana. Navedenom odredbom je bilo propisano da stanarsko pravo gra-đanin stiče danom zakonskog useljenja u stan. Zakonitost useljenja je u slučaju predlagača obezbe-đena odlukom nadležnog organa protivpredlagača Komisije za rešavanje stambenih potreba radnika br.29/82 od 24.09.1982.god., rešenjem direktora br.29/82 od 11.10.1982.god., jer je njemu u redov-nom postupku raspodele stana na osnovu mesta koje je zauzeo na rang listi stan i dodeljen. U takvoj situaciji predlagač je stekao stanarsko pravo imajući u vidu i da je zaključio ugovor o korišćenju sta-na sa protivpredlagačem 01.11.1982.god. na neodređeno vreme i da se u stan uselio 1982.god. Tačni su navodi iz žalbe protivpredlagača da se pod službenim stanom smatraju stanovi čije je korišćenje vezano za vršenje određene službene dužnosti i funkcije i oni stanovi koji su po svom položaju i pri-rodnoj nameni vezani za vršenje određene funkcije. Zakon o stambenim odnosima koji je važio u vreme dodeljivanja stana na korišćenje predlagaču je u čl.7. upravo to i određivao da se odredbe tog zakona ne primenjuju na stanove za službene potrebe pod kojima se podrazumevaju oni stanovi čiji je korišćenje vezano za vršenje određene službene dužnosti i funkcije koji su kao uz uslov da su kao takvi utvrđeni u opštim aktima davaoca stana na korišćenje i da lica koja koriste takve stanove stiču samo pravo na korišćenje stana u obimu utvrđenom opštim aktom ili ugovorom a ne stiču stanarko pravo na tim stanovima. Međutim, u prvostepenom postupku je utvrđeno na osnovu nalaza i mišlje-nja veštaka K.B. i S.Č. da zgrada u kojoj se nalazi stan predlagača ne predstavlja infrastrukturu žele-zničke stanice što znači da se radi o stanu čije korišćenje nije vezano za obavljanje železničke delat-nosti. To što se stan vodi kao osnovno sredstvo kod protivpredlagača i što se nalazi u zaštitnom poja-su u kojem za gradnju treba posebna saglasnost protivpredlagača ne znači da se radi o "službenom stanu" koji je vezan za funkcionisanje železnice, jer je upravo suprotno. Zgrada postoji od pre 1982.god., služila je kao odmorište za vozopratno osoblje i kad je za tim prestala potreba u njoj su formirana tri stana. Pitanje eventualne rekonstrukcije pruge pored koje se zgrada nalazi ne utiče na svojstvo stana već eventualno na druge imovinske odnose između stranaka. S obzirom da predlagač ima stanarsko pravo na stanu u smislu čl.17. Zakona o stanovanju PC koji je važio u vreme podnoše-nja predloga za otkup stana on je to pravo i stekao. Međutim, u međuvremenu je stupio na snagu Za-kon o stanovanju ("Sl.glasnik PC" 99/2011 od 27.12.2011. godine kojim je određeno u čl.20. da se stan otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana a u slučaju zahteva koji je podnet pre stupanja na snagu ovog zakona (zakon je stupio na snagu 04.01.2012. godine pod uslovima na dan stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju predlagač je podneo zahtev za otkup stana 12.12.1994.god. i pošto njegov zahtev nije rešen on ima pravo na ot-kup stana pod uslovima određenim u Zakonu o stanovanju od 04.01.2012.god. Odredbom čl.20. i 21. tog zakona propisano je na koji način se utvrđuje cena za otkup stana a to nije cena odnosno vred-nost koju procenjuje poreska uprava kao poresku osnovicu za porez na prihod od imovine.U ukid-nom rešenju ovog suda 1 Gž.br.1381/10 od 19.10.2010.god. naloženo je prvostepenom sudu da utvr-di otkupnu cenu stana bilo dopunskim veštačenjem bilo pribavljanjem odgovarajućeg izveštaja nad-ležnog organa koji nije poreska uprava već organ iz čl.24. Zakona o stanovanju. Takođe predlagač ima pravo da otkupnu cenu stana isplati i u ratama. U tom smislu je osnovana žalba predlagača da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio otkupnu cenu stana niti primenio materijalno pravo u pogledu načina otplate. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će u skladu sa čl. 20, 21. i 23. Zakona o stanovanju utvrditi otkupnu cenu stana bilo dopunskim veštačenjem bilo pribavljanjem izveštaja or-gana ili organizacije opštine koji u smislu čl.24. Zakona o stanovanju vrši proveru zakonitog utvrđi-vanja otkupne cene stana u državnoj odnosno društvenoj svojini na teritoriji opštine, i potom u smi-slu čl. 16. st. 4. tog zakona doneti rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

(Iz Rešenja Višeg suda Pančevo Gž.br.775/12 od 27.11.2012. godine)


- 17 -

3355.. Status člana porodičnog domaćinstva i korisnika stana od koga zavisi kasnije sticanje stanarskog

prava procenjuje se prema momentu kad stranarsko pravo ranijeg nosioca prestaje. Iz spisa predmeta i utvrđenja prvostepenog suda proizilazi sledeće: sporni stan dobio je na korišćenje otac predlagača koji je bio šef stanice. Zgrada u kojoj se stan nalazi te 1960. godine bila je železnička stanica. Posle 7-8 godina pruga na kojoj se ta zgrada nalazila je zatvorena pa je zgrada pretvorena u stambeni pro-stor tako što se u preostali deo zgrade nakon adaptacije u stan uselio takođe radnik kod protivpredla-gača. Posle smrti pok. njegova supruga je dana 08.02.1989. godine zaključila sa protivpredlagačem ugovor o korišćenju stana koji se nalazi u Vršcu. Ugovor je zaključen na neodređeno vreme a u ugo-voru nije bilo upisano ko su u to vreme bili njeni članovi porodičnog domaćinstva. Pok. je tražila zahtevom od 19.07.2000. godine da otkupi stan od protivpredlagača i nakon dobijanja obaveštenje od 15.10.2000. godine da se njen predlog odbija ona je dana 14.02.2001. godine predložila da sud donese rešenje koje će zameniti Ugovor o otkupu stana. U toku ovog postupka je umrla 23.07.2008. godine pa je predlagač njena ćerka tražila da se postupak nastavi i da ona otkupi stan odnosno da sud donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana u kome bi ona bila kupac. Rođena je 1954. godine (na zapisniku od 28.06.2012. godine izjavila je da ima 58 godina) i ona je sa 15 godina napu-stila porodično domaćinstvo svojih roditelja tako što je započela školovanje u Beogradu a sa svojih 20 godina od 1974. godine ona ima prijavljeno prebivalište u Beogradu. Pošto se udala i rodila ćerku ona je svoje dete dovela kod majke pokojne pa je njena ćerka sa babom živela do babine smrti u spornom stanu. Kada je predlagaču prestao radni odnos kao tehnološkom višku od 2002. godine ona je boravila sa majkom u spornom stanu ali svoje prebivalište do danas iz Beograda nije odjavila. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i doneo re-šenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana ceneći da prema odredbi čl.34. Zakona o stanovanju predlagač spada u krug lica koja imaju pravo na otkup stana nakon smrti zakupca odnosno nosioca stanarskog prava. Prvostepeni sud pogrešno smatra da pored toga što je prestala da bude član doma-ćinstva još sa svojih 20 godina ona zbog faktičkog života sa majkom ima pravo da otkupi stan. Upra-vo je suprotno. Predlagač sa protivpredlagačem nema zaključen ugovor o zakupu na neodređeno vre-me o korišćenju spornog stana pa nije ispunjen osnovni uslov iz čl.16. Zakona o stanovanju ("Sl. gla-snik PC" 99/2001) da ona traži da sud donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana. Tom odredbom je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj odnosno državnoj svo-jini dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona omogući otkup stana koji koristi. Predlagač nije zakupac stana. Pored ove či-njenice za ovu pravnu stvar je od prevashodnog značaja status predlagača koji se tiče porodičnog do-maćinstva njene pokojne majke. Iz ugovora o korišćenju stana koji je zaključila pok. 08.02.1989. go-dine proizilazi da je ona sama posle smrti supruga nastavila da koristi stan koji je on ranije dobio. Status člana porodičnog domaćinstva i korisnika stana od koga zavisi kasnije sticanje stanarskog prava procenjuje se prema momentu kada stanarsko pravo ranijeg nosioca prestaje. Ranijem nosi-ocu stanarskog prava odnosno zakupcu na neodređeno vreme pok. to pravo je prestalo danom njene smrti 23.07.2008. godine Prvostepeni sud pravilno citira odredbu čl.34. Zakona o stanova-nju ("Sl. glasnik PC" 101/2005) koji je važio u vreme smrti nosioca stanarskog prava pok. ali ga pogrešno primenjuje zbog toga što predlagač nije član porodičnog domaćinstva njene pokojne majke s obzirom da ima prijavljeno prebivalište u Beogradu i zbog toga što je napuštanjem usled zaposlenja i zasnivanja braka dotadašnjeg porodičnog domaćinstva njenih roditelja, njoj nepo-vratno prestalo svojstvo člana porodičnog domaćinstva. Zbog toga ona nema pravo da otkupi stan koji je do smrti koristila njena majka, kao nosilac stanarskog prava. Rešenje je preinačeno na osnovu čl.387. st.1. tač.3. ZPP u vezi čl.30. ZVP.

(Iz Rešenja Višeg suda Pančevo 2 Gž.br.802/12 od 18.12.2012. godine)


- 18 -

3366.. Predlagač koji ima status zakupca stana na neodređeno vreme aktivno je legitimisan da

traži od suda da rešenjem zameni ugovor o otkupu stana

Prema odredbama Zakona o stanovanju pravo na otkup stana imaju u smislu čl. 16 st. 1. ovog zako-na nosioci stanarskog prava, odnosno zakupci koji su to pravo na stanu u društvenoj ili državnoj svojini stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona, 02.08.1992. godine. Pravo na otkup imaju i nosioci sta-narskog prava koji su to pravo stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona, s tim što nastavljaju da koriste stanove kao zakupci na neodređeno vreme, ako do 31.12.1995. godine ne zaključe ugo-vor o otkupu stana (član 31). To pravo (na otkup stana) imaju i ostali zakupci na neodređeno vreme, u smislu čl. 39. Zakona o stanovanju, jer se odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana primenjuju i na korišćenje stanova u državnoj i društve-noj svojini koji budu dati u zakup na neodređeno vreme i mogu taj stan da otkupe po odredbama ovog zakona.

Pošto predlagač nema svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, pravilno je prvostepeni sud primenio navedene odredbe Zakona o stanovanju kada je odbio njegov predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana koji se nalazi u Pančevu u ul. Karađorđeva.

Viši sud je cenio i navode iz žalbe predlagača da mu je predmetni stan dodeljen na trajno kori-šćenje od strane protivnika predlagača, kao i da se nalazi u faktičkom zakupu istog stana, pa je na-šao da su isti neosnovani.

U spisima predmeta istina postoji akt, priložen kao dokaz, za koji predlagač smatra da predsta-vlja odluku o dodeli stana na trajno korišćenje, ali se njegova pravna valjanost osnovano dovodi u pitanje, obzirom na njegovu formu, sadržinu i nepostojanje osnovnih elemenata koje treba da sadrži odluka o dodeli stana.

U ostalom ta činjenica i nije bitna za odlučivanje o predlogu predlagača. Bitno je jedino da sa protivnikom predlagača on nema zaključen ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, a faktičkim zakupom, se suprotno žalbenim navodima, ne stiče pravo na otkup stana.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.2303/10 od 01.02.2011. godine)

3377.. Pravo da u vanparničnom postupku traži donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otku-

pu stana ima lice koje dokaže da je zakupac stana na neodređeno vreme.

Prema stanju u spisima predlagač je podneo predlog protiv protivnika predlagača radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana a koji se nalazi u Pančevu u ul. Moše Pijade br.19. u dvorištu u ukupnoj površini od 66 m2. Predlagač nema zaključen ugovor o zakupu stana sa protivni-kom predlagača iz čl.7. Zakona o stanovanju, ali u predmetu prvostepenog suda P.939/11 vodi parni-cu radi utvrđenja da je na predmetnom stanu postao nosilac prava zakupa na neodređeno vreme. Ovaj vanparnični postupak prvostepeni sud prekida smatrajući da odluka suda u predmetu P.939/11 predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje suda o predlogu predlagača radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Osnovano protivnik predlagača žalbom ukazuje da je odluka o prekidu postupka doneta pogre-šnom primenom odredbe čl.16. st.1. Zakona o stanovanju, kao i čl. 215. tač.1. ZPPa u vezi sa čl. 30. st.2. ZOVPa. Ovo, zbog toga što je odredbom čl.16. st.1. Zakona o stanovanju propisano da je nosi-


- 19 -

lac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan da nosi-ocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisa-nim ovim zakonom, a stavom 4. navedenog člana zakona da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana i ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, lice iz stava 1. i 2. čl. 16. Zakona, može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom po-stupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana.

Zakon o stanovanju stupio je na snagu 02.08.1992.god. ali je odredba čl. 39. ovog zakona kojom je propisano da se odredbe Zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu dru-štvenog stana primenjuju i na korišćenje stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u za-kup na neodređeno vreme menjana Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, tako da se primena ove odredbe ne vezuje za dan kada je stupio na snagu Zakon o stanovanju 02.08.1992. Naime, odredbom čl.39. Zakona o stanovanju, propisano je da zakupac na neodređeno vreme može taj stan da otkupi po odredbama Zakona o stanovanju.

Iz odredbe čl.16. st. 1. Zakona o stanovanju proizilazi da pravo na otkup stana u društvenoj svo-jini ima samo zakupac stana na neodređeno vreme, što podrazumeva zaključenje ugovora o zakupu stana na neodređeno vreme u zakonskoj formi. Stoga, ako neko lice, kao što je ovde predlagač ne dokaže da je zakupac stana na neodređeno vreme, ne može ostvariti pravo na otkup stana, zbog čega se u tom slučaju predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana odbija, a ne prekida postupak kao što je to pogrešno učinio prvostepeni sud dok se ne utvrdi da li je predlagač za-kupac stana ne neodređeno vreme.

Pošto u konkretnom slučaju ne važi pravilo presuđene stvari, predlagač će moći, ako izdejstvuje odluku da je zakupac stana na neodređeno vreme, ponovo da podnese predlog radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Iz navedenih razloga rešenje je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postu-pak, na osnovu odredbe čl.387. tač. 3. ZPPa u vezi sa čl.30. st.2. ZOVPa, koji će nastaviti vanpar-nični postupak i doneti odluku o osnovanosti predloga predlagača.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 1114/11 od 14.11.2011. godine)

3388.. Prema odredbi čl. 34. Zakona o stanovanju ne može se tražiti u vanparničnom postupku

da sud rešenjem zameni Ugovor o zakupu stana.

Predlagač je protiv protivnika predlagača podneo predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, kojim predlogom je naveo da mu je rešenjem Komisije za stambena pitanja Vlade Republike Srbije dana 21.06.2002.g. dodeljen u zakup stan u Pančevu u ul. Karađorđevoj, te da je tačkom 2 tog rešenja dato pravo predlagaču da predmetni stan koristi zajedno sa članovima svog domaćinstva, kao i da na osnovu tog rešenja predlagač može zaključiti ugovor o zakupu na neodređeno vreme sa Javnim preduzećem za stambene usluge. Istaknuto je i to da se predlagač u vi-še navrata obraćao protivniku predlagača sa zahtevom za zaključenje ugovora o zakupu stana i da je do toga nije došlo pa predlaže da se donese rešenje i utvrdi da isto zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, utvrdi zakupnina kojom će se predlagač obavezati da plaća za predmetni stan. Uz predlog predlagač je priložio rešenje na koje se poziva u predlogu. Odlučujući o ovakvom pred-logu prvostepeni sud je isti odbacio iz razloga što pozitivnopravni propisi ne predviđaju da se u van-parničnom postupku mogu donositi rešenja koja zamenjuju ugovor o zakupu stana koji je dat na ko-rišćenje od strane državnog organa.


- 20 -

Pravilno je prvostepeni sud ovakav predlog predlagača odbacio pozivajući se na odredbe Zakona o vanparničnom postupku, koje je i citirao, i odredbu čl. 34. Zakona o stanovanju, da zainteresovano lice nakon smrti ranijeg zakupca stana ili njegovog iseljenja može podneti predlog sudu da u vanpar-ničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana, što u konkretnom nije slučaj.

Predlagaču je rešenjem protivnik predlagača dao u zakup na neodređeno vreme predmetni stan da ga koristi sa članovima svog porodičnog domaćinstva, te da će predlagač na osnovu tog rešenja zaključiti ugovor o zakupu na neodređeno vreme sa Javnim preduzećem za stambene usluge, što pro-izilazi iz same izreke ovog rešenja, a što bi bilo eventualno okolnost da se predlagač Javnom predu-zeću za stambene usluge i obrati radi zaključenja ugovora o zakupu, jer u vanparničnom postupku ne može ostvariti ovo svoje pravo u skladu sa sada važećim pozitivnopravnim propisima.


3399.. Činjenica da je u ranijem vanparničnom postupku odbijen prelog za fizičku deobu zajedničkog

stana, te da stan nije podeljen shodno idealnim delovima zajedničara se ne smatra prethodnim pita-njem za odlučivanje prilikom otkupa dela stana.

(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 941/10 od 22.09.2010. godine)

4400.. Pobijanom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezana je tužena da im preda u posed,

slobodan od lica i stvari, stan u ulici … u N.S., ukupne površine 39 m2, te da im naknadi troškove par-ničnog postupka u iznosu od 74.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena pobijajući je iz svih zakonom pred-viđenih razloga. Tužioci su dali odgovor na žalbu tužene. Žalba nije osnovana.

Ispitujući pobijanu presudu shodno odredbi člana 372. stav 2. ZPP-a, ovaj sud je ustanovio da je ista doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno te da je materijalno pravo pravilno primenjeno.

U prvostepenom postupku, pored ostalog, utvrđeno je da je sada pokojni P.T. sa svojom majkom i bakom, koja je bila nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, u istom stanovao od 1956. go-dine. Predmetni stan je bio u vlasništvu M.B. Tužilja V.T. se, nakon zaključenja braka sa P.T.1968. godine, uselila u predmetni stan, a iste godine iz stana su se iselile majka i baka P.T. u stan koje su one dobile na korišćenje. U predmetnom stanu rodila su se deca P.T. i V.T. i to tužilja S.N., rođena …godine i T.T., rođena …godine. P.T. je dana 17.02.1978. godine zaključio ugovor o korišćenju predmetnog stana sa SIZ-om za urbanizam, građevinsko zemljište i stanovanje N.S., a brak između P.T. i tužilje V.T. je razveden sudskom presudom 1995. godine, s tim što je zajednica života preki-nuta 1993. godine, a nakon razvoda braka nije postignut sporazum ko će od ranijih bračnih drugova biti nosilac stanarskog prava, niti je pokrenut vanparnični postupak pred sudom povodom toga. Na-kon razvoda braka tužilja V.T. je sa ćerkama nastavila da živi u predmetnom stanu, a P.T. je jedno vreme živeo u stanu svoje bake a zatim u podstanarskim stanovima. Nakon smrti svoje bake, P.T. je kao jedini zakonski naslednik 1999. godine prodao njen stan i deo novca poklonio svojoj ćerki T.T., koja je od tog novca kupila garsonjeru, a preostali deo novca je zadržao za sebe i od istog plaćao podstanarske stanove u kojima je živeo do 2003. godine, kada se vratio u predmetni stan, jer više ni-je bio u finansijskoj situaciji da plaća podstanarske stanove, a u kojem stanu su i dalje živela njegova bivša supruga, ovde tužilja V.T. i njihova ćerka, tužilja S.N., a druga ćerka, T.T., se iste godine pre-selila u svoj stan. Zbog problema koji su bili uzrokovani stalnim konzumiranjem alkohola od strane


- 21 -

P.T., dolazilo je do stalnih konfliktnih situacija, koje su kulminirale u novembru 2005. godine kada su tužilje samo sa svojim ličnim stvarima napustile predmetni stan, i privremeno otišle kod prijatelji-ce tužilje S.N. na dva dana, jer nisu imale novca da plaćaju podstanarski stan, a zatim su se preselile u K. u kuću koju su dobile na besplatno korišćenje. Ćerka tužilje S.N. se dana 21.11.2005. godine upisala u VII razred škole "ĐJ." u K., ali se za drugo polugodište, počev od 16.01.2006. godine, vra-tila u školu "V.S." u N.S., koju je i ranije pohađala. P.T. je ostao u predmetnom stanu. On je 01.12.2005. godine zaključio brak sa tuženom, koju je upoznao u leto 2003. godine. P.T. je premi-nuo 04.12.2005. godine, a tužilje su za njegovu smrt saznale u januaru 2006. godine, kada su otišle u predmetni stan i zatekle promenjenu bravu na vratima i tada od komšinice saznale da je P.T. zaklju-čio brak sa tuženom i da se ona nakon njegove smrti nalazi u posedu istog. Ćerke P.T. su pokrenule postupak pred ovim sudom radi poništaja braka koji je zaključio njihov otac sa tuženom, pa je iz tih razloga prekinut ostavinski postupak iza P.T.

Pravilno je prvostepeni sud, a na osnovu pravilne i potpune ocene u postupku izvedenih dokaza, utvrdio relevantne činjenice i na iste pravilno primenio materijalno pravo kada je ustanovio da je tu-žbeni zahtev tužilaca neosnovan. Naime, u konkretnom slučaju, iako se radi o predaji poseda, pravil-no prvostepeni sud primenjuje Zakon o stambenim odnosima iz 1972. godine i sada važeći Zakon o stanovanju, imajući u vidu da pravo na posed predmetnog stana tužioci zasnivaju na svom svojstvu člana porodičnog domaćinstva pokojnog P.T., koji je bio nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, te se u konkretnom slučaju imaju primeniti propisi kojima je regulisano stanarsko pravo, pa su suprotni navodi žalbe tužene kojima se ističe da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju trebao pri-meniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima neosnovani.

Pored toga, navedenim zakonima, odnosno odredbom člana 33. tačka 3. Zakona o stanovanju propisano je da ugovor o zakupu društvenog stana prestaje iseljenjem zakupca iz stana, a odredbom člana 34. stav 1. istog zakona propisano je da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan po sle-dećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče, koje odredbe se, shodno odredbi člana 40. stav 1. istog zakona, primenjuju i na korišćenje stana u svojini građana po osnovu stanarskog prava. Dakle, kako je pokojni P.T. izašao iz predmetnog stana 1993. godine i oti-šao da živi sa svojom bakom, te je nakon njene smrti, kao njen zakonski naslednik, nasledio njen stan, isti je izgubio svojstvo nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu shodno odredbi člana 33. tačka 3. Zakona o stanovanju, jer se u njegovom odlasku iz predmetnog stana manifestovala nje-gova volja da prestane da koristi predmetni stan i da se iz istog iseli, imajući u vidu da je u presudi o razvodu braka između njega i tužilje V.T. navedeno da je brak razveden usled poremećenih odnosa, da je bračna zajednica prekinuta 1993. godine (a tužilja V.T. je ostala u predmetnom stanu), da je P.T. otišao da živi sa bakom u njenom stanu, da je posle bakine smrti on taj stan prodao i živeo u podstanarstvu dok je imao finansijskih sredstava za to, odnosno sve do 2005. godine kada više nije bio u mogućnosti da plaća podstanarstvo pa se vratio u predmetni stan, ali tada više nije mogao da stekne svojstvo ni nosioca stanarskog prava ni člana porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana, kakav je predmetni stan, shodno odredbi člana 2. Zakona o stambe-nim odnosima iz 1972. godine, odnosno on u tom momentu više nije imao nikakav zakonski osnov za korišćenje predmetnog stana, pa s tim u vezi ni tužena, koja je sa njim zaključila brak 2005. godi-ne, nema zakonski osnov za korišćenje predmetnog stana koji bi proizlazio iz nekog prava korišćenja predmetnog stana P.T. u momentu njegove smrti (na primer kao član njegovog porodičnog domaćin-stva), niti je tužena dokazala da ima neki drugi pravni osnov za korišćenje predmetnog stana, pa je osnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim od tužene traže da im predmetni stan preda u posed slobodan od lica i stvari, jer tužilje, u odnosu na tuženu, imaju zakonski osnov za korišćenje predmetnog sta-na, imajući u vidu da su one ostale u predmetnom stanu posle iseljenja nosioca stanarskog prava P.T.


- 22 -

iz istog, a u smislu člana 34. stav 2. Zakona o stanovanju, te su suprotni navodi žalbe tužene neosno-vani.

Pravilan je stav prvostepenog suda da bračni drug koji se uselio u stan u svojini građana nakon 29.07.1973, godine ne može steći stanarsko pravo odnosno pravo zakupa na neodređeno vreme u smislu odredbe člana 2. Zakona o stambenim odnosima koji je stupio na snagu 29.07.1973. godine kojim je propisano da se stanarsko pravo može steći samo na stanu u društvenoj svojini, a ne i na sta-nu u svojini građana. Stoga tužena udajom i useljenjem u predmetni stan 2005. godine ne može steći svojstvo korisnika stana kao član porodičnog domaćinstva svog pokojnog supruga, čak i da je on u tom trenutku bio zakupac stana.

Činjenica što posle razvoda braka između pokojnog P.T. i tužilje V.T. niko nije određen za nosi-oca stanarskog prava, niti su se tužilje obraćale vanparničnom sudu radi određivanja nosioca stanar-skog prava nije od uticaja, imajući u vidu da je tužilja S.N. bila član porodičnog domaćinstva nosio-ca stanarskog prava, P.T., i po tom osnovu ima pravo da koristi stan, da je tužilja V.T. član njenog porodičnog domaćinstva, kao i s obzirom na odredbu člana 35. stav 3. Zakona o stanovanju kojom je propisano da u slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i drugo, pa pravo na korišćenje predmetnog stana od strane tužilja proizlazi iz Zakona o stanovanju, a kako tužena nema nikakav osnov za korišćenje predmetnog stana, ni prema Zakonu o stanovanju neposredno niti izvedeno pravo iz prava nosioca stanarskog prava, pravo tužiilaca na korišćenje predmetnog stana je jače od prava tužene.

Takođe ni činjenica što su tužilje bile napustile predmetni stan 2005. godine pa se u isti vrati-le nakon smrti P.T. nije od uticaja, jer one tim odlaskom nisu izgubile pravo na korišćenje pred-metnog stana kao članovi porodičnog domaćinstva bivšeg nosioca stanarskog prava, s obzirom na činjenicu da su iz predmetnog stana otišle zbog poremećenih odnosa uslovljenih konzumiranjem alkohola od strane P.T., dakle ne svojom voljom, te da nisu imale na drugi način rešeno stambeno pitanje, pa se njihov privremeni odlazak, uzrokovan poremećenim odnosima, ne može tretirati iseljenjem u smislu člana 33. tačka 3. Zakona o stanovanju a čime bi im prestalo pravo na kori-šćenje predmetnog stana.

Shodno svemu navedenom, ovaj sud je našao da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i ustanovio da je osnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim traže da im tužena preda u posed, slobo-dan od lica i stvari, predmetni stan, a žalbu tužene iz podneska od 10.03.2009. godine ocenio kao neo-snovanu, dok navode tužene iz podneska od 26.05.2009. godine i navode tužilaca iz podneska od 28.10.2009. godine ovaj sud nije uzimao u obzir, imajući u vidu da su podneti nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe odnosno za davanje odgovora na žalbu.

(Apelacioni sud u Novom Sadu, Gž. 3472/10)

4411.. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3531/03 od 22.05.2009. godine, stavom prvim

izreke utvrđuje se da je ništav ugovor o kupoprodaji stana aa, zaključen dana 15.11.2002. godine iz-među tuženih BB, kao prodavca i VV kao kupca, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu I/I Ov.br.14992/02, pa se obavezuje drugotuženi VV, da se sa svim licima i stvarima iseli iz ovog stana i isti preda u državinu tužilji u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 97.300,00 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je predlog tužilje za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi, kao neosnovan.


- 23 -

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavila oba tužena, a zbog bitne povrede odre-daba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je u odgovorima na žalbe tuženih predložila da se odbiju kao neosnovane. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP-a Apelacioni sud je našao da su žalbe tuže-

nih neosnovane. U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz

člana 361. stav 2. ZPP-a, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 7. ove zakonske odredbe na koju se ukazuje u žalbi prvotuženog. Ovo iz razloga što je suprotno navodima žalbe, a prema povratnici u spisima, prvotuženi BB uredno pozvan za ročište od 22.05.2009. godine i to pozivom za saslušanje stranaka, na kom ročištu je rasprava i zaključena, a što ukazuje da tuženi svojom krivicom nije saslušan kao stranka, posebno što je na zahtev ovog tuženog odloženo ročište od 19.12.2008. godine na kome je trebalo izvesti ovaj dokaz. Nema povrede postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 3. ZPP-a na koju se ukazuje u žalbi drugotuženog, jer pobijanom presudom nije prekoračen tužbeni zahtev, odnosno prvostepeni sud je pobijanom presudom odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Pobijana presuda sadrži razloge o svim bitnim činjenicama, saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima, tako da nisu ni osnovani navodi žalbe drugotu-ženog da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je prvotuženi, kao ugovorni nosilac stanar-skog prava na stanu broj 31, na trećem spratu u ulici Ratnih vojnih invalida broj 36, zaključio ugovor o otkupu stana sa Ministarstvom finansija i ekonomije Republike Srbije, da je isti stan otuđio zaklju-čenjem osporenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti dana 15.11.2002. godine i overenog pred Pr-vim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.14992/02, sa drugotuženim kao prodavcem, da je oba ova ugovora zaključio posle 21.02.2002. godine, kada je njegov brak sa tužiljom pravnosnažno razveden, a u toku vanparničnog postupka za određivanje nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu posle razvoda parničnih stranaka, koji je pokrenut 16.05.2002. godine, a pravnosnažno okončan pravno-snažnim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu R.br.121/04 od 02.04.2005. godine, kojim je tužiljin predlog usvojen i ona određena da nastavi sa korišćenjem predmetnog stana.Uvidom u spise Prvog opštinskog suda u Beogradu Ki.br.1769/06 i K.br.660/06, prvostepeni sud je utvrdio da je pro-tiv prvotuženog vođen krivični postupak zbog krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 2. u vezi stava 2. KZ RS, u kojim se nalazi predugovor o kupoprodaji ove nepokretnosti zaključen 01.11.2002. godine iz-među tuženih, gde je u članu 4. stav 2. i 3. konstatovano da je prodavac upoznao kupca sa činjenicom da je u toku vanparničn postupak za određivanje nosioca stanarskog prava između njega i njegove bivše su-pruge, sa kojom se razveo i nakon razvoda otkupio stan, te da kupac i pored ove činjenice želi da izvrši kupovinu stana, a prodavac se sa svoje strane obavezuje da ukoliko njegova supruga ostvari bilo kakvo pravo vezano za ovaj stan da će joj isplatiti njen deo vrednosti stana. U spisima ovog predmeta takođe se nalazi zapisnik o saslušanju drugotuženog u svojstvu svedoka pred istražnim sudijom, potpisan od strane drugotuženog, kada je izjavio da je bio upoznat sa činjenicom da je u toku vanparnični postupak za odre-đivanje nosioca stanarskog prava između prvotuženog i tužilje kao njegove bivše supruge, te da je i po-red te činjenice želeo da zaključi ugovor o kupoprodaji stana sa prvotuženim.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, rešavajući kao prethodno pi-tanje iz člana 12. ZPP-a, utvrdio da je zaključeni ugovor o otkupu stana ništav na osnovu odredbi člana 16. i 35. Zakona o stanovanju u vezi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, pa kako pr-votuženi nije mogao steći pravo svojine na osnovu ništavog ugovora o otkupu, to zaključenjem ugo-vora o kpoprodaji sa drugotuženim nije mogao preneti na njega više prava nego što sam ima, zbog čega je sud zaključio da je tako zaključeni ugovor o kupoprodaji suprotan prinudnim propisima i ni-štav prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.


- 24 -

Ocenjujući navode žalbi, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvr-đeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, osnovano zaključujući da je ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti bez pravnog dejstva, dajući za takvu odluku razloge koje pri-hvata i ovaj sud.

Suprotno navodima žalbe tuženih, prvostepeni sud je mogao da kao prethodno pitanje, saglasno članu 12. Zakona o parničnom postupku, utvrdi da je zaključeni ugovor o otkupu stana ništav, pa je u situaciji kada je pokrenuta posebna parnica za rešavanje tog pitanja, kako se to sada ističe u žalbi, posebno ako je ta parnica pokrenuta tužbom od 02.04.2009. godine, dakle neposredno pre zaključe-nja rasprave u ovoj parnici.

Suprotno navodima žalbe drugotuženog, prvostepeni sud je, s obzirom na utvrđene činjenice, pravilno primenio materijalno pravo osnovano zaključujući da je do zaključenja ugovora o kupopro-daji između tuženih došlo zloupotrebom prava propisanih u Zakonu o stanovanju za otkup stana od strane prvotuženog, kao ugovornog nosioca stanarskog prava, a tuženi su postupali suprotno načelu savesnosti i poštenja (član 12. Zakona o obligacionim odnosima), jer su znali da je u toku vanparnič-ni postupak za određivanje nosioca stanarskog prava između tužilje i prvotuženog kao razvedenih brač-nih drugova. Odredbama člana 35. stav 4. Zakona o stanovanju propisano je da se u slučaju razvoda bra-ka razvedeni supružnici mogu sporazumeti o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu za-kupca, a da će, ukoliko sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika nadležni sud u vanpar-ničnom postupku doneti rešenje o određivanju bračnog druga koji nastavlja sa korišćenjem strana u svojstvu zakupca, vodeći računa o svim okolnostima na koje upućuje ova zakonska odredba. Kako spo-razuma parničnih stranaka nije bilo, po okončanu vanparničnog postupka, doneto je pravnosnažno reše-nje kojim je tužilja određena za zakupca stana, pri čemu ona nije izvršila otkup stana već je to učinio pr-votuženi, kao ugovorni nosilac stanarskog prava, koji je u vreme zaključenja ugovora o otkupu znao za navedeni vanparnični postupak, jer je u njemu aktivno učestvovao. Suprotno navodima žalbe, rešenje vanparničnog suda se zasniva na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka, pa je njegovo dej-stvo eh tunc, a ne od momenta donošenja, te se rešenjem vanparničnog suda o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u suštini pokriva ceo period od razvoda barka pa nadalje, zbog čega vanparnični sud odlučuje o statusu razvedenih supružnika, kao da ugovor o otkupu nije zaključen.

(Apelacioni sud u Beogradu, Gž.br.12920/10)

4422.. Rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi Opštinski sud u vanparničnom postup-

ku a ne Privredni sud, bez obzira što je nad protivnikom predlagača otvoren postupak stečaja.

Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud u P. Postupajući u vanparničnom postupku po predlogu za donošenje rešenja kojim se zamenjuje

ugovor o otkupu stana, Opštinski sud se rešenjem R. /98-80 od 12.02.1999. godine oglasio stvarno nenadležnim i po pravosnažnosti tog rešenja dostavio spise Privrednom sudu.

Privredni sud nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, te je uz dopis R./99 od 31.03.1999. godine dostavio spise Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud. Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine, pred Opštinskim sudom pokrenut je

vanparnični postupak za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. U vreme donošenja tog predloga, nad protivnikom predlagača već je bio otvoren stečajni postu-

pak po rešenju Privrednog suda od 14.09.1998. godine, a ovo preduzeće je u samom predlogu ozna-čeno kao preduzeće u stečaju.


- 25 -

Polazeći od stanovišta da se radi o sporu nastalom u toku stečajnog postupka, Opštinski sud je izveo zaključak da je, u smislu člana 12. stav 2. u vezi s članom 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudo-vima, za postupanje nadležan Privredni sud.

Međutim, ovakav zaključak se ne može prihvatiti. Prema odredbi člana 12. stav 2. tačka a) Zakona o sudovima, Opštinski sud je nadležan u gra-

đanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako za to ni-je nadležan Privredni sud.

Odredbom člana 15. istog zakona, kojom je određena nadležnost Privrednih sudova, u stavu 2. tačka a) propisano je da Privredni sud sudi sporove koji su u toku ili nastanu povodom sprovođenja postupka prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije, bez obzira na svojstvo druge strane i bez obzira na vreme pokretanja spora.

Iz ovakve formulacije navedenih odredaba jasno proizlazi da se one odnose na zasnivanje nadle-žnosti Opštinskog, odnosno Privrednog suda povodom rešavanja imovinsko-pravnih sporova, dakle povodom zaštite povređenog ili ugroženog imovinskog prava u parničnom postupku, čija je sadržina bliže određena odredbom člana 1. ZPP.

Prema odredbi člana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po tom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku.

Sadržina ovog postupka bliže je određena u stavu 2. istog člana i podrazumeva rešavanje onih pravnih stvari koje se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava, dakle u kojima ne posto-ji spor u smislu člana 1. ZPP. Odredbom člana 12. stav 4. tačka a) Zakona o sudovima RS propisano je da ovakve predmete u prvom stepenu rešava Opštinski sud.

Iz navedenih odredaba proizlazi da za razliku od imovinsko-pravnih sporova, gde pod određe-nim uslovima može doći do atrakcije stvarne nadležnosti Privrednog suda, kod vanparničnog postup-ka takve atrakcije ne može biti, već je na osnovu navedene odredbe člana 12. stav 4. tačka a) Zakona o sudovima RS isključivo nadležan sud opšte nadležnosti.

Ostvarivanje prava na otkup stana u smislu člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpo-stavlja izvesno ugrožavanje tog prava od strane davaoca stana na korišćenje, ne podrazumeva i po-stojanje spora u smislu člana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparničnom a ne u parnič-nom postupku, što je izričito propisano navedenom odredbom člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju.

U tom smislu, kako se u konkretnom slučaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zaštiti spornog pra-va u smislu člana 1. ZPP, već o vanparničnom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadležnosti nema mesta primeni odredbe člana 12. stav 2. u vezi s članom 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudovima, već se ima primeniti odredba člana 12. stav 4. tačka a) istog zakona.

Stoga je, bez obzira na okolnost da je nad tuženim u toku stečajni postupak pred Privrednim su-dom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Opštinski sud.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 23. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci. Otkup stana i stvarna nadležnost suda (član 12. stav 4. tačka a) u vezi s članom 12. stav 2. Zako-

na o sudovima Republike Srbije) (Vrhovni sud Srbije, R.01.119/99)

4433..

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac na društvenom odnosno državnom stanu ima

pravo na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju i posle izvršene svojin-ske transformacije.


- 26 -

U toku prvostepenog postupka je utvrđeno da je predlagač nosilac stanarskog prava na pred-metnom stanu, koji je stekao na osnovu rešenja o korišćenju stana protivnika predlagača br. 245/1 od 14.8.1982. godine i Ugovorom o korišćenju stana od 24.1.1984. godine. Predlagač je 19.2.1993. godine uputio zahtev protivniku predlagača za otkup stana koji nije prihvaćen iz razloga što je pro-tivnik predlagača rešenjem Privrednog suda u Valjevu Fi. 15886/91, upisan u sudski registar kao deoničarsko društvo. Po rešenju Privrednog suda u Valjevu Fi. 1024/99 protivnik predlagača je or-ganizovan kao akcionarsko društvo sa 83,79% društvenog kapitala i 16,30% akcijskog kapitala i predmetni stan postao stan u mešovitoj svojini i to u društvenoj svojini u 83,70% i u svojini akcio-nara 16,30%.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da predlagač može po odredbama Zakona o stanovanju otkupiti društveni deo stana, a stan u celosti, dok preostali deo stana, onaj koji se nalazi u svojini akcionara, može otkupiti po tržišnim uslovima. Otkupnu cenu društvenog dela stana prvostepeni sud je utvrdio veštačenjem prema veštaku ekonomske struke u iznosu od 263.185,00 dinara, s tim što je ovaj iznos umanjen za 23% po osnovu stambenog dopri-nosa i činjenice da predlagač cenu isplaćuje odjednom, čija je konačna cena društvenog dela stana utvrđena na iznos od 162.122,00 dinara.

Izneto stanovište nižestepenih suda ne može se prihvatiti. Prema odredbi čl. 16. st. 1. Zakona o stanovanju nosilac prava raspolaganja na stanu udruštvenoj svojini - vlasnik stana u držav-noj svoji-ni dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupa-nja na snagu ovog zakona na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac na društvenom od-nosno državnom stanu ima pravo na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju i posle izvrše-ne svojinske transformacije preduzeća. U konkretnom slučaju predlagač je stekao sta-narsko pravo na društvenom stanu pre stupanja na snagu Zakona o stanovanju i pre izvršene svojin-ske transformacije protivnika predlagača, te kasnije izvršene svojinske transformacije protivnika predlagača ne mogu uticati na pravo predlagača na otkup stana pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će primenom čl. 16. st. 4. odlučiti o predlogu predlagača za donošenje rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana, s tim što će istovremeno utvrditi ot-kupnu cenu stana primenom čl. 20. i 21. Zakona o stanovanju.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 888/06 od 22.02.2007. godine)

4444.. Član porodičnog domaćinstva nema pravo svojine na otkupljenom stanu po osnovu stica-

nja svojine u porodičnoj zajednici, ali ukoliko je angažovao lična sredstva i stavio ih na raspo-laganje nosiocu stanarskog prava prilikom zaključenja ugovora o otkupu, svoje novčano po-traživanje može da ostvari samo u parnici

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majka parničnih stranaka bila je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini. U ugovoru o korišćenju stana koje je zaključila 1969. godine, kao čla-novi njenog porodičnog domaćinstva bili su navedeni, pored ostalih, i tužilja i njen brat – tuženi u ovoj parnici. Navedeni stan majka parničnih stranaka je otkupila 1992. godine i tako stekla svojinu na predmetnom stanu. U predmetnom stanu tužilja živi sama. Ostavinski sud je rešenjem od 24.05.2002. godine prekinuo raspravljanje zaostavštine iza smrti majke parničnih stranaka i uputio


- 27 -

na parnicu tužilju radi dokazivanja postojanja sporazuma sa tuženim da ona nasledi celokupnu imo-vinu pokojne majke.

U ovom sporu tužilja zahteva da se utvrdi da je stekla _____% idealnog dela spornog stana po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa pokojnom majkom i da se isti izdvoji iz njene zaostavštine.

Po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, pravilan je pravni zaključek nižestepenih sudova da je od-redbama Zakona o stanovanju, kao specijalnog zakona koji reguliše oblast stanovanja, isključena pri-mena odredaba ranije važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Službeni glasnik RS", 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01), koji je u to vreme reguli-sao imovinske odnose članova porodiče zajednice.

U članu 16. stav 3. Zakona o stanovanju, regulisano je da članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama tog zakona. Takva formulacija zako-na očigledno na poseban način reguliše stambeni status članova porodičnog domaćinstva posle otkupa stana i priznaje im pravo na stanu u svojini. Odnos vlasnika stana i člana porodičnog do-maćinstva posle otkupa stana nije svojinski, već stambeni, sveden na pitanje prava članova poro-dičnog domaćinstva da korsite stan i ovlašćenja vlasnika stana da zahteva njihovo iseljenje iz od-ređenih opravdanih razloga.

Iz svega izloženog, proizilazi da se tužilja poziva na svoje učešće u sticanju stana prilikom otku-pa po odredbama Zakona o stanovanju. Ukoliko je tužilja angažovala svoja sredstva tako što ih je stavila na raspolaganje nosiocu stanarskog prava (svojoj majci) prilikom zaključenja ugovora o ot-kupu stana, ima potraživanje koje može da ostvari u parnici, ali joj ne pripada pravo da traži svo-jinski udeo po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, jer sporni stan nije stečen radom članova po-rodičnog domaćinstva već otkupom po ličnom pravu nosioca stanarskog prava na stanu u društve-noj svojini. Stoga tako otkupljeni stan ne predstavlja predmet zajedničke imovine članova porodič-nog domaćinstva koji su u stanu živeli u vreme njegovog otkupa.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 323/07 od 1.03.2007. godine)

4455.. Stan koji pripada zadužbini koja je obnovila svoj rad, odnosno otpočela sa ostvarivanjem

svojih ciljeva, predstavlja stan koji je po Zakonu o stanovanju izuzet od otkupa, pa se u van-parničnom postupku ne može osnovano tražiti donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o ot-kupu stana.

Odredbom člana 17. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95 i 49/95), propisano je da se od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima stan koji se nalazi u zadužbini, odnosno koji je pripadao zadu-žbini, s tim da je taj član kasnije izmenjen članom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sta-novanju ("Službeni glasnik RS", broj 33/93), tako što je propisano da se u članu 17. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona o stanovanju, posle reči: "pripadao zadužbini", dodaju reči: "koja bi mogla da na-stavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana".

Članom 13. stav 2. navedenog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, utvrđena je obaveza ministarstva nadležnog za poslove kulture da u roku d šest meseci od dana stupanja na sna-gu tog zakona, utvrdi koji stanovi se nalaze u zadužbini, a u roku od jedne godine, koji stanovi su pripadali zadužbini koja bi mogla obnoviti rad radi ostvarivanja ciljeva radi kojih je osnovana. Na osnovu navedenog ovlašćenja, donet je Pravilnik o utvrđivanju stanova koji su izuzeti od otkupa u zgradama zadužbina koje bi mogle obnoviti rad ("Službeni glasnik RS", br. 29/94, 41/94 i 63/94).


- 28 -

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", broj 16/97), pripisano je da zakupci na određeno vreme stanova koji su pripadali zadužbinama koje do is-teka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne obnove rad, dosnosno koje ne otpočnu sa ostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrđenim tim zakonom, a da je Ministarstvo kulture ovlašćeno da utvrdi zadužbine koje do isteka roka od šest me-seci nisu obnovile rad, odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva. Na osnovu tog ovla-šćenja, Ministarstvo kulture Republike Srbije donelo je Pravilnik o zadužbinama koje nisu obnovile rad ("Službeni glasnik RS", broj 48/97). Navedenim Pravilnikom o zadužbinama koje nisu obnovile rad, utvrđene su zadužbine koje do isteka roka navedenog u članu 2. Zakona i izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", broj 16/97), nisu obnovile rad, odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva. Iz tog Pravilnika se vidi da predmetna zadužbina, kojoj pripadaju stanovi koji su predmet u ovoj pravnoj stvari, nije na spisku zadužbina koje nisu obnovile rad, odno-sno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva, iz čega dalje proizilazi da je navedena zadužbina obnovila svoj rad i da je otpočela sa ostvarivanjem svojih ciljeva, pa je shodno tome, prvostpeni sud pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o nekretnini izuzetoj od otkupa i da nema osnova da se u vanparničnom postupku donese rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.


4466.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja AA i tužena BB, kao radnice "GG", učestvovale su

u konkursu radi dodele stana na korišćenje. Dana 14.01.1997. godine Stambena komisija je donela odluku da se stan dodeli tuženoj BB. Pismeni otpravak odluke o dodeli stana nije nikada dostavljen učesnicima u konkursu. BB, kojoj je stan dodeljen, podnela je tužbu prvostepenom sudu 12.12.1997. godine protiv tuženog "GG", radi utvrđenja da je komisija za stambena pitanja tuženog donela odlu-ku 14.01.1997. godine o dodeli u zakup jednosobnog stana tužilji i da se obaveže tuženi da ovu odlu-ku od 14.01.1997. godine izradi i dostavi zainteresovanim licima u roku od 15 dana, a u protivnom istu odluku će u svemu zameniti presuda. Prvostepenom presudom P. br. 3962/98 u celosti usvojen je tužbeni zahtev. Odlučujući o žalbi umešača iz navedenog postupka AA Okružni sud u Novom Sa-du je presudom Gž. br. 1999/02 od 02.10.2002. godine žalbu delimično usvojio, tako što je presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od 01.02.2002. godine ukinuo u delu kojim je utvrđe-no da je komisija za stambena pitanja tuženog dana 14.01.1997. godine donela odluku o utvrđivanju rang liste i odluku o dodeli u zakup jednosobnog stana tužilji i ovom delu tužba je odbačena, dok je u ostalom delu žalba umešača odbijena a prvostepena pobijana presuda potvrđena.

Tužena BB zaključila je sa Javnim preduzećem "Informatika" Novi Sad ugovor o korišćenju stana 03.01.2003. godine. U članu 1. ugovora navedeno je da je ugovor zaključen na osnovu presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od 01.02.2002. godine, i da je na osnovu ove presude zakupcu dat na korišćenje stan koji je predmet ugovora. Na osnovu ugovora o korišćenju stana i pre-sude Opštinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 zaključen je ugovor o otkupu stana između tu-ženih BB i Grada Novog Sada. Oba ugovora su zaključena na osnovu navedene presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 podnete u fotokopiji, na kojoj postoji rešenje sa klauzulom prav-nosnažnosti dana 12.04.2002. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da su zaključeni ugovor o korišćenju stana i ugovor o otkupu stana shodno članu 103. Zakona o obligacionim odnosima ništavi, jer su protivni prinudnim propisima. Oba ugovora su zaključena na osnovu presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. br. 3962/98 od 01.02.2002. godine, koja je po žalbi umešača ukinuta u delu koji bi predstavljao osnov za zaključe-nje ugovora o korišćenju stana putem zakupa i za zaključenje ugovora o otkupu stana. Kako je tuže-


- 29 -

na BB uz zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju i ugovora o otkupu stana priložila presudu pr-vostepenog suda P. br. 3962/98 sa klauzulom pravnosnažnosti bez označenja da je presuda pravno-snažna i izvršna samo u delu u kojem je obavezan tuženi "GG" da odluku od 14.01.1997. godine iz-radi i dostavi zainteresovanim licima, a u protivnom istu odluku će u svemu zameniti presuda, to nije postojao osnov za zaključenje ugovora o korišćenju stana.

Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da je u navedenom postupku pravnosnažnom presu-dom odlučeno da je tužena BB zakupac stana. Takav zaključak bi bio osnovan da je presudom u po-stupku P. br. 3962/98 pravnosnažno odlučeno da je tužena BB na osnovu odluke od 14.01.1997. go-dine stekla pravo zakupa na neodređeno vreme na stanu koji je predmet odluke, a obavezivanjem "GG" na izradu odluke o dodeli stana nije u sudskom postupku odlučeno o pravu zakupa na stanu koji je predmet dodele u postupku u kome su učestvovale tužilja i tužena, radnice "GG". Pogrešno drugostepeni sud u obrazloženju pobijane odluke navodi da je u postupku P. br. 3962/98 tuženi "GG" obavezan da odluku od 14.01.1997. godine, a kojom je predmetni stan dodeljen na korišćenje putem zakupa tuženoj BB, izradi i dostavi strankama, jer je upravo u navedenom postupku presudom drugostepenog suda ukinuta prvostepena presuda i odbačena tužba u delu da se utvrdi da je komisija za stambena pitanja tuženog donela odluku 14.01.1997. godine o utvrđivanju rang liste i odluku o dodeli u zakup stana BB, pa je pravnosnažno obavezan tuženi da samo odluku od 14.01.1997. godi-ne izradi i dostavi zainteresovanim licima.

Iz izloženog, a kako ne postoji konačna odluka o dodeli stana, a u sudskom postupku pravnosna-žno nije utvrđeno da je tužena BB, kao jedan od učesnika u postupku o dodeli stana stekla pravo za-kupa na neodređeno vreme na stanu, to ne postoji osnov za zaključenje ugovora o zakupu stana u smislu člana 7. Zakona o stanovanju. Kako tužena nije stekla pravo zakupa na neodređeno vreme, to je i zaključeni ugovor o otkupu stana protivan odredbi člana 16. Zakona o stanovanju, zbog čega su oba zaključena ugovora ništava.


4477.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi BB je po osnovu rešenja Komande odbrane

Grada Beograda br.2030/77, ugovora o korišćenju stana od 24.12.1979. godine, zaključenim sa Di-rekcijom za upravljanje i gazdovanje Vojnim stambenim fondom i useljenja u stan, postao nosilac stanarskog prava na stanu DD. Kao član njegovog porodičnog domaćinstva, upisana je tužilja AA, kao njegova tadašnja supruga. Brak tužilje i prvotuženog je razveden __.1982. godine. Prvotuženi je dana 13.10.1982. godine pokrenuo postupak za određivanje nosioca stanarskog prava nakon razvoda braka. Za vreme trajanja ovog vanparničnog postupka bilo je doneto šest rešenja na osnovu kojih je prvotuženi ostao nosilac stanarskog prava, međutim, sva ta rešenja su ukinuta, a postupak je okončan donošenjem rešenja III R.1. 74/94 od 18.02.1997. godine, kojim se predlog predlagača BB smatrao povučenim, a usvojen je predlog protivnika predlagača AA (ovde tužilje), koja je određena za zakup-ca stana na neodređeno vreme. Prvotuženi je kao nominalni nosilac stanarskog prava sa drugotuže-nim zaključio ugovor o kupoprodaji - otkupu predmetnog stana, koji ugovor je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov.II/5-7868/93 dana 15.07.1993. godine. Nakon toga, prvotuže-ni je sa trećetuženim zaključio ugovor o kupoprodaji navedenog stana. Ugovor je overen pred Tre-ćim opštinskim sudom u Beogradu dana 16.01.1995. godine pod Ov.br.213/95, što znači da je stan prodat za vreme trajanja vanparničnog postupka.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje smatrajući da je rešenje o vanparničnom po-stupku, kojim je tužilja oglašena za zakupca stana, doneto na osnovu primene imperativne odredbe člana 35. stav 4. Zakona o stanovanju, koja odredba je kogentne prirode, te da doneto rešenje van-parničnog suda ima dejstvo ex tunc, što znači da se pokriva ceo period od razvoda braka pa nadalje.


- 30 -

Zbog toga je prvostepeni sud smatrao da prvo i drugotuženi nisu mogli zaključiti ugovor o otkupu stana te da je zaključeni ugovor apsolutno ništav, na osnovu čl.103. Zakona o obligacionim odnosi-ma. Sledstveno tome, i zaključeni ugovor o kupoprodaji stana između prvo i trećetuženog je takođe ništav, shodno odredbi čl.103. ZOO, s obzirom da je nastao na osnovu ništavog pravnog posla - ugo-vora o otkupu stana jer prvotuženi nije mogao na trećetuženog da prenese više prava nego što ga i sam ima, odnosno što ga je stekao.

Međutim, Okružni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neo-snovan, uz obrazloženje da je prvotuženi u trenutku zaključenja ugovora o otkupu stana bio nosilac stanarskog prava na spornom stanu i da nije postojala nijedna zakonska zabrana koja bi sprečavala zaključenje ugovora o otkupu stana.

Kako je, po shvatanju okružnog suda, prvotuženi postao vlasnik spornog stana, to je shodno svojim ovlašćenjima iz čl.3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa slobodno raspolagao svojim vlasni-štvom - spornim stanom i zaključio punovažan ugovor o kupoprodaji navedenog stana sa trećetuženim.

Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovakvo stanovište okružnog suda je pogrešno i tužilja u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je prvotuženi BB, kao nominalni nosilac stanarskog prava, posle razvoda braka sa tužiljom, zaključio ugovor o otkupu stana sa drugotuženim, pre nego što je vanparnični sud odlučio ko će od supružnika nastaviti sa korišćenjem spornog stana u svojstvu nosi-oca stanarskog prava, odnosno zakupca na neodređeno vreme. Pomenuti ugovor o otkupu je zaklju-čen na osnovu čl.16. tada važećeg Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS" br.50/92).

Međutim, pravilno je stanovište prvostepenog suda da je punovažnost ovako zaključenog ugovo-ra uslovljena odredbom čl. 35. stav 4. Zakona o stanovanju, koja je imperativne prirode, i kojom je propisano da se u slučaju razvoda braka, razvedeni supružnici mogu sporazumeti o tome ko će od njih nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a u slučaju da sporazum nije postignut, što je u konkretnoj situaciji slučaj, na predlog jednog od njih nadležni sud će u vanparničnom postupku do-neti rešenje o određivanju bračnog druga koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vo-deći računa o svim relevantnim okolnostima.

Dakle, navedena odredba je kogentne prirode i ista se ne može isključiti ni u kom slučaju, izuzev sporazumom supružnika, koga u konkretnom slučaju nije bilo, sve do pravnosnažnog okončanja van-parničnog postupka.

Takođe je pravilno stanovište prvostepenog suda da se rešenje vanparničnog suda o određivanju nosioca stanarskog prava zasniva na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka, a ne od momenta donošenja rešenja, što znači da rešenje vanparničnog suda o tome ko će nastaviti sa kori-šćenjem stana pokriva ceo period, od razvoda braka pa nadalje. Iz tih razloga, vanparnični sud je i odlučio o statusu razvedenih bračnih drugova, kao da ugovor o otkupu stana nije ni zaključen. Do donošenja rešenja vanparničnog suda, razvedeni bračni drug koji nije izvršio otkup stana, nije legiti-misan da traži poništaj zaključenog ugovora o otkupu. Iz tih razloga, tužilja je, nakon pravnosnažno-sti odluke kojom je oglašena za zakupca na neodređeno vreme i inicirala ovaj postupak za utvrđenje ništavosti ugovora o otkupu stana, zaključenog između prvo i drugotuženog, upravo iz razloga kako bi sama mogla da realizuje svoje pravo na otkup. Samim tim, iz tih razloga, ugovor zaključen izme-đu prvotuženog koji nije zakupac stana na neodređeno vreme i drugotuženog kao nosioca prava ras-polaganja je ništav, shodno odredbi čl.103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i kupoprodajni ugovor na osnovu kojeg je prvotuženi prodao stan trećetuženom.

Prema tome, opštinski sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio ugovor o otkupu stana koji su zaključili prvo i drugotuženi, kao i kupoprodajni ugo-vor koji je zaključen između prvo i trećetuženog.



- 31 -

4488.. Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u Šapcu P. 1123/94 od 25.05.1999.

godine poništena kao nezakonita konačna odluka Komisije za stambene odnose "BB" br. 1082 od 11.06.1993. godine o dodeli predmetnog stana u zakup GG, kao i Odluka upravnog odbora br. 1437 od 27.07.1993.godine pod II. Pravnosnažnom presudom istog suda P.br. 2839/96 od 2.04.1997. go-dine po tužbi predlagača tj. tamo tužioca, obavezan je protivnik predlagača tj. u tom sporu tuženi, da izvrši ponovnu raspodelu predmetnog stana koji je bio dodeljen u zakup GG Odlukom komisije za stambene odnose tuženog br. 1082 od 11.06.1993. godine i Odlukom upravnog odbora br. 1437 od 27.07. 1993. godine, poništenih pravnosnažnom presudom tog suda P. 1123/94 od 25.05.19995. go-dine, u roku od 30 dana od prijema presude. Presudom istog suda P.br. 2863/97 od 23. 09.1999. go-dine utvrđeno je da predlagač (tamo tužilac) ima pravo na dodelu stana, pa je protivniku predlagača (tamo tuženom) "BB" obavezan da donese odluku kojom će AA dodeliti predmetni stan u roku od 15 dana. Ukoliko tuženi ne postupi po nalogu suda, stavom III izreke navedeno je da će ta presuda za-meniti odluku o dodeli stana.

Iz obrazloženja presude P.br. 2863/94 od 23.09.1999. godine proizilazi da je tužioca (predlaga-ča) AA trebalo rangirati kao radnika bez stana i po kriterijumu "stambeno pitanje" i priznati mu po tom osnovu 40 bodova, pored priznatih po osnovu radnog staža 240 bodova, po osnovu radnog do-prinosa 30 bodova i po osnovu porodičnog stanja 30 bodova, kada bi on imao 440 bodova i bio na rang listi, a ispred GG kome je predmetni stan dodeljen. Zaštita prava u toj parnici, zaključuje sud, neodvojivo je vezana za zaštitu prava u sporu koji je pravnosnažno okončan. U odsustvu odluke o dodeli stana, ovo je jedini način da radnik zaštiti svoje pravo u smislu člana 83. stav 3. Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa, zbog čega je ovaj spor rešen meritorno.

Kod takvog stanja stvari, a imajući u vidu sadržinu izreke i (obrazloženja) pravnosnažne presude Opštinskog suda u Šapcu P.br. 2863/97 od 23.09.1999. godine i Vrhovni sud nalazi da su prvostepe-ni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili predlog predlagača, sa obrazloženjem da ta pravnosnažna presuda ne predstavlja pravni osnov za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana. U konkretnom slučaju navedena pravnosnažna presuda je doneta posle donošenja pravnosnažnih presuda o poništaju odluke o dodeli predmetnog stana i posle obvezivanja protivnika predlagača, u tom sporu tuženog, da izvrši ponovnu raspodelu stana. Navedenom presu-dom sud je odlučio punom juresdikcijom i obavezao protivnika predlagača da predlagaču dodeli predmetni stan, tako da je sudska odluka zamenila odluku protivnika predlagača o dodeli stana, koju protivnik predlagača nije doneo u razumnom roku, tj. nije pred svojim nadležnim organima sproveo i okončao započeti postupak dodele stana.

Vrhovni sud nalazi da navedena pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Šapcu po svojoj sadr-žini predstavlja pravni osnov da se u vanparničnom postupku donese rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana u smislu člana 34. stav 5. u vezi člana 7. Zakona o stanovanju.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, nižestepeni sudovi nisu utvrdili sve elemente koje u smislu člana 7. stav 2. i 3. Zakona stanovanju, treba da sadrži ugovor o zakupu stana, Vrhovni sud je ukinuo oba rešenja nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni po-stupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi bitne sastojke ugovora o zakupu predmetnog stana navedene u članu 7. stav 2. i 3. Zakona o stanovanju, a zatim će ponovo odlučiti, imajući u vi-du da pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Šapcu P.br. 2863/97 od 23.09.1999. godine predsta-vlja valjan pravni osnov za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana.



- 32 -

4499.. Kada u vreme zaključenja ugovora o otkupu kupac nije imao u svojini drugi stan koji bi

bio odgovarajući za njegovo porodično domaćinstvo, tada naknadno posedovanje toga stana ostaje bez značaja.

Nižestepeni sudovi su pravilno ocenili, u skladu sa odredbama čl. 17. Zakona o stanovanju, ima-jući u vidu broj članova domaćinstva tuženih (supruga, dve kćeri, sin i majka), da stan u B. R. br. 278. u B. površine 74 m2 nije adekvatan za broj članova porodičnog domaćinstva tuženog i u slučaju da je u trenutku zaključivanja spornog ugovora o otkupu pripadao i bio u njegovom posedu, što ov-de, kako je utvrđeno, nije bio slučaj.

Na pravilnost materijalnog prava nema uticaja, u postupku pred prvostepenim sudom utvrđena činjenica, da je presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu koja je postala pravnosnažna 24.02.1996. godine, tužbeni zahtev tužioca S. P. (u ovom sporu tuženog) usvojen, te utvrđeno da ugovor o izgradnji stana nadziđivanjem od 4.12.1989. godine, sa navedenim aneksima tog ugovora zaključen sa tuženom Stambenom zadrugom B. iz B. proizvodi pravno dejstvo, a da ugovor zaklju-čen dana 2.07.1992. godine i ugovor o čuvanju stana zaključen dana 3.07.1992. godine između tuže-nih S. Z. iz B. i R. I. ne proizvodi pravno dejstvo. Istom presudom obavezani su tuženi da dvoiposo-ban stan površine 74 m2, predaju tužiocu u posed.

Stoji činjenica da tuženi, niti član njegovog porodičnog domaćinstva u vreme otkupa predmet-nog stana, nisu imali u svojini drugi stan koji je odgovarajući za šestočlano porodično domaćinstvo tuženog, u kojem stanu bi broj soba bio jednak broju članova porodičnog domaćinstva. Stoga je bez uticaja okolnost da je tuženi u posedu novoizgrađenog dvoiposobnog stana u mansardi povr. 74 m2, uveden u posed po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj odluci 1997. godine i što je te godine u zemlji-šne knjige upisan kao vlasnik tog stana. Pravilno je od strane nižestepenih sudova primenjeno mate-rijalno pravo, kod činjenice da tuženi u vreme zaključenja ugovora o otkupu, kao što je već rečeno, nije imao u svojini drugi stan koji bi bio odgovarajući za njegovo porodično domaćinstvo.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 443/06, od 21.06.2006. godine)

5500.. U provedenom postupku utvrđeno je da su parnične stranke zaključile brak 1976. godine i na-

kon toga živele u predmetnom stanu zajedno sa majkom protivnika predlagača, koja je bila nosilac stanarskog prava na tom stanu po osnovu ugovora o korišćenu stana iz 1969. godine, zaključenim sa gradskim stambenim preduzećem. U ugovoru o korišćenju stana kao članovi njenog porodičnog domaćinstva navedeni su protivnik predlagača, kao sin, i kći GG. Brak stranaka je razveden 1985. godine, a presudom o razvodu braka maloletna kći stranaka, rođena godine, poverena je predlaga-ču, kao majci, na čuvanje i vaspitanje. Majka protivnika predlagača umrla je 1989. godine, a nakon njene smrti protivnik predlagača je stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme na tom stanu kao njen jedini preostali član domaćinstva, te je taj stan otkupio po osnovu ugovora o otkupu stana koji je zaključio sa opštinom Palilula 27.06.2001. godine, a zatim ga otuđio trećem licu.

Zbog poremećenih bračnih odnosa parničnih stranaka predlagač se sa maloletnom ćerkom stra-naka iselila iz spornog stana i pre razvoda braka stranaka, tačnije 22.06.1985. godine, ali je protiv protivnika predlagača povela spor radi useljenja u predmetni stan i u tom sporu uspela. Pravnosna-žnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 19.11.1998. godine protivnik predlagača oba-vezan da joj omogući useljenje u taj stan i da joj preda jedan primerak ključa od glavnih ulaznih vra-ta stana. Istom presudom odbijen je protivtužbeni zahtev protivnika predlagača kojim je tražio da se


- 33 -

utvrdi da je predlagaču prestalo pravo korišćenja predmetnog stana. U međuvremenu, predlagač je podnela predlog za izvršenje navedene presude, a to izvršenje nije sprovedeno do momenta otuđenja predmetnog stana od strane protivnika predlagača trećem licu, te nije nastavljala korišćenje predmet-nog stana.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se prema odredbi člana 385. stav 3. ZPP re-vizijom ne može pobijati, nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili da je predlog predlagača da nakon razvoda braka stranaka bude određena za zakupca na predmetnom stanu na neodređeno vreme je neosnovan, pa su pravilno primenili materijalno pravo kad su takav zahtev odbili. Naime, o zahtevu predlagača u konkretnom slučaju ima se raspraviti prema okolnosti-ma koje su postojale u vreme razvoda braka stranaka. Kako je brak stranaka razveden presudom od 25.09.1985. godine, na konkretan slučaju se imaju primeniti odredbe tada važećeg Zakona o stambe-nim odnosima ("Službeni glasnik SRS", broj 9/85), a koji je predviđao kao preduslov za određivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka prethodno postojanje svojstva nosioca stanarskog pra-va ili sunosioca stanarskog prava kao bračnog druga. U ovom slučaju u vreme razvoda braka strana-ka nosilac stanarskog prava bila je majka protivnika predlagača a ne protivnik predlagača, pa samim tim ni predlagač nije bila sunosilac stanarskog prava na tom stanu sa njim, da bi imala pravo zahte-vati da nakon razvoda braka bude određena za zakupca stana na neodređeno vreme.

Bez značaja je pozivanje u reviziji predlagača na pravnosnažnu presudu od 19.01.1998. godi-ne kojom je obavezan protivnik predlagača da predlagaču omogući korišćenje predmetnog stana i isticanje da predlagač nije izgubila svojstvo korisnika stana iseljenjem iz istog 1985. godine, bu-dući da se iselila pod prinudom i protivno svojoj volji, jer predlagač u vreme smrti majke protiv-nika predlagača, kao dotadašnjeg nosioca stanarskog prava, prema odredbama Zakona o stambe-nim odnosima koji je bio na snazi u to vreme, nije se smatrala članom njenog domaćinstva koji bi posle smrti nosioca stanarskog prava mogao da nastavi korišćenje tog stana u svojstvu nosioca stanarskog prava, a samim tim i zakupca na neodređeno vreme.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. Rev. 2818/05)

5511.. Rešenjem Opštinskog suda u Boru R.br.57/97 od 13.02.1998. godine za zakupca stana VV, a ko-

ji se sastoji od jedne sobe, kuhinje, kupatila, ostave, predsoblja i lođe, ukupne površine 42 m2, odre-đuje se – ostaje predlagač koja nastavlja sa korišćenjem ovog stana u svojstvu zakupca stana, a pro-tivniku predlagača prestaje svojstvo zakupca stana i obavezuje se da se iz ovog stana iseli sa svim li-cima i stvarima. Obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati 2.454,00 dinara.

Odlučujući o žalbi protivnika predlagača, Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž.br.2155/99 od 26.11.1999. godine odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvr-dio.

Protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Zaječaru protivnik predlagača je blagovremeno je iz-javio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu ovlašćenja iz člana 386. ZPP, a u vezi člana 400. ZPP i našao da je revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno, da su stranke razvedeni bračni drugovi i da je

maloletna kćerka stranaka GG, rođena godine poverena na čuvanje i vaspitanje majci – predlagaču. Protivnik predlagača obavezan je da plaća doprinos za izdržavanje maloletnog deteta. Presuda o raz-


- 34 -

vodu braka i poveravanju maloletnog deteta (P. br. 1724/91) doneta je 10.11.1992. godine, a postala je pravnosnažna 31.12.1992. godine. Obe stranke su u radnom odnosu, i to predlagač radi u DD kao čistačica, a protivnik je radnik ĐĐ. Primanja predlagača su znatno manja od primanja protiv-nika predlagača. Sporni stan je jednosoban, konforan, a stranke nisu u mogućnosti da ovaj stan zamene za dve manje stambene jedinice. Za korisnika ovog stana u svojstvu zakupca stana odre-đen je predlagač.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materi-jalno pravo kada su na spornom stanu odredili predlagača u svojstvu zakupca stana, a protivnika predlagača obavezali da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana.

Zakonom o stanovanju članom 35. stav 4. propisano je da u slučaju razvoda braka razvedeni su-pružnici se sporazumevaju o tome ko će od njih nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a ako o tome sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika nadležni sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu za-kupca stana, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika, njihove dece, materijal-nim i zdravstvenim prilikama.


5522.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je bio nosilac stanarskog prava na trosobnom

stanu VV, u čijem sastavu je i garaža površine 18 m2; po ugovoru o korišćenju tog stana zaključenim dana 26.04.1973. godine. Taj stan ali bez garaže, predlagač je otkupio ugovorom o kupoprodaji – ot-kupu nepokretnosti zaključenim sa protivnikom predlagača i sudski overenim dana 26.07.1992. go-dine pod Ov. brojem 1059/92. Pismeni uredni zahtev za otkup navedene garaže podneo je protiv-niku predlagača dana 10.01.1992. godine, kojem ovaj nije udovoljio. Veštačenjem preko sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da je predmetna garaža površine 18 m2 projektovana i da predstavlja jedinstvenu građevinsku celinu sa otkupljenim stanom i njegov sastavni deo. Veštače-njem preko sudskog veštaka finansijske struke je pak utvrđena visina otkupne cene predmetne garaže sa stanjem na dan 31.07.1993. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o imovini SRJ, koji iznos je potom valorizovan zaključno sa 31.01.2005. godine kao datuma koji je prethodio da-vanju poslednjeg dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, uz uvažavanje revalorizovane uplate predlagača od 15.03.2002. godine koju je on dobrovoljno izvršio po prethodno donetom rešenju prvostepenog suda u ovoj vanparničnoj stvari R. broj 53/01 od 19.02.2002. godine; utvr-divši visinu otkupne cene predmetne garaže na iznos od 22.018,75 dinara, odnosno neisplaćene razlike po tom osnovu od 595,81 dinara.

Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su i sa pravnog aspekta Vrhovnog suda nižeste-peni sudovi izveli pravni zaključak o osnovanosti predloga za otkup predmetne garaže, primenom člana 25. Zakona o imovini SRJ ("Službeni list SRJ" broj 41/93 od 23.07.1993. godine) i odredbi članova 16-25 Zakona o stanovanju Republike Srbije ("Službeni glasnik RS" broj 50/92 od 25.07.1992. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama).

Ispravno utvrdivši i visinu njene valorizovane otkupne cene na dan 31.07.1993. godine kao datu-ma stupanja na snagu Zakona o imovini SRJ kako to decidirano propisuje njegov član 52, iako je predlagač svoj uredni zahtev za otkup podneo pre stupanja na snagu citiranog Zakona dana 10.01.1992. godine; a po metodologiji obračuna otkupne cene stanova shodno citiranim odredbama Zakona o stanovanju RS.

Revizijskim navodom da je predmetna garaža naknadnom odlukom davaoca otkupljenog stana izdvojena iz sastava tog stana i tako potpala pod režim iz domena zakupnih odnosa koje regulišu od-redbe Zakona o obligacionim odnosima, protivnik predlagača ne dovodi u sumnju pravilnost prime-


- 35 -

njenog materijalnog prava. Stoga što predlagač pravo na korišćenje predmetne garaže ima na osnovu ugovora o korišćenju stana, pa ga navedena kasnija odluka o drugačijem tretmanu te garaže ne može ex tunc lišiti stečenog prava po pravnom osnovu iz navedenog ugovora, čiju realizaciju regulišu od-redbe sada važećeg Zakona o stanovanju RS i Zakona o imovini SRJ.

Neosnovan je i navod revizije protivnika predlagača o pogrešnoj primeni materijalnog prava jer se promet predmetne garaže može vršiti samo pod uslovima iz člana 14. važećeg Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", broj 42/98 od 18.11.1998. godine) na čiju primenu i upućuje član 25. Zakona o imovini SRJ, a to je javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda, što ovde nije urađeno. Obzirom da se po pravnom stanovištu Vrhovnog suda citirane zakonske odredbe koje regulišu promet sticanje i promet svojine na nepokretnostima iz državne i društvene svojine, ne mogu primeniti na konkretni posebni slučaj sticanja svojine iz otkupa, na bazi prava otkupioca izve-denog i stečenog iz ugovora o korišćenju stana (koji je za predmet imao i navedenu garažu kao nje-gov sastavni deo) kao posebnog "sui generis" pravnog osnova i načina sticanja svojine.


5533.. Za donošenje odluke o pravu na dalje korišćenje stana posle razvoda braka i punovažnost

ugovora o otkupu stana u slučaju smrti bračnog druga koji je bio raniji nosilac stanarskog prava od značaja je ko bi od razvedenih bračnih drugova ispunjavao uslove da ostane isključi-vi nosilac stanarskog prava (zakupac) na stanu da je vanparnični postupak okončan meritor-nom odlukom za života oba bračna druga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i sada pokojni B.R, otac tuženog Ž.R. zaključili su brak 8.2.1984. godine a pre toga živeli u vanbračnoj zajednici od 1981. godine. Njihov brak razve-den je pravnosnažnom presudom 12. 02. 1987. godine. Stan koji je predmet spora sada pokojni B.R. dobio je na korišćenje 1982. godine po osnovu radnog odnosa i u njega se uselio zajedno sa tužiljom. Po razvodu braka tužilje i sada pokojnog B.R. vođen je postupak za određivanje nosioca stanarskog prava na ovom stanu koji je obustavljen rešenjem vanparničnog suda 11.11.1992. godine jer je u to-ku postupka preminuo B.R. U toku trajanja vanparničnog postupka sada pokojni B.R. sa prvotuže-nom Opštinom kao davaocem stana na korišćenje u svojstvu nosioca stanarskog prava zaključio je ugovor o sticanju prava svojine na spornom stanu koji je overen pred sudom 16.5.1992. godine. Po zaključenju ovog ugovora on je u svojstvu poklonodavca sa tuženim Ž.R, svojim sinom, zaključio ugovor o poklonu overen pred sudom 22.5.1992. godine, čiji je predmet sporni stan.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio smatrajući da je tužilja zaključenjem braka i useljenjem u stan postala sunosilac stanarskog prava, a ka-ko vanparnični postupak za određivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka nije okončan do-nošenjem meritornog rešenja i kako je u toku vanparničnog postupka preminuo jedan od bračnih drugo-va, zaključio je da je tužilja stekla svojstvo nosioca stanarskog prava jer na drugi način nije imala rešenu stambenu potrebu, zbog čega je utvrdio da su ništavi kako ugovor o sticanju prava svojine na stanu za-ključen između pokojnog B.R. i tužene Opštine tako i ugovor o poklonu između B.R. kao poklonodavca i tuženog Ž.R. kao poklonoprimca na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).

Okružni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio kao neo-snovan jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. ZOO za utvrđivanje ništavosti ugovora.

I po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak Okružnog suda da ugovor o otkupu koji je za-ključio sada pokojni B.R. kao nominalni nosilac stanarskog prava sa davaocem stana na korišćenje


- 36 -

kao i ugovor o poklonu koji je potom zaključio sa tuženim sinom Ž.R. nisu ništavi. Ovo zbog toga što kako je u toku vanparničnog postupka za određivanje ko će da nastavi sa korišćenjem stana posle razvoda braka, raniji bračni drug nosilac stanarskog prava otkupio stan, poklonio ga svom detetu, a kasnije umro, za dalje korišćenje stana i punovažnost ugovora o otkupu i ugovora o poklonu, re-levantno je ko bi od razvedenih bračnih drugova ispunjavao uslove da ostane isključivi nosilac stanarskog prava na stanu da je vanparnični postupak okončan meritornom odlukom za života oba razvedena bračna druga. Rešenje vanparničnog suda kojim se određuje ko će od razvedenih bračnih drugova nastaviti sa korišćenjem stana posle razvoda braka je deklaratornog karaktera i zasniva se na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka. Zbog toga je njegovo dejstvo ex tunc, a ne od momenta donošenja, pa se tim rešenjem vanparničnog suda ko će da nastavi sa korišćenjem stana posle razvoda braka pokriva ceo period od razvoda braka pa nadalje. Odred-bom člana 17. Zakona o stambenim odnosima prema tekstu važećem u vreme razvoda braka tuži-lje i sada pokojnog B.R, bilo je propisano da u slučaju razvoda braka raniji bračni drugovi koji su nosioci stanarskog prava sporazumno određuju ko će od njih ostati nosilac stanarskog prava. Oni se mogu sporazumeti da nastave korišćenje stana ili da stan zamene za dve manje stambene jedi-nice, a raniji bračni drug je mogao predlogom Opštinskom sudu na čijem je području stan da traži da sud u vanparničnom postupku odluči ko će ostati nosilac stanarskog prava vodeći računa o stambenim potrebama ranijih bračnih drugova, njihove dece i drugih članova porodičnog doma-ćinstva, ko je dobio stan na korišćenje, da li je stan dobijen na korišćenje u braku ili pre braka, mogućnost dobijanja drugog stana, njihovom zdravstvenom stanju, materijalnim mogućnostima i ostalim okolnostima. U toku parnice bilo je nesporno da je sada pokojni B.R. po osnovu radnog odnosa dobio na korišćenje sporni stan, samo za sebe a ne i tužilju, da je u trenutku zaključenja braka tužilja bila nosilac stanarskog prava na stanu koja se nalazi u Ž, pa bi po oceni Vrhovnog suda sada pokojni B.R. ispunjavao uslove da ostane isključivi nosilac stanarskog prava na pred-metnom stanu da je vanparnični postupak okončan meritornom odlukom za njegovog života. Ka-ko bi on ispunjavao uslove da ostane isključivi nosilac stanarskog prava, to ugovor o otkupu koji je zaključio sa davaocem stana na korišćenje nije ništav u smislu člana 6. stav 1. Zakona o stam-benim odnosima koji je stupio na snagu 27.3.1990. godine, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. ZOO za utvrđivanje ništavosti ovog ugovora kao ni ugovora o poklonu koji je potom zaklju-čio sa tuženim Ž.R, svojim sinom.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1198/2004 od 10.03.2005. godine)

5544.. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim

slučajevima zakonom nije drugačije određeno.

Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Prema odredbi čl. 11. st. 2. Zakona o vanparničnom po-stupku, izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio ured-no pozvan, pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede po-stupak. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za ras-pravljanje, mogao je zatražiti odlaganje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)


- 37 -

5555.. Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran, pa predlog predlagača za pri-

znanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gž. br. 110/96 od 22.01.1997. godine)

5566.. Nema povrede načela neposrednosti u dokaznom postupku kad sud vrši uvid u pismene doka-

ze pa i onda kad su to pismene izjave određenih osoba koje se tiču postojanja ili nepostojanja iz-vesnih činjenica čije je utvrđenje značajno za razjašnjenje spornog odnosa. Te pismene izjave ne smatraju se iskazima svedoka već kao dokazna sredstva odnosno element procesne građe koja u svojoj celini omogućuje izvođenje zaključka o postojanju činjenica relevantnih za razjašnjenje parnice.

(Savezni sud, Gzs. 13/78)


5577.. Ukoliko predlagač - zbog greške u pogledu navedenog datuma održavanja ročišta u po-

zivu - ne dođe na zakazano ročište, to nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje povlačenja pred-loga predlagača u vanparničnom postupku u smislu člana 12. stav 4. Zakona o vanparnič-nom postupku, s obzirom da isti nije bio uredno pozvan na zakazano ročište.

Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 29.11.2013. godine, predlog imenovanog pred-

lagača protiv navedenog protivnika predlagača radi deobe zajedničke imovine - smatra se povučenim. Odlučujući po žalbi punomoćnika predlagača, Viši sud ju je usvojio i ožalbeno rešenje ukinuo, te spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.

Prema stanju u spisima predmeta, predlagač je podneo predlog radi deobe zajedničke nepokretnosti. Prvostepeni sud je izlazio na lice mesta 26.09.2013. godine sa veštakom geometrom. Nakon što je ve-štak dostavio skicu, naredbom postupajućeg sudije od 31.10.2013. godine zakazano je ročište za 29.11.2013. godine u 10,30 časova. Dat je nalog da se pozove punomoćnik predlagača i protivnik pred-lagača i da se istima dostavi nalaz veštaka.

Na pozivu za punomoćnika predlagača za 29.11.2013. godine, koji je u kopiji dostavio uz žalbu, stoji da se poziva na licu mesta, u zaglavlju poziva stoji evidencija 26.09.2013. godine. Međutim, u pozivu piše 29.11.2013. godine.

To što je greškom administracije a ne postupajućeg sudije, poziv od 26.09.2013. godine pogre-šno prepisan za 29.11.2013. godine ne može biti osnov da se predlog predlagača ceni povučenim. Predlagač je postupio po pozivu suda, pa ne može da snosi posledice. S obzirom da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 12. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku, smatrajući da je


- 38 -

predlagač uredno pozvan i da se na poziv suda nije odazvao, to je žalba usvojena i ožalbeno rešenje ukinuto.

Zato je Viši sud odlučio kao u izreci svoje presude i spise predmeta vratio prvostepenom sudu da u daljem toku postupka nastavi postupak po predlogu.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, 1 Gž. 106/2014 (2012) od 29.01.2014. godine)

5588.. Pobijanim rešenjem od 26.04.2013. godine utvrđeno je da se predlog predlagača od 09.04.2013.

godine povučen. Prema stanju u spisu, predlagač je dana 09.04.2013. godine putem tadašnjeg punomoćnika

podnela predlog protiv protivnika predlagača radi pokušaja zaključenja sudskog poravnanja. Na ročištu održanom dana 26.04.2013. godine, nakon što je punomoćnik predlagača istoj otkazala punomoćje, a protivnik predlagača M.A. izjavila da ne želi da se postigne dogovor radi zaključe-nja sudskog poravananja, predlagač je izjavila da odustaje od predloga radi zaključenja sudskog poravnanja. Na zapisniku je konstatovano da su A.M., P.J. i V.J. odbili da potpišu zapisnik na na-vedenom ročištu ne navodeći razloge za to.

Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 12. stav 1. ZVP-a utvrdio da je predlog predlagača povučen. Ovo iz razloga što je prema zapisniku sa navede-nog ročištu predlagač izričito izjavila da odustaje od predloga, nakon što je protivnik predlagača M.A. izjavila da se protivi predlogu. Kako žalioci nisu stavili primedbe na navedeni zapisnik, te su odbili da isti potpišu bez navođenja razloga za to, ovaj sud je našao da su prema sadržini zapisnika bili ispunjeni uslovi za donošenje pobijanog rešenja iz člana 12. stav 1. ZVP-a.

Po stanovištu ovoga suda, svrha i cilj postupka zaključenja sudskog poravnanja po predlogu strana-ka, u vanparničnom postupku, je da stranke koje su postigle saglasnost o sadržini poravnanja, zaključe takvo poravnanje na brz i jednostavan način. Ukoliko se na ročištu utvrdi da ne postoji volja svih strana-ka da se takvo poravnanje zaključi, nema ni uslova za dalje vođenje postupka, niti ima mesta sprovođe-nju bilo kakvih daljih sudskih radnji.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2640/2013 od 11.07.2013. godine)

5599.. Prema odredbi čl. 12. st. 4. Zakona o vanparničnom postupku određeno je da će se smatrati da je

predlog povučen kad predlagač ne dođe na ročište ili se ne odazove na poziv suda radi saslušanja ako je bio uredno pozvan, a ne postoje opšte poznate okolnosti koje su ga sprečile da dođe u sud. Da bi za predlagača nastupila ova pravna posledica neophodno je da on od strane suda bude upozoren na tu posledicu a posebno u procesnoj situaciji kad stranku ne zastupa advokat jer se svaka stranka koja nema advokata smatra laikom odnosno neukom u pogledu pitanja primene procesnih zakona. Prema odredbi čl.30. ZVP u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku kojim je u čl.108. određeno na koji način sud određuje ročišta, koga poziva i posebno odre-đena je obaveza suda da u pozivu za ročište naročito upozori stranku odnosno lice koje poziva na za-konske posledice izostanka sa ročišta.

Iz spisa ovog predmeta proizilazi da predlagač nije upozorena u smislu čl.108. ZPP a u vezi čl.12. i 30. ZVP na posledice njenog izostanka sa ročišta pa je time učinjena bitna povreda postupka iz čl. 361. st. 2. tačka 7. ZPP jer je nezakonitim postupanjem, time što nije upozoren na posledice propuštanja ročišta, predlagaču uskraćena mogućnost raspravljanja pred sudom.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.213/11 22.02.2011. godine)


- 39 -

6600.. Sud je odložio navedeno ročište i sledeće zakazao za 21.7.2010. godine, a punomoćnik tužioca je

poziv primio 17.06.2010. godine. Neposredno pred održavanje ročišta u prvostepeni sud je prispeo podnesak kojim tužilac traži odlaganje zbog korišćenja godišnjeg odmora. Očigledno tužilac smatra da je za sprečavanje nastupanja posledica u smislu člana 296. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) dovoljno da stranka obavesti sud da neće pristupiti i da navede razloge zbog kojih neće pristu-piti, i da su samim tim ti razlozi opravdani.

To, međutim, iz odredbe zakona ne proizlazi, jer je u ovlašćenjima suda da, kada primi obavešte-nje u kome su razlozi izostanka navedeni, oceni njihovu opravdanost. U konkretnom slučaju prvoste-peni sud je dao razloge zbog čega smatra da korišćenje godišnjeg odmora, za koje nisu ni dostavljeni dokazi, ne predstavlja opravdani razlog da tužilac izostane sa ročišta zakazanog za 21.07.2010. godi-ne. Za ovu ocenu razloga dao je obrazloženje i ovaj sud ga prihvata, posebno imajući u vidu obavezu suda da u smislu člana 10. stav 2. ZPP nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. U ovoj pravnoj stvari prvostepeni sud je zakazivao ročišta i već je tužilac u toku po-stupka tražio odlaganje, nije dostavio dokaze o uplati predujma troškova veštačenja, a dva dana pre zakazanog ročišta, o čemu je primio poziv mesec dana ranije, obaveštava sud da koristi godišnji od-mor. Naravno, pravo je punomoćnika tužioca da izabere vreme korišćenja godišnjeg odmora kada mu to najviše odgovara, ali to za sud nije opravdani razlog zbog koga bi se ročište odložilo, pa proiz-lazi da je pravilno prvostepeni sud primenio član 296. ZPP i konstatovao da se tužba smatra povuče-nom, odnosno da se protivtužba smatra povučenom.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 12235/2010 od 17.09.2010. godine)

6611.. Kada na rošište ne dođe punomoćnik tuženika, a dostava je uredna, a na tom ročištu prisutni tu-

žilac izjavi "sudija, nemojte me zvati, idem na lečenje, neću se više odazvati na pozive", a potom na-pusti suđenje, tada je prvostepeni sud pravilno uzeo da se tužba smatra povućenom.

(Viši sud u Užicu, Gž. 903/10)

6622.. Kada obe uredno pozvane stranke izostanu sa ročišta za glavnu raspravu ispunjeni su uslovi da

se tužba smatra povučenom, a okolnost da je jedna stranaka po njenim navodima zbog gužve u sao-braćaju zakasnila na ročište je razlog za vraćanje u pređašnje stanje i ne utiče na pravilnost i zakoni-tost rešenja kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. I. 807/08)

6633.. Prvostepeni sud je na ročištu za glavnu raspravu od 1.10.2006. godine, prisutnom punomoćniku tu-

žioca, umesto poziva saopštio dan i čas održavanja narednog ročišta, koje je zakazano za 13. 11. 2006. godine u 9,30 časova, da pri tome punomoćnika tužioca nije upozorio na zakonske posledice izostanka sa tog ročišta što je u sm. odredbe čl. 108. st. 2. ZPP. bio dužan da učini, to nije bilo osnova za donoše-nje rešenja kojim je utvrđeno da se tužba tužioca smatra povučenom, u sm. odredbe čl. 296. st. 2. ZPP., obzirom da se saopštavanjem strankama dana i časa održavanja narednog ročišta, umesto poziva bez upozorenja na posledice nedolaska na ročište, ne može smatrati da su stranke uredno pozvane sa kog razloga je pobijano rešenje ukinuto.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 607/07 od 25.01.2007. godine)


- 40 -

6644.. Kada uredno pozvana stranka izostane sa rošišta za glavnu raspravu i kao posledica izostanka pr-

vostepeni sud donese rešenje kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom, a razlog sprečenosti je alergijski ili asmatični napad, potrebno je da prilikom ocene razloga opravdanosti izostanka odnosno odlučivanja o predlogu o za vraćanje u pređašnje stanje, prvostepeni sud ima u vidu prorodu bolesti. Opštepoznata činjenica je da usled alergijskog ili asmatičnog gušenja nije uvek neophodno zatražiti hitnu lekarsku pomoć, jer bolesnici koji imaju takvu ili sličnu dijagnozu imaju terapiju koju sami pri-mene, ali su u svakom slučaju u trenucima napada sprečeni da obavljaju započetu aktivnost (bez ob-zira na vrstu aktivnosti), a najmanje su u mogućnosti da u tom trenutku, (a blagovremeno), angažuju lice koje koje bi ih zamenilo na raspravi pred sudom.


6655.. Protivnik predlagača ne može se protiviti povlačenju predloga za deobu suvlasničke imovi-

ne u vanparničnom postupku, već može samo predložiti da se postupak nastavi, u kom slučaju stiče položaj predlagača.

Prema odredbi člana 12. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za pokretanje van-parničnog postupka može se povući do donošenja prvostepene odluke. Predlog podnet od više lica povlači se njihovom saglasnom izjavom, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Pre-ma tome, za povlačenje predloga za deobu u vanparničnom postupku prema svim, ili pojedinim uče-snicima, nije neophodna saglasnost ostalih učesnika, ali prema odredbi člana 12. stav 5. navedenog zakona u slučajevima iz člana 12. st. 1. i 4. drugi učesnici koji su zakonom ovlašćeni da pokrenu po-stupak mogu predložiti da se postupak nastavi, a predlog za nastavljanje postupka može se podneti u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o povlačenju predloga. Protivnik predlagača D.P. se u žalbi protivi povlačenju predloga, međutim to nema značaja za odluku o povlačenju predloga u od-nosu na nju, jer nije istovremeno i predložila da se postupak nastavi, u kom slučaju bi u ovoj pravnoj stvari imala položaj predlagača.

Isticanje u žalbi da posle povlačenja predloga u odnosu na protivnika predlagača D.P, predlog za deobu suvlasničke imovine nije uredan, pošto sada predlogom nisu obuhvaćeni svi suvlasnici, nije od značaja jer se ne tiče interesa navedenog protivnika predlagača kod činjenice da nije predložila nastavak postupka, već samo može imati značaja za ostvarenje prava predlagača na deobu zajedničke imovine i za dalje postupanje suda sa predlogom za deobu. U svakom slučaju, deoba izvršena bez uče-šća svih suvlasnika ne proizvodi dejstvo.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 270/2006 od 2.03.2006. godine) 6666..

Tužba kojom se traži poništaj izjave o povlačenju tužbe i odricanju od tužbenog zahteva nije dozvo-ljena.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 883//06 od 13.07.2006. godine)

6677.. Saopštavanje dana i časa održavanja ročišta tužiocu lično, koji ima punomoćnika u postupku, ne

može se smatrati urednim obaveštenjem bez poziva punomoćnika tužioca na ročište za glavnu ras-pravu, pa nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o povlačenju tužbe zbog nedolaska tužioca.

(Okružni sud u Nišu, Gž. 1053/06 od 9.05.2006. godine)


- 41 -

6688.. Ne može se tužilac koji je angažovao advokata, pozivati na nezakonitost rešenja suda kojim je

konstatovano da je tužba povučena, zbog toga što sud nije obavestio tužioce o ročištu, kada je sud dostavio uredan poziv za ročište advokatu tužioca, bez obzira što advokat nije obavestio tužioca da mu otkazuje pnomoćje.

(Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 4674/05)

6699.. Rešenjem Opštinskog suda u Nišu R. br. 801/03 od 13.11.2003. godine utvrđeno je da je predlog

predlagača povučen i obavezan predlagač da protivniku predlagača na ime troškova postupka nakna-di iznos od 21.600,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 968/04 od 21.05.2004. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja Okružnog suda predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odre-daba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu odredbe člana 386. u vezi sa članom 400. ZPP i članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede po-stupka iz čl. 354. st. 2. tač. 1. i 2. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku u ovoj pravnoj stvari a po predlogu predlagača za pri-jem novca u depozit u korist protivnika predlagača, prvostepeni sud je zakazao ročište za 13.11.2003. godine na koje uredno pozvani punomoćnik predlagača nije došao niti je izostanak opravdao.

Kod takvog utvrđenja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu člana 12. stav 1. u vezi stava 4. Zakona o vanparničnom postupku kada su odlučili kao u izreci prvostepe-nog rešenja, jer se u tom slučaju u smislu navedene odredbe predlog predlagača smatra povučenim.


7700.. Nema mesta donošenju rešenja kojim se smatra da je tužilac povukao tužbu, ako se parnične

stranke zajedničkim podneskom obrate sudu sa predlogom da se zakazano ročište odloži radi poku-šaja zaključenja sudskog poravnanja.

(Viši privredni sud, Pž. 3266/01) 7711..

Ne može se doneti rešenje da se tužba smatra povučnom ako tužilac po nalogu suda, tužbeni zahtev nije usaglasio sa dopunskim nalazom i mišljenjem veštaka. U tom slučaju sud je bio dužan da postupi po tužbi i tužbenom zahtevu kako je prethodno bio postavljen.


7722.. Predlog za utvrđivanje nosioca stanarskog prava smatraće se povučenim ukoliko puno-

moćnik predlagača koji je uredno pozvan na ročište ne pristupi, a svoj izostanak ne opravda, niti to učini u postupku po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje.


- 42 -

Iz sadržine spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud dana 17. septembra 1993. godine do-neo pobijeno rešenje kojim se predlog smatra povučenim, jer uredno pozvani punomoćnik predlaga-ča nije pristupio na ročište zakazano za taj dan. Ovo prvostepeno rešenje predlagač pobija žalbom kao nezakonito, iz razloga što njegov punomoćnik nije primio poziv za ročište. Istovremeno je u žal-bi podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje uz navod da se punomoćnik predlagača u periodu od 12. maja do 18. oktobra 1993. godine nalazio na bolovanju, o čemu nije dostavljen nikakav dokaz uz predlog. Postupajući po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, prvostepeni sud je zakazao roči-šte za 15. novembar 1994. godine na koje nije pristupio pozvani punomoćnik predlagača, pa je sud doneo rešenje od istoga datuma kojim nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje.

Izostanak punomoćnika predlagača sa ročišta uredno pozvanog u smislu člana 138. stav 1. ZPP proizvelo je posledicu da se predlog u ovoj vanparničnoj stvari smatra povučenim na osnovu odredbe člana 12. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku.


7733.. Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku, postupak se okončava sa-

mom radnjom predlagača. Nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 330/84)


7744.. Uverenje o prebivalištu nije jedini dokaz o mestu prebivališta određenog lica, pa se postojanje ove

činjenice može utvrđivati i drugim dokazima. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7297/10 od 4.11.2010. godine)

7755.. Kad je republičkim odnosno pokrajinskim zakonom o nasleđivanju za raspravljanje zaostavštine

propisana mesna nadležnost suda prema prebivalištu odnosno boravištu ostavioca, onda se sud na či-jem je području ostavilac imao prebivalište ne može oglasiti mesno nenadležnim zato što je ostavilac pred smrt boravio i umro na području drugog suda.

(Savezni sud, Grs. 64/81 od 27.07.1981. godine)

7766.. Za suđenje u sporu o potraživanju tužioca prema nasledniku za naknadu troškova ostaviočeve sahra-

ne koje je tužilac isplatio, nadležan je sud opšte mesno nadležan za tuženog, a ne ostavinski sud. (Savezni sud, Grs. 107/77 od 28.03.1977. godine)


7777..

U situaciji kada se predlogom zahteva povraćaj naknade koju su krajnji korisnici ekspropri-jacije dužni da vrate predlagaču, vanparnični postupak treba obustaviti.


- 43 -

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je vanparnični postupak i po pravnosnažnosti rešenja

spisi dostavljeni parničnom sudu. Iz stanja u predmetu sledi da je predlagač vanparničnom sudu podneo predlog za utvrđivanje na-

knade koju su protivnici predlagača odnosno krajnji korisnici eksproprijacije dužni da mu vrate jer je poništeno rešenje upravnog organa kojim je neizgrađeno zemljište u društvenoj svojini izuzeto iz po-seda ranijih vlasnika odn. zemljišno-knjižnih korisnika u korist opštine, a radi eksploatacije zemljišta za proizvodnju građevinskog materijala. Pošto je predlagač na osnovu rešenja koje je poništeno rani-jim sopstvenicima isplatio naknadu, ovim predlogom je tražio da ih sud obaveže da mu isplaćenu na-knadu vrate.

Drugostepeni sud smatra da se ne radi o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost, jer se radi o tome da je poništeno rešenje na osnovu koga je predmetna nepokretnost izuzeta iz poseda ranijih vlasnika odn. korisnika, pošto zemljište nije privedeno nameni. Pošto predlagač ovim predlo-gom traži da mu protivnici predlagača vrate ono što im je isplatio na osnovu rešenja koje je naknad-no poništeno, sledi da bi ovaj postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka, jer se radi o obavezi vraćanja onog što su protivnici predlagača primili, s obzirom na osnov koji je kasnije ot-pao a u smislu odredbe člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 4050/2012 od 05.06.2013. godine)

7788.. Za sastavljanje isprave kojom se potvrđuje zaključenje braka nadležan je redovni sud u van-

parničnom postupku. Prema stanju u spisima predlagač je lično podnela predlog za ponovni upis u matičnu knjigu venčanih za brak koji je sklopila u Obrovcu, Republika Hrvatska. U predlogu je navela da joj je lična karta izdata u MUP-u Kovin, da je istekla dana 25.10.2011.god. a da novu ličnu kartu ne može da izvadi jer je prema podacima Matičnog ureda Obrovac, Republika Hrvat-ska, matična knjiga venčanih za matično područje Obrovac za godinu 1972 uništena, a da izvod iz matične knjige venčanih iz 1993.god. koji poseduje nadležni organ ne želi da uvaži jer je u na-slovu izvoda precrtano Hrvatska i upisano Srpska Krajina. Bez izvoda iz matične knjige venčanih ne može da izvrši upis u matičnu knjigu rođenih i izvadi novu ličnu kartu. Svoje navode iz pred-doga potvrđuje i dokazima koji su podneti uz predlog a pored toga dokazuje da je postala drža-vljanin Republike Srbije rešenjem SMUP broj 600-51382/97 od 20.10.1998.god. na osnovu koga je upisana u matičnu knjigu Jugoslovenskih državljana dana 06.09.1999.god. kao i da je rođena 18.01.1952.god. u mestu Dežanovac, Opština Daruvar Republika Hrvatska. Predlagač je pravno neuka stranka, a no zakonu je to ona stranka koju u postupku ne zastupa advokat. Iz sadržine podnetog predloga proističe da tužilja zapravo predlogom nastoji da izdejstvuje ispravu o činjeni-ci zaključenja braka koja će poslužiti kao osnov za upis činjenice sklapanja braka između nje i Dupor Jovana u matičnu knjigu venčanih. Na osnovu tog izvoda bila bi u mogućnosti da izdej-stvuje izvod iz matične knjige rođenih a konačno i ličnu kartu kao dokaz o svom identitetu. Od-redbom čl.76. st. 1 Zakona o matičnim knjigama propisano je da ako činjenice rođenja, zaključe-nja braka i smrti državljana Republike Srbije nastale van njene teritorije nisu upisane u matične knjige koje se vode u diplomatsko – konzularnim predstavništvima, upisuju se u matične knjige koje se vode po ovom zakonu. St.2. navedenog člana zakona propisano je da se prijava za upis či-njenice iz st. 1 ovog člana podnosi preko diplomatsko-konzularnog predstavništva na čijem pod-ručju je ta činjenica nastala ili neposredno nadležnom organu iz čl.6. st.2. i 4. ovog zakona. St.3. propisuje da se upis činjenice iz st. 1 ovog člana vrši na osnovu izvoda iz matične knjige inostra-nog organa, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno, a st.4. da ako se ne može priba-viti izvod iz matične knjige inostranog organa, upis činjenice iz st. 1 ovog člana vrši se na osnovu


- 44 -

odluke nadležnog suda. Odredbom čl.16. st.1. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud do donošenja odluke o glavnoj stvari posebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Postupak će se po pravnosnažnosti te odluke sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.

U situaciji kada predlagač nema načina da izdejstvuje pravo na izdavanje lične karte kao javne isprave kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet, čime je onemogućena i u ostvarivanju svih ostalih elementarnih ličnih prava, mora se pronaći pravni put da joj se lična karta kao dokaz o identitetu izda. Jedini mogući pravni put za to, za sada bi bio tužba za utvrđenje iz čl. 188. ZPPa, ko-jom bi tužilja tražila utvrđenje da je dana 30.12.1972.god. u Obrovcu zaključila brak, te da je istinita isprava, izvod iz matične knjige venčanih Opština Obrovac za mesto Karin Gornji za upis broj 7 za godinu 1972, na osnovu čega bi se naložilo nadležnom upravnom organu da izvrši upis činjenice za-ključenja braka u matičnu knjigu venčanih. Iz iznetog proističe da je žalba predlagača osnovana, te da je ožalbeno rešenje doneto pogrešnom primenom odredbe čl.76. Zakona o matičnim knjigama i čl.16. ZPPa u vezi sa čl.30. st.2. ZOVPa, zbog čega je rešenje ukinuto na osnovu čl.387. tač.3. ZPPa u vezi sa čl.30. st.2. ZOVPa. U daljem toku postupka prvostepeni sud će postupiti u skladu sa odred-bom čl.16. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-GŽ.223/12 od 27.03.2012. godine)

7799.. O predlogu za određivanje privremene mere ako je pokrenut parnični postupak u kome se

odlučuje o osnovanosti potraživanja koje se obezbeđuje predloženom privremenom merom - vanparnični sud ne može da odlučuje.

Predlagač u samom predlogu navodi da se vode dva identična postupka povodom poveravanja zajedničkog deteta stranaka i da je u predmetu kod jedne sudske jedinice već doneta privremena me-ra, a da se predlogom traži njena izmena. Imajući to u vidu, pravilno je prvostepeni sud našao da je predlog za određivanje privremene mere u vanparničnom postupku predlagača nedozvoljen i kao ta-kvog ga odbacio.

Vanparnični sud ne može da odlučuje o predlogu za određivanje privremene mere ako je pokrenut parnični postupak u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja, pa predlagač ima mogućnost da u po-menuta dva parnična predmeta podnese predlog za određivanje privremene mere ili traži izmenu privre-mene mere u predmetu u kome je ona doneta.

(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 624/2012 od 17.05.2012. godine)

8800.. Pobijanim rešenjem od 20.02.2006. godine, obustavljen je vanparnični postupak po predlogu

predlagača RS iz Kucure, radi uređenja međa, pa je predlagač upućen na parnicu radi rešavanja spor-nog pitanja po pravilima parničnog postupka.

Iz stanja u spisu predmeta proizilazi da je predlagač dana 05.07.2004. godine podnela predlog za uređenje međe u kom je navela da su stranke vlasnici susednih parcela u Kucuri, predlagač parcele broj 287 i 288/2, a protivnici predlagača su suvlasnici na parcelama 286 i 288/1. Stranke su 1991. godine kupile navedene parcela od preduzeća DUP "C" iz Vrbasa. Prilikom uvođenja u posed strana-ka, prodavac nije izvršio premer parcela, stranke su znale površinu istih, a koristio se deobni nacrt iz 1982. godine. Kada su započeli gradnju na parceli 1998. godine, predlagač i njen suprug su saznali da je njihova parcela manja za oko 60 m2, a da parcele protivnika predlagača imaju oko 60 m2 više.


- 45 -

Navela je da su više puta nudili protivnicima predlagača da na miran način reše problem, pomerajući međnu liniju, ali da su ponude odbijene.

Predlagač je uz predlog dostavila Ugovor o kupoprodaji spornih parcela, deobni nacrt iz 1982. godine i izveštaj Službe za katastar nepokretnosti Vrbas od 12.08.1998. godine, veštačenje putem geometra.

Odredbom člana 155. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku uređenja međa sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti kad su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.

Članom 157. Zakona o vanparničnom postupku po prijemu predloga, sud može zakazati ročište u sudu na koje će pozvati učesnike radi pokušaja sporazumnog uređenja međa. Ako se učesnici ne sporazumeju, sud će zakazati ročište na licu mesta na koje će, pored učesnika, pozvati veštaka geo-metra, a po potrebi i svedoke na koje su se učesnici u predlogu ili na ročištu pred sudom pozvali. Uz poziv za ročište učesnicima se nalaže da ponesu sve isprave i skice i druge dokaze od značaja za ure-đenje međe, a po mogućstvu da povedu i svedoke. U pozivu učesnici će se upozoriti na posledice ne-dolaska na ročište.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će do donoše-nja odluke o glavnoj stvari sud posebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Postupak će se po pravosna-žnosti te odluke sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.

Imajući u vidu navedene odredbe, te sadržinu spisa predmeta, ovaj sud je našao da je prvostepeni sud propustio da sprovede postupak u smislu člana 157. Zakona o vanparničnom postupku, na šta se u žalbi protivnika predlagača osnovano ukazuje, te da je imajući u vidu odredbu člana 16. ZVP upu-ćivanje predlagača na parnicu, kod ovakovog stanja stvari preuranjeno. Naime, postupak uređenja međa se sprovodi po pravilima vanparničnog postupka i na način određen članom 157. ZVP. U kon-kretnom slučaju prvostepeni sud nije primenio navedenu odredbu, jer i kada bi prihvatili da iz iskaza punomoćnika datih na ročištu proizilazi da se stranke nisu sporazumele, prvostepeni sud je morao zakazati ročište na licu mesta, na koje je trebao da pozove učesnike, veštaka geometra i predložene svedoke. Osim što nije zakazao roči- šte na licu mesta, prvostepeni sud nikada nije saslušao ni stran-ke, niti je odredio veštačenje i utvrdio da li su postojali, odnosno da li i dalje postoje međni znaci, ni-ti je izvodio bilo kakve dokaze.

Kod ovakvog stanja stvari, prema mišljenju ovog suda nema mesta obustavi postupka, jer prvo-stepeni sud nije utvrdio sve činjenice bitne za odlučivanje, pa iz navedenog razloga sporno je i pita-nje pravilne primene materijalnog prava.

Prvostepeni sud nije utvrdio ni o kolikoj međaškoj površinije reč, pa sa tim u vezi ne može se ispitati ni da li je isti mogao primeniti odredbu člana 159. ZVP.


8811.. Kada postoji spor o pravnom osnovu u pogledu izgubljenog korišćenja dela parcele radi se o

imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog a ne vanparničnog postup-ka pa se u vanparničnom postupku ne može rešiti pitanje prava na naknadu saglasno propisima o eksproprijaciji.

Nižestepeni sudovi nalaze da je katastarska parcela 322/2 katastarske opštine Č. (sada kata-starska parcela 705) umanjena na račun katastarske parcele 680/1, bez ikakvog pravnog osnova,


- 46 -

da je korisnik katastarske parcele 680/1 Preduzeće za vodovod i kanalizaciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pokojnim LJ. i L, kao predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanpar-ničnom postupku (dalje: Zakon).

Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlu-čivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade propisima eksproprijacije Zakona o poljoprivrednom zemljištu - član 39. i kod aron-dacije šuma Zakona o šumama - član 77. I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono od-uzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud.

U slučaju kada je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neiz-vršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda, zahtev ranijeg sopstvenika osno-van a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku. Odredba člana 140. Zakona odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionali-zaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda - član 60. stav 3. Zakona o nacionali-zaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine.

Međutim, primenom člana 140. Zakona ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkret-nom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zako-na o parničnom postupku).

U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o ko-piji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cene navedene parcele.

U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravili-ma vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.


8822.. Odredba člana 19. st. 1. ZPP, kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi po-

stupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, odnosi se samo na vanparnični postupak. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. Na ostale postupke (stečajni, izvršni) ova odredba se ne odnosi.

(Sudska praksa privrednih sudova, 3/96)

8833.. Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao

parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.

(Iz odluke Saveznog suda, Beograd, Gzs.12/95 od 29.06.1995. godine)


- 47 -

8844.. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparičnom postupku. - Prvostepeni sud je predlog od-

bio kao neosnovan, sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanar-skog prava na prostorijama koje su predmet postupka, može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prosto-rijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.

Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.


8855.. Ako je nesporno između učesnika da je deoba suvlasničke imovine izvršena pre podno-

šenja predloga za deobu, vanparnični sud će predlog za deobu odbiti kao neosnovan.

Prvostepenim rešenjem je na osnovu čl. 16. ZVP-a, obustavljen postupak u ovoj pravnoj stva-ri i istim rešenjem odlučeno da se po njegovoj pravosnažnosti spisi dostave parničnom odeljenju istog suda na suđenje i odlučivanje o pravilima parničnog postupka, pri čemu će se sa predlogom za deobu postupati kao po tužbi za utvrđivanje prava svojine na određenim delovima predmetne nepokretnosti po osnovu već ranije izvršene vansudske fizičke deobe. Rešavajući o žalbi protiv-nika predlagača, Okružni sud je našao da je žalba osnovana. U vanparničnom postupku u smislu čl. 148. ZVP-a, sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imo-vine, odnosno samo onda ako deoba zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imovine nije već iz-vršena. Deoba zajedničke stvari i imovine može se izvršiti odlukom suda ili sporazumom zajed-ničara odnosno suvlasnika, koji može biti zaključen i u usmenoj formi, i kao takav proizvodi pravno dejstvo, ako je sporazum o deobi izvršen (faktička deoba). Prema tome, u koliko je deoba već iz-vršena na bilo koji od zakonom propisanih načina, tu više nema mesta deobi putem suda u vanparnič-nom postupku. Ako bi bila tačna tvrdnja predlagača kojoj se spisima pridružuje i protivnik predlagača, fizička deoba predmetnih nepokretnosti izvršena je i sprovedena putem usmenog sporazuma pravnih predhodnika učesnika, što ako bi bilo nesporno među učesnicima, predlog bi trebalo odbiti kao neosno-van, pri čemu bi učesnicima ostala mogućnost da ovo utvrde ili pismenim sporazumom ili pak putem su-da, ali u parničnom postupku, po tužbi nekog od učesnika. Ukoliko bi bilo sporno da li je deoba već iz-vršena, postupanje parničnog suda zavisilo bi od toga ko od učesnika ističe činjenicu da je deoba već iz-vršena. Ukoliko bi predlagač tvrdio da je deoba izvršena, a to protivnik predlagača osporavao, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan. U suprotnom ako bi protivnik predlagača utvrdio da je suvlasnička zajed-nica izvršenom deobom prestala, onda bi predlagač ukoliko suprotno tvrdi, u smislu čl. 150. ZVP-a, mo-rao biti upućen na parnicu.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 749/93 od 23.05.1993. godine)


- 48 -

8866.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima

parničnog postupka. Sud, dakle, neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 231/92)

8877.. Nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao

nedozvoljen. Ovo zbog toga, što je odredbom čl. 16. ZVP-u propisano da će sud obustaviti vanpar-nični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2194/88)


8888.. Kada se jedan od učesnika u ostavinskom postupku pred sudom nije prihvatio nasleđa, a postupak je

vodio stručni saradnik, a ne sudija, tada je takva naslednička izjava ništava, shodno čl. 17. ZVP-u. (Okružni sud u Čačku, Gž. 11/04)

8899.. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku, kojim je određeno koji od ranijih bračnih drugo-

va u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje, jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 186/82)

9900.. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata

(garaže, šupe i sl.), sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog odlučiti u vanparničnom po-stupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti, vodeći računa da li je podizanje ta-kvog objekta celishodno i opravdano. Pri tom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim propisima, jer o tome odlučuj nadležni upravni organ.



9911.. Za otklanjanje povrede postupka učinjene datom izjavom o odricanju od nasleđa pred su-

dijskim pripravnikom pravni put je žalba protiv rešenja o nasleđivanju kojim je na osnovu tako date izjave zaostavština raspravljena, a ne tužba za utvrđenje njene ništavosti.


- 49 -

Tužilac je - prema utvrđenom činjeničnom stanju - svoju nasledničku izjavu na ročištu održanom 13.05.1971. Godine dao pred sudijskim pripravnikom, a ne pred sudijom. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da je takva izjava ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je data protivno odredbi člana 179. stav 1. tada važećeg Zakona o nasleđivanju, kojim je predviđeno da uzimanje izjave o od-ricanju od nasleđa vrši sudija.

Vrhovni sud nalazi da stanovište nižestepenih sudova nije pravilno. Odredbe člana 179. po-menutog Zakona o nasleđivanju su procesnog karaktera, i regulišu ovlašćenja sudije i određenih službenih lica u postupku za raspravljanje zaostavštine. Zbog značaja koji ima izjava o odricanju od nasleđa, propisano je da nju uzima sudija. Međutim, ako ju je uzeo sudijski pripravnik, a ne sudija, to ne znači da je ona u pogledu svoje sadržine i iskazane volje naslednika ništava. Pravni put za otklanjanje navedene povrede postupka uzimanja nasledničke izjave je ulaganje pravnog leka protiv rešenja kojim je raspravljena zaostavština na osnovu tako uzete nasledničke izjave, a ne utvrđenje njene ništavosti. Naslednička izjava može se pobijati samo iz razloga ako je ona iza-zvana prinudom ili pretnjom ili je data usled prevare ili u zabludi.


9922.. Zahtev za preinačenje samog rešenja, kojim se vrši izmena sadržine dispozitiva ne može biti

predmet zahteva za ispravku rešenja pošto nisu učinjene pogreške u imenima i brojevima, niti druge očigledne greške u pisanju i računanju, u sm. čl. 349. ZPP, koji se primenjuje u vanparničnom po-stupku.

(Okružni sud u Nišu, Gž. 573/06)

9933.. Odluka sud doneta u vanparničnom postupku, kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova

u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje, jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze (činidbe).



9944.. Ako je podnesak upućen sudu telergrafskim putem (telegram) smatraće se da je dat u roku samo

ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od 3 dana od dana predaje telegrama pošti.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1416/06 od 22.08.2006. godine)

9955.. Isticanje naslednika u žalbi izjavljenoj protiv rešenja o nasleđivanju da neke od pokretnih stvari

koje su označene kao predmet zaostavštine ne pripadaju zaostavštini, već su isključiva svojina žalio-ca, predstavlja iznošenje novih činjenica u žalbenom postupku u smislu čl. 352. st. 1. Zakona o par-ničnom postupku.



- 50 -

9966.. Lice koje ne ističe nikakvo pravo na zaostavštini nije učesnik u ostavinskom postupku.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. Ž. P. umro 10.09.1990 godine, da su njegovi zakonski naslednici učesnice Radmila Radojičić i Jela Živanović i supruga sada pok. Z. Ž. Ostavilac Paun je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. Njegovi zakonski nasled-nici su sporazumom, poravnanjem zaključenim 27.11.1992. godine, u predmetu istog suda P. br.711/92, raspravili zaostavštinu u potpunosti, a kako ostavilac druge imovine nije imao, osim one navedene u poravnanju, to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zao-stavštine iza pok. Pauna obustavio, pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice Radmile u tom delu, na osnovu čl. 380. tač. 2. ZPP. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu Radmilu da poravnanje pobija u parničnom postupku, koji se već vodi, i da, zavi-sno od odluke u parnici, ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. Pauna. U prvostepenom po-stupku je utvrđeno da pok. Zorka nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a, nesporno je, to nisu ni učesnice Radmila Radojičić i Jela Živanović, niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. Budući da Radmila u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. Zor-ke, u smislu čl. 123. ZON-a, te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok. Zorke, sve i da Zorkina zaostavština nije pravilno označena, Okružni sud je odbacio kao nedo-zvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. Kako se ostavinski po-stupak pokreće i vodi po službenoj dužnosti, prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja, koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj po-ravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. Pauna.


9977.. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi,

ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. Zakona o parničnom postupku i člana 19. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena, pa je na osnovu člana 366. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanpar-ničnom postupku odlučio kao u izreci. Naime, nasledni učesnik A.T. iz S... je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.M. iz B... shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.M. pobijano rešenje primio dana 21.06.2001. godine. Kako je žalba izjavljena 13.07.2001. godine, što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda, a rok za žalbu iz člana 19. Zakona o vanparničnom postup-ku istekao je 6.07.2001. godine, to je žalba podneta van zakonom predviđenog roka. Ocenjujući u smislu člana 21. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi, što je, inače, faktičko pitanje konkretnog slučaja, da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju, Okružni sud je stao na stanovi-šte da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. Pored toga, pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Odredbom člana 128. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da, ako


- 51 -

se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će ovu imovinu no-vim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog su-da u B... O br. 844/56, i to u vezi sa pravom nasleđa kat. parc. br. 1481 upisanoj u zk. ul. br. 1522, KO B... 7, koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. 844/56, od 4.12.1961. godine, izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Pri tom, tvrdnja žalioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.


9988.. Odredba člana 19. st. 1. ZPP, kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi

da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, odnosi se samo na van-parnični postupak. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. Na ostale postupke (stečajni, izvršni) ova odred-ba se ne odnosi. (Sudska praksa privrednih sudova, 3/96)

Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvo-riti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u ostavin-skom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvoste-peno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili žalbu 9.03.1995. godine, dakle, po proteku roka više od godine dana. Žalba je neblagovremena.

U smislu čl. 19. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom ste-penu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.

Po članu 21. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. To znači da se neki od naslednika odriču date nasled-ničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepu-novažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave.

Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima).

(Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 333/95 od 20.03.1995. godine)

9999.. Ako je podnesak kojim je izjavljen pravni lek upućen preko pošte preporučenom pošiljkom pri

oceni blagovremenosti izjavljenog pravnog leka ima se smatrati da je dan predaje podneska pošti kao dan predaje sudu kome je upućen, a ne dan kada je podnesak primljen u sudu.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1117/94 od 21.12.1994. godine)


- 52 -


110000.. Osporenim rešenjem priznaje se presuda Okružnog suda Vintertur broj FE 070013/U/bb od

15.04.2008. godine, koja je pravnosnažna dana 20.05.2008. godine, u izreci pod jedan, brak stranaka se razvodi, u predmetu V. V. – R., rođene……… i S. V., rođenog………, državljanina S., pa se ova odluka ima upisati u matičnu knjigu venčanih kod nadležne opštine.

U zakonski određenom roku, žalbu na navedeno rešenje uložio je protivnik predlagača i isto osporava iz svih zakonom predviđenih razloga, s predlogom da se prvostepeno rešenje preinači i odbije predlog predlagača kao neosnovan ili pak ukine i predmet vrati na ponovno suđenje. Protivnik predlagača je dosta-vio i dopunu žalbe uz dostavu dokaza o razvodu braka sa predlogom da se rešenje preinači ili ukine.

Ispitujući osporeno rešenje u smislu odredbe čl. 372. i čl. 385. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud je našao: Žalba protivnika predlagača je osnovana.

Osnovano se u žalbi protivnika predlagača ukazuje na bitnu povredu odredaba ZPP iz čl. 361. st. 2. tač. 12, jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama, a ni činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno da bi mogla da se donese pravilna i zakonita odluka. Zbog toga je žalba protivnika predla-gača usvojena i prvostepeno rešenje ukinuto.

U razlozima osporenog rešenja prvostepeni sud navodi da je našao da su ispunjeni svi uslovi iz čl. 87. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, a ne postoje ni smetnje predviđene odredbama čl. 88, 90, 91. i 92. istog Zakona. Dalje se navodi da iz priložene stra-ne sudske odluke u prevodu se utvrđuje da su obe strane učestvovale pred stranim sudom u postupku do-nošenja iste, da ova odluka nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, niti je u istoj pravnoj stvari doneta sudska odluka u našoj zemlji. Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, za sada se ne može prihvatiti kao osnovan ovakav zaključak prvostepenog suda.

U odgovoru na predlog za priznanje strane sudske odluke protivnik predlagača je istakao da je brak između njega i V. dva puta razveden, da je zadnji put brak razveden presudom Opštinskog suda u Jagodini P.br.694/06 od 26.10.2006. godine i protivnik predlagača je priložio u fotokopiji navede-nu presudu Opštinskog suda u Jagodini. U daljem postupku prvostepeni sud je samo naložio dopi-som advokatu I. J. da dostavi presudu Opštinskog suda Jagodina P.br. 694/06 od 26.10.2006. godine, a po proteku ostavljenog roka doneto je osporeno rešenje bez razjašnjenja sporne činjenice da li je označena presuda Opštinskog suda u Jagodini pravnosnažna ili ne.

Prema odredbi čl. 90. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određe-nim odnosima, predviđeno je da "strana sudska odluka neće se priznati ako je u istoj stvari sud ili drugi organ Savezne Republike Jugoslavije doneo pravnosnažnu odluku ili ako je u Saveznoj Repu-blici Jugoslaviji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari". Imajući u vidu da je u toku prvostepenog postupka protivnik predlagača priložio u fotokopiji presudu o razvo-du braka Opštinskog suda u Jagodini, prvostepeni sud je bio u obavezi da zatraži izveštaj od Osnovnog suda u Jagodini da li je ova presuda pravnosnažna, a radi utvrđenja sporne činjenice da li je brak između stranaka već razveden presudom našeg suda. Prema odredbi čl. 299. ZPP predviđeno je: "sud će se po-stavljanjem pitanja i na drugi pogodan način starati da se u toku rasprave daju objašnjenja o svemu što je potrebno da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku, kao i da, izuzetno, odredi izvođenje dokaza po službenoj dužnosti radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku". Saglasno ovoj odredbi prvostepeni sud je bio u obavezi da pribavljanjem izveštaja i uvidom u spise Opštinskog suda u Jagodini (sada Osnovnog suda u Jagodini) P.694/06 utvrdi spornu činjenicu da li je brak između stranaka razveden ili ne, koji je predmet strane sudske odluke, ili je tom presudom razveden raniji brak, obzirom da je protiv-nik predlagača u odgovoru na predlog istakao da su se stranke dva puta razvodile.


- 53 -

Na osnovu gore navedenog, osnovano se u žalbi ističe da rešenje nema razloga o odlučnim činje-nicama i da činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, pa je zbog toga žalba usvojena i prvostepe-no rešenje ukinuto.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja tako što će utvrditi da li je presuda o razvodu braka Opštinskog suda u Jagodini P.br.694/06 pravnosnažna, te da li je tom presudom razveden brak koji je predmet razvoda strane sudske odluke, ili se radi o ra-nijem braku, pa će dati jasne razloge u vezi sa istaknutim prigovorom protivnika predlagača da u našoj zemlji postoji već pravnosnažna odluka o razvodu braka. Tek kad utvrdi te sporne činjenice biće u situaciji da odluči da li ima osnova za priznanje strane sudske odluke ili će se primeniti čl. 90. gore navedenog zakona.

Na osnovu izloženog, a saglasno članovima 373. st. 1. tač. 3, 376 i 387. st. 1. tač. 3. ZPP, Apela-cioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

(Apelacioni sud u Kragujevcu, Gž. 2529/11 od 17.10.2011. godine)

110011.. Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika, na način

kao u izreci prvostepenog rešenja uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvo-le upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Protivnik predlagača, po proteku roka za žalbu, podneo je predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.

Prvostepeni sud je, posle sprovedenih potrebnih izviđaja, spise dostavio Okružnom sudu na od-luku o predlogu kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlaga-ču nalaze zgrade, šupa i štala, pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su ove zgrade isključivo njegovo vlasništvo, dok predlagač tvrdi suprotno, odnosno da su ove zgrade isključivo njegove. Kod ovakvog stanja stvari, Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se, u smislu člana 21. stav 3. Zakona o van-parničnom postupku, odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz nave-dene odredbe, i da je žalba osnovana, pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Naime, pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a da drugo lice ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redov-no korišćenje tih objekata, i stoga, ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača, ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata, odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. S druge strane, uko-liko bi bilo sporno pravo svojine na objektima, tada bi dolazila u obzir primena člana 150. Zakona o vanparničnom postupku.


110022.. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskog objekta, a drugo da je

sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za za njihovo redovno kori-šćenje. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud tako odlučio, predsta-vlja važan razlog u sm. čl. 21. st. 3. ZVP-u, da se o predlogu za ponavljanje postupka, koji je zbog toga podnet, odluči kao o neblagovremenoj žalbi.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 159/05)


- 54 -

110033..

Drugostepeni sud može samo iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremenoj žalbi jednog učesnika vanparničnog postupka deobe, ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju.

Rešenjem Opštinskog suda oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je deli-mična deoba na način naveden u izreci rešenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje jer njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem.

Okružni sud je svojim rešenjem odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda kao neblagovremenu.

U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog, utvrđeno je ko su naslednici i iz-

vršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđeno koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu.

Povodom predloga u žalbi a koja je neblagovremena, Okružni sud nalazi da nema mesta od-lučivanju po neblagovremenoj žalbi, jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnova-na na prvostepenom rešenju. Delimična deoba je realizovana, ima snagu poravnanja, podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi, pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi tre-balo da dobije veći deo kuće.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Užicu, Gž. 2497/2002 od 11.12.2002. godine)

110044.. Primenom čl. 21. ZVP-u podrazumeva da prvostepeni sud može povodom žalbe na ostavin-

sko rešenje sam novim rešenjem preinačiti i ukinuti svoje rešenje, a to znači da to rešenje nije pravnosnažno.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 170/2000. godine)

110055.. Prvostepeni sud može sam ukinuti ili preinačiti svoje ranije rešenje, ako se time ne vređaju prava

drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 384/96)

110066..

Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju

pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazum, onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvoste-peno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili žalbu 9.03.1995. godine, dakle, po proteku roka više od godine dana. Žalba je neblagovremena.

U smislu čl. 19. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom ste-penu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.


- 55 -

Po članu 21. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podne-senoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogle-du cele ili dela nasledničke izjave.

Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima).

(Iz Odluke Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 333/95 od 20.03.1995. godine)

110077.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za

koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca.

Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. M. M. iz P... oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. A. zbog pogrešno i nepot-puno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa.

Ispitujući ožalbeno rešenje Iz rešenja Okružnog suda je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana.

Navod žalbe naslednog učesnika M. A. da u zaostavštinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizemne kuće, jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. A. S obzirom na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio vlasnik i osta-lih nepokretnosti - kat. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su, po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što nasledni učesnik M. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. M. M. može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. M. M.

Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Iz rešenja Okružnog su-da, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP-a u vezi člana 381. i 365. ZPP-a i člana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku.


110088.. Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje, samo ako se time ne

vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 10502/95)


parničnog postupka. Sud, dakle, neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno

poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora.

(Okružni sud u Subotici, Gž. 231/92)


- 56 -

111100.. Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe, sam novim rešenjem preinačiti ili ukinuti

svoje ranije rešenje, a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 101/90)

111111..

Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. stav 1. Zakona o vanparnič-nom postupku.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 4/90)

111122.. Dopunskim rešenjem oglašena je za naslednika na osnovu testamenta, supruga ostavioca na na-

knadno pronađenoj imovini koju čini pravo korišćenja grobnog mesta. Povodom blagovremene izja-vljene žalbe na ovo rešenje, sud je zakazao ročište na kome je supruga ostavioca dala naslednu izja-vu da se odriče od nasleđa na navedenoj imovini i to u korist sestre ostavioca. Kako je sestra ostavio-ca prihvatila nasleđe, to je sud primenom čl. 21. st. 1. i čl. 128. ZVP-u, imajući u vidu da se ne vre-đaju prava drugih lica, preinačio ranije rešenje i sestru ostavioca oglasio za naslednika na novo pro-nađenoj imovini.

(Četvrti ostavinski sud u Beogradu, O. 6190/84)


111133.. U sitauciji kada je nad vlasnikom stana otvoren stečajni postupak, vanparnični postupak

se ne može prekinuti jer to ne predstavlja prethodno pitanje u postupku donošenja rešenja ko-je zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je prekinuo vanparnični postupak koji se vodi radi donošenja rešenja koje zame-

njuje ugovor o otkupu stana nalazeći da je odluka privrednog suda u postupku stečaja nad protivni-kom predlagača kao dužnikom prethodno pravno pitanje za ovaj vanparnični postupak, a s obzirom da je sporno da li će predmetni stan ostati u vlasništvu protivnika predlagača po okončanju stečajnog postupka nad njim.

Drugostepeni sud je ocenio da protivnika predlagača koji je u stečaju zastupa stečajni upravnik i u vanparničnom postupku, te stečajni upravnik i prihvata donošenje ugovora koji zamenjuje ugovor o otkupu stana. Dakle, samo može biti sporno da li treba da se cena stana isplati odjednom ili u rata-ma a takav krug spornih činjenica i okolnosti svodi se na pitanje načina otplate kupoprodajne cene, u situaciji kada je protivnik predlagača nosilac prava raspolaganja na stanu u stečaju.



- 57 -

111144.. Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od

kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeni-ti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upu-ćuje i Okružni sud.

Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine prav-nom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima odre-đena je novčana naknada.

Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevin-skog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokret-nost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godi-ne nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao van-parnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesnopravnog ka-raktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj prav-noj stvari.

Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača.

Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane na-knade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište.


111155.. Tužilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parnič-

nom postupku presudom prizna pravnu važnost ugovora o otkupu stana kome nedostaje pisa-na forma, već je vanparnični postupak propisan kao jedini način da se otkloni protivljenje vla-snika da zaključi ugovor o otkupu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbi-jen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac na osnovu otkupa isključivi vlasnik stana br. 14. na trećem spratu u B... u ul. V...v... 2/P ulaz, površine 31m2, jer je ugovor o otkupu stana strogo formalan ugovor i uslovi za njegovo zaključivanje su određeni odredbom čl. 18. Zakona o stanovanju.

Kako nema pismenog ugovora o otkupu stana sa overenim potpisima kod suda, to navodi revizi-je o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Tužilac kao nosilac stanarskog prava na ot-kup, nema pravo da se obrati sudu da u parničnom postupku presudom prizna pravnu važnost ugovo-ra, o otkupu stana kome nedostaje pisana forma. Ovo zato što je prema Zakonu o stanovanju vanpar-nični postupak propisan kao jedini način da se otkloni protivljenje vlasnika da zaključi ugovor o ot-kupu, nezavisno od toga da li je odbijanje bilo neposredno po obraćanju, ili kasnije kada su već utvr-


- 58 -

đeni uslovi i ugovor potpisan odbijanjem da se pristupi overi potpisa kod suda. To stoga nije od pravno relevantnog značaja za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva činjenica, da je tužena oglasom pokazala volju za zaključenje ugovora o otkupu, pa je tužilac odgovarajući na taj opšti poziv podneo potrebne dokaze tuženom i isplatio cenu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1782/05, od 20.10.2005. godine)

111166.. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice va-

žne za rešavanje ovog pitanja, sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom.


111177.. Ako odluka suda u vanparničnoj stvari zavisi od utvrđenja nekog prava ili pravnog odnosa, a o

tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje) sud može sam da reši to pitanje ukoliko je sporna primena prava.


111188.. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su

sporne. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5325/97)

111199..

Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je između učesnika u ovom vanparničnom postup-ku koji se vodi radi određivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu nakon razvoda braka, sporno da li su stranke nosioci stanarskog prava na spornom stanu ili su stan kupili od vlasnika D.R. što predstavlja prethodno pitanje za rešenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o korišće-nje stana od 1.02.1973. godine, koji je protivnik predlagača zaključio sa D.R., sačinjen u svemu sa-glasno odredbama čl. 43. st. 3. Zakona o stanovanju, važećeg u vreme zaključenja ugovora, s tim što su vlasnici stana u smislu ovog zakona bili istovreeno inosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj odluci, ne može se zaključiti koje su to činjenice - od kojih zavisi reša-vanje prethodnoh pitanja o postojanju nekog praca ili pravnog odnosa – sporne u smislu čl. 23. st. 3. u vezi sa čl. 22. ZVP-u.


112200.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava,

vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 3968/94)

112211..

Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom ad-ministrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu


- 59 -

nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem, pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to reše-nje doneto upotrebom redovnog pravnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zatevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu Zakona o op-štem upravnom postupku.


112222.. Ukoliko ishod spora u parničnom postupku nije prethodno pitanje od čijeg rešenja zavisi odluka

o glavnoj stvari u vanparničnom postuku, tada nema mesta prekidu vanparničnoh postupks do okon-čanja parničnog postupka.

Kada se u vanparničnom postupku raspravlja o tome ko će od bračnih drugova posle razvoda braka, ostati nosilac stanarskog prava, pa jedan bračni drug istakne da je onaj drugi trajno prestao da koristi stan, onda se ovo prethodno pitanje ima raspraviti u parnici. U takvom slučaju na parnicu tre-ba uputiti bračnog druga koji ovo tvrdi.



112233.. Pobijanim rešenjem upućen je predlagač da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti ovog re-

šenja pokrene parnični postupak radi dokazivanja sporne činjenice da li predlagač odnosno članovi njegovog domaćinstva imaju u svojini drugi stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo u smislu Zakona o stanovanju, kao i utvrđenja stalnog mesta boravka, van mesta u kome se nalazi stan koji je predmet ovog postupka u N.S. ul. Ž.k. br.17. Ukoliko predlagač ne pokrene postupak u nave-denom roku sud će dovršiti postupak bez obzira na zahtev u pogledu koga je učesnik upućen u parni-cu, a u suprotnom će se ovaj vanparnični postupak prekinuti do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.

Prvostepeni sud se u obrazloženju pobijane odluke pozvao na odredbe čl. 16. i 19. Zakona o sta-novanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 46/94, 47/94, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001 i 99/2011).

Odredbom člana 16. stav 1. pomenutog zakona predviđeno je da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspola-ganja), dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stu-panja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pisme-noj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Stavom 4. istog člana Zakona o stanovanju predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za ot-kup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

Odredbom člana 17. stav 1. tačka 1. istog zakona predviđeno je da se od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona. Član 17. stav 1. tačka 6. Zakona o stanovanju predviđa da je od otkupa izuzet i stan čiji nosilac stanarskog prava i članovi njegovog domaćinstva imaju stalno mesto boravka van mesta u kome se nalazi stan.


- 60 -

Protivno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je predlagača uputio na parnicu, imajući u vidu citirane odredbe, te odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom po-stupku koja propisuje da ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, sud će ih uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Kako je, dakle, među strankama sporno da li predlagač ima odgovarajući stan u smislu propisa o stanovanju i kako je sporno mesto stalnog borav-ka predlagača i članova njegove porodice, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Neosnovano se žalbom predlagača ističe da je prvostepeni sud pogrešio kada je predlagača upu-tio na parnicu, jer je po navodima žalbe "odgovarajući stan" pravni standard čije je postojanje sud morao utvrditi u vanparničnom postupku. Ovaj sud je stanovišta da je u konkretnom slučaju sporno pravo na otkup stana u smislu Zakona o stanovanju, i u takvoj situaciji, protivno žalbenim navodima, ima mesta upućivanju predlagača u parnicu. Posedovanje odgovarajućeg stana je razlog koji onemo-gućava predlagača da predmetni stan otkupi po pravilima Zakona o stanovanju, pa se neosnovano žalbom predlagača osporava pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

U konkretnom slučaju je pored posedovanja odgovarajućeg stana, sporno i stalno mesto bo-ravka predlagača i članova porodice predlagača. Iako iz ličnih dokumenata predlagača i članova njene porodice proizilazi da imaju prijavljeno prebivalište u Novom Sadu, ul. Ž.k. br.17, protiv-nik predlagača je osporio ovu činjenicu navodima da predlagač sa članovima svoje porodice fak-tički živi u Vilovu, da su deca predlagača završila četiri razreda osnovne škole u Vilovu, a od 5. do 8. razreda školovanje su nastavili u Titelu, da bi se kasnije školovali u Novom Sadu, jer u Ti-telu nije bilo mogućnosti za dalje školovanje, a ne zato što više ne žive u Vilovu. Na taj način, učinjeno je spornim da li predlagač i članovi porodice zaista i žive na adresi na kojoj su prijavlje-ni, pa je stoga potrebno u parničnom postupku utvrditi ovu činjenicu od koje zavisi pravo predlaga-ča na otkup stana.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž.1042/12 od 05.06.2012. godine)

112244.. Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u

konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upu-ćuje i Okružni sud.

Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine prav-nom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenima određe-na je novčana naknada.

Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevin-skog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepo-kretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pra-vilno kao vanparnini sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu proce-sno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom po-stupku u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača.

Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane na-knade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište.



- 61 -

112255.. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činje-

nice važne za rešavanje ovog pitanja, sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom.

Rešenjem Opštinskog suda u A., R. br. 68/02 od 16.05.2003. godine usvojen je predlog predla-gača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana, zatim je utvrđena otkupna cena stana, kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Rešenjem Okružnog suda u U., Gž. br. 183/04 od 4.02.2004. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepe-no rešenje. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem, Rev. 1375/04 od 28.10.2004. godine, ukinuo re-šenje Opštinskog suda u A. i Okružnog suda u U., i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A. na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana, da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom perio-du pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu, a istu je otuđio svojoj kćerki overenim ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. 17. st. 1. Zakona o stanovanju, u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana, tj. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to doma-ćinstvo. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na par-nicu radi utvrđivanja spornog prava.


112266.. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su

sporne. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5325/97)

112277..

Ukoliko su među strankama u vanparničnom postupku sporne činjenice važne za rešavanje prethod-nog pitanja, sud će ih uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa.


112288.. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih

činjenica oko svojih naslednih delova.

Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje, a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. U toku prethodnog postupka supruga osta-vioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Nasledna učesnica, kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. S obzirom da su među stran-


- 62 -

kama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova, to je sud doneo Rešenje o pre-kidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. T. K. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 8450/95 od 31.07.1995. godine)


vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 3968/94)

113300.. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku prvostepeni sud

će, ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne uputitu predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.

Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloženjnjm da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet po-stupka, može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugo-vor o korišćenju stana, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašćeno ka-kav je status prostorija koje koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama pred-lagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.

Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 9931/94) 113311..

Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je između učesnika u ovom vanparničnom postupku, koji se vodi radi određivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan kupili od vlasnika D.R., što predstavlja prethodno pitanje za rešenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o kori-šćenju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagača zaključio sa D.R., sačinjen u svemu saglasno odredbama člana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima važećeg u vreme zaključenja ugovora, s tim što su vlasnici stana u smislu ovog stana bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj odluci ne može se zaključiti koje su te činjenice od kojih zavisi rešavanje prethodnog pitanja o postojanju prava ili pravnog odnosa, sporne u smislu člana 23. u vezi sa članom 22. Zakona o vanparničnom postupku.


113322.. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski, a ne zakonski prekluzivni rok.



- 63 -

113333.. Kada su u vanparničnom postupku za deobu suvlasništva sporne činjenice o tome da li su se su-

vlasnici sporazumeli o deobi stvari, sud upućuje predlagača sa njegovim zahtevom za deobu na par-nicu.

Razvrgnuću zajednice putem javne prodaje nema mesta ako su suvlasnici međusobno izvršili po-delu nekretnina i tako je podeljenu koriste. U parnici se raspravlja o svim spornim pitanjima, kao i konačno o samoj deobi.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 1/90)

113344.. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja pretodno pitanje za

sprovođemnje postupka deobe u vanparničnom postupku, pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz čl. 213. ZPP, za prekid vanparničnog postupka.



113355.. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu,

precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati.

Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu "da dokaže svoje tvrdnje".

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog

postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. Nai-me, nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici, shodno članu 24. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja, kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 341/05 od 22.03.2005. godine)

113366.. U postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo je utvrđeno da je pravnosnažnim rešenjem opštine

Voždovac iz 1972. godine pravnom prethodniku stranaka eksproprisana nepokretnost u Beogradu čija se fizička deoba traži. S tim u vezi prvostepeni sud je prekinuo postupak za deobu dok se ne okonča postupak pred organom uprave za poništaj rešenja o eksproprijaciji, koji je pokrenuo protivnik predlagača.

Međutim, po stanovištu ovog suda nije bilo mesta prekidu postupka, već oceni dozvoljenosti predlo-ga za fizičku deobu, pošto isti može biti podnet samo ako su stranke suvlasnici nepokretnosti. U ovom slučaju pravnosnažnim rešenjem eksproprisani su stanovi čija se fizička deoba traži, tako da stranke nisu vlasnici nepokretnosti. U sm. čl. 4. Zakona o eksproprijaciji nepokretnost koja je eksproprisana postaje društvena svojina, pa je takav slučaj ovde sa imovinom pravnog prethodnika stranaka.


- 64 -

Odredbom čl. 39. st. 4. Zakona o eksproprijaciji, predviđeni su rokovi u kojima se može tražiti poništaj pravnosnažng rešenja kojim je izvršena eksproprijacija (5 godina).


113377.. Kada istovremeno teku vanparnični postupak za određivanje nosioca stanarskog prava nakon

razvoda braka i parnica sa tužbenim zahtevom jednog od razvedenih bračnih drugova da se utvrdi da je drugom prestalo svojstvo nosioca stanarskog prava, tada nema mesta prekidu parničnog do okon-čanja vanparničnog postupka.


113388.. Stoji bitna povreda odredaba parničnog postupka, kada rešenje o prekidu postupka koji se vo-

di radi određivanja nosioca stanarskog prava, ne sadrži razloge zbog kojih je takva odluka done-ta, već samo konstatuje saglasnost stranaka za prekid vanparničnog postupka do okončanja po-stupka za smetanje poseda koji se između njih vodi.

(Okružni sud u Beogradu, 1002/82)

113399.. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za

sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku, pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. stav 1. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka.



114400.. U situaciji kada se predlogom zahteva donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu

garaže a kada je rešenjem dodeljen na korišćenje stan sa garažom - nema mesta obustavljanju postupka.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je vanparnični postupak i odlučeno da se po pravnosnažnosti

rešenja spis dostavi parničnom odeljenju istog suda. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je predlagaču rešenjem iz 1977. godine dodeljen na

korišćenje stan sa garažom, povodom koje nekretnine iste godine sa Direkcijom za upravljanje i ga-zdovanje vojnim stambenim fondom zaključio ugovor o korišćenju stana da bi potom zaključio ugo-vor o otkupu stana.

Predlagač je isplatio navedeni iznos a za povraćaj je preostala naznačena suma, koja sredstva nisu uzeta u obzir prilikom obračuna kupoprodajne cene stana niti ih je predlagač preuzeo (s tim što stoji da će to moći učiniti kod Vojnog servisa na osnovu potpisanog ugovora).

O zahtevu za utvrđenje postojanja prava svojine raspravljalo se u parnici ali takav zahtev nije postavljen u vanparničnom postupku niti je predlagač u tom pravcu iznosio svoje činjenične navode.


- 65 -

Upravo suprotno, on tvrdi da je stekao pravo da otkupi garažu koju je na korišćenje dobio istovreme-no sa stanom, te kako protivnik predlagača ne želi sa njim da zaključi ugovor o otkupu - podnetim predlogom traži da sud donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu garaže.

Drugostepeni sud je ocenio da se ova pravna stvar rešava po pravilima vanparničnog postupka, stoga da obustavi nema mesta. Tvrdnja predlagača da je iznosom sredstava preplaćenih prilikom is-plate otkupne cene stana, isplatio otkupnu cenu garaže, ne upućuje na drugačiji zaključak. Budući da sama činjenica uplate višeg iznosa od utvrđene otkupne cene i nije među učesnicima postupka spor-na, njenu pravnu prirodu trebao je da ceni vanparnični sud u kontekstu istaknutog traženja.

Pri tome, pravnosnažnost rešenja donesenog u vanparničnog postupku, ne sprečava učesnike da svoj zahtev o kome je rešenjem odlučeno, ostvaruju u parnici ili u postupku pred upravnim organom, kada im je to pravo priznato ovim i drugim zakonom odn. članom 26. Zakona o vanparničnom po-stupku.

(Iz Rešenja Višeg suda u Somboru, Gž. 504/2013 od 25.10.2013. godine)

114411.. Pravnosnažnost rešenja o deobi zajedničke imovine predstavlja procesnu prepreku da se o

pitanjima vezanim za tu imovinu raspravlja u naknadnoj parnici.

Spor između suvlasnika u pogledu obima zajedničke imovine, njihovih prava na toj imovini i ve-ličini suvlasničkog udela u njoj, mora se razrešiti pre donošenja rešenja o deobi zajedničke imovine zato što ovo rešenje ima ne samo formalnu nego i materijalnu pravosnažnost koja predstavlja proce-snu prepreku da se o tim pitanjima raspravlja u naknadnoj parnici.

Odlučujući o predlogu za deobu zajedničke imovine prvostepeni sud je postupak podelio u dva sta-dijuma. U prvom stadijumu postupka doneo je rešenje kojim je odredio da se izvrši fizička deoba zajed-ničke imovine stranaka tako da svakoj pripadne po 1/2 dela od svake parcele, s tim da se po pravosna-žnosti tog rešenja fizička deoba sprovede na licu mesta.

Na ročištu na licu mesta za sprovođenje fizičke deobe protivpredlagač je osporio da jedna od parcela predstavlja zajedničku imovinu stranaka u celosti, tvrdeći da je otac stranaka još za života je-dan deo ove parcele otuđio trećem licu. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da navodno otuđenje nije sprovedeno, te je u drugom stadijumu postupka doneo rešenje o fizičkoj deobi celokupne zajedničke imovine, kojim je obuhvaćen i sporni deo navedene parcele.

Po mišljenju javnog tužioca, osporavanje prava na zajedničku imovinu, veličine suvlasničkih udela u njoj, kao i osporavanje koje stvari ulaze u zajedničku imovinu, moguće je u svakom stadiju-mu vanparničnog postupka do donošenja pravosnažnog rešenja o deobi zajedničke imovine. Prvoste-peni sud je nepotrebno postupak u ovoj pravnoj stvari delio na dva stadijuma i dosledno tome nepo-trebno je u prvom stadijumu donosio rešenje kojim j samo odredio da će se izvršiti fizička deoba ne-pokretnosti koje predstavljaju zajedničku imovinu stranaka srazmerno njihovim suvlasničkim delo-vima. Ovo rešenje po svojoj sadržini ne predstavlja rešenje o deobi zajedničke imovine, jer ne sadrži sve elemente propisane odredbom čl. 154. Zakona o vanparničnom postupku, a naročito ne sadrži podatke o fizičkim delovima pojedinih parcela koje pripadaju svakoj od stranaka. Rešenje takve sa-držine nije ni moglo biti procesna prepreka protivpredlagaču da na ročištu na licu mesta za fizičku deobu istakne prigovor u pogledu površine sporne parcele koja ulazi u zajedničku imovinu.

Dosledno napred iznetom, pravilnom primenom odredbe čl. 150. Zakona o vanparničnom po-stupku, prvostepeni sud je morao da prekine postupak i da predlagača uputi na parnicu radi razre-šenja nastalog spora, a tek po okončanju te parnice da donese rešenje o deobi zajedničke imovine stranaka.


- 66 -

Mogućnost vođenja zasebne parnice po pravosnažnom okončanju vanparničnog postupka za de-obu zajedničke imovine nije propisana odredbama čl. 148. do 154. Zakona o vanparničnom postup-ku, kao što je to slučaj na primer kod uređenja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari (čl. 146. ZVP). Pošto, dakle, posebnim odredbama nije suspendovano generalno pravilo iz odredbe čl. 26. Zakona o vanparničnom postupku o dejstvu pravosnažnosti rešenja o deobi zajedničke imovine, ovo rešenje ima ne samo formalnu nego i materijalnu pravosnažnost.

Zbog pogrešne primene citiranih odredaba Zakona o vanparničnom postupku nižestepeni su-dovi su pobijanim rešenjima podelili spornu parcelu između stranaka, ostavljajući otvorenim spor o njenoj veličini koji se morao rešiti u parnici pre donošenja rešenja o deobi zajedničke imovine. Takvim postupanjem nižestepeni sudovi su onemogućili da se nastali spor između stranaka reši, te su zbog toga pobijana nižestepena rešenja ništava. Vrhovni sud Srbije je uvažio zahtev za za-štitu zakonitosti.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 154/97 od 10.12.1997. godine)

114422.. Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao

parnicu iz istih činjeničnog i pravnog osnova, između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.

(Savezni sud u Beogradu, Gzs. 12/95) 114433..

Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom po-stupku to nije učinila. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije uči-nio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. Zakona o van-parničnom postupku, pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne, zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju, u korist davaoca izdržavanja tuženog.

(Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 610/95)

114444.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za

koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca.

Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. M. M. iz P. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom is-plate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. A. zbog pogrešno i nepot-puno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa.

Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. Navod žalbe naslednog učesnika M. A. da u zaostavštinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizem-

ne kuće, jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. A. s obzirom na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio


- 67 -

vlasnik i ostalih nepokretnosti - kat. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su, po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što nasledni učesnik M. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da či-ne zaostavštinu pok. M. M. može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim na-slednicima pok. M. M.

Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. taččka 2. ZPP-a u vezi člana 381. i 365. ZPP-a i člana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku.


114455.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zah-

teva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa.

Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu is-takli zahtev za priznavanje prava na nužni deo, pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 605/92) 114466..

Pravilno je prvostepeni sud doneo pobijanu odluku u smislu člana 151. stav 1. Zakona o vanpar-ničnom postupku SRS (ZVP), a ovo sa razloga da je protivnik po ovoj pravnoj stvari istakla da je vlasnik na idealnoj 1/2 predmetne zaostavštine, i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostavi ocem, pa je tako između stranaka došlo do spora u odnosu na pravo svojine na predmetnoj imovini, a takođe i u odnosu na udeo u istoj.

U žalbi se, u stvari, ističe da je sve prednje već raspravljeno pravnosnažnim rešenjem nadležnog ostavinskog suda.

Međutim, po članu 26. ZVP pravosnažno rešenje u vanparničnom postupku ne sprečava da se po istom zahtevu odlučuje u parnici, a naročito ako se radi o pravu svojine ili drugom pravnom osnovu koji je nezavisan od prava na nasleđe. Zbog toga, u smislu člana 150. ZVP obavezno će se prekinuti postupak po fizičkoj deobi, iako se zahtev zasniva na pravosnažnom rešenju ostavin-skog suda, ukoliko neko od učesnika istakne da ima pravo svojine na istoj stvari, ali po drugom pravnom osnovu, jer to znači da je sporno pitanje predmeta deobe ili eventualno udela u toj imo-vini, a takođe se u tom slučaju predlagač obavezno upućuje na parnicu.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1101/89)

114477.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-

nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od pra-va na nasleđe ili legat. Parnica će se, naprimer, moći voditi ako se pronađe naknadno novi testament - član 129, pojavi novi naslednik - član 130.



- 68 -

114488.. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom

postupku. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 11923/82)


114499.. Revizija nije dozvoljena u postupku za rehabilitaciju.

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu odbijen je zahtev za rehabilitaciju predlagača kojim je tražio da se utvrdi da ima čin potpukovnika ranije JNA, a sada Vojske Srbije. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu odbijena je, kao neosnovana, žalba predlagača, pa je protiv tog rešenja predla-gač izjavio reviziju, koju je Viši sud odbacio kao nedozvoljenu.

Prema čl. 394. Zakona o parničnom postupku (ZPP) revizija nije dozvoljena o imovinsko prav-nim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraži-vanju u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 3. istog člana je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to propi-sanim zakonom određeno. U konkretnom slučaju je primenjen Zakon o rehabilitaciji, kao poseban zakon, a istim nije predviđeno pravo na izjavljivanje revizije. Osim toga, ni u Zakonu o vanparnič-nom postupku, koji se, kao procesni zakon, primenjuje prilikom donošenja odluka o zahtevu za reha-bilitaciju, nije predviđeno pravo na izjavljivanje revizije, a ne radi se o postupku iz čl. 27. Zakona o vanparničnom postupku, a u vezi sa čl. 394. st. 2. ZPP, kod koga je revizija uvek dozvoljena.

Iz napred navedenih razloga, Viši sud je reviziju predlagača odbacio, kao nedozvoljenu, a na osnovu čl. 401. ZPP.

(Iz Rešenja Višeg suda u Kraljevu Rev. 2/10 od 30.6.2010. godine i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Rev. 9/10 od 8.12.2010. godine)

115500..

Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 26. maja 2003. godine prema kome: revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima u kojima se tu-žbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora niti se ona mo-že utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse; primenjuje se shodno i na ocenu dozvoljeno-sti revizije u vanparničnom postupku raspravljanja zaostavštine, u vanparničnim predmetima deobe suvlasničke stvari ili imovine i u zemljišno-knjižnom postupku.

(Zaključak utvrđen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. godine)


- 69 -

115511.. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage

pravosnažno ostavinsko rešenje.

Nakon sporovedenog dokaznog postupka, opštinski sud je svojom presudom usvojio tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da su ništave nasledničke izjave tužilaca o odricanju od naslednog dela na spor-nim parcelama i stavljeno je van snage sporno ostavinsko rešenje istog suda. Okružni sud potvrdio je pr-vostepenu presudu. Vrhovni sud ukinuo je presude nižestepenih sudova. Ovo sa razloga što zakonom ni-je propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravnosnažno ostavinsko rešenje, pa nižestepeni sudovi nisu zakonito postupili kada su svojom odlukom stavili van snage sporno pravosnažno ostavinsko rešenje.


115522.. Revizija, kao vanredan pravni lek, koja je izjavljena protiv pravnosnažno okončanog po-

stupka za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, nije razlog za prekid ostavinskog postup-ka, odnosno nije od uticaja za drugačije odlučivanje u tom postupku.

Prema stanju u spisima proizlazi da je ostavilja umrla 29.09.1992. godine bez testamenta, te da je od zakonskih naslednika pozvanih na nasleđe ostavila ćerke L. R. L. M. i sina M. P. Prvostepeni sud je svojim rešenjem O. broj 1257/92 od 9.11.1992. godine prekinuo raspravljanje zaostavštine iza pokojne M. K. do okončanja parničnog postupka P. broj 5225/92, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je bio zaključen između ostavilje, a kao primaoca izdržavanja i M. P. kao davaoca izdržavanja. Iz spisa dalje proizlazi da, pošto je parnični postupak pravnosnažno okončan, na predlog zakonskih naslednika, prvostepeni sud je nastavio ostavinsku raspravu, pa je pošto je utvrdio pred-met zaostavštine i uzeo nasledničke izjave svih zakonskih naslednika, primenom odredbe čl. 6, 10, 130. i 140. Zakona o nasleđivanju, pravilno postupio što je odbio predlog punomoćnika naslednog učesnika M. P. za prekid ostavinskog postupka do okončanja postupka po reviziji u predmetu P. broj 5225/92, doneo rešenje kojim je oglasio naslednike pokojne M. K. Navod žalbe zakonskog nasledni-ka M. P. da je prvostepeni sud pogrešio što nije usvojio njegov predlog za prekid postupka raspra-vljanja zaostavštine do okončanja postupka po reviziji u predmetu P. broj 5225/92, je neosnovan. Naime, uložena revizija u pravnosnažno okončanom predmetu P. broj 5225/92, kao vanrednom pravnom sredstvu, nije razlog za prekid postupka, odnosno nije od uticaja za drugačije odlučivanje u postupku raspravljanja zaostavštine.


115533.. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine.

Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost zao-stavštine, koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Kada popis i pro-


- 70 -

cena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.

Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.

Žalioci su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka, pa se stoga nji-hova izjaljljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena.

(Iz Rešenja Okružnog suda Požarevac, Gž. 531/95)

115544.. Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemlji-

šte u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društve-nu svojinu, po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih oba-veza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, poššto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji.

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 1.11.1994. godine)

115555..

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji re-vizija nije dozvoljena.


115566.. U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odlu-

ke revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 217/93)

115577..

Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u vanparničnom postupku prizna-

vanja strane sudske odluke, revizija nije dozvoljena.

Prema članu 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu ni-su drukčije određena, kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu ure-đena pravila postupanja.

Pravila postupanja za priznanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju suko-ba Zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Prema članu 101. st. 3. i 4. tog zako-na protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Navedeni zakon ne predviđa, među-tim, mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke.

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, utvrđeno na sednici od 16.12.1991. godine)


- 71 -

115588.. U vanparničnom postupku o imovinsko-pravnim stvarima revizija nije dozvoljena ako vrednost

predmeta spora pobijanog drugostepenog rešenja ne prelazi iznos propisan u Zakonu o parničnom postupku.


115599.. Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. stav 1. ZPP, u vezi sa čl. 27. i

30. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 400. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugoste-penog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Međutim, rešenje doneto u vanparničnom postupku o upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. Naime, postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi, kao što je nepokre-tanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo.

S obzirom na izloženo, protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. ZPP, odlučio kao u izreci.


Revizija protiv rešenja o prekidu postupka nije dozvoljena. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 704/89)

116611..

U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija, kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa pro-pisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.


116622.. U vanparničnom postupku, u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima sudskog depozita,

revizija je dozvoljena pod uslovom da vrednost deponovanog novca ili drugog predmeta sudskog de-pozita prelazi iznos propisan članom 382. st. 2. i 3. ZPP-a.


116633.. Protiv rešenja drugostepenog suda o potvrđivanju rešenja prvostepenog suda kojim je vanparnič-

ni postupak, za određivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka stranaka, prekinut i jedna od stranaka upućena da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da je drugoj stranci pre-stalo stanarsko pravo na predmetnom stanu, nije dozvoljena revizija, jer se tim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava.



- 72 -

116644.. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke imovine i imovine nije dozvoljena revizija, kada

je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisa-nog za dozvoljenog revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP-a.


116655.. Iz sadržine revizije može se zaključiti da se njime u stvari pobija rešenje prvostepenog suda ko-

jim se, pored ostalog, utvrđuje i povlačenje tužbe. Ovim rešenjem je postupak u ovome predmetu stvarno okončan, ali se revizija protiv ovoga rešenja ne može podneti, jer protiv toga rešenja nije podnesena žalba, pa nema ni pravosnažne odluke donesene u drugom stepenu (član 382. stav 1. u ve-zi sa članom 400. stav 4. ZPP), protiv koje se revizija jedino može uložiti.

Iz navedenih razloga valjalo je reviziju tužioca odbaciti kao nedozvoljenu, primenom člana 400. stav 4. u vezi sa članom 389. stav 2. i članom 392. ZPP.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 960/88) 116666..

Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari, jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava, već rešenjem o deobi.


Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlu-čuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. U konkretnom slučaju, pokrenut je ostavinski postupak, pa se zah-tev ne odnosi na novčani iznos. Prema odredbi člana 40. stav 2. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, mero-davna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi.

Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine, njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparničnom postupku je, prema članu 43. Zakona o sudskim taksama, za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. Radi utvrđivanja ove vrednosti pri-menjuju se shodno odredbe čl. 24. do 34. ovog zakona. Članom 24. zakona propisano je da ako vred-nost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 24. do 33. istog zakona, kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2.000 dinara.

Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju, je prema citiranoj odredbi, 2.000 dinara. Iz tog raz-loga revizija nije dozvoljena, pošto prema članu 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50.000 dinara.


116688.. Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donoše-

nja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončaava pred prvostepenim sudom , a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama.



- 73 -

116699.. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okon-

čan vanparnični postupak propisani su u članu 27. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. Za-kona o parničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. Zakona o parničnom postupku, što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu.

Prema odredbi člana 35. stav 1. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije mero-davna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.

S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev, to predlagač nema pravo na podnošenje revizije.



117700.. Prema razlozima prvostepenog rešenja, odlučujući o troškovima postupka prvostepeni sud je

obavezao protivnika predlagača da predlagaču isplati iznos od 13.000,00 dinara i to 8.000,00 dinara na ime polovine troškova veštačenja od strane veštaka geodetske struke koji su iznosili 16.000,00 di-nara i iznos od 5.000,00 dinara na ime polovine troškova veštačenja od strane veštaka građevinske struke koji su iznosili 10.000,00 dinara, koje troškove je u toku postupka snosio predlagač, a isti su bili nužni radi uređenja načina korišćenja nepokretnosti stranaka, dok je u odnosu na ostale troškove sud stanovišta da svaka strana treba da snosi svoje troškove postupka, jer je postupak u ovoj pravnoj stvari vođen u interesu svih učesnika postupka i obe strane su u smislu odredbe član 28. stav 2. Za-kona o vanparničnom postupku (ZVP) imale podjednak interes da se uredi način korišćenja nepo-kretnosti na kojima su sukorisnici, a s obzirom na to da vansudskim putem nisu mogle da postignu dogovor o načinu korišćenja istih.

Prema oceni Višeg suda pogrešno je prvostepeni sud tumačio odredbu materijalnog prava koja je sadržana u ZVP, a koja se odnosi na troškove postupka, na šta se žalbom osnovano ukazuje.

Prema članu 28. stavu 2. ZVP u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava uče-snika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. U konkretnom slučaju su oba učesnika imali podjednak inte-res da urede način korišćenja zajedničke stvari, tako da celokupne nužne i korisne troškove postupka treba podeliti na obe stranke. Ti troškovi se pored veštačenja od strane veštaka geodetske struke u iz-nosu od 16.000,00 dinara i veštačenja od strane veštaka građevinske struke u iznosu od 10.000,00 di-nara, odnose i na sastav predloga za uređenje načina korišćenja zajedničke stvari od strane advokata u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i na zastupanje predlagača od strane advokata na tri održana ročišta u iznosu od 18.750,00 dinara (6.250,00 dinara po jednom ročištu), što ukupno iznosi 49.750,00 dina-ra. Prema tome, protivnik predlagača je dužan da predlagaču, na ime troškova vanparničnog postup-ka isplati polovinu navedenog iznosa, odnosno 24.875,00 dinara.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu R1. 109/11 od 10.01.2012. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 266/12 od 04.07.2012. godine)


- 74 -

117711.. Shodno stavu 3. člana 28. ZVP-a u vanparničnim stvarima iz stava 2. ovog člana sud može

odlučiti da sve troškove postupka snosi učesnik u čijem interesu se postupak vodi, odnosno uče-snik koji je isključivo svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka.

Pobijanim rešenjem razvrgnuta je imovinska zajednica učesnika na stambenoj zgradi koja se na-lazi u Novom Sadu, ulica Barska broj 1, koja je upisana u list nepokretnosti broj 16771 KO Novi Sad 1, sazidana na kat. parceli broj 1068 sa zemljištem od ukupno 0,5 ari i 13 m2, javnom prodajom iste u sudskom izvršnom postupku i podelom dobijenog novčanog iznosa B.S. u 1/3 dela, M.Z. u 1/3 de-la i M.S. u 1/3 dela, a u skladu sa uknjiženim suvlasničkim delovima. Stavom 2. pobijanog rešenja određeno je da svaki učesnik snosi svoje troškove, dok su stavom 3. obavezane protivnice predlaga-ča da solidarno isplate predlagačici srazmeran deo troškova veštačenja u iznosu od 27.400,00 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu su blagovremeno izjavili protivnici predlagača iz svih zakonom predviđenih razloga. Predložili su da ovaj sud žalbu usvoji, a pobijano rešenje preinači.

Odredbom člana 28. stav 2. ZVP-a propisano je da u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika.

Shodno stavu 3. stog člana u vanparničnim stvarima iz stava 2. ovog člana sud može odlučiti da sve troškove postupka snosi učesnik u čijem interesu se postupak vodi, odnosno učesnik koji je isključivo svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka.

Imajući u vidu navedenu odredbu osnovano se u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio stav 2. člana 28. ZVP-a, odnosno da je propustio da primeni stav 3. istog člana. Naime, pr-vostepeni sud je stavom 3. izreke pobijanog rešenja obavezao protivnice predlagača da solidarno is-plate predlagaču srazmeran deo troškova veštačenja u iznosu 27.400,00 dinara. Navedeni troškovi se odnose na nalaz i mišljenje veštaka dipl. građ. inž. V.M., na osnovu kog je utvrđeno da fizička deoba objekta shodno suvlasničkim delovima nije moguća. Protivnice predlagača su, kako se u žalbi osno-vano navodi, tokom celog postupka tvrdile da fizička deoba nije moguća, pa je shodno stavu 3. člana 28. ZVP-a, troškove veštačenja dužna snositi stranka koja je dala povoda vođenju postupka i u čijem se interesu postupak vodi, u konkretnom slučaju predlagač.


117722.. Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane

snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno.

Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. br. 19/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odluče-no je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predla-gač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupa-nje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka


- 75 -

geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova, odnosno po 15.436 dinara. Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, odredbe čl. 28. st. 2. i 3. ZVP, prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. Naime, u vanparničnom postup-ku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove - posebni troškovi. Kao zajednički troškovi smatraju se tro-škovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku, provedenom bilo po predlogu stranke, bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajed-ničke troškove stranke snose srazmerno. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. Takođe, u vanparnič-nom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima, nadoknađuju troškovi od druge strane, samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka, drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao pred-lagač a koji su zajednički troškovi, sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata - 5.400 dinara, troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara i troškovi taksene oba-veze u ukupnom iznosu od 2.600 dinara, što ukupno iznosi 21.109 dinara, jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka, i te troškove stranke treba srazmerno da snose, srazmerno svojim suvlasničkim udelima, svaka sa po 1/3, odnosno svaka po 7.036 dinara, a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni troškovi, jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1389/06 od 12.09.2006. godine)

117733.. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi

korisnik ekspropijacije.

Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku, na osnovu odredbe čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. U konkretnoj stvari, radi se o određivanju naknade za eksproprisane ne-pokretnosti, tako da prema odredbi čl. 139. ZVP-a, troškove postupka snosi korisnik eksproprija-cije, osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. Po nalaženju Okružnog suda, prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade, u funkciji vrednosti predmeta spora, tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevan-tan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao, odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.

(Vrhovni sud Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 619/06 od 23.03.2006. godine)

117744.. Posebne troškove u vanparničnim stvarima koji se odnose na imovinska prava učesnika, tj. tro-

škove sudske radnje, preduzete samo u interesu jedne stranke, snosi samo ta stranka, a troškove ve-štačenja i taksene obaveze snose stranke srazmerno.



- 76 -

117755.. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničke imovine protivnik predlagača nije u

obavezi da snosi troškove koje je predlagač imao povodom zastupanja po advokatu na roči-štima.

Prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje, sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika.

U konkretnom slučaju, protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima, jer je troškove po tom osnovu imala i pro-tivnik predlagača i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove.

Međutim, troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi), predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane, pa je u smislu člana 28. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati 1/2 ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8.250,00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2.000,00 dinara, ukupno 10.250,00 dinara), što iznosi 5.125,00 dinara.


117766.. Svaki učesnik u ostavinskom postupku snosi svoje troškove koje je imao povodom učešća u

ostavinskom postupku.

Prema odredbi čl. 89. ZVP-a, ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti, ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti, tako da svaki uče-snik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u postupku, te je iz tih razloga preinačeno pobijano dopunsko ostavinsko rešenje o troškovima postupka i odbijen zahtev učesnika za nakna-du troškova postupka.


117777.. Prvostepeni sud je bez bitnih povreda odredbi postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj

dužnosti, pravilno odlučio kada je odredio da svaka strana snosi svoje troškove postupka, pravil-no obrazloživši takvu svoju odluku, time da ne postoji krivica supruga ostaviteljice, a u parnič-nom postupku u kojem je tužbeni zahtev naslednica (sestara ostaviteljice) delimično usvojen, su-prug ostaviteljice, tamo tuženi obavezan je da isplati troškove postupka. Sem toga troškovi stran-ke u ostavinskom postupku angažovanjem punomoćnika, su njeni lični troškovi, a ne ostalih su-naslednika, s obzirom da u tom postupku, ne postoji kontradiktornost pošto sve sporne stvari se rešavaju u parničnom postupku, pa i troškovi postupka.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2918/02 od 22.01.2003. godine)


- 77 -

117788.. S obzirom da su učesnici fizičke deobe suvlasnici sa jednakim udelima, to se ukupni troškovi

imaju podeliti na jednaka četiri dela, pa zato protivnici predlagača treba da predlagaču isplate 1/4 ukupno učinjenih troškova, jer to odgovara njihovim suvlasničkim delovima. Neosnovano se u žalbi navodi od strane protivnika predlagača da oni nisu izazvali troškove i da je prilikom vršenja uviđaja izvršeno cepanje parcele predlagača, jer u ovom postupku je suvlasnička zajednica defi-nitivno raskinuta između stranaka, pa je postupak fizičke deobe bio u interesu protivnika predla-gača.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 348/95 od 16.04.1995. godine)

117799.. Kada je predlagač podneo predlog za lišenje poslovne sposobnosti iz šikanozni razloga pa se

ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagača ima pravo na naknadu tro-škova.


118800.. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-

verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Kraljevu, R.br. 1448/89)

118811.. Učesnik (protivnik predlagača) u postupku određivanja nosioca stanarskog prava nakon

razvoda braka dužan je da snosi sve troškove postupka s obzirom na svoje ponašanje u po-stupku, bez obzira na to što se izričito nije protivio predlogu.

Rešenjem prvostepenog suda predlagač je ostala nosilac stanarskog prava na stanu koji je kori-stila sa protivnikom predlagača - ranijim bračnim drugom, a protivnik predlagača je prestao da bude nosilac stanarskog prava i obavezan je da se iz stana iseli, te naknadi predlagaču troškove postupka u iznosu od 9.200 dinara.

Žalbu protivnika predlagača na deo rešenja koji se odnosi na troškove, drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu.

Neosnovani su navodi u žalbi protivnika predlagača da nije dužan da snosi troškove postupka pošto se ni pismeno, ni usmeno, nije protivio predlogu da predlagač bude određena za nosioca sta-narskog prava na stanu koji će nastaviti da koristi sa decom, te da je svojim nedolascima na zakazana ročišta omogućio sudu da efikasno i ekonomično donese odgovarajuću odluku. Ovo stoga što je pro-tivnik predlagača neopravdanim neodazivanjem pozivima suda, bez pismenog priznanja zahteva, manifestovao u stvari svoje protivljenje predlogu i primorao predlagača na prikupljanje dokaza i na izdatke koji su s tim u vezi bili nužni radi donošenja odluke. Prvostepeni sud je stoga pravilno – pri-menom čl. 154. i 155. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. i članom 28. Zakona o vanparničnom po-stupku Srbije - doneo odluku o troškovima postupka prema stvarnim izdacima predlagača za vođenje postupka, a koji su odmereni prema advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi.



- 78 -

118822.. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove, bez ob-

zira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika.

Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće, doduše manje, od strane protivnika predlagača, pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6.000 dinara.

Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troško-vima postupka.

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda, sud je doneo novo rešenje o troškovi-ma postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazložio či-njenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika, na uređe-nje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika, da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra.

(Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, R. 4808/83)

118833.. Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog

postupka, nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Prema odredbi čla-na 19. ZPP, do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku, to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka.



118844.. Ako je žalba već bila izjavljena, po predlogu za ponavljanje postupka u vanparničnom postup-

ku ne može se prethodno postupiti kao po neblagovremeno podnesenoj žalbi.

Postupajući u smislu člana 29. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, Viši sud u Valjevu na-lazi da u konkretnom slučaju ne postoje uslovi da se postupa po neblagovremenoj žalbi tj. da u kon-kretnom slučaju, nema zakonske konverzije da se po predlogu za ponavljanje postupka postupa kao po neblagovremeno podnesenoj žalbi.


- 79 -

Ovo zbog toga što je protivnik predlagača već koristio žalbu u ovoj pravnoj stvari i u takvoj situ-aciji protivniku predlagača nije dopušteno da izjavi neblagovremenu žalbu.

(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž2. 23/2011 od 14.09.2012. godine)

118855.. Osporenim rešenjem, predlog protivnika predlagača H. R. iz S., da se dozvoli ponavljanje po-

stupka priznanja strane sudske odluke, da se ukine rešenje Okružnog suda u Užicu R. 35/08 od 04.04.2008. godine i donese nova odluka, se odbacuje.

Protiv ovog rešenja žalbu je uložio protivnik predlagača i rešenje osporava zbog pogrešno utvrđe-nog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba po-stupka, s predlogom da se prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati sudu na ponovno suđenje.

Ispitujući osporeno rešenje i navode žalbe u smislu odredbe čl. 372. i 385. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud je našao: Žalba protivnika predlagača je osnovana.

U razlozima osporenog rešenja se navodi da je rešenjem Okružnog suda u Užicu R.br.35/08 od 04.04.2008. godine, na koje je istog dana stavljena klauzula pravnosnažnosti, priznata pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Tuzli od 10.12.2004. godine P.br.1939/03 kojom je odlučeno o razvodu braka stranaka O. H. E. rođene u P. i H. R. rođenog u S., da je odlučeno da zajednički sin stranaka maloletni H. O. E. se poverava na odgoj i zaštitu majci E. iz T. i da je otac R. dužan da doprinosi iz-državanju mal. E. mesečno u iznosu od 200 KM i to počev od 12.08.2003. godine pa ubuduće. U predlogu za ponavljanje postupka protivnik predlagača je dostavio presudu Opštinskog suda u Sjeni-ci P.br.425/02 od 20.12.2002. godine sa klauzulom pravnosnažnosti od 22.01.2003. godine, iz koje proizilazi da je razveden brak između istih stranaka i da je maloletni sin E. poveren na negu, čuva-nje, vaspitanje i izdržavanje majci E. počev od dana pravnosnažnosti presude, te da je rešenjem Op-štinskog suda u Sjenici I.br.424/07 od 24.10.2007. godine pokrenut postupak izvršenja na osnovu priznate strane sudske odluke, odnosno presude Opštinskog suda u Tuzli radi izdržavanja maloletnog deteta.

Prvostepeni, Viši sud se poziva na odredbu člana 30. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku na-vodeći da po opštim odredbama prvog dela ovog Zakona se postupa u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom Zakonu nisu drukčije određena, kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. Dalje se navodi da pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka su propisana Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, pa prema čl. 101. st. 3. i 4. tog Zakona je predviđeno da protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Ističe se da navedeni zakon ne predviđa mogućnost ulaganja pred-loga za ponavljanje postupka protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznavanju strane sudske odluke. Stoga prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljeno ponavljanje postupka, pa sa tih razloga predlog odbacuje.

Međutim, po nalaženju Apelacionog suda za sada se ovakav zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti kao osnovan. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odre-đenim odnosima u članu 101. st. 3. i 4. govori samo o postupku po žalbi na odluku o priznanju strane sudske odluke, ali ovim Zakonom nema posebnih odredbi o vanrednom pravnom leku. U tom sluča-ju se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je ovo pitanje regulisano posebnim zako-nom, jer imajući u vidu da u posebnom zakonu nisu predviđene odredbe o vanrednom pravnom leku, to saglasno čl. 30. st. 1. imaju se primeniti odredbe Zakona o vanparničnom postupku. Prema čl. 29. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da po predlogu za ponavljanje postupka prethodno će se postupiti kao po neblagovremeno podnesenoj žalbi ako postoje uslovi iz čl. 21. ovog zakona da drugostepeni sud odluči i o osnovanosti neblagovremeno podnesene žalbe. Ukoliko drugostepeni sud


- 80 -

nađe da ti uslovi ne postoje vratiće predmet prvostepenom sudu radi postupanja po predlogu. Čla-nom 2.1 Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da prvostepeni sud može povodom žalbe sam novim rešenjem preinačiti ili ukinuti svoje ranije rešenje ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. Ako prvostepeni sud ne preinači, odnosno ne ukine svoje rešenje, žalbu zajedno sa spisima dostaviće drugostepenom sudu na rešavanje bez obzira da li je žal-ba podnesena u zakonom određenom roku. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnešenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. U konkretnom slučaju rešenje R.br.35/08 od 04.04.2008. godine je doneto bez zaka-zivanja rasprave pred prvostepenim sudom i bez pozivanja suprotne strane da se izjasni o predlo-gu za priznanje strane sudske odluke. Rešenje o priznanju presude nije dostavljeno suprotnoj strani, i u predlogu on nije ni označen kao protivnik predlagača, pa se postavlja pitanje da li je re-šenje postalo pravnosnažno. Iz navoda u predlogu za ponavljanje postupka se utvrđuje da je pro-tivnik predlagača saznao za rešenje Okružnog suda u Užicu o priznavanju strane sudske odluke pred Opštinskim sudom u Sjenici tek 10.12.2010. godine jer mu je rešenje uručeno u postupku iz-vršenja, to saglasno čl. 422. st. 1. tač. 6. ZPP je podneo predlog za ponavljanje postupka, jer je u mogućnosti da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta u istom zahtevu.

Sa svih gore navedenih razloga se za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je predlog za ponavljanje postupka nedozvoljen, pa će u ponovnom postupku prvostepeni sud imati u vidu odredbe čl. 29. i 21. Zakona o vanparničnom postupku, i tek onda biti u situaciji da donese pra-vilnu i zakonitu odluku. U ponovnom postupku imaće u vidu i ostale navode žalbe ukoliko nađe da su od značaja za rešenje ove pravne stvari.


118866.. U vanparničnom postupku ne može se podneti predlog za ponavljanje postupka.

Članom 29. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se protiv rešenja kojim je postupak pravnosnažno završen, predlog za ponavljanje postupka ne može podneti ako je uče-sniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo da usvoji zahtev o kome je rešenjem odlučeno ostvaruje u parnici ili u postupku pred Upravnim organom. Odredbom čl.131. istog zakona odre-đeno je da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka neće se obnoviti postu-pak za raspravljanje zaostavštine već stranke svoja prava mogu ostvariti u parničnom postupku. To znači da pravosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja. Vanredno pravno sredstvo, po-navljanje postupka nakon okončanog raspravljanja zaostavštine nije dozvoljeno jer ukoliko se zahtevi naslednika zasnivaju na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe takvi zahtevi uvek mogu biti predmet parničnog postupka.


118877.. Stranka čijom krivicom predloženi dokaz nije izveden u pravnosnažno okončanom postupku, ne

može taj razlog da koristi kao osnov za ponavljanje postupka. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 168/83)


- 81 -


118888.. Sud će na predlog poverioca odrediti prijem novca u sudski depozit ako protivnik predla-

gača kao poverilac bez opravdanog razloga odbija da primi ispunjenje od strane predlagača kao dužnika

Iz obrazloženja: Rešenjem nadležnog Osnovnog suda usvojen je predlog predlagača za prijem u sudski depozit

novčanog iznosa navedenog u tom rešenju. Na ovu odluku žalbu je izjavio punomoćnik protivnika predlagača pa je Viši sud svojim naznačenim rešenjem podnetu žalbu odbio kao neosnovanu i prvo-stepeno rešenje potvrdio.

Prema stanju u spisima, delimičnom presudom i međupresudom od 21.03.2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan ovde dužnik da tužiocu na ime naknade inflatorne štete isplati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.03.2007. godine pa do isplate u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Delimična presuda je pravnosnažna 05.03.2009. godine i izvršna 22.05.2009. godine i predlagač odn. dužnik je pozivom za dostavljanje broja tekućeg računa obavestio protivnika predlagača - pove-rioca da dostavi broj računa na koji bi izvršio uplatu dosuđenog iznosa, što je poverilac odbio.

Zato je dužnik kao predlagač pokrenuo vanparnični postupak za prijem novca u sudski depozit, pa je prvostepeni sud zakazao ročište, uzeo izjave stranaka i po stavu drugostepenog suda pravilno primenio odredbe člana 211. Zakona o vanparničnom postupku kao i odredbe člana 327. Zakona o obligacionim odnosima.

U postupku je utvrđeno da protivnik predlagača kao poverilac bez osnovanog razloga odbija da primi ispunjenje od strane predlagača kao dužnika, jer je navedena delimična presuda i međupresuda pravnosnažna i izvršna, te je doneto rešenje kojom se dosuđeni iznos po presudi sa obračunatom ka-matom uplaćuje na depozit Osnovnog suda. Pravilno je prvostepeni sud ocenio da razlozi kojima se protivnik predlagača rukovodio kada je odbio predlagaču da preda broj računa na koji bi izvršio uplatu nisu osnovani i da se predlagač kao dužnik uplatom oslobađa obračuna buduće kamate na do-suđeni iznos.

Postupanje sa depozitom regulisano je sudskim poslovnikom. Zato će sud pozvati protivnika predlagača da preuzme sredstva, a ukoliko korisnik depozita ista ne preuzme na poziv suda - sud po-stupa u smislu člana 416. Sudskog poslovnika tako što ta sredstva postaju državna imovina po isteku roka.

Zato je prvostepena žalba odbijena i ožalbeno rešenje - u smislu člana 387. stav 1. tačka 2. Zako-na o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - potvrđeno i od-lučeno kao u izreci.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, 1Gž. 101/2012 (2011) od 08.02.2012. godine)

118899.. Žalba naslednika koji se odrekao prava na žalbu je nedozvoljena. Iz spisa ovog predmeta proizilazi

da je na ročištu za raspravljanje zaostavštine od 30.03.2012. utvrđeno šta čini zaostavštinu pokojnog, da


- 82 -

su njegovi naslednici sinovi i ćerka, a naslednici su dali nasledničke izjave po kojima su se svi prihvatili svog naslednog dela i istovremeno ga ustupili bratu koji se prihvatio nasleđa i ustupljenih delova od bra-će i sestre. Podnosilac žalbe - naslednik je dao nasledničku izjavu da se prihvata svog naslednog dela i da isti ustupa, a on se kao i ostali naslednici na tom ročištu odrekao prava na žalbu. S obzirom da se na-slednik odrekao prava na žalbu, njegova žalba koja je izjavljena po pravosnažnosti rešenja je odbačena kao nedozvoljena na osnovu čl. 30. ZVP a u vezi čl. 373. st. 1. tač. 1. ZPP. Suština žalbe naslednika je u tvrdnji da on nije dao nasledničku izjavu onako kako je navedeno u zapisniku o raspravljanju zaostavšti-ne, da on nije svoj nasledni deo ustupio bratu već da je dao nasledničku izjavu da se prihvata nasleđa ko-je mu po zakonu pripada. Pravila o datoj nasledničkoj izjavi iz čl. 220. Zakona o nasleđivanju određuju da jednom data pozitivna naslednička izjava (o prihvatu nasleđa) ili negativna naslednička izjava (o od-ricanju od nasleđa) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavin-skog postupka tako po pravilu i u odnosu na zaostavštinu koja bi se eventualno kasnije pronašla. Prema odredbi čl. 220. st. 4. Zakona o nasleđivanju naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj iz-jave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude a to znači da za slučaj da nasled-nik smatra da je njegova naslednička izjava manljiva iz ovih razloga može zaštitu svog prava ostvariti samo u parničnom postupku a ne i žalbom po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2-Gž.br. 464/12 od 26.06.2012. godine)

119900.. Prvostepenim rešenjem obavezan je predlagač da protivnicima predlagača na ime troškova po-

stupka plati iznos od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana. Rešenjem prvostepenog suda R1. br. 55/10 od 16.11.2010. godine konstatovano je da se predlog za

deobu nepokretnosti smatra povučenim. Protivnici predlagača su tražili troškove postupka na ime sasta-va 3. podneska sa uvećanjem od 50% na ime zastupanja dve stranke od strane advokata, kao i troškove na ime takse. Odlučujući o tom zahtevu sud je protivnicima predlagača dosudio iznos od 22.500,00 di-nara na osnovu čl. 153. st. 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. 30. st. 2. Zakona o vanparnič-nom postupku, koji se odnose na ime sastava jednog obrazloženog podneska sa uvećanjem od 50% u iz-nosu od 11.250,00 dinara, i na ime sastava još dva podneska u iznosu od po 5.625,00 dinara.

Prema oceni Višeg suda, prvostepeni sud je pravilno primenio čl.153. Zakona o parničnom postpku u vezi sa čl. 30. st. 2. ZVP, i pravilno je postupio kada je obavezao predlagača da protiv-noj strani isplati troškove postupka, imajući u vidu da je utvrđeno povlačenje predloga, ali je po-grešno obračunao troškove kada je dosudio troškove na ime sastava tri podneska, zbog čega je re-šenje moralo biti preinačeno. Naime, članom 153. ZPP je propisano da je tužilac koji povuče tu-žbu dužan da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog. U ovom konkretnom slučaju, povlačenje pred-loga je utvrđeno zbog nedolaska na ročište učesnika postupka, i ova procesna situacija, kada se utvrdi povlačenje inicijalnog akta zbog nedolaska predlagača, po oceni ovog suda, ima isti značaj kao i situacija kada inicijalni akt izjavom volje povuče predlagač, odnosno, postoji obaveza pred-lagača da u smislu čl. 153. ZPP protivnicima predlagača nadoknadi troškove postupka.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu R1. 55/10 od 16.05.2011. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 2Gž. 1405/11 od 15.09.2011. godine)

119911..

Roditelji mogu raspolagati nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vredno-

sti koja se nalazi u vlasništvu maloletnog deteta samo uz saglasnost organa starateljstva. Sagla-


- 83 -

snost organa starateljstva se može pribaviti i naknadno. Ukoliko se promena na nepokretnoj imovini treba upisati u zemljišnim knjigama, uz zahtev se mora dostaviti i saglasnost organa starateljstva, obzirom da se radi o strogo formalnom postupku, u kom je za odlučivanje o predlogu merodavan trenutak kad je predlog podnet nadležnom sudu.

Odredbom čl. 193. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da raspolaganje nepokretnom imovi-

nom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili na-knadnu saglasnost organa starateljstva.

Raspolaganje imovinom podrazumeva sve radnje odnosno pravne poslove koji imaju za cilj otu-đenje i opterećenje kako pokretne tako i nepokretne imovine i odnose se kako na raspolaganje glav-nicom tako i na raspolaganje prihodima od imovine deteta. Neosnovani su žalbeni navodi predlagača da upisom prava plodouživanja ne bi otuđila niti opteretila predmetna nepokretnosti, imajući u vidu da plodouživanje predstavlja pravo najpotpunijeg iskorišćavanja tuđe pokretne ili nepokretne stvari, bez povrede njene suštine, a plodouživalac ima pravo da stvar drži, da je upotrebljava i da pribira plodove. Plodouživanje je lična službenost koja se konstituiše u korist tačno određenog lica, koje ima ovlašćenje da ekonomski u celini ili delimično iskorišćava tuđu pokretnu ili nepokretnu stvar, pa samim tim predstavlja teret na toj nepokretnosti. Obzirom da je predmetna nepokretnost vlasništvo maloletnog deteta, predlagači nisu mogli raspolagati ovom nepokretnom imovinom bez saglasnosti organa starateljstva, koji ima pravo korektivnog nadzora nad vršenjem prava i dužnosti roditelja da upravljaju i raspolažu imovinom deteta u cilju zaštite imovinskih prava i interesa deteta.

Tačno je da se saglasnost organa starateljstva može pribaviti i naknadno, ali ovi žalbeni navodi nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke, obzirom da se u konkretnom predmetu primenjuju pravila zemljišnoknjižnog prava, u strogo formalnom postupku, u kom je za odlučivanje o predlogu me-rodavan trenutak kad je predlog podnet nadležnom sudu, kao i da će zemljišnoknjižni sud tačno ispitati molbu i njene priloge, a zemljišnoknjižni upis može dozvoliti samo onda: kad iz zemljišne knjige u po-gledu zemljišta ili prava ne proizlazi nikakva zapreka zahtevanom upisu; kad nema osnovane sumnje o tome da li su učesnici, kojih se upis tiče, sposobni raspolagati predmetom, na koji se upis odnosi, ili o to-me da li su molioci ovlašćeni podneti molbu; kad je traženje osnovano sadržinom podnesenih isprava; kad isprave imaju onaj oblik, koji se zahteva za dozvolu uknjižbe, predbeležbe ili zabeležbe (paragraf 104). Imajući sve navedeno u vidu, obzirom da u momentu kad je podnet predlog nisu bili ispunjeni svi uslovi za upis, odnosno nije priloženo rešenje nadležnog Centra za socijalni rad kojim se odobrava upis prava doživotnog plodouživanja u korist OM, pravilno je prvostepeni sud odlučio kao u pobijanoj odlu-ci, pa je ovaj sud, primenom odredbe čl. 387. tačka 2. ZPP-a u vezi odredbe čl. 30. stav 2. Zakona o van-parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 795/10 od 18.02.2011. godine)

119922.. Kada stranka ne učini verovatnim svoj zahtev za osporavanje suvlasničkih udela a iz ispra-

va proizilazi da je ono stečeno nasleđivanjem daljih srodnika, postupak deobe se neće prekinu-ti jer bi se u suprotnom radilo o zloupotrebi prava.

Iz isprava se može zaključiti da su i predlagač i protivpredlagač suvlasništvo na stanu stekle nasleđi-vanjem odnosno naslednim ugovorima. Kod ovakvog stanja u pogledu suvlasništva stranaka na stanu ni-je bilo mesta da se postupak za deobu prekine. Prema odredbi čl.150. Zakona o vanparničnom postupku ako sud postupajući po predlogu utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet


- 84 -

deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima odnosno imovini ili je sporno koje stvari odno-sno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku po-krene parnicu. Prema odredbi čl. 9. st. 1. ZPP koji se primenjuje shodno čl.30. Zakona o vanparničnom postupku, stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom a prema stavu 3. sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku i da prema čl.10. ZPP nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja. To znači da osporavanje prava na udeo u zajedničkoj stvari ne može da bude paušalno i proizvoljno već mora da bude potkrepljeno dokazima do stepena verovatno-sti. U suprotnom to bi značilo zloupotrebu procesnog prava koje bi imalo za cilj prekid postupka, izlaga-nje stranaka posebnim troškovima i odugovlačenju rešavanja imovinskih odnosa. Pored toga s obzirom da proizilazi iz pismenih isprava udeli predlagača i protivpredlagača na stanu stečeni su nasleđem pa ne-ma mesta primeni odredbe čl.150. st.1. Zakona o vanparničnom postupku i upućivanja na parnicu radi dokazivanja suvlasničkog dela na nasleđenoj imovini posebno imajući u vidu da protivpredlagač ničim nije dovela u sumnju nasleđene suvlasničke delove.

(Viši sud u Pančevu, GŽ.br.2528/10 od 01.02.2011. godine)

119933.. Rešenjem Okružnog suda u Nišu Reh. 4/08 od 25.09.2009. godine, odbijen je zahtev predlagača

N.P. iz N., za rehabilitaciju R.P., zvanog K. bivšeg iz G.K. Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. br. 1/10 od 14.04.2010. godine odbio kao neo-

snovanu žalbu i potvrdio presudu Okružnog suda u Nišu Reh. 4/08 od 25.9.2009. godine. Protiv ovog drugostepenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede

odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 37. stav 1, 38, 40. i 55. stav 1.

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09), i našao da revizija nije dozvoljena.

Predlagač je izjavio reviziju protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu, kojim je potvrđeno prvoste-peno rešenje u postupku rehabilitacije.

Prema članu 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije od-ređeno. Prema članu 27. stav 1. istog Zakona u postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepe-nog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Stavom dru-gim istog člana predviđeno je da u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revi-zija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revi-zija o imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Čla-nom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim je izmenjen član 394. ZPP, određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom ste-penu, a članom 40. ovog Zakona kojim je izmenjen član 412. stav 2. ZPP propisano je da revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporo-vima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja, to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o izme-nama i dopunama ZPP. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi, revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. Iz na-vedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. ZPP.

(Iz Rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev 2803/10 od 08.07.2010. godine)


- 85 -

119944.. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se

između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine - bračne tekovine, a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja.

U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređe-nje korišćenja sporne imovine. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog nači-na korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka, a imajući u vi-du nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača - otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost.

Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa pred-lagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje na-čina korišćenja predmetne nepokretnosti. Dakle, u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparninom postup-ku, pa ni one na koje se žalbom ukazuje.

Stoga je prvostepena odluka potvrđena. (Iz Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 1359/05 od 14.10.2005. godine)

119955..

Kada je pun. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa, isto potpisao, a nije

priloženo punomoćje od stranke, tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. 92. ZPP i čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Rešenjem Opštinskog suda u G..M...., R. br. 145/05 od 20.06.2005, odbačen je predlog predlaga-ča kao neuredan. Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 984/05 od 19.07.2005, odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G...M... Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advo-kata, a bez priloženog punomoćja, što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od stra-ne predlagača, to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. 92. st. 1. i 103. st. 6. ZPP-a u vezi sa čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlaga-ča pojavljuju se u svemu kao neosnovani, te je iste valjalo odbiti.


119966.. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina

koja se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost, nije nadležan njen organ. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokret-


- 86 -

nost nalazi za raspravljanje zaostavštine, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30 st. 2. ZVP-a, i ostavinski po-stupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. B.P. bivšeg iz B... i nasledna učesnica - vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S... 18.05.2001. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B.P. kao davaoca iz-državanja, s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nad-ležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijem-nim pečatom suda. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. 354. st. 2. tačka 5. u vezi čl. 16. st. 3. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo, jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju ra-di o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom, s obzirom da se deo imovine ostavioca, koji je jugoslovenski državljanin, nalazi u Makedoniji. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. 71. st. 1. i 2. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zema-lja ("Sl. list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Sl. list SRJ" br. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugo-slovenskog suda. Naime čl. 71. st. 1. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepo-kretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ, a stavom 2. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugo-slovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze nepokretnosti nije nadležan njen organ. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imo-vina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30. st. 2. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od save-znog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravlje-na pred jugoslovenskim sudom, kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. 71. st. 2. navedenog zakona u vezi čl. 16. ZPP-a.


119977.. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na

uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje, već sud mora od predlagača da zatra-ži razjašnjenje navedene izjave.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 802/94) 119988..

Odredba čl. 3. st. 3. ZPP-u primenjije se i u vanparničnom postupku. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1358/90)

119999..

Rešenje o upućivanju na parnicu je procesno rešenje kojim se vanparnični postupak ne završava pravnosnažno, pa protiv toga rešenja nije dozvoljena revizija.



- 87 -

220000.. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u van-

parničnom postupku deobe imovine.

Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. i 21.), protiv pravnosnažnih odlu-ka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka, te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku.


220011.. Glavnu raspravu koja je jednom zaključena može ponovo otvoriti isključivo veće koje je tu ras-

pravu zaključilo. Nije ovlašćen da to učini predsednik veća ili drugo veće. (Okružni sud u Vranju, Gž. 1229/78)

220022.. Kada stranka ima u parnici punomoćnika presuda se mora njemu dostaviti, a rok za izjavu žalbe

računa se samo od dana je njemu dostavljenje izvršeno. To znači, da dostavljanje stranci koja ima punomoćnika nema uticaja na rok za ulaganje žalbe, jer je takvo dostavljanje neuredno.


LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31. Zakona o vanparničnom postupku)

220033.. Sud je dužan da otkloni protivurečnosti između nalaza veštaka i medicinske dokumentacije koji

se razlikuju u pogledu mentalnog stanja zdravlja lica za koje se traži lišenje poslovne sposobnosti pored toga što je prvostepeni sud izveo dokaz čitanjem nalaza i mišljenja navedenih veštaka kao i sa-slušanjem istih, kao dokaz su pročitani i izveštaji lekara specijaliste dr. S.DŽ., takođe neuropsihijatra od 23.11.2009.god. i 05.03.2010. god. U izveštaju ovog lekara specijaliste od 23.11.2009.god. kon-statuje se da protivnik predlagača ne pokazuje znake privremene duševne poremećenosti kao ni zna-ke trajne duševne bolesti ili poremećenosti, psihički je zdrava osoba, sposobna za rasuđivanje, slo-bodne volje i sposoban da zastupa svoje interese i prava u sudskom procesu. U izveštaju od 05.03.2010.god. konstatuje se da je njegov psihički status uredan i da je očuvanog pamćenja za stari-je i novije događaje.

Navedeni izveštaji u potpunoj su suprotnosti sa nalazima i mišljenjima veštaka u pogledu psihič-kog statusa i stanja psihičkog zdravlja protivnika predlagača, protivrečnosti otkloni, kako bi se defi-nitivno i na pouzdan način utvrdilo da li protivnik predlagača zbog bolesti odnosno smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposoban za samostalno rasuđivanje i nije u stanju da se sam stara o sebi i za-štiti svojih prava i interesa, te da ga treba potpuno lišiti poslovne sposobnosti u smislu čl.146. st. 1. Porodičnog zakona. Tim pre što je drugi izveštaj lekara specijaliste dr. S.DŽ. dat 05.03.2010.god., a nalaz i mišljenje veštaka dr. N.D.M. i dr.V.J. 04.06.2010.god. dakle samo posle tri meseca, dok je nalaz dr. LJ.M. i dr. B.Đ. dat 31.03.2011.god. dakle godinu dana nakon ovog izveštaja dr. S.DŽ.,


- 88 -

zbog čega se potpuno opravdano postavlja pitanje kako je moguće da su nalazi lekara iste specijalno-sti u pogledu zdravstvenog stanja istog pacijenta a ovde protivnika predlagača dijametralno suprotni. Iz navedenih razloga rešenje je ukinuto na osnovu čl. 376. st.1. ZPPa u vezi sa čl.30. st. 2. ZVPa.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje, tako što će otkloniti ne-saglasnost u pogledu stanja zdravlja protivnika predlagača, utvrđenog veštačenjem i utvrđenog u iz-veštajima lekara specijaliste dr. S.DŽ. u skladu sa načelom dispozicije stranaka, nakon čega će done-ti novu i zakonitu odluku.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 1209/11 06.12.2011. godine)

220044.. Rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu I R 4/02 od 22.02.2005. godine lišava se poslovne sposob-

nosti, delimično, protivnik predlagača BB. Drugim stavom izreke određeno je da se poslovna spo-sobnost ograničava za učestvovanje u pravnim radnjama, odlučivanje o sopstvenom lečenju i raspo-laganje većim novčanim sredstvima.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2159/05 od 12.05.2005. godine žalba protivnika predlagača je odbijena i navedeno rešenje prvostepenog suda je potvrđeno.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izja-vio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 386. ranije važećeg ZPP, koji se primenjuje na osno-vu člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 od 22.11.2004. godine), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede po-stupka na koju se ukazuje u reviziji.

Postupak za lišenje poslovne sposobnosti protivnika predlagača pokrenut je po službenoj dužno-sti u smislu člana 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, a ne na predlog lica ili organa odre-đenih ovom zakonskom odredbom u kom slučaju takav predlog mora sadržati sve ono što određuju odredbe člana 33. istog zakona. Pošto je postupak pokrenuo i vodio po službenoj dužnosti, sud u for-malnom i materijalno-pravnom smislu, nema položaj predlagača, da bi kako se to u reviziji navodi postupak pokretao inicijalnim aktom. Bitno je da je sud u ovom postupku vodio računa i preduzeo sve mere radi zaštite prava i pravnih interesa protivnika predlagača obaveštavajući organ staratelj-stva o pokretanju postupka, koji mu je postavio i posebnog staraoca, omogućujući takođe aktivno učešće protivniku predlagača u ovom postupku, u skladu sa zakonom.

Određivanjem smeštaja protivnika predlagača u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, bilo je neo-phodno za utvrđivanje njegovog duševnog stanja i procesne sposobnosti, saglasno odredbi člana 38. stav 3. ZVP, koje nije ni izvršeno, jer su potrebne činjenice neophodne za davanje sudsko-psihijatrij-skog nalaza i mišljenja utvrđene na osnovu postojeće pismene dokumentacije i pregleda protivnika predlagača izvršenog dana 7.12.2004. godine u Institutu za psihijatriju, nakon čega je obavljeno i kli-ničko-psihološko ispitivanje. Ocenom sudsko-psihijatrijskog nalaza i mišljenja tima veštaka koje je sud angažovao sa Instituta za psihijatriju Novi Sad utvrđeno je da su se kod protivnika predlagača stekli dijagnostički kriterijumi po Međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja – ICD 10 – za dijagnostifikovanje duševne bolesti sa nazivom Paranoia querulans, sa glavnim psihopatološkim sadržajem u vidu sumanutih ideja, koji poremećaj je dijagnostikovan i kod protivnika predlagača, gde sumanute ideje kod paranoičara nepriznatog prava dovode do doživljaja da prava i vrednosti paranoičara ne dolaze do izražaja, jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih pro-ganjaju i tako sprečavaju realizaciju njihovih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih sumanutosti koja se karakteriše sklonošću za parničenjem, što proizilazi iz stava bolesnika o nepri-znatim pravima, zaslugama, vrednostima i sl. Ukoliko dožive neuspeh ova lica postaju još ubeđenija


- 89 -

u ispravnost svojih stavova, a kada iskoriste sve zakonske mogućnosti i pri tome ne dobiju traženu pomoć i zaštitu, bolest pokazuje progresiju i paranoičari često traže izlaz u obračunavanju ili agresiji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materi-jalno pravo kada su pobijanim rešenjem protivnika predlagača delimično lišili poslovne sposobnosti u granicama određenim izrekom ovog rešenja. Naime, odredbama člana 274. Zakona o braku i poro-dičnim odnosima RS koji se u konkretnom slučaju ima primeniti propisano je da se potpuno lišava poslovne sposobnosti punoletno lice koje nije sposobno za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. S druge strane, punoletno lice koje svojim po-stupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti, dušev-ne zaostalosti ili drugih razloga, delimično se lišava poslovne sposobnosti. Utvrđujući postojanje na-pred opisanog duševnog poremećaja kod protivnika predlagača, a primenjujući odredbe člana 31-40. ZVP, kojima je uređen postupak lišenja poslovne sposobnosti, odnosno njeno ograničenje, nižestepe-ni sudovi su po oceni ovoga suda, doneli zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.


220055.. Rešenjem Četvrtog Opštinskog suda u Beogradu R.II 59/99 od 11.11.2002. godine delimično je

lišen poslovne sposobnosti AA, zbog postojanja paranoidne psihoze i to u domenu zastupanja pred sudom, staranja o zdravlju kao i poslovima vezanim za raspolaganje imovinom i velikim sumama novca, te je naloženo Centru za socijalni rad – Odeljenje BB da po pravnosnažnosti rešenja odredi staraoca za poslove zastupanja pred sudom, staranja o zdravlju i poslove vezane za raspolaganje imovinom i velikim sumama novca.

Odlučujući o žalbi punomoćnika Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1807/05 od 28.06.2005. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja punomoćnik AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu čl. 386. u vezi čl. 400. ZPP, a u vezi čl.30. st. 2. ZVP, Vr-hovni sud je našao da je revizija punomoćnika neosnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. tač. 11. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom se određeno i ne ukazuje.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred Četvrtim opštinskim sudom po slu-žbenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde AA i to predlogom Krivič-nog odeljenja istog suda K.1537/98 od 10.9.1999. godine, jer je protiv okr. Milana AA zbog krivič-nog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl.67. st.2. u vezi st.1. Krivičnog zakona Republike Srbije, predlo-ženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra doktora SS i doktora SS1 utvrđeno je da AA zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze), nije sposoban da pravilno rasuđuje, da samostalno odlučuje o pita-njima svog zdravlja kao i da raspolaže većim sumama novca, imovine veće vrednosti, pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca do iznosa penzije, da se stara o svojim svakodnevnim potrebama kao što su održavanje higijene, kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materi-jalno pravo kada su AA delimično lišili poslovne sposobnosti, u smislu čl.274. st.2. Zakona o braku i porodičnim odnosima.

Odredbom čl.274. st.2. Zakona o braku i porodičnim odnosima propisano je da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti,


- 90 -

duševne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, staračke iznemoglosti i drugih ličnih raz-loga delimično se lišava poslovne sposobnosti.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i da je u postupku utvrđeno da AA zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje, da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja kao i da raspolaže većim sumama novca i imovinom veće vrednosti, to je pobijana odlu-ka u svemu pravilna i zakonita.


Prema članu 31. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku lišenja poslovne

sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđi-vanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o pot-punom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslov-na sposobnost u potpunosti očuvana, pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana.


220077.. Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Nu-

žan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Zakona o braku i porodičnim odnosi-ma jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, zbog postojanja du-ševne bolesti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. Naprotiv, tužilac se brine o svojim pravi-ma i interesima. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu spo-sobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima, jer lekar specijalista, neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio, pa su nižestepeni sudovi pravil-no postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti.


220088.. Samo postojanje hroničnog alkoholizma nije dovoljan razlog da se neko lice liši poslovne spo-

sobnosti, pa ni delimično, već je potrebno da se po članu 274. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije utvrdi da lice prema kome se vodi postupak zbog zloupotrebe alkohola, kakav je ovde slučaj ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. br. 808/93)

220099.. Ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je duševno stanje protivnika predlagača, koje

je okarakterisano kao paranoidno stanje, po zakonu predviđen razlog za delimično lišavanje poslovne


- 91 -

sposobnosti. Prema članu 31. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku u postupku lišenja poslovne spo-sobnosti, sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom li-šenju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Kako u prvostepenom postupku nije sa sigurnošću utvrđeno duševno stanje protivnika pred-lagača, to će sud u ponovnom postupku odrediti veštačenje od strane komisije veštaka, radi utvrđivanja duševnog stanja protivnika predlagača, a naročito stepena njegove sposobnosti za normalno rasuđivanje, te ocene da li je sposoban da štiti svoja prava i interese, pa u skladu sa rezultatima veštačenja, po potrebi odrediti vrste poslova, koje isti može preduzimati samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovla-šćen, shodno članu 40. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi sa članom 274. stav 2. i 3. Za-kona o braku i porodičnim odnosima.



221100.. S obzirom da je presuda suda o razvodu braka doneta tokom trajanja postupka lišenja po-

slovne sposobnosti i da nije postala pravnosnažna, u krug lica koja su ovlašćena da pokrenu postupak za lišenje poslovne sposobnosti ulazi i bivša supruga protivnika predlagača iako je brak razveden.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog predlagača za lišenje poslovne sposobnosti pro-

tivnika predlagača - kao neosnovan. Drugostepeni sud smatra da predlagač koja je pokrenula postupak za lišenje poslovne sposobno-

sti svog muža, jeste aktivno legitimisana za vođenje ovog postupka. Iako je brak razveden, u mo-mentu podnošenja predloga, predlagač kao supruga protivnika predlagača u smislu člana 32. Zakona o vanparničnom postupku je bila ovlašćena da pokrene i vodi postupak za lišenje poslovne sposob-nosti, imajući u vidu da je presuda kojom je razveden brak između predlagača i protivnika predlaga-ča doneta tokom trajanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti.


221111.. Pošto je postupak pokrenuo i vodio po službenoj dužnosti, sud u formalnom i materijal-

no-pravnom smislu, nema položaj predlagača, da bi kako se u reviziji navodi postupak po-kretao inicijalnim aktom. Bitno je da je sud u ovom postupku vodio računa i preduzeo sve mere radi zaštite prava i pravnog interesa protivnika predlagača obaveštavajući organ sta-rateljstva o pokretanju postupka koji mu je postavio i posebnog staraoca, omogućujući ta-kođe aktivno učešće protivniku predlagača u ovom postupku, u skladu sa zakonom.


- 92 -

Određivanjem smeštaja protivnika predlagača u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, bilo je neophodno za utvrđivanje njegovog duševnog stanja i procesne sposobnosti, saglasno odredbi čl. 38. st. 2. ZVP, koje nije izvršeno, jer su potrebne činjenice neophodne za davanje sudsko-psihi-trajskoo nalaza i mišljenja utvrđene na osnovu postojeće medicinske dokumentacije i pregleda protivnika predlagača izvršenog dana 7.12.2004. godine u Institutu za psihijatriju, nakon čega je obavljeno i kliničko–psihološko ispiivanje.

Ocenom sudsko-psihijatrijskog nalaza i mišljenja tima veštaka koje je sud angažovao sa Instituta za psihijatriju Novi Sad utvrđeno je da su se kod protivnika predlagača stekli dijagnostički kriteriju-mi po Međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja ponašanja – ICD 10- za dijagnostifikovanje duševne bolesti sa naznakom Paranoia ljuerulans, sa sa glavnim psihopatološkim sadržajem u vidu sumanutih ideja, koji poremećaj je dijagnostikovan i kod protivnika predlagača, gde sumanute ideje kod poranoičara nepriznatog prava dovode do doživljaja da prava i vrednosti paranoičara ne dolaze do izražaja , jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako sprečavaju realizaciju njiho-vih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih sumanutosti koja se karakteriše sklonišću za parničenjem, što prozilazi iz stava bolesnika o nepriznatim pravima, zaslugama, vednostima i slič-no. Ukoliko dožive neuspeh ova lica postaju još ubeđeniji u ispravnost svojih stavova, a kada iskori-ste sve zakonske mogućnosti i pri tome ne dobiju traženu pomoć i zaštitu, bolest pokazuje progresiju i paranoičari često traže izlaz u obračunavanju ili agresiji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili ma-terijalno pravo kada su pobijanim rešenjem protivnika predlagača delimično lišili poslovne spo-sobnosti u granicama određenim izrekom ovog rešenja.


221122.. Postupak za lišenje poslovne sposobnosti može da se pokrene i po predlogu brata, odnosno se-

stre samo ako oni žive u porodičnoj zajednici sa licem protiv koga se postupak pokreće.

Pobijanim rešenjem odbačen je predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat. Protiv ovog rešenja predlagač je blagovremeno izjavila žalbu.

Pošto je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 381. i 365. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neosnovana.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio, što se inače ni u žalbi ne osporava da predlagač i njen brat, za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti, ne žive u porodičnoj zajednici, što je neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti, u smislu člana 32. Zakona o vanparničnom postupku.

Obzirom na navedene činjenice, prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je predlog odbacio kao nedozvoljen.


221133.. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se

ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagača ima pravo na naknadu tro-škova.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 35/91)


- 93 -

221144.. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet, iako

predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 643/90)

221155.. Nezavisno od vremena nastupanja mentalne zaostalosti, sudska odluka o lišavanju poslovne sposob-

nosti nema retroaktivno dejstvo, već ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke. (Viši sud u Subotici, Gž. 825/87)

221166.. Specijalna bolnica za psihijatrijska oboljenja u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo

predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Član 32. ZVP-u, taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak – sud po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica kod ko-ga su se stekli zakonski uslovi za lišenje odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, brata, sestre i unuka pod uslovom da žive s tim licem u porodičnoj zajednici. Konačno, predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne spo-sobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svoh predloga.



221177.. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet, iako

predlagač ne spada u krug lica iz čl. 32. ZVP-u. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 643/90)


221188.. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti

prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog, bez obzira što zabeležba nije bri-sana posle pravnosnažnosti navedene odluke.



221199.. U postupku lišenja poslovne sposobnosti sud je dužan da lično sasluša lice prema kome se postu-

pak vodi, jer u suprotnom čini bitnu povredu postupka. (Viši sud u Beogradu, Gž. 2597/10 od 15.12.2010. godine)


- 94 -

222200.. U vanparničnom postupku lišenja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na lečenju po-

stupak se mora sprovesti uz učešće organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi ako to mogućnosti dozvoljavaju, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika.

Naime, odredbom člana 149. stav 1. Porodičnog zakona predviđeno je da odluku o lišenju po-slovne sposobnosti i odluku o vraćanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku, a odredbom člana 35. Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) predviđeno je da se u ovom postupku odlučuje na osnovu rasprave na ročištu i da se na ročište pozivaju, pored organa staratelj-stva i lica prema kome se postupak vodi, njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik i predlagač, a članom 36. stav 2. Zakona predviđeno je da sud može odustati od saslušavanja lica prema kome se vodi postupak samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje, ili ako saslušanje uopšte ni-je moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud sprovodi postupak i donosi odluku ne vodeći računa o obavezi iz člana 35. Zakona da omogući učešće u postupku licu prema kome se postupak vodi, a ne daje ni razloge da su postojale okolnosti iz člana 36. stav 2. Zakona da se odustane od saslušanja lica prema kome se postupak vodi.

Osim toga u ovom postupku prvostepeni sud ne vodi računa da za slučaj da ovo lice ne može da učestvuje u postupku njegove interese mora zastupati ili staralac ili privremeni zastupnik što u konkret-nom slučaju nije učinjeno.

Na napred navedeni način učinjena je bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zako-na o parničnom postupku usled čega je osporeno rešenje moralo biti ukinuto.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1108/2006 od 27.09.2006. godine)


222211.. Povodom predstavke Slavka Salontaji-Drobnjaka Evropski sud za ljudska prava 13. oktobra

2009. godine objavio je presudu kojom je utvrdio dve povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravičnost postupka za delimično lišenje poslovne sposobnosti i pravo na pristup sudu u vezi sa vraćanjem potpune poslovne sposobnosti) i povredu član 8 Konvencije (pravo na po-štovanje privatnog i porodičnog života).

Podnosiocu predstavke Sud je zbog učinjenih povreda dosudio 12.000 evra na ime pravične na-knade za nematerijaln štetu i 3000 evra na ime troškova postupka, dok je odbio ostatak zahteva za pravičnu naknadu (traženo 20.000 evra) i naknadu troškova postupka (traženo 3.360 evra).

Takođe, Sud je smatrao da nije potrebno da posebno ispituje postojanje povrede člana 13 Kon-vencije (pravo na delotvorno pravno sredstvo), jer se navodi predstavke u tom delu svode na povredu člana 6 stav 1 Konvencije.

Prikaz činjenica predmeta

Prvi krivični postupak U junu 1996. godine podnosilac je pretio generalnom direktoru firme u kojoj je bio zaposlen lo-

vačkim nožem i granatom ručne izrade, ali je doborovoljno odustao od pretnji. Zbog toga je kasnije optužen za krivično delo ugrožavanje sigurnosti.


- 95 -

Tokom ovog postupka podnosilac je ispitivan od strane dva veštaka medicinske struke koji su utvrdili da on ima granične poremećaje ličnosti, ali da nije agresivan.

Opštinski sud u Vrbasu je povodom navedene optužbe oglasio podnosioca krivim za ugrožava-nje sigurnosti i izrekao mu meru bezbednosti obavezno psihijatrijskog lečenja na slobodi.

U periodu od 22. novembra 1996. godine do 16. novembra 1998. godine podnosilac se redovno javljao na tretman, a 16. novembra 1998. godine oslobođen je ove obaveze.

Postupak za lišenje poslovne sposobnosti

Postupak za lišenje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke pokrenut je po službenoj du-žnosti u martu 2002. godine pred Opštinskim sudom u Vrbasu (detalje o načinu pokretanja postupka videti u stavu 19 presude).

Sud je u ovom predmetu odredio psihijatrijsko veštačenje podnosioca navodeći da je podnosilac involviran u niz sudskih predmeta, te da je broj ovakvih predmeta u velikom porastu, zbog čega je interes suda da mu se ispita poslovna sposobnost, a na tu činjenicu ukazivali su i Okružni sud u No-vom Sadu i Vrhovni sud Srbije.

O pokretanju ovog postupka podnosilac je obavešten na taj način što ga je Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obavestio da treba da bude ispitivan.

Podnosilac je tada postavio sledeće uslove da bi bio ispitivan: 1. da bude unapred obavešten o identitetu veštaka koji će ga ispitivati; 2. da mu bude data mogućnost da se izjasni da li prihvata ve-štaka ili ne; 3. njegovo ispitivanje trebalo bi da se obavi javno, u sudnici; 4. celo ispitivanje bi treba-lo da bude snimano.

Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obavestio je sud da su ovi uslo-vi neprihvatljivi.

Dva druga veštaka naknadno određena od strane suda iznela su isto mišljenje, dok druga dvojica nisu bili sudu na raspolaganju tj. nisu bili voljni da ispituju podnosioca.

Opštinski sud je 28. juna 2004. godine odredio da podnosilac bude podvrgnut obaveznom psihi-jatrijskom ispitivanju i bude smešten u psihijatrijsku ustanovu ne duže od tri meseca.

Podnosilac i advokat Z.P., imenovan od strane Centra za socijalni rad kao privremeni staralac podnosioca, podneli su obojica žalbu protiv ove odluke.

Okružni sud je odbio ove žalbe i potvrdio prvostepenu odluku. Z. P. se prituživao u vezi sa tim predsednicima Opštinskog suda u Vrbasu i Vrhovnog suda, kao

i Centru za socijalni rad, navodeći da je postupak nezakonit, dugotrajan i da ima uticaja na porodicu podnosioca, da bi 20. oktobra 2004. godine obavestio Centar za socijalni rad da je odlučio da ne bu-de više privremeni staralac podnosiocu.

Centar za socijalni rad je 25. novembra 2004. godine obavestio Opštinski sud da će podnosilac istupati samostalno u postupku.

Opštinski sud u Vrbasu je odredio privođenje podnosioca i njegov smeštaj u psihijatrijsku usta-novu radi ispitivanja.

Podnosilac je prihvatio da bude ispitivan u prostorijama Instituta za psihijatriju KC u Novom Sadu, a po njegovom zahtevu, sudija koji postupa u ovom predmetu bio je prisutan njegovom ispitivanju.

Institut je 24. decembra 2004. godine zaključio da podnosilac pati od paranoje i preporučio je ograničenje njegove poslovne sposobnosti.

U januaru 2005. godine je dao pisano punomoćje svom susedu S.N. da ga predstavlja u postup-ku, zbog čega je on pozvan na sledeće ročište kao punomoćnik podnosioca predstavke.

Suđenje zakazano za 7. februar 2005. godine odloženo je na zahtev podnosioca. Na ročištu održanom 22. februara 2005. godine predsedavao je drugi sudija. Podnosilac takođe

nije bio prisutan, jer se nalazio u pritvoru povodom jednog drugog postupka koji je vođen protiv nje-


- 96 -

ga (videti u nastavku). Punomoćniku podnosioca nije bilo dopušteno da prisustvuje raspravi. Podno-silac je bio zastupan od M.G., pravnika iz Centra za socijalni rad, koga je imenovao sud za puno-moćnika podnosioca. Podnosilac nikada nije sreo M.G. i nije bio upoznat sa njegovim imenovanjem. Na ovom ročištu sud je odlučio da se podnosiocu ograničava poslovna sposobnost za učestvovanje u pravnim radnjama, odlučivanju o sopstvenom lečenju i raspolaganju većim novčanim sredstvima.

Podnosilac je 24. marta 2005. godine izjavio žalbu protiv ove odluke navodeći da je postupak sproveden nezakonito, da mu je punomoćnik određen bez njegovog znanja, a da licu koga je on iza-brao nije bilo dopušteno da ga zastupa, te da on nije bio prisutan na ročištu na kome mu je ograniče-na poslovna sposobnost.

Okružni sud u Novom Sadu je odbio njegovu žalbu 12. maja 2005. godine, a podnosilac je ovu odluku primio 24. maja 2005. godine.

Podnosilac je 31. maja 2005. godine izjavio reviziju, ali je Vrhovni sud Srbije reviziju odbio 28. februara 2006. godine.

Drugi krivični postupak

Po pritužbama dvoje sudija koji su postupali u predmetu podnosioca, zbog ugrožavanja sigurno-sti, podnosilac je lišen slobode 9. februara 2005. godine, nakon ispitivanja od strane istražnog sudije Okružnog suda u Vrbasu.

Istražni postupak protiv podnosioca pokrenut je 14. februara 2005. godine, da bi istražni sudija dana 23. marta 2005. godine odredio da podnosilac bude podvrgnut psihijatrijskom veštačenju.

U izveštaju lekara KPD bolnice od 26. aprila 2005. godine, između ostalog, se navodi "da je oči-gledno da je u vreme kada je delo izvršeno podnosilac imao ideje preterivanja u odnosu na sud, sudije i druga lica involvirana u postupak. Imajući u vidu poremećenu ličnost podnosioca njegova sposobnost da shvati značaj svojih postupaka i da upravlja njima bila je bitno smanjena (mada ne i isključena)."

Podnosilac je 9. maja 2005. godine pušten iz pritvora. Opštinski sud u Bačkoj Palanci osudio ga je 16. maja 2006. godine 6 meseci uslovno na tri godi-

ne, a izgleda da su žalbe podnosioca i njegovog punomoćnika podnete 30. maja 2006. godine odno-sno 31. maja 2006. godine odbijene od strane Okružnog suda u Novom Sadu.

Pokušaji podnosioca da vrati poslovnu sposobnost

Podnosilac je 7. juna 2005. godine pokušao da pokrene postupak za vraćanje poslovne sposob-nosti u potpunosti, ali su u Opštinskom sudu u Vrbasu odbili da prime njegov podnesak sa obrazlo-ženjem da takvu njegovu radnju treba da odbori Centar za socijalni rad, sve dok mu se ne imenuje staralac.

Centar za socijalni rad je naknadno imenovao I.S., sina podnosioca za njegovog staraoca, pa je on 25. avgusta 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Vrbasu predlog za vraćanje poslovne spo-sobnosti podnosiocu.

Sud je ovaj predlog odbio 25. septembra 2005. godine navodeći da nije postojala saglasnost Cen-tra za socijalni rad za preduzimanje takve radnje, a Okružni sud u Novom Sadu je 25. januara 2006. godine potvrdio ovu odluku po žalbi.

Podnosilac je 3. aprila 2006. godine podneo zahtev Centru za socijalni rad tražeći pokretanje po-stupka za vraćanje poslovne sposobnosti. Centar je 20. aprila 2006. godine odbio ovaj zahtev sa obrazloženjem da zbog ograničene poslovne sposobnosti podnosilac navedeni zahtev nije mogao da podnese lično. Protiv ove odluke podnosilac je izjavo žalbu Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku, ali je 5. juna 2006. godine njegova žalba odbačena sa obrazloženjem da podnosi-lac nije mogao lično da izjavljuje žalbu. Podnosilac je 14. juna 2006. godine podneo novu žalbu.


- 97 -

I.S. je 8. juna 2006. godine Centru za socijalni rad podneo novi zahtev za vraćanje poslovne spo-sobnosti podnosiocu, a sledećeg dana isti takav zahtev podneo je i sudu.

Izgleda da su oba zahteva bila ignorisana. Centar za socijalni rad je 10. juna 2006. godine je razmotrio status podnosioca, ali je došao do

zaključka da je sadržaj njegovih podnesak isti, osim što ih sada potpisuje I.S. Kasniji zahtevi podnosioca podneti tokom 2007. i 2008. godine su odbacivani sa istim obrazlo-

ženjem (videti presudu, stavovi od 76. do 83.) Inače, Centar za socijalni rad je 18. marta 2008. godine imenovao T.M. za staraoca podnosioca,

ali je 11. avgusta 2008. godine T.M. razrešen ove dužnosti i ponovo je za staraoca imenovan sin podnosioca I.S.

Relevantne odredbe

Evropski sud je ukazao na relevantne odredbe iz Zakona o braku i porodičnim odnosima (15 i 274 stav 2), Porodičnog zakona (12 st. 1, 64, 125 st. 3, 137, 138, 140, 147) i Zakona o vanparničnom postupku (31-44), Krivičnog zakonika i Zakona o parničnom postupku, a ukazao je i na relevantnu preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama od 23. februara 1999. godine.

Prigovor vremenske nadležnosti Suda

Republika Srbija je istakla da su se mnoge okolnosti predmetnog slučaja dogodile pre 3. marta 2004. godine tj. momenta kada je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju.

Sud se načelno složio sa tim, ali je istakao da se radi sagledavanja konteksta čitavog događaja moraju uzeti u obzir sve okolnosti, pa i okolnosti koje su se dogodile pre momenta ratifikacije, zbog čega je ovaj prigovor odbijen.

Povreda člana 6 (pravičnost postupka za lišenje poslovne sposobnosti)

Suština pritužbi podnosioca na pravičnost postupka za lišenje poslovne sposobnosti svodila se na to da on nije prisustvovao ročištu održanom 22. februara 2005. godine, kada je delimično lišen po-slovne sposobnosti, da on tom prilikom nije imao zastupnika, koji bi na delotvoran način štitio nje-gove interese i da odluka nacionalnog suda da se on delimično liši poslovne sposobnosti nije bila na dovoljan način obrazložena.

Sud nije prihvatio argumentaciju Republike Srbije da je podnosilac već ranije u nekoliko navrata bio saslušavan pred sudom, da su pisani dokazi omogućavali sudu da odluku donese u odsustvu pod-nosioca, da i u slučaju da je bio prisutan ne bi bilo moguće da bude na valjan način saslušan zbog stanja u kome se nalazio, da bi njegovo saslušanje naškodilo njegovom zdravlju i da, u svakom slu-čaju, i da je bio saslušan, sud ne bi došao do drugačijeg zaključka.

Takođe, Sud se nije složio sa argumentacijom da je imenovanje privremenog staraoca koji je za-stupao interese podnosioca na ročištu održanom 22. februara 2005. godine bilo u najboljem interesu podnosioca, jer se radilo o profesionalcu koji je bio potpuno posvećen zaštiti interesa podnosioca.

Najzad, Sud nije prihvatio ni argumentaciju da je Opštinski sud u Vrbasu brižljivo i potpuno pri-kupio i ocenio dokaze, donoseći razumnu odluku o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti podno-sioca, a sve u skladu sa članom 36. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Sud je priznajući državi izvesno polje slobodne procene u ovoj situaciji našao: 1) da je podnosi-lac bio isključen sa ročišta na kome je lišen poslovne sposobnosti, čime je bio onemogućen da ospori nalaz veštaka kojim je preporučeno da bude delimično lišen poslovne sposobnosti; 2) da je u odluci Opštinskog suda u Vrbasu, kojom je podnosilac delimično lišen poslovne sposobnosti, samo rečeno


- 98 -

da prisustvo podnosioca ne bi bilo "svsishodno", bez ikakvog dodatnog obrazloženja sa pozivom na član 36. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku na krajnje neodređeni način; 3) prisustvo podnosi-oca nije moglo biti isključeno na bazi arbitrernog predviđanja o njegovoj hipotetičkoj beskorisnosti; 4) mada je podnosiocu za pomenuto ročište obezbeđena pravnica imenovana od strane države, on ni-je bio u prilici da se sretne sa njom, niti da joj da instrukcije kako bi trebalo da zastupa njegove inte-rese. Stoga je Sud zaključio da postupak, uzet u celosti, nije zadovoljio zahteve pravičnosti, zbog če-ga je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije u vezi sa pravom na pravično suđenje.

Sud nije prihvatio argumentaciju Republike Srbije u vezi sa valjanom primenom nacionalnog za-konodavstva od strane domaćih organa u konkretnoj situaciji, kao i argumentaciju da je domaće za-konodavstvo u potpunosti usklađeno sa Konvencijom.

Naime, Sud nalazi izvesnu nesrazmeru između nacionalnog zakonodavstva i njegove primene u odnosu na ograničavanje prava podnosioca na pristup Sudu. U tom smislu, Sud najpre primeću-je da podnosiocu poslovna sposobnost nije vraćena pune četiri godine od trenutka od kada je do-šlo do njenog delimičnog oduzimanja. U tom periodu izostao je sveobuhvatni psihijatrijski pre-gled podnosioca. Umesto toga, Centar za socijalni rad je obavio u dva navrata prilično površan pregled podnosioca. Najzad, Sud konstatuje i nedostatak domaćeg zakonodavstva u vezi sa tim, jer njime nije predviđeno periodično sudsko razmatranje stanja podnosioca, s obzirom da je i principom 14 Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope od 23. februara 1999. godine, predvi-đeno da bi lišenje poslovne sposobnosti trebalo biti vremenski ograničeno, uz periodično preispi-tivanje. Nasuprot takvom rešenju, srpsko zakonodastvo u toj oblasti ključna, gotovo diskreciona ovlašćenja daje Centru za socijalni rad.

Stoga, Sud je našao da je član 6 stav 1 Konvencije povređen i u vezi sa pravom na pristup sudu. Povreda člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života)

Sud je istakao da polje slobodne procene države u vezi sa članom 8 Konvencije zavisi od kvali-teta procesa donošenja odluka. Ako je postupak odlučivanja imao ozbiljnih nedostataka, zaključci do kojih su došli nacionalni organi su više podložni kritici.

Uz konstataciju da delimično lišavanje poslovne sposobnosti bez sumnje potpada pod mešanje u pri-vatni život u smislu člana 8 Konvencije, Sud smatra da je potrebno utvrditi da li je takvo mešanje bilo srazmerno cilju koji se želeo postići (zaštita države od preteranog parničenja od strane podnosioca).

U vezi sa tim Sud smatra da dok je ograničenje poslovne sposobnosti podnosioca bilo veoma ozbiljno, postupak na kome je zasnovana takva odluka imao je brojne manjkavosti. Nakon četiri go-dine od delimičnog lišenja poslovne sposobnosti podnosilac, uprkos brojnim zahtevima, čeka da pita-nje vraćanja poslovne sposobnosti bude razmotreno od suda. Sud priznaje potrebu države da se zaštiti od nesnosnih parničara, ali smatra da je potrebno ustanoviti efikasni sudski mehanizam koji bi se izbo-rio sa takvim zahtevima, bez potrebe pribegavanju dodatnih mera koje bi se odrazile na poslovnu sposobnost takvih lica.

Stoga je utvrđena i povreda člana 8 Konvencije. Komentar

Povrede pravila procedure u jednom tako važnom postupku, kakav je postupak za lišavanje po-slovne sposobnosti, nisu mogle rezultirati drugačijom presudom od ove. Pogotovo što u praksi Suda već postoji sličan slučaj (Shtukaturov v. Russia, presuda od 27. marta 2008. godine).

Sud je shodno članu 36. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku imao mogućnost da odustane od saslušanja podnosioca, ali samo ukoliko bi to bilo štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje ni-je bilo moguće zbog duševnog ili fizičkog stanja podnosica. Za ročište održano 22. februara 2005. godine sud o tome je trebalo da daju nadležni veštaci, ali tako nije postupljeno. Umesto toga sud je


- 99 -

odlučio da ne sasluša podnosioca koji je bio u pritvoru, ocenjujući da to ne bi bilo "svrsishodno". U takvim okolnostima i uz odsustvo zastupnika koga je podnosilac sam izabrao mogućnosti za odbranu države svedene su na uzaludan posao.

Ako zanemarimo pitanje pravične naknade i troškova postupka, koji nisu mali, pred srpskim vla-stima mogu stajati obaveze u pogledu preduzimanja individualnih i generalnih mera. Individualne mere bi se odnosile na postupak za vraćanje potpune poslovne sposobnosti podnosiocu koji se u smi-slu čl. 42. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku može pokrenuti po službenoj dužnosti, baš kao što je pokrenut i postupak za delimično lišavanje poslovne sposobnosti. Generalne mere bi se, shod-no sugestiji iz ove presude, ali i shodno preporuci Komiteta ministara od 23. februara 1999. godine, odnosile na obavezno preispitivanje postojanja razloga za lišenje poslovne sposobnosti od strane su-da. Takođe, generalne mere bi se odnosile, kako se takođe kaže u presudi Suda, na "ustanovljenju efikasnog sudskog mehanizma koji bi sud zaštitio od nesnosnih parničara", ali koji istovremeno ne bi predstavljao uskraćivanje prava na sud i koji se ne bi svodio na lišavanje poslovne sposobnosti, po-gotovo ne u domenu brige o zdravlju, što je takođe bilo u suprotnosti sa pomenutom preporukom Komiteta ministara.

U postupku radi lišenja poslovne sposobnosti sud je dužan da, shodno članu 36. Zakona o van-parničnom postupku, obavezno sasluša lice prema kome se postupak vodi, izuzev u posebnim zako-nom propisanim slučajevima.

Članom 36. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud lično saslušati lice pre-ma kome se postupak vodi, a ako se ono nalazi u zdravstvenoj organizaciji, biće saslušano po pravilu u toj organizaciji, gde će i ročište biti održano, dok je stavom 2. istog člana propisano da sud može odusta-ti od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi obaveza suda da u postupku radi lišenja poslovne sposobnosti obavezno sasluša lice prema kome se postupak vodi, izuzev u posebnim zakonom propi-sanim slučajevima.

Kako u provedenom postupku prvostepeni sud nije saslušao protivnika predlagača, niti je izvo-dio dokaze na okolnost njene sposobnosti da bude saslušana u postupku, to je protivnik predlagača ovakvim nezakonitim postupanjem suda onemogućen da raspravlja, zbog čega je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 11297/13 i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R2 br. 350/13)

222222..

U postupku lišenja poslovne sposobnosti sud može da odustane od saslušanja lica protiv

koga se vodi postupak ako bi to bilo štetno po njegovo zdravlje ili ako to uopšte ne bi bilo moguće.

Privremeni staralac lica protiv koga se vodi postupak radi lišenja poslovne sposobnosti ne mora da bude pravnik. Odredbom čl.36. st.2. ZVP je propisano da sud može odustati od sasluša-nja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Prvostepeni sud je pravilno primenjujući odredbu čl.36. st.2. odustao od saslušanja protivnika predlagača i imajući u vidu nalaz i mišljenje veštaka odnosno komisije veštaka da ista nije sposobna da da re-levantan iskaz pred sudom i da bi štetno bilo po njeno zdravlje da pristupi sudu i bude sasluša-vana. Prvostepeni sud je u pogledu zdravstvenog stanja i ponašanja protivnika predlagač saslušao


- 100 -

njenu sestru od strica i načelnika Opštinske uprave Bela Crkva gde je protivnik predlagača zapo-slena koji su imali relevantne podatke u pogledu njenog zdravstvenog stanja i ponašanja.

Ovaj sud je cenio i navod žalbe predlagača da mu nije postavljen adekvatan staralac i to pri-vremeni staralac jer se radi o licu koje je po struci pedagog i nije pravnik i nije na adekvatan na-čin mogla da zastupa protivnika predlagača pa je našao da su ovakvi navodi žalbe neosnovani. Naime, odredbom čl. 132. Porodičnog zakona je propisano da organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno po-slovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti prava ili interesa tih lica a odredbom čl.126. istog zakona je propisano da se za staratelja postavlja lice ko-je ima lično svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja i pristalo je da bude staratelj. Dakle, zakonom nije propisano da kao staralac mora da se postavi lice koje je pravnik po zanimanju da bi zastupalo prava i interese lica kojem je postavljen privremeni staralac pa je s toga ovakav navod žalbe neosnovan.


222233.. U vanparničnom postupku lišenja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na lečenju po-

stupak se mora sprovesti uz učešće organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi (ako to mogućnosti dozvoljavaju), njegovog staraoca, odn. privremenog zastupnika.

Odluku o lišenju poslovne sposobnosti i odluku o vraćanju poslovne sposobnosti - prema članu stav 1. Porodičnog zakona - donosi sud u vanparničnom postupku. Odredbom člana 35. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da se u ovom postupku odlučuje na osnovu rasprave na roči-štu, na koje se pozivaju ( pored organa starateljstva i lica prema kome se postupak vodi ) njegov sta-ralac, odn. privremeni zastupnik i predlagač. Članom 36. stav 2. ovog Zakona predviđeno je da sud može odustati od saslušavanja lica prema kome se vodi postupak samo ako bi to moglo da bude štet-no po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na njegovo duševno ili fizič-ko stanje.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud sprovodi postupak i donosi odluku ne vodeći računa o obavezi iz člana 35. Zakona o vanparničnom postupku - da omogući učešće u postupku licu prema kome se postupak vodi, a ne daje ni razloge da su postojale okolnosti iz člana 36. stav 2. Zakona da se od toga odustane.

U ovom postupku - osim toga - prvostepeni sud ne vodi računa da za slučaj da ovo lice ne mo-že da učestvuje u postupku njegove interese mora zastupati ili staralac ili privremeni zastupnik, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Na napred navedeni način učinjena je bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zako-na o parničnom postupku, usled čega je osporeno rešenje moralo biti ukinuto.


222244.. U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I, drugog

dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. Odredbom člana 36. stav 1. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se po-stupak vodi. Saglasno odredbi člana 36. stav 2. Zakona sud može odustati od saslušanja lica pre-ma kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje, ili ako sa-


- 101 -

slušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Osim toga, a shodno odredbi člana 37. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N.R, kao i njenog privremenog staraoca N.P, određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. 03-57-184 od 1.11.2002. godine. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio, a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N.R, eventualno, nije moguće. Osim toga, da lično saslušanje N.R. nije mo-guće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M.S. i doktora S.M. Naprotiv, iz njihovih nalaza se vidi da je N. zaostala u svom kalendarskom uzrastu, odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. S tim u vezi, u nalazu se konstatuje i da je N. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N.R. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N.R. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. Osim toga, a shodno odredbi člana 37. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N.R, što nije učinjeno.


222255.. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog

lica, mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na roči-šte niti saslušano u smislu člana 36. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje, time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 7. Zakona o par-ničnom postupku.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 115/89)

222266.. Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne spo-

sobnosti, sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikuplja-njem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušavanjem drugih lica.



222277.. U postupku lišenja poslovne sposobnosti stanje zdravlja protivpredlagača mora da bude utvrđe-

no na osnovu pregleda komisije veštaka. Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 12.09.2011.god. podneo predlog da se njegov otac, liši poslovne sposobnosti jer je dugogodišnji zavisnik od alko-hola zbog čega se rasipnički odnosi prema imovini. Rešenjem od 25.11.2011.god. određeno je ve-štačenje poslovne sposobnosti protivpredlagača koje su obavili lekari na osnovu medicinske doku-mentacije koja postoji u neuropsihijatrijskoj bolnici u Vršcu za 10 lečenja u periodu od 1999.god. do 2005.god. na osnovu čega su dali svoje mišljenje, a da nisu pregledali protivpredlagača. Sud je


- 102 -

održao dva ročišta na kojima nije saslušan protivpredlagač i doneo odluku. Donoseći ožalbeno re-šenje prvostepeni sud je načinio bitnu povredu postupka iz čl.361. st.2. tačka 9. ZPP u vezi čl.30. ZVP a činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno u smislu odredaba čl.31. do 44. Zakona o vanpar-ničnom postupku. Odredbom čl.31,32,33. i 34. ZVP uređeno je na koji način se pokreće postupak za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica, ko je ovlašćen da pokrene postupak i šta predlog treba da sadrži, a odredbom čl.35. ZVP da se u postupku lišenja poslovne sposobnosti odlučuje na osnovu rasprave na koju se pozivaju pored organa starateljstva, lica koje je podnelo predlog i lice prema kome se postupak vodi odnosno njegov staralac ili privremeni zastupnik. Prema odredbi čl.36. ZVP sud je obavezan da lično sasluša lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti raspravlja osim izuzetno ako bi to bilo štetno po njegovo zdravlje ili njegovo saslušanje s obzirom na duševno sta-nje nije moguće. To sve znači da je učesnik ovog postupka uvek lice o čijoj se poslovnoj sposob-nosti raspravlja koje može da prisustvuje ročištima, da predlaže dokaze i da izjavi žalbu na odluku i to bez obzira na stanje svog duševnog zdravlja. Odredbom čl.38. ZVP izričito je određeno da lice prema kome se postupak za lišenje poslovne sposobnosti vodi mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Prema toj imperativnoj normi nužno je da se stanje zdravlja protivpredlaga-ča utvrdi pregledom i da se o tome sačini medicinska ekspertiza a ne da se vrlo olako o tome odluči na osnovu medicinske dokumentacije koja je stara više od 7 godina.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br.312/12 od 24.04.2012. godine)

222288.. Lice za koje je nalazom i mišljenjem veštaka neupsihijatra utvrđeno da zbog svoje bolesti nije

(paranoidne psihoze) nije sposobno da pravilno rasuđuje, da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja kao i da raspolaže većim sumama novca, delimično će se lišiti poslovne sposobnosti, kao punoletno lice, koje zbog duševne bolesti svojim postupcima može da ugrožava svoja prava ili intre-se i interese drugih lica.


222299.. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od

najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje.

Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučaje-vima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji.



223300.. Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je

lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, bez obzira na svoje duševno stanje.



- 103 -


223311.. Punovažna je izjava volje data od lica čija je sposobnost shvatanja značaja svojih radnji, odlučivanja

i upravljanja svojim postupcima bila znatno smanjena, ako mu u vreme davanja izjave volje nije bila od-uzeta poslovna sposobnost odlukom nadležnog organa, niti je u to vreme vođen postupak za lišenje nje-gove poslovne sposobnosti, a u isto vreme je protiv njega vođen i okončan krivični postupak, koji se može voditi samo prema uračunljivom licu.

(Presuda Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 2294/08 od 8.10.2009. godine)

223322.. Punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese

drugih lica zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti ili drugih razloga, delimično se lišava po-slovne sposobnosti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanim rešenjem protivnika predlagača delimično lišili poslovne sposobnosti u gra-nicama određenim izrekom ovog rešenja.

Naime, odredbama člana 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS, koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, propisano je da se potpuno lišava poslovne sposobnosti punoletno lice koje ni-je sposobno za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. S druge strane, punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti ili drugih razloga, delimično se lišava poslovne sposobnosti. Utvrđujući postojanje napred opisanog duševnog poremećaja kod pro-tivnika predlagača, a primenjujući odredbe člana 31 - 40. Zakona o vanparničnom postupku, kojima je uređen postupak lišenja poslovne sposobnosti, odnosno njeno ograničenje, nižestepeni sudovi su, po oceni ovog suda, doneli zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.


223333.. Po Međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja – ICD 10 – za dijag-

nostifikovanje duševne bolesti pod nazivom Paranoia ljuerulans, sa glavnim psihopatološkim sadrža-jem u vidu sumanutih ideja, koji poremećaj je dijagnostifikovan i kod protivnika predlagača, gde su-manute ideje kod paranoičara nepriznatog prava dovode do doživljaja da prava i vrednosti paranoičara ne dolaze do izražaja, jer su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako sprečavaju realizaciju njihovih prava. Ovaj oblik paranoje je iz grupe revandikacionih sumanutosti koja se karakteriše sklo-nošću za parničenjem, što proizilazi iz stava bolesnika o nepriznatim pravima, zaslugama, vrednostima isl. Ukoliko dožive neuspeh ova lica postaju još ubeđenija u ispravnost svojih stavova, a kada iskoriste sve zakonske mogućnosti i pri tome ne dobiju traženu pomoć i zaštitu, bolest pokazuje progresiju i pa-ranoičari često traže izlaz u obračunavanju ili agresiji. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanim rešenjem protivnika predlagača delimično lišili poslovne sposobnosti u granicama određenim izrekom ovog rešenja.



- 104 -

223344.. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica

zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga, delimično se lišava poslovne sposobnosti.

U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj du-žnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A.A. i to predlogom krivičnog odele-nja istog suda, jer je protiv okrivljenog A.A. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leče-nja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A.A. zbog svoje bolesti ( paranoidne psihoze ) nije sposoban da pravilno rasuđuje, da samostalno od-lučuje o pitanjima svog zdravlja, kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti, pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti, navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama nov-ca, da se stara o svojim svakodnevnim potrebama, kao što su održavanje higijene, kupovine i spre-manje hrane i drugi kućni poslovi.

Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili ma-terijalno pravo kada su A.A. delimično lišili poslovne sposobnosti, u smislu člana 274. stav 2. Zako-na o braku i porodičnim odnosima. Naime, ovim članom je propisano da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti, du-ševne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu, kao i to da je u postupku utvrđeno da A.A. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje, da sa-mostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja, kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti, to je po-bijana odluka u svemu pravilna i zakonita.


223355.. Postoji bitna povreda parničnog postupka ako sud u slučaju sumnje pouzdano ne utvrdi da li po-

stoji parnična sposobnost stranke u postupku. (Vrhovni sud Republike Srbije, Rev. 3196/05 od 6.04.2006. godine)

223366.. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti jeste da to lice nije u stanju da se brine o svijim

pravima i interesima zbog svoje duševne bolesti i/ili da svojim postupcima ugrožava prava i interese drugih lica.


223377..

Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem do-kaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti.

Prema članu 31. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku lišenja poslovne sposob-nosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju


- 105 -

da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimič-nom lišenju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu du-ševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasu-đivanja i slobodno izražavanje volje. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, protivnik predlagača je spo-soban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposob-nost u potpunosti očuvana, pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana.


223388.. Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je

lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, bez obzira na svoje duševno stanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4879/98 od 8.09.1998. godine)

223399.. Postojanje hroničnog alkoholizma nije dovoljan razlog dase neko člice liši poslovne sposobnosti,

već je potrebno da se ispune razlozi iz čl. 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima. (Okružni sud u Nišu, Gž. 808/93)

224400.. Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava pot-

puno poslovne sposobnosti protivnik predlagača, za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu, odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio.

Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove po-slovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje od-luke. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača, prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. predratnog Zakona o vanparničnom postupku, a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća, ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti, ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka, s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna.

(Iz Rešenja Višeg suda u Subotici, Gž. 825/87)


224411.. Staralac lica lišenog poslovne sposobnosti koji nije podneo predlog za vraćanje poslovne

sposobnosti, nema pravo na podnošenje žalbe protiv rešenja kojim je njegovom štićeniku vra-ćena poslovna sposobnost u postupku u kome ga je je zastupao staralac za poseban slučaj.


- 106 -

Po članu 42. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno po-slovne sposobnosti, sud će po službenoj dužnosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. istog zakona, doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti.

Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparnič-nom postupku.

Supruga, koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog sta-raoca, je podnela žalbu. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena, jer je rešenjem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja po-slovne sposobnosti. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku posta-vljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti, pravima i interesima svog štićenika, ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti.

Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca, ali ne i suprugu predlagača, jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču pri-vremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge, što znači da su im interesi bili suprot-ni. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca, staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost.

Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. Međutim, razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. stav 1. i člana 32. Zakona o vanparnič-nom postupku.

Lica koja u smislu odredaba člana 32. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva, bračni drug, dete ili roditelj lica koje je liše-no poslovne sposobnosti.

U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga, koja je posle do-nošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. Ona je, shod-no navedenim zakonskim odredbama, imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača, odnosno svog štićenika. Međutim, kako ona ovaj predlog nije podnela, već je to učinio sam predlagač, ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak.


PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI


224422.. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost

utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.

Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja, M.D. rođen 1943. godine, koji je bio u braku sa predlagačem od 17.05.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.05.1993. godine.


- 107 -

Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat iz-vod pod brojem 1363 od 4.06.1993. godine. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim pot-pisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. Naime, prema članu 70. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže is-pravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac, mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.

Međutim, prema članu 22. stav 2. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi is-pravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Zakona o vanparničnom po-stupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.

Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarod-nom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer kako je rečeno postoji isprava inostranog or-gana o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činje-nica utvrđuje.



224433.. Kada je lice koje treba da se proglasi za umrlo nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim događajima,

potrebno je da o tom licu nije bilo nikakvih vesti u periodu od jedne godine od dana prestanka neprija-teljstva, kao i da se isto lice nije odazvalo sudu niti da bilo ko drugi zna nešto o njegovom životu.

(Iz Rešenja Osnovnog sud u Beogradu, R. 117/10 od 28.09.2010. godine)

224444.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlo-

gom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa ratnim događajima, pošto se o njegovom životu, tj. da je živ, saznalo 5. jula 1945. godine ako u živo-tu A. J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 3881/83)


224455.. Učinjena bitna povreda postupka najpre se ogleda u tome što iz izvedenih dokaza ne proističe da

su predlagači lica koja imaju neposredni pravni interes da u skladu sa čl. 58. Zakona o vanparničnom postupku podnesu predlog za proglašenje protivnika predlagača nestalim. Na ročištu održanom


- 108 -

11.11.2005. godine punomoćnik predlagača izjavio je da je Ramnjanc Irina rođ.Mikleu baba tetka predlagačima, međutim ta činjenica ne proističe ni iz jednog izvedenog dokaza, niti su je učesnici postupka učinili nespornom. Zbog toga predlagači činjenicu srodstva, pa samim tim i neposredni pravni interes za vođenje ovog vanparničnog postupka mogu dokazati jedino svojim izvodima iz matičnih knji-ga rođenih, izvodima iz matičnih knjiga rođenih protivnika predlagača, kao i izvodima iz matičnih knji-ga rođenih svojih pravnih prethodnika i pravnih prethodnika protivnika predlagača, čiji sled treba da do-kaže da li su u srodstvu sa protivnicima predlagača i da li su obzirom na srodstvo njihovi zakonski na-slednici, u kom slučaju bi imali neophodan neposredan pravni interes iz navedene odredbe Zakona o vanparničnom postupku za podnošenje predloga.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1 GŽ.br.774/12 od 20.11.2012. godine)

224466.. Predlog za dokazivanje smrti u vanparničnom postupku, dozvoljen je samo u slučaju kada

smrt ne može da se dokaže ispravom, predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, i kad predlagač ima pravni interes za pokretanje postupka za dokazivanje smrti nekog lica.

Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja, predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D.T. iz B. rođene 12.06.1962. godine u B. od oca H.D. i majke N.D. nastupila 6.04.2004. godine. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postu-pak, ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. Spisima je združen orginalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. Pod tekućim brojem 16 za 2004. godinu, a u koji je upisano da je pokojna D.T. rođena 12.6.1962. godine u B. od oca H. i maj-ke N. D. preminula u P. 6.4.2004. godine u 22,45 časova, te da je u vreme smrti bila udata za V.V.

Kod takvog stanja spisa, pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes pred-lagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Ovo stoga što je predlog za dokazi-vanje smrti određenog lica, u smislu odredbe člana 70. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knji-gama. U konkretnom slučaju, činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti.

Pored toga, predlagač nije opravdao pravni interes, s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava kao vanbračni suprug pokojne, stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa iz-vesnim V.V. pa je na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj si-tuaciji isključena primena pravila o imovinsko-pravnim odnosima u vanbračnoj zajednici.


224477.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlo-

gom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa ratnim događajima, pošto se o njegovom životu, tj. da je živ, saznalo 5. jula 1945. godine ako u živo-tu Ž. J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.



- 109 -


224488.. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica u smislu odredbe 70. ZVP-a, dozvoljen je samo u slu-

čaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 5836/05) 224499..

Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost

utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.

Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja, M.D. rođen 1943. godine, koji je bio u braku sa predlagačem od 17.05.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.05.1993. godine. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.06.1993. godine.

Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis poduda-ran sa upisom u knjugu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu.

U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. Naime, prema članu 70. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac, mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.

Međutim, prema članu 22. stav 2. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može iz-vršiti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.

Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upi-su činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje.


PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72. Zakona o vanparničnom postupku)

225500.. Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposob-

nost lica da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku, a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo rodi-teljsko pravo posle punoletstva).



- 110 -

225511.. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu, da nije zavšilo osnovnu školu te

da je u dva navrata bežalo od kuće, ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produže-nju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.



225522.. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu, da nije završilo osnovnu školu te da

je u dva navrata bežalo od kuće, ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju ro-diteljskog prava posle njegovog punoletstva.

(Četvrti opštinski sid u Beogradu, P. 4101/82)


225533.. Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je spo-

sobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom pro-pisanom postupku, a ne vreme preteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva).

(Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 846/83)

DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79. Zakona o vanparničnom postupku)

225544.. Bez obzirana saglasnost roditelja i pozitivno mišljenje nadležnog centra za socijalni rad o te-

lesnoj i duševnoj zrelosti predlagača mal. V.V. sud je odbacio predlog za donošenje rešenja ko-jim se dozvoljava zaključenje braka, pošto je naknadnom proverom utvrdio da predlagač ne ispu-njava zakonom propisani uslov za zaključenje braka, tj. nema navršenih 16 godina života.

(Četvrti opštinski sud u Beogradu, R. 2537/82)

225555.. Samo protivljenje oba roditelja da se maloletnom ženskom licu koje je navršilo 16 godina života

dozvoli stupanje u brak pre punoletstva, nije razlog za odbijanje zahteva, pa će sud izdati dozvolu ako nađe da se radi o maloletnom licu koje je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku i ako to odgovara interesima maloletnika.

(Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 388/78)


- 111 -


225566.. Bez obzira na saglasnost roditelja i pozitivno mišljenje Centra za socijalni rad o telesnoj i dušev-

noj zrelosti predlagača mal. V.V. sud je odbacio predlog za donošenje rešenja kojim se dozvoljava zaključenje braka pošto je naknadnom proverom utvrdio da predlagač ne ispunjava zakonom propi-sani uslov za zaključenje braka tj. nema navršenih 16 godina života.



225577..

Protiv rešenja o suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje

braka žalbu može da podneti samo to maloletno lice.

Maloletna S.V. i punoletni R.K. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S.V. dozvoli za-ključenje braka. Nakon sprovedenog postupka svojim rešenjem, sud je odbio predlog pošto je vešta-čenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. S.V. za vršenje prava i dužnosti u braku.

Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R.K. kako je čl. 84. ZVP-u izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice, sud je primenom Zakona o parničnom postupku i u vezi sa čl. 30. st. 2. ZVP-u odbacio žalbu R.K. kao nedozvoljenu.

(Četvrti opštinski sud u Beogradu, R. 2537/82)

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE - OPŠTE ODREDBE


225588.. Isključiva nadležnost domaćeg suda postoji ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republike

Srbije M.Đ. predložio je da sud Republike Srbije raspravi zaostavštinu pok. M.S. Iz izvoda iz matič-ne knjige umrlih koji je izdao matičar u Potkozarju pod brojem 11 za 1997.godinu Opština Banja Luka utvrđuje se da je M.S. umro 26.04.1997.god, da je njegovo prebivalište bilo u Potkozarju i da je državljanin Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Pravilno je sud odbacio predlog za raspravljanje njegove zaostavštine jer prema Zakonu o reša-vanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za raspravljanje nepokretne zaostavštine stranog državljanina domaći sud je nadležan isključivo samo kada se nepokretnost nalazi u Republici Srbiji i


- 112 -

u situaciji ako je lice bez državljanstva, lice čije se državljanstvo ne može utvrditi ili lice ima status izbeglice isključiva nadležnost domaćeg suda postoji ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republi-ke Srbije. Sve to prema odredbi čl.72. i 73. citiranog zakona koji takođe u stavu 5. određuje da u slu-čaju kada ostavilac nema prebivalište u Republici Srbiji shodno se primenjuju odredbe koje važe za raspravljanje zaostavštine stranog državljanina podrazumevajući pod stranom državom državu u ko-joj je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište.

Pošto je ostavilac bio državljanin BiH i RS, imao je prebivalište u RS a nepokretna imovina koja bi činila njegovu zaostavštinu se nalazi na teritoriji druge države za raspravljanje zaostavštine pok. MS nije nadležan sud u Republici Srbiji već sud države čiji je on državljanin prema mestu njegovog prebivališta.


225599.. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvđuje samo naslednike umrlog

lica, imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju nasledni-cima. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.

Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (progla-šen pred ostavinskim sudom 02.09.2002. godine). Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaćene dinar-ske i devizne štedne knjižice, hartije od vrednosti, potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.

Naslednici, a među njima i revidenti, su Rešenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upu-ćeni na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tu-žbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim, ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti reše-nja o upućivanja na parnicu.

S tim u vezi, u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključčila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.

Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sači-

njava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima - član 87. Zakona o vanparničnom postupku.

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostav-štinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednog dela i o pravu na legat - član 117. stav 1. Za-kona o vanparničnom postupku.

Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - član 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju.


- 113 -

Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upu-ćeni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugo-vora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.


226600.. Lice koje po zakonu ne može da bude učesnik u postupku raspravljanja zaostavštine, odnosno

koje ne može da pretenduje na ostvarenje nekog prava iz zaostavštine posle smrti ostavioca, nije ovlašćeno da podnese žalbu protiv rešenja o nasleivanju.


226611.. Rešenjem Okružnog suda u Pančevu Gž. br. 650/05 od 13.05.2005. godine žalba A.A. izjavljena

protiv rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Pančevu O. br. 1312/04 od 21.02.2005. godine od-bačena je kao nedozvoljena.

Protiv rešenja drugostepenog suda učesnik u postupku AA blagovremeno je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 386., u vezi čl. 400. Zakona o parničnom po-stupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77... i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, sa kasnijim iz-menama i dopunama), koji se primenjuje na osnovu čl. 491. st. 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/2004), i našao da je revizija osnovana.

Ostavilac PP, preminuo je 24.08.2004. godine, bez zaveštanja. Njegovi zakonski naslednici su sestra V.V. i braća G.G. i D.D., a u postupku raspravljanja zaostavštine, čiji predmet je utvrđen, uče-stvuje i A.A. – vanbračna supruga umrlog, koja je protiv rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Pančevu O. br. 1312/04 od 21.02.2005. godine blagovremeno izjavila žalbu. Drugostepeni sud je žalbu odbacio kao nedozvoljenu, smatrajući da je podneta od neovlašćenog lica.

Osnovano se ističe u reviziji da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba par-ničnog postupka iz čl. 354. st. 1. ZPP, jer je Okružni sud nepravilno primenio odredbe čl. 358. st. 3., čl. 380. tač. 1. u vezi čl. 381. ZPP, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Članom 87. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da u postupku za raspravljanje zaostav-štine sud utvrđuje ko su nasledinici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatirima i drugim licima. Dakle, u smislu ove zakonske odredbe stranke u ostavinskom postupku nisu samo naslednici i legatari, nego i druga lica koja pretenduju na ostvarivanje kakvog prava iz zaostavštine.

Kako je žalbu protiv prvostepenog rešenja podnela vanbračna supruga ostavioca, kojoj je Op-štinski sud ispravno omogućio učešće u postupku, ne može se uzeti da je žalba A.A.izjavljena od lica koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje, tako da će drugostepeni sud, u ponovnom postupku, odlu-čiti da li je žalba osnovana ili ne.


226622.. Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca, bez obzira kada je rešenje o na-

sleđivanju doneto. Prema članu 206. Zakona o nasleđivanju, nasleđe se otvara smrću ostavioca, tako da naslednik stiče pravo od tog momenta, a ne od momenta donošenja rešenja. Otuda je bez značaja


- 114 -

navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. Onaj ko hoće da se kori-sti autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju.


226633.. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o

nasleđivanju.

Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. Učesnici postupka su se spo-razumeli a sud je to prihvatio, da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Okružni sud je odluku ukinuo.

U smislu člana 87. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Po članu 89. istog zakona ostavin-ski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti.

Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazu-meti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem.

S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog po-stupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine, koji će biti raspravljen.

(Iz Rešenja Okružnog suda Požarevac, Gž. 25/95)

226644.. Kada u parnici, na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka imovina između na-

slednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem ostavinski postupak će se obustaviti. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 431/94)

226655.. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski, a ne i zakonski prekliuzivni rok.


226666.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava ,

vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 3968/94)

226677.. Na nasleđa otvorena pre 11. maja 1955. godine, mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđiva-

nju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom, deo-bom ili na drugi način uređeno.


226688.. Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao dete rođeno ako se rodi živo, pa izjava

oca deteta o odricanju od nasleđa data u vreme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta.



- 115 -

226699.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po prailima

vanparničnog postupka. (Okružni sud u Subotici, Gž. 231/92)

227700.. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. Zakona o

nasleđivanju). Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Zakona o nasleđi-vanju), od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja.

Pošto je ostavilac umro 1981. godine, dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju, to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona, shodno članu 232. Zakona o nasleđivanju SR Srbije, kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona, po kojima nije doneta pravnosnažna odluka, kao što je ovde slučaj, imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju to znači, da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. saveznog Zakona o nasleđivanju, kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanje zaostavštine, zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine.



227711.. I u odnosu na imovinu koja se nalazi van Republike Srbije nadležan je sud gde je pokojni

ostavilac imao prebivalište.

Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem Osnovnog suda, na zaostavštini imenovanog ostavioca, koji je preminuo u

Parizu, za naslednike su oglašeni (na osnovu Zakona o nasleđivanju Republike Srbije) supruga sa 1/4 i ćerke i sin sa 1/4. Istim rešenjem prvostepeni sud se oglasio stvarno nenadležnim za raspravlja-nje zaostavštine za imovinu u Francuskoj - stana u Parizu i novca na računu u francuskoj banci, sve u Republici Francuskoj.

Protiv prvostepenog rešenja u delu u kome se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim za raspravljanje zaostavštine u odnosu na imovinu koja se nalazi u Francuskoj, žalbu je izjavio puno-moćnik imenovane učesnice, a Viši sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepe-nom sudu na ponovni postupak.

Prema priloženoj smrtovnici sada pokojni je imao prebivalište u Republici Srbiji, te shodno čla-nu 88. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku za raspravljanje zaostavštine istog mesno je nadle-žan sud na čijem je području isti imao prebivalište.

Naime, sud gde je pokojni ostavilac imao prebivalište nadležan je i u odnosu na imovinu koja se nalazi van Republike Srbije. Žalbom punomoćnika prvostepeno rešenje se pobija samo u delu u ko-me se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim za raspravljanje zaostavštine ostavioca koja se nalazi u Francuskoj. Međutim, kako se ne može doneti delimično rešenje o nasleđivanju, to je prvo-stepeno rešenje moralo biti ukinuto u celini, pa tako i u delu u kome nije pobijano žalbom.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, 2 Gž. 157/2014 (2012) od 07.02.2014. godine)


- 116 -

227722.. Za raspravljanje nepokretne zaostavštine stranog državljanina domači sud je nadležan samo kada se

nepokretnost nalazi u Republici Srbiji. (Viši sud u Pančevu, Gž. 849/10)

227733..

Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smr-ti imao prebivalište, odnosno boravište.


227744.. Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u mo-

mentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.

Treba imati u vidu odredbu člana 226. Zakona o nasleđivanju RS, koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji, da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zao-stavštine ostavioca.


227755.. U ostavinskom postupku tuilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava

na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine.

U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepo-kretnost u smislu člana 56. ZPP, budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti.

U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđe-nje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine, usled čega nema me-sta primene člana 62. ZPP, već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.


227766.. Kada je republičkim zakonom o nasleđivanju za raspravljanje zaostavštine propisana mesna nadle-

žnost suda prema prebivalištu, odnosno boravištu ostavioca, onda sud na čijem je području ostavilac imao prebivalište ne može oglasiti mesno nenadležnim zato što je ostavilac pred svoju smrt boravio i umro na području drugog suda.

(Savezni sud, Grs. 64/81)


- 117 -


227777.. Ostavinski postupak se sm. čl. 89. ZVP-u, pokreće se vodi po službenoj dužnsti, pa je zato osta-

vinski sud dužan da od Zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja zatraži izveštaj da li je sporni stan otkupljen od strane ostavioca, a po potrebi može zatražiti i primerak ugovora na uvid.


227788..

Kada u parnici, na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka, imovina između na-slednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem, ostavinski postupak će se obustaviti.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. br. 431/94 od 20.04.1994. godine)

227799.. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke,

a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razlo-ge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka.

Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca, to se postupak može na-staviti u smislu člana 215. stav 1. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Ukoliko se utvrdi da je i V. M., sin umrlog tužioca njegov naslednik a on, kako se vidi odbija da stupi u parnicu, sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka, a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Naravno, ukoliko V. M. Nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u par-nicu, onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora, odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu, jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1518/91 od 13.01.1992. godine)


228800.. Nije ništava negativna naslednička izjava samo iz razloga što je data pred stručnim sarad-

nikom.


- 118 -

Iz obrazloženja: Odredbom člana 90. Zakona o vanparničnom postupku, kao odredbom procesnog karaktera, re-

gulisano je ovlašćenje sudije i službenih lica u postupku za raspravljanje zaostavštine a zbog značaja koji ima - propisano je da izjavu o odricanju od nasleđa uzima sudija. Međutim, sama činjenica da su nasledničke izjave uzete od strane stručnog saradnika ne znači da su u konkretnom slučaju te nasled-ničke izjave u pogledu svoje sadržine i iskazane volje naslednika ništave.

Negativna naslednička izjava se - saglasno odredbi člana 214. stav 4. Zakona o nasleđivanju - kao i svaka druga naslednička izjava može pobijati u pogledu svoje sadržine i iskazane volje sa-mo zbog mana volje odn. ukoliko je takva naslednička izjava izazvana prinudom ili pretnjom ili je data usled prevare ili u zabludi. Zbog toga se ne može u posebnoj parnici pobijati negativna naslednička izjava samo iz razloga što je data pred stručnim saradnikom, s obzirom da se radi o apsolutno bitnoj povredi parničnog postupka u smislu da je sud bio nepropisano sastavljen, a koja povreda se po službenoj dužnosti može sankcionisati samo u žalbenom ostavinskom postupku u kome je ovakva izjava data.

Prema stanju u predmetu, nasledni učesnici su se odrekli prava na žalbu na rešenje o nasleđivanju. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 3129/2013 od 18.09.2013. godine)

228811.. Sve izjave i predlozi učesnika u postupku za raspravu zaostavštine mogu uzimati na zapisnik i

stručni saradnici osim izjave o odricanju od nasleđa.

Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, pa je tako na osno-vu iskaza svedoka V.M. i uvidom u spise istog suda O br. 128/98 utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pok. V.J. na nasleđe pozvani njen suprug i deca i da su se svo troje dece osta-vilje odrekli nasleđa, a da se tuženi nasleđa prihvatio, ali da je na ročištu od 27.03.1998. godine, ka-da su nasledničke izjave date, postupala stručni saradnik tog suda a sada sudija V.M.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje i na odredbu člana 90. ZVP-a da u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika, izuzev izjava o odricanju nasleđa mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom za-konskom propisu, odnosno preko stručnog saradnika.

(Iz presude Okržužnog suda Valjevo, Gž. br. 1067/00 od 11.10.2000. godine)

228822.. Izjava o odricanju od nasleđa uzeta na zapisnik od strane stručnog saradnika ili zapisničara ni-

štavna je. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 861/92)

228833.. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave, izuzev izjave o odricanju od nasle-

đa, mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1257/91)

228844.. Po članu 90. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zao-

stavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici, osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima


- 119 -

sudija, a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se, i to iz samog zapisnika, da li je izjave o odricanju od na-sleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda, dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik, koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika, već je zapisnik pot-pisan samo od strane sudskog zapisničara, pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 861/86)

228855.. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa, uzimati na zapisnik ostale izjave i

predloge stranaka. Pošto su se stranke - naslednici, u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa, to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika.



228866.. Kada jedan od sanaslednika ima nameru da izvodi građevinske radove na objektu koji čini zao-

stavštinu usled kojih bi došlo do promene na istom stiču se zakonski uslovi u sm. čl. 91. ZVP-u, za određivanje privremene mere radi obezbeđenja zaostavštine zabranom izvođenja bilo kakvih građe-vinskig radova na objektu do okončanja ostavinskog postupka.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 97/94)

PRETHODNE RADNJE


228877.. Prema razlozima datim u obrazloženju rešenja, prvostepeni sud je utvrdio da se od svih nasledni-

ka pokojne N. T. jedino A. K. nalazi u gradu, dok se ostali nalaze na teritoriji Republike Srpske, te je nju odredio kao privremenog staraoca zaostavštine.

Ali, prema zapisniku o popisu imovine pokojne N. T. konstatovano je da je u stanu pokojne njen brat, kome su nakon izvršenog popisa stvari dati ključevi od stana.

Izloženo ukazuje da je prvostepeni sud bio u mogućnosti da zatraži mišljenje naslednika - brata u pogledu ličnosti staraoca.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 8428/95, od 4.10.1995. godine)


228888.. Popis i procenu stvari sud će izvršiti kada to zahtevaju naslednici, legatori i poverioci umrlog,

pri čemu sud nije ovlašćen da ceni opravdanost zahteva nekog od navedenih lica. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 10586/95)


- 120 -


228899.. Protiv rešenja kojim se nalaže popis imovine ostavioca, nije dozvoljena žalba

Prema odredbi čl.96. do 101. Zakona o vanparničnom postupku određeno je kada i pod kojim uslovima se naređuje popisivanje zaostavštine da je to prema odredbi čl.96. st.2. situacija kada su na-slednici nepoznati ili im se ne zna boravište, kada su naslednici lica koja ne mogu da se staraju o svojim pravima i interesima, kada zaostavština treba da pripadne državi, zadužbini, crkvi i dr., kad to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci i u drugim opravdanim slučajevima. Popisom zaostavštine se ne utvrđuju sporne činjenice i da li ta imovina čini ili ne čini zaostavštinu ukoliko je to među na-slednicima sporno. Naredba suda da se popiše imovina ima procesni karakter i pošto to nije meritor-na odluka već odluka suda kojom se upravlja ostavinskim postupkom protiv takve odluke nije do-zvoljena žalba u smislu čl.385. st.2. ZPP u vezi čl.30 ZVP.

(Viši sud u Pančevu, Gž. br. 1347/11 23.11.2011. godine)

229900.. Ostavinski sud po službenoj dužnosti utvrđuje šta ćini zaostavštinu ostavioca.


229911.. Troškovi sahrane ne ulaze u vrednost zaostavštine. Ovi troškovi prethodno se izuzimaju iz zaostavštine.



229922..

U sprovedenom postupku učinjena je bitna povreda parničnog postupka iz čl.361. st.2. tačka 12. ZPP, jer je rešenje nerazumljivo i nejasno a i u suprotnosti sa izvedenim dokazima. Prvostepeni sud je po službenoj dužnosti utvrđivao šta čini zaostavštinu pokojnog pa se tako u spisima nalaze izvodi iz zemljišne knjige koja je bila na snazi u toku ovog postupka, rešenje Komisije za vraćanje zemlje od 19.02.1992.god. i list nepokretnosti za katastarsku opštinu Vojvodinci MKR da se on zove Pančo-van Kornel Jonel, u zemljišnoj knjizi i katastru je upisano drugo ime. Prema ovakvom stanju spisa predmeta i prikupljenim podacima o zaostavšini ne može da se ispita valjanost rešenja jer je ono konfuzno i bez valjanog obrazloženja a delim i u suprotnosti sa izvedenim dokazima pa su osnovani žalbeni navodi da rešenje ima nedostatke zbog kojih ne može da se ispita. Javni registar nekretnina je katastar nepokretnosti pa je dokaz o svojini ostavioca na nepokretnoj imovini list nepokretnosti u kojem je upisana svojina na nepokretnoj imovini. Tačno je da se postupak vodi po službenoj dužno-sti i da sud treba da pribavi te podatke ali je takođe i obaveza svih naslednika da sudu dostave podat-


- 121 -

ke o imovini koja treba da bude raspravljena. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu parničnog postupka tako što će prema stanju u katastru nepokretnosti utvr-diti šta čini zaostavštinu pokojnog, zatražiće od naslednika takođe da dostave sve podatke o zaostav-štini i u skladu sa tim doneti rešenje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br. 596/12 od 11.09.2012. godine)


229933.. Prema razlozima datim u obrazloženju rešenja, prvostepeni sud je utvrdio da se od svih nasledni-

ka pok. N.T. jedino A.K. nalazi u gradu, dok se ostali nalaze na teritoriji Republike Srpske, te je nju odredio kao privremenog staraoca zaostavštine.

Ali, prema zapisniku o popisu pok. N.T. konstatovano je da u stanju pokojne njen brat, kome su nakon izvršenog popisa stvari dati ključevi od stana.

Izloženo, ukazuje da je prvostepeni sud bio u mogućnosti da zatraži mišljenje naslednika-brata u pogledu ličnosti staraoca.



229944.. Mere obezbeđenja zaostavštine sud može odrediti u toku celog postupka. U postupku za raspra-

vljanje zaostavštine prema odredbi čl.87. Zakona o vanparničnom postupku sud utvrđuje ko su nasled-nici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju na-slednicima, legatarima i drugim licima. To znači da je cilj rasprave zaostavštine da se utvrdi i sačuva imovine umrlog lica, da se pronađu njegovi naslednici i da im se ta imovine preda. Osnovne pretpo-stavke za prelazak imovine jednog lica na njegove naslednike su: smrt ostavioca, postojanje zaostav-štine, postojanje naslednika i postojanje punovažnog osnova za nasleđivanje. Kada su utvrdi kojim li-cima pripada pravo na nasleđe na osnovu čl.122. donosi rešenje o nasleđivanju. U tom kontekstu ne postoji procesna mogućnost da sud pre meritorne odluke – rešenja o nasleđivanju – u ostavinskom po-stupku donosi deklarativna rešenja u smislu da određenim licima priznaje odnosno ne priznaje pravo i svojstvo zakonskog naslednika. To može da se odluči samo u rešenju o nasleđivanju.

Druga pretpostavka za sprovođenje postupka raspravljanja zaostavštine je da postoji imovina koja čini zaostavštinu. Prema odredbi čl.113. Zakona o vanparničnom postupku ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine a tako će postupiti i u slučaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a ni jedno od lica pozvanih na nasle-đe ne traži da se sprovede rasprava.

Prema odredbi čl.104. Zakona o vanparničnom postupku mere za obezbeđenje zaostavštine mo-že odrediti ostavinski sud u toku celog postupka.

U ostavinskog postupku iza pok. Đ.LJ. nema zakonskih naslednika. Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa tog ugovora proizilazi da je ona značajnom imovinom raspolagala


- 122 -

za života. Ukoliko ima imovine koja bi mogla biti predmet raspravljanja zaostavštine njen zakonski naslednik bi bila Republika Srbija.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će prvenstveno da utvrdi da li ima imovine koja čini zao-stavštinu, a to bi bila imovine koja nije obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju i ukoliko te imovine nema postupak treba da se obustavi. Ukoliko ima imovine odrediće mere obezbeđenja prven-stveno popisa imovine i pored objavljenog oglasa i postavljanja privremenog zastupnika takvu imovinu po proteku određenog roka predaće u nasleđe Republici Srbiji sve pod uslovom da se u roku od godinu dana sudu ne prijave zakonski naslednici. Po tako sprovedenom postupku drugi učesnici bi eventualno imali pravo žalbe a koji pretenduju na ovu imovinu.


POSTUPAK SA TESTAMENTOM


229955.. Na punovažnost sudskog testamenta ne utiče činjenica što testator nije potpisao oba lista na koji-

ma je sačinjen testament, već samo poslednji list. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 148/06)

229966.. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna

svedoka u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova posledja volja, kao i u trenutku kada se zaveštalac potpisuje.


229977.. Testament može biti sačinjen i pod psihičkom prinudom ako je sačinjen u strahu od napušteno-

sti, u vreme najozbiljnije ugroženosti i svesti o nemogućnosti ozdravljenja i smrtne opasnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4394/01)

229988.. Pismeno zaveštanje pred svedocima nije punovažno ako je popisano samo od strane jednog testa-

mentalnog svedoka. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1286/01)

229999.. Ako je u toku postupka utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima potpisao testament izjavljujući

da je to njegov testament nema značaja što ta njegova izjava nije upisana u tekst testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2232/01)

330000.. Za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima nije nužno da zaveštalac pred svedocima čita

zaveštanje, već je dovoljno da ga pred svedocima prizna za svoje i da ga pred njim potpiše. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5099/00)


- 123 -

330011.. Na značenje svojstva svedoka na samom testamentu, ili izostavljanjem takvog naznačenja ne uti-

če na punovažnost ovog testamenta, a testamentalni svedok može biti i lice koje je taj testament sa-čunilo (npr. advokat, ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih radnji od strane testatora, i ako je tom prilikom testament takođe potpisalo.


330022.. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismo (za koje je utvrđeno da testator nije znao

da čita i piše), je ništav, zbog nedostatka propisanog oblika. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1501/95)

330033..

Punovažan je testament u kome ostavljene zemljišne parcele nisu određene po njihovim katastar-skim brojevima i sa tačnim merama i granicom već su samo opisane po svom nazivu.

(Pravno shvatanje Građ. odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 18.10.1979. godine)


330044.. Kada je testament pronađen nakon što je postalo pravosnažno rešenje o nasleđivanju osta-

vinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu

Članom 106. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da kad sud utvrdi da je umrlo lice koje je ostavilo testament ili da je proglašeno za umrlog, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik. Stavom 2. ovako će se postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovažan i bez obzira da li ima više testamenata, a članom 129. istog zakona propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe testament sud će ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadržaće njegov prepis, a ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će obavestiti zainteresovana li-ca o proglašenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.

Imajući u vidu da rešenje o nasleđivanju doneto dana 20.05.2008. godine nije postalo pravosna-žno a da je zaveštanje pred svedocima koje je sačinio ostavilac sačinjeno 30.08.2000. godine i isto deponovano u Opštinski sud u Vršcu, to se u ovakvoj situaciji mora ukinuti rešenje o nasleđivanju kako bi prvostepeni sud postupio u skladu sa gore navedenim odredbama.

Zbog svega gore navedenog, žalba naslednika G.I. je kao osnovana usvojena a prvostepeno reše-nje o nasleđivanju ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak u smislu odredaba čl. 387. tač. 3. ZPP u vezi čl. 30. st. 2. ZOVP.

(Viši sud u Pančevu Gž.br. 698/10 (2008) od 19.04.2010. godine)


- 124 -

330055.. Punovažno je svojeručno zaveštanje koje je proglašeno u fotokopiji, ako je do okončanja

ostavinskog postupka ostavinskom sudu dostavljen original zaveštanja i ako je sud konstato-vao da je proglašena fotokopija verna originalu.

Iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na ročištu od 09.09.2008. godine proglasio svojeručno zaveštanje ostavioca M.P. od 13.04.2005. godine u fotokopiji. Zaveštajni na-slednici su priznali zaveštanje i prihvatili se nasleđa po zaveštanju, dok je zakonski naslednik M.D. izjavio da ne priznaje zaveštanje. Prvostepeni sud je rešenjem poslovni broj O-3063/08 od 04.11.2008. godine odredio prekid postupka i uputio zakonskog naslednika M.D. da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prekidu ostavinskog postupka pokrene parnicu protiv za-veštajnih naslednika radi dokazivanja da proglašeno svojeručno zaveštanje ostavioca nije puno-važno. Zakonski naslednik M.D. u zakonskom roku od 30 dana nije pokrenuo parnični postupak, te je na ročištu od 22.04.2009. godine određen nastavak postupka i doneto pobijano rešenje o na-sleđivanju. Na ročištu od 15.05.2009. godine sudu je dostavljen original zaveštanja, te je sud na ročištu konstatovao da je proglašena fotokopija zaveštanja verna originalu.

Nisu osnovani žalbeni navodi zakonskog naslednika da proglašeno zaveštanje nije moglo biti proglašeno u fotokopiji, obzirom da je odredbom člana 106. stav 1. Zakona o vanparničnom postup-ku propisano da kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitati ga i o tome sastaviti zapisnik, dok je stavom 2. istog člana propisano da će se ovako postupiti bez obzira da li je testament po zakonu pu-novažan i bez obzira da li ima više testamenata. Imajući u vidu da je nakon proglašenja zaveštanja u fotokopiji sudu naknadno dostavljen i originalan primerak zaveštanja, te da je sud konstatovao da je proglašena fotokopija verna originalu, ispunjeni su svi zakonski uslovi za punovažnost ovog zavešta-nja iz odredbe člana 84. Zakona o nasleđivanju.


330066.. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je nekom zaveštao ima

za posledicu opozivanje testamenta koji je ranije sačinjen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4226/03)

330077.. U odnosu na početak roka za pobiijanje testamenta od značaja je momenat saznanja za postoja-

nje testamenta, a ne momenat saznanja za nedostatke oblika testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2072/82)


330088.. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjena tri uslova: postojanje iz-

uzetnih prilika, nemogućnost zaveštaoca da usled toga sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno pri-sustvo tri svedoka pred kojim je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.



- 125 -

330099.. Ne može se smatrati da je ostavilja bila u izuzetnoj prilici koja bi opravdavala sačinjavanje

usmenog testamenta jer, iako se nije osećala dobro, ona se kretala, posluživala goste i ničim nije is-poljavala posebnu nemoć da napravi pismeni testament.


331100.. Posle smrti testatora može se dokazivati postojanje nestalog testamenta, ali ako je testator znao

za nestanak onda se testament smatra opozvanim. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 1877/85)

331111..

Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testa-

menta bez postojanja isprave o tome, sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testa-menta.

Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika, pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament, javni pra-vobranilac opštine osporio punovažnost testamenta.

Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu, okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testa-ment, a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedo-ka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testa-menta i o njegovoj sadržini, pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka.

Pogrešio je, međutim, opštinski sud što je u smislu člana 108. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku Srbije, nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka, po odredbama koje važe za proglašenje pi-smenog testamenta, već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik, upu-tio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament, sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe, punovažnost testamenta - u smislu člana 119. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac.



331122.. Kada je pokojni M. pre svoje smrti pocepao svoj sudski testament, to predstavlja akt manifesto-

vanja njegove volje za opozivom svog testamenta i njegov testamentalni naslednik nema više nika-kva prava po tom osnovu.

(Opštinski sud u Kraljevu, P. 382/93)


- 126 -

331133.. Posle smrti testatora može se dokazivati postojanje nestalog testamenta, ali ako je testator znao

za nestanak, onda se testament smatra opozvanim. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1877/85)


331144.. Punovažno je svojeručno zaveštanje koje je proglašeno u fotokopiji, ako je do okončanja

ostavinskog postupka ostavinskom sudu dostavljen original zaveštanja i ako je sud konstato-vao da je proglašena fotokopija verna originalu.

Iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na ročištu od 09.09.2008. godine proglasio svojeručno zaveštanje ostavioca M.P. od 13.04.2005. godine u fotokopiji. Zaveštajni naslednici su priznali zaveštanje i prihvatili se nasleđa po zaveštanju, dok je zakonski naslednik M.D. izjavio da ne priznaje zaveštanje. Prvostepeni sud je rešenjem poslovni broj O-3063/08 od 04.11.2008. godine odredio prekid postupka i uputio zakonskog naslednika M.D. da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prekidu ostavinskog postupka pokrene parnicu protiv za-veštajnih naslednika radi dokazivanja da proglašeno svojeručno zaveštanje ostavioca nije puno-važno. Zakonski naslednik M.D. u zakonskom roku od 30 dana nije pokrenuo parnični postupak, te je na ročištu od 22.04.2009. godine određen nastavak postupka i doneto pobijano rešenje o na-sleđivanju. Na ročištu od 15.05.2009. godine sudu je dostavljen original zaveštanja, te je sud na ročištu konstatovao da je proglašena fotokopija zaveštanja verna originalu.

Nisu osnovani žalbeni navodi zakonskog naslednika da proglašeno zaveštanje nije moglo biti proglašeno u fotokopiji, obzirom da je odredbom člana 106. stav 1. Zakona o vanparničnom postup-ku propisano da kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitati ga i o tome sastaviti zapisnik, dok je stavom 2. istog člana propisano da će se ovako postupiti bez obzira da li je testament po zakonu pu-novažan i bez obzira da li ima više testamenata. Imajući u vidu da je nakon proglašenja zaveštanja u fotokopiji sudu naknadno dostavljen i originalan primerak zaveštanja, te da je sud konstatovao da je proglašena fotokopija verna originalu, ispunjeni su svi zakonski uslovi za punovažnost ovog zavešta-nja iz odredbe člana 84. Zakona o nasleđivanju.


331155.. Rok za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog zaveštajne nesposobnosti i povrede

oblika je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode na koji se ne primenjuju pravila o preki-du i zastoju koja važe za rokove zastarelosti.

Rešenjem Opštinskog suda u Bečeju posl. br. P-124/08. od 03.02.2009 godine, odbačena je kao ne-blagovremena tužba tužioca B.I. iz Bečeja i obavezan tužilac da tuženima od 1. do 5. reda nadoknadi troškove u iznosu od 260.750,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.


- 127 -

Prema stanju u spisima predmeta tužilac je dana 23.02.2000. godine putem svog punomoćnika podneo tužbu radi utvrđenja ništavosti zaveštanja protiv tuženih, kojom je naveo da je rešenjem istog suda br. O-616/97. od 09.02.1998. određen prekid ostavinskog postupka i upućen zakonski i zave-štajni naslednik B.I., ovde tužilac na parnicu radi dokazivanja ništavosti zaveštanja pok. B.S. zbog zaveštajne nesposobnosti i povrede oblika zaveštanja. Podneskom od 23.09.2002. godine punomoć-nik tuženih je predložio da se tužba tužioca kao neblagovremena i nedozvoljena odbaci i da se oba-veže tužilac da tuženima nadoknadi prouzrokovane troškove.

Odredbom člana 169. Zakona o nasleđivanju propisano je da se poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od 1 godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od 20 godina od dana proglašenja zaveštanja. Pre-ma odredbi čl. 170. istog zakona, poništaj zaveštanja rušljivog zbog povre de oblika i nepoštovanja uslova određenim zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zavešta-nje, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona, te činjenicu da je zaveštanje pok. B.S. proglašeno re-šenjem Opštinskog suda u Bečeju, br. O-616/97. dana 09.02.1998. godine i da je tužilac tog dana, odnosno 09.02.1998. godine saznao za zaveštanje jer je bio prisutan proglašenju istog i dao izja-vu da osporava zaveštanje jer smatra da ne predstavlja pravu volju ostaviteljke, a da je tužbu ko-jom traži da se utvrdi da je zaveštanje ništavo zbog zaveštajne nesposobnosti i povrede oblika za-veštanja podneo dana 23.02.2000. godine, to pravilno prvostepeni sud nalazi da je tužilac tužbu podneo nakon proteka zakonom određenog roka u kome se može zahtevati poništaj zaveštanja iz razloga navedenih u njegovoj tužbi.

Ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da je pobijanim rešenjem pogrešno primenjeno materijal-no pravo iz razloga što su rokovi navedeni u čl. 169. i 170. Zakona o nasleđivanju zastarni roko-vi, a ne prekluzivnii što za njih važe sva pravila o prekidu i zastoju zastarelosti, odnosno deluju svi uzroci sprečavanja i prekida zastarevanja. Ovo stoga što surokovi navedeni odredbama čl. 169. i 170. materijalno pravni rokovi prekluzivne prirode, čijim protekom se gubi pravo za traže-nje poništaja testamenta zbog zaveštajne nesposobnosti i zbog povrede oblika i što je s obzirom na takvu njihovu prirodu isključena mogućnost prekida i zastoja koji važe za zastarne rokove, pa su žalbeni navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. Međutim, imajući u vidu da se radi o materijalno pravnom roku, a ne procesnom, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud tu-žbeni zahtev tužioca trebao odbiti kao neosnovan, a činjenica da je prvostepeni sud pobijanom odlukom tužbu odbacio ne predstavlja takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke, obzirom da je posledica za tužioca ista, jer zbog proteka navedenih zakonskih rokova, tužilac nema pravo da traži sudsku zaštitu.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 1389/10 od 22.09.2010. godine)

POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA PO PRIJEMU SMRTOVNICE (Član 113. Zakona o vanparničnom postupku)

331166.. Iz spisa prvostepenog suda proizilazi da je za pok. dostavljena smrtovnica sa podacima onih koji

bi mogli biti pozvani na nasleđe, a to su deca ostavioca, te šta čini nepokretnu imovinu, a da pokret-


- 128 -

ne imovine, gotovog novca i hartije od vrednosti nema. Smrtovnicom je konstatovano postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju između ostavioca i overenog pred prvostepenim sudom. Iz obra-zloženja prvostepenog rešenja proizilazi da je prvostepeni sud izvršio uvid u smrtovnicu, pa da je imovinom ostavilac raspolagao za života koja je prijavljena u smrtovnici i da su se stekli uslovi pri-mene odredbe čl. 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku na osnovu čega je rešenjem obusta-vljen postupak raspravljanja zaostavštine. Odredbom čl. 113. stavom 1. Zakona o vanparničnom po-stupku propisano je da ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine, stavom 2. sud će tako postupiti i u slučaju ako je umrli osta-vio samo pokretnu imovinu, a ni jedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava, a prema stavu 3. da ako je sud obustavio postupak zbog toga što se zaostavština sastoji samo iz po-kretne imovine, lica pozvana na nasleđe zadržavaju pravo da traže raspravljanje zaostavštine. Pro-pust prvostepenog suda da pravilno primeni odredbu čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku sa-stojao se u tome što nisu pozvani ostali nasledni učesnici, odnosno sin ostavioca da se izjasni u po-gledu zahteva da se sprovede rasprava, jer kako se podaci iz smrtovnice odnose na nepokretne stvari, sud može obustaviti postupak i u slučaju za pokretnu imovinu, ali pod navedenim uslovom. U ovom postupku preuranjeno je postupanje suda donetim rešenjem kojim je na osnovu smrtovnice, ugovora o doživotnom izdržavanju, prepisa posedovnog lista za nepokretnosti, odmah doneo rešenje o obu-stavi postupka.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 3-GŽ.br. 50/12 od 24.1.2012. godine)

331177.. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ostavilac raspolagao celokupnom svojom

imovinom ostavinski postupak se obustavlja.

Iz spisa predmeta proizilazi da iza smrti pok. nema imovine koja bi bila predmet raspravlja-nja zaostavštine jer je on celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doži-votnom izdržavanju koji je zaključi sa suprugom. Pravilno je prvostepeni sud u takvoj situaciji primenio odredbe čl.113. Zakona o vanparničnom postupku i obustavio postupak raspravljanja zaostavštine. Odredbom čl. 11. st.1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će obustaviti raspravljanje za-ostavštine, stavom 2. sud će tako postupiti i u slučaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovi-nu, a ni jedan od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava, a prema stavu 3. da ako je sud obustavio postupak zbog toga što se zaostavština sastoji samo iz pokretne imovine, li-ca pozvana na nasleđe zadržavaju pravo da traže raspravljanje zaostavštine. Odredbom čl.120. ZVP određeno je da kad među strankama postoji spor o pravu iz zaostavštine sud neće prekidati raspravljanje zaostavštine već će stranku uputiti da povede parnicu ili postupak pred upravnim organom. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji su zaključili ostavilac i njegova supruga kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca proizvodi pravno dejstvo u pogledu prenosa prava svojine na imovinu danom smrti primaoca izdržavanja. Zakonski naslednici ostavioca imaju pra-vo da povedu parnicu u kojoj mogu da dokažu valjanost takvog ugovora i da istovremeno za sebe traže određeni efekat po pravu nasleđa ukoliko uspeju da dokažu da ugovor ima nedostatke. To je njihovo pojedinačno pravo i zbog toga s obzirom da se radi o pravnom pitanju, ne utiče na odlu-ku suda u ostavinskom postupku za koji je jedina bitna činjenica pored smrti ostavioca i da li ima imovine koja čini njegovu zaostavštinu.



- 129 -

331188.. Prema stanju u spisima predmeta, ostavilja je od lica koja se po zakonu pozivaju na nasleđe osta-

vila sina i tri kćeri, nije ostavila testament, ali je za života sačinila ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen i overen pred sudijom Opštinskog suda u Kragujevcu, kojim je kao primalac izdrža-vanja, pod uslovima izdržavanja, celokupnu svoju imovinu ostavila davaocima izdržavanja, koji su u ostavinskom postupku priznali zakonsku važnost ugovora i prihvatili se imovine po istom, kao i da drugu imovinu, koja bi činila zaostavštinu, ostavilja nije imala.

Proizilaze i činjenice, da su učesnice u postupku, dve od ukupno tri kćeri ostavilje, priznale za-konsku važnost ugovora o doživotnom izdržavanju, da je sin ostavilje bio uredno pozvan na ročište za ostavinsku raspravu, da se pozivu suda nije odazvao, niti je do okončanja postupka svoj izostanak opravdao, da treća kćerka nije bila uredno pozvana, pa je sud o pravima učesnika – sina i treće kćer-ke, odlučio u smislu odredaba čl. 115. st. 3. i čl. 117. st. 3. ZVP-a.

Kod ovakvog činjeničnog utvrđenja, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je primenom od-redbe čl. 113. st. 1. ZVP-a, u vezi čl. 194. Zakona o nasleđivanju RS, obustavio postupak raspravlja-nja zaostavštine iza smrti pok. ostavilje, sa pravilnim pravnim zaključkom da je celokupna imovina ostavilje, koja bi mogla biti predmet zaostavštine, obuhvaćena teretnim pravnim poslom - ugovorom o doživotnom izdržavanju, overenim od strane sudije Opštinskog suda u Kragujevcu, kao i da ne po-stoji imovina, koja bi eventualno mogla biti predmet nasleđivanja po osnovu zakona, jer momentom smrti ostavilje, vlasnik imovine obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju, postaje davalac izdržavanja po ugovoru. Kako navedena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavilje, njome se ne mogu namiriti ni nužni naslednici, shodno čl. 195. ZON RS.

U žalbenom postupku, žalilja-treća kćerka je isticala da nije dobila nikakav poziv za ostavinsku raspravu, tako da se na istu nije ni mogla odazvati, ukazujući da je sud počinio apsolutno bitnu po-vredu postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 7. ZPP, tako što je propuštanjem dostavljanja onemogućio uče-snicu da raspravlja pred sudom. Međutim, ove žalbene navode Viši sud je ocenio bez uticaja na pra-vilnost i zakonitost ožalbenog rešenja, iz razloga što sud nije dužan da poziva zakonske naslednike radi davanja izjave da li priznaju zakonsku važnost navedenog ugovora, jer se postupak u ovom slu-čaju obustavlja po sili zakona, a naslednici, koji osporavaju punovažnost ovog ugovora, svoja prava mogu da ostvaruju u parničnom postupku i nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka.

Takođe, Viši sud nije cenio ni žalbene navode žalilje, kojima osporava punovažnost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, jer se sporne činjenice ne utvrđuju u ostavinskom postupku, koji je vrsta vanparničnog postupka i iste bi mogle biti od uticaja u odgovarajućem parničnom postupku, koji žalilja može pokrenuti radi ostvarivanja svojih prava, a po pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-6554/10 od 26.04.2011. godine i Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž-1176/11 od 04.07.2011. godine)

331199.. Sud će rešenjem obustaviti postupak raspravljanja zaostavštine, ukoliko u toku postup-

ka utvrdi da je celokupna imovina ostavioca obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržava-nju, kao i da ostavilac drugu imovinu, koja bi mogla biti predmet raspravljanja zaostavšti-ne, nema.

U konkretnoj pravnoj stvari, ostavilja je od lica koja se po zakonu pozivaju na nasleđe, osta-

vila ćerku, nije ostavila testament, ali je ostavila ugovor o doživotnom izdržavanju, overen u Op-


- 130 -

štinskom sudu u Kragujevcu, kojim je kao primalac izdržavanja, pod uslovima izdržavanja, celo-kupnu svoju imovinu ostavila davaocu izdržavanja, koji je u ostavinskom postupku priznao za-konsku važnost ugovora i prihvatio se imovine po istom. Učesnica u postupku, ćerka ostavilje, nije priznala zakonsku važnost ugovora o doživotnom izdržavanju, već je sudu podnela tužbu za raskid navedenog ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane davaoca izdržavanja, ali je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kragujevcu odbijen njen tužbeni zahtev za raskid predmetnog ugovora i isti ostao na snazi.

Ostavinski sud je, iz priloženog lista nepokretnosti, utvrdio da je ostavilja bila držalac porodične stambene zgrade postojeće na predmetnoj parceli, da je navedeni objekat izgrađen bez građevinske dozvole, kao i da je isti obuhvaćen ugovorom o doživotnom izdržavanju, overenim kod Opštinskog suda u Kragujevcu.

Kod ovakvog činjeničnog utvrđenja, pravilno je i po pravnom zaključku Višeg suda, postupio prvostepeni sud, kada je primenom odredbe čl. 113. st. 1. ZVP-a, u vezi čl. 194. Zakona o nasleđiva-nju RS, obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti ostavilje, sa pravilnim pravnim za-ključkom da je celokupna imovina ostavilje, koja bi mogla biti predmet zaostavštine, obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju, kao i da ostavilja drugu imovinu nema.

Isticanje u žalbi, da je predmetna kuća u svojini trećih lica sa pravnim interesom, koja su podne-la tužbu radi utvrđivanja ništavosti dela ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu sporne kuće, bez ikakvog je uticaja na pravilnost i zakonitost ožalbenog rešenja. Ovo iz razloga, jer se sporne či-njenice ne utvrđuju u ostavinskom postupku, koji je vrsta vanparničnog postupka, već u odgovaraju-ćem parničnom postupku, a ostavilja je, prema priloženom izvodu iz lista nepokretnosti, držalac sporne kuće, dok je sud obustavio postupak raspravljanja zaostavštine zbog nepostojanja druge imo-vine, koja bi mogla biti predmet zaostavštine ostavilje, pa utvrđivanje ništavosti dela ugovora u po-gledu sporne kuće u odgovarajućem sudskom postupku, ne bi dovelo do drugačije odluke suda u konkretnoj pravnoj stvari.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-96/10 od 03.02.2011. godine, i Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž. 535/11 od 21.03.2011. godine)

332200.. Ako se utvrdi da je ostavilja za života raspolagala celokupnom svojim imovinom ugovorom o doži-

votnom izdržavanju, ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. 113. ZVP-u, a ne prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 119-121. citiranog zakona.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 480/09)

332211.. Nema mesta usvajanju privremene mere zabtane otuđenja pokretnih stvari ostavioca, koje su ob-

uhvaćene zaključenim i overenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Okružni sud u Čačku, Gž. 1887/08)

332222.. Kada je ostavilac ugovorom o poklonu raspolagao celokupnom svojom imovinom, pravilno je

prvostepeni sud obustavio postupak rasprave zaostavštine pokojnog, a žalba učesnika postupka ko-jim ukazuje na povredu njenog nužnog dela koji je okrnjen zaključenjem ugovora o poklonu – neo-snovana je.



- 131 -

332233.. Ugovor o doživotnom izdržavanju isključuje pravo zakonskih naslednika na nužni deo, pa imo-

vina koja je obuhvaćena tim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine ostavioca iz koje se nužni na-slednici mogu namiriti.


332244.. Ostavinski sud po službenoj dužnosti utvrđuje šta čini zaostavštinu ostavioca. - Prvostepeni sud

je obustavio ostavinski postupak nalazeći da ostavilja nije imala druge imovine osim one koju je ugovorom o doživotnom izdržavanju ostavila učesniku B.P. Međutim, učesnik B. je još u toku osta-vinskog postupka isticao da je ostavilja bila vlasnik i nepokretnosti - zemljišta u pov. od oko 1 ha, koja nije obuhvaćena ugovorom, to se ističe sada i u žalbi, uz pozivanje na presudu istog suda P.br. 147/79 od 11.10.1979. godine, pa je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku na pouzdan način utvrdi da li je ostavilja imala i druge imovine osim one koja je obuhvaćena ugovorom o doži-votnom izdržavanju.


332255.. Kada je najpre obustavljen postupak rasprave zaostavštine pokojnog, jer je pokojnik ce-

lom svojom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, pa je u parničnom po-stupku poništen taj ugovor, pravilno je rešenje prvostepenog suda kojim je raspravljena zao-stavština pokojnog na osnovu zakona. U takvoj pravnoj situaciji nema mesta prekidu ostavin-skog postupka radi utvrđivanja da je primalac izdržavanja - pokojnik hteo svoj stan da poklo-ni kćerki, inače davaocu izdržavanja.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku O. br. 100/05, od 24.06.2005. godine, raspravljena je zao-stavština pokojne na osnovu zakona.

Okružni sud u Čačku je svojim rešenjem Gž. br. 1399/05, od 23.11.2005. godine odbio kao neo-snovanu žalbu učesnika postupka i pomenuto rešenje potvrdio.

U toku postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, pa ni one kojom se žalbom ukazuju. Neosnovano se u žalbi ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, odnosno na čl. 121. Zakona o vanparničnom postupku, po kome između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu.

Iz izvedenih dokaza, a pre svega na osnovu spisa P. br. 1290/03, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen sada između pokojne kao prima-oca izdržavanja, i tužene kao davaoca izdržavanja.

Pozivanje punomoćnika učesnika postupka na obrazloženje presude P. br. 1290/03, od 7.06.2004. godine u kojoj je navedeno da je namera pokojnog bila da sporni stan ustupi u svojinu tu-ženoj i to bez naknade, s obzirom da nije postojala potreba za izdržavanjem, niti je cilj spornog ugo-vora bilo izdržavanje, te da je namera stranaka bila da zaključi ugovor o poklonu i da su ispunjeni uslovi iz čl. 105. Zakona o obligacionim odnosima za konverziju ugovora s obzirom da je to bila pravna volja ostavilje i tužene, pa da zbog toga treba prekinuti ostavinski postupak i uputiti na parni-cu, a s obzirom da za sada postoji pravosnažna sudska odluka da je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju, odnosno da zaostavštinu pokojne čini sporni stan. Pravilno takođe prvostepeni sud za-


- 132 -

ključuje da nezavisno od okončanja ostavinske rasprave stranke mogu pokrenuti parnicu i utvrditi da li ima osnova za konverziju ugovora, odnosno da li je u konkretnom slučaju zaključen ugovor o po-klonu ili ne. Stoga su svi navodi žalbe neosnovani, pa je prvostepeno rešenje potvrđeno.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Čačku O. br. 100/05, od 24.6.2005. i Rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1399/05, od 23.11.2005. godine)

332266..

Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine, pokojnog vodi pred opštinskim su-

dom I dođe do prekida postupka, tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet, i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku.

Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka, drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski po-stupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. Postupajući po sada-šnjem zahtevu učesnika - naslednika, radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog, a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava, i nije imalo mesta primeni čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. U datoj situa-ciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta, a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine, nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji re-guliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine.


332277.. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućiva-

nje na parnicu, dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obu-stavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba, a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih okol-nosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.

U suštini, žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovažnost. Smatraju da je prvoste-peni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.

Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.

Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov pred-viđen odredbama čl. 119. i 121. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Zakona o vanparničnom postupku - pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio, za razliku od eventualne nepunovažnosti testa-


- 133 -

menta (zaveštanja). Kod postojanja testamenta odn. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja, zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u slučaju postojanja takve sumnje - da li je testament punovažan ili ne.

Međutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celo-kupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj), ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju nasled-nici po osnovu takvog ugovora, već se postupak obustavlja.

Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tu-žbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okol-nosti merodavne za njegovo izvršenje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 388/02 od 24.01.2002. godine)

332288.. Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je ostavinski postupak iza pokojnog B.B. sa R.B. i

na taj način raspolagao celokupnom svojom imovinom koja, ako je obuhvaćena ugovorom o do-životnom izdržavanju, iz razloga što iza njega nije ostala imovina koja bi bila predmet raspravlja-nja. Prema razlozima pobijanog rešenja i stanja u spisima predmeta prvostepeni sud je doneo ovakvu odluku iz razloga što je pokojni B.B. zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa R.B. i na taj način raspolagao celokupnom svojom imovinom koja, ako je obuhvaćena ugovorom o do-životnom izdržavanju, ne može biti predmet raspravljanja, a nasledni učesnici su izjavili da osta-vilac nije imao druge imovine. Neosnovani su navodi žalbe naslednog učesnika L.B. da je prvo-stepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer ga nije uputio na parnicu radi poništaja pred-metnog ugovora o doživotnom izdržavanju i radi utvrđenja prava svojine na delu strana, s obzi-rom na to da donošenjem ožalbenog rešenja nasledni učesnik nije sprečen da zaštitu svojih prava ostvari u posebnom postupku.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 7457/01)

332299.. Pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržava-

nju, davalac izdržavanja je stekao u momentu smrti primaoca izdržavanja, pa zbog toga ni-je od značaja to što u ostavinskom postupku iza smrti primaoca izdržavanja davalac izdrža-vanja, kao jedan od zakonskih naslednika, nije istakao svoje pravo iz ugovora.

U ostavinskom postupku iza smrti pok. M. P. nisu učestvovali tužioci kao njegovi zakonski na-slednici iz drugog naslednog reda, a njegova supruga pok. R. P., pravni prethodnik tuženika, ostavin-skom sudu nije predočila ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je u svojstvu davaoca izdržavanja za-ključila sa pok. M. P., već je oglašena za isključivog naslednika na njegovoj zaostavštini koja se sasto-ji iz jednog stana, koji je bio i predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu po osnovu nasleđa iza pok. M. P. Naime, davalac izdržavanja po ugovo-ru o doživotnom izdržavanju koji je zaključen u svemu saglasno odredbama člana 117. do 122. Zako-na o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS", broj 52/74), shodno odredbi člana 117. istog zakona, po-staje vlasnik imovine koja je bila predmet ugovora momentom smrti primaoca izdržavanja. Po shvata-nju Okružnog suda, davalac izdržavanja, takođe i njegov pravni sledbenik, uvek se može osnovano po-zvati na to da je davalac izdržavanja na osnovu punovažnog ugovora o doživotnom izdržavanju stekao pravo svojine na imovini koja je bila predmet ugovora, bez obzira što ugovor o doživotnom izdržava-


- 134 -

nju nije bio predočen ostavinskom sudu u postupku rasprave zaostavštine iza smrti primaoca izdržava-nja. U konkretnom slučaju, pok. R. P. je postala vlasnik predmetnog stana u momentu smrti njenog su-pruga kao primaoca izdržavanja i na ovo njeno pravo svojine nema nikakvog uticaja to što je u osta-vinskom postupku iza primaoca izdržavanja na istom stanu oglašena na osnovu zakona kao isključivi naslednik, jer kako je primalac izdržavanja još za života celokupnom svojom imovinom, predmetnim stanom, raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju kao teretnim pravnim poslom, on nije ni imao imovine koja bi mogla biti predmet rasprave u ostavinskom postupku.

(Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1179/01 od 24.10.2001. godine)

333300.. Kako je prvostepeni sud utvrdio da je ostavilja celokupnom svojom imovinom raspolagala ugo-

vorom o doživotnom izdržavanju, to je, po mišljenju Okružnog suda, pravilno prvostepeni sud, pri-menom člana 113. Zakona o vanparničnom postupku, obustavio postupak za raspravljanje zaostav-štine iz razloga koje u svemu, kao pravilne, prihvata i Okružni sud. Okružni sud je cenio navode žal-be zakonskih naslednika da njima nije data mogućnost da raspravljaju, a priloženi ugovor o doživot-nom izdržavanju nije punovažan, zbog čega je ostavinski postupak trebalo prekinuti. Međutim, ima-jući u vidu to da je odredbom člana 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će, ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud obustaviti raspravlja-nje zaostavštine, znači da je prvostepeni sud primenom navedene zakonske odredbe obustavio postu-pak za raspravljanje zaostavštine jer nije bila ispunjena osnovna pretpostavka za to raspravljanje, a to je postojanje imovine umrlog lica. Sa druge strane, postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju nije razlog za prekid postupka shodno članovima 119. i 121. u vezi sa članom 23 Zakona o vanpar-ničnom postupku, s tim što učesnicima u postupku ostaje mogućnost da svoja eventualna prava ostvaruju u posebnoj parnici.


333311.. Postupak raspravljanja zaostavštine biće obustavljen ukoliko je ugovorom o doživotnom izdrža-

vanju stranka raspolagala celokupnom imovinom. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 2272/96)

333322.. Pre nego što odluči o obustavi postupka u slučaju kada je umrli ostavio imovinu, potrebno je da

se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne. (Okružni sudu Beogradu, Gž. 10201/96)

333333.. U ostavinskom postupku se ne može raspravljati o pitanju važnosti ugovora o doživotnom izdr-

žavanju, već eventualno u parnici. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 10671/95)

333344.. Ostavinski će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života

zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugo-vornu stranu.



- 135 -

333355.. Iz stanja u spisima proizlazi da je predlog za pokretanje ostavinskog postupka iza smrti umr-

log podnelo lice koje nije njegov naslednik i koje je pokrenulo postupak jer mu je umrli dugovao novac po priznanici koju je priložio. Takođe, po nalogu suda lice koje je pokrenulo postupak nije pružilo dokaze da je umrli imao imovinu koja bi bila predmet nasleđivanja. Imajući ovo u vidu, prvostepeni sud je obustavio ostavinski postupak. Naime, prema čl. 201. Zakona o nasleđivanju, ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će odlučiti da se ne raspravlja zaostavština. S obzirom da u pokrenutom ostavinskom postupku nisu pruženi dokazi da je umrli imao imovinu, pravilno je prvostepeni sud na osnovu gore navedene odredbe odlučio da obustavi ostavinski postupak za raspravljanje zaostavštine.



parninog postupka. (Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. br. 231/92 od 20.02.1992. godine)

333377..

Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari.

Takva prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine, zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postu-pak u smislu člana 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Nisu osnovani navodi žalbe da se po-bijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U žalbi se u stvari ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade, što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio, jer ističe da je to njegova svojina, te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu, pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje, a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijane odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenut parnicu.


333388.. Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugo-

vorom o doživotnom izdržavanju, onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavin-skom postupku, pa se takav postupak ima obustaviti.

Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke, upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora, upućivati ih na parnicu, jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora.



- 136 -


333399.. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se

jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine, jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim pravnim lekovima.


RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE


334400.. Priznavanje valjanosti testamenta ne može imati značaj odricanja od nasleđa. Prvostepeni sud je utvrdio da je u ostavinskom postupku posl. br. O. 268/87 koji se vodio pred

Opštinskim sudom u R. iza pok. M.T. utvrđeno šta čini zaostavštinu ostaviteljice, da su njeni zakon-ski naslednici sestra B.D., po pravu predstavljanja iza pok. brata M. B. njegova deca LJ.B, S.B. i LJ.D. i brat N.B., te da je ostaviteljica dana 21.08.1985. godine sačinila testament koji je proglašen na ročištu 24.09.1985. godine. Pravnu valjanost testamenta je osporio punomoćnik B.D, sestre osta-viteljice iz razloga što pok. M.T. zbog svoje bolesti nije bila sposobna da ga sačini. Na poziv suda da se izjasni da li priznaje testament ostaviteljice pravnovaljanim N.B, ovde tužilac, s obzirom da se na-lazio u Nemačkoj, je dostavio sudu izjavu i to tako što je svojom rukom napisao da na nasledstvo svoje sestre nije računao i da želi da se poslednja volja njegove sestre ispoštuje. Nadalje je prvostepe-ni sud utvrdio da je Rešenjem od 16.02.1987. godine B.D, sestra ostaviteljice upućena na parnicu radi utvrđenja da testament ostaviteljice nije pravnovaljan i punovažan protiv S.B, LJ.B. i LJ.D, bratanaca ostaviteljice. U parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u R. utvrđena je ništavost te-stamenta ostaviteljice. Nakon toga u ostavinskom postupku na ročištu 11.05.1987. godine naslednici B.D, LJ.B, S.B. i LJ.D. sačinili su međusobni naslednički sporazum kojim nije obuhvaćen N. B, a koji nije ni dao nasledničku izjavu nakon poništaja testamenta svoje pok. sestre. U obrazloženju Rešenja o nasleđivanju od 13.05.1987. godine je navedeno da je N.B, brat ostaviteljice dao pismenu izjavu da se ne prihvata nasleđa po osnovu zakona. Naime, propustom ostavinskog suda nije tražena naslednička iz-java tužioca iako je to sud bio dužan da učini jer se tužilac izjasnio samo u vezi testamenta. Dana 26.10.2005. godine S.B, ovde tuženi je u parničnom postupku koji se vodio kod Opštinskog suda u R. podneo predlog za ponavljanje postupka jer je B. D, sestri ostaviteljice, koja je i pokrenula parnični po-stupak za poništaj testamenta ostaviteljice, oduzeta poslovna sposobnost 1957. godine, a o kom predlogu nije odlučeno.

Pravilno je prvostepeni sud, suprotno neosnovanim navodima žalbe tuženih S.B. i LJ.D, utvrdio da je tužilac dao izjavu samo povodom testamenta svoje pok. sestre izjašnjavajući se na pravnu va-ljanost istog u pravcu da li isti priznaje ili ne, te da je tužilac, nakon poništaja testamenta ostavitelji-ce, pred ostavinskim sudom trebao da da novu nasledničku izjavu kojom će se izjasniti da li se pri-hvata zakonskog naslednog dela iza svoje pok. sestre, a što tužilac nije uradio s obzirom da nije imao saznanja da je testament ostaviteljice poništen. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je ostavinski sud u


- 137 -

obrazloženju Rešenja o nasleđivanju kojim tužioca nije oglasio za naslednika na zaostavštini pok. sestre, pogrešno naveo da je tužilac dao pismenu izjavu da se ne prihvata nasleđa po osnovu zakona, a ovo iz razloga što nakon poništaja testamenta tužilac nikada nije pozivan od strane ostavinskog suda radi dava-nja nove nasledničke izjave povodom zaostavštine ostaviteljice koja se raspravlja po zakonu, pa se nije ni mogao odreći nasleđa koje mu po zakonu pripada.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž 58/10 od 21.04.2010. godine)

334411.. U ostavinskom postupku, prigovor naslednika – tužioca u odnosu na prava ostalih sanaslednika

se ne može smatrati nasledničkom izjavom, pa je tužbeni zahtev tužioca za poništaj takve naslednič-ke izjave neosnovan.


334422.. Donošenje rešenja o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici

ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne pro-izilazi iz nasledno-pravnog odnosa, već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe

Pobijanim rešenjem o nasleđivanju, prvostepeni sud je utvrdio šta čini zaostavštinu iza pokojne S. D, ko su zakonski naslednici i u kom delu ovi zakonski naslednici nasleđuju nekretnine.

Protiv navedenog rešenja, blagovremenu žalbu je uložio zakonski naslednik S. M. pobijajući ga sa svih zakonskih razloga predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Okružni sud u Novom Sadu nalazi da žalba nije osnovana. Ispitujući pobijano rešenje u smi-slu člana 372. a u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku, pravilno je prvostepeni sud bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti utvrdio sve bitrne činjenice i na tako utvrđene činjenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je do-neo osporeno rešenje. Naime, iz prvostepenog spisa proizilazi da je ostavinski postupak iza po-kojne S. D. pokrenut 09.07.2004. godine, te da je uvidom u spise predmeta i izjave zakonskih na-slednika, sud utvrdio podatke o ostavilji, zaostavštini i krug zakonskih naslednika. Kako su u ostavinskom postupku ćerke ostavilje dale pozitivne nasledničke izjave i prihvatile se nasleđa ko-je im po Zakonu o nasleđivanju pripada, a sin ostavilje S. M. nije pristupio na ročište koje je odr-žano 30.03.2005. godine, na koje je bio uredno pozvan, sud je u odnosu na njega pravilno odlučio primenom odredbe člana 115. Zakona o vanparničnom postupku, te mu je dodelio nasledni deo koji mu po zakonu pripada.

Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prostepeni sud utvrdio zaostavštinu ostavioca, po-sebno imajući u vidu činjenicu da zakonski naslednik – sin se nije odazvao pozivu suda iako je uredno pozvan, niti je osporio obim zaostavštine iza pokojne majke. Naime, rešenjem o nasleđi-vanju se oglašavaju naslednici umrlog i utvrđuje koja prava pripadaju naslednicima. Donošenjem rešenja o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno-pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe.



- 138 -

334433.. Uz poziv zainteresovanim licima, sud će ih upozoriti da mogu do okončanja postupka dati

izjavu da li se primaju nasleđa ili ga se odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu pret-postavlja se da se prihvataju nasleđa te će sud o njihovim pravima odlučiti prema raspoloživim podacima.

Prema članu 115. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, sud će, uz poziv, upozoriti zaintereso-vana lica da mogu do okončanja postupka dati izjavu da li se primaju nasleđa ili ga se odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema raspoloživim podacima. U ovom slučaju imenovani učesnik nije želeo dati na-sledničku izjavu dogod se po njegovom - ne utvrdi obim zaostavštine, pa kako je uskratio davanje izja-ve to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je i u odnosu na njega raspravio zaostavštinu po zakonu.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 4252/06 od 13.12.2006. godine)

334444.. Donošenje rešenja o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici

ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne pro-izilazi iz nasledno-pravnog odnosa, već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe

Pobijanim rešenjem o nasleđivanju, prvostepeni sud je utvrdio šta čini zaostavštinu iza pokojne S. D, ko su zakonski naslednici i u kom delu ovi zakonski naslednici nasleđuju nekretnine.

Protiv navedenog rešenja, blagovremenu žalbu je uložio zakonski naslednik S. M. pobijajući ga sa svih zakonskih razloga predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Okružni sud u Novom Sadu nalazi da žalba nije osnovana. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. a u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku, pravilno je prvostepeni sud bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti utvrdio sve bitrne činjenice i na tako utvrđene činjenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je doneo osporeno rešenje. Naime, iz prvostepenog spisa proizilazi da je ostavinski postupak iza pokojne S. D. pokrenut 09.07.2004. godine, te da je uvidom u spise predmeta i izjave zakonskih naslednika, sud utvrdio po-datke o ostavilji, zaostavštini i krugu zakonskih naslednika. Kako su u ostavinskom postupku ćerke ostavilje dale pozitivne nasledničke izjave i prihvatile se nasleđa koje im po Zakonu o nasleđivanju pripada, a sin ostavilje S. M. nije pristupio na ročište koje je održano 30.03.2005. godine, na koje je bio uredno pozvan, sud je u odnosu na njega pravilno odlučio primenom odredbe člana 115. Zakona o vanparničnom postupku, te mu je dodelio nasledni deo koji mu po zakonu pripada.

Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prostepeni sud utvrdio zaostavštinu ostavioca, po-sebno imajući u vidu činjenicu da zakonski naslednik – sin se nije odazvao pozivu suda iako je uredno pozvan, niti je osporio obim zaostavštine iza pokojne majke. Naime, rešenjem o nasleđi-vanju se oglašavaju naslednici umrlog i utvrđuje koja prava pripadaju naslednicima. Donošenjem rešenja o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno-pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe.



- 139 -

334455.. Da bi se raspravila zaostavština ostavioca potrebno je da sud zakaže ročište shodno članu

115. Zakona o vanparničnom postupku), a prema članu 1. istog zakona nužno je da tada ras-pravi sva pitanja od uticaja na zostavštinu, pravo na nasleđe, veličinu naslednog dela, pravo na legat i drugo. Shodno navedenom, ako se jedan od naslednika proglasi naslednikom, ali bez uzimanja nasledničke izjave, takvo rešenje nema pravnu važnost.

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici - deca ostavoca i utvrđena je veličina naslednih delova.

Povodom žalbe jedne od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje.

Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku, sastav zaostavštine nije sporan, a samo je-dan naslednik - sin je dao naslednčku izjavu. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta, a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke - podnosioca žalbe. U konkretnom slučaju povređene su od-redbe čl. 115. Zakona o vanparnčnom postupku kojom je regulisano da za rasrpavu zaostavštine mo-ra da se odredi ročište prema čl. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, veličinu naslednog dela, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom po-stupku zakaže i donese odgovarajuće rešenje.


334466.. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može do-

neti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima.

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski na-slednici – supruga i dvoje dece. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz spi-sa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici, a poziv su uredno primili.

Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine, pa uče-snike proglasio zakonskim naslednicima. Neosnovana je žalba učesnika, a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje, jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe.


334477.. Prema stanju u spisima, pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Trsteniku O. 197/92 od

19.07.2004. godine raspravljena je, kao naknadno pronađena zaostavština pok. VV, pravo korišćenja kat. parc. br., K.O. bliže opisane u izreci tog rešenja. Ova naknadno pronađena zaostavština pok. VV raspravljena je na osnovu pravnosnažnog rešenja istog suda O. 365/85 od 13.03.1986. godine, kojim je za jedinog naslednika na osnovu zakona proglašen njen sin, sada pok. AA. Pravo korišćenja kat. parc. br. K.O. nije obuhvaćeno tim rešenjem o nasleđivanju. Pobijanim rešenjem utvrđeno je da zao-stavštinu pok. AA sačinjava određena nepokretna imovina, opisana u izreci tog rešenja, pravo kori-


- 140 -

šćenja kat. parc. br.K.O., kao i pokretna imovina. U ostavinskom postupku je utvrđeno da je ostavi-lac raspolagao za života svojom imovinom sudskim testamentom, koji je sačinjen pred Opštinskim sudom u Trsteniku dana 8.03.1991. godine pod R. br. 93/91. Ovaj testament proglašen je pred istim sudom dana 26.05.1992. godine u predmetu O. 197/92. Celokupnu svoju nepokretnu i pokretnu imo-vinu sada pok. AA, izuzev kat. parc. br. K.O., ostavio je svom sinu DD, a pomenutu parcelu ostavio je ćerki iz prvog braka, BB. U toku tog postupka osporena je punovažnost pomenutog sudskog testa-menta i predmet zaostavštine. Učesnica BB upućena je na parnicu da dokaže da je sudski testament sada pok. AA ništav ili da joj je ovim raspolaganjem povređen nužni deo, kao i da je vlasnik 1/3 po-kretne imovine (predmeta domaćinstva iz zapisnika o popisu od 2.07.1992. godine i putničkog vozila i motocikla). Ova parnica pravnosnažno je okončana prvo delimičnom presudom P. 1413/93-95 od 15.01.1996. godine, a potom presudom pod istim brojem od 21.05.2003. godine. U toj parnici uče-snica AA i njena majka ĐĐ, prva supruga ostavioca, prethodno su tražile da se utvrdi da je brak za-ključen između ostavioca i EE, druge supruge ostavioca, ništav. Međutim, delimičnom presudom pod navedenim brojem od 15.01.1996. godine takav tužbeni zahtev je odbijen i ova presuda potvrđe-na presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž. 459/96 od 7.03.1996. godine. Presudom Vrhovnog su-da Srbije Rev. 4879/96 od 28.01.1997. godine odbijena je i revizija tužilja u tom sporu, izjavljena protiv navedene drugostepene presude. Presudom od 21.05.2003. godine odbijen je tužbeni zahtev ĐĐ, da se prema tuženim EE i DD utvrdi da je ona vlasnik po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa sada pok. AA, na delu od ½ stambene i stambeno-ekonomske zgrade, postojećih na kat. parc. br. K.O. Odbijen je i tužbeni zahtev da se utvrdi da je testament pok. AA ništav i da se prema tuženim utvrdi da su tužilje vlasnici po osnovu nasleđa od sada pok. AA na po 1/6 (nužni deo) određene ne-pokretne i pokretne imovine. Tužbeni zahtev BB prema tuženim EE i DD, kojim je tražila da se utvr-di da je vlasnik po osnovu nasleđa od sada pok. AA na delu od 1/6 kat. parc. br. K.O. je usvojen. Da-kle, sve sporne činjenice rešene su u parnici.

Kod ovakvog stanja stvari, pravilno je u ostavinskom postupku utvrđeno šta predstavlja zaostav-štinu pok. AA, a pravilno su i za testamentalne naslednike na osnovu sudskog testamenta, proglašeni sin ostavioca DD i ćerka ostavioca BB. Kako je u parnici P. 1413/93 utvrđeno da je učesnica BB vla-snik po osnovu nasleđa od svog oca na 1/6 kat. parce. br. K.O, na osnovu sudskog testamenta, ova učesnica proglašena je naslednikom i na preostalih 5/6 ove parcele, kojom je ostavilac testamentom raspolagao u njenu korist.

Pravilno su primenjeni član 79. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS" br. 52/74, 1/80), koji je važio u trenutku smrti ostavioca, kojim je regulisano određivanje naslednika, i čl. 115. Zako-na o vanparničnom postupku, koji propisuje način odlučivanja suda o pravima učesnika u ostavin-skom postupku.


Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine, odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo nasleđa, veličinu nasleđenog dela i legat.


334499.. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim

zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog, utvrđen je sastav zaostavšti-

ne koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine, a naslednici su postali na osnovu zakona.


- 141 -

Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog, drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosno-vanu, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine, naročito nepo-kretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.

S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije pla-nova. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i drugostepeni sud.


335500.. Kada je postojao sporazum učesnika o sadržini nasledničkih izjava, poništaj naslednič-

ke izjave zbog zablude da će sporazum biti ispoštovan zavisi od sadržine sporazuma.

Tužilac je tvrdio da su se on i njegov brat i sestre, zajedno sa majkom sporazumeli pre rasprave zaostavštine iza smrti njihovog oca pok. D. da se deca ne prihvate nasleđa, već da se nasleđa prihvati samo majka, a da se zaostavština u stvari podeli tek nakon majčine smrti na jednake delove, te da je bio u uverenju da će se ovakav sporazum poštovati, međutim, tužilac je u stvari izigran time što je ubrzo po okončanju ostavinskog postupka njegova majka tužena V. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim M. Ovo su činjenice na kojima tužilac zasniva tužbeni zahtev za poništaj na-sledničke izjave. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud je bio dužan da do kraja razjasni i utvrdi sadržinu sporazuma postignutog između naslednika pok. D. u vezi sa davanjem nasledničkih izjava i daljom sudbinom te imovine. Prvostepeni sud to čini samo delimično utvrđujući da je zaista bilo sporazuma između učesnika u nasleđu iza smrti pok. D. samo u pogledu sadržine nasledničkih izja-va, a o tome šta je bio cilj i svrha ovog sporazuma, o tome u prvostepenoj presudi nema ni reči, iako su to odlučne činjenice. Naime, od tih činjenica kao i od činjenice da je tužena V. po završenom ostavinskom postupku iza pok. D. kao jedini njegov naslednik, a time i isključivi vlasnik cele imovi-ne zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojim sinom tuženim M., zavisi ocena o tome da li je tužilac nasledničku izjavu dao u zabludi da će svi učesnici poštovati sporazum u svim elementi-ma, i najzad ukoliko je u vezi sa tim bio u zabludi da li je takva zabluda pravno relevantna.


335511.. Kada su se tužioci odrekli nasleđa na očevu zaostavštin, a na delu imovine, u korist svog brata – tu-

ženika, pod uslovom da se na preostaloj imovini – zaostavštini, izvrši deoba po njihovom zajedničkom dogovoru, a koji dogovor je tuženik kasnije izmenio, tada se radi o davanju izjave o odricanju od nasle-đa, date od tužilaca pod uslovom i delimično, pa one ne proizvode pravno dejstvo. Kako je dokazima utvrđeno da su nasledničke izjave tužilaca date usled zablude, to mogu tražiti poništaj izjave o odricanju.


335522.. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela drugom nasledniku, može biti poništena

ako taj naslednik ne postupi u skladu sa sporazumom koji je prethodio davanju takve izjave.


- 142 -

Nije sporno da je tužilja dala nasledničku izjavu o ustupanju svog naslednog dela tuženom pošto se tuženi obavezao da će prodati garsonjeru i dobijenu cenu isplatiti tužilji na ime njenog naslednog dela. Kako tuženi nije postupio u skladu sa ovom obavezom, u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepe-ni sudovi pogrešili što su nasledničku izjavu tužilje poništili. Okolnost da je zakupac predmetne garso-njere u određenom periodu isplaćivao zakupninu tužilji nema značaja, jer je i do ove isplate došlo uz sa-glasnost tužioca, kojom nije ugašena njegova obaveza u pogledu cene za prodatu garsonjeru.


335533.. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postup-

ka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasled-ničke izjave nije znalo.

(Okružni sud u Subotici, Gž. 49/94) 335544..

Rok za podnošenje tužbe radi smanjenja testamentalnih raspolaganja vraćanjem poklo-

na zbog povrede nužnog dela je prekluzivni a ne zastarni, pa se na njega pazi po službenoj dužnosti a u slučaju isteka roka tužba odbacuje. Ovaj rok se održava ne samo podnošenjem tužbe, nego i postavljanjem zahteva za redukciju testamenta u ostavinskom postupku.

Predmet tužbenog zahteva je smanjenje raspolaganja testamentom vraćanjem poklona zbog povre-de nužnog dela. Nižestepeni sudovi su ovaj zahtev odbili smatrajući da je došlo do zastarelosti tužbe, u smislu člana 41. Zakona o nasleđivanju. Prema ovoj odredbi, smanjenje raspolaganja testamentom može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja testamenta a vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca, odnosno od dana pravosnažnosti rešenja o njegovom proglašenju za umrlog, odno-sno utvrđenju njegove smrti. Kako je ovde reč o zastarelosti tužbe a ne potraživanja, navedeni rok ima karakter materijalnog prekluzivnog roka a ne roka zastarelosti. Stoga se njegovim propuštanjem gubi pravo na tužbu kao i pravo koje je trebalo da bude predmet zaštite. Prekluzivni rok je stroži od zastar-nog, jer se na njega pazi po službenoj dužnosti, a ne po prigovoru tuženog. S obzirom na ovakav ka-rakter roka o kome je reč, u slučaju prekluzije sud ne odlučuje meritorno već po članu 282. stav 1. ZPP, rešenjem odbacuje tužbu. U ovom slučaju, donesena je presuda o odbijanju zahteva, čime su su-dovi povredili član 41. Zakona o nasleđivanju ako su već našli da treba primeniti tu zakonsku odredbu. Ali revizija osnovano ukazuje da rok u kome se može tražiti redukcija testamenta nije istakao. Odred-ba člana 41. Zakona o nasleđivanju ne odnosi se samo na parnični postupak, tako da se ne može igno-risati zahtev istaknut u ostavinskom postupku na ročištu 10. aprila 1990. godine. Ovaj zahtev ima ka-rakter tužbe u materijalnom smislu, jer se njime postiže isti cilj: ostvarivanje prava na smanjenje ras-polaganja testamentom, vraćanje poklona zbog povrede nužnog dela. S obzirom na rečeno, ovaj sud je, u smislu člana 295. stav 2. u vezi sa članom 415. ZPP, ukinuo obe nižestepene presude i predmet vra-tio na ponovno suđenje. Pravilna primena materijalnog prava zahteva da prvostepeni sud pristupi meri-tornom odlučivanju, pošto je rok iz člana 41. Zakona o nasleđivanju očuvan podnošenjem zahteva za redukciju testamenta u ostavinskom postupku, koji je i doveo do upućivanja tužioca na principu. Pre-kluzivni rok teče u kontinuitetu pa tu nema prekida ili zastoja kao kod rokova zastarelosti. Rok se "hvata" radnjom koja ima značaj inicijalnog akta za ostvarivanje prava a takva radnja je ovde preduze-ta blagovremeno, s obzirom da je ostavilac umro 7. maja 1987. godine a da je tužilac postavio zahtev za redukciju testamenta na ročištu u ostavinskom postupku 10. aprila 1990. godine.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz.115/94 od 31.08.1994. godine)


- 143 -

335555.. Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo, pa izjava oca

deteta o odricanju od nasleđa data u vreme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dej-stvo samo u odnosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva uko-liko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta.


335566.. U postupku raspravljanja zaostavštine nasledničke izjave izuzev izjave o odricanju od nasleđa,

mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. (Okružni sud u Kraljevu, gž. 1257/91)

335577..

Smatraće se da ostavilac opozvao pismeni testament time što je isti pocepao, bez potpunog uni-štenja, ukoliko se utvrdi da je to cepanje izvršeno u cilju odustajanja od volje, izražene u testamentu.



335588.. Ako se ne zna da li umrli ima naslednike sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na

nasleđe da se prijave u roku od godinu dana.

Iza smrti pok. J.B. umrle 14.03.1991.god. na osnovu smrtovnice od 18.04.2008. god. pokrenut je ostavinski postupak. U postupku raspravljanja zaostavštine je utvrđeno da ostavilja nema zakonskih naslednika jer učesnik V.Ć., kome je ostavilja bila ujna, ne poseduje dokumentaciju o usvojenju pa je imovina predata u nasleđe Republici Srbiji.

U postupku za raspravljanje zaostavštine prema odredbi čl.87. Zakona o vanparničnom po-stupku sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. To znači da je cilj ras-prave zaostavštine da se utvrdi i sačuva imovine umrlog lica, da se pronađu njegovi naslednici i da im se ta imovina preda. Osnovne pretpostavke za prelazak imovine jednog lica na njegove na-slednike su: smrt ostavioca, postojanje zaostavštine, postojanje naslednika i postojanje punova-žnog osnova za nasleđivanje. Kada su utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe na osnovu čl.122. donosi rešenje o nasleđivanju.

Prema odredbi čl.116. Zakona o vanparničnom postupku ako se ne zna da li umrli ima na-slednike sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od godinu dana od objavljivanja oglasa. Samo na osnovu izjave lica V.Ć. prvostepeni sud nije mo-gao da konstatuje da ostavilja nema zakonskih naslednika već je bio u obavezi da pozove ogla-som naslednike da se prijave sudu i ostavi zakonom određeni rok da se eventualno ukoliko ima takvih lica oni prijave.


- 144 -

Pošto protekne rok od godinu dana kao obavezna procedura prvostepeni sud može ukoliko se ne prijave zakonski naslednici da donese rešenje i zaostavštinu preda u nasleđe Republici Srbiji kao po-slednjem univerzalnom sukcesoru na imovini fizičkog lica koje nema svojih zakonskih naslednika.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po odredbi čl.116. Zakona o vanparnič-nom postupku. Takođe se ukazuje da prvostepeni sud može u skladu sa odredbom 104. Zakona o vanparničnom postupku odrediti mere za obezbeđenje zaostavštine (popis, postavljanje privremenog staraoca i dr).

(Viši sud u Pančevu Gž.br. 734/10 od 19.04.2010. godine)

335599.. Lažna izjava naslednika u ostavinskom postupku da je on jedini ostaviočev potomak koji stiče pravo

na nasleđe ne može se teretiti kao krivično delo davanja lažnog iskaza iz čl. 206. KZS, ako nije saslušan u svojstvu svedoka.

(Okružni sud u Beogradu, Kž. 2718/85)


336600.. Odredbom čl. 117. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku za

raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela, i o pravu na legat, stavom 2. da o ovim pravima odlučuje sud, po pravilu, pošto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave, stavom 3. o pravi-ma lica koja nisu došla na ročište, a uredno su pozvana sud će odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke, a stavom 4. da prilikom raspravljanja zaostavštine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva dru-gih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom slučaju tim licima daje prilika da se izja-sne o izjavama drugih zainteresovanih lica.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, pravilno je prvostepeni sud odlučio kao u pobija-noj odluci, a na osnovu izjava zakonskih i testamentalnih naslednika. Neosnovani su žalbeni na-vodi zakonskih naslednica u kojima ističu da je prvostepeni sud bez potrebe održao dva ročišta, te odvo-jeno uzeo nasledničku izjavu od testamentalne naslednice I.K., pa tek na sledećem ročištu od njih, obzi-rom da je prvostepeni postupak pokrenut po prijemu smrtovnice iz koje je prvostepeni sud utvrdio da je I.K. srodnik pok. D.M. koji bi mogao biti pozvan na nasleđe, a tek na osnovu njene izjave je saznao ko su ostali zakonski naslednici iza pok. ostavitelja. Obzirom da prilikom raspravljanja zaostavštine zainte-resovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica, prvostepeni sud nije načinio povredu odredaba Zakona o vanparničnom postupku, kada je na dva ročišta uzeo nasledničke izjave od zakonskih i testamentalnih naslednika. Zakonske naslednice su nakon što ih prvostepeni sudu upoznao o značaju i karakteru nasledničke izjave, dale nasledničke izjave i svojeručno ih potpisale, na zapisnik sa-stavljen dana 31.01.2007. godine, bez primedbi, pa su neosnovani žalbeni navodi da su nasledničke izja-ve date pod pritiskom i uz požurivanje sudije. Zakonske naslednice M.LJ. i K.D. su dale nasledničku iz-javu da priznaju punovažnim ugovor o doživotnom izdržavanju i zaveštanje. Jednom datanaslednička iz-


- 145 -

java u ostavinskom postupku je neopoziva u odnosu na onu imovinu koja je u času davanja nasledničke izjave bila predmet raspravljanja. Naknadno osporavanje imovine i prava naslednika, nakon date nasled-ničke izjave, u ostavinskom postupku nije dozvoljeno, pa su bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobi-jane odluke, žalbeni navodi zakonskih naslednica u kojima osporavaju zaveštanje i ugovor o doživot-nom izdržavanju.


336611.. U konkretnom slučaju iz sadržine zapisnika proizilazi da ni na jednoj raspravi nije sproveden

dokazni postupak uvidom u priloženu dokumentaciju; već je samo na raspravi od ... doneto reše-nje po kome učesnike ... proglašava zakonskim naslednicima na zaostavštinu pokojnog, a u obra-zloženju se konstatuje da je sud proglasio navedena lica zakonskim naslednicima shodno čl. 104. st. 3. Zakona o vanparničnom postupku. Nisu dati razlozi na osnovu kojih dokaza je utvrđen sa-stav zaostavštine. Ovakav navod u obrazloženju je protivrečan sa stanjem u spisima, pa iz nave-denih razloga žalba učesnika se uvažava i prvostepeno rešenje se ukida.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Guči O. br. 114/07, od 2.10.2007. i Rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 2087/07, od 23.01.2008. godine)

336622..

Pravo na nužni deo može se sticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka,

pa i u žalbenom postupku, osim u slučaju izričitog odricanja od ovog prava u prvostepenom ostavinskom postupku.

Na ostavinskoj raspravi učesnici Stanojka kao zak. zastupnik mal. Dragane i Živane izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasle-đa koje im pripada po zaveštanju, međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnja-vala i o pravu na nužni deo mal. učesnika, o čemu je sud bio dužan da od učesnice Stanojke uzme potpunu i jasnu izjavu, a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okon-čanja ostavinskog postupka, jer se ovo pravo može isticati svedo pravnosnažnog okončanja osta-vinskog postupka, pa i u žalbenom postupku, osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odre-kli u prvostepenom ostavinskom postupku, a kako to ovde nije slučaj, i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome ni-je uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu Okružni sud je našao da je žalba osnovana, pa će u prvoste-penom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 541/06, od 13.04.2006. godine)

336633.. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine, odnosno raspraviti sva pitanja

vezana za pravo na nasleđe, veličinu nasleđenog dela i legat.

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici – deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlu-čivanje. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku, sastav zaostavštine nije sporan, a


- 146 -

samo jedan naslednik - sin je dao nasledničku izjavu. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta, a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke - podnosioca žalbe. U konkretnom slučaju po-vređene su odredbe čl. 115. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pita-nja koja se odnose na zaostavštinu, veličinu naslednog dela, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište, uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje.


336644..

Nema uslova za poništaj nasledničke izjave koja je data u ostavinskom postupku od strane naslednika supruge pokojnog, a ovde tužilje, kada se N. u ostavinskom postupku upoznala sa celokupnim sastavom zaostavštine i njenom vrednošću, a nije prigovorila, a ca druge strane kada je ista sa ostalim naslednicima postigla sporazum o deobi koji je unet u nasledno rešenje, primenom odredbe čl. 220. Zakona o nasleđivanju.

Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi izjava o nasleđivanju data od strane tužilje na zapisnik kod Opštinskog suda u G. Mila-novcu 21.05.2002. godine, u predmetu rasprave zaostavštine pokojnog O. br. 299/02. Drugoste-peni sud je odbio tužiljinu žalbu kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da je Opštinski sud u G. Milanovcu u predmetu O. br, 299/02 dana 22.05.2002. godine raspravio zaostavštinu pokojnog, proglašeni su zakonski naslednici i istovremeno je u rešenje unet sporazum naslednika o deobi imovine pokojnog. Iz spisa proizilazi da je tužilja bračni drug pokojnog, upoznata sa sadržinom opisa imovine pokojnog kako pokretne tako i nepokretne, kao i sa vrednošću imovine i na zapisniku je konstatovao da nema prigovora. Takođe, po zapisniku, tu-žilji kao i ostalim naslednicima tuženici su izdiktirali potpuni sporazum o deobi imovine pokoj-nog i takav sporazum su svi potpisali bez prigovora. Dakle, tužilja se ne može pozivati na zablu-du i nema uslova za poništaj nasledničke izjave.

(Presuda Okružnog suda u Čačku, Gž. 30/04 od 19.05.2004. godine)

336655.. Ukoliko se parničari od istog pretka, čija zaostavština nije raspravljena i ukoliko svi polažu pra-

vo svojine na spornim nepokretnostima po osnovu prava nasleđivanja – u tom slučaju redovni postu-pak za raspravljanje zaostavštine bio bi ostavinski postupak, a ne parnični, pabi prvostepeni sud obu-stavio parnični postupak.

(Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici, Gž. 29/96)

336666.. Nakon isticanja zahteva učesnice – udove ostavioca da je testamentom obuhvaćena i njena imo-

vina, koju je stekla za vreme trajanja braka sa ostaviocem, pre donošenja rešenja o prekidu postupka raspravljanja zaostavštine potrebno je da se o toj bitnoj činjenici izjasne testamentalni naslednici.


336677.. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim

učesnicima, ne mogu žalbom isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 355/92)


- 147 -


336688.. Naslednik koji u ostavinskom postupku u kome je bio učesnik nije postavio zahtev za nužni

nasledni deo, ne može ostvariti zaštitu i ispunjenje nužnog dela tužbom u parničnom postupku.

Tužilje su tužbom tražile da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu koji je ostavilac kao poklo-nodavac, zaključio sa jednim od tuženih kao poklonoprimcem, povređeno pravo na nužni nasledni deo i da se obavežu tuženi da tužiljama na ime novčane vrednosti njihovog nužnog naslednog dela solidarno isplate određeni novčani iznos.

Prvostepeni sud je utvrdio da je posle smrti pravnog prethodnika tužilja sproveden ostavinski postu-pak u kome su sve tužilje bile učesnice i doneto ostavinsko rešenje kojim je utvrđen obim zaostavštine ostavioca, a tužilje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. U ostavinskom postupku tužilje prilikom davanja nasledničke izjave nisu istakle zahtev za priznavanje prava na nužni nasledni deo.

Rešenje o nasleđivanju je postalo pravnosnažno pre podnošenja tužbe. Polazeći od utvrđenih či-njenica, drugostepeni sud je zaključio da je odluka prvostepenog suda kojom je odbijen tužbeni zah-tev tužilja pravilna, pa je žalbu tužilja odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, dajući pravnu argumentaciju da tužilje nemaju pravo da potražuju nužni nasledni deo u parničnom postup-ku obzirom da nisu zahtevale nužni nasledni deo u postupku raspravljanja zaostavštine.

Odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv odluke drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilan pravni zaključak drugostepenog suda.

Nužni naslednik je dužan da u ostavinskom postupku postavi zahtev za nužni deo, shodno odredbi čl.118. st.3. Zakona o vanparničnom postupku, a onaj koji takav zahtev ne postavi, ima položaj nasledni-ka koji je prećutno primio zakonski nasledni deo, shodno čl.219. st.1. i čl.220. Zakona o nasleđivanju.

Tužbi za zaštitu i ispunjenje nužnog dela kao obligacionog prava, tzv. supletornoj tužbi, ima mesta samo pod uslovom da su nužni naslednici postavili zahtev za nužni deo. Kako tužilje u ostavinskom postupku u kojem su učestvovale nisu postavile zahtev za nužni deo, to one ne mogu ostvariti zaštitu i ispunjenje nužnog dela u parničnom postupku, zbog subjektivnog i objektivnog dejstva materijalne pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

(Presuda Osnovnog suda u Kraljevu - Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, P.83/10 od 13.09.2010.godine, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž.br.457/11 od 15.12.2011. godine i

presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 275/12 od 09.05.2012. godine)

336699.. Izjava o odricanju od nasleđa je neopoziva i može biti poništena samo u parničnom po-

stupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su iza smrti pok. na nasleđe pozvani njeni zakonski naslednici drugog naslednog reda, potomci njenih rođenih sestara i brata. Naslednici su se odrekli od nasleđa koje im po zakonu pripada a svojih naslednika nemaju. Prema tako datim nasledničkim izjavama pravilno je prvostepeni sud naslednicu oglasio za naslednika u 2/3 dela a L.R. u 1/3 dela s obzirom na pravnu posledicu izjave o odricanju od nasleđa M.L. i I.S. i I.S. jer njihovi delovi po pravilu prira-


- 148 -

štaja pripadaju naslednici L.R. kao srodniku iste linije zajedničkog rodonačelnika ostaviljine sestre I.S. Neosnovani su žalbeni navodi da u zapisniku nije uzeta prava volja naslednika i da se radi o po-grešnom tumačenju datih nasledničkih izjava jer su naslednici M.L. i I.S i I.S. dali jasne i nedvosmi-slene izjave da se odriču od nasleđa. Prema odredbi čl.214. ZOO izjava o odricanju od nasleđa je neopoziva ali ona kao i što je to opšte pravili kada je jednom data ako postoje mane u volji davaoca može biti poništena što može da se ostvari u parničnom postupku. Rešenje je potvrđeno na osnovu čl. 30. ZVP u vezi čl. 387. st. 1. tač. 3. ZPP.


337700.. Po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeno rešenje je valjalo ukinuti s obzirom da je prili-

kom davanja nasledničke izjave učesnica... koje su izjavile da se odriču nasleđa na zaostavštini koja im po zakonu pripada, postupao stručni saradnik umesto sudije. Kako se radi o negativnoj naslednič-koj izjavi, u kom slučaju je morao postupati sudija a ne samo stručni saradnik, prema odredbama Za-kona o vanparničnom postupku i Zakona o nasleđivanju, valjalo je udovoljiti navodima žalbe učesni-ca, pa je doneta odluka kao u izreci rešenja.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Čačku 0.536/07, od 24.07.2007. i Rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 396/08, od 27.02.2008. godine)

337711..

Rešenjem opštinskog suda raspravljena je zaostavština iza smrti ostavioca, tako što je reše-

njem o nasleđivanju ostavinski sud utvrdio šta predstavlja ostavinu ostavioca. U zaostavštinu ostavioca nisu ušle nekretnine koje su navedene u predlogu za raspravljanje zaostavštine, a ko-je su bile predmet raspolaganja poklonom zaključenim između ostavioca kao poklonodavca i jednog njegovog sina, kao poklonoprimca, ovde tuženog.

U ostavinskom postupku za zakonske naslednike iza smrti ostavioca oglašeni su svi zakonski na-slednicina na jednake delova, a među njima i tužilac i tuženi.

Svi zakonski naslednici, pa i tužilac su u ostavinskom postupku dali nasledničke izjave kojima su se prihvatili nasleđa koje im po zakonu pripada. U tom ostavinskom postupku tužilac kao zakon-ski naslednik nije istakao zahtev za priznanje prava na nužni nasledni deo, niti je u tom smislu dao svoju nasledničku izjavu.

U odnosu na nepokretne stvari koje čine zaostavštinu ostavinski postupak je završen. Tokom ostavinskog postupka tužilac ni na koji način nije bio onemogućen da u istom učestvuje. Ostavinski postupak u odnosu na pokretne stvari koje čine zaostavštinu ostavioca, a predstavljaju naknadno pro-nađenu imovinu, još nije okončan, jer je prekinut do okončanja parničnog postupka na koji je upućen ovde tužilac kao zakonski naslednik u cilju utvrđivanja vlasništva nad ovim stvarima kao predmetom zaostavštine.

Tužilac u ovom postupku radi namirenja svog prava na nužni deo iz zaostavštine svog pokojnog oca, zahteva poništaj ugovora o poklonu kojim je ostavilac raspolagao određenim nepokretnostima, tako što je iste poklonio svom drugom sinu, ovde tuženom.

Međutim, imajući u vidu da je rešenje o nasleđivanju postalo pravnosnažno pre podnošenja tu-žbe u ovom postupku i da je tužuilac propustio da svoje pravo na nužni deo potražuje u ostavinskom postupku prilikom davanja nasledničke izjave kojom se prihvata nasleđa koje mu po zakonu pripada, isti ne može naknadno zahtevati poništaj poklona radi namirenja nužnog naslednog dela u posebnoj


- 149 -

parnici. Ovo stoga što je pravo na nužni deo nasleno-pravni zahtev koji se može potraživati samo u ostavinskom postupku.

Učesnik u ostavinskom postupku, a što je tužilac bez sumnje bio u ovom slučaju, svoja na-sledna prava mogao je ostvarivati samo u tom postupku, a ne i u parnici, budući da bi se u suprot-nom negiralo svojstvo pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju kojim je utvrđen obim i sastav zao-stavštine.

Pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju su raspravljena sva nasledna prava u odnosu na učesni-ke ostavinskog postupka i zaostavštinu ostavioca u odnosu na imovinu koja je ostavinskom sudu u tom momentu bila poznata, pa time i nasledno-pravni položaj tužioca. Međutim, kako je tužilac pro-pustio da nužni deo potražuje u ostavinskom postupku, sve do parvnosnažnosti rešenja o nasleđiva-nju, to je on onemogućen da ovakav zahtev naknadno postavi u drugom postupku.

Rok propisan odredbom člana 59. Zakona o nasleđivanju, u kome zastareva potraživanje na nu-žni deo, na koji tužilac ukazuje svojom žalbom navodeći da isti nije protekao i da sve do proteka ovog roka ima mogućnosti postavljanja ovakvog zahteva, primenjuje se samo ukoliko nije prethodno nastupila pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju i, izuzetno, i nakon toga, u slučaju kada nužni na-slednik nije bio uopšte učesnik ostavinskog postupka.


337722.. Izjavu o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa naslednik mora potpisati lično ili će to

učiniti njegov zastupnik. Potpis na punomoćju, koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa, mora biti overen.

Polazište prvostepenog suda u pobijanom rešenju je da su zakonski naslednici sada pokojnih V. i Lj, učesnici S, kćeri J. i P, s tim što je učesnicu P. zastupala njena kći D.L, koja je naknadno deo učesnice P. ustupila učesniku S, koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. Na osno-vu toga donosi rešenje kojim kao zakonskog naslednika oglašava S. na 2/3 zaostavštine i učesni-cu J. na 1/3.

Okružni sud ovakvu odluku prvostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilnu, pošto se osnova-no u žalbi učesnika S. ističe da u toku ostavinskog postupka učesnica P. nasledničku izjavu nije dala lično, već njena ćerka L.D, za šta nije bila izričito ovlašćena. Naime, članom 118. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da - ako se naslednik prima nasleđa ili se odriče nasleđa - mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. U stavu 3. istog člana je propisano da u izjavi treba na-vesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu, ili na osnovu testa-menta ili se izjava odnosi na nužni deo.

U konkretnom slučaju, učesnica P. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D.L, da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. Ovo znači, da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu na-slednice P. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S.

Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela, punomoćnik učesnice P., morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu - što ovde nije slučaj.


337733.. Prema stanju u spisima, kako to konstatuje i drugostepeni sud, na ročištu za raspravljanje zao-

stavštine iza smrti pokojne AA, održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31.07.2002. go-


- 150 -

dine. Između ostalih učesnika, učesnice u postupku BB i VV su, pošto su prethodno upozorene na odredbe člana 212. i 220. Zakona o nasleđivanju, dale nasledničke izjave da se ne prihvataju nasled-nog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće G.G. i D.D., kao i naslednika iza pokojne II, ćerke ostavilje. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali, a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. Ceneći navode žalbe da učesnice u postupku nisu dale ovakve izjave, drugostepeni sud smatra da

bi one mogle u eventualnom parničnom postupku da dokazuju valjanost tih nasledničkih izjava, jer je isključeno da se njihova valjanost utvrđuje u ostavinskom postupku.

Prema odredbi člana 216. Zakona o nasleđivanju, odricanje u korist određenog naslednika sma-tra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela, a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Odredbom člana 220. stav 4. istog Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izja-ve ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Odredbom člana 118. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik.

Žalbom i u reviziji učesnice B.B. i V.V. su istakle da one i naslednik G.G. nisu potpisali zapisnik sa ročišta održanog dana 31.07.2002. godine na kome je raspravljena zaostavština ostavilje-pok. A.A., kada su prema sadržini tog zapisnika svi naslednici-lično ili preko punomoćnika dali izjave o nasleđi-vanju. Učesnica V.V. tvrdi da tom ročištu nije uopšte prisustvovala. Iz navedenog zapisnika proizilazi da ga svi naslednici, odnosno sva lica za koja je konstatovano da su prisutna, nisu potpisala.

Prema tome nejasan je, nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog su-da da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju, odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca, odnosno osta-vilje u konkretnom slučaju, a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno, bez pouzdanog raz-jašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih su mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju.

Ovakvim postupanjem drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredbe člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer pobijana drugostepena presuda ne sadrži sve što je potrebno da bi se mogla is-pitati, pa je ista u smislu člana 394. stav 1. ZPP, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Stoga će drugostepeni sud u ponovnom postupku ponovo oceniti žalbene navode B.B. i V.V., pošto prethodno vrati predmet prvostepenom sudu radi razjašnjenja napred navedenih bitnih činjeni-ca sprovođenjem određenih izviđajnih radnji a radi donošenja zakonite odluke. Utvrdiće da li su na-pred navedeni naslednici dali izjave o nasleđivanju i da li su te izjave dali na zakonom propisani na-čin. Između ostalog imaće u vidu sadržinu citiranih odredbi člana 216. ZON-a i odredbu člana 118. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.


337744.. Kada se jedan od naslednika odrekao nasleđa preko punomoćnika, izdato i potpisano punomoć-

jje nije overen u sudu, takva naslednička izjava je ništava. (Okružni sud u Čačku, Gž. 884/04)


- 151 -

337755.. U slučaju naknadno pronađene imovine iza smrti pokojnog, treba uzeti izjave od nasledni-

ka, i u skladu sa istim odlučiti.

Opštinski sud u Guči je dopunskim rešenjem O. br. 102/80, od 16. septembra 1999. godine, utvr-dio naknadno pronađenu imovinu iza smrti pokojnog, a za naslednike te imovine po Zakonu je pro-glasio dve ćerke ostavioca. Isto je doneto bez uzimanja izjava učesnika postupka. Protiv navedenog rešenja jedan učesnik je izjavio žalbu, a u žalbi je ukazao da je ona isključivi vlasnik te imovine, a ne pok. otac. Okružni sud u Čačku je svojim rešenjem Gž. br. 1197/99, od 16. decembra 1999. godine, ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u Guči i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: U novom postupku će sud "pozvati učesnike, te od njih uzeti izjave u pravcu da li je navedena imovina naknadno pronađena imovina pokojnog ili je vlasništvo učesnika podnosioca žalbe, što je u odnosu na tu činjenicu, ako budu ispu-njeni uslovi iz člana 121. Zakona o vanparničnom postupku, doneti rešenje o prekidu postupka i uputiti stranku da povede parnicu.


337766.. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela drugom nasledniku, može biti poništena ako taj

naslednik ne postupi u skladu sa sporazumom koji je prethodio davanju takve izjave. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 5161/98)

337777..

Naslednik koji je dao izjavu o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa može zahtevati poni-štaj izjave, ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.


Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predsta-vlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen.


337799.. Naslednik koji je dao izjavu, može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pret-

njom, ili je data usled prevare ili u zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6396/97)

338800.. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redo-

vima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nema-ju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.

Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF, tužilac je pred nadležnim orga-nom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki


- 152 -

pokojnog sopstvenika. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova, po nahođenju Vrhovnog suda, da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku, dakle svim zakonskim naslednici-ma odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja od-nosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljišta pred Komisijom za vraćanje zem-lljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 978/94)

338811.. Nasledničkom izjavom u smislu Zakona o nasleđivanju, zakonski naslednik se može odreći nasleđa

samo u svoje ime. Ako se naslednik odrekne nasleđa na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 16/93)

338822.. Jednom data naslednička izjava u ostavinskom postupku je neopoziva u odnosu na onu imovinu

koja je u času davanja nasledničke izjave bila predmet raspravljanja. Naknadno osporavanje imovine i prava naslednika, nakon date nasledničke izjave, u ostavinskom postupku nije dozvoljeno.


338833.. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa

koji je zaključio drugi naslednik, ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 236/89)

338844.. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu, odnosno to što više ne

postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 444/87)

338855.. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta, te da ništa ne traži od zaostavštine, data

pre poništenja testamenta, ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 28/87)

338866.. Sporazum naslednika o načinu raspodele zaostavštine ne može se upodobiti nasledničkoj izjavi.

(Vrhovni sud Srbije 1406/84)

338877.. U skladu sa čl. 232. Zakona o nasleđivanju SR Srbije, koji se primenjuje od 1. januara 1975. go-

dine, odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu.


- 153 -

Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja, tj. pre smrti ostavioca, onda u skladu sa čl. 135. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je uči-njeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 21/84)


338888.. Na parnicu će sud uputiti zakonskog naslednika koji osporava punovažnost usmenog testa-

menta, a ne testamentalnog naslednika koji nema pravni interes da pokreće parnicu radi utvr-đenja nepunovažnosti testamenta.

Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbe čl. 119. do 121.

Zakona o vanparničnom postupku prekinuvši postupak raspravljanja zaostavštvine i imenovanu uče-snicu uputio da u parničnom postupku dokazuje pravnu valjanost usmenog zaveštanja protiv drugog imenovanog učesnika. Na to se njenom žalbom osnovano ukazuje.

Naime, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da pravnu valjanost usmenog zaveštanja, ukoli-ko bude osporena, treba da dokazuje zaveštajni naslednik. Žalbenim navodima se osnovano ukazuje da su zakonski naslednici osporili pravnu važnost predmetnog zaveštanja i da su samim tim oni u obavezi da tu činjenicu kao spornu dokazuju u parničnom postupku, a ne učesnica koja nema pravni interes da pokreće parnični postupak na koji je upućena od strane prvostepenog suda.

(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2278/2012 od 14.12.2012. godine)

338899.. Stranka nije ograničena rešenjem ostavinskog suda kojim je upućena na parnicu, pa par-

nicu može voditi i po osnovima koji se ne spominju u rešenju ostavinskog suda kojim je upuće-na na parnicu.

Pobijanim rešenjem prekinuto je raspravljanje zaostavštine iza pok. Č.J. Upućeni su na parni-cu zakonski naslednici i to Č.S. - sin ostavitelja i S.Z. - kćerka ostavitelja radi poništaja zavešta-nja. Istim rešenjem određeno je da su upućeni zakonski naslednici dužni da parnicu pokrenu u ro-ku od 15 dana od dana urednog dostavljanja ovog rešenja i da o tome obaveste sud dostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda, te da će u protivnom sud odrediti nastavak postupka i zaostavštinu raspraviti prema stanju u spisima.

Iz spisa predmeta prvostepenog suda proizilazi da je ostavilac Č.J. preminula 04.03.2010. godi-ne, da su na nasleđe pozvani zakonski naslednici 1. naslednog reda i to Č.S. - sin ostaviteljice i S.Z. – ćerka ostaviteljice i testamentalni naslednik Č. B.- sin ostaviteljice i da je ostaviteljica za života sa-činila zaveštanje kojim je svoj suvlasnički udeo na predmetnim nekretninama ostavila u nasleđe svom sinu Č.B. Ovo zaveštanje je proglašeno na ostavinskoj raspravi održanoj 20.05.2010. godine,


- 154 -

zakonski naslednici Č.S. i S.Z. su na ostavinskoj raspravi 08.06.2010. godine izjavili da ne priznaju zaveštanje ostaviteljice, nakon čega je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje.

U konkretnom slučaju zakonski naslednici, ovde žalioci su na ostavinskoj raspravi održanoj 08.06.2010. godine osporili zaveštanje ostavioca, kao i imovinu koja je obuhvaćena istim, pa je imaju-ći u vidu da se te sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, pravilno prvostepe-ni sud odredio prekid postupka i uputio zakonske naslednike, ovde žalioce na parnicu, u smislu čl. 119. i 124. Zakona o vanparničnom postupku.

Navodi žalbe da su zakonski naslednici upućeni na parnicu radi poništaja zaveštanja, umesto radi utvrđenja prava na nužni nasledni deo, nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja budući da stranka nije ograničena rešenjem ostavinskog suda kojim je upućena na parnicu, već par-nicu može voditi i po osnovima koji se ne spomi nju u rešenju suda kojim je upućena na parnicu, a što znači radi utvrđenja prava na nužni nasledni deo.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj Gž. 305/11 od 23.05.2012. godine)

339900.. Pobijanim rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci poslovni broj O. 236/08

od 23.04.2009. godine u tački 3. izreke određeno je da imovinu ostavioca opisanu u tački. 1 izreke ovog rešenja nasleđuje s pravom vlasništva po pravnom osnovu Zakona i testamenta P.I. u celosti.

Naslednike O.S., B.L. i B.M. koji su osporavali punovažnost zaveštanja sud je prethodno, postu-pajući u smislu odredbe člana 119. Zakona o vanparničnom postupku, uputio na parnicu radi dokazi-vanja ništavosti zaveštanja, u ostavljenom roku od 30 dana sudu nisu dostavili dokaz da su pokrenuli parnicu radi dokazivanja ništavosti zaveštanja, na koju ih je prvostepeni sud uputio u smislu odredbe člana 119. u vezi člana 24. Zakona o vanparničnom postupku, to je prvostepeni sud pravilno smatrao da su isti odustali od parnice, te da su priznali punovažnost zaveštanja.


339911.. Ostavinski sud nije ovlašćen da poziva naslednike da se izjasne da li priznaju ili ne prizna-

ju valjanost ugovora o doživotnom izdržavanju.

Ostavinski postupak iza pok. RB pokrenut je na osnovu smrtovnice koju je sačinio matičar op-štinske uprave u Alibunaru a koja je predata sudu 24.01.2008.god. U smrtovnici je navedeno da zao-stavštinu čini stan u Vladimirovcu, jedan lanac zemlje u Mramorku i traktor, te da postoji ugovor o doživotnom izdržavanju.

Potom je sačinjen zapisnik 14.02.2008.godine na kome je davalac izdržavanja priložio ugovor. Prema ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je zaključen 04.01.2008. god. između RB kao prima-oca izdržavanja i AA kao davaoca izdržavanja pok. RB je svojoj nevenčanoj supruzi ostavio u nasle-đe dvosoban stan od 34,5 m2 u Vladimirovcu, parcelu br.6579/2 njivu u potezu "Orlovatski rit" od 57a 55m2 i traktor marke IMT tip 539.

Prema odredbi čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu.

Raspravljanje zaostavštine ima mesta samo onda kada ostavilac ima imovine pod kojom se podrazu-meva sva imovina koja je bila u njegovom vlasništvu. U ostavinskom postupku se ne pozivaju zakonski naslednici da se izjašnjavaju da li priznaju ili ne priznaju valjanost ugovora o doživotnom izdržavanju,


- 155 -

jer taj pravni posao, nasledno pravni ugovor kojim je ostavilac za života raspolagao imovinom može biti osporen samo u parničnom postupku.

Pošto je podnosilac žalbe izvestio sud da je i pokrenuo spor zakonski naslednici će svoja prava na koja pretenduju ostvariti u parnici, jer prema odredbi čl.120. Zakona o vanparničnom postupku kada među strankama postoji spor o pravu iz zaostavštine postupak se ne prekida već se stranke upu-ćuju da povedu parnicu, što je naslednik već i učinio.

(Viši sud u Pančevu Gž.br. 678/10 od 19.04.2010. godine)

339922.. Vanparnični postupak se može prekinuti samo ako su među strankama sporne činjenice -

Rešenje o prekidu postupka ne sadrži jasne razloge zbog čega je sud prekinuo raspravljanje zaostavštine tako da se to rešenje uopšte ne može ispitati a i u suprotnosti je sa navodima iz smrtovnice i javnom ispravom službe za katastar nepokretnosti.

Ostavinski postupak se prema odredbi čl.119. Zakona o vanparničnom postupku može prekinuti sa-mo ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi njihovo pravo na nasleđe a naročito punova-žnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca, činjenice od kojih zavisi osnovanost zahte-va nadživelog bračnog druga i potomaka koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti, činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost i dr. S tim da ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama već se stranke spore o primeni prava ostavinski sud će raspraviti pravna pita-nja. Takođe prema odredbi čl.120. ako među strankama postoji spor o pravu iz zaostavštine ostavinski postupak se neće prekidati jer u tom slučaju u parničnom postupku se rešavaju sporna pravna pitanja.

Donoseći rešenje o prekidu postupka bez da je za to dao razloge prvostepeni sud je načinio bitnu povredu postupka jer takvo rešenje ne može da se ispita.

S obzirom da je već na prvom ročištu za raspravljanje zaostavštine navedeno da je ostavilja pre-dala sudu testament, odnosno zaveštanje, ostavinski sud je bio u obavezi prema odredbi čl. 106. Za-kona o vanparničnom postupku, da taj testament proglasi.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ukoliko je deponovan testament isti proglasiti, utvrditi da li se parnica vodi o postojanju prava iz zaostavštine i ukoliko se utvrdi da se radi o spornom pravnom odnosu tada nema razloga za prekid već zakonski naslednici stupaju u tu parnicu u kojoj mogu u celini da reše sporni pravni odnos nevezano za postupak raspravljanja zaostavštine.


339933.. Ostavinski sud je na osnovu odredbe člana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom postup-

ku dužan da stranku koja osporava proglašeno zaveštanje uputi na parnicu radi utvrđenja pu-novažnosti zaveštanja, te u ovom slučaju ostavinski sud ne može bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje u smislu odredbe člana 119. stav 3. ZVP-a.

Prema stanju u spisima, na ročištu od 18.04.2008. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca ko-jim je isti svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S.N, a zakonski na-slednici ostavioca U.M. i LJ.M. su osporili proglašeno zaveštanje. Pobijanim rešenjem Opštinskog


- 156 -

suda u Bačkoj Palanci poslovni broj O.509/08 od 05.11.2008. godine prekinut je ostavinski postupak iza pokojnog U.J., te su zakonski naslednici upućeni na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S.N. radi utvrđenja punovažnosti zaveštanja.

Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba člana 23, člana 24. i člana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi utvrđivanja punovažnosti zaveštanja koje su isti osporili. Od-redbom člana 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspra-vljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Stavom 2. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. Stavom 3. istog člana propisano je da će ostavinski sud, ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama, već se stranke spore o primeni prava, raspraviti pravna pitanja u postupku za ras-pravljanje zaostavštine. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju, te da je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje u smislu odredbe člana 119. stav 3. ZVP-a, nije osnovan jer je odredbom člana 119. stav 2. ZVP-a izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stran-ke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. stav 1. ZVP-a.


339944.. Pravo zaveštajnog naslednika da nasledi celokupnu zaostavštinu manje je verovatno od

prava zakonskih naslednika na nužni deo, jer postoji zakonska pretpostavka da im ovo pravo pripada, osim ako se suprotno ne dokaže, te je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu.

Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj O.4366/08 od 19.12.2008. godine određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnog Ž.A., te je zaveštajni naslednik K.V. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika R.B., S.G. i D.R., kćerki ostavioca, radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostama stanju u spisima, na ročištu održanom da-na 23.04.2007. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca od 24.07.2003. godine, kojim je zaveštalac svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku K.V.

Zakonski naslednici su postavili zahtev za nužni deo, navodeći da je isti povređen zaveštajnim raspo-laganjem, jer za života ostavioca nisu dobile nikakve poklone od njega i nisu namirene u nužnom delu.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud, ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, iste uputiti da u određenom roku po-krenu parnicu radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Stavom 2. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim za-konom nije drukčije određeno. Odredbom člana 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisa-no je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.

Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23, člana 24. i člana 119. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika. na parnicu radi do-


- 157 -

kazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika, odnosno da su isti na-mireni u svom nužnom naslednom delu, pravilno zaključujući da je pravo zaveštajnog naslednika da nasledi celokupnu zaostavštinu manje verovatno od prava zakonskih naslednika na nužni deo, jer po-stoji zakonska pretpostavka da im ovo pravo pripada, osim ako se suprotno ne dokaže.


339955.. Rešenjem Osnovnog suda u Požegi, prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok.P .B., a

učesnici K.S. i K.M . upućeni su na parnični postupak protiv učesnice P.B., da dokažu da ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim je ostavilja raspolagla delom svoje imovine, nije punovažan.

Protiv navedenog rešenja učesnici K.S. i K.M blagovremeno su izjavili žalbu zbog bitnih povre-da postupka, u kojoj su između ostalog naveli da nema mesta prekidu postupka, jer je ostavilja pored imovine navedene u ugovoru o doživotnom izdržavanju, posedovala i novčana sredstva koja su pred-met zakonskog nasleđivanja.

Rešenjem drugostepenog suda žalba je odbijena kao neosnovana, a pobijano rešenje je potvrđe-no. U drugostepenoj odluci se navodi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo ka-da je prekinuo postupak i uputio nasledne učesnike K.S. i K.M. na parnični postupak.

Naime, članom 119. tačka 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će se prekinuti postupak raspravljanja zaostavštine i uputiti stranke na parnični postupak ili postupak pred drugim orga-nom, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, kao što je punova-žnost ili sadržina testamenta i ugovora kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Požegi O-1864/10)

339966.. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umr-

log lica, imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažno-stiodredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.

Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti.

Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (proglašen pred ostavin-skim sudom 02.09.2002. godine). Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knji-žice, hartije od vrednosti, potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.

Naslednici, a među njima i revidenti, su Rešenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upućeni na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokre-nu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Među-tim, ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. S tim u vezi, u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno prime-njeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davao-cima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.


- 158 -

Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umr-log, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednici-ma, legatarima i drugim licima - član 87. Zakona o vanparničnom postupku.

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostav-štinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednog dela i o pravu na legat - član 117. stav 1. Za-kona o vanparničnom postupku.

Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - član 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju.

Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upu-ćeni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugo-vora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari. Zbog toga prvostepeni sud kao vana-parnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.


339977.. Prvostepeni sud je dužan da prekine postupak raspravljanja zaostavštine i uputi naslednog

učesnika na parnicu, ukoliko nasledni učesnik ospori punovažnost zaveštanja, bez obzira da li je nasledni učesnik naveo razloge za osporavanje.

Prema stanju u spisima, ostavilac je delom svoje imovine raspolagao putem zaveštanja u ko-rist svojih sinova. Sin ostavioca MN je priznao zaveštanje za punovažno i prihvatio se nasleđa po istom, dok je sin ostavioca GN osporio punovažnost zaveštanja iz razloga što se njegovo zdrav-stveno i materijalno stanje pogoršalo, pa je predložio da sud celokupnu zaostavštinu raspravi po zakonu. Kako nasledni učesnik GN nije naveo razloge koji bi uticali na punovažnost zaveštanja, već je samo naveo da se njegova zdravstvena situacija promenila, prvostepeni sud je našao da on nije ni osporio punovažnost zaveštanja, već da se, u smislu člana 219. Zakona o nasleđivanju i člana 177. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, prihvatio nasleđa po zaveštanju, pa je odlu-čio kao u izreci pobijanog rešenja.

Viši sud nalazi da se ovakvo rešenje prvostepenog suda ne može prihvatiti. Naime, u smislu čla-na 119. ZVP, prvostepeni sud je dužan da prekine postupak raspravljanja zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu ukoliko su sporne činjenice od kojih zavisi njihovo pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. Kako je nasledni učesnik osporio punovažnost zaveštanja, to je, po nalaženju Višeg suda, prvostepeni sud bio dužan da prekine postupak raspravljanja zaostavštine i uputi naslednog učesnika na parnicu. Razlozi koje je nasledni učesnik naveo kao osnov za osporava-nje zaveštanja ne mogu, po mišljenju ovog suda, biti predmet ocene vanparničnog suda, već se osno-vanost tih tvrdnji može utvrđivati samo u parničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 2229/10 od 05.05.2010. godine i Rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu O br. 2709/05 od 12.04.2007. godine)


- 159 -

339988.. Rešenje kojim je raspravljena zaostavština pokojnog ima deklarativni značaj, shodno članu

122. Zakona o vanparničnom postupku.

Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednika u imovini pokojnog, kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje u žalbi naslednika-supruge, da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine - neosnovan, već se to ima isticati u novom parničnom postupku.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Čačku O. br. 532/05 od 19.04.2005. i Rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 365/06 od 15.03.2006. godine)

339999..

Kada se raspravlja zaostavština pokojnog u ostavinskom postupku, pa se pojavi sporna okolnost u pogledu sastava zaostavštine, ne može se doneti rešenje o prekidu ostavinskog postupka sa sadržinom izreke: "da se utvrdi sastav zaostavštine pokojnog, po presudi Opštinskog suda u Čačku P. br. .. ", shod-no članu 119. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet zaostavštine nekog lica ne može da bude sudska odluka, već samo pravo koje je utvrđe-no sudskom odlukom, pa se mora precizno definisati pravo utvrđeno navedenom presudom.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1418/06 od 18.10.2006. godine)

440000.. Ako naslednik u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu prestalo je i njegovo pravo na

nasleđe.

Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osno-vu prava predstavljanja preko njihove majke Radmile Nedeljković naslednici sada pok. Milivoja Obrenovića iz Ravnja, sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene pre-sude. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok.Milivoja Obrenovića iz Ravnja njihovog dede po majci Radmili, s obzirom na okolnost da se njihova majka Radmila u osta-vinskom postupku iza pok. Milivoja odrekla nasleđa, a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. Pok. Milivoje umro je 12.02.1996. godine, pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca, u konkretnom slučaju, prema odredbi člana 237. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). U pogledu blagovremenosti tužbe, prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. Naime, prema odredbi čl. 46. st. 1. ZON-a, svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Stoga, po nalaženju Okružnog suda, kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom uči-njenim od ostavioca, u celini izmiren u pravu nasleđa, i da zaostavštinu ne potražuje, ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl.11. i 131. st. 3ON-a. Dakle, u kon-kretnom slučaju, ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na na-sleđe poziva tužioce, koji nisu ni morali da učestvuju u postupku, pa se ovde ne radi o ponavlja-nju postupka, već o nasledničkoj tužbi. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl. 139. ZON-a,


- 160 -

po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine; a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamental-nog naslednika od proglašenja testamenta (st. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zasta-reva za 20 godina (st. 2). Prema tome, protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. Kako je zbog pogrešne primene materi-jalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno, Okružni sud je na osnovu čl. 377. st. 2. ZPP-a, ukinuo prvostepenu presudu.


440011.. Na parnicu se upućuje testamentalni naslednik čije je pravo manje verovatno tj. Upućuje

se onaj zakonski naslednik koji smatra da je raspolaganjem za života ostavioca, povređeno njegovo pravo na nužni deo.

Prvostepeni sud utvrđuje ko su zakonski naslednici i obim zaostavštine. Na ročištu za raspra-vljanje zaostavštine održanom dana 19.09.2002. godine sud je utvrdio da je ostavilac za života ras-polagao svojom imovinom tojest da je sačinio Darovni ugovor 22.10.1993. godine u N.S. Ovim da-rovnim ugovorom je ostavilac poklonio svom sinu V.D. nekretninu upisanu u zknj.ul. br. 5871/5 K.O. N.S. I, parc. br. 10268/2 u prirodi čini jednosoban stan površine 41 m2 u Ulici O.P. br. 3 u N.S. na kome su V.S. sada pokojni i V.D. bili suvlasnici u po Ѕ dela. V.D. je takođe poklonila svo-ju polovinu vlasništva sinu a za sebe zadržala pravo doživotnog plodouživanja kao i V.S. Prisutna naslednica Z.L. je izjavila da osporava sačinjeni Ugovor navodeći da je takvom pravnom radnjom povređen njen nužni deo. V. D. (sin ostavioca) i V.D. (supruga ostavioca) su se protivili navodima Z.L. i nisu priznali zahtev za izdvajanje nužnog dela, jer su naveli da smatraju da nije povređen nu-žni deo Z.L. jer je ona dobila imovinu dede i babe, odnosno ostaviočevih roditelja. Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, a s obzirom da su se pojavile sporne činjenice, sud je prekinuo postupak i uputio na parnicu zakonske naslednike V.D. (sina ostavioca) i V.D. (suprugu ostavioca) smatraju-ći da je njihovo pravo manje verovatno. Međutim osnovano se u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o nasleđivanju u vezi sa nužnim delom i redukcijom po-klona. Naime, nužni naslednik koji osporava raspolaganje ostavioca koje je učinjeno darovnim ugovorom za svog života i tvrdi da je time povređen njegov nužni deo je slabiji u pravu i na njemu je teret dokazivanja istinitosti te tvrdnje radi ostvarenja svog subjektivnog prava, te se on upućuje na parnicu. U suprotnom, kako je to učinio prvostepeni sud svojim rešenjem, zakonski naslednici V.D. (sin ost.) i V.D. (supruga ost.) bi morali da dokazuju negativne činjenice da darovnim ugovo-rom nije povređen nužni deo L.Z. što u parničnom postupku nije prisutno, jer se u parnici po pravi-lu dokazuju pozitivne činjenice, a u tom smislu se i postavlja tužbeni zahtev da se utvrdi da je uči-njenim poklonom ostavilac povredio nužni deo zakonskog nužnog naslednika, te da se ima izvršiti redukcija poklona u delu sa kojim treba da se namiri nužni naslednik.

(Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 4556/02 od 16.01.2003. godine)


nje na parnicu, dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obu-


- 161 -

stavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba, a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih okol-nosti merodavnih za izvršavanje tog ugovora.

Žalba ukazuje da se u suštini pobija ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između davaoca izdržavanja i primaoca izdržavanja i u tom smislu ističe da su zakonski naslednici na raspravi održa-noj dana 14.09.2001. godine osporili punovažnost zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju, nalazeći da je u tom smislu prvostepeni sud trebao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stran-ke na parnicu.

U tom kontekstu za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne, pa obzirom da u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. 119. i 121. Zakona o vanparničnom postupku za prekid postupka, Okružni sud nalazi i da je pravilno prvostepeni sud doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Zakona o vanparničnom postupku, a pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu, s obzirom da je svojom imovinom već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je ostavilac zaključio, nije predviđena kao razlog za prekid ostavinskog postupka, za razliku od eventualne nepunovažnosti te-stamenta (zaveštanja), a iz razloga što se kod postojanja testamenta odnosno zaveštanja oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja ostavinskim rešenjem, zbog čega je bitno da se prethodno u par-nici utvrdi da li testament punovažan ili ne, u slučaju postojanja takve sumnje. Međutim, u situacija-ma u kojim postoji ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim je obuhvaćena celokupna imovina osta-vioca, kao što je u konkretnom slučaju u pitanju, ne dolazi do oglašavanja naslednika ostavinskim rešenjem po osnovu takvog ugovora o doživotnom izdržavanju, već se postupak obustavlja. Žaliocu, kao zakonskom nasledniku ostaje mogućnost i ovlašćenja da podnese samostalnu tužbu, a radi doka-zivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i druge okolnosti mero-davne za izvršavanje tog ugovora.


440033.. Ako između učesnika ostavinskog postupka nastane spor o tome da li neka imovina ulazi u

zaostavštinu, sud je dužan da prekine postupak i uputi na parnicu učesnika čije pravo smatra manje verovatnim.

Prema odredbama člana 117. Zakona o vanparničnom postupku, sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela, o pravu na legat. Ako se naslednici spore, bilo o činjenicama, bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organima u sledećim slučajevima: ako iz-među naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu, ako između naslednika po-stoji spor povodom zahteva potomaka ostaviočevih koji su sa njim živeli u zajednici, da im se iz zao-stavštine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine (član 121. ZVP). U konkretnom slučaju, među naslednicima je sporno šta čini predmet zaostavštine, kao i koja imovina je obuhvaćena testamentom, koje činjenice do okončanja ovog postupka nisu u potpuno-sti raspravljene. U nedostatku sporazuma stranaka oko navedenih činjeničnih pitanja, prvostepeni


- 162 -

sud je bio dužan, u smislu člana 121. ZVP, da prekine postupak raspravljanja zaostavštine i na parnicu uputi naslednika čije pravo smatra manje verovatnim u smislu člana 23. i 24. ZVP. Sud je dva puta prekidao postupak i upućivao naslednike na parnicu u pogledu punovažnosti testamenta, iako je u konkretnom slučaju bilo sporno i šta čini predmet zaostavštine, što je do okončanja ovog postupka ostalo nerazjašnjeno.



nje na parnicu, dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obu-stavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba, a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih okol-nosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.

U suštini, žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici

na raspravi održanoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovažnost. Smatraju da je prvoste-peni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.

Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.

Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. 119. i 121. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Zakona o vanparničnom postupku - po-što je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio, za razliku od eventualne nepunovažnosti testa-menta (zaveštanja). Kod postojanja testamenta odn. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja, zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u slučaju postojanja takve sumnje - da li je testament punovažan ili ne. Međutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokup-na imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj), ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora, već se postupak obustavlja.

Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje.


440055.. Kada jedan od naslednika u ostavinskom postupku ospori punovažnost pismenog zaveštanja ostavi-

oca tada se ostavinski postupak prekida i pomenuti učesnik se upućuje na parnicu. (Okružni sud u Čačku, Gž. 1161/01)


- 163 -

440066.. Stavom prvim pobijanog rešenja prekinut je postupak za raspravljanje zaostavštine pokojnog

AM, stavom drugim upućeni su na parnicu, sestričina i sestrić ostavioca, da u istoj, kao tužioci, pro-tiv tužene, testamentalne naslednice, utvrde nepunovažnost testamenta pokojnog AM, a stavom tre-ćim izreke ovog rešenja nasledni učesnici koji su upućeni na parnicu obavezani su da je pokrenu u roku od 30 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja o prekidu postupka i da o tome obave-ste ostavinski sud dostavljanjem primerka tužbe, snabdevene prijemnim pečatom nadležnog suda, a u protivnom određeno je da će ostavinski postupak biti nastavljen bez obzira na zahtev u pogledu ko-ga su nasledni učesnici upućeni na parnicu. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je prekinuo po-stupak u ovom ostavinskom predmetu, shodno odredbi člana 119. Zakona o vanparničnom postupku, a iz razloga što je, sada pokojni, ostavio usmeni testament čiju valjanost njegovi zakonski naslednici osporavaju. U takvoj pravnoj situaciji ostavinski postupak se, shodno odredbi člana 119. Zakona o vanparničnom postupku, prekida, jer su između naslednika sporne činjenice od kojih zavisi punova-žnost i sadržina predmetnog testamenta. Prvostepeni sud je pravilno postupio i kada je na parnicu uputio nasledne učesnike, koji su zakonski naslednici ostavioca, zasnovavši svoju odluku na odredbi člana 23. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji predviđa da će sud na parnicu uputiti onog naslednog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. Pravilna je i odluka prvostepenog suda ko-jom je naslednim učesnicima naloženo da parnični postupak pokrenu u roku od 30 dana od dana pri-jema prepisa ožalbenog rešenja. Postupajući na ovaj način ostavinski sud je pravilno primenio pravo krećući se, prilikom određivanja roka za pokretanje parnice, u granicama predviđenim članom 24. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, koji predviđa da rok, u kome je učesnik koji je upućen na parnicu dužan da je i pokrene, ne može biti duži od 30 dana, pri čemu zakonodavac nije odredio ra-čunanje roka, odnosno nije odredio od kog dana počinje teći rok koji ne može biti duži od 30 dana. Okružni sud, imajući u vidu odredbu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, kojom je predviđeno da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postup-ku, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, smatra da, prilikom određivanja momenta od kog počinje teći rok u kome je nasledni učesnik dužan da pokrene parnični postupak, ima mesta analognoj primeni odredbe člana 328. Zakona o parničnom postupku koja u stavu trećem određuje momenat kada počinje da teče rok za izvršenje činidbe i taj momenat određuje kao prvi dan posle dosta-vljanja prepisa odluke, a ne kao momenat njene pravnosnažnosti. Stoga, kako odredba člana 24. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku rok u kome je učesnik u postupku dužan da pokrene parnični postu-pak određuje kao rok čiji je samo maksimum propisan zakonom i koji ne može biti duži od 30 dana, dok minimum tog roka zakonom nije propisan, kao ni momenat kada on počinje teći, što znači da je sudu da-to ovlašćenje da, u granicama roka od 30 dana, odredi rok u kome je učesnik dužan da pokrene parnicu, kao i da odredi momenat od kada počenje teći taj rok, te kako, shodno odredbi člana 30. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ima mesto primeni člana 328. Zakona o parničnom postup-ku prilikom određivanja roka, pravilno je prvostepeni sud u stavu trećem izreke ožalbenog reše-nja odredio rok u kome su nasledni učesnici, koji su upućeni na parnicu, dužni da je i pokrenu. Iz ovih razloga, neosnovani su žalbeni navodi u ovom delu i tvrdnja da je rok koji je trebalo da bude ostavljen naslednim učesnicima imao da teče od dana pravnosnažnosti pobijanog rešenja, a ne od dana njegovog uručenja učesnicima koji su upućeni na parnicu.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.br. 7674/01)

440077.. Kada jedan od naslednika ospori sastav zaostavštine, isti se ima uputiti na parnicu tako da

se ostavinski postupak prekida.


- 164 -

U konkretnom slučaju, raspravljena je zaostavština pokojnog T. Od četvoro dece pokojnog troje je priznalo sastav zaostavštine, a jedan naslednik je osporio taj sastav ističući da jedna od kuća - stambena zgrada ne čini zaostavštinu pokojnog, jer ju je on napravio ličnim radom i sred-stvima. Sud je rešenjem uputio na parnicu pomenutog učesnika, odnosno da u parnici dokaže da su tačni njegovi navodi da je on spornu kuću gradio sopstvenim sredstvima, te da ta kuća ne mo-že ulaziti u sastav zaostavštine. Zbog toga je sud prekinuo ostavinski postupak.


440088.. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem prvostepenog suda pre-

kinut ostavinski postupak na zaostavštini pokojnog P.Đ. i da je nasledna učesnica J.S., ćerka ostavioca, upućena na parnicu da, kao tužilja, protiv tužene nasledne učesnice N.Đ., supruge ostavioca, utvrdi nepunovažnost svojeručnog testamenta i povredu svog nužnog naslednog dela. Dalje, proizilazi da je pred prvostepenim sudom u toku parnica za utvrđenje ništavosti testamenta i ništavosti ugovora o poklonu koji je zaključio pokojni P.Đ. Nasledna učesnica N.Đ., supruga ostavioca, je svojim podneskom tražila donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju kojim bi bila oglašena za naslednika porodične grobnice. Kod ovakvog stanja stvari pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku donevši rešenje kojim je ovaj predlog nasledne učesnice N. odbio kao nedozvoljen. Neosnovano sa žalbom nasledne učesnice N. ospo-rava prvostepeno rešenje isticanjem da nije bilo osnova za prekid ostavinskog postupka, jer zao-stavštinu ostavioca predstavlja isključivo porodična grobnica koju treba raspraviti. Kod činjenice da se ostavinski postupak nalazi u prekidu po pravnosnažnom rešenju ostavinskog suda, da na-sledna učesnica N. nije koristila pravo na ulaganje žalbe na odluku o prekidu postupka i da, u konkretnom slučaju, rešenje o nasleđivanju nikada nije doneto, niti su za njegovo donošenje, s obzirom na fazu postupka, ispunjeni zakonski uslovi, ne postoje zakonske mogućnosti za dopunu nepostojeće odluke, usled čega je pravilno stanovište provostepenog suda da je podneti predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju nedozvoljen. Osim toga, sporna pitanja izneta u žalbi u vezi sa sadržinom zaostavštine mogu biti rešena isključivo u parnici.


440099.. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za postojanje zaveštanja i njego-

vu sadržinu, ali ga namerno nisu predale sudu, ne mogu se koristiti pravom da u posebnoj par-nici ostvaruju svoj zahtev.

Imajući u vidu utvrđene činjenice, ovaj sud smatra da je osnovan zaključak nižestepenih sudova, budući da su stranke znale u vreme raspravljanja zaostavštine da je zaveštalac ostavio zaveštanje i gde se nalazi, znale su i njegovu sadržinu, ali ga namerno nisu predale sudu, da se u takvim okolno-stima tužilja ne može koristiti pravom da u posebnoj parnici ostvaruje svoj zahtev. Ovo sa razloga što je ovlašćenje iz člana 129. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno za slučaj da je zaveštanje pronađeno nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, što znači da se takvim ne smatra zaveštanje za koje su stranke znale, ali iz nekih razloga nisu ga prikazale sudu, već su postigle spora-zum da ne nasleđuju po osnovu tog zaveštanja.



- 165 -

441100.. Učesnici u ostavinskom postupku nisu isključivo vezani za nalog suda o razlozima uputa na par-

nicu, već u parnici mogu raspraviti i ostala sporna pitanja, ako ih ima u vezi zaostavštine. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 664/99)

441111.. Vanparnični sud ne može protivnika upućivati na parnicu.


441122.. Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporan obim zaos-tavštine, kao i pravo na zakon-

sko nasleđivanje zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleđivanju ko-je su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe.


441133.. Ukoliko nasledni učesnik smatra da je njegovo pravo zbog pvrede nužnog dela ili tumačenja pra-

ve volje ostavioca ugroženo, može pokrenuti samostalnu parnicu radi ostvarenja tog prava. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 10526/96)

441144.. Naslednik koji nije u toku osttavinskog postupka zahtevao izdvajanje zaostavštine iz imovine po

osnovu sticanja u braku, može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 12136/96)

441155.. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, a odluka zavisi od rešenja pret-

hodnog pitanja ostavinski postupak biće prekinut. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 7124/95)

441166.. Ako među naslednicima nije sporno da u zaostavštinu ulazi stan koji je ostavilac kupio od trećeg

lica, iako je ovo treće lice pokrenulo postupak za poništaj prodajnog ugoovora za života ostavilje ostavinski postupak se neće prekinuti. U ovom slučaju treba prekinuti postupak u parnici za poništaj prodajnog ugovora do okončanja ostavinskog postupk, koji će se nastaviti po preuzimanju parnice od strane naslednika.


441177.. Preuranjeno je rešenje o prekidu postupka raspravljanja zaostavštine kojim je učesnica, udo-

vica ostavioca, upućena na parnicu protiv testamentalnih naslednika da tim putem dokaže da je testamentom ostavioca okrnjen njen nužni deo nasleđa i da je ostavilac raspolagao testamentom imovinom koja nije u celini bila njegovo vlasništvo, već da na toj imovini i ona ima pravo po osnovu sticanja u braku sa ostaviocem. Prvostepeni sud je propustio da se o toj bitnoj činjenici izjasne testamentalni naslednici, pa stoga nije sa sigurnošću utvrđeno koje su činjenice sporne


- 166 -

među učesnicima i u kojem obimu. Od ove činjenice zavisi ko će biti upućen na parnicu i u vezi sa kojom imovinom. U ponovnom postupku, prvostepeni sud treba testamentalne naslednike da upozna sa izjavom udovice ostavioca, pa tek nakon toga će sud odlučiti o prekidu postupka i upu-ćivanju na parnicu.


441188.. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno, uputiće

ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku.

Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku - s obzirom da iz spisa pred-meta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. M. kćerke S. M. i N. M. i sin B. M, te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13.02.1995. godine, a da postojanje takvog testamenta osporava zak. naslednik pokojne ostavilje - potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pra-vo zak. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament, da bi nakon toga, onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 7640/95)


vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 3968/94 od 24.05.1994. godine)

442200..

Lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na

nasleđe kad ne bi bilo testamenta, niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pra-vo iz zaostavštine, nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta.

U postupku je utvrđeno da je sada pok. R.M. dana 17.09.1990. godine, ostavila sudski testament pod R. br. 861/90, po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. Testator je bila maćeha tužiočeva. Imovina sa kojom je sada pok. R. raspolagala testamentom je bila ranije vlasništvo tužiočevog oca V. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. R. u naknadu za izdržavanje, što znači da je sada pok. R. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. Međutim, tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta, jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on, kako smatra, kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi, a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj


- 167 -

testamenta sa razloga propisanim čl. 61. Zakona o nasleđivanju, pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled po-ništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine, sudovi su odbili tužbeni zahtev.


442211.. Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu, čija je valjanost od strane nasled-

nika u tom postupku dovedena u pitanje, što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu, pravosnažnost odluke ostavinskog suda, ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe po-krene parnica, u kojoj bi se pitanje važanosti testamenta razmatralo, kao prethodno pitanje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, Gž. 113/92)

442222.. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug, koji u ostavinskom po-

stupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostavio-čevu zaostavštinu, jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika.


442233.. Naslednici imaju pravo da traže utvrđivanje prava svojine po osnovu sticanja u braku njihovih

pokojnih roditelja. Okolnost što se nepokretnost stečena u bračnoj zajednici vodi u zemljišnim knji-gama samo na jednog bračnog druga ne isključuje pravo drugog bračnog druga odnosno njegovih naslednika da traži da se utvrdi doprinos bračnog druga na čije ime se vodi.



442244.. Da bi bi se utvrdila osnovanost zahteva kojim se traži izdvajanje iz zaostavštine nepokretnosti

koja predstavlja imovinu prve žene pokojnik, potrebno je utvrditi njen doprinos u sticanju nepokret-nosti koje su predmet tužbenog zahteva.


442255.. Umešač koja je u toku ostavinskog postupka istakla da je bila vanbračna supruga ostavioca, svo-

ja prava može ostvariti u parnici. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 3625/95)


442266.. Ako se ostavinski postupak radi rasprave zaotavštine prekine i učesnik uputi na parnicu

radi utvrđenja sastava zaostavštine pokojne shodno čl. 121. ZVP-u, onda je takva izreka reše-nja jasna i precizna.


- 168 -

Rešenjem prvostepenog suda, prekinut je ostavinski postupak... pa je učesnik... upućen na parni-cu radi utvrđenja sastava zaostavštine. Nije osnovan navod iz žalbe učesnika da izreka rešenja nije jasna, tj. da nije navedeno zbog čega se upućuje na parnicu i šta treba da dokaže u parnici.

U izreci ožalbenog rešenja je navedeno da se pomenuti učesnik upućuje na parnicu radi utvrđiva-nja zaostavštine pokojne... iz čega sledi da je jasno zbog čega je učesnik upućen na parnicu, šta treba da dokaže u parnici, a to je svakako dokazivanje da određene stvari i prava predstavljaju zaostavšti-nu pokojne, ukoliko ostali učesnici tu činjenicu osporavaju.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica Guča O broj 2464/11 od 2.11.2011. i Rešenje Višeg suda u Čačku Gž 120/12 od 7.03.2012. godine)

442277..

U razlozima ožalbenog rešenja se navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavi-lac, sada pokojni N.M, bivši iz D. preminuo 23.12.1982. godine, ostavio ugovor o doživotnom iz-državanju overen pred Opštinskim sudom u G. pod R. br. 44/74 od 14.3.1974. godine, zaključen između ostavioca, kao primaoca izdržavanja, i R.M, kao davaoca izdržavanja, te da je na osnovu uvida u isti ugovor i prepis lista nepokretnosti br. 86 za KO. D. utvrđeno da parcele Kp. br. 536/1 i 549/3 KO. D. nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako da čine zaostavštinu pokojnog N, uz obrazloženje da ovaj zaključak proizilazi na osnovu činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost, tako da se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom, te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.

Odredbom člana 121. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu, pored ostalih slučajeva, i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu.

Imajući u vidu navode iz žalbe jasno je da se u ostavinskom postupku pojavljuje sporno pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, pa je prvostepeni sud bio u obavezi da u skladu sa navedenom odredbom učesnika R.M. uputi na parnicu radi dokazivanja da navedene parcele ne predstavljaju zaostavštinu, već da su predmet ugo-vora o doživotnom izdržavanju.

Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za jedinog naslednika navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju nema zakonski osnov, jer ukoliko je neka imovina obu-hvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju, tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po osnovu tog ugovora, a ne po osnovu nasleđivanja, jer ista imovina u tom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca.


442288.. Kada je najpre obustavljen postupak rasprave zaostavštine pokojnog, jer je pokojnik

celom svojom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, pa je u parnič-nom postupku poništen ugovor o doživotnom izdržavanju, pravilno je rešenje prvostepenog suda kojim je raspravljena zaostavština pokojnika na osnovu zakona. U takvoj pravnoj si-


- 169 -

tuaciji nema mesta prekidu ostavinskog postupka radi utvrđivanja da je primalac izdržava-nja-pokojnik hteo svoj stan da pokloni kćerki inače davaocu izdržavanja.

U toku postupka nisu učinjene bitne povrede iz odredbe člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje sud pazi po službenoj dužnosti, pa ni one na koje se žalbom ukazuje. Takođe se neosnovano u žalbi ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava odnosno na član 121. Zakona o vanparničnom postupku, po kome ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ula-zi u zaostavštinu raspravljanje će se prekinuti i stranke uputiti da povedu parnicu. Iz izvedenih doka-za, a pre svega na osnovu uvida u spise P. 1290/03 prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je presu-dom od 7.6.2004. godine, poništen ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Opštinskim sudom u Č. pod oznakom R. 653/92 od 12.10.1992. godine zaključen između sada pokojne M.O. biv. iz Č, kao primaoca izdržavanja i tužene M.M. kao davaoca izdržavanja, pa je na osnovu ovoga prvostepe-ni sud pravilno opozvao rešenje O. 146/96 od 16.10.1996. godine.

Pozivanje punomoćnika učesnika postupka M. na obrazloženje presude P. 1290/03 od 7.06.2004 godine, gde je navedeno da je namera pokojne M. bila da sporni stan ustupi u svojinu tuženoj M. i to bez naknade, s obzirom da nije postojala potreba za izdržavanjem niti je cilj spor-nog ugovora bilo izdržavanje, te da je namera stranaka bila da zaključe ugovor o poklonu i da su ispunjeni uslovi iz člana 106. Zakona o obligacionim odnosima za konverziju ugovora, obzirom da je to bila prava volja ostavilje i učesnice M, te da zbog toga treba prekinuti ostavinski postu-pak i uputiti na parnicu stranke, je bez osnova u ovoj fazi postupka, obzirom da za sada postoji pravnosnažna sudska odluka da je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju odnosno da zao-stavštinu pokojne M. čini sporni stan. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da, nezavisno od okon-čanja ostavinske rasprave, stranke mogu pokrenuti parnicu i dokazati odnosno utvrditi da li ima osnova za konverziju ugovora, odnosno da li je u konkretnom slučaju zaključen ugovor o poklo-nu između sada pokojne M. i njene unuke M. Stoga su svi navodi žalbe neosnovani, pa je prvo-stepeno rešenje potvrđeno.


442299.. Ćutanje jednog od naslednika, a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine

izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem ta-kvog zahteva.

Prvostepeni sud je pismenim putem više puta pozivao naslednog učesnika da se izjasni o zah-tevu supruge ostavioca za izdvajanje njene bračne tekovine iz zaostavštine pokojnika, a poslednji put ga je dopisom upozorio da, ukoliko se u ostavljenom roku od 8 dana ne izjasni o ovoj činjeni-ci, će se smatrati da prihvata ovakav zahtev supruge ostavioca i da joj priznaje pravo na izdvaja-nje jedne polovine idealnih delova predmetnog stana u svojinu, a po osnovu bračne tekovine. Ka-ko se nasledni učesnik ni tada nije izjasnio o postavljenom zahtevu supruge ostavilje to je prvo-stepeni sud zaključio da je on time prećutno prihvatio da se iz zaostavštine pokojnika izdvoji jed-na polovina predmetnog stana u korist supruge ostavioca.

Međutim, iz rešenja Okružnog suda nalazi da je ovakvo stanovište prvostepenog suda pogrešno. U konkretnom slučaju ćutanje jednog od naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao


- 170 -

njegova svojina, ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Naprotiv, o takvom zahtevu svi naslednici učesnici moraju se izričito izjasniti, i izričito ga prihvatiti, a u protivnom se ima smatrati da postoji spor oko toga šta čini zaostavštinu umrlog lica.

Zbog toga nasledni učesnik osnovano napada prvostepeno rešenje navodeći da nije dao traženu saglasnost.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi na pouzdan način šta čini zaostavštinu pokoj-nika i potom istu rasporediti na naslednike u skladu sa Zakonom, a povodom zahteva supruge ostavi-oca da se izdvoji njena bračna tekovina, pribaviće izjave svih naslednika učesnika i ceniti ima li me-sta primeni člana 121. Zakona o vanparničnom postupku.


443300.. Prvostepeni sud je - u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku Srbije - dužan da pre-

kine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je pred-met zaostavštine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno. U konkretnom slučaju, nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno.

Iz naslednih izjava učesnika ove pravne stvari ne vidi se zbog čega se isti odriču naslđđa niti su poučeni o posledicama odricanja, a ne vidi se ni to dovoljno jasno da li se radi o sporazumu nasled-nika da celokupna zaostavština ostane samo jednom učesniku kao nasledniku da bi se eventualno moglo doneti rešenje o nasleđivanju na osnovu sporazuma u smislu člana 122. stav 3. Zakona o van-parničnom postupku, kako se to pledira žalbom.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 861/92 od 25.08.1992. godine)

443311.. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka, u ko-

me je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostav-štine, traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva.

Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne, a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini.


443322.. Prvostepeni sud je – u smislu čl. 121. ZVP-u dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i

uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavšrine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno. U konkretnom slučaju, nesum-njivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. Na rošištu se naslednici, međutim nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zao-stavštine. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devi-zna sredstva na knjižici ostavioca u neitvrđenom iznosu i predmeti njegovog domaćintva, prvo-stepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zao-stavštinu ostavioca, te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja.



- 171 -

REŠENJE O NASLEĐIVANJU


443333.. U vanparničnom postupku pokrenutom na osnovu člana 47. stav 7. Zakona o vraćanju od-

uzete imovine i obeštećenju, prvostepeni sud, shodnom primenom pravila po kojima se raspra-vlja zaostavština, utvrđuje zakonske naslednike bivšeg vlasnika i njihove udele u pravu na po-vraćaj oduzete imovine ili na obeštećenje, pri čemu se sud ne upušta u to da li ta lica ispunja-vaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.

Rešenje doneto u tom postupku, u skladu sa čl. 47. st. 9. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, proizvodi pravno dejstvo samo u postupku pred Agencijom za resti-tuciju.

Pobijanim rešenjem odbačen je predlog predlagača M.P. za donošenje rešenja o utvrđivanju zakon-skih naslednika iz pok. M.M., biv. iz Novog Sada, podnet dana 13.06.2013. godine, kao nedozvoljen.

Prema stanju u spisu, predlagač M.P je podnela predlog za donošenje rešenja o utvrđivanju za-konskih naslednika. Prvostepeni sud je navedeni predlog odbacio kao nedozvoljen, smatrajući takav predlog predlogom za raspravljanje zaostavštine iza pok. M.M.,, čija zaostavština je ranije pravno-snažno raspravljena rešenjem posl. broj O. 1320/61, kojim je utvrđeno da je jedini zakonski nasled-nik iza pok. njena ćerka O.M.

Osnovani su žalbeni navodi predlagača kojima se pobija zakonitost i pravilnost pobijanog reše-nja. Naime, odredbom čl. 47. st. 1. i 5. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim, između ostalog, utvrđuje korisnika, pri čemu kao korisnici, shodno 5. stavu, mogu da se jave 1) bivši vlasnik - ako je u životu; 2) zakonski naslednici bivšeg vlasnika - na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju bivšeg vlasnika, ako takvo rešenje postoji, a ako takvog rešenja nema, reše-njem će se odrediti korisnici samo u slučaju kad je iz dostavljene dokumentacije moguće nesporno utvrditi sve zakonske naslednike. Odredbom stava 7. istog člana propisano je da ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog člana, prvostepeni organ će podno-sioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno članu 45. ovog zakona, uputiti da ova pitanja, kao prethodna, reše pred nadležnim sudom, dok je stavom 8. propisano da u postupku iz sta-va 7. tog člana, nadležni sud u vanparničnom postupku, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavština, utvrđuje zakonske naslednike bivšeg vlasnika i njihove udele u pravu na po-vraćaj oduzete imovine ili na obeštećenje, pri čemu se sud ne upušta u to da li ta lica ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.

Iz navedenog zakonskog člana proizlazi da se u konkretnom slučaju ne radi o postupku za ras-pravljanje zaostavštine iza pok. M.M., tim pre što je takav ostavinski postupak okončan pre više od pedeset godina i nije ga moguće opet voditi. Naprotiv, reč je o jednom zasebnom postupku, koji ima za cilj da se utvrde korisnici vraćene imovine ili obeštećenja, na koji stranke upućuje Agencija za re-stituciju, u slučaju da se korisnici i njihovi udeli ne mogu odrediti u postupku pred Agencijom.

Kako je od momenta oduzimanja imovine prošlo više decenija, te kako svi bivši vlasnici oduzete imovine nisu u životu, Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđa da se u postupku pred Agencijom, kao korisnici vraćene imovine ili obeštećenja, javljaju zakonski naslednici bivšeg


- 172 -

vlasnika, u slučaju da postoji pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, a ako takvog rešenja nema, Agencija donosi rešenje kojim se određuju korisnici ako se iz dostavljene dokumentacije mogu ne-sporno utvrditi svi zakonski naslednici.

U suprotnom, ukoliko navedena dokumentacija ne pruža dovoljno mogućnosti za utvrđivanje ko-risnika i njihovih udela, o čemu je u konkretnom slučaju reč, ova lica će biti upućena da, pred nadle-žnim vanparničnim sudom pokrenu postupak, u kome će se, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavština, utvrditi ko su zakonski naslednici bivšeg vlasnika i njihovi udele (u pravu na povraćaj oduzete imovine ili na obeštećenje). Rešenje doneto u tom postupku, u skladu sa čl. 47. st. 9. Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, proizvodi pravno dejstvo samo u postupku pred Agencijom za restituciju.

Iz navedenog nedvosmisleno proizilazi da se ne radi se o ostavinskom postupku, već o posebnom vanparničnom postupku, u kome se po pravilima za raspravljanje zaostavštine, rešenjem utvrđuju napred navedene činjenice, i koje rešenje proizvodi pravno dejstvo samo u postupku pred Agencijom za restitu-ciju, dok rešenje o nasleđivanju, po pravnosnažnosti, deluje u svim drugim postupcima i prema svim drugim licima, neovisno od organa pred kojim se postupak vodi i vrste postupka.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni br. Gž. 3104/2013 od 05.09.2013. godine)

443344.. Odredbom čl. 3. Zakona o nasleđivanju određena je sposobnost za nasleđivanje tako da naslediti

može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Pri tome su osnovne pretpostavke za prelazak imovine sa jednog lica na njegove naslednike: smrt ostavioca, postojanje zaostavštine, postojanje nasled-nika i postojanje punovažnog osnova za nasleđivanje. Fizičko lice je sposobno da nasledi ako je u životu a sposobnost za nasleđivanje i pravna sposobnost fizičkog lica koja se stiče rođenjem a prestaje smrću, poklapaju se. Vreme smrti ostavioca i njegovih naslednika je od značaja za raspravljanje zaostavštine i utvrđivanje kruga zakonskih naslednika koji se pozivaju na nasleđe. Prema odredbi čl. 212. Zakona o nasleđivanju zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Ostavilja je umrla 08.09.1992. godine a njen suprug je preminuo 15.08.2006. godine. U trenutku njene smrti njeni zakonski naslednici koji su je nadživeli su suprug i ćerke a u trenutku smrti supruga njegovi zakonski naslednici su njihove dve navedene ćerke i njegova ćerka iz prethodnog braka. Obzirom da je suprug preminuo 18.08.2006.godine a da je ostavinski postupak iza ostavilje pokrenut 28.09.2007. godi-ne jasno je da on nije mogao biti oglašen za naslednika i da nije mogao dati nasledničku izjavu jer je iz-gubio pravni subjektivitet te je stoga prvostepeni sud morao spojiti ostavinske postupke, koji su se vodili iza njih, raspraviti njihovu zaostavštinu i pozvati zakonske naslednike supruga po pravu predstavljanja.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-GŽ. br.477/12 od 26.06.2012. godine)

443355.. Tužbom za utvrđenje ništavosti ugovora o deobi nepokretnosti do pravnosnažnosti rešenja

o nasleđivanju moraju biti obuhvaćeni svi zakonski naslednici preminule ugovorne strane.

Tužilja tužbom traži da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o deobi ne-pokretnosti stečene u bračnoj zajednici koji su zaključili otac tužilje, a muž tužene, sada pok. M. L. I ovde tuženi, čiji potpisi su overeni 28. jula 2010. godine pred Osnovnim sudom u V. Sada pok. M.L. je iza sebe ostavio zakonske naslednike suprugu, ovde tuženu i tri kćerke, ovde tužilju i LJ.R. i R.V.

Polazeći od stanja u spisima i to da se tužbom traži utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora, pravilno je prvostepeni sud zaključio da su u konkretnom slučaju morali kao nužni i jedinstveni su-parničari učestvovati svi zakonski naslednici sada pok. M. L, tj. Kao stranke u postupku moraju biti


- 173 -

obuhvaćene i LJ.R. i R.V, kćerke sada pok. M. L, to je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za utvrđenje ništavosti ugovora o deobi nepokretnosti stečene u bračnoj zajednici, jer kao tuženi nisu označeni svi zakonski naslednici pok. M.L. Nai-me, u sporu radi utvrđenja ništavosti ugovora moraju učestvovati obe ugovorne strane, odnosno svi zakonski naslednici ugovornih strana, s obzirom na pravno dejstvo utvrđenja ništavosti shod-no odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju jedna od ugovor-nih strana je u međuvremenu preminula (sada pok. M.L.), pa kako je odredbom člana 8. stav 1. Zakona o nasleđivanju određen krug mogućih potencijalnih zakonskih naslednika i propisano da ostavioca, između ostalih, nasleđuju njegovi potomci i njegov bračni drug, te kako je sada pok. M.L. iza sebe od zakonskih naslednika ostavio suprugu, ovde tuženu, i tri kćerke, tužilju G.L, LJ.R. i R.V, to pravilno zaključuje prvostepeni sud da su ista lica, s obzirom na predmet spora, nužni i jedinstveni suparničari i da su sva lica, kao potencijalni naslednici, morala biti obuhvaće-na tužbom. S tim u vezi neosnovani su navodi žalbe kojima se ukazuje da ostavinska rasprava još nije gotova i da se ne zna da li će se LJ.R. i R.V, kao kćerke ostavioca, prihvatiti nasleđa i biti oglašene za naslednike iza sada pok. M.L, s obzirom na to da po nalaženju Apelacionog suda za procesnu legitimaciju stranke u postupku nije bitno postojanje pravnosnažnog rešenja o nasleđi-vanju u kojem je navedeno ko su naslednici ostavioca i u kojim udelima je raspravljena zaostav-ština ostavioca.

(Predsuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 4490/11 od 16.12.2011. godine)

443366.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju zaključkom Sreskog suda u N.P. O.br.296/48 od

18.11.1948. godine, raspravljena je zaostavština sada pok. D.Š., pa su za njegove naslednike oglaše-na njegova deca, s tim što je ustanovljeno pravo udovičkog uživanja u korist D.R. supruge ostavioca i to do njene smrti. Nakon smrti supruge ostavioca D.R. dana 21.11.2000. godine, prekinut je osta-vinski postupak koji se vodi u predmetu O.br.28/03. kod istog Suda, budući da je među zakonskim naslednicima nastao spor šta predstavlja predmet zaostavštine sada pokojne D.R. Naime, sporno je da li je pok. D.R. bila naslednik iza smrti supruga sada pok. G.Š. na udelu od 1/6 zaostavštine, te da li je mogla ugovorom o poklonu, koji je overen kod istog Suda pod Ov. br. 413/71, katastarsku par-celu br. 1496/2 KO N. P. Da prenese na poklonprimce D.M. i D.DŽ.

Prvostepeni sud nalazi da sada pok. D.R. nije bila vlasnik iza smrti supruga D.Š. i da nije bila vlasnik katastarskih parcela br. 1496/1, br. 1496/3 i br. 1496/2 KO N.P., koja je bila predmet ugovo-ra o poklonu, te da pokojna D.R. nije mogla preneti na poklonoprimce ovu nepokretnost, jer nije predstavljala njenu svojinu. Proizilazi da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi iz čl. 103. ZOO, pa je prvostepeni sud poništio ugovor o poklonu, budući da poklonodavac nije bila vlasnik imovine koja je bila predmet ugovora.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, te je pravilno primenio materijalno pravo. Naime, pravni prethodnik stranaka, sada pok. D.Š. je umro 08.11.1941. godine. Prema čl. 2. Zakona o nevažnosti pravnih propisa, donetih pre 6.04.1941. godi-ne i za vreme neprijateljske okupacije ("Službeni list FNRJ", br. 86/46 br. 105/46 i br. 96/47) pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr.) koji su bili na snazi na dan 06.04.1941. godine, iz-gubili su pravnu snagu. U konkretnom slučaju, nije se mogao primeniti Srpski građanski zakonik, koji članom 413. reguliše da supruge imaju samo "pravo uživanja dobara muževljevih". Naime, do-nošenjem Ustava FNRJ ("Službeni list FNRJ", br.10/46) zajemčuje se nasleđivanje supruge, budući da su članom 21. stavom 1. Ustava, svi građani jedanki pred zakonom i ravnopravni su bez obzira na narodnost i veroispovest.


- 174 -

Proizilazi da je pok. D.R. mogla da nasledi svog supruga pok. D.Š., shodno napred navedenoj ustav-noj odredbi. Međutim, sada pok. D.R. kao jedan od zakonskih naslednika pok. D.Š. se sporazumela sa ostalim naslednicima da ima pravo doživotnog plodouživanja, na celoj zaostavštini što predstavlja spo-razum o deobi zaostavštine, a ne uslovno odricanje od nasleđa koje bi bilo protivno zakonu. S obzirom da D.R. nije bila vlasnik nepokretnosti u momentu zaključenja ugovora o poklonu, to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je utvrdio da je ugovor ništav, a shodno čl. 103. ZOO.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž.br.625/10 od 09.04.2010. godine)

443377.. Smrću poreskog dužnika iza koga je rešenjem ostavinskog suda obustavljen ostavinski

postupak zbog nepostojanja zaostavštine, ne gasi se obaveza njegovog zakonskog nasledni-ka kao hipotekarnog dužnika za neizmireni dug obezbeđen hipotekarnom imovinom.

Revident u revizijskim razlozima ponavlja sve ono što je isticao do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom i u žalbenim razlozima. Ustrajava na pravnom stavu da su nižestepeni su-dovi pogrešno primenili član 22. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom zakonskom normom je propisano da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika u momentu pri-hvatanja nasledstva, a ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvata nasled-stva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

Na osnovu pomenutog zakonskog propisa i činjenice da iza sada pokojnog poreskog obveznika nije ostalo imovine koju bi naslednici nasledili, revident smatra da kao naslednik poreskog dužnika nije u smislu pomenute zakonske norme u obavezi da plati poreski dug. Tačan je revizijski razlog da revident ne odgovara za poreski dug svoje sada pokojne supruge na osnovu člana 22. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji. Međutim, njegova odgovornost zasnovana je na drugom pravnom propisu – na Zakonu o hipoteci.

Revident je svojom nepokretnošću obezbedio isplatu poreskog duga dozvolom da se na njegovoj nepokretnosti upiše, odnosno konstituiše hipoteka, kao založno pravo u korist tuženog kao založnog hipotekarnog poverioca. Hipoteka kao založno pravo nije prestala. Ona prestaje na način propisan čl. 43. do 52. Zakona o hipoteci. Naime, hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana u skladu sa zakonom. Ispis hipoteke vrši se na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom. Ispis hipoteke na zahtev vlasnika vr-ši se samo ako je dug isplaćen u potpunosti. Vrši se na osnovu zahteva koji podnose pomenuta ovla-šćena lica, a koji sadrži pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili prav-nosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno. Takođe, dužan je i da izda dužniku i vlasniku hipotekarne nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu bez odlaganja, nakon izmirenja duga i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. Hipotekarni poveri-lac se može jednostranom pismenom izjavom volje sa potpisom overenim u sudu odreće hipoteke kada ona po zakonu prestaje.

Sa svega napred rečenog, jasno proizilazi da hipoteka po zakonu nije prestala. Ona po zakonu može prestati i isplatom poreskog duga za koji je dato hipotekarno obezbeđenje ili otpisom pore-skog duga. Međutim, otpis poreskog duga vrši nadležna poreska uprava koja je i utvrdila poreski dug poreskim rešenjem.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2313/07 od 8.11.2007. godine)


- 175 -

443388.. Kada je rešenjem prvostepenog suda raspravljena zaostavština pokojnog i kao zakonski na-

slednik proglašena majka pokojnog, tada je žalba izjavljena protiv rešenja o nasleđivanju od stra-ne vanbračne supruge pokojnog nedozvoljena, jer se odredbe Porodičnog zakona kojim je propi-sano da je vanbračna supruga izjednačena u pravima i dužnostima odnose na izjednačenost u pra-vima i obavezama vanbračne supruge u pogledu izdržavanja i u pogledu zajedničke imovine ali ne i u pogledu prava na nasleđivanje.


443399.. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. - Samo se u parničnom postupku može utvrđivati

drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog, kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednici-ma na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje u žalbi naslednika - supruge, da treba da se utvr-di njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine - neosnovan, već se to ima isticati u novom parničnom postupku.


444400.. I posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom se može tražiti priznanje prava vlasništva

na delu imovine stečene tokom trajanja bračne zajednice. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev - 1406/05 od 1.03.2006. godine)

444411..

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine, a to je stambena zgrada, zatim su progla-šeni zakonski naslednici u određenim delovima, a takođe je sud izvršio uvid u tapiju, a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica.

Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji injnjegov upis u javnim knjigama.


444422.. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog - naslednici predaju u sudu

overen sporazum o raspodeli imovine za života zakljuen između ostavioca i njegove dece, tada je preu-ranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. Jer, ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog.

Zaostavština pokojnog je utvrđena, raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem pr-vostepenog suda.

Drugostepeni sud je - povodom žalbe jednog od učesnika - ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog, sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života, te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog.

U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor - sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog, trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokoj-nog. Jer, deo njegove zaostavšštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.



- 176 -

444433.. Da bi se ostavinskim rešenjem konstituisalo pravo plodouživanja u korist testamentalnog na-

slednika na bunaru koji se nalazi na navedenoj nepokretnosti, tada sud mora pouzdano utvrditi da li je parcela na kojj se nalazi bunar i ostaviočeva zaostavština.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 1216/05) 444444..

Smatraće se da se legatar primio legata konkludentnom radnjom, ako se s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta može sa izvesnošću zaključiti o postojanju volje da se legat prihvati.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 1431/05) 444455..

Ako legatar nije izričito izjavo da prihvata legat, ili ako već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno, ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka.


444466.. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske

parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe.

Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. Iz spisa proizilazi da prvo-stepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini, a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. br. 678/2 KO Čačak. U predlogu učesnika ostavinskog po-stupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. tako da se taj broj promeni u kp. br. 1059 KO Čačak, jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. Pravilna je odluka prvostepenog suda, pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosna-žnog ostavinskog rešenja, jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela, već naprotiv, broj parcele - 678/2 je tačan, a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste par-cele nije osnov za vršenje ispravke rešenja, shodno članu 342. ZPP.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 86/05, od 20.01.2005. godine)

444477.. Rešenje opštinskog suda doneto u ostavinskom postupku ne može da bude osnov za promenu

promenu u katastru ukoliko ne sadrži podatke premera i katastra zemljišta u pogledu upisanih ko-risnika.

(Vrhovni sud Srbije, U. 6744/05)

444488.. Proglašenje testamenta posle donošenja rešenja o nasleđivanju, a pre njegove pravnosna-

žnosti predstavlja novu činjenicu koja se sa uspehom može isticati u žalbi izjavljenoj protiv re-šenja o nasleđivanju.


- 177 -

Iz spisa se vidi da je ostavilac ostavio testament koji je proglašen posle donošenja pobijanog rešenja, te tako proizlazi da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje u pogledu osnova za nasleđivanje. Proglašenje testamenta posle donošenja pobijanog rešenja, ko-jim je zaostavština ostavioca raspravljena na osnovu zakona, a pre njegove pravnosnažnosti pred-stavlja novu činjenicu i razlog za ukidanje pobijanog rešenja zbog nepotpuno i pogrešno utvrđe-nog činjeničnog stanja.


444499.. Ostavinsko rešenje ima deklarativni karakter, pa zato naslednici pravo vlasništva po osno-

vu nasleđ a u većem delu to pravo mogu ostvarivati u parnici.

Ostavinski sud je na osnovu čl. 1. Zakona o nasleđivanju, na osnovu zemljišno knjižnih podataka utvrdio predmet zaostavštine ostavioca u idealnom delu u odnosu celu kuću, a ne u odnosu na određe-ni realni deo kuće stana. Na osnovu tako utvrđenog predmeta zaostavštine, pravilno su na osnovu čl. 2, 8. i 9. istog zakona za naslednike oglašeni potomci ostavioca. Stoga se zakonitost pobijanog rešenja ne može dovesti u pitanje. U svakom slučaju, ostavinsko rešenje je deklaratorne prirode. To znači da na-slednici, ukoliko smatraju da im pripada pravo vlasništva po osnovu nasleđa u većem delu, to pravo mogu ostvarivati u parnici.


445500.. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim

zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog, utvrđen je sastav zaostavšti-ne koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine, a naslednici su postali na osnovu zakona.

Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog, drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosno-vanu, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine, naročito nepo-kretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.

S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav za-ostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije planova.

Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i drugostepeni sud.


445511.. Proglašenje testamenta posle donošenja rešenja o nasleđivanju, a pre njegove pravnosnažnosti,

predstavlja novu činjenicu koja se sa uspehom može isticati u žalbi izjavljenoj protiv rešenja o nasle-đivanju.



- 178 -

445522.. Nema uslova za poništaj nasledničke izjave date usled zablude, kada naslednik prihvata sastav zao-

stavštine pokojnog, prihvata se nasleđa i potpiše sporazum o deobi koji je unet u u rešenje o nasleđiva-nju, shodno čl. 220. ZON-u.


445533.. Kada vanparnični sud u ostavinskom postupku proglasi testament, ali ga ne prihvati i ne raspo-

deli zaostavštinu pokojnog po njemu već na osnovu zakonskog naslednog reda, s obzirom da brojevi parcela u testmentu ne odgovaraju brojevima parcela u katastru, tada je bio dužan da utvrdi pravo stanje parcela na terenu ili da prekine ostavinski postupak u uputi predlagača na parnicu.


445544.. Izjava poklonoprimca o vraćanju zaostavštine poklonjene mi stvari data u parnici radi uračunavanja

poklona u nasledni deo, ima karakter nasledničke izjave i stoga se ne može opozvati, ali se može pobijati zbog mana u volji.


445555.. Kada se u postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumeju u pogledu deobe, i spo-

razum se unosi u rešenje o nasleđivanju.

Rešenjem Opštinskog suda Guča O. br. 84/2002 od 16.04.2002. godine raspravljena je zaostav-ština pok. Č.A. iz Kotrače i utvrđeno je u stavu 1. izreke šta čini tu zaostavštinu. U stavu 2. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog, dva sina i učesnik Č.P. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci re-njenja, s tim što se naslednik Č.P. (unuk ostavioca), oglašava na 1/4 na k.p. 105/1 KO Kotrača.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č.P. – unuk ostavioca. U žalbi je posebno na-glasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. 105/1 KO Kotrača, "s obzirom da nika-kav sporazum nije dao".

Okružni sud u Čačku je svojim rešenjem Gž. 872/2002 od 10.09.2002. godine odbio kao neosno-vanu žalbu učesnika Č.P., pa se rešenje Opštinskog suda Guča O. br. 84/2002 od 16.04.2002. godine potvrđuje.

U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće:Navodi iz žalbe učesnika Č. P. se ne mogu prihvatiti, jer se iz raspravnog zapisnika od 10.04.2002. godine jasno utvrđuje da su na-slednici dali nasledničke izjave, s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Čačku, a pred Opštinskim sudom u Guči četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe, izjavilo je na tom ročištu da postiče međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. 105/1 KO Kotrača, a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe, potpisao. Stoga, ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum, s obzirom na saglasnost između ras-pravnog zapisnika od 10.4.2002. godine i izreke osporenog rešenja. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.



- 179 -

445566.. Naslednik koji je za života ostavioca dobio poklon u nepokretnosti, može sporazumom o

deobi nasledstva ustupiti dobijene nepokretnosti drugom nasledniku, ako je zemljišno-knjižno stanje ostalo neizmenjeno.

Parnične stranke su braća. Njihov otac je za života činio poklone u nepokretnostima i tužiocu i tuženom. Sporne parcele br. 601/2 i 866/3 KO S. poklonjene su tužiocu ugovorom Ov. br. 652/86 od 4.03.1986. godine, ali nije došlo do promene u zemljišnim knjigama, tako da su one u momentu smr-ti oca (29.7.1990. godine) bile u njegovom zemljišno-knjižnom vlasništvu. U ostavinskom postupku parnične stranke, kao jedini naslednici, zaključili su sporazum po kome sav očev novac pripada tuži-ocu a sporne parcele - tuženom. Na osnovu tog sporazuma doneto je i ostavinsko rešenje Ov. 301/70 od 26.12.1990. godine, koje je postalo pravnosnažno, jer ga stranke nisu pobijale.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno postupili što su odbili zahtev tužioca da se utvrdi njegovo vlasništvo na spornim parcelama. Te parcele jesu pripale njemu po ugovoru o poklonu od 4.03.1986. godine, ali je svojina na njima i dalje pripadala ocu T. zbog toga što se, po članu 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na nepo-kretnosti stiče tek upisom u javnu knjigu. Ovakvo pravno stanje dopuštalo je strankama da zaključe sporazum o načinu deobe zaostavštine, pa kako su tim sporazumom (26.12.1990. godine) sporne parcele pripale tuženom (zato što je sav novac ostavioca pripao tužiocu), tužilac se ne može pozivati na raniji ugovor o poklonu tražeći za sebe svojinu na tim parcelama.

Bez uticaja su navodi revizije da sporazum stranaka o spornim parcelama nije mogao biti zaklju-čen. Pobijanje tog sporazuma nije predmet ovog spora a sud, po članu 2. stav 1. ZPP, odlučuje u gra-nicama zahteva. O važnosti sporazuma ne može se odlučivati kao o prethodnom pitanju, zato što je na osnovu tog sporazuma doneto ostavinsko rešenje koje je postalo pravnosnažno. Prema članu 12. stav 2. ZPP, odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u predmetu u kome je to pi-tanje rešeno, što znači da ono ne deluje u predmetu u kome je doneto ostavinsko rešenje. Zato su ni-žestepeni sudovi pravilno postupili što se o validnosti sporazuma nisu izjašnjavali.

Sporazum stranaka je postignut u ostavinskom predmetu, pa pošto je opredelio i sadržinu ostavin-skog rešenja, revident ga ne može tretirati kao produkt obične greške. Utoliko pre, što je na osnovu tog istog sporazuma novac ostavioca pripao isključivo tužiocu, koji ga u tom delu ne osporava.


445577.. Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporan obim zaostavštine, kao i pravo

na zakonsko nasleđivanje zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica od ko-jih zavisi pravo na nasleđe.

U konkretnom slučaju, glavna rasprava u ostavinskom postupku, koja je bila zaključena, ponovo je otvorena u smislu odredbe člana 305. ZPP u vezi člana 30. tačka 2. Zakona o vanparničnom po-stupku. Parnične stranke dale su izjavu o nasleđivanju, ali ostavinski postupak još uvek nije bio okončan, jer nije bilo doneto rešenje o nasleđivanju. Prema tome, sve do donošenja rešenja o nasle-đivanju, u smislu odredbe člana 122. Zakona o vanparničnom postupku, ostavinski postupak je još uvek bio u toku. U toj fazi postupka sud je prekinuo raspravljanje zaostavštine, jer su bile sporne či-njenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, naročito punovažnost usmenog testamenta, zbog čega je


- 180 -

sud tužioce uputio da pokrenu parnicu. U situaciji kada je pre okončanja ostavinskog postupka po-stao sporan obim zaostavštine, kao i pravo na zakonsko nasleđivanje zbog postojanja usmenog testa-menta ostavioca, bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe.


445588.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne

zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja nužnog dela.

(Iz Rešenja Okružog suda u Kraljevu, Gž. 111/97)

445599.. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sa-

činjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju vlasnicima, legatorima i drugim licima.


446600.. Ne može se doneti delimično rešenje o nasleđivanju.


446611.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku, ako je rešenje o nasle-

đivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 9675/95 od 20.11.1995. godine)

446622.. Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvo-

riti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u ostavin-skom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. br. 333/95 od 20.03.1995. godine)

446633.. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih

delova. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 24538/95)

446644.. S obzirom da postoji mogućnost, da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu

bet rešenja o nasleđivanju, kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje koje ostavinu po-seduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o savesnom ili nesavesnom držaocu.

(Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici, Gž. 385/94)


- 181 -

446655.. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku traži-

ti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnažno ostavin-sko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa.


446666.. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu

koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. Kako pravo svojine ne zastareva tu-žba za zaštitu svojine može se podići uvek.

Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. Pravo svojine ne zastareva, pa se tužba za za-štitu svojine može podići uvek.

Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka, jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu, a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak, to je žal-ba kao neosnovana odbijena, a pobijano rešenje na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP potvrđeno.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Prištini, Gž. 871/93 od 09.12.1993. godine)

446677.. Iz naslednij izjava učesnika ove pravne stvari ne vidi se zbog čega se isti odriču nasleđa niti

su poučeni o posledicama odricanja, a ne vidi se ni to dovoljno jasno da li se radi o sporazumu naslednika da celokupna zaostavština ostane samo jednom učesniku kao nasledniku da bi se eventualno moglo doneti rešenje o nasleđivanju na osnovu sporazuma u sm. čl. 122. st. 3. ZVP-u, kako se to pledira žalbom.


446688.. Osim sporazuma o načinu deobe ostavine, u rešenje o nasleđivanju unosi se I izjava o ustupanju na-

slednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupanje prihvatio. (Okružni sud u Subotici, Gž. 1356/92)

446699.. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesni-

cima, ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 355/92)


- 182 -

447700.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kojim su za zakonske naslednike oglašena lica, koja u kon-

kretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe, odnosno lica koja uopšte na spadaju u krug za-konskih naslednika, ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Pravnosnažno rešenje ima deklaratoran, a ne konstitutivan karakter.


447711.. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog, kojim se učesnici samo oglašavaju za nasledni-

ke na određenoj zaostavštini, ne može postati izvršno već samo pravosnažno. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1271/90)

447722.. Kada više lica nasleđuju istog ostavioca oni mogu iz zajedničke svojine, kao sanaslednici,

neposredno preći u režim isključive svojine jednom jedinom deobom.

Ali, moguća je i deoba sanaslednika kroz tzv. kaskadnu deobu u kom slučaju sanaslednici vrše naj-pre prvu deobu, na osnovu koje iz zajedničke svojine prelaze u režim susvojine, pa kasnije vrše drugu fi-zičku deobu, na osnovu koje iz ranijeg suvlasništva prelaze konačno u režim isključive svojine.

Prvostepena presuda je nejasna jer se ne može ustanoviti da li je tužena suvlasnik ili ima zajed-ničku svojinu kao sanaslednik sa svojom braćom. Razlika koja postoji izmđđu pravnog položaja sa-naslednika i suvlasnika je znatna.

Dok ugovor koji zaključi sanaslednik sa licem koje nije naslednik proizvodi prema čl. 144. st. 3. Zakona o nasleđivanju samo obligaciono-pravno dejstvo, te sanaslednikov saugovornik do deobe ne može steći nikakvo drugo pravo, suvlasnik može ne samo prodati (obligaciono - pravno se obaveza-ti), nego i preneti svoje pravo na suvlasnički udeo na svog saugovornika.


Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o uručenju zaostavštine i ako su sanaslednici postali zemljišno-knjižni naslednici ostavine u idealnim delovima, svaki od sanasledni-ka ima pravo raspolaganja svojim idealnim delom zaostavštine.


447744.. Kada tužilac, kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doži-

votnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem, ali da ne želi da koristi prava iz ugovora, pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu, posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ne može u par-nici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja, ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika.


447755.. Pravo korišćenja grobnice pripada licu koje je oglašeno za naslednika na osnovu po osnovu

testamenta ili zakonskog nasleđivanja. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 795/84)


- 183 -

447766.. Sporazumni predlog naslednika za deobu zaostavštine iz čl. 122. st. 3. ZVP-u, predstavlja deobu

zajedničke stvari ili imovine, pa predlog za deobu mora da sadrži sve podatke iz čl. 149. st. 2. ZVP-u da bi po istom moglo da se postupa.

(Okružni sud u Nišu, Gž. 2767/83) 447777..

Donošenjem ostavinskog rešenja o nasleđivanju naslednici postaju suvlasnici i prestaje nasledno pravna zajednica.


447788.. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud je dužan da da ovaj sporazum

unese u rešenje o nasleđivanju, propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postup-ka, što predstavlja razlog za ukidanje rešenja.


447799.. U deobi nasledstva moraju istovremeno učestvovati svi naslednici lično, ili preko punomoćnika,

a ukoliko neko izostane takva deoba može biti pravno valjana samo ako je taj, odsutni naslednik ka-snije prizna. Deoba koja je vršena pojedinačno i po delovima imovine, bez učešća svih naslednika zajedno, nije punovažna.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz.237/81)

448800.. Ukoliko predmet zaostavštine čine nepokretnosti upisane u zemljišnoj knjizi, u ostavinskom re-

šenju moraju biti navedeni brojevi svih katastarskih parcela, pa navođenje samo broja zemljišno-knjižnog uloška u kome je nepokretnost upisana predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog po-stupkas, jer se ovako rešenje ne može izvršiti.



448811.. Pobijanom presudom izrekom pod 1. utvrđeno je da ugovor o poklonu Ov.br.1275/84 od

24.07.1984. godine zaključen između prvotuženog D. S. iz G. M. kao poklonodavca i sada pok. Z. S. biv. iz G. M., kao poklonoprimca, ne proizvodi pravno dejstvo.

Izrekom pod 2. utvrđeno je da rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu O.br.881/07 od 30.01. 2008. godine u delu gde je drugotužena M. S. iz G. M. oglašena za naslednika dvosobnog sta-na pov. 54 m2, koji predstavlja poseban deo br. 1, ulaz br.1, u prizemlju porodične stambene zgrade, br. 1, izgrađene na kp.br. 11142/4 KO G. M., ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi S. D. iz G. M., S. M. iz G. M. i S. J. sa boravištem u B. dužni priznati i dozvoliti da se u Katastru nepokretnosti upiše zajednička svojina tužilje S. R. iz G. M. i prvotuženog S. D. iz G. M. na navedenoj porodičnoj stambenoj zgradi i dvosobnom stanu kao posebnom delu zgrade kao i zajedničko korišćenje


- 184 -

kp.11142/4 KO G. M. na kojoj je zgrada izgrađena u roku od 15 dana po prijemu presude pod prt-njom prinudnog izvršenja.

Izrekom pod 3. obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka solidarno pla-te iznos od 41.400,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužene M. S. i J. S. blagovremeno su izjavile žalbe pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogre-šne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu čl. 372. ZPP, Apelacioni sud je utvrdio da su žalbe osnovane. Pobijana presuda doneta je uz bitnu povredu postupka iz čl. 361. st.2. tač. 12. ZPP i na osnovu

pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Navedena bitna povreda postupka iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP, ogleda se u tome što obrazloženje

pobijane presude ne sadrži jasne razloge o bitnim činjenicama i što dati razlozi protivureče stanju u spisima predmeta, što se žalbama osnovano ukazuje

Iz navoda u obrazloženju pobijane presude proizilazi da je prvostepeni sud utvrdio da je predmet ugovora o poklonu Ov.br. 1275/84 od 24.07.1984. godine, koji je tuženi D. S., muž tužilje R. S., kao poklonodavac, zaključio sa njihovim zajedničkim sinom Z. S., dvosoban stan površine 54 m2 koji se nalazi u prizemlju porodične stambene zgrade br.1. izgrađene na kp.br. 11142/4, KO G. M., na kojoj je kao korisnik bio upisan poklonodavac, tuženi D. S. Prema obrazloženju pobijane presude "iz izja-ve tužilje R. S. i prvotuženog D. S. kojima je sud poverovao, utvrđeno je da tužilja nije znala da je zaključen ugovor o poklonu između sina pok. Z. S. i prvotuženog, jer je prvotuženi zaboravio da ka-že tužilji za ugovor i smatrao je da je to nevažno".

Ocenu dokaza na osnovu koje je došao do utvrđenja navedenih bitnih činjenica prvostepeni sud nije savesno i brižljivo obrazložio polazeći od sleda stvari i imajući u vidu da je sada pok. Z. S. bio sin jedinac tužilje i poklonodavca D. S., da su živeli u istom domaćinstvu i da je namera roditelja bi-la da se sin nakon što se 1981. godine oženio izdvoji u posebno domaćinstvo, te da je to bio motiv poklonodavca za zaključenje ugovora o poklonu. Zaključenje ovog ugovora, po oceni Apelacionog suda, a što se i žalbom osnovano ukazuje, nikako nije moglo predstavljati nevažnu stvar za tužilju i poklonodavca. Teško je poverovati, s obzirom da su u to vreme svi bili u dobrim odnosima da tužilja R. S., kao bračni drug poklonodavca i majka poklonoprimca, nije dala usmenu saglasnost za zaklju-čenje predmetnog ugovora o poklonu. O navedenim činjenicama izjašnjavali su se svedok B. M. i tu-žilja S. M. kao parnična stranka, a prvostepeni sud je propustio da njihove iskaze oceni, što se žal-bom tuženih osnovano ukazuje. Sud takođe nije imao u vidu da je poklonjeni deo kuće bio je nedo-vršen, da su isti dovršavali sada pok. Z. S. i njegova supruga M. S. podizanjem kredita što takođe tu-žilji koja je sa poklonodavcem živela na spratnom delu iste kuće nije moglo ostati nepoznato, kao ni činjenica da je poreske obaveze za ovaj deo kuće plaćao njihov sin Z. S.

Napred navedeni propusti, na koje se žalbama osnovano ukazuje, uticali su da činjenično sta-nje u pogledu utvrđenja bitnih činjenica nije moglo biti pravilno i potpuno utvrđeno.

Žalbama se osnovano ukazuje i da nije jasno kako je sud utvrdio da je ugovor o poklonu ništav u celosti kad se kp.br.11142/4, KO G. M. na kojoj je izgrađen stambeni objekat čiji prizemni deo je poklonjen vodila na tuženog D. S. kao korisnika.

Iz obrazloženja pobijane presude ne može se zaključiti ni na osnovu koje odredbe zakona je sud odlučio kao u izreci pod 2, s obzirom da se pravosnažne odluke suda mogu pobijati samo vanrednim pravnim sredstvima. Ovo tim pre što je nakon zaključenja ugovora o poklonu dvoso-ban stan u prizemlju kuće postojeće u G. M. upisan kao vlasništvo S. Z. i što je Z. bio u savesnoj državini predmetnog stana od 1984. godine i u istom nesmetano živeo do svoje smrti 2007. godi-ne, te da je i po osnovu održaja mogao steći pravo svojine na spornom stanu, koji je nasledila tu-žena M. S., što se žalbama osnovano ukazuje.


- 185 -

Zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ni materijalno pravo nije moglo biti pravilno primenjeno.

U pogledu primene materijalnog prava ne mogu se prihvatiti razlozi pobijane presude koji se od-nose na ništavost ugovora zbog predmeta u smislu čl. 47. ZOO i ništavost u smislu čl. 103. ZOO s pozivom na odredbe sada važećeg Porodičnog zakona, mada se pravna važnost ugovora ispituje s obzirom na vreme zaključenje istog 24.07.1984. godine, a da je tada bio na snazi Zakon o braku i po-rodičnim odnosima SR Srbije, koji se primenjivao od 01.01.1981. godine.

Svi napred navedeni propusti na koje se žalbama osnovano ukazuje, uticali su na pravilnost i za-konitost pobijane presude zbog čega je ista morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, imajući u vidu i ostale žalbene navode. S više pažnje će oceniti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuže-ne J. S., s obzirom da ista prema pravosnažnom ostavinskom rešenju Opštinskog suda u G. Milanov-cu O-881/07, od 30.01.2008. godine nije nasledila sporni stan, već samo tužena M. S., koja je po ka-tastru i upisana kao vlasnik istog.

Tek kada u ponovnom postupku, primenjujući pravilo o teretu dokazivanja, pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava, na čije odredbe je dužan da se pozove, doneti zakonitu i pravilnu odluku.


448822.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku, ako je rešenje o nasleđivanju

dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvo-vali u postupku.

(Okružni sud u Beogradu,Gž. 9675/95)

NASLEDNO-PRAVNI ZAHTEV POSLE

PRAVNOSNAŽNOSTI REŠENJA O NASLEĐIVANJU (Čl. 128-131. Zakona o vanparničnom postupku)

448833.. Mogućnost da se dopunskim rešenjem obustavi postupak za raspravu zaostavštine nije

predviđena Zakonom o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Žalba učesnika ostavinskog postupka izjavljena protiv dopunskog rešenja prvostepenog suda je osnovana.

Relevantne odredbe: Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će obustaviti

raspravljanje zaostavštine - član 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za ko-

ju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati


- 186 -

zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju - član 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

U konkretnom slučaju iza ostavioca je ostala imovina opisana u dispozitivu naznačenog ostavin-skog rešenja i ista je pravnosnažno raspravljena. Otuda nije bilo osnova da se novim rešenjem obu-stavlja postupak za raspravu zaostavštine uz primenu odredbe čl. 113. st.1. Zakona o vanparničnom postupku.

Osim toga, dopunskim rešenjem raspoređuje se novopronađena zaostavština na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju shodno citiranoj odredbi iz čl. 128. st.1. navedenog Zakona.

Dakle, tim Zakonom nije predviđena mogućnost da se dopunskim rešenjem obustavlja postu-pak za raspravu zaostavštine, naročito kada se ima u vidu da je ranije donetim rešenjem već ras-pravljena zaostavština ostavioca koju čini nepokretna i pokretna imovina.

(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 558/2014 od 12.08.2014. godine)

448844.. Novopronađenu imovinu sud će raspodeliti na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđiva-

nju, jer zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u tre-nutku smrti.

Iz obrazloženja: Nejasno je – prema stanovištu Višeg suda - zbog čega je prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog

rešenja naveo da navedena katastarska parcela predstavlja novopronađenu imovinu ostavioca a uz to za-ključio da ne treba biti doneto dopunsko rešenje u ovoj pravnoj stvari, te je stoga izreka pobijanog reše-nja kontradiktorna njegovom obrazloženju.

Kako se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti, to je prvostepeni sud dužan da utvrdi da li eventualno nije došlo do promene u broju parcele na koju se odnosi predlog učesnika te da li ta imovina ulazi u zaostavštinu.

Viši sud je naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku ima u vidu odredbu člana 128. Zakona o vanparničnom postupku, kao i Zakon o nasleđivanju kojim je propisano da se nasleđuje zao-stavština, a da istu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 1039/2013(2004) od 20.11.2013. godine)

448855.. U slučaju kada se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u

vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25.03.2010. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. Prvostepeni sud je shodno čl. 128. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju posl.br. O 436/97 od 05.10.1998. godine.

Odredbom čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja ni-


- 187 -

je znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu no-vim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci, te je naknadno pro-nađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgo-varajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju.

Činjenica da je zakonski naslednik J.S. preminuo tokom 2008. godine, nije od uticaja na pravil-nost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. 3. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Obzirom da je zakonski naslednik J.S. bio živ u momentu smrti ostavioca J.M. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim na-slednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.


448866.. Pravo na vođenje parnice nije podobno da se o njemu raspravlja kao o naknadno pronađe-

noj imovini.

Pobijanim rešenjem je odbijen predlog naslednika N.M. iz N.S. od 03.11.2009. godine, kojim je tražio da se kao naknadno pronađena imovina, raspravi pravo na nastavak parnice, koja se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod posl. br. P.6640/95.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo iz čl. 1. st. 2. ZON, kada je odbio ovakav predlog naslednika N.M. iz N.S. Naime, u smislu navedene zakonske odrebe, na-sleđivati se mogu stvari, potraživanja i dugovanja, a pravo na vođenje (nastavak) postupka nije nijedno od ta tri. Nasleđivanju bi bilo podobno tek potraživanje ostavioca koje bi mu bilo priznato pravnosna-žnom sudskom odlukom, što ovde nije slučaj.

Međutim, naslednik na ovaj način nije oštećen. Naime, u smislu odredbe čl. 214. tač. 1. ZPP, po-stupak se prekida kada stranka umre, a odredbom čl. 217. st. 1. ZPP je propisano da se u takvom slu-čaju postupak nastavlja kada naslednik preuzme postupak ili kada ga sud, na predlog protivne strane, pozove da to učini. Iz izloženog proizilazi da su naslednici pok. N.R., bivšeg iz Novog Sada, ovla-šćeni da preuzmu postupak koji se pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vodi pod posl. br. P.6640/95, te im za tako nešto nije potrebna dopunska odluka suda, koji je jednom već raspravio za-ostavštinu i utvrdio ko su naslednici, a samim tim i ko je legitimisan da nastavi vođenje pomenutog parničnog postupka.


448877.. Rešenjem prvostepenog suda odbijen je kao neosnovan predlog naslednih učesnika za donošenje

dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu novopronađene imovine ostavioca.Članom 128. tačka 1. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zao-stavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

U skladu sa citiranim članom, sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, jer ostavilac u trenutku smrti nije bio vlasnik imovine


- 188 -

navedene u predlogu za dopunu, već mu je ista vraćena rešenjem Republičkog sekreterijata za finan-sije SR Srbije koje je doneto nekoliko godina nakon njegove smrti.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Požegi O-36/08)

448888.. Ukoliko je utvrđeno da neka imovina pripada zaostavštini ostavioca, a o toj imovini nije

odlučeno ostavinskim rešenjem, ne radi se o novopronađenoj imovini i nema uslova za prime-nu člana 128. Zakona o vanparničnom postupku.

Dopunskim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O br. 649/95 od 08.10.2007. godine dopunjeno je pravnosnažno rešenje o nasleđivanju tog suda O br. 649/95 od 08.04.1996. godine, ko-jim je raspravljena zaostavština pok. ŽR, i imovina ostavioca, koja se sastoji od svih prava po osno-vu rešenja Opštine Voždovac br. 461-27/91 od 17.12.1991. godine, raspoređena njegovima zakon-skim naslednicima.

Prema stanju u spisima, rešenjem prvostepenog suda od 08.04.1996. godine utvrđeno je da zao-stavštinu ostavioca, pored ostalog, čini vanknjižno pravo vlasništva na parceli br. 1237 KO Zuce, na osnovu rešenja Opštine Voždovac br. 461-27/91 od 17.12.1991. godine. Ovim rešenjem Opštine Vo-ždovac utvrđeno je pravo svojine ostavioca i na katastarskim parcelama 210/1 i 211/2 KO Zuce, za koje je podnet predlog za donošenje dopunskog rešenja. Na ročištu 01.09.1995. godine utvrđeno je da predmet zaostavštine čini, između ostalog, pravo svojine na nepokretnostima iz rešenja Opštine Voždovac od 17.12.1991. godine.

Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi o novopronađenoj imovini, budući da se za ovu imovinu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka i da je utvrđeno da pripada zaostavštini ostavioca, te nije bilo uslova za primenu člana 128. Zakona o vanparničnom postupku. Prvostepeni sud u konkretnom slučaju može ceniti da li su ispunjeni uslovi iz člana 349. Zakona o parničnom postupku za ispravku re-šenja, s obzirom da je imovina, za koju se tvrdi da je novopronađena, već ušla u sastav zaostavštine.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 3577/10 od 09.06.2010. godine i Rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu O br. 649/95 od 08.10.2007. godine)

448899..

Prilikom donošenja rešenja o nasleđivanju, na osnovu člana 128. stav 1. Zakona o vanpar-

ničnom postupku, ne podrazumeva se odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i na no-vopronađenoj imovini.

Opštinski sud u V. doneo je pravnosnažno rešenje O. 566/04 od 4.10.2004. godine kojim je ras-pravljena zaostavština iza pokojnog J.D. bivši iz V. Navedenim rešenjem ovde žalilac, učesnik M.J, ćerka ostavioca, oglašena je za naslednika na osnovu punovažnog testamenta, dok su na ostatku zao-stavštine, oglašeni na osnovu zakona za naslednike, supruga ostavioca J.M. sa 1/3 i ćerka N.K. sa 2/3, pošto se učesnica M. svog zakonskog naslednog dela odrekla u korist učesnice K.

Postupajući po predlogu učesnice K. od 8.12.2005. godine, za donošenje dopunskog rešenja, u pogledu naknadno pronađene imovine, navedene u stavu prvom izreke pobijanog rešenja, prvostepe-ni sud je na osnovu člana 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje.

Član 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđa da ako se po pravnosnažnosti reše-nja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zao-


- 189 -

stavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

Izjava učesnice M.J. u ostavinskom postupku, da se svog zakonskog naslednog dela odriče u ko-rist učesnice K, u smislu člana 216. stav 1. Zakona o nasleđivanju, smatra se izjavom o prijemu na-sleđa, uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

U praksi, u izreci rešenja o nasleđivanju, uobičajeno je da se kao naslednik ne imenuje lice koje se, u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju, odriče nasleđa (iako je i to lice naslednik), niti se u izreci reše-nja konstatuje odricanje od nasleđa, već da se to čini samo u obrazloženju rešenja, i ako bi pravilno po-stupanje nalagalo da se u izreci rešenja o nasleđivanju kao naslednik imenuje lice koje se odriče nasleđa i zatim da se konstatuje, takođe, u izreci rešenja, odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, jer to, kao pravna činjenica, može biti značajno kod eventualnog raskida ugovora o poklonu, utvrđivanju poreskih obaveza, odgovornosti za dugove i u drugim slučajevima. Dakle, naknadno pronađena imovina raspodeliće se među naslednicima prema obimu i veličini nasleđenih delova na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Kako je u konkretnom slučaju učesnica M. dala pozitivnu nasledničku izjavu, ona se smatra zakonskim naslednikom i na naknadno pronađenoj imovini.

Ostaje mogućnost odricanja naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist drugog nasledni-ka. Međutim, ne važi pretpostavka o odricanju naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist dru-gog naslednika, jer se tu radi o aktu raspolaganja besteretnim pravnim poslom.


449900.. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju, u smislu čl. 128. ZVP-a potrebno je da

naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca.

Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. br. 1097/99 od 12.07.2001. godine raspravljena zaostavština iza pok. M. i N. B. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. R., A. B. i J. K. Nasledne učesnice J. R. i A. B. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog reše-nja dana 6.5.2003. godine, a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice ko-je se nalaze kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati, pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predla-gača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Zakona o vanparničnom postupku, tj. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 3596/04 od 2.02.2005. godine)

449911.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud ga mo-

ra pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.

Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. J.Š.. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasled-ni učesnici na ročištu održanom dana 11.06.1986. g. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. 130. Zakona o vanparničnom


- 190 -

postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga, ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini, rešenjem uputiti pomenute nasled-ne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku.

U okviru izloženih razloga, prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko re-šenje, pozivajući se na odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o na-knadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


449922.. Neosnovani su navodi žalbe da u ostavinskom postupku nije raspravljeno ko će biti naslednik

pokretnih stvari ostavilje AM. Nasledni učesnici zahtev za raspravljanje zaostavštine u delu koji čine pokretne stvari mogu istaći bilo u ostavinskom postupku, bilo u parničnom postupku, a postojanje ta-kvog zahteva je neophodno da bi se raspravilo nasleđivanje pokretnih stvari, s obzirom na to da je odredbom člana 113. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano da se o pokretnim stvari-ma, kao predmetu zaostavštine, ne raspravlja po službenoj dužnosti, već samo kad to raspravljanje traži neko od lica pozvanih na nasleđe.


449933.. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju

kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postup-ka, već u smislu člana 339. ZPP-a, i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prije-ma ostavinskog rešenja.

Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim reše-

njem o nasleđivanju iz 1959. godine, kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga, deca i unuci, ukup-no njih šestoro, svi na realnim delovima zaostavštine. Učesnik u ovom postupku, unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa na-meštajem u toj kući, da sud oglasi njega i drugog učesnika, takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju, za naslednike sa jednakim udelima, jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće, a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđi-vanju. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ZPP, koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o na-sleđivanju. Međutim, iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. Reše-njem o nasleđivanju iz 1959. godine propuššteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja, ali samo pod uslovima iz člana 339. stav 1. ZPP, što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. Takođe, ne dolazi u obzir ni primena člana 128. stav 1. ZPP, jer se ne radi o novopronađenoj imovini, budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavšštini ostavioca. Prema tome, prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, a ukoliko jeste, da u smislu člana 339. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je pred-log neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč.



- 191 -

449944.. Odredbom člana 128 stav 1 Zakona o vanparničnom postupku propisano je da, ako se po pravno-

snažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu, pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će ovu imo-vinu, novim rešenjem, raspodeliti na osnovu ranije donetog rešenja. Ostavinski postupak je, u kon-kretnom slučaju, okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja kojim su za naslednike oglašeni sinovi ostavioca, naslednici prvog naslednog reda, po zakonskom osnovu nasleđivanja i po sporazumu o deobi zaostavštine koji su potpisali. Kako su se oba naslednika prihvatila nasleđa i sporazumno po-delila zaostavštinu, nema smetnji da se naknadno pronađena imovina, u nedostatku ponovnog spora-zuma naslednika o njenoj deobi, rasporedi po zakonskom osnovu nasleđivanja, na idealne delove. Naslednici mogu sva ostala prava na nasleđe ostvarivati u redovnoj parnici.


449955.. Kada postoji pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština pokojnog, tada

za naknadno pronađenu imovinu, sud ne raspravlja ponovo zaostavštinu, nego novim rešenjem ras-podeljuje na osnovu ranijeg donetog rešenja, a bez zakazivanja rasprave i pozivanje naslednika.


449966.. Ostavinsko dopunsko rešenje će biti ukinuto ako je očigledno da se radi o novpronađenoj imovi-

ni, već o imovini koja je postojala u u momentu donošenja osnovnog rešenja. (Okružni sud u Beogrdu, Gž. 85/97)

449977.. Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u vreme donoše-

nja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


449988.. Odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i na novopronađenoj imovini se ne podra-

zumeva.

Nadležni opštinski sud doneo je naznačeno pravnosnažno rešenje od 04.10.2004. godine kojim je raspravljena zaostavština iza imenovanog pokojnog. Tim rešenjem ovde žalilac – imenovana uče-snica, ćerka ostavioca, oglašena je za naslednika na osnovu punovažnog testamenta, dok su na ostat-ku zaostavštine, oglašeni na osnovu zakona za naslednike supruga ostavioca sa 1/3 i druga ćerka sa 2/3, pošto se učesnica M. svog zakonskog naslednog dela odrekla u korist učesnice K.

Postupajući po predlogu učesnice K. od 08.12.2005. godine za donošenje dopunskog rešenja, u pogledu naknadno pronađene imovine, navedene u stavu prvom izreke pobijanog rešenja, prvostepe-ni sud je na osnovu člana 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje.

Član 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđa da - ako se po pravnosnažnosti re-šenja o nasleđivanju - pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspode-liti na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.


- 192 -

Izjava učesnice - prve ćerke ostavioca u ostavinskom postupku, da se svog zakonskog na-slednog dela odriče u korist učesnice K, u smislu člana 216. stav 1. Zakona o nasleđivanju, sma-tra se izjavom o prijemu nasleđa, uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

U praksi, u izreci rešenja o nasleđivanju, uobičajeno je da se kao naslednik ne imenuje lice koje se, u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju, odriče nasleđa (iako je i to lice naslednik), niti se u izreci reše-nja konstatuje odricanje od nasleđa, već da se to čini samo u obrazloženju rešenja, i ako bi pravilno po-stupanje nalagalo da se u izreci rešenja o nasleđivanju kao naslednik imenuje lice koje se odriče nasleđa i zatim da se konstatuje, takođe, u izreci rešenja, odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, jer to, kao pravna činjenica, može biti značajno kod eventualnog raskida ugovora o poklonu, utvrđivanju poreskih obaveza, odgovornosti za dugove i u drugim slučajevima. Dakle, naknadno pronađena imovina raspodeliće se među naslednicima prema obimu i veličini nasleđenih delova na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Kako je u konkretnom slučaju pomenuta učesnica dala pozitivnu nasledničku iz-javu, ona se smatra zakonskim naslednikom i na naknadno pronađenoj imovini.

Ostaje mogućnost odricanja naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist drugog nasledni-ka. Međutim, ne važi pretpostavka o odricanju naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist dru-gog naslednika, jer se tu radi o aktu raspolaganja besteretnim pravnim poslom.


449999.. Ukoliko se raspravlja o naknadno pronađenoj imovini o kojoj je odlučeno rešenjem, ona će

dopunskim rešenjem biti raspoređena na istog naslednika.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nisu ispu-njeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja u smislu odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku, a imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o naknadno pronađenoj imovini o kojoj je već odlučeno prvostepenim rešenjem i koja je raspoređena na oglašenog naslednika - oca ostavioca.


550000.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud ga mo-

ra pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.

Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. J.Š.. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasled-ni učesnici na ročištu održanom dana 11. 6. 1986. g. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. 130. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga, ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini, rešenjem uputiti pomenute nasled-ne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku.

U okviru izloženih razloga, prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko re-šenje, pozivajući se na odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o na-knadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.



- 193 -

550011.. Posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici

veći nasledni deo. (Viši sud u Subotici, Gž. 1520/87)

550022..

Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imo-vine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretnosti.


550033.. Ako se naslednici jošu toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i

načinu deobe nasleđene imovine (čl. 122. st. 3. ZVP), raspored naknadno pronađene imovine (čl. 128. ZVP) izvršiće se ponovo, bez obzira na ovaj sporazum , ukoliko se naslednici nisu sporazu-meli o deobi i o načinu deobe naknadno pronađene imovine.


550044.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja

zaostavštine, ukoliko im nije priznato pravo da svoj nasledni deo ostvaruju u parnici, samo u pogledu odluke o pravima na nasleđivanje. Međutim, učesnik u ovom postupku može i po pravnosnažnosti reše-nja o nasleđivanju isticati u parnici zahteve za utvrđenje svojine po drugim osnovima, nezavisno od pra-va na nasleđe, jer se rešenjem o nasleđivanju utvrđuje samo pravo svojine po osnovu nasleđa.



550055.. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta

iako je u ostavinskom postupku, znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu, izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona, ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći.



550066.. Izjava o neprihvatanju nasleđa na nepokretnosti koja je tužiocu bila poznata u momentu davanja na-

sledničke izjave, ne može se odnosditi i na nakdano pronađenu imovinu, a shodno čl. 214. ZON-u. u slu-


- 194 -

čaju naknadno pronađene imovine ostavioca u vidu akcija, a tužilac podnese tužbu protiv tuženika – drugog naslednika, tada se ima smatrati da se prihvatio nasleđa na naknadno pronađenoj imovini pa ima mesta preinačenju prvopstepene presude, a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca tako da se utvrđuje da tužilac ima pravo svojine po osnovu nasleđa na akcijama.


550077.. Naslednici koji nisu učestvovali u ostavinskom postupku, a koji polažu pravo na zaostavšti-

nu, nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ne mogu svoje pravo na nasleđe ostvarivati u ostavinskom postupku koji je već završen.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je oglašena kao testamentalni naslednik po rešenju O. 909/99 od 28.09.1999. godine na zaostavštini kako je to navedeno u testamentu. U ovom postup-ku ona nije prijavila tužioce kao naslednike sada pokojnog C.A. Zbog toga je presudom Opštinskog suda u N, K. 582/02 odgovarala za krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja, jer je u ostavinskom postupku izjavila da pokojnik nema zakonske naslednike.

Prema članu 130. Zakona o vanparničnom postupku, koji reguliše ostavinski postupak je propi-sano ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu, neko lice koje nije učestvo-valo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštini kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u par-ničnom postupku.

U obrazloženju pobijane presude prvostepeni sud polazi od toga da parcela br. 187, 189 i 6210 nisu obuhvaćene testamentom i nisu bile predmet raspravljanja zaostavštine rešenjem O. 909/99, pa tužba nije pasivno legitimisana u ovoj stvari, a zakonski naslednici svoje pravo nasleđivanja mogu ostvariti u ostavinskom postupku.

Tužioci kao naslednici, kao lica koja nisu učestvovala u prvostepenom postupku i koji polažu pravo na zaostavštinu nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ne mogu svoje pravo na nasleđe ostvari-vati u ostavinskom postupku koji je već završen, već tužbeni zahtev kod ovakve nasledničke tužbe treba usmeriti protiv lica koje je već pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju proglašeno za naslednika.


550088.. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem, sud će odbiti predlog za po-

novno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stnju iza smrti pok. LJ. J. u predmetu Opštinskog suda u L., O. br. 78/05, sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7.04.2005. godine kojim su za naslednike sada pok. LJ. oglašeni M. J. iz Valjeva sa udelom od 14/15 i M. M. iz B. sa ude-lom od 1/15. Međutim, prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakon-ski naslednici pok. LJ. J. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. H. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. LJ. J. Ovo iz razloga što je čla-nom 130. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje po-laže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. U ta-kvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.



- 195 -

550099.. Ostavinski postupak se ne može viša puta voditi samo zbog toga što neko od zakonskih na-

slednika nije učestvovao u postupku. Takvo lice sud će uputiti na parnicu pod uslovima iz čl. 130. ZVP-a.

Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. ZPP-a, a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. Naime, iza smrti pokojnog ostavioca M.M. doneto je nasledno rešenje O. br. 180/81-83 od 20. 03. 1986. godine, kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja, a pored toga tim rešenjem učesnik M. i nije oglašen za naslednika, pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materi-jalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja, pošto se zao-stavština ne može više puta raspravljati. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. godine nije nikada dostavljeno, nije od značaja u ovom postupku, jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine, kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. br. 180/81-83 za učesnika Mijata, isti u smislu čl. 130. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici, pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. odlučio na osnovu čl. 380. tač. 2. ZPP-a. Međutim, osnovana je žalba učesnika M. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. Naime, prema odredbi čl. 89. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti, ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti, tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku, te je iz tih raz-loga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M G. za naknadu troškova postup-ka odbio kao neosnovan, primenom čl. 380. tač. 3. ZPP-a.


551100.. Naslednik koji nije učestvovao u postupku donošenja rešenja o raspravljanju zaostavštine svoja

nasledna prava može ostvariti samo u vanparničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2884/02)

551111.. Učesnik u ostavinskom postupku koji na predmetu zaostavštine ističe pravo svojine, ne po

osnovu nasleđa, već po nekom drugom pravnom osnovu, ovo pravo može ostvarivati u parnič-nom postupku i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Na osnovu pismenih dokaza i nespornih navoda učesnika prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac umro 12. marta 1994. bez izjave poslednje volje - testamenta, da je delom svoje imovine raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, da njegovu zaostavštinu sačinjavaju nepokretnosti bliže označene u izreci pobijanog rešenja i da su njegovi zakonski naslednici su-pruga i četvoro dece, pa je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno primenio ma-terijalno pravo kada je učesnike oglasio za naslednike zaostavštine ostavioca sa jednakim udeli-ma. Navodi iz žalbe učesnika S. da je ostavilac celokupnom svojom imovinom još za života ras-polagao ugovorom o deobi koji je zaključio sa svojim naslednicima nisu od značaja za drugačiju odluku suda u ovoj stvari jer učesnik u ostavinskom postupku koji na predmetu zaostavštine isti-če pravo svojine, ne po osnovu nasleđa, već po nekom drugom pravnom osnovu, u ovom slučaju


- 196 -

po pismenom i od suda neoverenom ugovoru o deobi, koji bi ustvari predstavljao ugovor o poklo-nu, to svoje pravo može ostvarivati u parničnom postupku i nezavisno od ostavinskog postupka.

(Iz Rešenja Okružnog suda Valjevo, Gž. 541/00 od 16.06.2000. godine)

551122.. Pravosnažno ostavinsko rešenje obavezuje u ostavinskom postupku samo u odnosu na nasledno

pravne, a ne u odnosima stvarno pravne zahteve predmetne zaostavštine. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 3838/98 od 14.04.1999. godine)

551133..

Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja nužnog dela.

(Iz Rešenja Okružog suda u Kraljevu, Gž. 111/97)

551144.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud ga mora po-

zvati radi davanja izjave koja se odnosi na novu imovinu. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 194/95)

551155.. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti

da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnažno ostavinsko re-šenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 207/93 od 23.02.1993. godine)

551166.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspra-

vljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.

Međutim, svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđi-vanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat.

"Iz sadržine odredbe člana 26. Zakona o vanparničnom postupku proizilazi pravilo da pravno-snažno rešenje doneto u vanparničnom postupku, u koji spada i postupak raspravljanja zaostavštine, vezuje stranke, koje su učestvovale u tom postupku, ukoliko im ovim ili drugim zakonom nije pri-znato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Izuzetak od navedenog pravila su određene situacije kada je i pored pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju moguće ostvarivati u parnici neko pravo po osnovu nasleđa ili legata. To će npr. biti moguće ako se posle pravnosnažžnosti rešenja o nasleđiva-nju pronađe novi testament (član 129. ZVP), ako se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju po-javi novi naslednik (član 130. ZVP), ako postoje uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog po-stupka (član 131. ZVP), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Osim toga, i uz navedene izuzetke, rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostaštine samo u pogledu odluke o pravu nasleđa i o legatu, pa svaki uče-


- 197 -

snik može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom odnosu ne-zavisno od prava na nasleđe ili legat".


551177.. Shodno čl. 218. Zakona o nasleđivanju, pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednike

koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine, pa on može, u skladu sa čl. 221. Zakona o nasleđivanju i čl. 130. Zakona o vanparničnom postupku, ostvarivati svoja nasledna prava u parnici.



551188.. Uračunavanje poklona u nasledni deo, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku,

može se zahtevati u parnici, samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka po čl. 131. Zakona o vanparničnom postupku.

Prema činjeničnom utvrđenju tužilja L.O. je pastorka tužene M.S., odnosno ćerka iz prvog braka supruga tužene M.S. pok. M.Đ. koji je preminuo 06.03.1986. godine. Prilikom komasacije pokojni Đ. Daruje svojoj supruzi, ovde tuženoj M.S. 1/3 dela nekretnina upisanih u posedovni list br. 446 k.o. Šimanovci. Iza smrti pokojnog Đ. vođen je ostavinski postupak pred Opštinskim sudom u Pećin-cima pa je dana 09.06.1986. godine doneto ostavinsko rešenje kojim se tužilja L.O. i tužena M.S. oglašavaju naslednicima u po 2/6 dela upisanih nekretnina u zknj. ul. Br. 1008 k.o. Šimanovci, a čiji je vlasnik pok. Đ. u 1/3 dela i to na jednake delove. Poklon koji je u postupku komasacije pokojni Đ. učinio svojoj supruzi M.S. nije ušao u ostavinsku masu. Tužilja je na raspravi u ostavinskom postup-ku iza pok. Đ. saznala za poklon učinjen tuženoj M.S. ali ista u ostavinskom postupku nije istakla zahtev za uračunavanje poklona.

Prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev tužilje kojim je utvrđeno da 1/3 dela nepokretnosti upi-san u zknj. ul. br. 1008 k.o. Šimanovci i to parcele detaljno opisane u stavu 3. izreke pobijane presude predstavljaju poklon učinjen tuženoj M.S. kao poklonoprimcu od strane poklonodavca sada pokojnog Đ. i taj poklon se ima uračunati u nasledni deo što je M.S. i dužna da prizna i trpi da se navedena 1/3 dela bliže opisanih nepokretnosti uračuna u njen nasledni deo u ostavinskom postupku koji je vođen kod Opštinskog suda u Pećincima pod br. O 69/06 iza smrti ostavioca po-kojnog Đ. tako da se od ostavine utvrđene u ovom ostavinskom postupku navedene ostavinskim rešenjem tužena M.S. nasledi 1/6 delova, a tužilja L.O. 3/6 delova što je tužena dužna ovo pri-znati tužilji i trpeti da se tužilja na osnovu ove presude uknjiži sa 3/6 dela prava vlasništva na na-pred navedenoj parceli, a tužena sa 1/6 dela prava vlasništva u zemljišnim i drugim javnom knji-gama sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Osnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u izreci pobijane presude.

U konkretnom slučaju radi se o uračunavanju poklona jednom od zakonskih naslednika. Ali ura-čunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka može se zahte-vati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu čl. 131. Zakona o vanparničnom postupku.


- 198 -

Odredbom čl. 131. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da kada je raspravljene za-ostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka neće se obnoviti postupak za raspra-vljanje zaostavštine već stranke mogu svoja prava ostvarivati u parničnom postupku. Dakle, ne-ma sumnje da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđi-vanju. Međutim, ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka naslednik je ovlašćen da u smislu navedene zakonske odredbe ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici.

Tužilja je za učinjeni poklon saznala u ostavinskom postupku te stoga nema mesta primeni čl. 422. tač. 9. i čl. 424. tač. 6. ZPP-a, dakle nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka prema pravilima par-ničnog postupka, pa se ovakav zahtev ne može postaviti u posebnoj parnici iz već rečenih razloga.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 11058/10 od 05.09.2011. godine)

551199..

Kada je raspravljanje zaostavštine okončano pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, podneti predlog za ponavljanje postupka, i pored postojanja uslova za ponavljanje, neće dove-sti do obnavljanja postupka za raspravljanje zaostavštine, već tada stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku.

U konkretnoj pravnoj stvari, zakonski naslednici ostavilje su, po pravnosnažnosti rešenja prvostepe-nog suda, kojim je raspravljena zaostavština ostavilje, podneli predlog za ponavljanje postupka, kojim su tražili da se obnovi postupak raspravljanja zaostavštine radi brisanja iz dispozitiva pravnosnažnog reše-nja o nasleđivanju, pogrešno navedenog prava korišćenja na parcelama, bliže označenim u predlogu, na-vodeći da su nakon pravnosnažnosti rešenja, od strane organa Poreske uprave, došli do saznanja da su po pravnosnažnom ostavinskom rešenju upisane u zaostavštinu i katastarske parcele, koje više ne čine zaostavštinu ostavilje, jer je u odnosu na te parcele izvršena eksproprijacija, a podnosioci predloga za ponavljanje postupka se i za te parcele zadužuju porezom i isti moraju da plaćaju.

Kod ovakvog činjeničnog utvrđenja, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je primenom čl. 131. Zakona o vanparničnom postupku, odbacio predlog za ponavljanje postupka, sa pravilnim pravnim zaključkom da u situaciji kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđi-vanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka, po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti po-stupak za raspravljanje zaostavštine, već stranke svoja prava mogu ostvariti u parničnom postupku.

Žalbeni navodi, da je učinjena bitna povreda odredaba vanparničog postupka, jer su ispunjeni uslovi iz čl. 29. Zakona o vanparničnom postupku za ponavljanje postupka, bez ikakvog su uticaja na pravilnost i zakonitost ožalbenog rešenja. Ovo stoga, što iz čl. 29. st. 2. Zakona o vanaprničnom postupku, proizilazi da se protiv rešenja, kojim je postupak pravnosnažno završen, predlog za pona-vljanje postupka ne može podneti, ako je učesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo, da svoj zahtev o kome je rešenjem odlučeno ostvaruje u parnici ili u postupku pred upravnim organom, a sa-glasno kome je i prvostepeni sud postupio, donoseći osporeno rešenje u smislu čl. 131. Zakona o vanparničnom postupku, kojim je stranke uputio da svoj zahtev mogu ostvariti u parnici.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu O-2342/08 od 14.02.2011. godine i Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž-657/11 od 11.04.2011. godine)

552200..

Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno prav-nosnažnim rešenjem o nasleđivanju.


- 199 -

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u Kraljevu R.br.82/56 od 26.08.1956. godine, raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K.Ž. bivšeg iz Samaila na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina, bliže opisana u tom rešenju. Međutim, prema navodima podnosioca predloga za pona-vljanje postupka, u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik, sada pok. V. N. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. 422. stav 1. tač. 1. ZPP, jer je nezakonitim i nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. 426. stav 1. ZPP u vezi čl. 130. i 131. ZVP.

Prema odredbi čl. 422. stav 1. tač. 1. ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno zavr-šen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito pro-puštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom. Međutim, ova mogućnost is-ključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. 130. i 131. ZVP. Odredbom čl. 130. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili re-šenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Prema čl. 131. istog zakona kada je raspravljanje za-ostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine, već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosna-žno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka, to je predlog za ponavljanje postup-ka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gž. br. 11/08 od 20.02.2008. godine)

552211.. Protiv ostavinskog rešenja kojim je postupak pravosnažno završen predlog za ponavljanje po-

stupka se ne može podneti. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1120/07)

552222..

Naslednici u parnici mogu tražiti ostvarivanje svojih prava nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju kada postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka, od-nosno kada bez svoje krivice nisu mogli u ostavinskom postupku da iznesu okolnosti na osnovu kojih bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka, pa budući da su tužioci imali saznanje o svim okolnostima pod kojim smrt porodice (u pogledu načina i utvrđivanja vremena smrti) ne može se smatrati da je sporazum o načinu nasleđivanja zaostavštine ništav zbog nepostojanja ili nedopuštenosti osnova, odnosno zbog toga što zbog redosleda nastupanja smrti članova porodice tužena nije zakonski naslednik.


552233.. Kada je ostavinskim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog i proglašeni zakonski naslednici

na stambenoj zgradi, tada je bez uticaja ulaganje uz žalbu predugovor o kupoprodaji stambene zgrade. (Okružni sud u Čačku, Gž. 1011/05)


- 200 -

552244.. U ostavinskom postupku je isključena mogućnost podnošenja predloga za ponavljanje

ostavinskog postupka, a ako se predlog podnese isti se ima odbaciti.

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je utvrdio da je pravosnažnim ostavinskim reše-njem okončan postupak raspravljanja zaostavštine, a sada jedan od naslednika podnosi predlog za ponavljanje tog postupka. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je pred-metni predlog za ponavljanje ostavinskog postupka odbacio kao nedozvoljen. Naime, odredbama člana 130. i 131. Zakona o vanparničnom postupku je regulisano da ukoliko postoje uslovi za po-navljanje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine, već stranka svoje pravo može ostvarivati u parničnom postupku. Shodno tome, ne-sumljivo je da je pravni institut ponavljanja postupka isključen u ostavinskom poistupku, pa je prvostepeni sud pravilno dlučio kada je predlog za ponavljanje postupka dbacio kao nedozvoljen, a pri tom upozorio naslednika da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku.


552255.. Naslednik koji nije učestvovao u postupku do donošenja rešenja o raspravljanju zaostav-

štine svoja nasledna prava može ostvariti samo u parničnom postupku.

Prvostepenim rešenjem pravnosnažno je raspravljena zaostavština pok. D. i za naslednike po osnovu zaveštanja i zakona oglašeni sin i unuk ostavioca. Revident je srodnik sada pok. supruge ostavioca LJ. P. koja je nadživela ostavioca. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud odbacio žalbu zakonskog naslednika (po pravu predstavljanja) kao nedozvoljenu, jer zakon o vanparničnom postupku ne dozvoljava učešće lica koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik posle pravnosnažnosi rešenja o nasleđivanju. Naime, po članu 130. Zakona o vanparničnom postup-ku, ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvova-lo u postupku za raspravljanje zaostavštine (kao u ovom slučaju) polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo ostvari u parničnom postupku. S obzirom da revidenta ranije pravnosnažno rešenje o raspravljanju zao-stavštine ne vezuje niti u odnosu na nju proizvodi dejstvo, jer u ostavinskom postupku nije učestvovala, a imajući u vidu citirano pravilo o ostvarenju naslednih prava u parničnom postupku. to je pravilno po-stupio prvostepeni sud kada je žalbu odbacio i ovde revidentu nije dozvolio učešće u pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku.


552266.. Neosnovani su navodi žalbe naslednog učesnika RJ da je prvostepeni sud pogrešio što je do-

neo pobijano rešenje, jer nije uzeo u obzir navode iz podneska ovog naslednog učesnika od 18.10.2000. godine kojim je on tražio izdvajanje iz zaostavštine 1/2 dela vlasništva na stanu i ku-ći koji su predmet zaostavštine, a na ime njegovog doprinosa u sticanju ovih nepokretnosti koje su stečene u toku trajanja njegovog braka sa ostaviljom, pokojnom DJ Ovo iz razloga što nasled-


- 201 -

ni učesnik RJ ovaj zahtev nije istakao do završetka ostavinskog postupka pred prvostepenim su-dom, tj. do zaključenja rasprave na ročištu održanom dana 11.10.2000. godine, pri čemu pravno-snažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava naslednog učesnika RJ da svoj zahtev ostvari u parni-ci, shodno odredbi člana 26 Zakona o vanparničnom postupku.


552277.. Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio

da se utvrdi da je tužena, poklonom učinjenim od strane ostavioca, u celini izmirena u pravu nasleđa, nalazeći da ovakav zahtev stranka može istaći samo do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka.

Okružni sud je ukinuo prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zahtev za uračunavanje poklona u nasledni deo može se sa uspehom isticati samo do pravnosna-

žnog okončanja ostavinskog postupka. Međutim, po odredbi člana 131. Zakona o vanparničnom postupku, kada je raspravljanje zao-

stavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postupak za raspravlja-nje zaostavštine, već stranke mogu ostvariti svoja prava u parničnom postupku.

Kako je tužilac u tužbi i tokom celog postupka tvrdio da je tek po pravnosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza smrti ostavioca saznao da je isti tuženoj za života učinio poklon i da je tek tada o tome pribavio odgovarajuće dokaze, proizlazi da se zahtev tužioca zasniva ne samo na materijalnopravnim odredbama propisa o nasleđivanju već i na odredbama Zakona o parničnom postupku koji se tiču ponavljanja postupka i već citiranoj odredbi Zakona o vanparničnom po-stupku, pa je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku pouzdano utvrdi kada je tužilac saznao za poklon učinjen tuženoj od strane ostavioca radi pravilne primene člana 421. tačka 9) i člana 423. stav 1. tačka 6) i stav 2. Zakona o paničnom postupku. Dalje, postupanje prvostepenog suda zavisiće od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravi-lima parničnog postupka.


552288.. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka,

može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. Zakona o vanparničnom postupku.

Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okonnjanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku, uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u na-sledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zah-tev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca, njiho-vog oca pok. V., u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti, budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. V. Međutim, od-redba člana 131. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine


- 202 -

završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavlja-nje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavšti-ne, već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. Dakle, nesumnjivo je da se uraču-navanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Međutim, ukoliko su is-punjeni uslovi za ponavljanje postupka, naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom po-stupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva, pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uraču-navanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. ZVP, odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. V. tuženoj za života učinio poklon, te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na pri-meni odredbe člana 421. tačka 9. ZPP, u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tu-žbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon uči-njen od strane ostavioca, a sve radi primene člana 421. tačka 9. i člana 423. stav 1. tačka 6. i stav 2. ZPP. Dalje, postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za po-navljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka.

(Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu, P. 121/97, od 3.11.1999. godine)

552299.. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se

jedna nepokretnost izdvaja iz zaostavštine, jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim prav-nim lekovima.


553300.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zah-

tev za utvrđenje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja nužnog dela.


553311.. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postup-

ka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 2976/95)

553322.. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština

raspravljena, odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 4122/95)

553333..

Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku, lice koje ima zaključen

ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem, a nije učestvovalo u ostavinskom postup-ku, svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici.


- 203 -

Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštin-skog suda u Kragujevcu raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. Ž. D. biv. iz Kragujevca, kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica, kao jedini učesnici u ovom postupku, te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6.02.1993. godine, pravilno je na-šao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti, budući da ona nije bila učesnik u navedenom ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan, pa kako ža-lilac ističe da je ona sa sada pok. ostaviocem, za vreme njegovog života, zaključila ugovor o do-životnom izdržavanju, koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosna-žnom rešenju prvostepenog suda, od 24.11.1992. godine, to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 650/93 od 18.06.1993. godine)

553344.. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje

pravnosnažno završenog parničnog postupka. (Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 1897/93)

553355.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zah-

teva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa.

Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo, pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.


553366.. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju naslednik koji nije učestvovao u ostavinskom postup-

ku, sva svoja prava povodom nasleđa može ostvarivati u parnici. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 494/92)

553377.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku ras-

pravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.

Međutim, svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđi-vanju tužbom tražiti stvar, koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu, nezavisno od prava na nasleđe ili legat.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 338/88)


- 204 -

553388.. Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a postoje

uslovi za ponavljanje postupka, onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici.


553399.. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostav-

štine, a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima, tada svaki naslednik, kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. Smisao navedene zakon-ske odredbe (član 144. Zakona o nasleđivanju), ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fiziččkom deobom, već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene.


Shodno članu 144. Zakona o nasleđivanju, moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni ka-rakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo, koji je prodao, preda saugovo-raču. Međutim, do izvršene deobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora.


ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST


554411.. O predlogu za određivanje naknade sud je dužan da odlučuje i u situaciji kad samo jedan

od sledbenika parcele zahteva da mu je krajnji korisnik isplati.

Iz obrazloženja: Predlog predlagača je odbačen rešenjem prvostepenog suda kao nerazumljiv. Predlagač je – kako proizilazi iz činjenčnog stanja u spisima - rešenjem upravnog organa ozna-

čen kao suposednik izuzete nepokretnosti, te je podneo predlog prvostepenom sudu radi određivanja naknade. U dispozitivu rešenja upravnog organa su navedeni i ostali sledbenici izuzete predmetne parcele.

Drugostepeni sud nalazi da predlog nije nerazumljiv zato što je samo jedan od sopstvenika izu-zete parcele zahtevao isplatu, jer je sud dužan da postupa po postavljenom zahtevu budući da se ne radi o jedinstvenim suparničarima.

(Iz Rešenja Višeg suda u Leskovcu, Gž. 1328/2013 od 01.10.2013. godine)


- 205 -

554422.. Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda kojom je tužena

opština obavezana da tužiocima na ime naknade za oduzetu kp.br. 615/1 u površini od 79,88 ari isplati 8.686.095,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 06.02.2007. godine pa do isplate, kao i da im na ime troškova spora isplati 910.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogre-šne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Sl. glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija osnovana.

Ako je ranijem vlasniku eksproprisana nepokretnost i naknada mu za eksproprisanu imovinu nije plaćena niti mu je dato drugo zemljište, pa je u toku 1993. godine doneto rešenje o deeksproprijaciji (poništaj eksproprijacije), a posle toga organ lokalne samouprave izvrši dodelu tog istog zemljišta tre-ćem licu koje se uknjiži kao vlasnik u javnim knjigama, postoje uslovi za odgovornost tužene zbog ne-zakonitog ili nepravilnog rada po članu 25. ranije važećeg Ustava RS (''Sl. glasnik RS'' 1/90) i člana 172. ZOO. Naime, organ uprave (komisija za komasaciju) koja dodeli zemljište trećem licu znala je ili mogla znati da je drugi upravni organ u sastavu iste lokalne samouprave doneo rešenje o deekspropri-jaciji, pa raspodela zemljišta koje treba da se vrati ranijem vlasniku predstavlja protivpravno postupa-nje i povredu prava na imovinu. Zbog toga tužena treba da naknadi štetu u visini tržišne vrednosti ne-pokretnosti prema cenama u vreme presuđenja (član 189. ZOO).

Međutim, nižestepeni sudovi pogrešno primenjuju materijalno pravo (član 189. ZOO) jer tržišnu vrednost nepokretnosti ne određuju u vreme presuđenja (2010. godina), već je određuju na osnovu nalaza i mišljenja veštaka po cenama od 2007. godine. Vremenski rok od oko tri godine između ve-štačenja i presuđenja ne može se upodobiti ''momentu presuđenja''.

Osim izloženog, u vreme presuđenja stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zako-na o eksproprijaciji (''Sl. glasnik RS'' br. 20/2009) po kome tržišnu procenu cene u vezi naknade za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište vrši organ nadležan za utvrđi-vanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (izmenjeni član 42. Zakona o eks-proprijaciji).

Eksproprijacija (zadiranje u privatnu imovinsku sferu zbog postojanja opšteg interesa), deek-sproprijacija (član 36. Zakona o eksproprijaciji) i određivanje naknade za zakonom dozvoljeno oduzimanje nepokretnosti predstavljaju oblast koju detaljno reguliše poseban zakon (Zakon o eksproprijaciji). Zbog toga se u konkretnom slučaju, i na parnice u toku ne primenjuju opšta pra-vila u pogledu slobode dokaznih sredstava radi utvrđivanja visine naknade već se moraju prime-niti pravila iz Zakona o eksproprijaciji koji u članu 42. propisuje način utvrđivanja vrednosti (tr-žišne vrednosti).


554433.. Ne može se poništiti pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti ukoliko je utvrđeno da

je korisnik ekproprijacije pre pravosnažnosti odluke o naknadi izvršio prema prirodi objekta znatnije radove na objektu koji je bio premet ekproprijacije.

(Presuda Upravnog suda u Beogradu, 7 U-2485/10, od 12.05.2011. godine)


- 206 -

554444.. Vlasnik zemljišta kome je rešenjem nadležnog organa odobrena parcelacija zemljišta na gra-

đevinske placeve koje je potom prodao dužan je da svakoj parceli obezbedi prilaz, pa mu ne pri-pada naknada za zemljište koje je planom parcelacije određeno za ulicu.

Prvostepenom presudom obavezani su tuženi Republika Srbija, Opština ... i drugi, da solidarno tuži-ocu M.R. na ime naknade za zauzeto zemljište isplate iznos od 4.630.029,oo dinara, a tužiocu M.J. iznos od 4.261.971,oo dinara, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 856.225,00 dinara.

Drugostepenom presudom odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Vrhovni kasacioni sud odlučujući po izjavljenoj reviziji Republike Srbije i Opštine ... prei-načuje presude drugostepenog i prvostepenog suda i presuđuje tako što odbija tužbeni zahtev tužila-ca i obavezuje ih na naknadu parničnih troškova tuženima.

Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je naknada za zemljište koje u prirodi predstavlja ulice. Nižestepeni sudovi zaključuju da tužioci imaju pravo na naknadu za ulično zemljište u dosu-

đenom iznosu, s obrazloženjem da tuženi nisu dokazali činjenicu da je došlo do otpuštanja ze-mljišta tužilaca. Pravo svojine na spornom zemljištu nije preneto sa tužilaca na tuženu Republiku Srbiju. Kako povraćaj zemljišta koje je predviđeno za ulicu nije moguć, a zemljište je privedeno nameni, po izraženom stavu nižestepenih sudova vlasnici imaju pravo na naknadu za ulično ze-mljište. Sudovi dosuđuju naknadu tužiocima u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude.

Revizijski sud ne prihvata pravne stavove nižestepenih sudova, i smatra da je zahtev za isplatu ove naknade neosnovan.

Rešenjem Opštinskog sekretarijata za urbanizam, građevinske i komunalno-stambene poslove odobrena je tužiocu M.R. parcelacija kat. parcele broj 1281, ali je vlasnik – korisnik planiranih gra-đevinskih parcela obavezan da pre izvršene parcelacije na terenu reši imovinskopravne odnose, pla-nirane ulice koja prolazi preko predmetne parcele, i tako obezbedi pristup novoformiranim parcela-ma sa javnog puta, odnosno ulice. Nesporna je činjenica da je i tužiocu M.J. odobrena parcelacija.

Tužioci su prodajom svojih parcela morali kupcima obezbediti prilaz do prodatih delova parcela, što znači da se isparcelisano zemljište ne bi moglo prodavati za izgradnju stambenih zgrada bez obezbeđenog prilaza za svaku parcelu (plac). Radi se o zemljištu koje je nakon parcelacije sprovede-ne na zahtev tužilaca ostavljeno na korišćenje novim vlasnicima, kupcima parcela, radi obezbeđenja prilaza novoformiranim parcelama. Sami tužioci su, dakle, prilikom parcelacije ostavili jedan deo zemljišta da bi novi vlasnici mogli da koriste parcele koje su im prodali tužioci. Samim tim, nisu is-punjeni uslovi za usvajanje tužbenog zahteva i obavezivanje tuženih za isplatu naknade za ulično ze-mljište ni po odredbama Zakona o eksproprijaciji, kao ni po odredbama Zakona o obligacionim od-nosima kojima je propisano pravno na naknadu štete. Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili ma-terijalno pravo kada su obavezali tužene da tužiocima isplate naknadu za ulično zemljište u dosuđe-nom iznosu na šta se revizijom osnovano ukazuje.

Činjenica da sporni deo zemljišta koji je obuhvaćen ulicama nije izuzet od tužilaca u postupku eksproprijacije, te da im nije dosuđena naknada za oduzeto zemljište, sama po sebi ne daje pravo tu-žiocima na naknadu za to zemljište. Izvršenom parcelizacijom tužena Opština ... nije stekla pravo upravljanja i raspolaganja parcelama tužilaca. Parcelizacija je sprovedena na zahtev tužilaca i ona predstavlja tehnički postupak kojim je omogućeno tužiocima raspolaganje novoformiranim parcela-ma i kojima je bilo u interesu da se formira ulica radi obezbeđivanja prilaza kupcima novoformiranih parcela. Parcelizacijom zemljišta ostvarena je veća vrednost parcela od one koja bi bila dobijena da


- 207 -

nije izvršena parcelizacija. Isparcelisano zemljište se očigledno moglo prodavati za izradnju stambe-nih zgrada samo pod uslovom da je za svaku parcelu obezbeđen prilaz. Tužioca su kupcima dozvolili korišćenje ovog zemljišta kao puta, zato što su morali ostaviti put onome ko kupuje parcelu radi ula-ska na samu parcelu. Na taj način tužioci su prodali kupcima pravo na korišćenje prilaznog puta. Tu-žena Opština ... je prihvatajući postojeće faktičko stanje, navedeni prilazni put, korišćen već od stra-ne vlasnika parcela koje su im prodali tužioci, sa pravom korišćenja prilaznog puta, samo uredili ovo zemljište opremajući ga infrastrukturom.

S obzirom da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio reviziju tuženih, preinačio nižestepene presude tako što je odbio zahtev tužilaca u celini kao i zahtev za naknadu troškova i odlučio kao u izreci pod 1. U smislu člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1140/10 od 14.10.2010. godine)

554455.. Ukoliko je od zemljišta u privatnoj svojini ostavljenog za put prilikom prodaje placeva, opština for-

mirala ulicu kao javno dobro, tako što je izgradila komunalnu infastrukturu, vodovod, kanalizaciju, uve-la telefon i postavila asfalt, izvršena je faktička eksproprijacija, pa je stoga opština u obavezi da plati na-knadu ranijem vlasniku u visini tržišne vrednosti zemljišta.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 844/08 od 7.08.2008. godine)

554466.. Odredbom člana 20. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se opšti interes za

eksproprijaciju može utvrditi ako je, u skladu sa zakonom, donet odgovarajući planski akt, kojim je na određenom zemljištu predviđena izgradnja objekata iz stava 1. ovog člana.

U konkretnom slučaju osporenim rešenjem je utvrđen opšti interes za eksproprijaciju pred-metnih nepokretnosti na osnovu izvoda iz DUP-a kopije izvoda iz zemljišno knjižnih uložaka, kopija katastarskog plana i Izveštaja RGZ br. 952-01-17-625/2004 od 22.07.2005. godine, o for-miranju građevinske parcele radi izgradnje ulice, ali bez pri tom, navođenja i broja "Službenog li-sta" u kome je isti objavljen. Ovo je od uticaja jer se navodima tužbe ukazuje da u rešenju o utvr-đivanju opšteg interesa za eksproprijaciju, nije naveden naziv i oznaka planskog akta na osnovu koga je osporeno rešenje doneto i "Službeni glasnik" u kome je akt objavljen. Takođe, prema pravnom stavu Vrhovnog suda Srbije, organ koji vodi postupak utvrđivanja opšteg interesa za eksproprijaciju u smislu člana 20. Zakona o eksproprijaciji čini povredu pravila postupka iz člana 9. u vezi člana 132. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko sopstveniku nepokretnosti ne omogući da se izjasni o svim činjenicama i okolnostima značajnim za donošenje zakonitog i pra-vilnog rešenja. Sa navedenog, prilikom donošenja osporenog rešenja povređeno je jedno od osnovnih načela Zakona o opštem upravnom postupku - načelo saslušanja stranke."

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 8647/2007 od 9.04.2008. godine)

554477.. Bez uticaja su na zakonitost osporenog rešenja navodi tužbi da je opšti interes utvrđen samo na

deo nepokretnosti, što ima za posledicu da korišćenje preostalog dela nepokretnosti bude ekonomski neisplativo kao i da postoji neslaganje između faktičkog stanja u pogledu prava svojine na nepokret-nosti i stanja u zemljišnim knjigama, jer se vlasnik nije upisao u zemljišne knjige, kao i zahtevi tuži-


- 208 -

laca za odgovarajuću naknadu za nepokretnosti u odnosu na koje je utvrđen opšti interes. Ovo stoga, jer odredbom člana 20. Zakona o eksproprijaciji (dalje: Zakon), primenom koje odredbe je doneto osporeno rešenje to nije propisano kao dokumentacija koja se dostavlja, kao i bankarska garancija da su obezbeđena sredstva na ime isplate nepokretnosti u odnosu na koje je utvrđen opšti interes. Tako-đe i iz razloga što se, shodno odredbama Zakona, tek u postupku po predlogu za eksproprijaciju ne-pokretnosti u odnosu na koje nije utvrđen opšti interes osporenim rešenjem, i to ako korisnik ekspro-prijacije, u ovom upravnom sporu zainteresovano lice podnese ovaj predlog, može eventualno istica-ti zahtev (član 30. Zakona) da se ekspropriše i preostali deo nepokretnosti, dakle onaj deo u odnosu na koji nje utvrđen opšti interes, te se tek u tom postupku, između ostalog, utvrđuje i faktičko vlasni-štvo na eksproprisanim nepokretnostima (član 31. Zakona). Pitanje naknade za eksproprisane nepo-kretnosti se rešava u posebnom postupku, a pošto se nepokretnosti eksproprišu. Cenjeni su i ostali navodi, ali su po stanovištu Vrhovnog suda Srbije neosnovani.


554488.. Ispitujući zakonitost osporenog rešenja, Vrhovni sud Srbije je našao da tužba nije osnovana. Ovo

stoga, jer je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o eksproprijaciji (dalje: Zakon) propisano da ekspro-prijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vre-me (nepotpuna eksproprijacija), a članom 8. stav 1. Zakona propisano je da se eksproprijacija može vršiti za potrebe federacije, Republike, pokrajine, grada, opštine, društvenih i državnih fondova i jav-nih preduzeća, ako zakonom nije drugačije određeno. U članu 25. stav 1. Zakona propisano je da predlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa Zakonom utvrđen opšti interes za eksproprijaciju nepokretnosti, u članu 25. stav 3. Zakona propisano je da u ime pokrajine, grada, odnosno opštine predlog za eksproprijaciju podnosi nadležni javni pravobrani-lac, odnosno drugo lice koje zastupa pokrajinu, grad, odnosno opštinu, a po članu 25. stav 4. Zakona predlog za eksproprijaciju podnosi se opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokret-nost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja opšteg interesa za eksproprijaciju. Član 65. stav 1. Zakona propisuje da na zemljištu u državnoj i društvenoj svojini mogu se ustanoviti prava službenosti prolaza, prevoza, crpljenja vode, postavljanja objekata za pre-nos električne energije i druge službenosti u korist pravnih lica.

Iz napred iznetog proizlazi da se neosnovano u tužbi navodi da je osporeno rešenje doneo nena-dležni organ, po zahtevu neovlašćenog lica i da je pogrešno primenjen Zakon, jer je upravo Zako-nom regulisan postupak ustanovljenja službenosti na nepokretnosti na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija), koji je prvostepeni organ pravilno primenio, pa je tuženi organ pravilno odbio žalbu kao neosnovanu.


554499.. Prilikom utvrđivanja činjenica bitnih za odlučivanje o obliku i obimu naknade za eksproprisanue ne-

pokretnosti, vanparnični sud je dužan da postupa po službenoj dužnosti i u tom pravcu nije vezan, niti ograičen procesnim aktivnostima učesnika u postupku, i stoga sud nije mogao da odustane od izvođenja dokaza, samo zato što raniji vlasnici nisu položili iznos potreban za podmirenje troškova, bez obzira što je sud odlučio da dokaze izvede po predlogu ranijih vlasnika.



- 209 -

555500.. Sopstvenik nepokretnosti može zahtevati da mu se ekspropriše preostali deo nepokretnosti

samo u postupku eksproprijacije dela te nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog suda Srbije osporeno rešenje je nezakonito jer je prilikom njegovog donošenja pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredba člana 10. Zakona o eksproprijaciji ("Sl. gla-snik RS", br. 53/95) kojom je propisano da, ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, ekspro-prisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti. Sopstvenik nepokretnosti, u smislu navedene odred-be Zakona može podneti zahtev da mu se ekspropriše preostali deo nepokretnosti, samo u zakonito po-krenutom postupku eksproprijacije dela nepokretnosti, pa je njegovo pravo uslovljeno pokretanjem po-stupka eksproprijacije koji se odnosi upravo na tu nepokretnost, odnosno njen deo.

Kako iz spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da su sopstvenici nepokretnosti, u postupku eksproprijacije katastarske parcele broj 916/2 u KO C., podneli zahtev za eksproprijaciju katastarske parcele broj 139 u KO S, odnosno cele katastarske parcele, a ne preostalog dela, i to u sasvim drugoj katastarskoj opštini, po oceni Vrhovnog suda Srbije nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 10. Zakona o eksproprijaciji. Ova odredba Zakona se prema stavu Vrhovnog suda Srbije može primeniti samo u slučaju ako se u postupku eksproprijacije jednog dela katastarske parcele, koja se označava brojem, klasom, kulturom, površinom i nazivom katastarske opštine, utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, pri čemu se pod preostalim delom podrazumeva upravo preostali deo one katastarske parcele od koje se jedan deo ekspropriše, a ne i bilo koja druga parcela u drugoj katastarskoj opštini.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije U. br. 4200/04 od 5.10.2005. godine)

555511.. Rešenjem Opštinskog suda u K.1R18/01 od 8.05.2001. godine, određena je naknada za ekspropri-

sane nepokretnosti bliže određene u izreci prvostepenog rešenja, u iznosu od 12.665.800,00 dinara i obavezan protivnik predlagača da predlagaču ovaj iznos isplati sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući po izjavljenoj žalbi, Okružni sud u P. ukinuo je prvostepeno rešenje i odbacio pred-log za određivanje naknade za eksproprisano zemljište, s obrazloženjem da je prilikom donošenja ožalbenog rešenja počinjena apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), na čije postojanje povodom žalbe drugoste-peni sud pazi po službenoj dužnosti, a koja se ogleda u tome što je postupak sproveo i odluku doneo vanparnični sud, a protivno odredbi člana 132. Zakona o vanparničnom postupku i člana 36. stav 7. Zakona o eksproprijaciji. Naime, pretpostavka za pokretanje i vođenje postupka za naknadu za eks-proprisanu nepokretnost, kao vanparničnog postupka jeste da raniji sopstvenik i korisnik eksproprija-cije nisu pred nadležnim opštinskim organom uprave zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Pretpostavka za pokretanje i vođenje ovog vanparničnog postupka je postojanje rešenja o eksproprijaciji. U konkretnom slučaju, rešenje o eksproprijaciji Sreske eks-proprijacione komisije broj 9/48 od 25.05.1948. godine, poništeno je rešenjem Opštinske uprave K. Odeljenja za privredu, finansije i stambeno-komunalne poslove i jedan deo eksproprisane imovine i to k. p. br. 5502/1 i 552/5 vraćeni su u svojinu predlagaču, a ostatak eksproprisane


- 210 -

imovine ne može se vratiti i za isti ima biti određena naknada. Kako između predlagača koji sebe označava kao pravnog sledbenika vlasnika eksproprisane imovine i Opštine K, kao krajnjeg kori-snika, nije postignut sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, to je opštinska uprava K. spise predmeta prosledila pogrešno vanparničnom odeljenju Opštinskog suda u K. članom 36. stav 7. Zakona o eksproprijaciji, predviđeno je da imovinskopravne odnose između korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovan sud. Pošto je rešenje o eksproprijaciji poništeno, smatra se da isto nije bilo doneto, pa predlagač svoja imovinska prava u odnosu na zemljište iz rešenja od 18.07.1997. godine Opštine K, a koje nije moglo biti vraćeno, može rešavati pred parničnim sudom podnošenjem odgovarajuće tužbe.

Zbog navedene povrede postupka, Okružni sud u K. je podnetu tužbu usvojio, ožalbeno rešenje uki-nuo i odbacio predlog za utvrđivanje naknade, a na osnovu člana 369. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud Srbije u svojoj revizionoj odluci prihvatio je date razloge Okružnog suda u P, ali nalazi da se predmet procesno ima rešiti obustavom vanparničnog postupka, a ne odbacivanjem predloga.


555522.. Dispozitiv prvostepenog rešenja o eksproprijaciji mora da sadrži i svrhu zbog kojeg se eks-

proprijacija vrši.

Neosnovano se tužbom tužioca ukazuje na nezakonitost rešenja tuženog organa. Pravilno je po-stupio tuženi organ kada je po žalbi sopstvenika nepokretnosti u postupku po predlogu tužioca za eksproprijaciju, poništio prvostepeno rešenje, jer se i po oceni ovoga suda, prvostepeno rešenje za-sniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, zbog čega se ne može proveriti pravilnost prime-ne materijalnog prava u postupku kod tog organa. Dispozitiv prvostepenog rešenja ne sadrži svrhu zbog koje se eksproprijacija vrši, a ovo je značajno zbog primene odredbe člana 72. stav 1. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95), kako bi se ocenilo po kome će se zakonu okončati postupak, a takođe u spisima ne postoji valjan izvod iz detaljnog urbanističkog plana koji uređuje područje na kome se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, sa odgovarajućim grafič-kim prilozima iz kojih se mogu jasno videti mere i granice katastarskih građevinskih parcela kao i namena površina, uz odluku o usvajanju tog plana sa naznakom gde je odluka objavljena. Navedeni nedostaci očigledno ukazuju na nezakonitost prvostepenog rešenja pa je pravilno uvažavanjem žalbe u upravnom postupku poništeno prvostepeno rešenje.

(Vrhovni sud Srbije, U. 7110/96 od 1.10.1997. godine)


555533.. Kada je u upravnom postupku donet sporazum o naknadi za nepotpuno eksproprisane nepokret-

nosti i utvrđeno pravo službenosti korist tuženika u vidu postavljanja cevovoda preko parcele tužio-ca, a prilikom izvođenja radova je došlo do imeštanja trase gasovoda tada se shodno čl. 57. Zakona o ekspropijaciji takva novonastala situacija ima rešiti pred upravnim organom u smislu izmene spora-zuma ili pak u vanparničnom sudskom postupku.

(Okružni sud u Užicu, Gž. 1696/08)


- 211 -

555544.. Ne može se jednostranom izjavom, naknadno, opozvati saglasnost nadležnog organa, koja je da-

ta na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost, pa u takvom slučaju ima me-sta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade.


555555.. Pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji predstavlja izvršni naslov za ispražnjenje poslovne pro-

storije, pa je organ uprave nadležan za imovinskopravne poslove ovlašćen da na osnovu tog rešenja korisniku eksproprijacije preda u posed eksproprisanu nepokretnost. Za tu predaju nije potrebna iz-vršna odluka suda.


555566.. Ako u zapisniku sačinjenom pred opštinskim organom uprave nadležnim za imovinskopravne

poslove, u sporazumu između ranijeg sopstvenika nepokretnosti i korisnika eksproprijacije o davanju u svojinu druge nepokretnosti na ime naknade nije određeno da li su stranke postigle sporazum o potpunoj naknadi ili delu naknade, onda se na osnovu činjenice da je opštinski organ uprave pravno-snažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima dostavio nadležnom opštinskom sudu radi određiva-nje naknade ima smatrati da nije postignut sporazum o naknadi u celini.


555577.. Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, u

vanparničnom postupku ne može se odličivati o naknadnom zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 618/06 od 19.05.2006. godine)


555588..

Kada je za određenu nepokretnost donet plan regulacije građevinske linije i nivelacije

shodno čl. 38. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je ista nepokretnost planirana kao uli-ca, kada je ulica i formirana to tužilac ima pravo na naknadu za faktički izuzeto zemljište.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je korisnik kp.br. 3568/22 KO N.P. koja se nalazi u mestu koje je predviđeno i namenjeno za stanovanje - porodični objekti i ista parcela je namenjena kao prilazni put za susedne parcele. Prema čl.36. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03) koji se ima primeniti, u konkretnom slučaju Generalnim planom određuje se dugo-ročna projekcija razvoja i prostornog uređenja naselja, a isti se odnosi na Grad Beograd, s tim što se može doneti za gradska i ostala naselja. Generalnim planom se uređuju i utvrđuju naročito građevin-ski reoni, namene površine koje su pretežno planirane u građevinskom reonu, gradski koridori i


- 212 -

kapaciteti za saobraćajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu i zone ili celine za koje će se radi urbanistički planovi i zone ili celine za koje Generalni plan sadrži ista pravila grada. Prema izvodu iz urbanističkog plana za grad N.P. od 24.03.2008. godine, proizilazi da za kp.br.3568 KO N.P. koja se nalazi u okviru Generalnog plana grada N.P. do 2010. godine doneta su ista pravila o uređenju i pravilima građenja iste parcele. Prema izvodu iz urbanističkog plana za kp.br.3568 KO N.P. donet je plan regulacije, te po istom planu formirana je kp.br.3568/22 koja je namenjena kao Ulica Pešterska. Prema čl.38. istog zakona, plan generalne regulacije odnosi se na naselja za koja se ne donosi Generalni plan, kao i za manja naselja i sela za koje se ne donosi plan opšteg uređenja. Planom generalne regulacije za celo naselje određuje se dugoročna projekcija razvoja i prostornog uređenja naselja kao i pravila regulacije uređenja i građenja. Plan iz stava 1. ovog člana, može da se donese za deo naselja, a koje je tako određeno Generalnim planom. Plan generalne regulacije bliže razrađuje i to podelu građevinskih reona, na javno građevinsko zemljište i ostalo građevinsko zemljište, trase koridora i kapacitete za saobra-ćajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu, visinske kote, raskrsnica ulica (nivelacioni plan), namene površina koje su pretežno planirane u građevinskom reonu, po-delu na zone ili linije sa istim pravilima građevine i lokacije za javne objekte. Za kp.br.3568 KO N.P. donet je plan regulacije građevinske linije i nivelacije shodno navedenoj zakonskoj odredbi, pa je kp.br.3568/22 KO N.P. planirana kao ulica i formirana je Ulica Pešterska, te tužilac ima pravo na naknadu za faktički izuzeto zemljište, shodno čl. 42 Zakona o eksproprijaciji. Naime, sporna parcela spada u regulacione linije ulica, te je tuženi u obavezi da naknadi štetu tužiocu.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž-1867/11 od 23.09.2011. godine)

555599.. Ukoliko je od zemljišta u privatnoj svojini ostavljenog za put prilikom prodaje placeva,

opština formirala ulicu kao javno dobro tako što je izgradila komunalnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, uvela telefon i postavila asfalt, izvršena je faktička eksproprijacija, pa je stoga opština u obavezi da plati naknadu ranijem vlasniku u visini tržišne vrednosti zemljišta.

Žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl. 361. st. 2. tač. 12. ZPP-a, jer pobijana presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama, tako da nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer žalba osim zakonske formulacije konkretno ne ukazuje o kojim odlučnim činjenicama pobijana pre-suda ne sadrži razloge. Ukazivanje žalbe da je nejasno zbog čega prvostepeni sud tužiljama dosuđuje solidarnu isplatu naknade kada su one suvlasnici na predmetnoj parceli sa po jednom polovinom, po nalaženju prvostepenog suda ne predstavlja bitnu povredu iz tač. 12. već predstavlja primenu materi-jalnog prava o čemu će biti reči kasnije.

Tako je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da su tužilje suvlasnici sa po jednom polovinom na kp. br. 114/1 i pov. 0.08.93 ha KO L., da je tužena na toj parceli izgradila komunalnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, telefon i postavila asfalt, tako da predmetna parce-la predstavlja ulice "N. A." i deo ulice "D. T.", i ta parcela je u katastru upisana kao put na zemljištu u svojini građana.

Prvostepeni sud pravilnom ocenom iskaza tužilje N. M. i svedoka P. P. i D. R. utvrđuje da su predmetne parcele kao i okolne parcele bile vlasništvo oca tužilje, koje su najvećim delom prodate kao placevi, a da je predmetna parcela ostavljena kao put, da predmetnu parcelu koriste i tužilje za


- 213 -

svoje placeve, da prilikom prodaje ostalih placeva otac tužilja nije naplaćivao naknadu za put, a pre-ko veštaka građevinske struke utvrdio sadašnju tržišnu vrednost predmetne parcele u iznosu od 2.100,00 dinara po metru kvadratnom, odnosno za ukupnu površinu iznos od 1.875.300,00 dinara.

To činjenično stanje žalba ne dovodi u osnovanu sumnju, jer prvostepeni sud pravilno nalazi da tužena nije pružila dokaze o tome da je naknada za predmetnu parcelu isplaćena kroz cenu placeva, jer ona i u odgovoru na tužbu i sada u žalbi samo ističe da se osnovano može pretpostaviti da je vrednost spornog zemljišta morala biti uračunata u cenu svakog pojedinačnog placa, bez obzira što nije posebno iskazana. Njene navode prvostepeni sud nije mogao da prihvati, jer su baš saslušani kupci, pomenuti svedoci P. P. i D. R. izričito rekli da su prilikom kupovine placeva platili samo cenu za plac, a ne i za put. U tom smislu i drugostepeni sud nalazi da su napred navedeni navodi žalbe neosnovani, jer je pravilno utvrdio da u cenu placeva nije uračunata i vrednost predmetne parcele. Prvostepeni sud je, izvođenjem dokaza utvrdio suprotno pretpostavci, da je vrednost predmetne par-cele uračunata u vrednost svakog pojedinačnog placa, bez obzira da li je to posebno iskazano u ugo-vorima o kupoprodaji, jer je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da ta pretpostavka ne postoji, pošto su kupci plaćali cenu samo za plac i u tu cenu nije uračunata vrednost putne parcele.

Žalba takođe neosnovano ukazuje da je tužiljama shodno čl. 46. st. 2. ZOSPO prestalo pravo svojine usled napuštanja, a ovo iz razloga što tužilje i sada koriste predmetnu parcelu kao ulicu za dolazak u svoje placeve koje tu imaju, jer je očigledno da korišćenjem predmetne parcele od strane tužilje, kod njih ne postoji volja da tu stvar više ne drže.

Žalba neosnovano ukazuje i da je naknada previsoko utvrđena, a ovo iz razloga što se ovde traži naknada za izvršenu takozvanu "faktičku eksproprijaciju", kada se naknada određuje prema tržišnoj ceni nepokretnosti u vreme donošenja sudske odluke i u njegovom faktičkom stanju u tom momentu, a prvostepeni suda je pravilnom ocenom iskaza veštaka građevinske struke koji je koristio sve raspo-ložive podatke pravilno utvrdio tržišnu cenu predmetne nepokretnosti, u smislu čl. 42. Zakona o eks-proprijaciji, jer je između ostalog imao u vidu i podatke iz Poreske uprave.

Na takvo utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno utvrdio da tužilje imaju pravo na naknadu štete zbog izvršene "faktičke eksproprijacije" jer je tom prilikom tužiljama oduzeto pravo svojine i da zbog toga tužilje imaju pravo na naknadu prema Zakonu o eksproprijaciji.

Naime tužena opština je parcelu tužilja privela nameni i od nje formirala ulicu kao javno dobro i time je pravo svojine tužilja na predmetnoj parceli prestalo. Tužiljama nije plaćena zbog toga nika-kva naknada. Odgovornost tužene se ogleda u tome što je bez eksproprijacije parcelu tužilja pretvo-rila u ulicu, u smislu čl. 2. Zakona o putevima. Izgradnja, održavanje, upravljanje i korišćenje lokal-nih puteva je u nadležnosti tužene, kako je to predviđeno odredbom čl. 4. tač. 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, a odredbe čl. 69. i 70. Zakona o planiranju i izgradnji upućuju da je opština ta koja do-nosi akt o izuzimanju građevinskog zemljišta iz poseda dosadašnjeg korisnika i isplaćuje naknadu, tako da se na taj način zemljište pribavlja u državnu svojinu. Dakle, tužena je ta koja naknadu duguje pošto je tužena lišila tužilju prava svojine na predmetnoj parceli.

Žalba osnovano ukazuje da prvostepeni sud u stvari nije pravilno primenio materijalno pravo ka-da je obavezao tuženu da solidarno plati tužiljama naknadu, a ovo iz razloga što su tužilje suvlasnici na predmetnoj parceli sa po jednom polovinom i u tom smislu nisu solidarni poverioci, već svakoj pripada po polovina ukupnog novčanog iznosa. Takođe žalba osnovano ukazuje da zakonska zatezna kamata ne treba da teče od 30.11. 2007. godine kada je veštak dao svoj pismeni nalaz i mišljenje, već od 10.01.2008. godine kada je veštak saslušan na glavnoj raspravi, kojom prilikom je ostao pri utvr-đenoj visini naknade iz svog pismenog nalazai mišljenja, pa kako se u tom periodu visina naknade nije promenila, to tužiljama zakonska zatezna kamata pripada od 10.01.2008. godine.

(Presuda Okružnog suda u Valjevu Gž. 844/08, od 7.08.2008. godine)


- 214 -

556600.. Prema odredbi člana 134. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (dalje: ZVP), postupak

određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće se i vodi po službenoj dužnosti.

Prema sadržini navedene zakonske odredbe, i prilikom utvrđivanja činjenica bitnih za odlučiva-nje o obliku i obimu naknade, vanparnični sud je dužan da postupa po službenoj dužnosti i u tom pravcu nije vezan, niti ograničen procesnim aktivnostima učesnika u postupku.

Prema tome, prvostepeni sud nije mogao da odustane od izvođenja dokaza dopunskim uviđajem i veštačenjem radi utvrđivanja bitnih činjenica, samo zbog toga što raniji vlasnici nisu uplatili predu-jam troškova za izvođenje tih dokaza, bez obzira što je sud odlučio da dokaze izvede po predlogu ra-nijih vlasnika.

Korisno je, mada nije i neophodno, da u rešenju o eksproprijaciji budu navedeni svi pripatci ne-pokretnosti koje se eksproprišu, kao što su voćni zasadi i dr, što drugim rečima znači da samo zbog toga što pripatci nisu navedeni u rešenju o eksproprijaciji, vanparnični sud neće odbiti da odluči o naknadi i za pripatke, ali pod uslovom da su oni zaista postojali u vreme eksproprijacije, naravno, i pod uslovom da nije u pitanju zloupotreba prava svojine, o čemu će biti reči kasnije.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku na pouzdan način raspraviti pitanja vezana za pri-medbe ranijih vlasnika na nalaze veštaka, pa će uviđajem, ili bez uviđaja, ali svakako sasluša-njem veštaka, po prethodnom izjašnjenju ranijih vlasnika i korisnika eksproprijacije, utvrditi vrednost jedne šljive, jedne trešnje i jedne jabuke i drvne mase u obali.

Da li deo eksproprisanog zemljišta po karakteru predstavlja građevinsko zemljište, to je pravno pitanje o kome treba da rešava prvostepeni sud, kao o prethodnom pitanju.

Kada je reč o objektima, mladim voćnim zasadima i detelini, prvostepeni sud, po službenoj dužno-sti, treba da utvrdi o kakvim se objektima, zasadima i detelini radi, odnosno nisu li eventualno, obzi-rom na stanje u spisima, raniji vlasnici posadili voće, posejali detelinu i izgradili objekte, ne u cilju sti-canja dozvoljene ekonomske dobiti, već isključivo u cilju prividnog uvećanja vrednosti nepokretnosti, što bi predstavljalo zloupotrebu prava svojine i bilo suprotno članu 4. stav 2. Zakona o osnovama svo-jinskopravnih odnosa, o čemu vanparnični sud, s obzirom na odredbe člana 137. stav 1. ZVP i člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) vodi računa po službenoj dužnosti.

Zbog bitne povrede postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 134. stav 1. ZVP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje je rezultiralo i pogrešnom primenom mate-rijalnog prava, prvostepeno rešenje je moralo biti ukinuto.


556611.. Naknada za oduzeto zemljište se određuje prema statusu i stanju zemljišta koje ono ima u vreme

određivanja naknade, a ne u vreme oduzimanja. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 723/06 od 14.04.2006. godine)

556622.. Prilikom odlučivanja o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, vanparnični sud je dužan,

po službenoj dužnosti, da vodi računa i o mogućoj zloupotrebi prava svojine, koja se može sa-stojati i u radnjama ranijeg vlasnika preduzetim na eksproprisanim nepokretnostima u cilju samo prividnog uvećanja vrednosti nepokretnosti.


- 215 -

Pobijanim rešenjem obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za nepo-kretnosti, eksproprisane rešenjem Odeljenja za privredu i imovinsko pravne poslove Opštine L. br. 465-129/2004-03 od 12.05.2005. godine, za voćne zasade plati iznos od 2.766.160,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, a ukoliko naknadu ne plati u ostavljenom roku, dužan je da plati zakonsku zateznu kamatu računajući istu od prvog dana nakon isteka ostavljenog roka pa do konačne isplate, i obavezan je protivnik predlagača da na ime troškova postupka predlagaču plati iznos od 63.900,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv ovog rešenja, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući rešenje zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Pošto je postupio u smislu čl. 372. i 388. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (dalje: ZVP), Okružni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema odredbi člana 134. stav 1. ZVP, postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepo-kretnost pokreće se i vodi po službenoj dužnosti.

Vanparnični sud, prilikom donošenja rešenja kojim određuju oblik i obim, odnosno visinu na-knade, prema sadržini odredbe člana 137. ZVP i člana 3. stav 3. ZPP, vodi računa i o nedozvoljenim raspolaganjima učesnika.

Odredbom člana 4. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.

Prema tome, imajući u vidu navedene zakonske odredbe, prilikom odlučivanja o obliku i obimu naknade za eksproprisane nepokretnosti, vanparnični sud je dužan, po službenoj dužnosti, da vodi ra-čuna i o mogućoj zloupotrebi prava svojine.

U vezi sa tim, u konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije utvrđivao relevantne činjenice, pa sto-ga pobijano rešenje i ne sadrži razloge, nije li eventualno, a s obzirom na stanje u spisima, predlagač izvršio sadnju voća i ruža, ne u cilju sticanja dozvoljene ekonomske dobiti, već isključivo u cilju sa-mo prividnog uvećanja vrednosti nepokretnosti (koje će uskoro nesumnjivo biti eksproprisane).

Naime, prema stanju činjenica u spisima (nalaz i mišljenje veštaka L.Ć, diplomiranog inženjera poljoprivrede, koji je angažovan od strane upravnog organa u postupku obezbeđenja dokaza) na eks-proprisanom zemljištu ranijeg vlasnika, na površini od oko 4 ha, nalazi se 7.456 komada sadnica ra-znog voća i 2.460 komada sadnica ruža.

Po nalazu i mišljenju ovog veštaka, sam pristup proizvodnji voća i ruža (ukoliko je to bio motiv predlagača za sadnju), klimatske prilike za određenu vrstu voća, sam teren za uzgoj i svojstvo ze-mljišta, priprema zemljišta za uzgoj, uzgojni oblici voća, sadnja i đubrenje, ukazuju da se ne radi o ozbiljnoj proizvodnji voća. Naime, radi se o gustoj sadnji, sadnice su zasađene na ledini bez ikakvih agrotehničkih mera, čak nije ispoštovano ni kopanje jamića, već su rupe za sadnju bušene burgijama veoma malog prečnika i dubine u koje korenov sistem nije mogao stati, pa je došlo i do padanja jed-nog broja sadnica, sadnice nisu zaštićene, pa je izvestan broj sadnica oštećen od strane glodara. Ve-štak je utvrdio da se radi o jako lošim jednogodišnjim sadnicama voća, a kada je reč o sadnicama ru-ža, one su takođe sađene u rupe bušene burgijama malog prečnika, između redova voća, stanje sadnica ruža je jako loše jer se radi o nekultivisanom zemljištu, a s obzirom da se sadnice ruža nalaze između voća, nemoguće je primeniti bilo kakvu agrotehničku meru. Podatak da je gustina sadnje oraha 1,5 x 8 m, govori da to nema nikakve veze sa planskom sadnjom voća, a ovo pogotovo kada je u pitanju zasad jabuka, koje su zasađene u stari voćnjak šljiva u razmaku od 1,5 x 0,8 m.

Sve ovo kao i okolnost da su prilikom sadnje voća izmešane vrste, da nije vođeno računa o sorti-mentu, ukazuje da nije jasno da li se uopšte radi o zasadu koji ima bilo kakvu ekonomsku vrednost, koja se može izraziti u novčanom obliku.


- 216 -

Kada je reč o oceni nalaza i mišljenja veštaka D.S, napred izloženo činjenično stanje, koje, objektivno, nije moglo ostati nepoznato ovom veštaku, potpuno diskredituje i dovodi u sumnju pravilnost njegovog nalaza i mišljenja u pogledu vrednosti sadnica.

Pri tom, veštak se nije potrudio, što je potpuno nedopušteno u ovakvim stvarima, ni da izbroji sadnice, jednu po jednu, i da tako na potpuno egzaktan način utvrdi broj i kvalitet sadnica, pa će pr-vostepeni sud u ponovnom postupku razmotriti i mogućnost primene člana 259. stav 3. ZPP, pri če-mu nema smetnji da se kao veštak sasluša L.Ć, čiji nalaz i mišljenje u predmetu već postoji.

Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku, saglasno navedenim primedbama, na potpuno po-uzdan način rešiti prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari: ima li predlagač uopšte pravo na naknadu za sporne sadnice, vodeći pre svega računa o tome da je sud dužan da spreči svaku zloupotrebu prava.

U tom cilju sud će utvrditi: kada je izvršena sporna sadnja, da li je predlagač mogao imati sa-znanja o predstojećoj eksproprijaciji njegovih nepokretnosti i da li je sadnja izvršena u cilju stica-nja ekonomske dobiti ili pak u nekom drugom nedozvoljenom cilju, o kojem je napred bilo reči.

Sud će takođe, na pouzdan način, utvrditi o kakvoj se sadnji radi i da li se u budućnosti, za slučaj da nije bilo eksproprijacije, mogla očekivati bilo kakva ekonomska dobit od sporne sadnje, ili se radi samo o prividnom uvećanju vrednosti eksproprisanih nepokretnosti.


556633.. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službe-

noj dunosti.

Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka, iz raz-loga to ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost, dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. Kako se radi o postupku, gde sud postupa po službenoj dužnosti, to je prvostepeni sud mo-rao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. Zbog toga je potrebno da pr-vostepeni sud u ponovnom postupku, po službenoj dužnosti, pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, kao i eventual-no po kojoj ceni, i da, u vezi i s tim, oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vred-nosti predmetnih nepokretnosti.


556644.. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je u

stvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odreda-

ba člana 133. ZOO, a može se pobijati samo zbog prevare, prinude i zablude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 723/82)

556655..

Kada predlagači u sm. čl. 279. st. 2. ZOO traže kamatu na već ranije dosuđenu a neisplaćenu kamatu na naknadu za ekspropisanu nepokretnost, o ovom zahtevu nije nadležan da odlučuje sud


- 217 -

u vanparničnom postupku. U skladu sa tim drugostepeni sud je na osnovu čl. 16. ZPP. preinačio odluku opštinskog suda obustavivši vanparnični postupak, i prredmet dostavio parničnom odečje-nju na suđenje i odlučivanje.



556666.. Prvostepenom presudom u prvom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca te je obavezana

tužena da plati tužiocu iznos od 37.930,00 dinara sa pripadajućom kamatom. U drugom stavu izreke obavezana je tužena da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 58.067,00 dinara.

Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se ista preinači u smislu navoda žalbe.

Viši sud je u smislu člana 372. i čl.478. ZPP ispitao pobijanu presudu pa je našao da je žalba tu-žioca osnovana.

U postupku prvostepenog suda i pobijanoj presudi nema bitnih povreda odredaba parničnog po-stupka iz čl.361. st.2. tač.1, 2, 5, 7, i 9. ZPP-a, na koje ovaj sud kao drugostepeni uvek pazi po slu-žbenoj dužnosti, a na osnovu čl. 372. st.2. ZPP.

Međutim, pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st.2. tač.12. ZPP-a, jer u njoj nisu dati jasni i potpuni razlozi o činjenicama bitnim za pre-suđenje u ovoj pravnoj stvari, na šta se osnovano ukazuje u podnetoj žalbi. Naime, iz stanja u spisima proizilazi da je od kat.parc.br.3571 i 357/2 KO K. izvršeno izdvajanje kat.parc.br. 357/3 i 357/4 KO K., obe po kulturi reka, neplodno zemljište, a radi regulacije korita reke Toplice. Nave-dena promena izvršena je 1987. g. Ove parcele su, dakle, pretvorene u vodno zemljište dok su bi-le u vlasništvu tužičevog pravnog prethodnika, a kasnije su po osnovu nasleđivanja prešle u svo-jinu tužioca, jer nisu upisane u Katastru zemljišta kao svojina Republike Srbije a tužiocu niti nje-govom pravnom prethodniku nije isplaćena naknada za oduzete parcele, jer nije doneto rešenje o eksproprijaciji.

Članom 11. st.1. Zakona o eksproprijaciji, važećeg u vreme izvršene regulacije rečnog korita, propisano je da za eksproprisanu nepokretnost sopstvenik ima pravo na pravičnu naknadu a prema čl.5. istog zakona naknadu za eksproprijaciju nepokretnosti plaća korisnik eksproprijacije.

Dalje, čl. 1. st.1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije propisano je da su prirodna bo-gatstva sredstva u državnoj svojini, u koja spadaju i vode i vodotoci, te su na osnovu navedenog i od-uzete parcele tužioca prešle u svojinu Republike Srbije.

Na osnovu navedenog prvostepeni sud pravilno nalazi da tužiocu pripada novčana naknada u vi-sini tržišne vrednosti parcela koje sada predstavljaju vodno zemljište i u tom delu sud daje jasne i dovoljne razloge, međutim, prvostepeni sud propušta da da razloge o svom zaključku da obveznik novčane naknade u ovom slučaju treba da bude Republika Srbija, te se ne može utvrditi na osnovu čega je sud zaključio da je tužena korisnik predmetnog oduzetog zemljišta, da li je eventualno tužena gazdovala predmetnim zemljištem ili tome slično.

Po razlozima prvostepenog suda, činjenica da je oduzeto vodno zemljište prešlo u državnu svojinu legitimiše tuženu kao korisnika faktički eksproprisanog zemljišta te sledstveno i kao obveznika novčane naknade, bez obzira što je Zakonom o vodama uređeno postojanje javnog preduzeća čija je delatnost ga-


- 218 -

zdovanje vodnim resursima, održavanje i izgradnja vodoprivrednih objekata i tome slično, pa su takvi razlozi prvostepenog suda nejasni i nepotpuni čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog po-stupka iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP.

Ovde treba imati u vidu da je Javno preduzeće "Srbijavode" osnovano Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Sl.glasnik SRS" 54/96) te da je počelo sa radom 01.01.1997.g., odnosno znatno posle oduzimanja predmetnih parcela od tužioca. Međutim, čl. 20. Zakona o vo-dama ("Sl. glasnik SRS" 33/75) propisana je obaveza osnivanja vodoprivrednih interesnih zajed-nica vodnih područja za svako vodno područje a u čl. 24. istog zakona predviđena je mogućnost obrazovanja osnovnih jedinica ovih zajednica po opštinama koji bi, između ostalog, vršile i ure-đenje i održavanje mreže vodotokova na vodnom području. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Sl. glasnik SRS" 14/77) u čl. 3 predviđeno je obavezno osnivanje regionalne vodoprivredne zajednice, koja bi se, prema odredabama čl. 4. tog zakona bavila i obezbeđiva-njem izgradnje, rekonstrukcije i održavanja zaštitnih i drugih vodoprivrednih objekata. Dalje je Zakonom o vodama ("Sl. glasnik SRS" 49/89) predviđeno osnivanje javnih vodoprivrednih pred-uzeća za vodna područja, koja će obavljati poslove u vezi sa izgradnjom i održavanjem vodopri-vrednih objekata, koja će početi sa radom 01.01.1990.g. a postojeće vodoprivredne zajednice i re-gionalna vodoprivredna zajednica prestaju sa radom 31.12.1989.godine.

Iz navedenih zakonskih propisa proizilazi da su uvek postojale organizacije u čijoj nadležnosti je bilo upravljanje vodnim resurima i izgradnja i održavanje vodne mreže i vodotokova, te da to ni u jednom trenutku nije bila Republika Srbija, pri čemu su prava i obaveze tih organizacija prelazile na njihove pravne sledbenike, u skladu sa izmenama Zakona o vodama.

Na osnovu iznetog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti nedostatak na koji je uka-zano ovim rešenjem tako što će o bitnim činjenicama za presuđenje dati jasne i potpune razloge.

S obzirom da je ukinuta odluka o glavnoj stvari, to je morala biti ukinuta i odluka o troškovima postupka.

(Viši sud u Valjevu, Gž. br.995/11 od 13.10.2011. godine)

556677.. Sud nalazi da je pravilno postupio tuženi organ kada je stavom 2. osporenog rešenja odbio kao

neosnovanu žalbu tužilaca, podnetu protiv prvostepenog rešenja kojim je oglašeno ništavnim rešenje o eksproprijaciji. Naime, eksproprijacija je izvršena radi izgradnje pruge, koja nikada nije izgrađena, planskim aktom je planirana izgradnja magistralnog puta na predmetnom zemljištu, a magistralni put M22 Raška – Novi Pazar je izgrađen na parcelama koje su predmet eksproprijacije. Na osnovu izne-tog ne postoji ni pravna ni faktička mogućnost izvršenja rešenja o eksproprijaciji donetog 20.05.1960. godine.

(Presuda Upravnog suda, U. 1141/10 od 22.04.2010. godine)


556688..

Nakon sprovedenog postupka organa Opštinske uprave Opštine V. dana 12.02.2010. godine do-neto je rešenje broj 465-2/2010-IV/05 kojim je usvojen predlog Republike Srbije - korisnika JP "Pu-tevi Srbije" i kojim je u potpunosti eksproprisana nepokretnost upisana u list nepokretnosti broj 325


- 219 -

k.o. Zmajevo, katastarska parcela broj 2467/2, magistralni put u površini od 07a i 54mvlasnika H.A. iz Z., u korist korisnika eksproprijacije Republike Srbije korisnika JP "Putevi Srbije" radi izgradnje infrastrukturnog koridora na trasi puta Horgoš-Požega. Nakon donošenja rešenja o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije je u upravnom postupku dostavio ponudu od 16.03.2010. godine za isplatu naknade za navedenu eksproprisanu nepokretnost u iznosu od 22.620,00 dinara, a prema podacima o tržišnoj vrednosti procenjene od strane Poreske Uprave Filijale V. od 16.02.2010. godine, što je ovde predlagač na usmenoj raspravi održanoj dana 25.03.2010. godine odbio, pa je rešenje o eksproprija-ciji koje je steklo svojstvo pravosnažnosti dana 02.03.2010. godine, uz predmetni spis dana 26.03.2010. godine dostavljeno vanparničnom sudu radi utvrđivanja novčane naknade.

Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu, poslovni broj VI R1. 8/10 od 25.06.2010. godine određena je naknada za eksproprisanu nepokretnost u iznosu od 52.780,00 dinara.

Prema nalazu i mišljenju veštaka, tržišna vrednost poljoprivredne nepokretnosti u okolini pred-metne nepokretnosti u navedenom potezu iznosi 70 dinara po kvm., odnosno 700.000,00 dinara po hektaru, te tržišna cena poljoprivrednog zemljišta u površini od 754 kvm. Na tom području iznosi 52.780,00 dinara.

Poreska uprava - Filijala Vrbas je procenila tržišnu vrednost te nepokretnosti u iznosu od 30 di-nara po kvm. i to na osnovu cene zemljišta utvrđenih na osnovu pravnosnažnih rešenja za utvrđiva-nje poreza na prenos apsolutnih prava na poljoprivrednom zemljištu prve katastarske klase.

Nisu osnovani žalbeni navodi protivnika predlagača kojima isti ukazuje da je prvostepeni sud pogrešnom primenom materijalnogprava naknadu za eksproprisanu nepokretnost odredio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, a ne na osnovu procene Poreske uprave. Naime, odredbama člana 132-140. Zakona o vanparničnom postupku je regulisan postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kojem sud shodno odredbi člana 132. ZVP-a određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim op-štinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepo-kretnost. Odredbama članova 56-62. Zakona o eksproprijaciji uređen je postupak određivanja na-knade za eksproprisanu nepokretnost u postupku koji se sprovodi pred nadležnim organom upra-ve koji je sproveo i sam postupak eksproprijacije, te se visina naknade određuje sporazumom. Ukoliko do sporazuma ne dođe, u skladu sa članom 61. Zakona opštinska uprava dostavlja pravo-snažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade. Iz navedenog proizilazi da se odredbe Zakona o eksproprijaciji prvenstveno odnose na postupak sporazumnog određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ukoliko do sporazu-ma ne dođe, visina naknade se određuje u sudskom postupku.

Odredbom člana 42. stav 1. važećeg Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, "Službeni list SRJ", br. 16/2001, "Službeni glasnik RS", br. 23/2001, 20/2009) propisano je da se na-knada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tr-žišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano. Stavom 2. istog člana određeno je da procenu tržišne cene iz stava 1. vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima. Iz navedenih razloga se žalbom protivnika predlagača neosnovano ukazu-je da je nejasno zbog čega je prvostepeni sud odredio veštačenje u ovoj pravnoj stvari. Prema odred-bi člana 136. stav 1. ZVP-a sud je dužan da odredi ročište da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogućnost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazi-ma o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti, kao i stavu 2. istog člana ko-jim je određeno da će sud na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, te da će po potrebi odrediti i veštačenje. Cilj i svrha vođenja sud-


- 220 -

skog postupka radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u slučaju kada prethodno ni-je došlo do sporazuma stranaka o visini naknade, je da se putem načela usmenosti, neposrednosti i kontradiktornosti obezbedi ravnopravnost stranaka u postupku eksproprijacije. Prema mišljenju ovog suda procena tržišne cene eksproprisanih nepokretnosti koju utvrđuje Poreska uprave u skladu ce-nom m2 zemljišta koja služi za utvrđivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima predstavlja samo polaznu osnovu za utvrđivanje tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, te stranke imaju mogućnost da u skladu sa odredbom člana 136. ZVP-a predlože veštačenje, te da se na isto izjašnjavaju i traže objašnjenja i dopune, a sve u cilju utvrđivanja tržišne cene eksproprisanih ne-pokretnosti i visine naknade za iste prema tako utvrđenoj vrednosti.


556699.. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku, kome je dodeljen na ko-

rišćenje odgovarajući stan, određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. Vrednost stana datog na ko-rišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana, umanjene za otkupnu cenu nave-denog stana, valorizovanu do momenta kad se tržišna vrednost određuje.

Članom 16. stav 1. Zakona o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS" br. 53/95 sa svim izmenama i dopunama), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 72. istog zakona, propisano je da je ranijem sopstveniku zgrade ili stana, odnosno poslovne prostorije, korisnik eksproprijaci-je dužan da, na njegov zahtev, da u svojinu ili susvojinu drugu stambenu zgradu ili stan, odnosno poslovnu prostoriju na istom mestu ili bližoj okolini, koja po strukturi i površini odgovara uslovi-ma stanovanja, odnosno obavljanja delatnosti, koju je raniji sopstvenik imao pre eksproprijacije. Članom 17. istog zakona propisano je da je, u slučaju kada se vrednost eksproprisanog objekta i objekta koji se daje na ime naknade u svojinu ili u susvojinu razlikuje - korisnik eksproprijacije, odnosno raniji sopstvenik, dužan da drugoj strani isplati razliku u ceni. Naknada za eksproprisa-nu nepokretnost ranijem sopstveniku kome je dodeljen na korišćenje odgovarajući stan, određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana, umanjene za otkupnu cenu navedenog stana, valorizovanu do momenta kad se tržišna vrednost određuje.

Radi pravilne primene citiranih zakonskih odredaba potrebno je prethodno utvrditi razliku vrednosti između eksproprisane nepokretnosti i dela stana koji je predlagaču dat na korišćenje u momentu eksproprijacije. Ukoliko bi tako dobijena vrednost stana datog na korišćenje predlagaču bila niža od vrednosti eksproprisane nepokretnosti, onda bi bilo neophodno utvrditi procenat raz-like vrednosti između te dve nepokretnosti i tako dobijeni procenat dosuditi predlagaču, prema tr-žišnim cenama u momentu donošenja odluke.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 7282/12 i Rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 br. 441/11)

557700.. Republika Srbija i JVP "Srbija - Vode", solidarno odgovaraju za plaćanje novčane naknade za iz-

vršenu faktičku eksproprijaciju izgradnjom brane i formiranjem akumulacionog jezera. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 1201/08 od 20.11.2008. godine)


- 221 -

557711.. Učesnik eksproprijacije koji nije u zakonskom roku tražio naplatu naknade za ekspropri-

sanu nepokretnost određenu zaključenim poravnanjem nema pravo da ponovo traži utvrđenje i naplatu te naknade.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštinske uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove B.P. br. 07-11/465-708/75 od 11.03.1975. godine, u korist korisnika eksproprija-cije Industrijskog kombinata iz B.P, preneta je u društvenu svojinu, radi izgradnje zdravstvene stanice eksproprisana nekretnina u KO B.P. - grad, između ostalog i k.p. br. 4342/3 od 7,65 ari, vlasništvo B.P. iz B.P. i k.p. br. 4344/3 od 5,44 ara, vlasništvo J.P. iz B.P. Do sporazumnog utvr-đivanja naknade za eksproprisanu imovinu nije došlo pred opštinskim organom nadležnim za imovinsko pravne poslove, pa je u vanparničnom postupku pred Opštinskim sudom u B.P. u predmetu R. br. 26/76 dana 28.2.1979. godine između ranijih vlasnika i korisnika eksproprijacije zaključeno poravnanje kojim je utvrđena naknada za eksproprisanu nepokretnost. U zaključenju ovog poravnanja učestvovali su J.P. kao raniji vlasnik i zajedno sa A.P. kao naslednici ranijeg vlasnika B.P. Predmet poravnanja bile su upravo parcele koje su eksproprisane označenim reše-njem. Tužioci su pravni sledbenici ranijih vlasnika, a tuženi je pravni sledbenik korisnika ekspro-prijacije i protivnika predlagača u postupku zaključenja poravnanja. Naknada utvrđena poravna-njem nikada nije isplaćena. Pravni prethodnik tuženog je odmah stupio u posed eksproprisane ne-pokretnosti, ali i nepokretne imovine koja je u vlasništvu tužilaca, a nije bila predmet ekspropri-jacije, tako da drži površinu od ukupno 30 ari. Vrednost ovog zemljišta, prema utvrđenju prvoste-penog suda, iznosi 500,00 dinara po 1 m2.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je bio mišljenja da su pravni pret-hodnici tužilaca bili u zabludi prilikom zaključenja poravnanja, jer prethodnik tuženog nije isplatio naknadu u cilju realizacije sudskog poravnanja, a naknadno je nezakonito prisvojio veću površinu od eksproprisane, pa su se zbog toga, saglasno članu 65. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (da-lje: ZOO), stekli uslovi za poništaj poravnanja i za obavezivanje tuženog da plati naknadu tužiocima za celokupno zauzeto zemljište od 30 ari, u ukupnom iznosu od 1.500.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je bio suprotnog mišljenja, smatrajući da utvrđeno činjenično stanje upućuje na neosnovanost tužbenog zahteva. Stav drugostepenog suda pravilan je.

Iz sadržine osporenog poravnanja nesumnjivo proizilazi da su prethodnici tužilaca znali povo-dom koje imovine se vodi vanparnični postupak za određivanje naknade (koje katastarske parcele i sa kojom površinom), pa zato nema uslova za poništaj poravnanja po članu 65. st. 1. i 2, kao i članu 61. ZOO. Okolnost što je pravni prethodnik tuženog zauzeo veću površinu od eksproprisane, nije razlog za poništaj poravnanja, niti se može smatrati da su time pravni prethodnici tužilaca pri zaklju-čenju poravnanja bili u zabludi ili prevareni od suprotne strane.

Stoga je drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu utoliko što je odbio zahtev tu-žilaca za poništaj poravnanja.

Kako je u tom delu pobijana presuda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava, a ne po-stoje razlozi na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, jer u sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11) Zakona o par-ničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ove presude primenom člana 393. Zako-na o parničnom postupku. U ostalom delu revizija tužilaca je osnovana.

Tačno je stanovište drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva kojim se potražuje naknada za eksproprisanu nepokretnost. Ta naknada je određena sudskim poravnanjem i tužioci, od-


- 222 -

nosno njihovi pravni prethodnici su bili ovlašćeni da traže njegovo izvršenje, to jest naplatu potraži-vanja prinudnim putem u roku iz člana 379. ZOO. Okolnost što to nisu učinili ne daje im pravo da pono-vo traže utvrđenje i naplatu te naknade.


557722.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnom prethodniku tužioca izuzeto je iz poseda neizgra-

đeno gradsko građevinsko zemljište u korist Opštine Bor, za potrebe SIZ-a za stambeno komunalnu oblast, pravnog prethodnika tuženog JP "Direkcije za izgradnju" Bor, osim sporne parcele, rešenjem SO Bor od 13.03.1986. godine. Ovim rešenjem, po žalbi pravnog prethodnika tužioca, zamenjeno je ranije rešenje od 20.09.1985. godine kojim je istom izuzeta iz poseda i predmetna parcela kp. aa na ko-joj se nalaze građevinski objekti. Utvrđeno je da ova parcela nije eksproprisana. Predmetna parcela na-lazi se u kompleksu nepokretnosti na kojima je postojalo pravo svojine u korist pravnog prethodnika tužioca, a koje su uz pravičnu naknadu eksproprisane. Sporna parcela, kao što je već rečeno, nije eks-proprisana već je ostala na korišćenju kod pravnog prethodnika tužioca, obzirom da je predmetno ze-mljište gradsko građevinsko zemljište. Na toj parceli nalaze se objekti izgrađeni isključivo za držanje stoke, čija je ukupna vrednost 512.247,60 dinara. Zbog urbanizacije okruženja korišćenje ovih objeka-ta za stočarsku namenu nije moguće.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijal-no pravo, kada su tužbeni zahtev tužioca odbili kao neosnovan.

Na osnovu člana 24. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 20/79 i 38/84), a u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom stambenog naselja "Bor II" ("Službeni list Opštine", broj 11/79) izuzeto je iz poseda ranijeg korisnika gradsko građansko zemljište, osim spor-ne parcele broj aa koja se prema planu nalazi na građevinskoj parceli broj bbb. Naknada za izuzeto gradsko građevinsko zemljište određena je u postupu eksproprijacije u predmetu R. 820/88, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji (objavljen u "Službenom glasniku SRS", broj 40/84 i 53/87) i na osno-vu zaključenog sudskog poravnanja u tom postupku.

Prema članu 2. Zakona o eksproprijaciji, nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju se zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti. Nije sporno da pravnom prethodniku tužilaca ni jed-nim pravnim aktom nije oduzeto pravo svojine na objektima sagrađenim za stočarsku namenu, niti je to pravo svojine u smislu člana 3. navedenog zakona, ograničeno. Naprotiv, po žalbi rani-jeg vlasnika ovi objekti, sa zemljištem, ostali su u svojini i nisu izuzeti iz poseda pravnom pret-hodniku tužioca. Nemogućnost korišćenja objekata nastupila je na osnovu opšteg akta, pošto je ovo zemljište na kome se sporni objekti nalaze proglašeno kao gradsko građevinsko zemljište od-lukom SO Bor ("Službeni list Opština", broj 11/84) i usvajanjem GUP-a Bora čuvanje stoke u Boru je zabranjeno. Proglašenjem zemljišta na kome se sporni objekti nalaze gradskim građevin-skim zemljištem, to je postao deo Bora.

Prema odredbama člana 10. Zakona o eksproprijaciji, ako se prilikom eksproprijacije jednog de-la nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema privrednog interesa da koristi preostali deo nepokretno-sti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana nje-gova egzistencija, eksproprisaće se na njegov zahtev i taj deo nepokretnosti. Pravni prethodnik tužio-ca u postupku eksproprijacije nije tražio da mu se i ti objekti oduzmu iz poseda, u kom slučaju bi za njih imao pravo na pravičnu naknadu. On to nije činio, već je tražio da mu se sporna parcela, na ko-


- 223 -

joj se ti objekti nalaze, ostavi na korišćenje. Stoga, i po oceni revizijskog suda, neosnovano tužilac nalazi da samo proglašenje izuzetog zemljišta za gradsko građevinsko predstavlja radnju tuženih iz koje, kako se navodi, proizilazi krivica zbog nemogućnosti da se na parceli koja nije izuzeta, spornoj parceli, gaji stoka. Zabrana držanja stoke nije nastala donošenjem rešenja o eksproprijaciji komplek-sa zemljišta tužiočevom pravnom prethodniku. Iz svega izloženog proizlazi, da na strani tuženih ne postoji odgovornost, tj. nema pravnog osnova da se tuženi solidarno obavežu da tužiocu na ime na-knade štete zbog nemogućnosti korišćenja spornih objekata isplate njihovu utvrđenu vrednost.

Nije osnovan navod u reviziji da su tuženi odgovorni za nastalu štetu jer su znali da izgradnjom naselja dela grada, ti objekti više neće moći da se koriste ni na koji način, osim kuće. U smislu Zako-na o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik SRS" broj 20/79 i 38/84), gradsko građevinsko ze-mljište može se odrediti u postojećim gradovima i naseljima gradskog karaktera i u naseljenim me-stima koja se proglase gradom ili naseljem gradskog karaktera i drugim područjima predviđenim za stambenu i drugu kompleksnu izgradnju ako je to zemljište već izgrađeno ili ako je obuhvaćeno od-govarajućim urbanističkim planom prema kome će se izgradnja u celini ili većim delom izvršiti. Ze-mljište u građevinskom području na kome postoji pravo svojine, sopstvenici mogu koristiti u skladu sa namenom zemljišta u određenom području, pod uslovima određenim zakonom i propisima done-tim na osnovu zakona. U pogledu eksproprijacije građevinskog zemljišta na kome postoji pravo svo-jine, primenjuju se propisi o eksproprijaciji. Namena zemljišta je stambena izgradnja, a ne za stočar-sku delatnost.

Neosnovano tužilac u svojoj reviziji navodi da su tuženi odgovorni za naknadu štete tužiocu zbog nemogućnosti tužioca da koristi sporne objekte. Nije sporno da je tužiočevom pravnom pret-hodniku eksproprisan kompleks imovine 1985. i 1988. godine, a u okviru koje imovine se nalazi i kp. broj aa u MZV BB KO VV, koja nije eksproprisana, već je ostala u svojini tužioca, kao i objekti na istoj koji se sada nalaze u naselju Gradskog karaktera. Ne postoji pravni osnov odgovornosti jer tužiocu od strane tuženih ni jednim pravnim aktom nije oduzeto pravo svojine na spornim objektima, niti ograničeno pravo svojine i pravo korišćenja na navedenoj parceli. Kako predmetni objekti nisu eksproprisani, a nije eksproprisana ni parcela na kojoj se nalaze ti objekti, već su i objekti i parcela ostali i dalje u svojini najpre pravnog prethodnika tužioca, a potom i samog tužioca, neosnovano tu-žilac smatra da ima pravo na naknadu zbog nemogućnosti korišćenja predmetnih objekata za gajenje stoke.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.09.2000. godine, nakon donošenja drugostepenog re-šenja kojim je ukinuto delimično rešenje Opštinskog suda u Boru R. 820/88 od 18.02.1999. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem obavezana je Opština Bor da pravnog prethodniku tužioca, u tom postupku predlagaču, plati naknadu zbog nemogućnosti korišćenja opisanih nepokretnosti u dosuđe-noj visini. Po stanovištu drugostepenog suda, radi se o imovinsko-pravnom sporu, odnosno naknadi štete, a o takvom zahtevu redovni sud raspravlja i odlučuje u parničnom postupku. Zahtev za isplatu naknade zbog nemogućnosti korišćenja ovih objekata podnet je u vanparničnom postupku 11. marta 1998. godine. U smislu člana 390. stav 2. ZOO, predlog za ostvarivanje prava na naknadu zbog ne-mogućnosti korišćenja predmetnih objekata u vanparničnom postupku prekida zastarelost obzirom da je vanparnični sud uputio predlagača da svoje potraživanje ostvaruje u parničnom postupku. Dru-gostepeno rešenje predlagač je primio 6. septembra 2000. godine, a predmetnu tužbu je podneo 14.09.2000. godine, pa proizilazi da u smislu čl. 376. ZOO, tužiočevo potraživanje nije zastarelo.

Navodi u reviziji da je u vanparničnom predmetu provedeno veštačenje od strane veštaka odgo-varajuće struke radi utvrđivanja vrednosti spornih objekata, bez značaja je u ovom sporu jer je deli-mično rešenje vanparničnog suda kojim je ta naknada utvrđena, ukinuto.



- 224 -

557733.. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokret-

nost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu.

Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvo-

stepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu

nepokretnost, a na raspravu od 11.05.2004. godine, punomoćnik predlagača nije došao. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku, posebno čl. 134. i čl. 11.

koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti, da je hitan, da čak nema ni preki-da postupka usled smrti stranke, a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i da-lje postupa. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen.


557744.. Prema Zakonu o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", broj 53/95), najpre se vrši ekspropri-

jacija a potom određuje naknada za eksproprisanu imovinu. U ovom slučaju, određena je naknada za eksproprisanu nepokretnost, odnosno zasade i objekt na nepokretnosti, iako postupak ekspro-prijacije još nije okončan. Predlagač, kao raniji vlasnik, pokrenuo je upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije u kome je poništeno konačno rešenje Ministarstva finansija o eksproprijaciji, tako da predstoji donošenje nove odluke. Dok ona ne bude doneta, odnosno dok ne postane pravno-snažna, uputno je prekinuti postupak određivanja naknade za eksproprisanu imovinu, jer ishod postupka eksproprijacije može biti i takav da do ostvarivanja prava na naknadu uopšte ne dođe.

Kako o ovome nižestepeni sudovi nisu vodili računa, u reviziji se osnovano ukazuje na po-grešnu primenu materijalnog prava. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo nižestepene presude i predmet vratio na ponovno suđenje, pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se o visini naknade za eksproprisanu imovinu odlučuje tek po okončanju postupka o eksproprijaciji, što proizlazi iz člana 41. stav 3. u vezi sa članom 35. Zakona o eksproprijaciji. Stoga će prvostepeni sud ispitati da li je novo rešenje o eks-proprijaciji doneto i da li je postalo pravnosnažno, da bi tek potom doneo odluku o visini nakna-de za eksproprijaciju. Dok postupak eksproprijacije ne bude okončan valjalo bi da postupak odre-đivanja naknade bude prekinut.


557755.. Ukoliko je eksproprisana nepokretnost opterećena plodouživanjem, onda samo vlasniku pri-

pada naknada za eksproprisanu nepokretnost. (Okružni sud u Nišu, Gž. 2026/83)



- 225 -

557766.. Najzad, kada je procesnopravni odnos sazreo za meritorno odlučivanje, prvostepeni sud je na

pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo tj. odredbe člana 1, 15. i člana 43-a Zakona o eksproprijaciji RS i zaključio da je zahtev tužilaca osnovan. Sa pravnim za-ključkom prvostepenog suda slaže se i ovaj sud, jer su za isti dati razlozi kojima se pravilno obja-šnjava kako su tužioci stekli pravo na novčanu naknadu i zašto su tuženi dužni da istu plate. U pita-nju je tzv. faktička eksproprijacija kod koje se po logici stvari ne traži da je opština formalno ekspro-prisala zemljište da bi vlasnik ili korisnik oduzetog zemljišta stekao pravo na novčanu naknadu. Od-nos faktičke eksproprijacije nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti od javnog i opšteg interesa, iako ne postoji odluka – rešenje o oduzimanju zemljišta. Dakle, do fak-tičke eksproprijacije dolazi usled propusta opštine koja dozvoljava izgradnju objekata od javnog in-teresa na zemljištu koje nije formalno eksproprisano. Takva praksa dovodi do ugrožavanja i povrede subjektivnih građanskih prava fizičkih i pravnih lica na zemljištu i drugim nepokretnostima. Kroz in-stitut faktičke eksproprijacije štite se vlasnici ili korisnici zemljišta u odnosu na opštinu i druge dr-žavne organe koji sami ili preko trećih lica (krajnih korisnika) organizuju izgradnju javnih i drugih dobara na zemljištu koje nije formalno eksproprisano. Upravo iz ovih razloga prvostepeni sud je obavezao tužene da tužiocima plate naknadu za faktički oduzete katastarske parcele. Naime, izgrad-njom ulice sa potrebnom komunalnom infrastrukturom promenjen je karakter zemljišta preko koga prelazi ta ulica. Više se ne radi o privatnom dobru, tj. privatnom putu već o javnom dobru o kome vodi računa država preko svojih organa i javnih preduzeća. U isto vreme opština i krajnji korisnik snose odgovornost vlasniku ili korisniku zemljišta jer su to njihovo zemljište priveli odgovarajućoj nameni, a da ga prethodno nisu oduzeli. Što se tiče visine dosuđene nadoknade, ovaj sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud u skladu sa odredbom člana 43-a Zakona o eksproprijaciji RS zaključio da su tuženi dužni da plate tužiocima ukupan iznos od 1.324.750,00 dinara.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž br. 14159/10 od 11.04.2011. godine)

557777.. Vlasnik eksproprisane nepokretnosti nema pravo na naknadu štete iz tog osnova kada se

iz eksproprisanog objekta dobrovoljno iselio, a potom ga porušio, a vrednost stana koji je do-bio u tom postupku veća je od vrednosti tog objekta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi pravilno je primenjeno materijalno pravo, član 12. Zakona o eksproprijaciji, kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade za oduzete nepokretnosti i rušenje zgrade i pomoćnih objekata. Naime, utvrđeno je da se tužilja dobro-voljno iselila iz spornih nepokretnosti po osnovu ugovora sa tuženom povodom raseljavanja sa loka-cije i prihvatila je stan na drugoj lokaciji. Stoga tužilja nije protivpravno iseljena iz spornih nepokret-nosti i one nisu nezakonito porušene, odnosno vlasnici su sami porušili objekte na lokaciji za raselja-vanje. Takođe, utvrđeno je da je ukupna vrednost nepokretnosti oduzeta tužilji manja od vrednosti stana koji je tužilja dobila i otkupila od tuženog, pa je stoga tužbeni zahtev tužilje neosnovan, a revi-zijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 811/10 od 8.06.2010. godine)

557788.. Za određivanje naknade za oduzeto zemljište sud je vezan rešenjem komisije za vraćanje

oduzetog zemljišta.


- 226 -

Vanparnični sud u postupku određivanja naknade za oduzetu nepokretnost nije ovlašćen da vrši drugačiju kategorizaciju naknade oduzetog zemljišta bez obzira na faktičko stanje u vreme donšenja odluke.


557799.. Samo isključivom vlasniku pripada potraživanje naknade za trajno zauzimanje dela nepokretnosti

bez sprovođenja odgovarajućeg postupka, odnosno za faktičku izvršenu eksproprijaciju, koja ne zastare-va, jer ova naknada nije određena niti zaključenim sporazumom, niti rešenjem nadležnog organa u upravnom postupku, niti odlukom suda. Uređivanje između suvlasnika načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije osnov za sticanje isključivog vlasništva na realnom delute stvari. Isplatom potpune vrednosti zauzetog dela nepokretnosti priznaje se izvršeni čin faktičke eksproprijacije, zbog čega njego-vom vlasniku ne pripada pravo na izmaklu korist zbog nekorišćenja zauzetog dela nepokretnosti.


558800.. Pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji građevinskog zemljišta i savesnost korisnika eksproprija-

cije su smetnja ranijem vlasniku odnosno njegovom zakonskom nasledniku, da po prestanku prava korišćenja građevinskog zemljišta od strane korisnika eksproprijacije u smislu čl. 86. Zakona o pla-niranju…, ostvari pravo na naknadu izmakle koristi u sm. čl. 15. u vezi čl. 189. ZOO.


Visina kamate kod novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena

na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate.

Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se po-stiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno reše-nje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima re-publičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)

558822.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravosnažnim rešenjem nadležnog opštinskog organa

uprave od 13.03.1979. godine ocu tuženog, kao vlasniku, eksproprisana je uz pravičnu novčanu na-knadu stambena zgrada bez proširenja i pomoćnih objekata izgrađena na parceli 354/1 starog preme-ra koja odgovara katastarskoj parceli 363 novog premera, upisana u ZKUL 1093 KO K., a za potrebe Zavoda za izgradnju grada Beograda i radi izgradnje stambenog naselja. Pravosnažnim sudskim re-šenjem Re.753/81 od 17.02.1982. godine utvrđena je naknada za eksproprisanu porodičnu stambenu zgradu sa postojećim objektima i protivnik predlagača obavezan da preko umešača Zavoda za iz-gradnju i rekonstrukciju Beograda isplati ranijem vlasniku, pravnom prethodniku tuženog, iznos od 1.360.824, 00 dinara uz umanjenje od 4%, odnosno isplati iznos od 1.306.391,04 dinara. Nije sporno


- 227 -

da je 21.07.1982. godine ova naknada isplaćena. Na osnovu zahteva tuženog za poništaj navedenog rešenja o eksproprijaciji, pošto je od eksproprijacije prošlo 15. godina a krajnji korisnik nije izvršio nikakve radove na privođenju zemljišta nameni radi koje je i izvršena eksproprijacija, nadležni op-štinski organ uprave je rešenjem od 06.12.1994. godine poništio rešenje o eksproprijaciji od 13.03.1979. godine. Po pravosnažnosti rešenja od 06.12.1994. godine navedena nepokretnost preneta je u svojinu pravnog sledbenika pokojnog P.I., ovde tuženog. Nije sporno da se imovinsko pravni odnosi između korisnika eksproprijacije i tuženog nisu rešili sporazumom, pa je stoga predmet ovog spora vraćanje isplaćene naknade jer je poništajem rešenja o eksproprijaciji otpao pravni osnov za primljenu naknadu. Nalazom i mišljenjem veštaka utvrđeno je da isplaćena naknada pravnom pret-hodniku tuženog, valorizovana na dan davanja nalaza, 30.11.2001. godine, iznosi 1.013.759,45 dina-ra za koji iznos je tužbeni zahtev tužioca usvojen. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u reviziji osno-vano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, u slučaju deeksproprijacije, vrednost naknade koju vlasnik treba da vrati mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vredno-sti te eksproprisane nepokretnosti, u kojoj je pri njenoj isplati, bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Ovo zato što tužilac shodno odredbi člana 190. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo na potpunu naknadu prilikom povraćaja ranije pla-ćenog iznosa na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost. Isplaćena naknada pravnom prethodni-ku tuženog u određenom novčanom iznosu, utvrđena je na osnovu članova 45. i 52. tada važećeg Za-kona o eksproprijaciji, tako što je ukupna građevinska vrednost eksproprisanog objekta koja je obu-hvatala vrednost materijala, vrednost radne snage potrebne za izgradnju objekta, troškove transporta i materijalne troškove kao i troškove izgrade tehničke dokumentacije, s tim da je iznos ove naknade umanjen zavisno od trajanja objekta u momentu određivanja naknade ili mogućnosti njegovog kori-šćenja. Tako utvrđena ukupna građevinska vrednost umanjena je i za procenat od 4% radi dodele sta-na. Otuda, da ne bi bio povređen princip ekvivalentnosti naknade koju je pravni prethodnik tuženog nekad primio i naknade koju sada tuženi treba da vrati, trebalo je utvrditi građevinsku vrednost eks-proprisanih nepokretnosti u ovom momentu umanjenu za 4%, da bi se u istoj srazmeri prema sada-šnjoj građevinskoj vrednosti deeksproprisanog objekta odredila visina naknade koja treba da se vrati. Pošto na taj način nije utvrđena visina vrednosti isplaćene naknade za eksproprijaciju koju, posle de-eksproprijacije tuženi treba da vrati tužiocu, to je bilo nužno ukinuti nižestepene presude i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2600/05 od 14.11.2006. godine)

558833.. Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se

odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospe-losti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom.

Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraća-nju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfi-skacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, nakna-da se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od da-na pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1. ovog člana


- 228 -

plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore nave-denih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovolj-nom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj du-žnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospe-losti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlu-čio o kamati i za sporni period, zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žal-be u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o na-knadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o is-pravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja ne-ma značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma.


558844.. Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice, u smislu člana 154.

stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu, u smislu člana 154. st. 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogu-ćih osnova odgovornosti. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični po-stupak, a pošto je reč o sudskom postupku, na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. Samim tim, neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu nakna-de za eksproprisanu nepokretnost. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete, nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti, nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. Samim tim, ne može tra-žiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti.

(Presuda Vrhovnog sud Srbije, Rev. 4161/01 od 18.10.2001. godine)

558855.. Odredbom čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, propisano je se naknada za eksproprisano poljoprivred-

no i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Prvostepeni sud je ne-sumnjivo utvrdio da je oduzeto zemljište sada po prirodi građevinsko zemljište van građevinskog pod-ručja, pa je, s obzirom na tržišnu vrednost tog zemljišta i suvlasničke delove predlagača na tom zemlji-štu, pravilno obavezao protivnika predlagača na isplatu novčane naknade, koju je pravilno utvrdio.


558866.. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eks-

proprijacije. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3909/97)


- 229 -

558877.. U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je u žalbu

osnovano izjavio samo raniji vlasnik, koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva, a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja, drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. Prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog oiznosa i predmet vratiti prvostepenm sudu na ponovno suđenje u tom delu.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26.12.1991. godine)

558888.. Korisnik eksproprijacije se rešenjem o eksproprijaciji obavezuje da ranijem sopstveniku -

zemljoradniku obezbedi drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište u naknadu za zemljište koje mu se ekspropriše ukoliko je predhodno u provedenom postupku utvrđeno da korisnik eksproprijacije ima ili može da pribavi takvo zemljište.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac zemljoradnik kome je prihod od zemljišta uslov egzi-stencije. Stoga su po shvatanju suda upravni organi bili dužni da u smislu člana 17. stav 3. Zakona o eksproprijaciji, u postupku eksproprijacije predhodno ispituju da li postoji mogućnost da korisnik eksproprijacije tužiocu u zamenu za zemljište koje mu se ekspropriše da drugo odgovarajuće zemlji-šte. U slučaju da takva mogućnost postoji rešenjem o eksproprijaciji treba obavezati korisnika eks-proprijacije da ranijem sopstveniku zemljišta - zemljoradniku obezbedi drugo odgovarajuće poljopri-vredno zemljište, u naknadu za zemljište koje se ekspropriše.


558899.. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat, pored troškova određenih u

Zakonu o eksproprijaciji, u građevinsku vrednost objekta ulaze i troškovi uređenja građevinskog ze-mljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije, koji su bili potrebni za gradnju eksproprisa-nog objekta.


559900.. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost, sud odlučuje po službenoj dužno-

sti, a ne po zahtevu stranke. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zajtev za kamatu sta-vljen ili nije.


559911.. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvo-

stepene odlke, koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana donoše-nja odluke suda.


559922.. Za građevinski objekat bespravno podignut, iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o ekspro-

prijaciji ne može se ostvariti naknada. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 837/82)


- 230 -

559933.. Visina naknade za eksproprisanu nepokretnost, u smislu Zakona o eksproprijacij, utvrđuje se

prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi, a kasnija izmena okolnosti, prema kojima se određuje naknada, nema uticaja na visinu naknade. Na takvu izmenu nema uticaja ni okolnost što je visina naknade određena po sporazumu stranaka.


559944.. Pošto je pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji ugašeno pravo plodouživaoca, kojim su bile

optetrećene nepokretnosti izuzete iz poseda predlagača, korisnik eksproprijacije ne sme da isplati iznos određene naknade predlagačima kao bivšim vlasnicima. U takvom slučaju on je dužan da iz-nos dosuđene naknade položi na poseban račun kod banke, koja može izvršiti isplatu bivšim vla-snicima samo na osnovu sporazuma predlagača i nosilaca drugih stvarnih prava ili na osnovu sud-ske odluke.



559955.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju sporna nepokretnost eksproprisana je 5.07.1985. godine

rešenjem Sekretarijata za privredu i finansije i inspekcijske poslove SO G. U donošenju tog rešenja izvršen je upis društvene svojine u zemljišnoj knjizi, a 30.08.1985. godine opština je drugotuženom dala to zemljište na trajno korišćenje u cilju izgradnje ekonomskih objekata. Drugotuženi je uknjižio svojinu na spornom zemljištu (Dn. ...). Isti opštinski organ je 10.9.1985. godine drugotu-ženom izdao odobrenje za gradnju objekta (ekonomske zgrade na spornom zemljištu). Rešenjem Republičkog sekretarijata za finansije od 28.12.1990. godine, poništeno je rešenje o eksproprija-ciji 5.07.1985. godine. Drugotuženi je izgradio ekonomski objekat u skladu sa urbanističkim uslovima i nalazi se u državini spornog zemljišta. Iza ništave eksproprijacije koja je izvršena u privatnom interesu postojao je sporazum stranaka u ovoj parnici da se u stvarnosti zaključi ugo-vor o prodaji između tužioca kao prodavca i drugotuženog kao kupca u cilju rešavanja imovin-skih potreba drugotuženog zbog podizanja nivoa Dunava. Drugotuženi je opštini isplatio naknadu za eksproprijaciju (prodajnu cenu). Naknada za eksproprijaciju (cena) isplaćana je tužiocu.

Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen pravnosnažno tužbeni zahtev radi utvrđenja svojine na spornom zemljištu i kada je odbijen drugi tu-žbeni zahtev za predaju izgrađenog zemljišta u državinu.

Eksproprijacija dela parcele tužioca jeste ništava, ali restitucija u sudskom postupku nije moguć-na zato što je drugotuženi kao savestan graditelj u smislu člana 24. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa stekao pravo svojine na zemljištu na kome je izgrađen građevinski objekat i koje je neophodno za njegovu redovnu upotrebu jer nije znao niti mogao znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta (tužilac) koji je znao za izgradnju nije se odmah usprotivio. Tuženi je dobio ze-mljište od strane prvotužene opštine, uknjižio se i dobio dozvolu za gradnju objekta. Tužilac je znao za gradnju, sporazumeo se sa takvim načinom regulisanja imovinskih odnosa i primio je cenu koja je isplaćena u formi naknade za eksproprijaciju. Građenjem na tuđem zemljištu, u situaciji kada je prvotuženi savestan gradilac i kada se tužilac izgradnji nije odmah usprotivio, prestalo je pravo svojine tužioca, a nastalo pravo svojine drugotuženog. Vlasnik zemljišta po članu 24. stav 2. Za-


- 231 -

kona imao je pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za završenu izgradnju, ali najka-snije za vreme od 10 godina od završene izgradnje traži da mu graditelj naknadi vrednost zemlji-šta u visini prometne cene u vreme donošenja sudske odluke pod uslovom da cena nije isplaćena u tržišnoj visini i rokovi prekluzivnog karaktera nisu istekli. U ovom slučaju očigledno je da je tužilac prekludiran u zahtevu za naknadu, bez obzira na činjenicu da li je isplaćena tržišna cena u vreme sporazuma, jer je od momenta izgradnje protekao rok od 10 godina.

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je zbog posledica po-ništaja odluke o eksproprijaciji sud bio dužan da izvrši restituciju (vraćanje u pređašnje stanje) i da su opštinski organi zloupotrebivši službeni položaj uz nesavesnost tuženog, tužioca lišili prava svojine na zemljištu. Kao što je istaknuto, tuženi (koji je upisao pravo svojine) postao je vlasnik po osnovu gradnje na tuđem zemljištu.

Napominje se da u pogledu razloga iz nižestepenih odluka revizijski sud nije vezan, pa je zato bez značaja činjenica da je presuda po protivtužbi postala pravnosnažna i izvršna, jer je tuženi (koji se na prvostepenu presudu nije žalio) odbijen u pogledu zahteva za utvrđenje prava svojine po osnovu grad-nje zato što je upisan u zemljišne knjige kao vlasnik po drugom pravnom osnovu.


559966.. Kada se naknada za eksproprisanu imovinu određuje tako da se bivšem blasniku daje u svojinu dru-

ga nepokretnost (stan), a delom u novcu, onda se kod odlučivanja o visini naknade za eksproprisanu ne-pokretnost, imaju primeniti ista merila kao i kod utvrđenja vrednosti stanova shodno Zakonu o ekspro-prijaciji. U takvom slučaju stan koji se daje ranijem vlasniku kao deo naknade iu drugom obliku ima se proceniti prema njegovoj građevinskoh vrednosti u vreme donošenja odluke o naknadi za eksproprijaci-ju, a ne prema vrednosti u viini cene po kojoj je eksproprisani stan bio kupljen.


559977.. Naslednici umrle stranke koja je za života oidnela zahtev za poništaj rešenja o eksproprijaciji

imaju pravo da nastave taj postupak i posle smrti stranke. (Vrhovni sud Srbije, U. br. 3445/75)

559988.. Pravo da pod uslovima iz Zakona o eksproprijaciji traži pništaj rešenja o eksproprijaciji određe-

ne nepokretnosti pripada ne samo ranijem sopstveniku te nepokretnosti već i njegovim naslednicima. (Vrhovni sud Srbije, U. br. 8164/74)


559999.. Presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5914/07 od 27.03.2008. godine odbijena je žalba

tužilaca i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5242/05 od 10.5.2007. godine, ko-jom je: odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se 1) obaveže prvotuženi da tužiocima is-plati za površinu od 1ha 28 ari i 97m2 ukupno 8.238.345,00 dinara u jednakim tromesečnim ratama,


- 232 -

u roku od deset godina, počev od isteka godinu dana od pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu R. ... računajući od 5.05.2003. godine, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, počev od 14.11.2002. godine na glavnicu od 8.238.345,00 dinara do isplate, svake tromesečne rate, a sve do isplate poslednje 40-te rate, koja dospeva dana 6.05.2013. godine, a dospele obaveze na ime razlike za četvrtu dospelu ratu iznos od 58.628,79 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9.02.2005. godine do isplate, za petu dospelu ratu iznos od 66.416,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2005. godine do isplate, za šestu dospelu ratu iznos od 75.968,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5.08.2005. godine do isplate, za sedmu dospelu ratu iznos od 85.598,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7.11.2005. godine do isplate, 2) utvrdi da je drugotužena dužna da isplaćuje tužiocima za površinu od 1ha ukupan iznos od 6.387.800,00 dinara u jednakim novčanim iznosima od po 159.695,00 dinara, u jednakim tromeseč-nim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godinu dana od pravnosnažnosti rešenja Opštin-skog suda u Novom Sadu R. ... računajući od 5.05.2003. godine, sa kamatom u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, počev od 14.11.2002. godine, na glavnicu od 6.387.800,00 dinara do isplate svake tromesečne rate, a sve do isplate poslednje 40-te rate koja dospeva 6.05.2013. godine, 3) obaveže trećetuženi da tužio-cima isplati za površinu od 12 ari ukupan iznos od 766.536,00 dinara u jednakim novčanim iznosima od po 19.163,40 dinara počev od isteka godinu dana od pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu R. ... računajući od 5.05.2003. godine, sa kamatom, u visini rasta cena na malo, prema posednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike počev od 14.11.2002. godine na glavnicu od 766.536,00 dinara do isplate svake tromesečne rate do isplate po-slednje 40-te rate koja dospeva dana 6.5.2013. godine, a dospela obaveza na ime razlike za prvu do-spelu ratu u iznosu od 3.735,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6.09.2004. godine pa do isplate, za drugu dospelu ratu iznos od 3.416,45 dinara,sa zakonskom zateznom kamatom od 6.09.2004. godine do isplate, za treću dospelu ratu iznos od 7.117,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2005. godine do isplate, za četvrtu dospelu ratu iznos 6.788,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2005. godine do isplate, za petu dospelu ratu iznos od 6.388,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2005. godine do isplate, za še-stu dospelu ratu iznos od 6.910,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.08.2005. godine do isplate, za sedmu dospelu ratu iznos od 7.653,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8.11.2005. godine do isplate; obavezani su tužioci da prvo i drugotuženima solidarno na-knade troškove postupka u iznosu od 48.240,00 dinara.

Protiv ove drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne prime-ne materijalnog prava.

Tužena E.b. a.d. N.S. je dostavila odgovor na reviziju tužilaca. Odlučujući o reviziji tužilaca Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. ... od 10.09.2008. godine od-

bio kao neosnovanu reviziju tužilaca. Ustavni sud je, u postupku po ustavnoj žalbi B.K. iz Č., odlukom Už. ... od 15.07.2010. godine:

1) usvojio ustavnu žalbu B.K. i utvrdio da je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. ... od 10.09.2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 2. Ustava RS; 2) poništio presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. ... od 10.09.2008. godine i odredio da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5914/07 od 27.03.2008. godine i 3) odlučio da se odluka objavi u "Službenom glasnku RS".

U ponovnom postupku po reviziji tužioca B.K., čije se pravno dejstvo proteže i na ostale jedin-stvene suparničare na tužilačkoj strani, u smislu člana 204. u vezi člana 399. Zakona o parničnom


- 233 -

postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04), koji se primenjuju na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09), obzi-rom da je revizija tužilaca izjavljena protiv navedene drugostepene presude pre 29.12.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Naime, rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu R. ... od 14.11.2002. godine, donetom u van-parničnom postupku, utvrđena je naknada predlagačima K.K., D.K. i B.K. za vraćeno ranije prinud-no otkupljeno zemljište od ranijeg sopstvenika B.K., suvlasništvo predlagača u jednakim delovima i to: za površinu od 1ha 28 ari i 97m2 u ukupnom iznosu od 8.238.345,60 dinara, na dan 14.11.2002. godine u jednakim novčanim iznosima, pa je obavezan protivnik predlagača B. a.d. N.S. da navedeni iznos isplati predlagačima putem isplatne blagajne u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 go-dina, počev od isteka godinu dana od pravnosnažnosti ove odluke, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dana dospelosti do isplate, za površinu od 12 ari ukupan iznos od 766.536,00 dinara, predlagači-ma na jednake novčane iznose, a na dan 14.11.2002. godine, pa je obavezan protivnik predlagača JP "..." da putem isplatne blagajne isplati navedeni iznos predlagačima u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti ove odluke, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dana dospelosti do isplate, za površinu od 1ha i 1m2 ukupni iznos od 6.387.800,00 dinara predlagačima, a na dan 14.11.2002. godine, pa je obavezan protivnik predlagača N.b. a.d. N.S., da putem isplatne blagajne isplati navedeni iznos predlagačima u jednakim tromeseč-nim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godinu dana od dana pravnosnažnosti ove odluke, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog orga-na nadležnog za poslove statistike, a od dana dospelosti do isplate; kao i da protivnici predlagača predlagačima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 1.109.500,00 dinara.

Tužioci A.K. i O.V. su zakonski naslednici predlagača, sada pok. D.K. biv. iz N.S., a drugotuže-na E.b. a.d. N.S. je pravni sledbenik protivnika predlagača N.b. a.d. N.S.

Tužbenim zahtevom u ovoj parnici tužioci zahtevaju ponovno utvrđenje obaveza tuženih na is-platu naknade u rokovima i na način propisan zakonom uz drugačiji obračun kamate, jer im je zbog pogrešne interpretacije zakonskih odredaba u vanparničnom rešenju: "a od dana dospelosti do is-plate" u izvršnom postupku kamata obračunata u visini rasta cena na malo samo za period za vre-me docnje u plaćanju pojedinačnih rata i to od dana docnje do isplate, umesto od pravnosnažnosti odluke o naknadi za pojedinačnu ratu.

Odlučujući o ovako postavljenom zahtevu tužilaca prvostepeni sud je zahtev tužilaca odbio kao neosnovan, a drugostepeni sud je odbio žalbu tužilaca i potvrdio navedenu prvostepenu presudu o odbijanju zahteva tužilaca, navodeći da je citiranim rešenjima vanparničnog suda – Opštinskog suda u Novom Sadu R. ... od 14.11.2002. godine, kamata na dosuđene iznose određena u svemu u skladu sa posebnim zakonima, u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima repu-bličkog organa nadležnog za poslove statistike, a od dospelosti svake rate do isplate, da su tuženi re-dovno isplaćivali tromesečne rate tužiocima prema navedenom rešenju, zbog čega nema osnova za primenu zakonske zatezne kamate na navedene iznose, posebno imajući u vidu da obaveza tuženih prema tužiocu nije dospela u celosti jer poslednja isplatna rata dospeva 2013. godine.

Revizijom tužilaca se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi odlučujući o zahtevima tužilaca pogrešno primenili materijalno pravo i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbama člana 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98), naknada za zemljište oduzeto po navedenim osnovima, određuje se na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.


- 234 -

U slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud u smislu odredaba član 12-b) stav 1. navedenog Zakona, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti sudske odluke. Na dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republič-kog organa nadležnog za poslove statistike (stav 3. člana 12-b).

Imajući u vidu zaštitnu i antiinflatornu funkciju kamate koja se plaća na iznose tromesečnih rata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ova kamata se obračunava i plaća na svaku utvrđenu isplatnu ratu, počev od pravnosnažnosti sudske odluke pa do dospelosti rate utvrđene zakonom, a ne samo u slučaju docnje u isplati tromesečne rate. Na ovu revalorizacionu kamatu ima prvo svaki od učesnika kome je po na-vedenom propisu naknada za oduzetu imovinu utvrđena sudskom odlukom, kada je način plaćanja određen u okviru roka od deset godina. U suprotnom bilo bi povređeno pravo tužilaca na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 2. Ustava i članom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prva i osnovnih sloboda.

Kako su nižestepeni sudovi propustili da zahteve tužioca ocene saglasno navedenim propisima i utvrde da li je na isplatne rate tužiocima obračunata i kamata u visini rasta cena na malo saglasno stavu 3. člana 12-b) navedenog zakona, od pravnosnažnosti sudske odluke do dospelosti svake poje-dinačne rate utvrđene zakonom, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe nižestepene presude na osnovu ovlašćenja iz člana 407. stav 2. ZPP i odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je ovaj predmet ustupio Osnovnom sudu u Novom Sadu, obzirom na zahteve opredeljene u tužbi u novčanim iznosima kojima se zahteva isplata iznosa od 8.238.345,00 dinara od prvotuženog, 6.387.800,00 dinara od drgotuženog i 766.536,00 dinara od trećetuženog, ne računajući pripisane i obračunate kamate na pojedinačne rate, što prema kursu eura u odnosu na dinar u vreme podnošenja tužbe od 83,600 dinara za jedan evro, predstavlja di-narsku protivvrednost 98.544,7966 evra - za 8.238.345,00 dinara u vreme podnošenja tužbe, na osnovu odredaba člana 22. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09) i člana 3. stav 1. tačka 20. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", br. 116/08)

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke i doneti zakonitu i pravil-nu odluku.

(Vrhovni kasacioni sud, Rev.1 br. 12/10 20.01.2011. godine)

660000.. Naknada za nacionalizovanu nepokretnost se utvrđuje u visini tržišne vrednosti nepokretnosti

prema stanju u vreme nacionalizacije, prema sadašnjim cenama a zastarelost potraživanja naknade počinje da teče od momenta utvrđivanja vrednosti nacionalizovane nepokretnosti.

(Viši sud u Kraljevu, 3 Gž. 439/10)

660011.. Za određivanje naknade za oduzeto zemljište sud je vezan rešenjem komisija za vraćanje

zemljišta.

Prema stanju u spisima u postupku sprovedenom pred komisijom za vraćanje oduzetog zemljišta je identifikovano i ustanovljeno je da je u jednom delu poljoprivredno zemljište pogodno za inten-zivnu proizvodnju a u drugom delu neplodno zemljište. Obzirom na ove činjenice vanparnični sud u


- 235 -

postupku određivanja naknade za oduzetu nepokretnost, nije ovlašćen da vrši drugačiju kategorizaci-ju oduzetog zemljišta bez obzira na faktičko stanje u vreme donošenja odluke.


660022.. U vanparničnom postupku za određivanje naknade za oduzeto zemljište koje je prešlo u

društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda, Republika Srbija nema status jedinstvenog suparničara sa korisnikom zemljišta koji je u upravnom postupku obavezan na plaćanje naknade za konfiskovano zemljište zbog neizmirenja obaveza po osnovu obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.

Prema utvrđenim činjenicama rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta utvrđeno je da je pravnom prethodniku predlagača oduzeto zemlji-šte, koje je sada pod šumom, te je utvrđeno da naknada pada na teret protivnika predlagača koji kori-sti zemljište.

Veštačenjem je utvrđena visina naknade za oduzeto zemljište. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili od-

redbu člana 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odredbu člana 12b koja je doneta Zako-nom o izmenama i dopunama navedenog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 42/98), i člana 42 Zakona o eksproprijaciji, kada su utvrdili novčanu naknadu za oduzeto zemljište u navedenom iznosu, te obavezali protivnika predlagača da predlagačima isplati tu naknadu na način opisan u izreci prvo-stepenog rešenja.

Neosnovano je isticanje u reviziji da je pobijano rešenje zasnovano na nedozvoljenom raspolaga-nju stranaka, iz razloga što protivnik nije mogao samostalno da učestvuje u postupku utvrđivanja na-knade za oduzeto zemljište, već da je rešenjem morala biti obuhvaćena i Republika Srbija, budući da o otuđenju nepokretnosti koje koriste javna preduzeća odlučuje Vlada Republike Srbije.

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (dalje: Zakon), izvršena je transformacija dru-štvene u državnu svojinu. Republika je kao država, postala isključivi vlasnik imovine taksativno nave-dene u članu 1. koja je ranije imala tretman društvene svojine.

Država kao titular prava svojine na osnovu ovog zakona ima pravo raspolaganja tim sredstvima koje u smislu člana 5. stav 2. Zakona, predstavlja otuđenje iz državne svojine, pribavljanje u državnu svojinu i davanje na korišćenje, odnosno u zakup, kao i stavljanje hipoteke na nepokretnosti u držav-noj svojini, o čemu saglasno članu 8. Zakona odlučuje Vlada Republike Srbije. Iz navedenih odreda-ba proizlazi da državni organi ili organizacije, organi teritorijalnih jedinica i drugih organizacija iz člana 1 tačka 2) Zakona, imaju samo pravo pod uslovima iz člana 47. Zakona da koriste imovinu ko-ja je prešla u državnu svojinu, da njom raspolažu i u smislu člana 7. Zakona imaju pravo upravljanja tim sredstvima. Republika Srbija je stvarno legitimisana u svim sporovima koji nastanu iz poslova koji imaju za posledicu promenu režima prava svojine uspostavljenog ovim zakonom, odnosno pro-menu njenog titulara ili uspostavljanje i ukidanje drugih stvarnih prava na imovini koja je u državnoj svojini. U sporovima koji nastanu u vezi sa pravom korišćenja ili upravljanja sredstvima u državnoj svojini, stvarna legitimacija pripadala bi njenim titularima, odnosno korisnicima, bilo da je pravo ko-rišćenja stečeno na osnovu odredbe člana 5 stav 3 ili pod uslovima iz člana 47. Zakona.

Rešenjem Komisije za vraćanje oduzetog zemljišta u skladu sa odredbom člana 12 Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta, koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obave-


- 236 -

znog otkupa poljoprivrednih proizvoda utvrđena je obaveza protivnika predlagača kao korisnika zemljišta za isplatu naknade, pa je pravilno nižestepenim odlukama protivnik obavezan da nakna-du čija je visina utvrđena u vanparničnom postupku isplati predlagačima. S obzirom na to da se u vanparničnom postupku odlučuje o obliku i visini naknade kojom se ne zadire u prava svojine, zbog čega učešće Republike Srbije nije nužno radi okončanja vanparničnog postupka između predlagača i protivnika predlagača kao korisnika spornog zemljišta.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 64/2004/2 od 17.03.2004. godine)

UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA

ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141. Zakona o vanparničnom postupku)

660033.. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će u okviru stavljenog predloga oceniti izvedene do-

kaze u sm. čl. 8. ZPP-a, i to sve zajedno i svaki posebno pri tom imajući u vidu zaključeno porav-nanje između stranaka 1R.41/05, pa ukoliko nađe da su stranke ovim poravnanjem izvršile fizič-ku deobu kp. br.. 2697 u KO.., onda ne bi bilo mesta vođenju postupka uređenja načina korišće-nja, već bi ovaj postupak trebalo obustaviti. Naime, u tom slučaju predlagač bi svoje zahteve mo-gao da istakne samo u spornom, parničnom postupku. U suprotnom prvostepeni sud će postupaju-ći po predlogu primeniti odredbe glave 9. ZVP-u, i po eventualnom predlogu stranaka izvesti do-kaz veštačenjem od strane veštaka odgovarajuće struke koji bi dao predlog uređenja načina kori-šćenja nakon čega će doneti ponovnu odluku u ovoj pravnoj stvari, pri tom dajući jasne i iscrpne razloge koje je činjenice utvrdio, na osnovu kog dokaza ih smatra utvrđenim, a nastojeći da zado-volji opravdane zahteve i interese zajedničara.

(Viši sud u Požarevu, 2Gž. 479/12 od 21.06.2012. godine)

660044.. Prema odredbi čl.141. Zakona o vanparničnom postupku, sud uređuje način upravljanja i kori-

šćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari, a prema odredbi čl.142. postupak može da pokrene svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničkom stvari te da predlogom mora da obuhvati sve zajedničare, da u predlogu na-vede potrebne podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. Predlagač je u svemu postupio po odredi čl.142. ZVP i u svom predlogu dao podatke o zajedničkoj stvari parcela-ma 1386/1 i 1386/4, naveo razloge zbog kojih postupak pokreće i predložio način uređenja korišće-nja između njega i ostalih suvlasnika na ostalim parcelama. Prvostepeni sud je pogrešno protumačio odredbu čl.141. ZVP i pogrešno u smislu čl.30. ZVP u vezi čl. 220. ZPP smatrao da zbog toga što predlagač nije dokazao da predloženi način korišćenja zajedničkom stvari odgovara njegovom suvla-sničkom delu takav predlog treba odbiti. Tačno je da se prema odredbi čl.30. ZVP u vanparničnoj proceduri primenjuju opšta pravila parničnog postupka ali samo u slučaju kada ovaj posebni zakon ne uređuje proceduru.

Odredbom čl.141. ZVP iziričito je određeno da će sud urediti način upravljanja i korišćenja zajed-ničkom stvari kad se stranke o tome ne sporazumeju a to znači da je sud dužan da preduzme sve radnje da dođe do konačnog rešenja o načinu upravljanja i korišćenja zajedničkom stvari između suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca. Zbog toga se ne može u ovoj situaciji primenjivati čl.220. ZPP u vezi sa čl. 30. ZVP jer se o zahtevu za uređenje upravljanja i korišćenja zajedničkom stvari ne primenjuje prin-


- 237 -

cip tereta dokazivanja već sud ima eksoficio obavezu da te odnose među strankama uredi. Ukoliko je pr-vostepeni sud smatrao da je potrebno da se stručno lice izjasni da li predloženi način korišćenja odgova-ra suvlasničkom udelu predlagača na nekretninama onda je trebao da taj dokazni predlog odredi i da na-loži predlagaču da taj dokazni predlog plati a odluku je mogao da donese i saslušanjem stranaka i uvi-dom u priložene skice. U svakom slučaju sud mora da donese odluku na koji će se način koristiti nekret-nina i ne može da je odbije zbog toga što nije obavljeno veštačenje koje nije ni određivano.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2Gž.br. 633/12 od 30.10.2012. godine)

660055.. Kad se traži uređenje načina korišćenja zajedničkom stvari nužni jedinstveni suparničari su svi za-jedničari. Prema čl.141. Zakona o vanparničnom postupku u postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari sud uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari), a prema odredbi čl.142. st.2. istog zakona predlog mora da obuhvati sve zajedničare, da sadrži potrebne podatke o zajedničkoj stvari koja je predmet postupka, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i navedene zakon-ske odredbe pravilno je prvostepeni sud odbio predlog predlagača da uredi način korišćenja odnosno upravljanja zajedničkim ulazom i dvorištem na parceli br.5385 KO Pančevo i uličnoj stambenoj zgradi sagrađenoj na ovoj parceli, jer predlogom kao zajedničar nije obuhvaćen Grad Pančevo, koji je nosilac javne svojine na navedenoj parceli u 29/401 dela i korisnik porodične stambene zgrade broj 3 i pomoćne zgrade broj 4 sagrađenih na parceli broj 5385 KO Pančevo.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-Gž. br.307/12 od 12.06.2012. godine)

660066.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su suvlasnici na bunaru sa po 1/3. Tu-

žena je bez saglasnosti tužilje kao jednog od suvlasnika na zajedničkoj stvari – bunaru postavila poklopac od lima i katanac, tako da se bunar zaključava, a takođe je sa bunara skinula vito sa ko-fom. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja, radove koje je tužena preduzela bez sa-glasnosti tužilje, prelaze okvir redovnog upravljanja stvar. Naime, kako je čl. 15. ZOSPO propi-sano da za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja na stvari, u šta ulazi i veća popravka, potrebna saglasnost svih suvlasnika, a kako se u konkretnom slučaju, radi o pred-uzetim radovima na zajedničkoj stvari koji ne mogu spadati u poslove neophodne za redovno održavanje stvari, to je za preduzimanje tih poslova potrebna saglasnost svih suvlasnika stvari. Kako se tužilja nije saglasila sa izvedenim radovima na zajedničkoj stvari – bunaru, i tužena je imala saglasnost samo jednog suvlasnika, a s obzirom da poslove koje je tužena preduzela, prela-ze okvire redovnog održavanja stvari, to je za preduzimanje tih poslova, odnosno radova na za-jedničkoj stvari potrebna saglasnost svih zajedničara u sm čl. 15. st. 4. ZOSPO.

Na ročištu na kome je zaključena glavna rasprava, prvostepeni sud je na zapisniku konstato-vao da je tužena ostavila ključ tužilji na sto ispred tužilje i da je tužilja isti uzela, a da li se radi o ključu od katanca koji se nalazi na bunaru ili ne, prvostepeni sud nije utvrdio, te je tužbeni zahtev tužilje usvojen u delu u kome je tražila da se obaveže tužena da otključa bunar.

(Presuda Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 327/08 od 28.05.2009. godine)

660077.. Zaključak provostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan bez obzira što usmeni ugovor o

deobi zajedničke imovine - nepokretnosti ima pravno dejstvo. Ovo sa razloga što usmeni ugovor o


- 238 -

deobi ne predstavlja osnov za uknjižbu prava svojine, već se usmenim ugovorom samo uređuju od-nosi među zajedničarima i određuje se ko je vlasnik na određenim delovima nepokretnosi. Da bi za-jedničari mogli da izvrše upis prava svojine na određenim delovima po usmenom dogovoru u zemlji-šnim i dugim javnim knjigama mora se sprovesti postupak deobe zajedničke imovine u vanparnič-nom postupku u smislu odredaba čl. 148 – 154. ZVP ili sporazumom svih zajedničara takođe u sud-skom postupku.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu R. 110/06 od 13.10.2006. godine i Rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 749/07 od 01.06.2007. godine)

660088..

Pogrešno je zaključio prvostepeni sud da se uređenje načina korišćenja ne može vršiti na nepo-kretnostima na kojima su bespravno izgrađeni objekti i vlasnici objekata nisu upisani kao sukorisnici predmetnih parcela. Ovo s toga što je odredbom čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku propisa-no da se u postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 900/07 od 03.07.2007. godine)

660099.. Prema čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, sud uređuje način upravljanja i korišćenja za-

jedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca istih stvari. Prema tome, ne može se pod-neti predlog za uređenje načina korišćenja neke stvari protiv suvlasnika, sukorisnika i drugih sudrža-laca, ukoliko oni nisu u faktičkoj državini te stvari. To znači da predlagač nije bio u obavezi da pred-log podnese protiv svih zemljišno- knjižnih sukorisnika, obzirom da oni nisu u faktičkoj državini parcele povodom koje je podnet predlog za uređenje načina korišćenja.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 1420/07 od 13.07.2007. godine)

661100.. Za donošenje odluke o uređenju načina korišćenja zajedničke stvari nije od značaja da li je

predlagač u (su)državini zajedničke stvari.

Prvostepeni sud je odbio predlog da se uredi način korišćenja zajedničke stvari, obzirom da uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste zajedničku stvar, pa kako predlagač nije držalac predmetnih nepokretnosti koje protivnici predlagača isključivo koriste, prvostepeni sud smatra da se nisu stekli uslovi iz člana 141. Za-kona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) za uređenje načina korišćenja zajedničke stvari.

Ovakav zaključak prvostepenog suda nije pravilan. Prema odredbi člana 141. Zakona u postupku radi uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke

stvari, sud uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari), dok prema odredbi člana 142. stav 1. istog zakona, postupak mo-že da pokrene svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajed-ničke stvari.

Iz sadržine navedenih zakonskih odredbi ne proizilazi da je uslov da sud uredi način korišće-nja zajedničke stvari, da zajedničar koji inicira ovaj postupak, bude istovremeno i držalac zajed-ničke stvari. Smisao navedenih zakonskih odredbi, između ostalog, jeste u tome da se spreči sa-movolja onih zajedničara koji isključivo koriste zajedničku stvar na štetu drugih zajedničara i


- 239 -

omogući suvlasniku pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući pravo ostalih suvlasnika (član 14. stav 1. Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa).

Prema tome, po nalaženju Okružnog suda, okolnost što nema sporazuma između zajedničara u pogledu korišćenja zajedničke stvari, omogućuje vanparničnom sudu donošenje odluke u po-gledu uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari, pri čemu je irelevantno da li je onaj za-jedničar koji pokreće postupak i faktički u državini, odnosno u sudržavini zajedničke stvari.


661111.. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i

zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog po-stupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava - rešava prema pravilima parničnog postupka.

U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, su-korisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari); postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari; predlog mora obuhvatiti sve zajedni-čare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ro-čištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. koripćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu re-zultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravnjanja zajednič-kom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima - član 141. Zakona o vanparničnom postupku.

Ukoliko je, međutim, među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. pravnog odnosa - član 145. Zakona o vanparnič-nom postupku.

Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Da jeste, bila bi pravil-na odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postup-ka, i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari.

Tužilac je, međutim, u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spor-noj katastarskoj parceli. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku - među strankama sporno pravo na stvar, što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odred-bama Zakona o parničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, VIII Pž. 2973/06 od 31.08.2006. godine)

661122.. Lice koje nije isključivi vlasnik stvari, ima pravo da istu koristi srazmerno svom suvlasnič-

kom udelu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5341/02 od 15.01.2003. godine)


- 240 -

661133.. Kada su tužioci vlasnici spratnog dela objekta veličine trosobnog stana, a tuženik je vlasnik po-

slovnog dela u prizemlju zgrade, onda se radi o vlasništvu na posebnim delovima zgrade, a ne o su-vlasništvu, pa je tuženik ovlašćen da raspolaže svojim delom pa i zaključenjem ugovora o zakupu.

(Presuda Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 302/03 od 31.03.2003. godine)

661144.. Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora o kojim je bez

njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog uvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu pred-stavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. ZOO.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2002. godine)

661155.. Suvlasnik ima ovlašćenja vlasnika stvari samo na svojoj idealnoj kvoti, jer stvar nije realno podeljena.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 345/02 od 9.05.2002. godine)

661166.. Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja suvlasničkom nepokretnošću,

u koje spadaju i izdavanje cele stvari u zakup, potrebna je saglasnost svih suvlasnika. (Presuda Okružnog suda u Šapcu, Gž. br. 200/01 od 06.02.2001. godine)

661177.. Suvlasnik nepokretnosti u čijem se posedu isključivo nalazi drugi suvlasnik ima pravo da zahte-

va predaju suposeda na osnovu čl. 14. stav 1. i čl. 70. stav. 4. ZOSPO. (Presuda Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. br. 895/00, od 31.10.2000. godine)

661188..

Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi, zajedno sa ostalim suvlasnicima

srazmerno svom delu, nepovređujući pravo ostalih suvlasnika.

Prema članu 14. ZOSPO suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi, zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, nepovređujući pravo ostalih suvlasnika, a prema od-redbi čl. 73. istog Zakona, naslednik postaje držalac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi u obavezi da tužiocu omogući da se useli i da sa njim koristi dvosoban stan u Beogradu, a u skladu sa odredbom čl. 14. u vezi čl. 73. ZOSPO. Cenjeni su žalbe-ni navodi tuženog da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju trebalo da primeni odredbe Srpskog građanskog zakonika jer je tuženi stekao ličnu službenost stanovanja, s obzirom da je bio član po-rodičnog domaćinstva svog oca u momentu otkupa stana i da ima pravo da doživotno i nesmetano koristi stan, međutim, po nalaženju Okružnog suda ovaj navod žalbe nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom sporu, s obzirom da je u konkretnom slučaju u pitanju susvojina na otkupljenom stanu na kojem se ne može ustanoviti lična službenost.

(Odluka Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 7535/2000. godine)


- 241 -

661199.. Tužilac je kao suvlasnik ovlašćen da traži iseljenje iz pomoćne prostorije i zato mu nije potrebna

saglasnost drugih suvlasnika. (Presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, Gž. br. 695/2000 od 24.05.2000. godine)

662200..

Vršenje rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradnja aneksa stana prelaze okvire

redovnog održavanja stvari u susvojini, pa je za preuzimanje takvih poslova potrebna sagla-snost svih suvlasnika. Odbijanje jednog suvlasnika da da saglasnost za obavljanje ovih poslova ne daje pravo ostalim suvlasnicima da od suda traže da naloži davanje saglasnosti, već im daje za pravo samo da traže fizičku deobu suvlasničke stvari.

Kako je članom 15. st. 4. ZOSPO, propisano, da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja na stvari u šta ulaze i veće popravke, potrebna saglasnost svih suvlasnika, a ka-ko se u konkretnom slučaju radi o davanju saglasnosti za vršenje rekonstrukcije i sanacije dela zgra-de, kao i izgradnji aneksa stana, što ni u kom slučaju ne može spadati u poslove neophodne za redov-no održavanje stvari, to odbijanje tužene da da saglasnost za obavljanje ovih poslova, ne daje pravo tužiocima da od suda traže da naloži tuženoj davanje saglasnosti, već im daje pravo samo da, shodno članu 16. navedenog zakona traže fizičku deobu suvlasničke stvari.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 4141/99 od 21.12.1999. godine)

662211.. Suvlasnici mogu izvršiti ne samo fizičku nego i civilnu deobu sporazumom.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1505/97 od 02.04.1997. godine)

662222.. Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (izdavanje cele stvari u zakup,

zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veče popravke i slično) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5646/96, od 11.02.1997. godine)

662233.. Kada tužena kao jedan od suvlasnika bez znanja i odobrenja ostalih suvlasnika iz zajedničke par-

cele koja je po kulturi šuma poseče više stabala, bez značaja je u pogledu njene obaveze na naknadu štete prema ostalim suvlasnicima kao tužiocima da li je ona ta stabla prodala ili je ista upotrebila za sopstvene potrebe.

(Presuda Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 229/96, od 05.06.1996. godine)

662244.. Suvlasnik može tražiti da mu drugi suvlasnik preda u sudržavinu suvlasničku stvar.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2376/91, od 10.02.1993. godine)


- 242 -

662255.. Kada od dva suvlasnika samo jedan drži celu nepokretnost onda taj suvlasnik ima jači osnov za dr-

žavinu. Drugi suvlasnik može svoje pravo na državinu ostvariti samo pošto prethodno izdvoji svoj realni deo u spornoj nepokretnosti i potom traži predaju tog realnog dela nepokretnosti u državinu.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2138/91, od 30.10.1991. godine)

662266.. Usled rušenja dela nekretnine na kojoj postoji suvlasništvo, jedina pravna posledica je presta-

nak prava vlasništva na porušenom delu, dok u preostalom delu suvlasnici zadržavaju svoja su-vlasnička prava u neizmenjenim delovima.

(Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 982/89, od 20.12.1989. godine)

662277.. Kada je jedan suvlasnik zgrade izričito ili prećutno dozvolio da drugi suvlasnik vrši in-

vesticiona ulaganja u zgradu, koja su bila nužna i kojima se znatno povećava vrednost zgra-de, investitor ima pravo da zahteva utvrđenje srazmerno većeg suvlaničkog dela na osnovu sporazuma.

Činjenica da je tužilac ulaganjem ličnih sredstava izvršio ulaganja na zgradi, koja su bila nu-žna, jer je pretila opasnost da se zgrada usled dotrajalosti sruši. Zatim je sagradio kupatilo, WC, uveo struju. Izričiti sporazum stranaka o tome da će tužilac ovim radovima povećati svoj suvla-snički deo na zgradi nije postojao. Međutim, postojanje takvog sporazuma se iz ponašanja strana-ka može zaključiti. Naime, tuženi u ovoj zgradi nikada nije stanovao niti je učestvovao u troško-vima održavanja zgrade, radi se o dugom vremenskom periodu od 1946. godine. Međutim, tuženi je dolazio i video u kakvom se stanju dotrajalosti zgrada nalazi i nije se usprotivio kada je tužilac navedene radove na zgradi obavio, pa se ima smatrati da je prećutno pristao saglasio se da tužilac navedene radove na zgradi obavi. U takvim okolnostima pravilno nalaze nižestepeni sudovi da su ispunjeni uslovi po pravnim pravilima imovinskog prava, te odredbama sada važećeg ZOSPO-a, da tužilac adaptacijom, dogradnjom stekne suvlasništvo na objektu, prema obimu svog učešća, pa su pravilno primenili zakon kada su tužbeni zahtev usvojili.


662288.. Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasnič-

ke stvari vezuje i pravne sledbenike-kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati.


662299.. Kad suvlasnik stvari izvrši radove koji su nužni radi održavanja stvari u susvojini, ima pravo na

naknadu izdataka od drugog suvlasnika srazmerno suvlasničkom udelu na stvari. Odlučujući o ure-đenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade između suvlasnika sud u vanparnič-nom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redov-nog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.

(Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Gzz. br. 38/87, od 23.12.1987. godine)


- 243 -

663300.. Sporni odnos između suvlasnika za predaju na raspolaganje, zajedničku upotrebu i upravlja-

nje stambenom zgradom ne raspravlja se u parnici već se uređuje odredbama čl. 141. do 147. Za-kona o vanparničnom postupku.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Gzz. br. 136/86)


663311.. Imajući u vidu da su ovde predlagač i protivnik pred prvostepenim sudom vodili van-

parnični postupak radi fizičke deobe navedene nepokretnosti, te se u pogledu iste zaključili navedeno poravnanje, to pravilno prvostepeni sud nalazi da nema mesta uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari imajući u vidu da je fizička deoba izvršena.

U ovom predmetu stranke su spornu nepokretnost stekle nasleđivanjem o čemu je doneto reše-nje, pa su se potom podelile i postigle poravnanje u spisima. Dakle, njihova sanaslednička zajednica je prestala zaključenjem tog poravnanja, a onaj ko istim nije zadovoljan može ga osporavati u parni-ci. Dok se poravnanje ne poništi ono proizvodi pravno dejstvo i više nema pravne zajednice predla-gača i protivnika. Zato i nema uslova za uređenje, upravljanje ili korišćenja stvari kako to predlagač traži u vanparničnom potupku. Zakon o nasleđivanju u čl. 229. st. 1. predviđa da do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom. Ovde se deoba dogodila i više nema zajedništva pa osnovano prvostepeni sud obustavlja postupak.

Žalbeni navodi koji ističu da prvostepeno rešenje ne sadrži obrazloženje kako su vanparnične stranke izvršile fizičku deobu na osnovu navedenog sudskog poravnanja, budući da nisu postali vla-snici na istoj nego suvlasnici sa udelom od po ½, te da nema razloga zašto prvostepeni sud nije odlu-čio o predlogu predlagača za uređenje upravljanja i korišćenja hodnika i predsoblja kao zajedničkih delova kuće, jer su navedenim poravnanjem vanparnične stranke izvršile delimičnu fizičku deobu kuće i postali vlasnici samo na po jednoj sobi, dok su na drugim prostorijama suvlasnici sa udelom ½ na kp. br. 2697 dvorište – plac nisu osnovani.

Naime, vanparnični postupak, jeste nesporan postupak i u istom sud nije ovlašćen da ceni puno-važnost poravnanja u materijalnom smislu, već samo u formalnom smislu. U konkretnom slučaju, nema zajedničke stvari imajući u vidu da je zaključeno gore navedeno poravnanje o fizičkoj deobi, pa nema ni uređenja načina korišćenja.

(Viši sud u Požarevcu, 1Gž. 251/13 od 11.04.2013. godine)

663322.. Iz sadržine odredbe čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, ne proizilazi da je uslov da sud

uredi način korišćenja zajedničke stvari, da zajedničar koji inicira ovaj postupak bude istovremeno i držalac te stvari. Smisao navedenih zakonskih odredbi između ostalog, jeste u tome da se spreči sa-movolja onih zajedničara, koji isključivo koriste zajedničku stvar na štetu drugih zajedničara i omo-gući suvlasniku pravo da da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno


- 244 -

svom delu, ne povređujući pravo ostalih suvlasnika. Prema tome, po nalaženju Okružnog suda okol-nost što nema sporazuma između zajedničara pogledu korišćenja zajedničke stvari, omogućuje van-parničnom sudu donošenje odluke u pogledu uređenja, upravljanja i korišćenja zajedničke stvari, pri čemu je irelevantno da li je onaj zajedničar koji pokreće postupak i faktički u državini, odnosno u su-državini zajedničke stvari.


663333.. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane

suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima.

Odredbom člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku, propisana su pravila na osnovu ko-jih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima, na zahtev zainteresovanih učesnika, svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Pravila ovog postupka o ure-đenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučaje-ve kada više lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima. Prema odredbi člana 142. Zakona o vanparničnom postupku, svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari.

Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji ne-saglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokre-tanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Potreba da se saglasnost oko korišćenja ras-polaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparnič-nom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasno-sti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja, uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gzz. br. 464/03 od 8.10.2003. godine)

663344.. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke

stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P. br. 325/00 od 21.3.2000. godine, odbijen je predlog pred-lagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajednič-ke stvari. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač.

Okružni sud u Čačku je svojim rešenjem Gž. br. 139/03 od 10.02.2003. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku R. br. 325/00 od 21.03.2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.


- 245 -

U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih

uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari, zbog poremećenih odnosa izme-đu stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Naime, u članu 142. Zakona o vanparnič-nom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari, kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari, a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje, nemaju za-konskih osnova.


663355.. Uređenje načina upravljanja u korišćenju zajedničke stvari u vanparničnom postupku mo-

gu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar.

Kod pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, da učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti čije se uređenje upravljanja i korišćenja tra-ži, te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju isključivo drži protivnik predla-gača, pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz čl. 141. ZVP da se uredi način upravljanja i koriščenja navedene nepokretnosti.


663366.. Nosioci prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta mogu tražiti od suda da se

u vanparničnom postupku uredi način korišćenja takvog zemljišta i obim prava sukorišćenja pojedi-nih etažnih vlsasnika tog zemljišta.



663377.. Ako ne postoji saglasnost zajedničara o tome, sud ne može u izreci rešenja urediti način

korišćenja zajedničke stvari ukoliko to uređenje podrazumeva određene građevinske radove za koje je neophodno pribavljanje građevinske dozvole. Takvo rešenje zamenilo bi saglasnost drugog zajedničara u postupku izdavanja građevinske dozvole.

Iz obrazloženja: U žalbi predlagača neosnovano se ukazuje da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o to-

me da bi uređenje načina korišćenja podruma (na taj način da bi predlagači i protivnica predlagača dobili na korišćenje jednaku površinu) iziskivalo velike teškoće i njihovu saglasnost koja ne postoji,


- 246 -

zbog čega je pogrešno uredio način korišćenja podruma na dotadašnji način. Ovo zbog toga što je za izvođenje građevinskih radova navedenih u nalazu i mišljenju sudskog veštaka potrebna građevinska dozvola tj. da bi rešenje prvostepenog suda o uređenju načina korišćenja podrumskih prostorija tako da stranke dobiju podjednake površine zahtevalo izvođenje određenih građevinskih radova moglo bi-ti doneto samo pod uslovom pribavljanja građevinske dozvole što mora biti odlučeno u izreci reše-nja. Takva mogućnost u konkretnom slučaju ne postoji budući da isto u postupku izdavanja građe-vinske dozvole zamenjuje saglasnost drugog suvlasnika koja je potrebna da bi građevinska dozvola bila izdata,

Zbog toga je prvostepeni sud pravilno uredio način korišćenja podrumskih prostorija na način kako su stranke iste koristile do tada.


663388.. Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih

udela stranaka u njenom sticanju.

Sporazum o deobi kuće, izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju, ne mo-že se smatrati konačnom deobom, već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja.



663399.. Sud je ovlašćen da na predlog učesnika u postupku uređuje način upravljanja i korišće-

nja zajedničkih stvari u situaciji kada s tim u vezi ne postoji saglasnost između sadašnjih zajedničara, već postoji samo saglasnost između njihovih pravnih prethodnika.

Iz obrazloženja: Viši sud nalazi da je bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari navod žalbe protivni-

ka predlagača da prvostepeni sud nije bio ovlašćen da uredi način korišćenja zajedničke parcele jer su pravni prethodnici predlagača i protivnika predlagača zaključili saglasnost o fizičkoj podeli zajedničkih prostorija, tavanskog prostora i pripadajućeg dela građevinske parcele i da je na taj način uređen način korišćenja predmetne nepokretnosti.

Ovo zbog toga što su saglasnost o fizičkoj podeli zaključili pravni prethodnici učesnika u ovom postupku i takav sporazum je - na osnovu odredbe člana 142. Zakona o vanparničnom postupku - obavezivao odn. proizvodio pravno dejstvo samo među učesnicima u tom postupku.

Pošto se ovde ne radi o sporazumu koji je zaključen između pravnih prethodnika koji je postig-nut u vanparničnom postupku (jer da je zaključen u vanparničnom postupku, kao takav bi imao i od-ređena pravna dejstva).


- 247 -

Kako u konkretnom slučaju između sadašnjih zajedničara ne postoji sporazum o načinu korišće-nja zajedničkih stvari, to je sud u vanparničnom postupku ovlašćen da na predlog učesnika uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari, a na osnovu odredbe čl. 141. do 148. Zakona o van-parničnom postupku.


664400.. Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je kao neosnovan predlog predlagača kojim je tra-

ženo da sud uredi način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari – nepokretnosti. Pravilno prvostepeni sud u pobijanoj odluci citira materijalno pravo, odnosno odredbe čl. 141-147.

ZVP, koje propisuju uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara), ali te odredbe zakona ne primenjuje u konkretnom slučaju. Kako je nesporno utvrđeno da su predlagač i protivnik predlagača u faktičkoj sudržavini predmetnih parcela i da ne postoji dogovor između njih o načinu korišćenja istih, ovaj sud nalazi da osnovano pred-lagač traži da sud u smislu odredbe čl. 142. i 144. ZVP uredi način korišćenja predmetnih parcela, a da prvostepeni sud pogrešno nalazi da je predlog predlagača neosnovan i to posebno sa razloga što bi pred-loženi način korišćenja zemljišta bio nepravičan u odnosu na protivnika predlagača.

Osnovani su navodi žalbe da sud nije utvrdio kako je parcela korišćenja pre pokretanja predmet-nog postupka, da nema utvrđenja o stanju na licu mesta, te da u smislu odredbe člana 144. ZVP nije utvrđen način korišćenja koji je najpravičniji za stranke i kojim se obezbeđuje da zajedničari na naj-bolji mogući način koriste zajedničku stvar – predmetne parcele.

Takođe, osnovano se u žalbi predlagača navodi da među strankama nikada nije postojao usmeni ili pismeni sporazum o načinu korišćenja i upravljanju zajedničkom stvari, da odnos zajedničara nije re-šen pred nadležnim sudom, zbog čega prvostepeni sud i nije mogao utvrditi da je došlo do uređenja načina korišćenja i upravljanja zajedničkom stvari na način što je protivnik predlagača samoinicijativ-no uredio odnos zajedničara u pogledu upravljanja odnosno korišćenja zajedničke stvari sa čime je predlagač bio upoznat. Ovaj sud nalazi da činjenica da je protivnik predlagača samoinicijativno, bez dogovora sa predlagačem, izmenio površinu predmetnog zemljišta i odredio deo zemljišta za koje je smatrao da odgovara njemu, kao i deo zemljišta koje će pripasti predlagaču na ime njenog suvlasnič-kog dela a zatim i otpočeo sa korišćenjem površine zemljišta koji je namenio sebi, ne može uticati na pravo zajedničara da ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari po-krene postupak u smislu odredbe člana 142. ZVP.

Imajući u vidu odredbu člana 141. stav 1. ZVP prvostepeni su pobijanim rešenjem ne razja-šnjava da li je dotadašnjim načinom korišćenja predmetnih parcela na bilo koji način povređeno pravo predlagača u načinu njihovog korišćenja, jer rešenje kojim se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari ima privremeni karakter, uvek se može menjati u zavisnosti od pro-mene faktičkog stanja odnosno okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja rešenja, s tim da izmena faktičkog stanja mora biti takvog karaktera da se može zaključiti da je drugi zajed-ničar - sudržalac povređen u svojim pravima.

Imajući u vidu navedeno, ovaj sud je primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP u vezi sa članom 388. istog zakona i članom 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu 1. izreke ovog rešenja, a pr-vostepeni sud će u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje i pravilnom primenom materi-jalnog prava ponovo odlučiti o osnovanosti predloga predlagača.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj GŽ 3118/11 od 30.11.2011. godine)


- 248 -

664411.. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini, te kada odvoji određene površine

u korist jedne ili druge strane, sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izre-ku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti.


664422.. Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki sa po ½ idealnih delova na porodičnoj ku-

ći čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Međutim, s obzirom na polo-žaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Prvoste-peni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. 2. u pov. od 15,50 kvm, a protivnik predlagača sobu br. 1. površine 11,23 kvm i prostoriju br. 3 pov. 10,50 kvm.

Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da protivniku pripala na korišćenje veća površina ra-di čega predlaže veštačenje.

Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade, s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće iz-vršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja, s tim da svaki od suvlasnika dobije istu, od-nosno približno istu površinu.

(Okružni sudu Beogradu, Gž. 7369/84) 664433..

Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (gara-že, šupe i sl.), sud ćen a predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postup-ku da li će takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti, vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pri tom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-teh-ničkim i urbanističkim propisim, jer o tome odlučuje nadležni upravni organ.



664444.. Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak istog prema pravilima van-

parničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastar-ske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj par-celi, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima par-ničnog postupka.

Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon), u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari


- 249 -

(zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravlja-nja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o za-jedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima.

Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona.

U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvoste-penog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona, već Zakona o parničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, VIII Pž. 2973/2006 od 31.08.2006. godine)

664455.. U postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku na koje

upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku pa ni one na koje se žalbom ukazuje. U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz radi utvrđivanja da li postoje okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređivanje korišće-nja sporne imovine. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani, jer pravilno prvostepeni sud navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepo-kretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka, obzirom na nespornu činjenicu da su pred-lagač i protivnik predlagača S. bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružni-ka a da je protivnik predlagača M, otac ovde protivniku S. a na koga se vodi sporna nepokretnost i to Kp. br. 796/11 KO. T.

Činjenica da se vodi parnični postupak u predmetu P. 2152/03 radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno ure-đenje načina korišćenja nepokretnosti. Stoga su svi navodi žalbe neosnovani pa je prvostepeno rešenje potvrđeno.


664466.. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na is-

toj, sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava, odnosno pravnog odnosa.


- 250 -

Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postu-pak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana, radi predaje katastarske parcele u suposed. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud, ukoliko predlagač pokrene postupak, preki-nuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele, sa obrazloženjem da ni-su ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku, jer predlagač nije i kori-snik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Pola-zeći od odredbi članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku, drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. Zakona o parničnom postupku, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku, s obzi-rom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje nači-na korišćenja predmetne parcele, jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele, oceni osnovanost predmetnog predloga.


664477.. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari, jer mu sukorisnik to

pravo osporava, može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti, pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinskopravnih odnosa među strankama, a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave.

(Savezni sud, Gzz. 20/83)


664488.. Odluka doneta u vanparničnom postupku uređenja, upravljanja i korišćenja zajedničkom

stvari ne sprečava učesnike da podnesu tužbu radi svojine na toj istoj stvari.

Odredbom člana 146. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da pravosnažnost rešenja donetog u vanparničnom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari, ne sprečava učesnike da u parnici ili u postupku pred upravnim organom ostvaruju zahteve u odnosu na stvar o čijem upravljanju, odnosno korišćenju je rešenjem odlučeno.

U konkretnom slučaju nije bilo uslova za primenu odredbe člana 279. stav 1. tačka 4. ZPP, jer iz svega napred navedenog proizilazi da o tužbenom zahtevu tužilje nije pravnosnažno rešeno, već je samo u vanparničnom postupku pravnosnažnim rešenjem uređen način korišćenja zajed-ničke stvari, što na osnovu izričite zakonske odredbe člana 146. ZVP ne predstavlja smetnju za vođenje ovog postupka.


664499.. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana

zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana.


- 251 -

Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja načina korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana.

Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka – sukorisnika – nosilac

stanarskog prava. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka, nastupanje štete po njih, samo-vlašće stranaka, kao i očita nepravda za jednog od njih. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice ra-di poništaja ugovora o korišćenju stana, s toga nema mesta. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) potupku, u sm. čl. 146. st. 1. ZVP, ne sprečačava stranke da u parni-ci ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćeju se u ovom postupku odlučuje.



665500.. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav

ugovor o prodaji nepokretnosti overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, u delu koji se od-nosi na pravo korišćenja podruma iz člana 1. ovog ugovora i obavezan prvotuženi da tužilji preda u posed predmetni podrum, prazan od lica i stvari, na slobodno raspolaganje i korišćenje.

Presudom Okružnog suda u Beogradu odbijena je žalba tuženih kao neosnovana i potvrđena na-vedena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu.

Protiv drugostepene presude tuženi su preko punomoćnika blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu i na osnovu odredbe člana 399. Zakona o par-ničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koja se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), budući da je revizija protiv navedene nižestepene odluke izjavljena pre 29.12.2009. godine, pa je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) ZPP, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) ZPP, budući da pobijana presuda nema nikakvih nedostataka zbog kojih se ne može ispitati te da su razlozi presude jasni i neprotivurečni, a ne postoji ni protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanom presudom, na osnovu pravilne primene odredbe člana 103. stav 1. i člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi sa članom 19. Zako-na o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravilno je potvrđena prvostpena presuda, kojom je utvr-đeno da je ništav ugovor o prodaji nepokretnosti i to u delu koji se odnosi na pravo korišćenja podru-ma iz člana 1. predmetnog ugovora.

Pravo korišćenja podruma u stambenoj zgradi, saglasno odredbi člana 19. stav 2. Zakona o osno-vama svojinsko-pravnih odnosa ne može biti predmet raspolaganja u smislu prenošenja prava njego-vog korišćenja, budući da su podrumi u stamnenim zgradama zajednički delovi zgrade na kojima vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo nedeljive zajedničke svojine. Stoga je ugovor o prenosu prava korišćenja na podrumu protivan prinudnim propisima i kao takav u smislu člana 103. stav 1.


- 252 -

Zakona o obligacionim odnosima ništav, čak i u slučaju da je prenosilac prava korišćenja imao pravo korišćenja podruma, a što drugotužena u momentu zaključenja predmetnog ugovora nije ni imala.

Pravilno je prvotuženi obavezan da tužilji preda u posed sporni podrum, budući da je utvrđeno da isti pripada stanu tužilje, a ne stanu drugotužene, koja ga je pobijanim Ugovorom o prodaji nepo-kretnosti prenela na prvotuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu čalana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostpeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizij-ske odluke ne bi se postiglo ni novo tumačenje prava. Ovo posebno kod činjenice da se navodima re-vizije kojim se ukazuje na pogrešnu primenu prava osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno či-njenično stanje, a zbog čega se revizija u smislu člana 398. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.

(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, Rev. 7/10 od 4.02.2010. godine)

665511.. Prvostepenom presudom je utvrđeno da je tužilja vlasnik podruma koji pripada uz jednosoban

stan u ul. 28. novembra br. 46. u NP. Nalazom veštaka građevinske struke je utvrđeno da su svi sta-novi u spornoj zgradi numerisani od prizemlja sa drugim spratom zaključno sa brojem od 1. do 9, da se u podrumu iste zgrade nalazi 10 boksova koji nisu numerisani i da svakom stanu pripada po jedan boks. Prema čl. 19. st. 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svoji-ne. Proizilazi da podrumske prostorije predstavljaju zajedničke delove zgrade, a vlasnici posebnih delova zgrada - stanova imaju pravo zajednički nedeljive svojine. S obzirom da je tužilja vlasnik sta-na u predmetnoj zgradi to ima pravo svojine na podrumskom prostoru u istoj zgradi. Tuženici se obavezuju da tužilji ovo pravo priznaju i oslobode podrumske prostorije od stvari i lica i isti predaju tužilji na slobodno korišćenje i raspolaganje. Pri tome, prvostepeni sud nalazi da je činjenica, da po-drumi nisu numerisani zbog propusta projektanta i investitora, tako da se ne može pouzdano utvrditi koji podrum kom stanu pripada, ali nalazi da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Drugostepeni sud na-lazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali je pogrešno primenio ma-terijalno pravo, zbog čega je odluka preinačena. Član 19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih od-nosa, pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj zgradi ili garaži, odnosno garažnom mestu, dok na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi, vlasnici poseb-nih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Pod zajedničkim delovima zgrade pod-razumeva se, pored ostalog, i podrum. Pravo zajedničke svojine nije posebno prenosivo već samo kao akcesorno pravo uz pravo svojine na posebnom delu zgrade. Proizilazi da tužilja ima pravni inte-res da se utvrdi da ima pravo zajedničke nedeljive svojine na podrumu, a kao akcesorno pravo budu-ći da je vlasnik stana u predmetnoj zgradi gde se podrum nalazi, jer je nasleđem stekla pravo zajed-ničke nedeljive svojine na podrumu. Međutim, neosnovan je deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da je isključivi vlasnik podruma koji pripada uz jednosoban stan površine 49 m2, budući da tužilja ima pravo zajednički nedeljive svojine na istom u celini. Osim toga, neosnovan je deo zahteva tužilje kojim je tražila da tužioci oslobode podrumske prostorije i da joj predaju na slobodno korišće-nje i raspolaganje, budući da i tuženici imaju pravo zajednički nedeljive svojine na istom, kao i pra-vo korišćenja, dok je raspolaganje ograničeno i moguće je jedino u slučaju prodaje glavne stvari – stana. Činjenica je da podrumski deo nije numerisan zbog propusta projektanta, tako da se ne može utvrditi koji podrum kojem stanu pripada. Međutim, u slučaju nemogućnosti identifikacije podruma, vlasnici stanova će podneti predlog u vanparničnom postupku radi uređenja načina upravljanja i ko-rišćenja zajedničke stvari, a shodno čl. 141. do 143. Zakona o vanparničnom postupku.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. br.2341/10 od 27.04.2010. godine)


- 253 -

665522.. Visinu naknade za oduzeto pravo korišćenja zajedničke prostorije – smećare, koja je reše-

njem organa uprave dodeljena protivniku predlagača radi pretvaranja u poslovnu prostoriju, sud može odrediti srazmerno delu građevinske vrednosti te prostorije, prema kvadraturi stana predlagača, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu, stavom prvim izreke odlučeno je da se određuje na-knada za oduzeto pravo korišćenja zajedničke prostorije – smećare, koja je pravnosnažnim rešenjem or-gana uprave Gradske opštine Palilula u Beogradu dodeljena protivnuiku predlagača radi pretvaranja u poslovnu prostoriju. Stavom drugim izreke obavezan je protivnik predlagača da prdlagaču isplati nakna-du u iznosu od 26.223,57 dinara, u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, odlučeno je da ukoliko pro-tivnik predlagača u navedenom roku ne plati utvrđenu nakanadu predlagaču, dužan je da predlagaču pla-ti zakonsku zateznu kamatu po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dana dospelosti pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 51.700,00 dinara, u roku od 15 dana.

Blagovremenom žalbom predlagač je ovo rešenje pobijao iz svih zakonskih razloga. Blagovremenom žalbom protivnik predlagača je pobijao rešenje o troškovima iz svih zakonskih

razloga. Odgovorom na žalbu predlagača, protivnik predlagača je predložio da se žalba odbije. Ispitujući pravilnost ožalbenog rešenja u smislu odredbe člana 388. u vezi člana 372. Zakona o

parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana, a žalba protivnika predlagača je osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba postupka na koje ovaj sud, kao drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima žalbe predlagača neosnovano se ukazuje na bitnu povredu iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, jer je prvostepeni sud o bitnim činjenicama dao razloge koji su jasni i neprotivrečni, što znači da ožalbe-no rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne bi moglo ispitati.

Iz stanja u predmetu sledi da je prvostepeni sud visinu naknade za oduzeto pravo korišćenja smećare koja odgovara srazmernom delu građevinske vrednosti te prostorije, a prema kvadraturi sta-na predlagača, utvrdio veštačenjem od strane veštaka Gradskog zavoda za veštačenje. Kod takvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud protivnika predlagača obavezao da predlagaču isplati nave-deni iznos, sa razloga koje u svemu, kao pravilne, prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.

Bez značaja su navodi žalbe predlagača o tome da nalaz veštaka nije urađen u skladu sa pra-vilima struke već proizvoljno jer veštak nije koristio zvanične podatke o visini tržišne niti građe-vinske vrednosti zajedničke prostorije pa je nejasno na osnovu kojih parametara i dokumentacije je utvrdio visinu naknade. Iz spisa u predmetu sledi da je prvostepeni sud rešenjem donetim na ročištu 22.05.2006. godine predlagaču ostavio naknadni rok od 15 dana da sudu dostavi podnesak sa primedbama na nalaz veštaka Gradskog zavoda za veštačenje od 22.02.2006. godine. Po tom predlogu predlagač nije postupio kako u ostavljenom roku tako ni do dana kada je rasprava za-ključena 10.10.2006. godine pa je zato prvostepeni sud rešenjem donetim na navedenom ročištu odbio predlog predlagača da se veštačenje izvrši preko drugog veštaka, što je u skladu sa nače-lom ekonomičnosti propisanim u odredbi člama 10. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja obavezuje sud da je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odlugovlačenja i sa što manje troškova. Zbog toga isticanje primedbi na nalaz veštaka u žalbi nije od značaja.


- 254 -

Kako ni ostalim navodima žalbe predlagača pravilnost ožalbenog rešenja u delu odluke o glavnoj stvari nije dovedena u sumnju, to je žalba predlagača odbijena kao neosnovana a ožalbeno rešenje, u de-lu odluke o glavnoj stvari potvrđeno kao pravilno i na zakonu zasnovano, primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.

Pri odlučivanju o naknadi troškova postupka prvostepeni sud nije imao u vidu da, iako je protiv-nik predlagača dužan da predlagaču naknadi troškove u smislu odredbe člana 149. stav 1. Zakona o parničnom postupku, predlagač je bio dužan da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu u smislu odredbe člana 159. stav 2. Zakona o parničnom postupku, iz stanja u predmetu sle-di da predlagač troškove nije opredelio već se samo izjasnio da troškove traži. Pošto u smislu odred-be člana 159. stav 1. Zakona o parničnom postupku o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja, a kako predlagač troškove za koje traži naknadu nije opredelio, to je ovaj sud kao drugostepeni, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova.

(Iz presude Okružnog suda u Beogradu, Gž. 16456/07 od 15.01.2008. godine)

665533.. Stanari (ili suvlasnici stanova, odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajednič-

kog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 205/88) 665544..

Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postuku odredi način korišćenja takve parcele, kao i obim prava pojedinih suko-risnika.


665555.. Lice koje smatra da je povređeno upogledu prava korišćenja zajedničke stvari, jer mu sukori-

snik to pravo osporava, može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti, pri čemu je sud ograničen samo naraspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama, a ne može odluči-vati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave.

(Savezni sud Gzz. 20/83)

665566.. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (gara-

že, šupe i sl.), sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postup-ku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti, vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pri tom sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevin-sko-tehničkim i urbanističkim propisima, jer o tome odlučuje nadležni upravni organ.


STICANJE STANARSKOG PRAVA I VOĐENJE POSTUPKA DEOBE ZAJEDNIČKE IMOVINE SUPRUŽNIKA



- 255 -

665577.. Pošto pravo stanovanja članova porodičnog domaćinstva prestaje promenom prava vlasni-

štva na otkupljenom stanu po bilo kom osnovu, a činjenica stanarskog prava je irelevantna jer stanarsko pravo ne predstavlja imovinu koju su supružnici stekli radom tokom bračne zajed-nice - to se u postupku fizičke deobe ne može isticati činjenica da se radi o neuseljivom stanu.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača je usvojen i konstatovano je da nije moguća fi-

zička deoba nepokretnosti te je dozvoljena javna prodaja. Predlagači i protivnici predlagača su suvlasnici na predmetnom stanu. Veštačenjem je utvrđeno

da nije moguće izvršiti fizičku deobu predmetnog stana, tako da svakom od suvlasnika pripadne ali-kvatni deo jer predmetni stan ima samo jedan ulaz, jedno predsoblje, jedno kupatilo, jednu kuhinju, jedno brojilo za struju i ne može se fizički podeliti.

Drugostepeni sud nalazi da su neosnovani navodi protivnika predlagača i žalba (da je sud propustio da utvrdi da je protivnik predlagača kao supruga pokojnog nosioca stanarskog prava na predmetnom sta-nu udajom stekla svojstvo sunosioca stanarskog prava 1975.godine i da se u ovom slučaju radi radi o ne-useljivom stanu). Drugostepeni sud je mišljenja da ova činjenica nije od značaja u postupku deobe za-jedničke stvari, jer je prvostepeni sud odluku o tome da se predmetni stan proda na javnoj prodaji doneo zbog toga što isti nije fizički deljiv, bez obzira na to da li je useljiv ili je neuseljiv. S tim u vezi, pravo stanovanja članova porodičnog domaćinstva prestaje promenom prava vlasništva na otkupljenom stanu po bilo kom osnovu (otuđenje, nasleđe), a činjenica sticanja stanarskog prava je irelevantna jer stanarsko pravo ne predstavlja imovinu koju su supružnici stekli radom u toku bračne zajednice.


DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE


665588.. Predlog za deobu zajedničke stvari u smislu čl.149. ZVP mora da sadrži podatke o nekret-

nini i dokaz o suvlasništvu koju ispravu izdaje nadležni javni registar nekretnina.

Iz spisa predmeta proizilazi da je za predlagača predlog za deobu nepokretnosti podneo advokat. Predlogom se traži da se nekretnina podeli fizički ili civilno prodajom u zavisnosti od nalaza veštaka građevinske struke. Uz predlog je kao dokaz da je predlagač suvlasnik nekretnine podneto rešenje Osnovnog suda u Pančevu 2 I.br.2870/2010 od 31.03.2011.god. kojim je dosuđena nekretnina iz zknj.ul.br. 10947 k.o.Pančevo parcela 2368/1, 2369 sa pravom korišćenja i stambena zgrada sagrađe-na na parceli 2369 u Pančevu u ul. Stevana Šupljikca br. 18. u suvlasničkom delu od 8/54 u tom predmetu dužnika. Pored tog rešenja priložen je i zaključak o predaji te nekretnine predlagaču i izvo-di iz zemljišne knjige zknj.ul.br. 10947 k.o. Pančevo koji je izdat 29.11.2006.god. i u kojem su kao suvlasnici nekretnine upisani protivpredlagači. Predlagač nije upisani suvlasnik nekretnine. Pravilno je prvostepeni sud takav predlog odbacio pa je rešenje potvrđeno ali iz drugih razloga. Međutim, predlog


- 256 -

treba odbaciti zbog toga što je neuredan jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupilo u smislu čl.149. ZVP. Tim članom propisano je da predlog za deobu zajedničke stvari mora da sadrži po-datke o predmetu deobe i udelima zajedničara kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neka stvarna prava, da se za nepokretnost moraju navesti zemljišno knjižni podaci i priložiti odgovarajući pi-smeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. Izvod iz zemljišne knjige koji je priložen uz predlog i koji datira od 29.11.2006.god. nije odgovarajući dokaz o pravu svojine niti o podacima o nekretnini jer je nakon vremena izdavanja tog izvoda a pre podnošenja ovog predloga za k.o. Pančevo stupio na snagu katastar nepokretnosti kao jedinstvena evidencija o nekretninama odnosno kao javni registar u koji se upisuju svi podaci o nekretninama na osnovu kojih se vrše upisi. Prema tome odgovarajući dokaz o suvlasništvu predlagača na zajedničkoj nekretnini je jedino list nepokretnosti u ko-jem su uknjižene sporne nekretnine. Kako predlagač to nije dostavio uz svoj predlog, po njemu ne može da se postupi. S obzirom da je za njega predlog sačinio advokat procesna sankcija za neuredan predlog određena u čl.101. st.5. ZPP je da se predlog odbacuje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž br.669/12 od 30.10.2012. godine)

665599.. Kada su u predlogu za deobu zajedničke stvari kao protivnici predlagača označeni supruga, kćerka i

sin umrlog zemljišno-knjižnog suvlasnika na 1/2 nepokretnosti iza čije smrti nije vođen ostavinski po-stupak, ovakav predlog je u smislu člana 149. ZVP-a uredan ukoliko sadrži i ostale potrebne podatke, jer su ostaviočevi naslednici na koje zaostavština prešla po sili zakona u trenutku ostaviočeve smrti (čl. 212. ZON-a) nalaze u nasledničkoj zajednici i imaju zajedničku svojinu na zaostavštini (čl. 18. ZOSPO) i u nasledničkoj zajednici će biti sve dok ne pokrenu postupak deobe, odnosno ostavinski postupak.

Kao zajedničari oni čine jednu stranku i kao jedna stranka imaju zajedničku svojinu na suvla-sničkom udelu zemljišno-knjižnih suvlasnika.


666600.. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu

istih u vanparničnom postupku, ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog, a neoprede-ljenog suvlasničkog udela.


666611.. Prema stanju u spisima podneti predlog ne sadrži sve ove podatke - posebno pismene dokaze o

pravu svojine niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu odredbe čl. 140. ZVP uredi (što je bio dužan da učini), a da potom ceni osnovanost predloga. Pri tom je sud dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišnoknjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine, deoba nepokretnosti javnom prodajom u sm. čl. 149. ZVP ne bi bila dozvoljena, je ne bi omogućava-la kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.


666622.. Ako je deoba zajedničke imovine izvršena među suvlasnicima, onda nema mesta novoj deobi,

bez obzira što se suvlasnici u javnim knjigama vode sa idealnim udelima i bez obzira na to što je pri-likom deobe jedan od suvlasnika dobio manji deo.



- 257 -


666633.. Započeti postupak fizičke deobe ima se obustaviti ako je protivnik predlagača prodao suvla-

sničku stvar bez saglasnosti predlagača. Odnosi stranaka rešiće se u parnici.

Iz obrazloženja: Nadležni Osnovni sud je svojim naznačenim rešenjem od 06.06.2012. godine prekinuo van-

parnični postupak i uputio predlagača da u roku od 30 dana pokrene parnicu radi utvrđenja da njoj pripada polovina suvlasničkog dela na pokretnim stvarima opisanim u izreci ovoga rešenja.

Postupajući kao žalbeni sud u ovoj pravnoj stvari na osnovu rešenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.10.2013. godine, Viši sud je svojim rešenjem od 09.12.2013. godine ukinuo prvostepenu odlu-ku i vratio spise prvostepenom sudu na ponovan postupak.

Predlagač je - prema stanju u spisima - podnela predlog za fizičku deobu pokretne imovine na osnovu navedenog rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda od 12.05.1994. godine. Utvrđeno je da su pokretne stvari pobrojane u predlogu prodate.

Viši sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 150. Zakona o vanparnič-nom postupku kada je uputio predlagača da pokrene parnični postupak radi utvrđenja da njoj pripada polovina suvlasničkog dela na pokretnim stvarima koje su navedene u izreci rešenja, s obzirom da je među strankama sporno da li pokretne stvari koje su predmet razvrgnuća suvlasničke zajednice odn. deobe uopšte postoje. Protivnik predlagača za neke stvari tvrdi da su one u njegovoj državini i isklju-čivoj svojini, a za druge da su ranije prodate. Zato je prvostepeni sud dužan da utvrdi činjenicu da li pokretne stvari koje su predmet deobe postoje i da li su te stvari prodate.

Ako su stvari prodate protivno volji predlagača sud će obustaviti vanparnični postupak, a predla-gač će u eventualnoj parnici ostvarivati svoje pravo na naknadu vrednosti istih. Isto će sud postupiti i ako su se stranke sporazumele o fizičkoj deobi ovih stvari, pa je protivnik predlagača nakon tog spo-razuma stvari prodao.


666644.. U postupku deobe nekretnine sud treba da utvrdi da li su suvlasnici raskinuli imovinsku zajedni-

cu imajući u vidu da 40 godina na isti način koriste fizičke delove nekretnine. Prilikom odlučivanja o deobi prvostepeni sud nije cenio da li su ispunjeni uslovi iz odredbe čl.16. st.4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa da se deoba izvrši. Naime, iz spisa predmeta i utvrđenja suda proističe da stranke dugi niz godina, tačnije od 1966.god. sporne nekretnine koriste na identična način, tako što svaka od njih ima svoj stan i to prema nalazu veštaka stan površine 68,28 m2 koristi protivnik predla-gača a stan površine 84,46 m2 koristi predlagač, dok je ulaz zajednički. S tim u vezi postojala je oba-veza suda da utvrdi da li su stranke već izvršile faktičku deobu nepokretnosti. Faktička deoba ozna-čava pravnu situaciju gde je deoba suvlasničke imovine izvršena ili izričitim usmenim sporazumom stranaka, koji je u celini izvršen ili kada se na osnovu samog fakta korišćenja realnih delova suvla-sničke nepokretnosti od strane suvlasnika u dužem vremenskom periodu i na osnovu ponašanja su-vlasnika može zaključiti da postoji prećutna saglasnost suvlasnika da se deoba izvrši upravo na način na koji ukazuje faktičko stanje. Prema odredbi čl. 16. st.4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih od-


- 258 -

nosa suvlasnici sporazumno određuju način deobe, a tek u slučaju da se ne može postići sporazum, o deobi odlučuje sud. Sporazumna deoba može se izvršiti na bilo koji fizički moguć i pravno dopušten način. Stoga je trebalo ispitati sporazum stranaka u pogledu faktičke deobe nepokretnosti i utvrditi njihovu pravu volju u tom pravcu.


666655.. U postupku radi deobe nekretnine sud treba da ispita interes zajedničara za određeni način fizič-

ke deobe zajedničke stvari. Prema stanju u spisima predlagač ne stanuje u kući za koju traži da se iz-vrši deoba poslednjih 35 godina i očigledno je da on nema interes da finansira fizičku deobu već da je njegov interes da se kuća na kojoj je suvlasnik dela proda i on dobije novac od prodaje. Međutim, njegov brat protivpredlagač živi u jednom delu kuće koji je moguće fizički izdvojiti pa je i njegov interes da se izvrši fizička deoba, da njemu pripadne manji deo nekretnine ali u cilju da sebi obezbe-di "mesto za život" očigledan. Protivpredlagač zbog toga i pristaje da finansira fizičku deobu i da do-bije manje vredan deo fizički podeljene nekretnine. U pogledu deobe parcele treba primeniti odredbu čl.65. Zakona o planiranju i izgradnji koji imperativno uređuje način preparcelacije i šta je za to po-trebno. To znači da bi se izvršila fizička deoba parcela neophodno je utvrditi u upravnom postupku da li je to moguće, a troškove tog postupka je logično da plati onaj ko traži fizičku deobu jer je to njemu u interesu. Ukoliko protivpredlagač traži fizičku deobu on ne može da kalkuliše sa vrednosti-ma delova nekretnina koja bi pripala protivpredlagaču i da traži da i on plati troškove deobe već bi morao sam, jer je to isključivo u njegovom interesu da u skladu sa odredbom čl.65. Zakona o plani-ranju i izgradnji izdejstvuje projekat preparcelacije za parcele 881 i 882 i da sam snosi troškove koji su nužni za formiranje posebne stambene jedinice za postavljanje merača za vodu, struju i gas.


666666.. Kad predlagač ne pokrene parnicu na koju je upućen smatra se da je njegov predlog podnet u

vanparničnom postupku povučen. Prema stanju u spisima predlagač je protiv protivnika predlagača podneo predlog radi deobe nepokretnosti. Na ročištu održanom dana 17.01.2012. godine protivnik predlagača predložio je da se postupak prekine i on uputi na parnicu radi dokazivanja sebi pripadaju-ćih suvlasničkih udela na nepokretnostima koje su predmet deobe, obzirom da je u te nepokretnosti sa-vesno vršio ulaganja. Odredbom čl. 150. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deo-be ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odno-sno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Ako on to ne učini, smatraće se da je predlog povukao. Neosnovano predlagač žal-bom ukazuje da je protivnik predlagača trebao biti upućen na parnicu pošto je on osporio visinu suvla-sničkih udela učesnika postupka obzirom da iz navedene zakonske odredbe proističe da se na parnicu uvek upućuje predlagač bez obzira na činjenicu koji od učesnika postupka je osporio visinu postojećih suvlasničkih delova. Ova zakonska odredba ima svoje opravdanje i pravnu i logičnu potporu, koja se ogleda u tome što je zakonodavac ovakvom regulativom nastojao da zaštiti predlagača od nesavesnog ponašanja protivnika predlagača koji bi, da se on upućuje na parnicu uvek mogao da nepokretanjem parnice, a potom ponovnim osporavanjem visine suvlasničkih udela, spreči predlagača u njegovom pravu na deobu odnosno takav postupak odugovlači.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-GŽ br.405/12 od 05.06.2012.godine)


- 259 -

666677.. Primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno

pitanje pravnosnažno rešeno.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom utvrđen svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima, sa udelom od 1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svo-jim mužem pok. P, što uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža, čini udeo predla-gača od 3/4, pri čemu su suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pok. P. utvrđeni naslednim rešenjem istog suda.

Neosnovani su navodi iz žalbe da je u smislu člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postup-ku (dalje: ZVP), prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici kp. br. 3271/2, koja je takođe predmet deobe, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pok. S, a ovo zbog toga što su u parnici P. br. 81/94 učestovali i pok. S. (pravni prethodnik pok. P. i protivnika predlagača) ali i ostali protivnici predlagača, te da je u toj parnici između učesnika ovo sporno pita-nje pravnosnažno rešeno.

Naime, po shvatanju Okružnog suda, primeni odredbe člana 150. ZVP, ima mesta samo onda ako o onome što je, kao prethodno pitanje sporno, nije pravnosnažno rešeno. Kako je o spornom pi-tanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku, isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja.

Pored toga, Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud, na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, izvršio deobu suvlasničke imovine, o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge, na koje upućuje i Okružni sud da se ne bi bez potrebe ponavljali.


666688.. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovom više ne može voditi spor.


666699.. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen razmer suvlasničkih delova strana-

ka, ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 575/87 od 01.07.1987. godine)

667700..

Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deoba prove-dena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine, odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti, o čemu se odlučuje u parnici, onda će sud u sm. čl. 16. st. 1. ZVP posebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak, jer će se po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.


- 260 -

U ovakvom slučaju sud ne može, u sm. čl. 150. st. 1. istog zakona prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu, jer među zajedničarima nije sporno pravo na stva-ri koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovine, niti je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu.


667711.. Kad je pravnosnažnim rešenjem donetim u ostavinskom postupku m, utvrđen obim maslednog

dela naslednika, onda u postupku povodom fizičke deobe nasleđa nema mesta donošenju rešenja o upuivanju naslednika na parnicu radi dokazivanja suvlasničkog udela na nasleđenoj imovini.



667722.. Vanparnični sud ne može doneti meritornu odluku o predlogu za deobu zajedničke stvari ili

imovine bez održanog ročišta, osim ako su sporna samo pitanja primene materijalnog prava.

Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog predlagača da se izvrši deoba nepokretnosti - objek-ta dimenzija 10 x 5,5 metara i kp. br. 462/33 upisane u zk.ul. 505 KO B. na kom objektu su predla-gač i protivnik predlagača suvlasnici sa udelima od po 1/2, po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u O. 23.11.1999. godine pod 3R. br. 568/99 javnom prodajom kao i da se izvrši deoba pokretnih stvari - sredstava za rad za obavljanje pekarske delatnosti i to peći na naftu i vek-nerice, na kojima su predlagači suvlasnici, sa po 1, po osnovu istog poravnanja takođe javnom pro-dajom, kao neosnovan.

Prema sadržini poravnanja zaključenog 23.11.1999. godine pred Opštinskim sudom u O. III-R. br. 568/99, učesnici su suvlasnici sa udelima od po 1/2 na jednom objektu dimenzija 10 x 5,5 metara sa uvedenom trofaznom strujom, vodom i odvodom u septičku jamu, pri čemu je dovod rešen pomoću kućnog bunara koji se nalazi na placu gde se objekat nalazi, kao i na sredstvima za rad za bavljenje pekarske delatnosti sa istim udelom i to: peć na naftu i veknerica.

Istim poravnanjem protivnik predlagača, kao vlasnik zemljišta na kome se objekat nalazi, pri-znao je i dozvolio da se na osnovu poravnanja učesnici mogu knjižiti kao suvlasnici sa po 1/2 na na-vedenom objektu.

Na osnovu ovog poravnanja predlagač je podnela predlog za deobu, koji je uređen podne-skom od 29.05.2006. godine i traži da se izvrši deoba javnom prodajom, kako nepokretnosti, predmetnog spornog objekta, tako i kp. br. 462/33 upisane u zk.ul. 505 KO B. (ne navodeći povr-šinu parcele) kao i pokretnih stvari: sredstava za rad za obavljanje pekarske delatnosti, peći na naftu i veknerice.

Pobijanim rešenjem, prvostepeni sud je bez održavanja ročišta odbio predlog za deobu, nalazeći da kada je u pitanju deoba građevinskih objekata isti ne mogu biti predmet deobe bez zemljišta na kome se nalaze i koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta. Kako je predlagač zahtevao i deo-bu parcele na kojoj se sporni građevinski objekat - pekara nalazi, ali da se ta parcela kp. br. 462/33 u površini od 0.05,81 ha, zk.ul. 505 KO B. vodi kao isključivo vlasništvo protivnika predlagača a sud-


- 261 -

skim poravnanjem kojim je utvrđeno suvlasnički udeo učesnika od po 1 na pekari i pekarskoj opre-mi, nije utvrđen i suvlasnički udeo predlagača i na parceli na kojoj se objekat nalazi, te kako važi pravilo da građevinski objekat zajedno za zemljištem kojim se nalazi i zemljištem koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta predstavlja jedinstvenu stvar, predlog za deobu je neosnovan jer se ne može tražiti deoba zemljišta na kojem predlagač nema svoj suvlasnički udeo, dok sredstva za rad pe-kare predstavljaju sporednu stvar u odnosu na objekat-pekaru i dele pravnu sudbinu glavne stvari, to je prvostepeni sud predlog za deobu odbio kao neosnovan.

Postupajući na opisan način, odnosno donoseći meritornu odluku o predlogu za deobu bez održa-nog ročišta, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a na koju je inače ukazano žalbom predlagača.

Naime, raspravno načelo je jedno od osnovnih načela pravičnog suđenja, sadržanih u članu 4. stav 1. i članu 5. stav 1. ZPP i članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnov-nih sloboda. Ovo načelo se potvrđuje i odredbom člana 151. stav 1. Zakona o vanparničnom postup-ku, koja propisuje da će sud po prijemu predloga za deobu zakazati ročište na koje će pozvati sve za-jedničare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, dok prema odredbi člana 153. stav 1. istog zakona, ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati pa će po izvo-đenju potrebnih dokaza i na osnovu rezultata celokupnog postupka u skladu sa odgovarajućim propi-sima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine.

Usmeno ročište ne bi bilo neophodno ako bi bila sporna samo pitanja primene materijalnog pra-va, što bi bio izuzetak od pravila da se meritorna odluka donosi na osnovu usmenog i neposrednog raspravljanja, ali ovde to nije slučaj.

U konkretnoj stvari nije jasno da li je predlagač na osnovu sudskog poravnanja, obzirom na sadr-žinu poravnanja, stekao svojinu sa udelom od 1/2 ne samo na spornom objektu već i na celoj kp. br. 462/33 u površini od 0.05,81 ha na kojoj se objekat nalazi ili samo na delu te parcele koji je neopho-dan za redovnu upotrebu objekta, o čemu učesnici treba da se izjasne, pa će stoga u ponovnom po-stupku prvostepeni sud zakazati ročište po predlogu za deobu i zatražiti od učesnika u deobi da se iz-jasne šta tačno predstavlja predmet deobe, posebno u pogledu zemljišta na kome se objekat nalazi i koje služi za redovnu upotrebu objekta, a ako predmet deobe bude bio sporan, da postupi na način predviđen članom 150. Zakona o vanparničnom postupku.

Kada su u pitanju pokretne stvari potrebno je raspraviti da li se po prirodi navedenih pokretnih stva-ri, peći na naftu i veknerice može izvršiti samostalna deoba nezavisno od deobe objekta u kojem se te pokretne stvari nalaze.


667733.. Predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta

koji je predmet fizičke deobe, o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom po-stupku, te samim tim ni da određuje privremenu meru.

Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača, ima mogućnost da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici.


667744.. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi

suvlasnici, o čemu sud vodi računa o po službenoj dužnosti. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 177/81)


- 262 -


667755.. Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepnog suda koji odbija tužbeni zahtev tužioca i kada nalazi

da usmena deoba nepokretnosti između pravnih prethodnika stranaka izvršena u celosti u toku 1948. go-dine, ne proizvodi pravno dejstvo i nije zakonit osnov sticanja svojine. U ponovnom postupku prvoste-peni sud treba da ima u vidu važeća pravna pravila imovinskog prava, u vreme usmene deobe između stranaka, a to je da je tek zakonom o prometu nepokretnosti iz 1974. godine određena obavezna pismena forma kod prometa nepokretnosti uz istovremenu overu ugovora kod suda.

(Presuda Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 577/06 od 18.04.2006. godine)

667766.. Prvostepeni sud, na osnovu faktičkog stanja, odnosno da se predmetna nepokretnost – kuća sa-

stoji iz dva zasebna stana, od kojih svaki ima zaseban ulaz, pri čemu je manji stan bio predmet spor-ne prodaje, zaključuje da je faktička deoba suvlasničke kuće izvršena davno, još pre mnogo godina, i to tako što je tužilac kao suvlasnik postao isključivi vlasnik većeg stana, i da prema tome spornom prodajom nije povređeno pravo preče kupovine, jer se ovde i ne radi o suvlasništvu, pri čemu pred-met ugovora nije bio suvlasnički deo, već stan, kao realni deo nepokretnosti. Inače, izraz "faktička deoba" upotrebljava se za one pravne situacije gde je deoba suvlasničke imovine izvršena, ili izriči-tim usmenim sporazumom suvlasnika, ali koji je u celini izvršen, ili kada se na osnovu samog fakta korišćenja realnih delova suvlasničke nepokretnosti od strane suvlasnika u dužem vremenskom peri-odu može izvući zaključak o prećutnoj saglasnosti suvlasnika, gde se deoba izvrši upravo na ovaj na-čin, kako to ukazuje faktičko stanje.

(Odluka Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 5588/05, od 1.04.2005. godine)

667777.. Suvlasnik ne može otuđiti ni jedan realni deo suvlasničke nepokretnosti bez ovlašćenja ostalih

suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 869/89 od 03.04.1991. godine)

667788..

Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanpar-

nični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalnopravnu izjavu volje-ugovor sa procesnopravnim dejstvom, a ne parničnu radnju, pa se može pobijati u parnici zbog zablu-de, prevare ili prinude.

Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je poništaj, zbog zablude, izjave kojom se tužilja kao predlagač saglasila sa načinom deobe nepokretnosti u pravnosnažno okončanom predmetu deobe kod opštinskog suda.

Polazeći od toga da za poništaj takve izjave nije dopušten redovan pravni lek, opštinski i okružni sud su tužbu kao nedozvoljenu odbacili.


- 263 -

Ovakvo pravno stanovište opštinskog i okružnog suda je pogrešno. Pre svega, deoba nepokretnosti između stranaka i pravnosnažno okončanom predmetu istog suda

izvršena je na osnovu njihovog sporazuma. Radi se dakle, o dvostranoj materijalno pravnoj izjavi volje-ugovoru sa procesno pravnim

dejstvom, jer su njegovim zaključenjem stranke ostvarile cilj koji su želeli postići pokretanjem postupka fizičke deobe-izvršiti deobu nepokretnosti na kojima su bile suvlasnici.

Takva dvostrana materijalnopravna izjava volje sa procesnim dejstvom ne predstavlja parničnu radnju, pa se može pobijati zbog zablude, prevare ili prinude.

Zato nije bilo mesto odbačaju tužbe kao nedozvoljene, radi čega je napadnuta rešenja valjalo ukinuti.

Zato će opštinski sud u ponovljenom postupku izvođenjem potrebnih dokaza raspraviti i utvrditi sve odlučne činjenice o tome da li je tužilja u smislu člana 61. Zakona o obligacionim odnosima bila u bitnoj zabludi prilikom zaključenja sporazuma ili ne a posebno da li je u smislu čl. 117. istog zako-na prestalo pravo tužilji da zahteva poništaj ugovorne izjave zbog proteka roka, i ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.


667799.. Pod određenim okolnostima pravno je valjana i prećutna saglasnost suvlasnika na otuđenje njego-

vog suvlasničkog dela od strane drugog suvlasnika. (Presuda Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. br. 518/90 od 05.12.1990. godine)

668800.. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade, na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako da oni

postaju sopstvenici delova stana, u protivnosti je sa propisima o tažnoj svojini i nema pravno dejstvo jer u sm. čl. 1. Zakona o svjini na delovima zgrade predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi.



668811.. Uslov fizičke deobe je da je ona prema okolnostima konkretne stvari zaista fizički i mogu-

ća, a ukoliko to nije slučaj deoba se sprovodi civilnim putem po pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem od 05.02.2013. godine nadležni Osnovni sud izvršio je deobu zajedničke

imovine između imenovanog predlagača u kvoti od 1/3 i imenovanog protivnika predlagača u kvoti od 2/3 stambene zgrade, zemljišta i objekta na tom zemljištu iz naznačenog lista nepokretnosti na na-čin bliže opisan u izreci istog rešenja.

Viši sud je svojim rešenjem od 15.12.2014. godine - po žalbi protivnika predlagača - ovu odluku ukinuo i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovan postupak.


- 264 -

Odlukom iz izreke prvostepeni sud je izvršio fizičku deobu predmetnih nepokretnosti, zgrade i zemljišta na taj način što je predlagaču pripao pretežni deo prizemnog dela objekta, a protivniku predlagača spratni deo i jedna soba u prizemlju, te je obema strankama utvrđeno pravo sukorišćenja navedene parcele. Predlagač je obavezana da plati dinarsku vrednost većeg dela porodične stambene zgrade koji joj je pripao po ovoj deobi od 3,25 m2, a u iznosu od 136.500,00 dinara, dok je protivnik predlagača obavezan da o svom trošku zatvori unutrašnja vrata na spavaćoj sobi na južnoj strani u prizemlju i otvori spoljašnja vrata na fasadnom zidu iste sobe u roku od 15 dana od pravnosnažnosti odluke. Protivnik predlagača dužan je da predlagaču isplati i troškove vanparničnog postupka od 11.900,00 dinara.

Prvostepeni sud je utvrdio da su predlagač i protivnik predlagača suvlasnici sa udelom od 1/3 odn. 2/3 nepokretnosti, da između njih nije postignut sporazum o deobi ove imovine pa se sud opre-delio za fizičku deobu nepokretnosti na način iz izreke rešenja.

Pri donošenju ove odluke sud je počinio apsolutno bitnu povredu postupka na koju podneta žal-ba osnovano ukazuje, a koja se ogleda u tome što je doneto rešenje nerazumljivo i u njemu nije pou-zdano utvrđena bitna činjenica za donošenje odluke - da li postoji mogućnost fizičke deobe ove ne-pokretnosti u skladu sa odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 153. stav 1. toga pro-pisa. Konkretno, sud se opredelio za fizičku deobu nepokretnosti, zanemarujući navode u nalazu ve-štaka građevinske struke da fizička deoba nije sasvim moguća odn. da je moguća samo uz korekcije koje je sud prihvatio i to tako što će biti moguće fizički podeliti stambenu zgradu pri čemu će predla-gač doplatiti jedan deo svog dela, a protivnik predlagača biti obavezana na izvođenje radova, dok de-oba parcele nije moguća jer - osim ove zgrade - na parceli postoje još tri zgrade, a zemljište ima izra-zito malu površinu od 2,84 ari.

U ovom postupku potpuno je zanemarena i činjenica da protivnik predlagača tvrdi kako pred-met deobe ne može biti prizemni deo zgrade koji je on izgradio o svom trošku, već to može biti eventualno samo spratni deo. Dakle - sporna je stvar koja je predmet deobe.

Relevantne odredbe: U ovom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine - član 148.

Zakona o vanparničnom postupku. Ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje

su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu.

Ako predlagač u određenom roku ne pokrene postupak, smatraće se da je predlog povukao - član 150. Zakona o vanparničnom postupku.

Ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne do-kaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara - član 153. Zakona o vanparničnom postupku.

Kod određivanja uslova i načina sprovođenja deobe sud mora da utvrdi da li se deoba može izvr-šiti fizičkom podelom, odnosno razvrgnućem ili prodajom. Kod fizičke deobe uslov je da je fizička deoba prema okolnostima konkretne stvari zaista fizički i moguća, a ukoliko to nije slučaj deoba se sprovodi civilnim putem po pravilima Zakona o izvršnom postupku odn. Zakona o izvršenju i obez-beđenju.

U konkretnom slučaju je sporno da li predmetna kuća u celini predstavlja zajedničku stvar, a ukoliko je to sporno - sud je bio dužan da primeni član 150. Zakona o vanparničnom postupku i predlagača uputi na parnicu. Osim toga, iz nalaza veštaka proizilazi da je deoba kuće moguća na na-


- 265 -

čin kako je to sud odredio rešenjem u izreci, ali da deoba zemljišta na kom se kuća nalazi nije mogu-ća. Ukoliko je to tako, onda zaključak suda da se deoba sprovede između stranaka fizičkim putem ostaje neutemeljena.


668822..

Fizička deoba nekretnine koji zahteva određena ulaganja stranaka, može se odrediti samo ukoliko su stranke prihvatile da izvrše ulaganja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud usvojio predlog predlagača, raskinuo imovin-

sku zajednicu i to etažnom deobom tako da stan broj 2 u površini od 29,10m2 sa pomoćnim prostori-jama pripada predlagaču ŠI a stan broj 1 u površini od 31,34m2 je pripao protivniku predlagača FE.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizilazi da je i deoba moguća uz određene uslove a to su određena ulaganja i građevinski radovi u toj kući odvajanje svih komunalija za vodu, kanalizaciju, struju, postavljanje odvojenih mernih grupa.

Veštak je prilikom sačinjavanja nalaza imao u vidu vrednost stana broj 1 i stana 2 iz toga predlo-žio da stanu broj 2 pripadnu obe pomoćne prostorije jer je stan broj 2 u lošijem stanju i manje vred-nosti. Prvostepeni sud je na osnovu ovakvog nalaza i mišljenja doneo odluku da se raskine imovin-ska zajednica na način kako je navedeno u izreci rešenja.

Međutim, ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Protivnik predlagača nije prihvatila da pomoćne prostorije pripadnu stanu broj 2, ona želi u skladu sa svojim suvlasničkim udelom koji je isti kao suvlasnički udeo predlagača da dobije pomoćne prostorije, a pored toga ne postoji jasan dogovor stranaka oko toga ko će snositi troškove radova za koje je veštak rekao da ih je neophodno izvršiti da bi se napravile dve celine odnosno da bi se izvršila etažna deoba. Dakle stambenu zgradu nije moguće fi-zički podeliti na dve celine shodno suvlasničkim udelima bez ulaganja i dogovora stranaka oko ulaganja i podele zajedničkih prostorija to prvostepeni sud nije mogao da izvrši ovakvu vrstu deobe u smislu od-redbe čl.148. čl.153. Zakona o vanparničnom postupku, jer dogovora stranaka nema, pa je s toga odluka prvostepenog suda morala biti ukinuta i vraćena na ponovni postupak.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku imati u vidu sve gore navedene primedbe iste otkloniti i doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.


668833.. Tek po pravnosnažnosti rešenja o prodaji nepokretnosti kupcu, sud određuje ročište za deobu iznosa

dobijenog prodajom, kada se na ročište pored, stranaka, pozivaju i lica koja prema stanju u spisima i pre-ma podacima iz javne knjige, polažu pravo da se namire iz iznosa dobijenog prodajom i kada se raspra-vlja o o namirenju izvršnih poverioca u drugih lica, koja postavljaju zahtev za namirenje.


668844.. Kada susvojina postoji na više stvari, a zbog veličine suvlasničkih delova , ili drugih okolnosti

ne bi bilo ekonomski opravdano ili Zakonom dozvoljeno deliti stvar, sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari, koji odgovara vrednosti njegovom suvlaničkom delu vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovimpotrebama s obzirom na zanimanje oi ostale prilike, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i intrese suvlasnika.



- 266 -

668855.. U prvostepenom postupku je utvrđeno da je predmetna kuća izgrađena na placu tuženiko-

vog oca, u toku trajanja braka stranaka, između ostalog, i njihovim zajedničkim sredstvima stečenim u braku.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje suvlasničkog udela po osnovu bračne tekovine, s obzirom na sadržinu izjave (u fotokopiji) tužene:

Tačno je da ja M.R. imam iza sebe jedan propao brak i u njemu rođenu ćerku T. Sada sam u dru-gom braku od 8. 08. 1981. godine sa V.R. Postoji sumnja u održivost i istrajnost mog drugog braka, pa stoga svekru V.R. dajem ovu izjavu koju lično potpisujem. Ukoliko dođe do razvoda braka izme-đu mene M.R. i mog muža V.R. neću tražiti nikakav udeo od buduće kuće, koje je vlasnik i investi-tor moj svekar V.R. Priznajem da samo pod ovim uslovom mogu se useliti sa ćerkom T. i mužem V. u nedovršenu kuću na kat. parceli 1089/1 u K.O. V.V. 5.05.1982. godine. Izjavu dala R.M. (potpis) l.k. 66859 SUP B."

Prvostepeni sud nalazi da se na ovaj način tužilja odrekla prava na bračnu tekovinu, a osim toga tu-žbeni zahtev odbija i zbog toga što nalazi da su tužilja i tuženi izvršili deobu bračne tekovine, na taj na-čin što su pokretne stvari veće vrednosti pripale tužilji a tuženom kuća. Ovakvi razlozi prvostepenog su-da za sada nisu prihvatljivi iz sledećih razloga:

Pre svega, navedena izjava sudu dostavljena u fotokopiji kao pismeni dokaz, na kojem se zasni-va pobijana presuda, a čija je sadržina i autentičnost osporena od strane tužilje koja navodi da na iz-javi jeste njen potpis, ali da ona ne zna da je dala izjavu takve sadržine, nije validan najpre dokaz u formalnom smislu, pošto je onaj ko se na ovu ispravu pozvao bio dužan da je dostavi u izvornom ob-liku. Kad izvorni primerak sudu nije dostavljen, sud treba da ceni od kakvog je to značaja za ocenu o prigovoru autentičnosti isprave. Pored toga, inače sa suštinske strane radi se o izjavi kojom se njen izdavalac odriče nekog budućeg prava, obzirom da je tek posle sastavljanja izjave, prema onome što u spisima stoji, došlo do završetka izgradnje kuće, pa se i iz tog razloga pravna važnost navedene iz-jave dovodi u pitanje. Dalje, prema članu 327. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima, koji je bio na snazi u vreme razvoda braka stranaka i kada su oni navodno izvršili deobu zajedničke imovi-ne, bračni drugovi mogu u svako doba sporazumno izvršiti deobu zajedničke imovine, a prema stavu 2. deoba zajedničke imovine može se izvršiti i na taj način da bračni drugovi odrede ili traže da im se odrede delovi u zajedničkoj imovini, tako da u toj imovini postanu suvlasnici na određene delove, a sporazum iz člana 327. st. 1. i 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima mora biti sačinjen u pisme-noj formi. Prema tome, sve i da je postojao sporazum stranaka o deobi bračne imovine sa sadržinom kao što to utvrđuje prvostepeni sud, on ne bi proizvodio pravno dejstvo, jer nije zaključen u pisme-noj formi.

Kako prvostepeni sud nije utvrdio bitne činjenice za donošenje odluke po zahtevu tužbe, to će učiniti u ponovnom postupku, imajući u vidu i navedene primedbe.


668866.. Prilikom deobe nepokretnosti – objekata, u vrednost dodeljenog dela mora se uzeti u obzir i

vrednost zemljišta pod objektom i po pravilu prednost dati deobi po vertikali i mora se voditi računa o da vezano za razliku u vrednosti dobijenih delova deobom novčana doplata bude što manja.



- 267 -

668877.. U konkretnom slučaju iz sadržine zapisnika sa ročišta evidentno je da nema konstatacije da su

stranke sporazum o deobi pročitale, niti da je to, bar, učinio sud, jer je tužilac slep tako da se osnova-no navodi u reviziji da je imalo mesta usvajanju tužbenog zahteva.


668888.. Prilikom deobe nepokretnosti iz zaostavštine potrebno je utvrditi da li zaostavština u određenom

svojinskom udelu predstavlja imovinu ostavioca ili predstavlja posebnu imovinu sina i njegove su-pruge. Neophodno je utvrditi postojanje sporazuma ili namere da je kupovina i gradnja predmetne nepokretnosti vršena za određenog člana porodične zajednice ili da to bude zajednička svojina.


668899.. Razlog za pobijanje odluke sadržane u poravnanju i stavljanje sudskog poravnanja van snage je i

nedostatak konstatacije u zapisniku da je poravnanje pročitano. U konkretnom slučaju iz sadržine zapisnika sa ročišta, evidentno je da nema konstatacije da su

stranke sporazum o deobi pročitale, niti da je bar, to učinio sud, jer je tužilac slep, tako da se osnova-no navodi u reviziji da je imalo mesta usvajanju tužbenog zahteva.


669900.. Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u

roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe, uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene.

Prema odredbi člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (dalje: ZVP), ako sud, postu-pajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku po-krene parnicu.

Primena navedene zakonske odredbe u praksi dovodila je neretko do toga da učesnik (protivnik predlagača), kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča, najčešće u po-stupcima deobe nasleđa, prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori udeo predlagača utvrđen naslednim rešenjem, ističući da je njegov udeo utvrđen naslednim rešenjem veći po osnovu poseb-nog sticanja, ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe, pa su sudovi prekidali postupak deobe i upućivali predlagača na parnicu na osnovu člana 150. stav 1. ZVP, tako da se u nemalom broju slučajeva radilo o zloupotrebi navedene zakon-ske odredbe od strane protivnika predlagača.

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom, a prema stavu 3. sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koju imaju stranke u postupku, pa je u vezi sa tim vanparnični sud uvek dužan da


- 268 -

spreči zloupotrebu procesne odredbe iz člana 150. stav 1. ZVP, naravno ukoliko na pouzdan način utvrdi da se o zloupotrebi radi.

U konkretnom slučaju, predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po na-slednom rešenju Drugog Opštinskog suda u B, O. 1209/01 od 23.11.1991. godine. Predlog za de-obu u ovoj pravnoj stvari podnet je 4.02.2003. godine. Protivnik predlagača LJ.M. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe, šta više imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši, sadržan u podnesku od 21.03.2005. godine, označenom kao pro-tivpredlog, da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6, da bi na ročištu od 5.12.2005. godine predlagaču osporio udeo u parcelama koje su predmet deobe, ističući da je: "... učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe, te smatra da ima veći udeo, odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe... da je on pozajmio novac bratu P. pod uslovom da ovaj taj novac ne vraća njemu već da da njihovom ocu i majci, i da je na taj način ustvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće, te na taj način LJ. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu."

Imajući u vidu i odredbu člana 7. stav 1. ZPP da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, te da u vezi sa navedenom zakonskom odredbom protivnik predlagača citiranom izjavom koja ne sadrži pot-pune činjenice koje bi ukazivale na mogućnost da je po osnovu sticanja u zajednici sa protivni-kom predlagača LJ. sticao u zajednici sa njegovim roditeljima, zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5.12.2005. godine, niti je podno-sio tužbu parničnom sudu da se njegov eventualno veći deo utvrdi, bilo je potrebno da prvostepe-ni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani predlagača i da li uopšte ima mesta pri-meni odredbe člana 150. stav 1. ZVP, čime je prvostepeni sud povredio napred navedenu odred-bu člana 9. stav 3. ZPP i učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navo-de potkrepi činjenicama i dokazima, kako bi pravilno primenio odredbu člana 150. stav 1. ZVP, vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. Ukoliko nađe da postoji zlou-potreba nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača.


669911.. Sud je ovlašćen da u postupku deobe zajedničkih nepokretnosti uvaži posebne stambene

potrebe protivnika predlagača i njemu dodeli celu stambenu zgradu u vlasništvo, a predlagaču preostale nekretnine i odgovarajući iznos novčane protivvrednosti njegovog suvlasničkog ude-la na stanu i kada je isti većinski suvlasnik tih nekretnina.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je suvlasnik na 2/3, a protivnik predlagača na 1/3 dela nepokretne imovine koju čini stambena zgrada sa garažom postojeća na katastarske parceli 4424 KO T, katastarske parcele 3156/1 KO B. sa vikendicom na toj parceli, katastarska parcela 522/2 i 521, obe u KO O. i katastarska parcela 2961, 8730 i 8731, sve u KO M. Stambena zgrada i garaža čine jednu građevinsku celinu. Stambena zgrada nije fizički deljiva u skladu sa suvlasničkim udelima stranaka. Predlagač ima u vlasništvu drugu stambenu zgradu, koja zadovoljava stambene potrebe njenog porodičnog domaćinstva, dok protivnik predlagača sa majkom stanuje kao podstanar.


- 269 -

Učesnici nisu postigli sporazum o načinu deobe, a nisu se ni saglasili da se stambena zgrada dogradi i rekonstruiše u cilju osposobljavanja za fizičku deobu.

Kod takvog stanja stvari, pravilno su nižestepeni sudovi našli da deobu treba izvršiti tako da pro-tivniku predlagača na ime njenog suvlasničkog udela pripadne u isključivu svojinu stambena zgrada sa garažom, sa odgovarajućim pravom korišćenja katastarske parcele na kojoj se ona nalazi, a da sva ostala nepokretna imovina pripadne predlagaču u isključivu svojinu, uz obavezu protivnika predlaga-ča da predlagaču na ime veće protivvrednosti imovine koja joj je pripala u deobi, isplati iznos od 165.101,00 dinar. Ovako izvršena deoba u skladu je sa odredbama čl. 148. do 154. Zakona o vanpar-ničnom postupku (dalje: Zakon) i sa članom 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Prema članu 153. stav 2. Zakona, prilikom odlučivanja kome treba da pripadne određena stvar, sud će naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripad-ne upravo njemu. U skladu sa tim, pravilno je odlučeno da stambena zgrada pripadne protivniku predlagača u celosti, obzirom na njene posebne potrebe za rešenjem svog stambenog pitanja. Okol-nost što je predlagač većinski vlasnik, bez uticaja je, jer je ona namirena u drugoj imovini srazmerno svom suvlasničkom udelu, a postoji i obaveza protivnika predlagača da joj isplati određeni novčani iznos.

Pitanje uređenja načina korišćenja zajedničke katastarske parcele na kojoj je podignuta stambena zgrada koja je predmet deobe, a na kojoj predlagač već ima svoju kuću, stranke mogu rešiti u poseb-nom postupku u skladu sa odredbama čl. 141. do 147. Zakona, pa su revizijski razlozi vezani za ove okolnosti takođe neosnovani.


669922.. Kada su u predlogu za deobu zajedničke stvari kao protivnici predlagača označeni supruga, kćer-

ka i sin umrlog zemljišno-knjižnog suvlasnika na 1/2 nepokretnosti iza čije smrti nije vođen ostavin-ski postupak, ovakav predlog je u smislu člana 149. ZVP-a uredan ukoliko sadrži i ostale potrebne podatke, jer se ostaviočevi naslednici na koje je zaostavština prešla po sili zakona u trenutku ostavio-čeve smrti (čl. 212. ZON-a) nalaze se u nasledničkoj zajednici i imaju zajedničku svojinu na zao-stavštini (čl. 18. ZOSPO) i u nasledničkoj zajednici će biti sve dok ne pokrenu postupak deobe, od-nosno ostavinski postupak. Kao zajedničari oni čine jednu stranku i kao jedna stranka imaju zajed-ničku svojinu na suvlasničkom udelu zemljišno-knjižnog suvlasnika.


669933.. Postojanje pismenog sporazuma o deobi moguće je utvrditi ne samo uvidom u pismeni spora-

zum, nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

669944..

Prema pravnim pravilima imovinskog prava kad suvlasnici ne postignu sporazum o načinu fizič-ke deobe te nepokretnosti onda o načinu deobe odlučuje sud, što je sadržano u čl. 16. ZOSPO, kao i u čl. 153. st. 1. ZVP. O samoj deobi od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. Kao prvo kad deobu zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov deo. Zatim, sud će, kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini, odnosno vrednosti njegovog suvla-


- 270 -

sničkog udela. To praktično znači da nije pravična deoba prema alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. Ako je pak to nemoguće sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. Sud će odrediti da suvlasnik kojije dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalim razliku u novcu. Kad fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost, sud će na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju, vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari, odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Međutim, ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno smanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvla-snika odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela.


669955.. U postupku deobe nepokretnosti, isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i

da tamo ima kuću, bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 12097/96)

669966.. Ako fizička deoba zgrade nije moguća, sud će na zahtev suvlasnika ukoliko to okolnosti slučaja

opravdavaju, odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji sud odredi. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se iz-vršiti prodajom, ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okol-nost iz slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jednom suvlasniku.

(Odluka Okružnog suda u Nišu, Gž. br. 2335/94)

669977.. Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog za dozvolu uknjižbe zajedničke imovine na nekret-

nini upisanoj u zk. ul. br. 1471 ko. K. stambenoj zgradi u K. u ul. M.O. u neopredeljenom delu u korist dosadašnjeg vlasnika i predlagača, a na osnovu overene pismene izjave o regulisanju imovinskih prava na označenoj nepokretnosti. Okružni sud je preinačio prvostepeno rešenje tako što je dozvolio traženu uknjižbu. Ovo iz razloga što overena pismena izjava regulisanju zajedničke imovine u suštini predsta-vlja sporazum bračnih drugova u sm. odredbe čl. 327. Zakona o braku i porodičnim odnosima, koji is-punjava sve propisane uslove po pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava sadržabnim u paragrafi-ma 26. i 39. Zakona o zemljišnim knjigama, prema kojima se uknjižba zemljišnoknjižnih prava može vršiti na osnovu javnih i privatnih pismenih isprava, na kojima je potpis overio sud i koje sadrže tačnu oznaku zemljišta, označenje osobe koja učestvuje u poslu, prava u pogledu koga se uknjižba ima izvr-šiti i izričitu izjavu onog čije se pravo ograničava, opterećuje, ukida ili prenosi na drugu osobu da pri-staje na uknjiženje.

(Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 369/94)

669988.. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojinu jednom suvlasniku uz njego-

vu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova, ako se svi suvla-snici nisu o tome sporazmeli.



- 271 -

669999.. Okružni sud nalazi da kada je stvar fizički nedeljiva, onda se takva konstatacija navodi u izreci

prvostepenog rešenja, te da će po pravnosnažnosti takvog rešenja nastaviti civilna deoba stvari pro-dajom stvari, pa je pogrešio prvostepeni sud kada je utvrđujući da je porodična stambena zgrada stra-naka nedeljiva, istovremeno i obustavio i postupak deobe.


770000.. Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. Na

tržišnu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar, s obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu, koje se za slučaj spora ostvaruje u parnici.


770011.. Pravno je valjan ugovor između bračnih drugova o deobi zajedničke imovine kada je zaključen

za vreme trajanja braka. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. br. 24/91)

770022.. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovreme-

no. Sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela, već uopšte - bez obzira na veličinu tih udela.


770033.. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati, predlog mora da obuhvati sve suvlasnike nepo-

kretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 8873/85)

770044..

Kada susvojina postoji na više stvari, a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar, sud može svakom suvla-sniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara vrednosti njegovom suvlasničkom delu, vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovim potrebama s obzirom na zanimanje i ostale prilike, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika.


770055.. U postupku razvrgnuća imovinske zajednice prodajom na javnoj držabi fizički nedeljivog sta-

na, odnosno porodične stambene zgrade, sud će priznati pravo korišćenja stana suvlasniku, koji je i do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao, samo ako taj stan odnosno zgrada nisu fizički de-ljivi bez obzira na veličinu njegovog dela.

(Viši sud u Novom Sadu, Gž. 3112/84)


- 272 -

770066.. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe sud će na osnovu rezultata celokup-

nog postupka odlučiti o deobi zajedničke stvari, s tim što i za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo.


770077.. Fizička deoba stvari vrši se tako da svaki suvlasnik dobja u prirodi onaj deo koji ofgovara veli-

čini odnosno vrednosti njegovog nasledničkog dela. Deobu zrade ili stana na dve ili više stambenij jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima uz odobrenje nadležnog organa uprave, tako da izdvojeni posebni delovi zgrade mogu biti predmet etažne svojine.


770088.. Zahtev za predaju stvari u državinu i svojinu prema ostalim suvlasnicima, suvlasnik idealnog de-

la može postaviti tek pošto bude izvršena fizička deoba zajedničke stvari u vanparničnom postupku. (Okružni sud u Beogadu, Gž. 3817/83)

770099.. U odsustvu stranaka o načinu deobe ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog sta-

na, odnosno porodične stambene zgrade, sud će priznato pravo korišćenja stana suvlasniku, koji je i do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao , samo ako taj stan, odnosno zgrada nisu fizički deljivi bez obzira n veličinu njegovog dela.


771100.. Ne može se odbiti predlog za deobu zajedničke stvari njenom prodajom, zbog toga što porav-

nanjem, na osnovu koga se traži deoba, nije utvrđeno da stranke imaju pravo na deobu prodajom. (Okružni sud u Nišu, Gž. 867/81)

771111.. Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su u odsustvu sporazuma

stranaka o načinu deobe odlučili da se deoba ima izvršiti prinudnom javnom prodajom suvlasnič-kog stana, ne utvrđujući prethodno da li je bila moguća fizička deoba. Pri tome je bez značaja či-njenica da nijedna stranka nije stavila predlog za fizičku deobu a protivnici predlagača su se pro-tivili provođenju deobe.



771122.. Deoba se može izvršiti fizičkom podelom ili prodajom. U slučaju fizičke deobe, u reše-

nju bi trebalo tačno navesti koje delove dobija svaki zajedničar i šta svaki od njih mora uči-


- 273 -

niti radi ostvarenja deobe, kao i da li ima uslova da zajednička stvar pripadne jednom od zajedničara. Ukoliko se zajednička stvar ili imovina ne može podeliti fizičkim putem, sud će odrediti da se izvrši civilna deoba odn. prodaja predmeta deobe.

Iz obrazloženja: U toku postupka radi fizičke deobe prvostepeni sud utvrđuje da su stranke suvlasnici naznačene

sporne nepokretnosti sa udelima od po 1/2. Radi utvrđenja mogućnosti fizičke deobe nepokretnosti, koju predlagač traži podnetim zahtevom, prvostepeni sud je obavio veštačenje od strane veštaka gra-đevinske struke i veštaka geometra, pa kako se veštak građevinske struke izjasnio da je fizička deoba moguća i dao predlog deobe sa opisom građevinskih radova koje je neophodno izvesti kako bi posto-jale dve funkcionalne celine, to je prvostepeni sud prema predlogu deobe od strane građevinskog in-ženjera i veštaka geometra utvrdio da je predlagač po osnovu deobe vlasnik 1/2 naznačene katastar-ske parcele, stambene zgrade i 1/2 od druge naznačene KP, a da je protivnik predlagača vlasnik 1/2 jedne i druge. Istim rešenjem prvostepeni sud je obavezao predlagača i protivnika predlagača da o svom trošku izvrše sve zidarske i limarske radove u prizemlju predmetne zgrade kako bi taj deo zgrade predstavljao funkcionalnu celinu broj 1 odn. broj 2, te obavezao protivnika predlagača na pla-ćanje 1/2 troškova vanparničnog postupka koje je snosio predlagač.

Međutim, izneti zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Viši sud je, po žalbi protivnika predlagača, ukinuo prvostepeno rešenje i naložio prvostepenom

sudu da u ponovnom postupku najpre utvrdi da li između zajedničara postoji sporazum – poravnanje o uslovima i načinu deobe, te ukoliko isto postoji da ga prvostepeni sud prihvati te odluči o deobi i pri tom da donese rešenje koje mora sadržati sve elemente propisane članom 154. Zakona o vanpar-ničnom postupku. Prvostepeni sud mora najpre utvrditi da li je moguća deoba predmetne nepokret-nosti – kuće na dve funkcionalne celine koje će zadovoljiti potrebe i uslove stanovanja zajedničara bez ikakvih ulaganja, te ako fizička deoba nepokretnosti nije moguća na dve funkcionalne stambene celine - sud će odrediti civilnu deobu. Fizičku deobu koja iziskuje izvođenje određenih građevinskih radova radi privođenja nameni delova objekta tj. radi formiranja dve funkcionalne stambene jedini-ce, prvostepeni sud može odrediti samo ukoliko zajedničari izričito izjave da su saglasni sa takvim načinom deobe i izvođenjem radova koje odredi veštak građevinske struke i koji moraju biti sastavni deo rešenja o deobi.

U protivnom, predlog takve fizičke deobe prvostepeni sud ne može prihvatiti, već ima odrediti civilnu deobu. Potrebno je da, ukoliko je fizička deoba moguća, prvostepeni sud naloži veštaku geo-metru da dopuni svoju skicu i dostavi tačne mere i granice delova parcele koji bi deobom pripale svakom od zajedničara jer deobom zajedničari dobijaju realno opredeljene delove parcele tj. prestaju biti suvlasnici sa idealnim udelima.


771133.. U postupku po predlogu za deobu nepokretnosti sud mora, pre nego što odluči da deobu

treba izvršiti javnom prodajom, na pouzdan način utvrditi, nastojeći da se zadovolje opravda-ni zahtevi i interesi suvlasnika, da li je fizička deoba nemoguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari, odnosno da li bi fizičkom deobom svaki od suvlasnika dobio u prirodi onaj deo koji od-govara veličini i vrednosti suvlasničkog udela.


- 274 -

Sud na pouzdan način, polazeći od odredbi člana 153. ZVP i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, izvođenjem potrebnih dokaza, mora utvrditi da li je u konkretnom slu-čaju moguća fizička deoba bez znatnog umanjenja vrednosti stvari, te, nakon razjašnjenja ove či-njenice, doneti rešenje o deobi, nastojeći da se zadovolje opravdani zahtevi i interesi suvlasnika. Prilikom donošenja odluke sud će imati u vidu da se o samoj deobi može odlučiti na više načina. Prvo tako da svaki suvlasnik dobije udeo koji odgovara veličini i vrednosti suvlasničkog udela. Ako to nije moguće, sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvla-sničkom udelu, uz obavezu suvlasnika koji je dobio veću vrednost od pripadajuće da ostalima isplati razliku u novcu. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila vrednost stva-ri, sud će na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju, odlučiti da stvar pripadne jednom od suvlasnika, pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost udela u roku koji sud odre-di. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika, sud će odrediti da se deoba izvrši javnom prodajom i dobijeni iznos podeli između suvlasnika, srazmerno veličini njihovih udela.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 5698/10 od 18.06.2010. godine i Rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu 1R br. 298/08 od 02.06.2009. godine)

771144.. Za fizičku deobu kuće formiranjem dva stana različite vrednosti, od kojih bi jedan bio u

prizemlju, a drugi na spratu kuće, uz izvođenje odgovarajućih radova radi razdvajanja zajed-ničkih instalacija i dr. i doplatu razlike u vrednostima, neophodna je saglasnost svih dobara. U suprotnom deoba će se izvršiti javnom prodajom.

Pobijanim prvostepenim rešenjem određeno je da će se deoba nepokretnosti: kuće br. 40/37 upi-sane u z.k. ul. br. 4188 k.o. V, kao zemljišno knjižno telo pod 2. u ul. P.p, sve postojeće na kp. br. 2202/48 (stari premer), odnosno 3105/24 (novi premer) k.o. V, sa pravom korišćenja navedene par-cele izvršiti javnom prodajom, a da će se iznos novca ostvaren prodajom ove nepokretnosti isplatiti predlagaču i protivniku predlagača sa jednakim udelima.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku u z.k. ul. br. 4188 k.o. V. uknji-ženo je pravo vlasništva na nekretninama u A- listu: kuća kp. br. 40/37b opisana kao ZK. telo II u ul. P.p. od jednog jednosobnog i jednog trosobnog stana sa ostavom i garažom postojećom na kp. br. 2202/48, u društvenoj svojini pov. od 0.05,76 ha, na ime predlagača S.D, iz V, sa jednom polovinom i protivnika predlagača S.M, iz V, takođe sa jednom polovinom, sa pravom korišćenja parcele na ko-joj se ova zgrada nalazi a sve dok na tom zemljištu ista postoji.

Učesnici su postali suvlasnici na navedenoj nepokretnosti po osnovu nasleđa iza smrti njihovih roditelja.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka D.I. i uviđaja na licu mesta, utvrđeno je da se predmetni stambeni objekat sastoji od prizemlja i sprata. U prizemlju se nalazi jedno predsoblje, trpezarija, jedna soba, kupatilo, ostava i garaža u ukupnoj površini 92,14 m2, a na spratu se nalaze sledeće prostorije: jedno predsoblje, trepezarija, kupatilo, dve sobe i dnevni boravak u površini od 92,14 m2. Na objektu postoje samo jedna ulazna vrata i unutrašnje stepenice za dolazak na sprat. Vodo-vod i kanalizacija su zajednički i za prizemlje i za sprat kao i instalacija za parno grajanje dok je elektroinstalacija odvojena.


- 275 -

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica i na osnovu mišljenja navedenog veštaka, kao i na osnovu zajedničkog nalaza i mišljenja ovog veštaka i veštaka I.M, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da po tehničkim karakteristikama objekta, navedena kuća predstavlja jednu građevinsku i stambenu celinu. Kuća je i građena tako da predstavlja jednu stambenu celinu. Na ovo ukazuje raspored prostorija.

Neosnovano je isticanje u žalbi da se na osnovu konstatacije u z.k. ul. br. 4188 k.o. V, predmetna kuća sastoji iz dva stana, od kojih je jedan na prizemlju a drugi na spratu, može zaključiti da se kuća sa-stoji od dve posebne stambene jedinice. Naime, etažiranje predmetne kuće u zemljišnim knjigama nije izvršeno, a faktički, kao što je napred rečeno, kuća predstavlja jednu građevinsku i stambenu celinu.

Prvostepeni sud je, prema tome, pravilno utvrdio da nije moguća fizička deoba kuće prema su-vlasničkim udelima.

Fizičko razdvajanje u vidu formiranja dve stambene jedinice, odnosno dva stana od kojih bi je-dan bio u prizemlju, a drugi na spratu, zahtevalo bi izvođenje određenih radova radi razdvajanja zajedničkih instalacija i dr., pri čemu bi se mogle dobiti dve stambene jedinice, ali kako bi se poja-vila u tom slučaju razlika u njihovim vrednostima i kako protivnik predlagača nije bio saglasan, ni-je prihvatio predlog predlagača da njoj pripadne tako formiran stan na spratu, a njemu stan u prize-mlju, uz doplatu razlike u vrednostima, prvostepeni sud je pravilno zaključio da fizička deoba nije moguća i na osnovu člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravilno odlučio da se deoba kuće izvrši javnom prodajom.


771155.. Izreka rešenja o deobi nije razumljiva kada je sud odredio deobu javnom prodajom

zgrada sa zemljištem koje je potrebno za redovnu upotrebu zgrada, a da pri tom nije odre-dio ni tačnu površinu niti mere i granice zemljišta na kojem se zgrade nalaze i koje služi za njihovu redovnu upotrebu.

Pobijanim rešenjem sud je odredio da će se deoba suvlasničke imovine izvršiti javnom prodajom i podelom prodajne cene prema suvlasničkim udelima učesnika.

Istim rešenjem odlučeno je i o troškovima postupka. Protiv ovog rešenja, protivnik predlagača V.Č. izjavila je žalbu zbog svih zakonskih razloga. Pošto je postupio u smislu člana 365. u vezi sa članom 381. Zakona o parničnom postupku (dalje:

ZPP) koji je važio u vreme donošenja pobijanog rešenja i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku, Okružni sud je našao da je žalba osnovana jer je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva što predstavlja bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14) ZPP.

Predmet deobe nije potpuno i jasno određen u situaciji kada je sud odlučio da izloži javnoj pro-daji stambeni objekat i druge pomoćne zgrade sa zemljištem u površini koja je potrebna za redovnu upotrebu tih objekata, a da pri tom nije odredio ni tačnu površinu niti mere i granice zemljišta na ko-jem se objekti nalaze i koje služi za redovnu upotrebu tih objekata, o čemu će voditi računa u ponov-nom postupku.


771166.. Vanparnični sud ne može da donese rešenje koje zamenjuje saglasnost suvlasnika (protivnika predla-

gača) za dogradnju stambene zgrade jer to nije predviđeno ni jednim zakonskim propisom. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3928/01 od 6.03.2002. godine)


- 276 -

771177.. Postojanje stvarnih tereta na zajedničkoj stvari nije smetnja za raskid suvlasničk zajednice fizič-

kom ili civilnom deobom. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4187/02 od 19.12.2002. godine)

771188..

Kada fizičku deobu zajedničke nepokretnosti stranaka-stambene zgrade-nije moguće izvršiti u postojećem suvlasničkom srazmeru bez velikih građevinskih ulaganja i adaptiranja i visokih troško-va koje ti radovi iziskuju, sud je postupio u skladu sa odredbom čl. 16. stav 5. ZOSPO, kada je odre-dio da se deoba izvrši prodajom nepokretnosti.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. br. 1729/95 od 30.09.1996. godine)

771199.. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te ni jedna od strana-

ka ne može voditi parnicu radi ponovne deobe. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 934/86)

772200.. U slučaju da predlagač povuče predlog za fizičku deobu i uređenje međe sud će ga obavezati da

protivniku predlagača naknadi učinjene nužne troškove, ukoliko to protivnik predlagača zahteva. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 888/85)

UREĐENJE MEĐA


772211..

Ukoliko se međni znaci izgube, oštete ili pomere tako da susedi ne mogu sporazumno da odrede granicu pristupiće se postupku uređenja međe tj. obnavljanju ili ispravljanju granične linije između susednih parcela različitih sopstvenika.

Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem Osnovnog suda od 24.09.2014. godine uređena je međa između parcela

navedenih u njegovoj izreci. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu pobijajući pravilnost od-luke iz svih zakonskih razloga a Viši sud je svojim rešenjem od 01.12.2014. godine preinačio prvo-stepenu odluku i obustavio vanparnični postupak za uređenje međa po predlogu predlagača protiv protivnika predlagača.

Prema stanju u spisima predlagači su podnele predlog za uređenje međe protiv protivnika predla-gača. U postupak je na zapisniku pristupio i žalilac kao vanknjižni vlasnik susedne nepokretnosti i sud je obavio uviđaj lica mesta uz učešće veštaka geometra, te je na istom konstatovao da je parcela kp.br.5227 KO T. ograđena do puta betonskim temeljem na kome je razapeta žica i sa južne i sa is-točne strane drvenim šipovima na kojima je razvučena žica do kp.5228 i 5229 KO T.


- 277 -

U prisustvu ove činjenice sud nije mogao sprovesti postupak uređenja međe. Zakon o vanparničnom postupku u članu 155. do člana 164. reguliše uređenje međe i ima mate-

rijalnopravne i procesne norme. Suština uređenja međe je obnavljanje ili ispravljanje granične linije između susednih parcela različitih sopstvenika. To se radi kada se međni znaci izgube, oštete ili po-mere tako da susedi ne mogu sporazumno da odrede granicu. Pošto je ovde uspostavljena ograda oko kp.5227 KO T. do susedne parcele, to je postupak uređenja međe obustavljen i prvostepeno rešenje preinačeno.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 1166/2014 od 01.12.2014. godine)

772222.. Ne može se zahtevati prekid u postupku uređenja međe zbog toga što nije okončan ostavin-

ski postupak iza smrti pravnog prethodnika sukorisnika predmetne katastarske parcele, a koji je upisan u zemljišne knjige. Naime, označeni protivnici predlagača postaju naslednici na imo-vini njihovog pravnog prethodnika trenutkom smrti, a ne završetkom ostavinskog postupka.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između zemljišno knjižnih i vanknjižnih sukori-

snika. Predlog protivnika predlagača za prekid postupka do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka

koji se vodi kod tog suda je odbijen. Protiv navedenog rešenja protivnici predlagača su blagovremeno iz-javili žalbu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Iz stanja u spisima proizilazi da je prvostepeni sud utvrdio da postoji zauzeće katastarske parcele predlagača od strane protivnika predlagača na osnovu faktičkog stanja na terenu koji je utvrđen u to-ku postupka kao i dostavljenih dokaza, pismenih isprava i izjava svedoka i parničnih stranaka i ure-dio među.

Drugostepeni sud je ocenio da nije bilo mesta prekidu postupka iz razloga što nije okončan ostavinski postupak iza smrti pravnog prethodnika sukorisnika predmetne katastarske parcele, a koji je upisan u zemljišne knjige. Naime, označeni protivnici predlagača postaju naslednici na imovini njihovog pravnog prethodnika trenutkom smrti, a ne završetkom ostavinskog postupka, te da su neosnovani navodi protivnika predlagača.

Postupak uređenja međe svodi se na razgraničenje parcela na osnovu priloženih činjenica i dokaza u zemljišnim knjigama između lica koja predlažu uređenje međe i lica koja se protive istom uređenju, te vlasništvo nije od uticaja s obzirom da stranke mogu biti faktički korisnici, a ne samo vlasnici predmetnih nepokretnosti - parcela.


772233.. Ako međa koja je obeležena ogradom nije poremećena na licu mesta (pri čemu nije od zna-

čaja što pravno stanje nije u saglasnosti sa faktičkim) - nema mesta vođenju postupka radi uređenja međa.

Prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio, i to kao nesporno između stranaka, da između parcela predlagača i parcela protivnika predlagača na licu mesta postoji drvena ograda na kojoj se nalazi


- 278 -

kapija, da je između stranaka u toku spor i da je veštačenjem utvrđeno da postoji neslaganje izme-đu faktičke međe, koja je obeležena navedenom ogradom, i katastarske međe.

Imajući to u vidu, prvostepeni sud pravilno zaključuje da, u skladu sa odredbom člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, nema mesta uređenju međe, jer međa koja je obeležena ogra-dom nije poremećena na licu mesta. Za postupak uređenja međe u takvoj situaciji nije od značaja što pravno stanje nije u saglasnosti sa faktičkim.


772244.. Nerešeni imovinski odnosi među strankama povodom prava svojine ne predstavljaju osnova-

ne razloge ni zakonske uslove za određivanje privremene mere u vanparničnom postupku, dok se, kao prethodno pitanje, ti odnosi ne reše u parničnom postupku, tim pre što se određenom privre-menom merom nalaže uklanjanje objekta na kome će se u sudskom postupku utvrditi pravo vla-sništva.

(Viši sud u Kraljevu, Gž. 1464/10 od 22.12.2010. godine)

772255.. Odlučujući o samom pravu tužioca, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tuženi nije uznemi-

rio tužioca u vršenju prava svojine na predmetnom stambeno-poslovnom objektu. Naime, kada je tu-žilac gradio stambeno-poslovni objekat, on je morao i mogao znati da će gradnjom objekta uz samu među sa placem tuženog stvoriti situaciju koja će se neminovno negativno odraziti na obe strane ukoliko tuženi odluči da na isti način gradi kuću tj. uz među sa tužiocem. U sukobu dva jednaka pra-va, pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema mesta pružanju zaštite tužio-cu u situaciji kada je on sam iskoristio mogućnost gradnje uz među i kome sada smeta što se na isti način ponaša tuženi. Obe strane u ovom sporu su gradile nepokretnosti u granicama svojih katastar-sih parcela ne vodeći pri tome računa da će takvom gradnjom neminovno jedni drugima zatvoriti prozore odnosno zakloniti sunce i normalni vidik. Prekomernim vršenjem zakonom priznatih prava parnične stranke su same sebi umanjile upo trebnu vrednost sagrađenih nepokretnosti. Da su se tuži-lac i tuženi rukovodili načelom savesnosti i poštenja u vršenju zakonom priznatog prava gradnje, oni bi se uzdržali od zidanja nepokretnosti uz samu među i time bi sprečili umanjenje upotrebne vredno-sti svojih objekata. To što je tužilac pre tuženog sagradio stambeno/poslovni objekat ne daje za pra-vo tužiocu da očekuje sudsku zaštitu u skladu sa principom "prvi u vremenu, prvi u pravu". Štaviše tužilac je prvi započeo gradnju koja je konačno dovela do sporne situacije, tako da je neosnovan nje-gov zahtev za obustavu radova i restituciju. Kada je u pitanju eventualni zahtev za naknadu štete, isti je neosnovan kako zbog navedenih razloga tako i zbog činjenice da u radnjama tuženog nema eleme-nata protivpravnosti tj. tuženi je dobio građevinsku dozvolu da gradi kuću na kat.parcelama ... i ....KO Smederevska Palanka.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. br.3682/10 od 28.10.2010. godine)

772266.. Nižestepeni sudovi odbii su tužbeni zahtev, tužioca nakon što je u postupku utvrđeno: da je prav-

nosnažnom presudom razvrgnuta zajednica nekretnina stranaka, tako da je svakoj stranci pripala po-sebna katastarska parcela, da je tom presudom pravnosnažno određena deoba kuće po pregradnom zidu prizemlja u kojeg je već bio uzidan dimnjak u proizemlju, time, da je pregradni zid i dimnjak, kao i zajednički delovi zgrade ostali u suvlasništvu stranaka, a radi normalnog stanovanja i gospoda-


- 279 -

renja zgradom, da je svaka stranka stupila u posed pripalih nekretnina, da je rešenjem suda uređena me-đa nekretnina stranaka, tako da među čini crta koja prolazi sredinom pregradnom zida stambene jedinice kuća stranaka, te se nastavlja na gornjoj etaži odnosno tavanu zamišljenom crtom u nastavku sadašnjeg zida u prizemlju, te dvorištem s južne strane po tačkama A, D, južnog dela. Na dimnjaku koji predstavlja zajedničke delove zgrade ne može polagati veća prava od onih kojih koja mu pripadaju kao suvlasniku.


772277.. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je našao da nisu ispunjeni uslovi za uređenje međe ka-

da se na spornoj međi nalazi ograda u funkciji međe, pošto prema odredbi čl. 155. ZVP.-a, sud utvr-đuje granice između susednih nepokretnosti kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.



772288.. Držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini, koji istovremeno nisu i sopstvenici, nemaju

aktivnu odnosno pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa.

Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenje međa između su-sednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zako-nom određeno i ovlašćeni organ (stav 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno kori-snicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih par-cela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (stav 2).

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisni-ka zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno privatnoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predla-gača vlasnik katastarske parcele br. 809, jer, s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predla-gača LJ. prodala protivniku predlagača R. katastarsku parcelu br. 809, ali po pismenom i neove-renom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvo-stepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokret-nosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na katastarskoj parceli br. 809, ili pak nije, te u vezi s tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mogu biti oba pro-tivnika predlagača.

Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi, na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti.



- 280 -

772299.. Pravilna primena odredbe čl. 156. ZVP, podrazumeva, da se može voditi postupak za uređe-

nje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. To dalje znači da, ako navedeni uslov nije ispunjen, pred-log za uređenje međa bi bi odbačen kao nedozvoljen, a ne da se donese rešenje o obustavi po-stupka.


773300.. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka pored zemljišnoknjižnog vlasnika i korisni-

ci - faktički držaoci međašnih parcela imaju pravo da traže da se njihova zajednička međa uredi u vanparničnom postupku.


773311.. Kada je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je u vanparničnom postupku izvršeno uređenje me-

đe između tužiočevih parcela i parcela tuženika, da su tužiocuod strane suda navedene parcele preda-te u posed - onda je tužilac kao faktički držalac navedenih parcela imao pravo da postavlja ogradu na međnoj liniji tuženik je izvršio smetanje time što je ovu ogradu uklonio.



773322.. Kada je punomoćnik advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa, isti pot-

pisao, a nije priloženo punomoćje od stranke, tada takva radnja punomoćnika nema prav-nog dejstva i ima se odbaciti shodno članu 92. Zakona o parničnom postupku i članu 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Rešenjem Opštinskog suda u G.M, R. 145/05 od 20.06.2005. godine odbačen je predlog predla-gača kao neuredan.

Rešenjem Okružnog suda u Č, Gž. 984/05 od 19.07.2005. godine odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje se rešenje Opštinskog suda u G.M, R. 145/05 od 20.06.2005. godine.

Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen od advokata i potpisan od advokata a bez priloženog punomoćja što je sa druge strane zahtevalo da pred-log bude potpisan od strane predlagača, to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta primeni od-redbe člana 92. stav 1. i člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku a u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača se pojavljuju u svemu kao neosno-vani, te je iste valjalo odbiti.



- 281 -

773333.. Kad predlagač povuče predlog za uređenje međe, protivnik se ne može protiviti i zahtevati da

se postupak za uređenje međe nastavi, već to može tražiti podnošenjem posebnog predloga. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 117/80)

773344.. Ispitajući predlog za uređenje međa, sud je pre svega dužan da razjasni da li se zaista radi o

predlogu za obnavljanje odnosno ispravljanje međe ili o svojinskom zahtevu za predaju određenog zemljišta. Ukoliko se radi o svojinskom zahtevu, vanparnični postupak se obustavlja i predlagač upućuje na redovnu parnicu.

U postupku uređenja međa pravilno je uzeti prometnu vrednost međaške površine u iznosu od 1.000,00 dinara (koji odgovara vrednosti zahteva u sporovima male vrednosti kao relevantnu za po-stupanje i odlučivanje vanparničnog suda.



773355.. Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera već uko-

liko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iz-nos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne mo-že ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu, onda po pravičnosti. U protivnom sud će obustavoti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu.


773366.. Uređenje međe se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpuno slobodnoj oceni suda.



773377.. Kada prilikom uređenja međe postoji spor o međaškoj površini čija vrednost ne prelazi vred-

nost spora male vrednosti u parničnom postupku, a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanpa-nični postupak.



- 282 -


773388.. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava, protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni tro-

škovi u završnoj reči kada je rasprava završena, a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu.

Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisi osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove tro-škove mogla opredeliti, pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 159. st. 3. i čl. 150. st. 1. i 2. ZPP.


773399.. Nema mesta vođenju postupka za uređenje međa, ako između susednih parcela postoji ograda

koja ranije nije pomerana. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 658/05 od 21.04.2005. godine)

774400..

Držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini, koji istovremeno nisu i sopstvenici, nemaju aktiv-nu odnosno pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međe.


774411.. Kada je isto lice u državini obe susedne parcele, nema mesta vođenju postupka za uređenje

međa po zahtevu druge strane koja pretenduje na državinu i svojinu jedne od parcela. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 370/05)

774422.. Predlog za uređenje međe mora da sadrži razloge zbog kojih se postupak pokreće.


774433.. Postupku uređenja međa ima mesta samo onda kada ako su međni znaci uništeni, oštećeni ili po-

mereni (čl.155. ZVP), a ne i kada granična linija između parcela nije obeležena klasičnim geodet-skim znacima.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1007/00 od 28.10.2000. godine)

774444.. Nije bilo mesta obavezivanju protivnika predlagača da preda zauzeto zemljište jer je ovo u su-

protnosti sa odredbom čl. 162. ZVP., kojim je predviđeno da u rešenju o uređenju međe sud opisuje


- 283 -

graničnu liniju parcela stranaka, pozivajući se na skicu uspostavljenog stanja koja je sastavni deo re-šenja, a ne i da se učesnici obavezuju na predaju zemljišta.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 1126/96 od 17.04.1996. godine)

774455.. Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnoti stranke se ne mogu obavezivati

na predaju zauzetog zemljišta. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 1162/96)

774466.. Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već uko-

liko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iz-nos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne mo-že ni na ovaj način da podeli spornu međašku površinu po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 898/02 od 21. 02.1992. godine)

774477.. Obzirom da protivnik ističe da sporni prostor odnosno spornu međašku površinu drži skoro 50

godina i za to se poziva na dokaze, to proizilazi da on ističe da je održajem stekao pravo svojine na spornoj međaškoj površini i da traži da se međa uredi po osnovu jačeg prava.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Zaječaru, Gž. 1414/86 od 24.09.1986. godine)

774488.. Po pravnom shvatanju drugostepenog suda, u postupku uređenja međa ne može se utvrđivati pra-

vo svojine na spornim površinama, s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku, u okviru koga i to propisima od čl. 155. do 163. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pra-vo, pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. Međutim, u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati, odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini i to po osnovima iz čl. 159. ZVP, ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika i smislu čl. 162. ZVP.

Sa druge strane, takođe po pravnom shvatanju ovog suda: ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomerani, oštećeni ili uništeni u sm. čl. 155. ZVP, a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to dugi niz godina unazad, a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta i prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. S obzirom na prednje, prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari, pa tek ako eventualno nađe da postoji uslovi za sprovođenje postupka ove vrste, onda će preći na meritorno raspravljanje, ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih od-redaba, te samo uspostaviti graničnu liniju u sm. čl. 162. ZVP i samim tim u stvari indirektno po-deliti eventualnu spornu površinu u sm. čl. 159. ZVP.



- 284 -

774499.. Pravnosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međna linija između suseda po

osnovu jačeg prava, sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar).


775500..

Troškovi postupka uređenja međe padaju na jednake delove, bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim ponašanjem jednog učesnika.

Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće, doduše manje od strane protivnika predlagača, pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora.

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda, sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u sm. čl. 38. st. 2. ZVP-u. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika, na uređenje međe između njihovih parcela, koje je izvršeno u interesu oba učesnika da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupa-njem protivnika predlagača, već greškom geometra.

(Četvrti Opštinski sud u Beogradu, P. 408/83)

775511.. Prvostepeni sud je zaključio da troškove vanparničnog postupka uređenja međa treba da snosi

predlagač jer da do poremećaja međne linije nije došlo krivicom protivnika predlagača. Međutim, po stanovištu drugostepenog suda prema pravnim pravilima vanparničnog postupka predlagač je dužan da snosi predujam troškova u vezi sa uređenjem međa, što je u ovom slučaju i učinio, ali zavisno od konačnog ishoda postupka, pravičnosti i celishodnosti podnetog zahteva, mogu se obavezati obe strane da svaka snosi polovinu nužnih troškova postupka, jer se postupak vodi kako u interesu pred-lagača tako i u interesu protivnika predlagača.

Kako iz spisa proizilazi da postoji sporna međaška površina jer je utvrdio da postoji odstupanje međe po katastarskom planu u odnosu na faktičku državinu stranaka i to u korist protivnika predlagača u određe-noj površini, a na štetu parcele predlagača, to drugostepeni sud nalazi da je i protivnik dužan da snosi po-lovinu nužnih troškova postupka za uređenje međe, jer je uređenje izvršeno i u njegovom interesu.



775522.. Sud nije ovlašćen da ukida svojerešenje kojim je proglaše usmeni testament o čijoj sadržini su se

testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu čl. 21. st. 1. ZVP-u. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 909/90)


- 285 -

PONIŠTAVANJE ISPRAVE


775533.. Diploma nije takva isprava koja se sudskim putem može poništavati prema pravilima vanpar-

ničng postupka, jer ne spada u isprave predviđene čl. 195. ZVP-u. (Viši sud u Beogradu, Gž. 2149/10 od 21.07.2010. godine)

775544.. Izgubljena hartija od vrednosti na donosioca ne može se amortizovati. Pravilno je, po oceni

Vrhovnog suda Srbije, odlučio tuženi organ kada je utvrdio visinu potraživanja tužioca po osnovu uplate deviznih sredstava zajma za privredni razvoj samo za kupone deviznih obvezni-ca zajma koje tužilac poseduje.

Kako je u postupku kontrole podataka iz prijave potraživanja i priložene dokumentacije utvrđeno da tužilac ne poseduje kupone 3 i 4 deviznih obveznica zajma, pravilno je zaključio tuženi organ da ne postoji osnov za priznavanje potraživanja iz tih hartija od vrednosti koje glase na donosioca, s ob-zirom da je odredbom člana 239. Zakona o obligacionim odnosima propisano da je potraživanje iz hartija od vrednosti vezano za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu, odnosno donosiocu.

Ne može se prihvatiti kao osnovan navod tužioca da je tuženi organ bio dužan da mu prizna pravo iz ukradenih hartija od vrednosti jer je pokrenuo postupak amortizacije, s obzirom da je, odredbom člana 260. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se izgubljena hartija od vrednosti može amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi, a u ovom slučaju se radi o har-tiji od vrednosti na donosioca za koju zakonom nije propisana mogućnost amortizovanja.


775555.. Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije u predlogu naveo

dokaz, niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te kako ju je i na koji način izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku ni u Zakonu o menici koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena.



775566.. Ne može se odbaciti predlog za poništenje menace zbog toga što predlagač nije u predlogu na-

veo dokaz, niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te kako ju je i na koji način izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u ZVP-u, ni u Zakonu o menici koji traže samo iznosenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena.



- 286 -

SUDSKI DEPOZIT


775577.. Preinačuje se rešenje Osnovnog suda u Valjevu 21. R3. br.85/11 od 29.09.2011. godine, tako

što se predlog predlagača A.A. kojim je traženo da se primio u sudski depozit novac u iznosu od 1.000,00 dinara na ime zakupnine za 2010. godinu za stan u zgradi u ulici Suvoborskoj, a u korist protivnika predlagača B.B. i to tako što bi predlagač navedeni iznos uplatio na račun Osnovnog suda u Valjevu odbacuje a predlagač obavezuje da protivniku predlagača na ime troškova postupka isplati iznos od 94.215,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja.

Prvostepenim rešenjem u stavu I izreke odlučeno je da se u sudski depozit prima novac u izno-su od 1.000,00 dinara na ime zakupnine za 2010. godinu za stan u zgradu u ulici Suvoborskoj u ko-rist protivnika predlagača i to tako što će ovaj iznos predlagač uplatiti na tekući račun Osnovnog su-da u Valjevu.

U stavu II izreke pozvan je protivnik predlagača da deponovani iznos podigne u roku od 15 da-na od dana prijema rešenja, ili da u istom roku podnese izjavu da novac ne prima u kom slučaju će sud pozvati predlagača da deponovani novac preuzme.

U izreci pod III obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova plati 80.405,00 dinara.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavio žalbu protivnik predlagača pobijajući isto iz svih razloga iz čl.360. st.1. ZPP i sa predlogom da se prvostepeno rešenje preinači u smislu navoda u žal-bi uz obavezu predlagača da protivniku naknadi troškove postupka.

Viši sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl.372. u vezi čl.388. ZPP u vezi sa čl.30. st.2. ZVP-a pa je našao da je žalba osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je presudom Opštinskog suda u Valjevu P.br.1934/94 od 4.02.1995. godine utvrđeno da je predlagač nosilac stanarskog prava na trosobnom stanu koji se nalazi u ulici Suvoborskoj u Valjevu.

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P.br.267/06 od 19.07.2006. godine odbijen je tužbeni zah-tev, tamo tužioca, a ovde predlagača kojim je traženo da se utvrdi da predmetni stan predstavlja stambeni prostor i da nema svojstvo službenog stana.

Prvostepeni sud utvrđuje i to da je predlagač do 2010. godine uplaćivao na račun protivnika na ime stanarine po 1.000,00 dinara i to godišnje a da je protivnik predlagača u januaru mesecu 2010. godine odbio da primi iznos od 1.000,00 dinara na ime godišnje zakupnine za stan.

Nije sporno da predlagač i protivnik predlagača nemaju zaključen ugovor o zakupu stana a od strane protivnika predlagača kao vlasnika stana nije zaključena zakupna za isti jer nema ni ugovora.

Pravilno prvostepeni sud zaključuje da je predlagač po navedenoj presudi P.br.1934/94 od 14.02.1995. godine postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu iako se radi o službenom stanu. To dalje znači da je predlagač u smislu odredaba čl.30. st.2. Zakona o stanovanju, posle stupa-nja na snagu tog zakona, nastavio sa korišćenjem tog stana i to sa pravima i obavezama utvrđenim tim zakonom odnosno pod uslovima iz čl.31. do 39. Zakona o stanovanju.

Pošto nije sporno da stranke nemaju zaključen ugovor o zakupu onda bi se zakupnina plaćala u skladu sa odredbom čl.8. st.2. Zakona o stanovanju, a koja odredba predviđa da se zakupnina plaća za protekli mesec najkasnije do 15-tog dana u tekućem mesecu. Naravno da ovo ne sprečava zakup-ca da ovu uplatu izvrši i pre nastupanja 15-tog u tekućem mesecu ali zakupac može izvršiti ovu is-platu samo za protekli mesec, ali ne i zakupninu za celu godinu unapred.


- 287 -

U konkretnom slučaju predlagač je u januaru mesecu 2010. godine pokušao da plati protivniku zakupninu za celu godinu unapred u iznosu od 1.000,00 dinara, iako to nije u skladu sa odredbom čl.8. st.2. Zakona o stanovanju a ugovora o zakupu nema.

Prvostepeni sud iako sve ovo utvrđuje, zaključuje ipak da je protivnik pao u poverilačku docnju u smislu čl.325. ZOO a razlog tome pronalazi u motivima protivnika predlagača da na ovaj način iz-baci iz predmetnog stana predlagača zbog neplaćanja zakupnine, pri čemu za ovakav zaključak prvo-stepeni sud nema ni jedan dokaz.

Po nalaženju ovog suda protivnik predlagača nije pao u poverilačku docnju jer on nije bez osno-vanog razloga odbio da primi zakupninu za celu godinu u iznosu od 1.000,00 dinara. Ovo zbog toga što pre svega zakupnina nije ni ugovorena u navedenom iznosu od 1.000,0 dinara za celu godinu, ne-ma zaključenog ugovora o zakupu predmetnog stana a i obzirom na odredbu čl.8. st.2. Zakona o sta-novanju. Prema tome nema mesta ni primeni čl.327. st.1. ZOO pa samim tim ni odredbe čl.211. ZVP. Dakle, pošto je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl.325. st.1. ZOO to je samim tim pogrešno primenio i odredbu čl.327. st.1. ZOO te i odredbu čl.211. ZVP, zbog čega je prvostepeno rešenje moralo biti preinačeno te je ovaj sud primenom odredaba čl.214. ZVP, a nalazeći da nisu is-punjeni uslovi za prijem novca u depozit predlog odbacio.

Primenom odredaba čl.149. st.1. i čl.150. ZPP a u vezi sa čl.30. st.2. ZPP dosuđeni su protivni-ku predlagača troškovi i to: za pisanje tri žalbe po advokatu iznos od po 15.000,00 dinara, za takse na žalbe i drugostepene odluke po 780,00 dinara, za pisanje obrazloženog podneska od strane advo-kata i to od 31.08.2011. godine 7.500,00 dinara, za zastupanje od strane advokata a na četiri ročišta koja su održana po 8.750,00 dinara i za jedno neodržano ročište 4.375,00 dinara. Protivniku predla-gača nisu priznati troškovi pisanja predloga za vraćanje u pređašnje stanje i troškovi zastupanja na dva ročišta koja su održana u vezi sa ovim predlogom budući da su ti troškovi nastali slučajem koji se desio protivniku predlagača, a koje predlagača nije izazvao.

Iz ovih razloga a primenjujući odredbe čl.387. tač.3. ZPP, Viši sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

(Viši sud u Valjevu, Gž.br.17 /12 od 12.01.2012. godine)

775588.. Ako za polaganje stvari nisu ispunjeni zakonski uslovi, sud će odbaciti predlog za polaga-

nje dugovane stvari kod suda za poverioca.

Sud je dužan da primi u depozit i druge predmete, sem onih koji su navedeni u stavu 1. ovoga člana, kada je zakonom određeno da dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca - član 211. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

U konkretnom slučaju predlagači bi mogli položiti u depozit sporne ključeve samo ako su na to ovlašćeni zakonom, a to je pod uslovima koje predviđaju odredbe člana 327. stav 1. Zakona o obli-gacionim odnosima.

Međutim, kako je prvostepeni sud nesumnjivo razjasnio da protivnici predlagača nisu pali u poveri-lačku docnju, to nisu ni ispunjeni uslovi za prijem ključeva u sudski deposit. U takvoj situaciji, pravil-nom primenom odredaba člana 214. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo je predlog odbaciti, a ne odbiti - kako je to pogrešno učinio prvostepeni sud.



- 288 -

775599.. Prvostepeni sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju utvrdi da li su ispunjeni uslovi

za prijem stvari u sudski depozit.

Pobijanim rešenjem predlog predlagača je usvojen i primljen je u sudski depozit Osnovnog suda u Novom Sadu predmet – tri komada ključeva poslovnog prostora u Novom Sadu u ul. A.Š. br. 68, marke Fenster BKS u korist protivnika predlagača K.N. Predlagač će navedeni predmet predati vodi-ocu depozita ovog suda u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja. Pozvan je protiv-nik predlagača da navedeni predmet podigne u roku od 15 dana od dana deponovanja, a ukoliko tako ne postupi predlagač može u daljem roku od tri godine deponovani predmet da preuzme, a u suprot-nom će se smatrati državnom svojinom. Svaka strana snosi svoje troškove.

Odredbom čl. 211. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se u sudski depozit mogu predati novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unovčiti, plemeniti metali, dragocenosti i drugi predmeti izrađeni od plemenitih metala, kad je to zakonom ili drugim propisom predviđeno. Prema stavu 2. istog člana ZVP, sud je dužan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom određeno da dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Odredbom čla-na 213. ZVP-a propisano je da će u predlogu predlagač naročito navesti razloge zbog kojih se depo-nuju predmeti, opisati predmete i označiti njihovu vrednost, navesti lice u čiju korist se oni predaju, uslove pod kojima će se predmeti predati, a po potrebi će priložiti odgovarajuće dokaze. Shodno od-redbi člana 214. ZVP sud će rešenjem odbaciti predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta u depozit ili ako predlagač u određenom roku ne predujmi troškove čuvanja. Ako sud ne odbaci predlog, shodno odredbi člana 215. ZVP-a doneće rešenje o prijemu predmeta, odnosno nov-ca u sudski depozit i odrediti način čuvanja. Članom 216. istog zakona predviđeno je da ako je depo-novanje izvršeno u korist određenog lica, sud će pozvati to lice da u određenom roku primi predmet iz depozita ako ispuni određeni uslov za predaju. Članom 327. stav 1. Zakona o obligacionim odno-sima predviđeno je da kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika, dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.

Osnovano se žalbom protivnika predlagača pobija odluka prvostepenog suda, jer je sud pogre-šnom primenom citiranih odredaba Zakona o vanparničnom postupku, doneo odluku kojom je pred-log za prijem stvari u sudski depozit usvojio. U situaciji kada je predmet sudskog depozita stvar koja nije izrađena od plemenitih metala, ima se primeniti odredba stava 2. člana 211. ZVP, koja predviđa da je sud dužan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom određeno da dužnik može polo-žiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Prema stanovištu ovog suda, a imajući u vidu odredbu člana 7. ugovora o zakupu poslovnog prostora, predlog za prijem ključeva spornog lokala u sudski depozit je neosnovan. Naime, odredbom člana 7. Ugovora o zakupu predviđeno je da ovaj ugovor prestaje: istekom roka od 12 godina na koji se ugovor zaključuje; saglasnošću ugovornih strana; uko-liko nastupe nepredviđene okolnosti mimo volje ugovornih strana. Jednostranim otkazom ugovora od stane zakupca, nije nastao obligacionopravni odnos u kojem bi postojalo bilo kakvo potraživanje zakupodavca kao poverioca, prema zakupcu kao dužniku. Do momenta donošenja pravosnažne odlu-ke suda kojom bi se eventualno ugovor raskinuo, on proizvodi pravna dejstva, jer predmetni ugovor ne predviđa mogućnost jednostranog otkaza pre isteka vremena na koji je zaključen, osim u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti. Predlagač nije uz predlog priložio bilo kakve dokaze koji bi


- 289 -

ukazivali da su mimo volje ugovornih strana nastupile nepredviđene okolnosti, pa stoga i nema me-sta primeni odredbi člana 211. stav 2. ZVP, niti odredbi člana 327. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, kako ugovor o zakupu predviđa mogućnost raskida ugovora samo u izuzetnim okolnostima jednostranim otkazom, ovaj se ugovor ne smatra raskinutim, pa ni zakupodavac ne pada u poverilačku docnju odbijanjem prijema ključeva, već bi poverilačka docnja mogla nastupiti jedino u situaciji kada bi ugovor bio raskinut pravosnažnom sudskom odlukom, a zakupodavac ne bi u pari-cionom roku pristao da primi ključeve predmetnog lokala. Tek tada bi nastupile posledice poverilač-ke docnje u smislu člana 327. stav 1. ZOO i bili bi ispunjeni uslovi za prijem ključeva u sudski depo-zit, saglasno članu 211. stav 2. ZVP.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 2598/2012 od 31.10.2012. godine)

776600.. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu RZ.br.190/10 od 07.06.2010.god, usvojen je predlog Ž.Z.

da se primi u sudski depozit novac u iznosu od 2.000 evra u korist protivpredlagača Z.I. (stav 1) i od-bijen je predlog protivpredlagača da se ovaj postupak prekine.

Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu čl.211. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku i čl.327. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima i dozvolio da predlagač Ž.Z. deponuje u sudski depo-zit na ime isplate dela kupoprodajne cene od 2.000 evra u korist provipredlagača Z.I.

Prema odredbi čl.327. st.1. Zakona o obligacionim odnosima kada je poverilac u docnji ili nepo-znat ili kada je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a ne-ma zastupnika dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Predlagač Z.Ž. kao dužnik iz kupoprodajnog odnosa za isplatu ugovorene cene ne samo da je dužan da ispuni svoju obavezu nego ima i pravo na njeno ispunjenje i interes da je uredno ispuni. S obzirom da je njegov poverilac umro de-ca pokojnog I.M. kao njegovi univerzalni sukcesori stupaju u njegova prava i obaveze momentom smrti prema opštem pravilu iz čl.212. Zakona o nasleđivanju. To znači da su sin i ćerka pokojnog I.M. stupili i u prava i obaveze iz ugovora o kupoprodaji koji je njihov otac zaključio sa predlagačem. S obzirom da je protivpredlagač Z.I. odbio da primi kupoprodajnu cenu on je pao u docnju pa predlagač kao dužnik kupoprodajne cene ima pravo da taj novac položi kod suda.

Neosnovani su žalbeni navodi da je sud dao značaj ništavom pravnom poslu jer to ne proizilazi iz spisa s obzirom da je o kupoprodaji formalno zaključen i valjan ugovor u skladu sa čl.4. Zakona o prometu nepokretnosti a pored toga u pisanom obliku dogovoren je i način isplate cene koji ima dej-stvo i na zakonske naslednike prodavca.

Takođe je neosnovan i predlog da se ovaj postupak prekine do okončanja spora koji je pokrenuo protivpredlagač za poništaj ugovora jer pravno dejstvo polaganja dugovane stvari nije u vezi sa uspe-hom protivpredlagača u parnici koju vodi.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.2201/10 18.01.2011.godine)

776611.. Predlagač ima pravo da određeni novčani iznos na ime zakupnine stana, a koju zakupoda-

vac neće da primi, položi u depozit suda i da se to rešenjem prvostepenog suda dozvoli, a bez obzira što se vodi parnica između predlagača i vlasnika stana oko iseljenja.

Na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, pr-vostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari, na koje je pravilno primenio materijalno pravo.


- 290 -

Pri nespornoj činjenici, naime, da predlagač stanuje u stanu protivnika predlagača, da iznos koji je položen u depozit suda predstavlja neplaćenu zakupninu za sporni stan, da je protivnik predlagača odbila da primi ponuđeni iznos, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, dajući o tome potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Ukazivanje u žalbi protivnika predlagača da je između stranaka u toku spor povodom iseljenja iz spornog stana, nije od značaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, a da li iznos koji je položen u sudski depozit predstavlja spornu stanarinu, da li je blagovremeno plaćena ili ne, biće od značaja i ocenjiva-će se u toku tog postupka.


776622.. Zakupac stana u svojini građana ima pravo da ishoduje rešenje kojim mu se dozvoljava

uplata novčanog iznosa na ime zakupnine za predmetni stan u sudski depozit, ukoliko vlasnik stana odbija da primi zakupninu.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je dana 13.2.1987. godine pokojna B.M. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. br. 6 sa Samoupravnom interesnom zajednicom stanovanja gra-da N.S. Rešenjem R. 670/97 od 18.3.1998. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za pred-metni stan u sudski depozit predlagaču B.M, a u korist protivnika predlagača F.E. na nepoznatom mestu boravišta. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pokojne B.M. koja je preminula 9.10.2003. godine. Protivnik predlagača je zemljišno-knjižni vlasnik predmetnog stana, nasledivši bivšeg vlasnika, svoju majku, pokojnu F.E. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu pred-lagača vodi vanparnični postupak R. 47/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koje zame-njuje ugovor o zakupu stana. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom za dalje uplate zakupnine, ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u ze-mlji. Postupajući po tome, predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30.6.2005. godine JP "I." izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.635,00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio.

Naime, odredbom člana 211. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski de-pozit mogu predati novac, hartije od vrednosti, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisom predviđeno, a članom 215. istog zakona propisano je da će sud ukoli-ko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. Odredbom člana 327. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji, kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi pred-metni stan, u obavezi je da za isti plaća i zakupninu, a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispu-ni jer protivnik predlagača odbija da dalje prima zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.



- 291 -

776633.. Dužnik mora priložiti dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi po-

nuđeni novac da bi se stekli uslovi za za njegovo polaganje u sudski depozit. (Okružni sud u Nišu, Gž. 2990/05)

776644..

Dužnik će položiti dugovanu stvar u depozit suda u slučaju da je poverilac u docnji i da odbi-ja da primi ispunjenje obaveze, a o izvršenom polaganju dužnik je dužan da izvesti poverioca.


776655.. Prvostepeni sud je morao da ima u vidu odredbu čl. 211. ZVP-u, koja reguliše da se u sud-

ski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac, ali samo ka-da je to zakonom ili drugim propisima predviđeno.

U konkretnom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iz-nosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. Međutim, polaganje kod suda je predviđeno kad su ispunjeni određeni uslovi u sm. čl. 327. ZOO, a naime, kad je poverilac u dosnji, ili je nepo-znat ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi, ili kada je poverilac potpuno nesposoban, a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Ukoliko bi po-verilac bez osnovanog razloga odbio da primi neispunjenje od strane dužnika, tada bi došao u doc-nju shodno čl. 235. st. 1. navedenog zakona. Stoga je prvostepeni sud, imajući u vidu navedene za-konske odredbe, morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. U sluča-ju da oceni da isu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita, dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu čl. 214. ZVP, a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit, u sm. čl. 215. istog zakona. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita, sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu čl. 218. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice u čiju korist je deponovan novac, izjavi da isti ne prima kao i odredbu čl. 224. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit, čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom.


776666.. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove is-

hrane koje bi predlagač kao davalac izdržavanja imao po ugovoru o doživotnom izdržava-nju da primalac nije odbio da izdržavanje prima.

Protivnik predlagača – inače primalac izdržavanja po ugovoru odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, pred sudom.

Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doivotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao prima-ocu izdržavanja plaća novčane iznose. Naprotiv, iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne stra-


- 292 -

ne ugovorile zajednic života, brigu, negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. Šta više, protivnik predlagača u zjednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. Prema tome, pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača.


776677.. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i

tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivni-

ka predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. marta 1984. godine pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi.

Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Po nalaženju drugostepe-nog suda žalba je osnovana.

Prema odredbi člana 327. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je neizvesno ko je po-verilac ili gde se nalazi, ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. U konkret-nom slučaju, kao razlog za otvaranje depozita u predlogu - i tokom postupka - navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka, dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje.


776688.. Pre nego što primi novac u sudski depozit, sud je dužan da utvrdi opravdanost polaganja, a

potom u svemu da postupi po odredbama ZVP-u. (Okružni sud u Nišu, Gž. 2866/83)


776699.. Da bi se stekli uslovi za polaganje novca u sudski depozit, potrebno je da dužnik priloži

dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ponuđeni novac.

Pri nespornoj činjenici da su stranke zaključile ugovor o otkupu stana, da predlagač nije uplatila 65 mesečnih dospelih rata, postavlja se pitanje da li ima pravo zahtevati polaganje novca u sudski depozit.

Naime, prema članu 327. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) dužnik može ispu-niti svoju obavezu putem suda polaganjem stvari u sudski depozit, ako su za to ispunjeni uslovi. Prema navedenoj odredbi, kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je neizvesno ko je pove-rilac ili gde se nalazi, ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.


- 293 -

Zato, pri oceni osnovanosti predloga prvostepeni sud je dužan pored ostalog, imati u vidu i od-redbu člana 325. ZOO, iz koje proizlazi, da bi se stekli uslovi za polaganje novca u sudski depozit potrebno je da dužnik priloži dokaze o tome da je poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ponuđeni novac.


777700.. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i to-

kom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 5682/84)


777711..

Ukoliko stranke nemaju zaključen ugovor o zakupu, zakupac može izvršiti isplatu zakupnine

samo za protekli mesec ali ne i zakupninu za celu godinu unapred.

Iz obrazloženja:

Pošto je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 325. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, to je samim tim pogrešno primenio i odredbu člana 327. stav 1. istog Zakona te i odredbu člana 211. Zakona o vanparničnom postupku.

Zbog toga je prvostepeno rešenje moralo biti preinačeno te je ovaj sud - primenom odredbe čla-na 214. Zakona o vanparničnom postupku, a nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u de-pozit - predlog odbacio.



777722.. Predlagač ima pravo da određeni novčani iznos na ime zakupnine stana koju zakupodavac

neće da primi, položi u depozit suda i da se to rešenjem prvostepenog suda dozvoli, a shodno čl. 121. Zakona o vanparničnom postupku, bez obzira što se vodi parnica između predlagača i vlasnika stana oko iseljenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku R. 30/07 od 5. marta 2007. usvojen je predlog predlagača pa je primljen u sudski depozit Opštinskog suda u Čačku novčani iznos od.....na ime zakupnine stanari-


- 294 -

ne u korist protivnika predlagača..... Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž - 1021/07 od 27. juna 2007. odbija se kao neosnovana žalba protivnika predlagača, a Rešenje Opštinskog suda u Čačku R. br. 30/07 od 5. marta 2007. se potvrđuje. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Pri nespornoj činjenici da predlagač stanuje u stanu protivnika predlagača, da sporni novčani iznos predstavlja neplaćenu zakupninu za sporni stan, da je protivnik predlagača odbio da primi ponuđeni iznos, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja da-jući o tome potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ukazivanje u žalbi protivnika predlagača da je između stranaka u toku spor povodom iseljenja iz spornog stana, nije od značaja za od-luku u ovoj pravnoj stvari, a da li iznos koji je položen u sudski depozit predstavlja spornu stanarinu, da li je blagovremeno plaćena ili ne, biće od značaja i ocenjivaće se u toku postupka.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž - 1021/07 od 27.06.2007. godine)

777733.. Zakupac stana u svojini građana ima pravo da ishoduje rešenje kojim mu se dozvoljava

uplata u sudski depozit novčanog iznosa na ime zakupnine za predmetni stan, ukoliko vlasnik stana odbija da primi zakupninu.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio.

Naime, odredbom čl. 211. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski de-pozit mogu predati novac, hartije od vrednosti, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno, a čl. 215. istog zakona propisano je da će sud uko-liko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski de-pozit. Odredbom čl. 327. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji, kada je po-verilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan, u obavezi je da za isti plaća i zakupninu, a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer pro-tivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.


777744.. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 21.10.2004. godine, određeno je da se

prima u sudski depozit iznos od 670.389,50 dinara na ime protivnika predlagača GG, iznos od 670.389,50 dinara na ime DD, iznos od 335.195,70 dinara na ime VV, koji je dužan predlagač upla-titi u roku od tri dana po pravnosnažnosti rešenja na žiro račun depozita suda i o tome pružiti dokaz sudu da je novac uplaćen. Stavom drugim izreke obavezani su protivpredlagači da nakon prijema novca u sudski depozit, po zakonskom zastupniku advokatu BA pristupe u sud radi podizanja novca. Stavom trećim izreke rešenja obavezan je predlagač da privremenom zastupniku protivnika predla-gača na ime troškova postupka isplati 145.260,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu kojom traži da se ukine ožalbeno rešenje u stavu drugom izreke. Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem R.br.523/04 od 14.12.2004. godine, žalbu odbacio kao neblagovremenu.


- 295 -

Okružni sud u Novom Sadu, odlučujući o žalbama predlagača protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 14.12.1994. godine i rešenja R.br.523/04 od 21.10.2004. godine, je re-šenjem od 14.07.2005. godine u stavu prvom izreke žalbu predlagača od 22.12.2004. godine, usvojio i rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 14.12.2004. godine ukinuo, stavom drugim izreke žalbu predlagača od 21.12.1994. godine, odbio i rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu R.br.523/04 od 21.10.1994. godine, potvrdio, dok je stavom trećim izreke uputio prvostepeni sud da stavi van snage rešenje od 26.11.1994. godine kojim je utvrđena pravnosnažnost rešenja tog suda R.br.523/04 od 21.10.2004. godine.

Predlagač pobija blagovremenom revizijom rešenje Okružnog suda u Novom Sadu u stavu dru-gom izreke, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o vanparničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 386. u vezi člana 400. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija predlagača osnovana.

Prema stanju u spisu predlagač je obavezan rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu R.br.524/03 od 22.01.2004. godine, da isplati naknadu za eksproprisani jednosoban stan u Novom Sadu u ukupnom iznosu od 1.750.510,40 dinara GG, DD, BB i VV. Protivnici predlagača se nalaze na nepoznatom mestu boravka i s toga je predlagač primoran da utvrđenu naknadu uplati u depozit prvostepenog suda.

S toga predlaže za donošenje rešenja kojim bi se dozvolila uplata navedenog iznosa sa zakon-skom zateznom kamatom od presuđenja do uplate.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je primio u sudski depozit deponovani iznos u smi-slu člana 215. Zakona o vanparničnom postupku ali nije pravilno primenjen isti zakon u pogledu izdavanja novca. Ovo iz razloga što predmeti primljeni u depozit, u smislu člana 220. se izdaju na osnovu rešenja suda kojim se određuje izdavanje predmeta iz depozita po prethodnoj izjavi da se prima, što je u konkretnom slučaju nemoguće u odnosu na protivnike predlagača. Privremeni zastupnik, određen u predmetu istog suda R.br.524/03 u postupku utvrđenja isplate naknade za eksproprisanu nepokretnost protivnika predlagača, nije dao takvu izjavu niti je predlagač depono-vao novac u tom smislu pa je određivanje navedenog lica za podizanje novca protivno dispoziciji predlagača.

Prema rečenom odluka da novac podigne privremeni zastupnik protivnika predlagača je doneta uz povrede Zakona o vanparničnom postupku, zbog čega je Vrhovni sud u smislu člana 394. u vezi članova 400. i 380. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.


777755.. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku pred-

lagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem, predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. Zakona o vanparničnom postupku, a tada nema mesta primeni člana 348-362. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita.

Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača, a name-njen za protivnika predlagača.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje.


- 296 -

Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. 348-362. Sudskog poslovnika.

Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, sud je pravilno primenio materijalno pravo, nala-zeći da ima mesta primeni čl. 211. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozi-tu i polaganju novca u sudski depozit, uz ispunjenje zakonskih uslova. Odredbe čl. 348-362. Sud-skog poslovnika, govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda, pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju.

(Iz Rešenja Opštinskog suda u Čačku R. br. 68/04, od 8.09.2004. i Rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1381/04, od 21.12.2004. godine)

777766..

Rešenjem prvostepenog suda, predlog predlagača da se otvori u korist protivnika predlagača sudski depozit, odbačen je. Postupajući po žalbi predlagača drugostepeni sud je pobijano rešenje pre-inačio i odredio da se primi u sudski depozit u korist protivnika predlagača novčani iznos od 19.255,27 dinara na ime ispunjenja obaveza predlagača po sudskom poravnanju broj P. 2907/97, od 28. januara 2000. godine, prema protivniku predlagača. Ovako je drugostepeni sud postupio iz slede-ćih razloga: Prvostepeni sud je utvrdio da su predlagači i protivnik predlagača zaključili poravnanje pred prvostepenim sudom pod brojem P. 2907/97, dana 28. januara 1999. godine, prema kojem su predlagači obavezani da protivniku predlagača isplate iznos od 4.000 DEM u cilju regulisanja njiho-vih međusobnih odnosa. Od ovog iznosa predlagači su isplatili protivniku predlagača iznos od 1.500 DEM dana 2. avgusta 1999. godine i iznos od 700 DEM dana 26. oktobra 1999. Dana 1. juna 2000. godine predlagači su protivniku predlagača na ime isplate preostalog dugujućeg iznosa do 4.000 DEM, kao i kamate, putem telegrafa poslali iznos od 19.255,27 dinara, a protivnik predlagača je pri-jem novca odbio. Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da se nisu ste-kli uslovi da se primi novac u depozit suda kako to predlagači svojim predlogom zahtevaju u smislu člana 327. Zakona o obligacionim odnosima, pošto predlagači kao dužnici ne nude dugovanu stvar protivniku predlagača nemačke marke, kako je zaključenim poravnanjem predviđeno, već određeni novčani dinarski iznos. Međutim, ovaj sud se ne slaže sa ovakvim rezonovanjem prvostepenog suda. Naime, predlog predlagača da predaju u depozit suda novac u iznosu od 19.255,27 dinara u korist protivnika predlagača po osnovu sudskog poravnanja broj P. 2907/97, od 28. januara 1999. godine, ispunjava sve uslove propisane odredbom člana 211. i 216. Zakona o vanparničnom postupku, od-nosno sadrži razloge zbog kojih se novac deponuje, iznos novca koji se deponuje i naznačenje lica u čiju korist se deponovanje vrši, a uz predlog su priloženi i odgovarajući dokazi. Takođe, u kon-kretnom slučaju su se stekli i uslovi propisani odredbom člana 327. Zakona o obligacionim odnosi-ma jer je protivnik predlagača bez osnova odbio da primi novčani iznos koji su mu predlagači tele-grafski uputili i time je pao u poverilačku docnju. Činjenica da su predlagači po poravnanju bili u obavezi da protivniku predlagača isplate 4.000 DEM, a da su radi ispunjenja te obaveze ponudili isplatu određenog dinarskog novčanog iznosa ne znači, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud, da predlagači nisu ponudili dugovanu stvar s obzirom na odredbu člana 395. Zakona o obliga-cionim odnosima. Citiranom odredbom je propisano da ako novčana obaveza, pa i kada je ona od-ređena sudskim poravnanjem, glasi na plaćanje u stranoj valuti, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. Navedeni propis je prinud-no pravnog karaktera, što znači da je poverilac dužan da zahteva, odnosno primi ispunjenje novča-ne obaveze koja glasi na plaćanje u stranoj valuti u domaćem novcu, a da se dužnik te svoje obave-ze plaćanja deviza oslobađa plaćanjem dinarske protivvrednosti. Kako poverilac, ovde protivnik predlagača, takvo ispunjenje nije prihvatio, bez osnovanog razloga pao je u poverilačku docnju u smislu člana 325. Zakona o obligacionim odnosima, pa su se stekli uslovi propisani članom 327.


- 297 -

citiranog Zakona za prijem novca u sudski depozit. Pri tome, za otvaranje depozita nije od značaja da li se ponuđenim novčanim iznosom ispunjava u celosti ili samo delimično obaveza koju po po-ravnanju predlagači imaju prema protivniku predlagača. Prema rečenom, ispunjeni su svi materijal-no-pravni i procesno-pravni uslovi za prijem novčanog iznosa u sudski depozit, pa prvostepeni sud nije imao osnova da ovaj predlog odbaci.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu broj Gž. 1087/00, od 20.06.2000. godine)

777777.. Banka ima pravo samo na stvarne troškove koji su nastali iz kreditnog odnosa, i to u onom

iznosu koliko su oni stvarno nastali.

Tuženi je posle nalaza veštaka uložio protivtužbu kojom je tražio da se ponište aneksi u delu kojim je između stranaka ugovorena stopa od 3,5% na ime troškova kredita, nalazeći da se banke finansiraju od kamate, te da su ti troškovi nezakonito obračunati u mesečnom iznosu uz kamatu. Prvostepeni sud je odbio protivtužbeni zahtev. Vrhovni sud nalazi da je osnovan zahtev za poništaj odredbe o troškovima ugovorenim u procentualnom iznosu koji se naplaćuje uz kamatu. Osnovano se u reviziji ističe da nije zakonito da se ugovaraju troškovi u procentu u odnosu na kredit, koji se obračunavaju uz kamatu. Klau-zula u aneksima: "kamatna stopa iznosi 15% mesečno plus 3,5% mesečni troškovi" podrazumeva da se procenat od 3,4% na visinu kredita dodaje kamati i uz kamatu obračunava, što nije dozvoljeno. Prema odredbi člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, iz ugovora o kreditu banka ima pravo na ugovo-renu kamatu i povraćaj datog iznosa. Prema tome, banka nema pravo na naknadu troškova u procentual-nom odnosu od iznosa kredita (3,5%), koji procenat naplaćuje mesečno uz kamatu. Prema napred citira-noj odredbi i iz ugovora o kreditu, banka ima pravo samo na stvarne troškove koji su nastali iz tog kre-ditnog odnosa, i to u onom iznosu koliki su oni stvarno nastali.



777788.. Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita, sa obrazloženjem da se u

konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica, a to je: da li je povređe-no pravo preče kupovine ovde predlagača, jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi, da li je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlaga-ča bio poverilac predlagača, da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit.

Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. Naime, neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna, i da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama, zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita, a pri čemu je odredbom člana 216 Zakona o vanparničnom po-


- 298 -

stupku propisano da će sud po deponovanju sredstva pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju, tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac, istome biti predata sredstva iz depozita.

Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Naime, prvoste-peni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine, zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim stranka-ma, a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom po-stupku kao kontradiktornom, jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava, i pred-met su ocene parničnog suda.

S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita, da-jući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni.



777799..

Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit.


778800.. Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik pred-

lagača, u čiju je korist primljen predmet u depozit, nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predlog. Predlagač, pozvan u smislu čl. 218. ZVP-u da predmet preuzme, dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza.

(Opštinski sud u Beogradu, P. 2311/84)


778811.. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-

verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2938/90)


- 299 -

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE


778822..

Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na sna-guovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka, okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 31/97 od 08.01.1998. godine)

Documents

9 - VANPARNICNI POSTUPAK - poslovnibiro.rs. VANPARNICNI... · VANPARNIČNI POSTUPAK -3 - Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu