Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIKUZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURAZA TREĆI RAZRED

2

Drage koleginice i kolege!

Naš cilj je da vam pružimo pomoć u izvođenju nastave. Svako dete je sposobno za stvaranje. Negovanje slobodnog dečjeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralačke mašte, kao i pokretanje dečje mašte je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju,a to se može postići slikovitim umetničkim pričanjem i opisima onoga što učenici treba da rade.Samo kreativan učitelj može biti sposoban osavremenjavanju likovne kulture i podizanju nastave na kvalitet koji ona zaslužuje.U nastavi likovne kulture se razvijaju učenikove sposobnosti za:� likovni stvaralački rad; � vizuelnu percepciju i apercepciju;� upoznaju različite likovne materijale i medijume;� upoznaju izražajne mogućnosti likovnih elemenata; � kreativno mišljenje;� izgradnju estetskih kriterijuma;� upoznavanje likoviha umetničkih dela u okviru kulturne baštine;� oplemenjivanje životnog i radnog prostora;� emancipaciju ličnosti učenika;� kulturu rada.

Dete je složeno, ali i jedinstveno biće u razvoju i kroz likovnu kulturu je moguće doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralačke ličnost. Nastavni čas se treba osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u suštini i umetnik se igra sa idejama, svojim veštinama, znanjima i materi-jalima. U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem deluju kao što to odrasli čine u stvarnosti. Potrebno je istaći da je dečja aktivnost u igri specifična i u mnogome stvaralačka, da ona nije mehanička kopija odgovarajuće sredine, da je ona realnost viđena očima deteta i vid transfor-macije iskustva. Učitelj gore navedeno treba da uvaži, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru može doprineti kvalitetnijem dečjem stvaralaštvu. Savremena pedagogija ističe igru kao bitan faktor razvoja ličnosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaženje okolnosti koje će najviše stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja. Igra stvara interes, aktivira pažnju i volju, i na taj način omogućuje proces učenja i daje mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu učenja kroz igru, koja je privlačna i uzbuđuje dete, ono čini poseban napor da bi učestvovalo u igri, a time istovremeno i napor da bi usvojilo neophodna znanja i veštine potrebne za uspešno izvođenje aktivnosti sadržanih u igri.Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu.

3

KONCEPCIJA UDŽBENIKA LIKOVNA KULTURA TREĆI RAZRED

Udžbenik uvodi učenike u jezik likovne kulture i izražajne mogućnosti pojedinih tehnika. Pošto je likovna umetnost i jedan vid vizuelne komu-nikacije između stvaraoca i publike, posebna pažnja se posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane, reprezentativne primere umetničkih dela. Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programaKoncepcija udžbenika je da se pojedini zadaci postave na sledeći način: 1. davanje informacija, 2. pojašnjenje zadatka, 3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listića. Na prvim časovima likovne kulture učenici prelistavaju udžbenik i upoznaju njegov sadržaj. Nije slučajnost na samom početku, dečji rad „Vuk Stefanović Karadžić“. Deca posmatraju šta je sve od materijala potrebno da bi se napravilo ovo ili slično delo. To je i prvi zadatak koji deca ost-varuju sama: prikupljaju materijal i pažljivo ga čuvaju za naredne časove. Sve što dete smatra da će mu pomoći u izradi i stvaralačkom delu treba pohvaliti i podržati.

4

KreativnostO kreativnosti se u stručnoj literaturi puno govori. Pojam kreativnosti se često poistovećuje sa sinonimima mašta, neka novina, originalnost, nadarenost, intuicija, pronalazak, i sl. Karakteristika kreativnog proizvoda je da se ono bitno razlikuje, da je drugačiji, originalan. U modernom obrazovno-psihološkom razmišljanju ono često dostiže proporcije kulta. Kreativnost označava misaone procese kojima se dolazi do rešenja problema, umetničkih produkata, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. Činjenica je da duh kreativnosti unapređuje svaku ljudsku delat-nost, tako i obrazovanje. Činioci koji utiču na kreativnost: 1. kreativni pojedinac, njegove intelektualne karakteristike i karakteristike ličnosti (prvenstveno stvaralačka produktivnost); 2. kreativni misaono proces; 3. kreativna situacija ili društveno okruženje; 4. kreativni proizvod. Kreativne pojedince karakteriše stvaralačka produktivnost, koja se manifestuje u fleksibilnosti mišljenja i ponašanja. Oni spremno prihvataju izazove i svesno preuzimaju rizik u cilju realizacije svoje ideje. Kreativnost traži vrlo dobro znanje i veštine na području kreativnog rada. Po savremenom shvatanju kreativnost je normalna psihološka funkcija ljudi, i ona je deo savremene demokratske kulture. Kreativne ličnosti su podložni igri, ali često ih karakteriše neozbiljnost u shvatanju važećih normi, standarda, stereotipova, kultova i kulture (primer Endi Vorhola) . Rezultat kreativnog mišljenja je produkt koja je za subjekta mišljenja potpuno nova kreacija. Produkt kreativnog mišljenja može biti društveno vredna i korisna kreacija u nauci, umetnosti ili industriji. Engleski psiholog Edvard de Bono je opisao jednu od najvažnijih karakter-istika kreativnog mišljenja. On je to nazvao „lateral thinking”. U nedostatku adekvatnog srpskog izraza opisno bi to značilo otkrivanje mnogo-strukih mogućnosti rešavanja određenog problema, horizontalno analiziranje alternativnih rešenja i odabir mogućeg najboljeg. Metoda „lateral thinking”-a se može uporediti sa radom lovca na bisere. Po konvencionalnom rešenju problema on bi prilikom svakog zaronjavanja mogao da ponese jednu školjku, zatim bi se obukao i otvorio školjku da proveri da li se u njoj nalazi biser, pa bi ponovo zaronio i tako u nedogled. Lovac na bisere pronalazi mnogo bolju strategiju za rad. On prilikom ronjenja pokupio veliku količinu školjki i tek kasnije ih otvarao da bi pronašao u kojima se nalaze biseri. Kreativan pojedinac će isto pronaći nekoliko alternativnih rešenja od kojih će odabrati moguće najbolje. U metodici likovne kulture se posebno ističe da čovek ne deluje u algoritmima. Pomoću algoritama – linearno i rutinski naučen niz radnji – i školski rad postaje šablonski, i šteti kreativnosti. Kroz proces socijalizacije stičemo resurse znanja, sposobnosti, koje se obogaćuju intuitivnim uočavanjima nekih potreba i zadataka, sposobnošću obrade informacija i objekata na različite načine, tj. fluentnošću. Isto tako postajemo osetljivi za probleme dakle razvijamo sposobnost da se uoče nedostaci ili potrebe za promenama ili poboljšanjima u postojećim stvarima i da putem redefinicije, tj. sposobnosti napuštanja starih načina, tumačimo poznate predmeta kako bi se koristili u nove svrhe. U nastavi likovne kulture loša alternativa kreativnosti je učenje dece šablonskom crtanju, na primer neke životinje. Za pedagoški rad je udobno i privlačno ko-ristiti algoritme, čak su i rezultati takvog dečjeg stvaralaštva privlačni na prvi pogled. Da na kreativnost koliko utiče određeno društvo i čitavo okruženje najbolje govori primer da su istovremeno i na istom mestu

5

u Španiji živeli Antoni Gaudi, Huan Miro i Pablo Pikaso, koje smatramo najkreativnijim umetnicima 20. veka. Društveno okruženje utiče na oslobađanje kreativne energije. Prepreke kreativnosti su rigidnost mišljenja. Rigidna osoba je nesposobna menjati strategiju rešavanja problema, kao i sagledavati probleme iz različitih aspekata, tražiti alternativna rešenja. Rigidna osoba je kruta, konvencionalna, nije dovoljno motivisana u pronalaženju rešenja postavljenog problema i podležna je stereotipnim rešenjima.Naše tehnološko doba je doba vizuelnosti koje karakteriše brzo razmenjivanje vizuelnih informacija. Velika količina slikovnih informacija pre će imati negativni nego pozitivni predznak. Naš um pomoću slika obrađuje doživljaje, posebno putem tzv. unutrašnje slike stvara slike sna, fantazi-je, slike sećanja. Previše gledanje televizije, igranje videoigrica, vizuelne informacije reklama, plakata, videoklipova i sl. blokiraju obradu infor-macija. Nemogućnosti obrade istih dovodi do prezasičenosti. Ono je izvor negativnog stresa i postaje prepreka razvoja autonomne ličnosti. U hiperprodukciji slika deca postaju nezaštičena. Za prebrođenje negativnog uticaja vizuelnog okruženja potrebno je istovremeno delovanje sa više strana: kroz nadglednje programa elektronskih medija, edukovanjem roditelja, a najviše pomoću umetničkog, vizuelnog i medijskog opis-menjavavanja učenika.Bilo bi važno da učenici od svojih učitelja nauče kako deluje na nas jedna slika, nizovi slika i kako se posmatrač može manipulisati pomoću slike. U današnje vreme nije dovoljan tzv. akademski pristup umetničkom obrazovanju. Savremeno društvo iskazuje potrebu za usvajanjem jezika i tehnika vizuelnih medija, kao i istraživanja mehanizama njihovih uticaja na formiranje ličnosti. Upoznavanjem izražajnih elemenata umetničke slike, kompozicije, bogatstva kolorita i sl. dete će naučiti u praksi procese kodiranja i dekodiranja. Savremena nastava likovne kulture treba da bude aktuelna i kompleksna u smislu podsticaja iz okoline. S obzirom da školsko obrazovanje pridaje veći značaj razvoju konvergentnog mišljenja , nastavni predmeti kao što je i likovna kultura dobijaju na značaju, jer razvijaju divergnu produkciju u traženju logičkih mogućnosti . Kreativnost se može razvijati. Na primeru obične olovke možemo dati primer kako se može kroz igru razvijati kreativno mišljenje . Olovka u konvencionalnom smislu služi za pisanje i crtanje. Ali pomoću olovke možemo vršiti vrlo različite radnje. Možemo, naprimer, pomoću nje da premotamo audio i video kasetu, grafit iz olovke može poslužiti kao elektroda. Umesto prstiju možemo olovkom da utipkamo brojeve na telefonu ili na digitronu. Pomoću olovke možemo da se počešemo ili da je koristimo kao dirigentsku palicu. Pomoću olovke možemo da izmerimo neke veličine (tzv. viziranje) ili da kopiramo metalni novčić.Olovka može da posluži i kao lenjir, ili palica za bubnjeve. Ona može da posluži za još mnogo vrsta poslova i igara. Sa učenicima se mogu testirati čemu može još poslužti naprimer cigla, izolir traka, ključ ili kutijica. Jedna kineska poslovica kaže: Čujem i zaboravim, vidim i zapamtim, radim i razumem.Savremeni pristupi nastavi postavljaju zahtev da se učenicima ne daju gotova rešenja, modeli i recepti za likovni rad, već da motivacioni sadržaji podstiću prirodnu radoznalost u otkrivanju novog. Suština nastave likovne kulture je u tome da se planski razvija kreativnost. U nas-tavi likovne kulture treba negovati kreativnu igru, improvizaciju. Cilj nastave likovne kulture je da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralački potencijal, tj. da mu se omogući razvoj stvaralačkih sposobnosti. Taj proces ne sme da bude stihijski i nametnut, već usklađen sa

6

tendencijama modernog društva. Potreba za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnošću, za komunikacijom putem slike i potrebe za vizu-elnim saznavanjem se treba postepeno razvijati. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. I kod izbora teme, metoda obrade, sve do iznalaženja rešenja. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema interesima i pojavama koje nas okružuju. Uključivanjem potreba, svesti i želja učenika nastavnikov zamišljen plan rada postaje ostvarljiv. Spoljni impulsi dolaze od učitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika.Kreativnost znači da dete bira, prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. Podražavanjem, hrabrenjem pomažemo mu da se lakše snalazi u svetu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike:1. estetska inteligencija – takvo kreativno stvarlaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja -ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom.3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja, spremnost na rad i napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti4. estetski sud, estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralaštvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost, šarenlikost, redefinicija i kompleksnost)5. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli, koje često će označavati nekonvencionalno rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza6. veština, likovno znanje, izvođačke veštine –poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvuLikovna kultura je po svom sadržaju veoma kompleksna.Ona je od primarne važnosti za pravilan razvoj učenika. On razvija sve kanale kreativnosti kao stava koji je nužan savremenom čoveku. Deca nude svoj svet igre, ideja, boja i naziva događaja stvari i pojava pa i njihovi crteži, slike i oblici imaju najneobičnija značenja. Kroz nastavu likovne kulture se može omogućiti razvoj dečje nadarenosti, estetske osetljivosti i estetske kritičnosti. Dete prvi put uočava, otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje za njih i prvi odgovor. Dečja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. Dete se likovno izražava kako bi poka-zalo ono što ga zanima, zabavlja ili okružuje bez svesne namere stvaranja umetničkog dela. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti dete vode učitelji, nudeći mu niz mogućnosti da se izrazi i pokaže svoja umeća. Uz stalnu pomoć i ohrabrenje učitelja i roditelja deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Na učiteljima je velika odgovornost da sačuvaju bogatstvo unutrašnjeg sveta i da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem bogate svoje iskustvo i razviju svoj odnos prema svojoj okolini. Posebno je važno kod nastavih predmeta području umetnosti da se sačuva individualnost deteta i njegovi

7

potencijali, i da oni, uz našu pomoć, steknu veštine razvijanja i nadograđivanja umetničkog izraza.U radu sa decom se treba postepeno razvijati potrebu za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnošću, za komunikaciju putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem. Motivacioni sadržaji treba da podstiću dečje stvaralaštvo kao i prirodnu radoznalost deteta u otkrivanju novog. Deca će se stvaralački uvek kada im se da sloboda da vide na svoj način, misle i poimaju svojom logikom. Važno je i negovanje čulne osetlji-vosti za likovne pojave kao i osposobljavanje učenika da u svom okruženju primene estetsko-likovna merila. Učenike treba podsticati da u likovnom stvaranju ne prave mehaničke poteze pridržavajući se nekih šablona, već da rad shvate kao neko traženje, istraživanje, kombinovanje i rekombinovanje, eksperiment.U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. i kod izbora teme, metoda obrade i do iznalaženja rešenja. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema interesima i pojavama koje nas okružuju. Samo uključivanjem potreba, svesti i želja učenika postaje ostvarljiv nastavnikov zamišljen plan rada. Spoljni impulsi dolaze od učitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika.Kreativnost znači da dete bira, prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. Podražavanjem, hrabrenjem pomažemo mu da se lakše snalazi u svetu. Suština nastave likovne kulture je u tome da se kreativnost planski razvija.

Primeri za razvijanje kreativnosti kod dece:

U udžbeniku za treći razred nastavne jedinice Kompozicija linija za bogaćenje linearnog izraza je smišljena jedna neobična ukrštenica. Pop-unjavanjem pojedinih polja učenici kroz kreativnu igru se trude da stvore različite sklopove linija. Dete voli pretežno da crta konture, a ovaj zadatak ga kroz igru motiviše da teksturom gradi unutrašnjost oblika.

Igra geometrijskim oblicima kroz kreativnu igru razvija dečju sposobnost kombinatorike i variranja ideja. Pomoću repeticije upotrebljeni motiv varira tj. ponavlja se naizmenično nekim sličnim motivom u alternaciji i kada između njih menja razmak tj. interval.

U okviru nastavne jedinice Plakat može se kao motivacioni sadržaj koristiti takmičenje učenika u rešavanju asocijacije.

8

Primer: Asocijacija A1 EPSKI C1 GALERIJA A2 LIRSKI C2 RAM A3 DRAMSKI C3 PIKASO A4 ČITANKA C4 ZID T E K S T S L I K A P L A K A T B O J A P O R U K A B1 PLAVA D1 PRIJATELJSKA B2 ŽUTA D2 LJUBAVNA B3 CRVENA D3 SMS B4 ZELENA D4 PORUČUJEMO

Asocijacija je dobra metoda za razvijanje kreativnog mišljenja. Jedna od mogućih tema za izradu plakata je plakat koji govori o dečjim pravima. Radni materijal mogu predstavljati cedulje na kojima se nalazi određeni član iz Konvencije o pravima deteta.Primer: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Član 9.Države potpisnice će obezbediti da dete ne bude odvojenoOd svojih roditenja, osim ako sud ne odredi da je takvo odvajanje u najvišem interesu deteta, zbog zlostavljanja deteta od strane roditelja. Veoma je važno vizuelno opismenjavanje učenika s ciljem da se učenici osposobe za primanje, tumačenje i selekciju vizuelnih poruka. Ono je naročito efikasno kad dete zainteresujemo motivacionim sadržajem.

9

Likovni medijumi i tehnikeŠkolska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan učitelj ohra-bruje i ne guši originalnost učenika, te svakodnevno nudi šarolikost, te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo. Učitelj treba da omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim a mogućnost da slobodno stvaraju, da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu. Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela.Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crtež, slika, grafika ili vajarsko delo.Različiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kolaž, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na: - razvoj fine motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost - imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarađuju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - uče se čuvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi: - crtanje - slikanje - vajanje - grafika - novi mediji (film, fotografija, instalacija, računarska umetnost i sl.)Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom radaU likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente: prema uzrastu učenika prema naklonostima učenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijumaCrtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete počinje da šara, zatim svojim šarama daje značenje, sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamišljanja i oblikovanja.Linije su osnovni izražajni elementi crtanja. Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su

10

olovka, tuš i pero, lavirani tuš i sl. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje možemo povući linije može da posluži za crtanje. Dete tako može za crtanje da koristi trsku, čačkalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperi-mentisanje materijalima možete videti u udžbeniku.Preporučene crtačke tehnike su:� Olovka – mekana olovka (oznaka «V»);� Olovke u boji� Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralaštvu; završeni rad se mora fiksirati, najpogodniji je lak za kosu� Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. «unutrašnjih» linija (u udžbeniku primer rada na temi vetar u krošnjama, trava i sl.)� Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu� Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina; kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina; često se koristi u kombinaciji sa tušem i perom� Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novčić, kora drveta, kamenčić, džak) � Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero; kod rada podsticati dete na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija� Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, začini, strugotine, šećer, i sl.)

Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slikaju, mada u početku pomoću boja crtaju. Preporučene slikarske tehnike su:� Vodene boje� Akvarel – je stručni naziv vodenih boja; po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne)� Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere(učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvaj-sa); kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja� Tempere – slikarska tehnika ; u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike� Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice, suvo lišće, pasulj, isečci iz časopisa, starih kalendara, kataloga, razglednice i sl.� Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvo-bitnog značenja

11

� Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag; pomožu ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja; izrađuje se u obliku krede ili pisaljke. U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel� Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu� Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje � Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela, a preko sloj guste crne tempere; «crtanjem» šiljastim ala-tom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije .� Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama; ova tehnika se može primeniti i u školskoj praksi; učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka, oboje ga u crno, te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan, paus-papir koji se oboji flomasterima, i sl); danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje� Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira, ali i od različitog zrnja, kamenčića utisnutih u plastelin, auto-kit i sl.

Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika, tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volu-men je prostorni oblik sa sve tri dimenzije; širinom, dužinom i visinom. Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane drže podloge, pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti). Reljef delimo na visoki, niski i ulegnuti.1. Ulegnuti reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Ulegnuti reljef nema izpupčenja.2. Niski ili plitki reljef, na kojem volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izbočenja na površini materijala su niska. 3. Visoki reljef, gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge, ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena. Volumen može biti pun, prazan (lopta od gline), prošupljen (šišarka), jednostavan (lopta), složen (Mikelanđelov David), obli, uglasti, mali, veliki, statičan, dinamičan, raščlanjeni, itd. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu, udubljeno-ispupčenu masu, prošupljenu masu, plošno istanjenu masu i linijski istanjenu masu. Mobil je takođe puna plastika, ali pokretna u prostoru, pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom.Prema načinu obrade, tj. oblikovanja postoje razlike. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih, ili tvrddih materijala. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina, glinamol, plastelin, testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo, sapun, kamen).Preporučene vajarske tehnike su:� Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala� Glina – vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala

12

� Glinamol – vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala� Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala� Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala� Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl., trodimenzionalni kolaž� Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina, orah, glavica maka, povrće, šišarka), i veštačkim materijalima (delovi igračaka, starog sata, šarafi, opruge, i sl.)� Tanak lim – koristi se za izradu reljefa� Građenje oblika od kartona, kartonskih kutijica, plastičnih čaša i sl.� Građenje oblika od najlonskih kesa, čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl.)� Žica – pogodna za crtanje u prostoru� Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice, zmaja i sl., a zatim se prekrije tankim papirom u boji� Drvo, granje

Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala. Neki metodičari sma-traju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih po-java iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih, mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje pomoću krompira). Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše, odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. Otisak se zove grafički list. Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću. Dete postepeno usvaja pojedine, uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jed-nostavnije tehnike. Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja, dakle sve što se neće otiski-vati, mora se odstraniti. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada (obrnuta slika), ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što je krompir, ili da bi shvatili princip visoke štampe, praviti pečate od vunice, plastelina i sl. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona, čipki, raznih tek-stila i tome sl. Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima. Učenici će u početku urezivati tzv. bele konturne linije (pošto će gornji sloj biti otisnut). Kasnije će dodavati teksture, i manje bele površine, da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike.Duboka štampa predstavlja suprotni proces, tj. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez, bakropis, akvatinta. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa.Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pošoar.

13

Preporučene grafičke tehnike su:� Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku, glinenoj ploči, otiskivanje hrapavih predmeta, prirodnih materijala (naprimer presečena glavica kupusa) i sl.� Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom� Monotipija – tehnika ravne štampe� Pošoar – tehnika ravne štampe, od papira, kartona se isecaju male šablone željenog motiva; gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili pomoću sundžera � Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo»� Otiskivanje pomoću krompira � Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred� Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice, plastelina; tekstil, džakovi, mreže, talasasti karton, kora drveta, panj i sl. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika)� Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. belih površina dletima; postoji tehnika linoreza u boji – pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše, nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu

Novi medijumi - dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama, igra kompjuterske igrice. S ciljem osavremenjavanja nastave važno je vizuelno opismenjavanje učenika. U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče el-emente vizuelnih komunikacija, dakle kako putem slike da saopšte poruku, ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame, na bilbordu, videoklipu i sl. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju, fotomontažu, karikaturu, strip, animirani film, u analizi elemente filmske i video priče. Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice.

14

Kompozicija Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u članku “Beleške jednog slikara“ rekao je o kompoziciji: “Kompozicija je umetnost raspoređivanja (na dekorativan način) različitih elemenata kojima umetnik raspolaže da bi izrazio svoja osećanja.Pitanje kompozicije se znači svodi na dva osnovna problema:1. Pomoću kojeg likovnog elementa se može na najbolji mogući način izraziti ideja ili doživljaj, tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatračima; 2. Kako određeni likovni znaci treba da budu raspoređeni međusobno, kako bi se određena ideja kondenzovala u određenom materijalu i time učinila trajnim.Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija, gradacija, radijalna komp. harmonija. Repeticija znači raspoređivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet određenog likovnog elementa (npr. put od prave linije do kružne, od glatke površine do hrapave, od horizontalnog pravca do vertikalnog, od bele do crne boje). Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veličina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi, kristali, morske životinje). Radijalna kompozicija deluje čvrsto, kompaktno, zatvoreno, širenja. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su međusobno bliski ili slični. Čovek oseća potrebu za skladom, harmoničnošću i ima određen osećaj o njemu, pa ga može i izraziti.Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Po pravcu kretanja postoji: 1. Horizontalna kompozicija2. Vertikalna kompozicija3. Dijagonalna kompozicija4. Centralna kompozicija

Ocenjivanje u nastavi likovne kultureKorektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika, procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspešnije rešavanje likovnog problema. Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov razvoj na polju likovnog izražavanja. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa, kao i ocen-jivanje celokupnog rada učenika u toku perioda, ili u toku školske godine. Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika, i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. Uzroci mogu biti različiti, naprimer ako učenik ne koristi čiste boje, uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Ako učenik ne želi da realizuje neku temu,

15

mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad, ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom. Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini, porodici, na primer njegova privlačnost ka kiču. Neki od navedenih uzroka mogu lakše da se otklone, a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj.Aspekti vrednovanja učenikovog rada:1. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštvaa. Tehnička umešnostb. Motiviranost za stvaralaštvoc. Kako reaguje na nove tehnike i materijaled. Usredsređenost na rad (tolerancija, pomoć drugima u radu)2. Vrednovanje dečjeg rada na kraju časaa. Stepen ostvarenosti zadatkab. Prikaz emocijac. Otvorenost, iskrenost, neposrednostd. Izvesna rutina u radue. Kreativni aspekti rada (različitost, sličnost, tj. stereotipi, likovnost)f. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud)Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja, uočene pojave, prethodno iskustvo sa posmatranog ob-jekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog

Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta:Opšti faktori:– Nesigurnost– Površnost– ImitativnostLikovni faktori:– Kič– Korišćenje likovno izražajnih elemenata– Nesavladavanje likovne tehnike

16

Primeri:Kompozicija i pokret u kompoziciji; Bojama pričamo; Ilustrovanje priče Priča o Raku Krojaču; Slikanje

1. Originalnost (neobičnost u radu, neobičan izbor boja, stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. skučen, neoriginalan, bez likovnog istraživanja, b. Pokazuje izvesnu originalnost, rešenja već viđena, c. Neočekivan izbor boja, oblika, neuobičajeno rešenje)2. Osetljivost za boje (senzibilnost a boje, bogatstvo boja, originalno isticanje bitnog) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja, b. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja, c. izuzetan senzibilitet za boje, i uticaje boja3. Imaginacija ( kako zamišlja opisano, kako likovno predstavlja opisano, neobičan raspored motiva Opisna formulacija ocene (a. Slaba moć zamišljanja, b. izvesni pokušaji, c. bogatstvo imaginacije)

Prostor (povezivanje raznih oblika u celinu); Šaljivi prostor; Slikanje, kolaž

1. Originalnost (sloboda izraza, originalnost, izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. skučen, neoriginalan, b. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu, c. potpuna sloboda u izrazu, bogatstvo ideja, oblika i kolorita)2. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata, neobičnost motiva, maštovito rešenje) Opisna formulacija ocene ( a. već viđeno, nemaštovito, b. maštovit, lep koloristički odnos, c. u svim elementima maštovit i neobičan)3. Sposobnost komponovanja ( struktura rada, originalan raspored elemenata) Opisna formulacija ocene ( a. slab raspored oblika, b. skladan odnos elemenata, ali bez senzibiliteta, c. izuzetan senzibilitet i skladnost kompozicije

17

NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA TREĆI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJACilj i zadaciCilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.Zadaci:- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina,svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;- da razvija pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;- stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja;- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;- razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;- razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;- da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi, učenici primenjuju u radu i životu;- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;- razvijati motoričke sposobnosti učenika.

Operativni zadaci:- likovno izražavanje učenika u funkciji razvijanja mišljenja i vizuelnog likovnog estetskog senzibilitetaza medijume, uz korišćenje raznih materijala za komponovanje, pokret u kompoziciji, ornamentiku,prostor, odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru, plakat i likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja;- uvođenje učenika u različite mogućnosti komunikacija;- stvaranje uslova za razvijanje svesti o potrebi čuvanja čovekove prirodne i kulturne okoline, te aktivnog učestvovanja u kvalitetnom estetskom i prostornom uređenju životne okoline.SADRŽAJI PROGRAMAKORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE(medijumi i prošireni medijumi)

18

Dorada i preoblikovanje započetih oblika.Pojmovi: medijumi – prošireni medijumi.KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJIKompozicija linija, kompozicija boja, kompozicija oblika, kompozicija svetlina i senki, kompozicija raznih materijala u skladu sa proširenim medijumima.Pojmovi: kompozicija.ORNAMENTIKALinearna ornamentika, površinska ornamentika, trodimenzionalna ornamentika.Pojmovi: ornament.PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU)Automatski način crtanja, subjektivno osećanje prostora, iluzija prostora, linije, površine, oblici i boje u prostoru, šaljivi prostor...Pojmovi: prostor, iluzija prostora...ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU UČENIKASlika slučaj (izvođenje emotivno-afektivnih sadržaja prema uzrastu učenika).Pojmovi: mašta.PLAKAT, BILBORD, REKLAMAVizuelne informacije, poruke, preporuke ...Pojmovi: vizuelna poruka.LIKOVNE PORUKE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJAPrepoznavanje karakteristika insekata, životinja, profesija kod ljudi...Pojmovi: vizuelno sporazumevanje.LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE;DELA SAVREMENIH MEDIJUMAIzbor dela i spomenika kulture u skladu sa zahtevima celina programa i uzrasnim mogućnostima učenika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMAProgram likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogućnosti da ispolji kreativnost, da pronalaziodgovarajuće oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo će mu pomoći u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, šablona, odnosno očekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znači da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik načini vizu-elnu pripremu (likovni rad) kako bi uočio karakter zadatka i načine rada u realizaciji takvog zadatka, što će biti neka vrsta opomene ili samo-kontrole u procesu postavljanja zahteva upućenog učenicima. Najvažnije je izvršiti identifikaciju sadržaja, polazeći od opažanja okoline (prirode

19

i veštačkog čovekovog okruženja – objekti koje je čovek načinio). Najbolje je učenje od prirode, posmatranje, opažanje i uočavanjeneponovljivosti prirode, iz čega će proizaći i potreba za očuvanjem prirode, a potom simboličan izraz karakterističnih elemenata koji će označiti i prirodu učenika. To će biti prilika da se odredi pojam u sadržaju dva do tri podpojma i nekoliko informacija što će imati obrazovno značenje. Treba voditi računa da zahtev bude sveden i prilagođen uzrasnim mogućnostima učenika (njegovim psihofizičkim karakteristikama), čime će biti zadovoljen elementarni zahtev da za predviđeno vreme od jednog, do dva časa, učenik završi svoj rad. Neprimereno je da učenik završava svoje radove kod kuće, da bi gapotom nastavnik naknadno ocenio. Učenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi rešenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doživljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki čas ponaosob. Nastavnik treba da priđe rešavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloženja celina programa treba da mu posluže kao motivacija za pronalaženje svojih ideja. Nije preporučljivo da nastavnik nudi temeučenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa učenicima kako bi svaki učenik pre početka rada došao do svoje ideje, a na osnovu ponuđenog likovnog sadržaja.Prilikom planiranja treba voditi računa da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vežbanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predviđenog sadržaja u nekoj od predviđenih tehnika i korišćenja materijala. Vežbanjem su predviđeni isti sadržaji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da sačini po tim principima godišnji plan rada iz koga će kasnije sačiniti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godišnjih i operativnih planova rada, nas-tavnik treba da vodi računa o identifikaciji sadržaja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki odpredviđenih nastavnih jedinica – sadržaja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za učenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogućnosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako nešto traži i od učenika.U procesu motivisanja učenika za rad, nastavnik će voditi razgovor o predviđenim sadržajima (likovni sadržaji), čime će stvoriti uslove, a oslanjajući se na znanja učenika stečena u drugim oblastima, da svaki učenik pronađe svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kaže koju će temu učenici crtati, slikati ili vajati! Učenik sam treba da dođe do svoje teme, to naglašavamo prema planiranom sadržaju, kako se ne bi desilo da na svakom času nastavnik kaže «danas ćete crtati ili slikati slobodnu temu».Učenik treba da izvrši izbor teme na osnovu dobro vođenog razgovora o opažanju prirode i čovekovih tvorevina koje čine njegovo okruženje. Dobro bi bilo kada se učenici ne bi držali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvrše izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje.To su najčešće vrlo jeftini papiri, kao što je natron papir, pak papir, čak i novinska hartija može da posluži kao podloga za slikanje. Treba vrlo često menjati format papira, ili podloge na kojoj se nešto radi, da li je to podloga za kolaž, dekolaž ili asamblaž. Takve podloge mogui da se prepariraju sa razblaženim brašnom i vodom, ili razblaženim lepkom za drvo, ili možda nekim drugim materijalom sa nekim drugim

20

vezivom, što može i sam nastavnik da učini. Na taj način će početi neka vrsta istraživačkog rada u ovoj oblasti. To će ujedno biti prilika da nas-tavnik uočava da li su neki učenici ušli u manir koristeći određeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih učenika, a dešava a on će se truditi da reši problem te će samim tim biti doveden u situaciju da ulažući «napor» bude ikreativan. Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sačinjava novi godišnji i operativne planove rada, čime će dokazati i svoju kreativnost u stvaran-ju uslova za učeničku kreativnost, jer svake godine sačinjava planove na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, što će njegovu praksu kontinuirano unapređivati.Preporuke za ostvarivanje programa u trećem razreduKorišćenje raznih materijala za komponovanje. Kada se govori o doradi nečeg započetog, uvek se postavlja pitanje ko ga je započeo, zašto je nešto započeto i na koji način je nešto započeto kao linija, kao površina, kao oblik. Oslonce možemo pronaći i u psihologiji, polazeći od Roršahovih mrlja, u kojim svako od nas može, zavisno od svog trenutnog afektivnog stanja, a u skladu sa ličnim iskustvom, uobraziljom i maštom, da prepozna neki oblik. Često se dešava da su takvi oblici nedorečeni i da ih samo mi kao pojedinci prepoznajemo kao takve, pa sebi možemo da dajemo pravo da ih dogradimo u smislu komunikacije sa svojim socio-kulturnim miljeom. To može da ima karakter komunikacije, ali u svakom slučaju prepoznajemo afektivni iskaz svakog pojedinca koji nam saopštava tu vrstu poruke. U procesu učenja treba voditi računa da se dogradnja uradi uvek u nekom drugom materijalu, kako bi posmatrač imao uvid u stvaranje ličnih kodova. Ovakvi zadaci mogu da se rešavaju u već tradicionalnim tehnikama, koje u skladu sa konvencijama zovemo medijumima, ali isto tako možemo da primenjujemo idruge savremene materijale pa ćemo to nazvati proširenim medijumima. U procesu stvaranja uslova od strane voditelja nastavnog procesa, postoji sloboda započinjanja nekog oblika u tehnikama koje se često primenjuju u školi a koje su dostupne učenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima.Kompozicija i pokret u kompoziciji. Polazeći od objašnjavanja osnovnog pojma kompozicije, ulazimo i u podpojam pokret u kompoziciji, što na tom uzrastu sobom nosi i čitav niz složenijih pitanja, koja su započeta u drugom razredu, a vezana su za kretanje oblika u prostoru. Kada se uzme u obzir fizičko kretanje u neposrednom okruženju, pre svega mislimo na prirodu, kretanje lišća na drveću, grana, ali isto tako i kretanje ljudi u prostoru, sa svim sredstvima koje ljudi koriste za kretanje, učenike uvodimo u procese opažanja kretanja, samim tim i razumevanja uslovljenosti kretanja i da to sve možeda čini neku kompoziciju po ličnom izboru. Treba dati učenicima priliku da načine taj izbor. Dakle, sve može da bude kompozicija. Ukoliko bismo primenili neke tehnike, na primer, Direrovo prozorče, a i sami smo u prilici da posvedočimo iskustveno da prozorsko okno, kao okvir, određuje segmente posmatrane prirode kao likovni prizor, naslovićemo to kao kompozicija. Ujedno, biće to prilika da upoznajemo učenike u onoj sferi kada imamo pravo da ih naučimo da postoje različiti materijali za crtanje, slikanje,vajanje, ali i proširene medijume. Kada smo pomenuli crtanje i crtačke tehnike, korisno je naučiti decu da postoje razni crtački materijali i da su najbolji olovke sa mekim grafitnim uloškom, sa oznakom B, prirodni ugljen, ali isto tako suvi i voštani pastel. Pastel može da bude i u sferi slikarskih tehnika, zavisno od načina korišćenja materijala. U školi se najčešće koristi tempera kao slikarska tehnika, ali se radi i akvarel. Neće

21

smetati, međutim, ako govoreći o nekom umetničkom delu, kažemo učenicima i nešto o karakteristikama uljanog slikarstva ili nekog drugog načina slikanja. Govoreći o tehnikama, smatra se da decu treba da naučimo tehnikama slikanja, crtanja i vajanja, a da načine korišćenja tehnika ostavimo svakom učeniku kao izbor. Od vajarskih materijala u školama koristi se glina, vrlo često i plastelin. Glina se smatra najprimerenijim materijalom i učenike treba naučiti svojstvima gline i načinima pripremanja gline za sačinjavanje trodimenzionalnih oblika. Kada se govori o proširenim medijumima koji se mogu uraditi u vidu kolaža, dekolaža, asamblaža i kroz procese performansa, učenici mogu da shvate da zapravo sve što ima karakter otpadnih materijala, promenom značenjatih materijala, ulazi u sfere stvaralaštva. Da bi rad bio uspešan, u procesu motivisanja učenika ne treba zapostaviti povezivanje njihovih znanja i iskustava iz drugih oblasti.Ornamentika. Objašnjavanje pojma ornament može početi razgovorom da bi ga učenici prepoznali u neposrednom okruženju. Ukoliko to ne uspe, može se pokazati neka reprodukcija vezana za umetničko i etnografsko nasleđe iz neposrednog socio-kulturnog miljea. Iz toga će proizaći i uviđanje da su ljudi imali potrebu od praistorije do danas, da popunjavaju i ukrašavaju, uslovno govoreći, neke prazne prostore, koji su u konačnom ishodu označeni kao ornament. Ostaje pitanje kako će učenici sami sačiniti svoj ornament. Nepovoljno je da precrtavaju orna-mente, ali mogu sami izgraditi neku ornamentalnu formu, koju će postavljati u odnosu na ravan, prema nekom samo njima znanom ritmu. Ne treba propustiti priliku da se ritam pojavljuje i u vidu rozete, i u vidu friza. Ornamentalne forme mogu da se rade u svim tehnikama.Prostor, povezivanje raznih oblika u celinu. U ovoj celini se u velikoj meri možemo osloniti na emotivno-afektivne sadržaje, mada ne treba za-postaviti sadržaje koji nam se nude putem tehničke slike (iluzija prostora – televizijski i kompjuterski monitor, video bim i sl.). U savremenom okruženju tehnička slika je ne samo prisutna, nego i agresivna, a iluzija prostora koja se nudi vrlo često, posle dužeg gledanja u monitor, može i štetno da utiče na mentalni razvoj učenika. Stoga je više nego neophodno skretati pažnju učenicima na vreme koje provode ispred ekrana, uz kritički osvrt na sve vizuelne informacije koje se nude putem tehničke slike. Zbog toga je od izuzetnog značaja da stanje učenikove afektivnosti bude zabeleženo i predviđenim likovnim tehnikama, kao pitanje mere suštinske vrednosti i stvaranja uslova za viši nivo kreativnosti. Preporuka je da se načini rada umetnika moderne umetnosti koriste kao oslonci za akciono stvaranje.Odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru učenika. U ovoj celini se i dublje i šire mogu razvijati emotivno-afektivni sadržaji iz prethodne programske celine. U svim likovnim tehnikama mogu se stvarati šire likovne celine, koje naizgled nemaju nekog posebnog značaja, pogotovo ne mimetičkih sadržaja, da bi se svaki učenik opredelio za neki detalj kog će izmestiti iz celine (sečenjem, cepanjem), da bi se tako, u skladu sa njegovim kriterijuma, izvršio izbor nekog novog likovnog rada. Sam čin odabiranja može da ima karakter stvaranja.Plakat, bilbord, reklama. Naše šire okruženje ispunjeno je informacijama koje se upućuju putem plakata, u poslednje vreme bilbordima, a posebno reklamama koje ne zaobilaze ni decu, iako su upućene odraslima. Takve reklame su i vizuelne komunikacije, vrlo agresivne, pa se postavlja pitanje i kritičkog odnosa prema njima, jer su zasnovane na profitu i marketingu pojedinih firmi koje su zainteresovane za komuni-kaciju sa potrošačima. Za učenike je vrlo složeno takvo ikoničko tumačenje bilbordova, ali isto tako je složena uopštena komunikacija putem plakata. Iz svih tih razloga, učenici treba da dođu do jednog nivoa informacija obrazovnog karaktera, ali ne sme da se propusti prilika da oni i sami pokušaju komunikaciju putem likovnih rešenja u vidu plakata. Takva rešenja, posle jedne ozbiljne pripreme u dijalogu sa učenicima, mogu da budu ostvarena u svim predviđenim likovnim tehnikama, a u skladu sa uzrasnim mogućnostima učenika.

22

Likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja. Iz prethodnih celina programa proizilazi zahtev za razvijanje vizuelnog komuniciranja u smislu stvaranja kodova, ali i razvijanje kriterijuma u dekodiranju ponuđenih vizuelnih poruka. Povezujući znanja iz raznih oblasti, može da se razgov-ara sa učenicima o prepoznavanju karakteristika insekata, životinja, kao i profesija ljudi u odgovarajućem socio-kulturnom miljeu. Učenici sami, na primeru, mogu da kažu da su i, mimo škole, naučili kako mogu prepoznati poštara, lekara, milicionera ili možda neko drugo lice zavisno od uniforme koju nosi, ili predmeta kojim se bave. Zato će biti značajno da u nekoj od raspoloživih likovnih tehnika, simbolično izraze profesiju ili karakteristiku neke životinje, odnosno insekta, da bi na osnovu tih karakteristika svi oni koji gledaju određeni crtež ili sliku, mogli prepoznati porukukoju im šalje neki pojedinac.Likovna dela i spomenici kulture kao i dela savremenih medijuma. Uz svaku od celina programa, u svim razredima osnovne škole, potrebno je pokazati neko od umetničkih dela ili spomenika kulture.Važno je naglasiti da ne moraju uvek da budu umetnička dela, nego i predmeti etno - kulture koja se odnose na sredinu u kojoj učenici žive. Povezivanjem sa iskustvima iz drugih oblasti, a sa idejom da se gradi iskustvo na iskustvo, smatra se da će i ova oblast doprineti ukupnom valjanom razvoju učenikove ličnosti.

23

ORIJENTACIONI NASTAVNI PLAN ZA 3. RAZRED

1. KORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (6+2)(medijumi i prošireni medijumi)Dorada i preoblikovanje započetih oblika.Pojmovi: medijumi – prošireni medijumi.1. Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Kreativna igra materijalima i oblicima. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem, lep-ljenjem. Razvoj mašte i individualnog likovnog izraza.TEMA: Moja školaMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, kolaž2. Likovni materijali –Upoznavanje učenika sa likovnim tehnikama kroz kreativnu igruDorada i preoblikovanje započetih oblika – Omogućiti da učenici upoznaju razne mogućnosti korišćenja materijala za likovno stvaralaštvo kroz analizu umetničkih dela TEMA: Gledam i stvaramMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, kolaž3. Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Razvoj mašte i individualnog likovnog izraza. Omogućiti učenicima radost pri otkrivanju novog. Kreativna igra otiskivanjem npr. palca ruke, Roršahovih mrlja i sl. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem.TEMA: Dovrši započete oblikeMEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike

4.Vežbe -

2. KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI (18+6) Kompozicija linija, kompozicija boja, kompozicija oblika, kompozicija svetlina i senki, kompozicija raznih materijala u skladu sa proširenim medijumima.Pojmovi: kompozicija.1. Kompozicija – Nastojati da učenici shvate pojam kompozicije kao celine. Horizontalna, vertikalna, dijagonalna kompozicija. Razvijati smisao za komponovanjem.2. Kompozicija linija - Elementarni odnosi u kompoziciji (simetrija-asimetrija). Pojam kretanja u kompoziciji TEMA: Tragamo za linijama (pravac ritmičkog kretanja vetra u krošnjama, trava, oranice, čarobni breg, lišće na grani)MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tuš i pero.

24

3. Kompozicija linija – Razvijanje smisla za elementarno komponovanje. Obogaćivanje linearnog izrazaTEMA: Moje dvorišteMEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tuš i pero.4. Kompozicija boja – Izgraditi pojam ritma oblika i boja (Vasareli, Pit Mondrijan). TEMA: Uhvati ritam - sve u ritmu – Ilustrovanje muzičke kompozicijeMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, tempere5. Kompozicija boja – Elementarno upoznavanje sa teorijom boja: osnovne i izvedene boje, tople i hladne boje. Razvijati likovno-estetski senzibilitet učenika.TEMA: Ilustrovanje priče, bajkeMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, tempere6. Kompozicija boja – Nastojati da učenici shvate smisao kompozicije. Uloga boje u arhitekturi (Hundertwaser). Razvijati likovno-estetski senzibilitet učenika.TEMA: Neobična kuća, Moja ulicaMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, gvaš 7. Kompozicija boja – Kompozicija, polovina, četvrtina, dijagonala, površina. Lokalne boje i nijanse. Grupisanje oblika po harmoničnim bo-jama. TEMA: Kompozicija predmetaMEDIJ I TEHNIKA: Slikanje, gvaš

8. Kompozicija oblika – Omogućiti učenicima da shvate elementarne odnose u kompoziciji. Razvijati smisao raspoređivanja pojedinih predmeta, oblika u zadanom prosztoru. Kompozicija, mirni i razigrani oblici, kontrast površina. Isticanje, redukovanje oblika. TEMA: Kompozicija oblika MEDIJ I TEHNIKA: Vajanje, papirmaše9. Kompozicija oblika – Pokret. Dati učenicima osnovne pojmove o pokretu u određenom prostoru. Omogućiti učenicima da prema svo-jim mogućnostima uočavaju i predstavljaju pokret u vajarskoj formiTEMA: Drug ili drugarica u pokretu, rvačiMEDIJ I TEHNIKA: Vajanje, glina10. Kompozicija oblika – Modeliranje i građenje oblika, asamblaž. TVRĐAVA. Građenje forme od kutija itd. (IZRADA LAMPE OD BUNDEVE)11. Vežbe - 12. Vežbe -

25

3. ORNAMENTIKA (6+2 )Linearna ornamentika, površinska ornamentika, trodimenzionalna ornamentika.Pojmovi: ornament.1. Ornamentika – Ritam (prost i složen). Ornament (vrste, motivi). Narodne rukotvorine. Kreativna igra geometrijskim oblicima – stvaranje raznih ornamenata. Razvijanje mašte i kombinatorike.TEMA: Igra geometrijskim oblicimaMEDIJ I TEHNIKA: 2. Linearna ornamentika – Ospososbiti učenike za komponovanje pomoću slovnih i cifarskih motivaTEMA: Zavesa, stolnjak MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tuš i pero3. Površinska ornamentika – Osposobiti učenike za raspoređivanje ornamenata u prostoru. Upoznavanje sa tehnikom otiskivanja krompi-rom.TEMA: Ukrasni papir MEDIJ I TEHNIKA: Grafika, otiskivanje krompirom4. Trodimenzionalna ornamentika – Ornament u reljefu (na fasadama, duborezu, sarkofazima). Izrada i ukrašavanje predmeta. Razvijanje mašte i kreativnosti.TEMA: Egipatska amajlija MEDIJ I TEHNIKA: Vajanje, testo u boji.4. PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU) (14+2)Automatski način crtanja, subjektivno osećanje prostora, iluzija prostora, linije, površine, oblicii boje u prostoru, šaljivi prostor...Pojmovi: prostor, iluzija prostora...1. Sve je prostor – Učenicima dati elementarno znanje o oblicicma i njihovim prostornim odnosima. Vrste likovnog prostora.TEMA: Otvoreni i zatvoreni prostor MEDIJ I TEHNIKA: Estetska analiza likovnih dela i učeničkih radova2. Linija i ja - Automatsko crtanje – Kreativna igra linijama i oblicima. Od prethodno popunjenog papira isecanjem, cepanjem sastaviti sliku. TEMA: Ptica, riba, konjanik, maska i sl. MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, kombinovana tehnika3. Subjektivno osećanje prostora – Razvijanje kreativnih sposobnosti učenika, subjektivnog mišljenja i likovnog senzibiliteta. Prikazivanje osećanja kroz spontanu kompoziciju boja

26

TEMA: Oluja, vatromet, portret, saobraćajni udes, iznenađenje MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gvaš 4. Oblici i boje u prostoru 1 – Razvijanje vizuelne percepcije, mašte i kombinatorike. Razvijanje istraživačkog duha učenika.TEMA: Lik iz bajke MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kombinovana tehnika 5. Oblici i boje u prostoru 2 – Proširivanje znanja učenika o vajanju. Upoznavanje sa suštinskim vrednostima i stvaranja uslova za viši nivo kreativnosti.TEMA: Portret druga. MEDIJ I TEHNIKA:. Vajanje, glina 6. Šaljivi prostor – Analiza neobičnih, šaljivih odnosa oblika i boja (Ešer, Magrit, Dali, Dušamp, Ernst). Pojam karikatureTEMA: Šanjivi prostor, šaljivi likMEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kolaž, fotomontaža Slikanje, kolaž ili tempere7. Vežbe – Vizuelna igra sa oblicima. Kretanje više oblika u prostoru, povezivanje oblika u neobične kompozicije8. Bliže - veće; dalje – manje – Podsticati učenike na uočavanje i predstavljanje odnosa u prostoru. Razvijanje učeničkog stvaralačkog mišljenja.TEMA: Slobodni oblici u prostoruMEDIJ I TEHNIKA:. Crtanje, olovka9. Oblici i boje u prostoru 3 – Razvoj mašte, kreativnosti i sposobnosti za istraživanjeTEMA: U zološkom vrtuMEDIJ I TEHNIKA:. Vajanje, kombinovana tehnika

5. ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU UČENIKA (4+0)Slika slučaj (izvođenje emotivno-afektivnih sadržaja prema uzrastu učenika).Pojmovi: mašta.1. Slika slučaj – Kreativna igra bojama i oblicima. Igra bojom: prskanje, razlivanje, prosipanjem, grebanjem i sl. Crtanje lepilom in pr. začinima. Pojam slučajno nastale likovne vrednosti.TEMA: Slobodna tema MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje,

2. Kreativna igra bojama i oblicima- Borba crvenog i plavog tigra – Mrljama boja koje se sukobljavaju prikazati odnose suprotnosti

27

TEMA: Borba crvenog i plavog tigraMEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, pastel (gvaš)

6. PLAKAT, BILBORD, REKLAMA (4+0)

1. Slika nam saopštava poruku – Upoznati učenike sa pojmovima vizuelne informacije, poruke, preporuke. Pronaći originalna rešenja za znake informacija u svojoj školi. Znaci mogu pomoći u snalaženju ako se postave u hodniku škole.TEMA: Znake informacija u mojoj školi.MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kolaž (tempere) 2. Plakat – Upoznati učenike sa značajem plakata u savremenom životu.Omogućiti da učenici shvate princip rada na plakatu u zavisnosti od likovne obrade i karaktera obaveštenja. Odnos slike i teksta. TEMA: Plakat dečjih prava.MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gvaš , kolaž

7. LIKOVNE PORUKE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJA (8+0)Prepoznavanje karakteristika insekata, životinja, profesija kod ljudi...Pojmovi: vizuelno sporazumevanje.1. Znak, logo – Izgrađivanje pojmova: stilizacija, poruka, kodiranje – dekodiranje. Izrada pečata od plastelina.TEMA: Moj pečat.MEDIJ I TEHNIKA:. Grafika, plastelin 2. Prepoznavanje karakteristika insekata – Razvijanje svesti o životu koji nas okružuje. Jezik komunikacija u životinjskom svetu. U radu koristiti različite prirodne i veštačke materijaleTEMA: Insekti, bube i druga čudna stvorenja.MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kolaž 3. Prepoznavanje karakteristika životinja – Stvaranje svesti o potrebi komunikacija i u životinjskom svetu. Razvijanje mašte i kreativnostiTEMA: Izrada kartica za igru “memorija“MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, kolaž 4. Prepoznavanje profesija kod ljudi – Upoznavanje učenika sa karakteristikama raznih profesija. Radno i zaštitno odelo, atributi pojedinih zanimanja.TEMA: Šta bi voleo/ la da radiš kad porasteš..MEDIJ I TEHNIKA:. Slikanje, gvaš ,tempere.

28

Primeri priprema za čas

OPŠTI PODACI O ČASUPedagoški fakultet U Somboru Student Daliborka Delić, br. indeksa 8/2004

METODIČKI PODACI O ČASUNastavni predmet Likovna kulturaNastavna celina OrnamentNastavni sadržaj Linearna ornamentikaPrethodna situacija NormalnaZadaci časa - razvoj mašte i kombinatorike-ukazivati na odnose oblika, boju i ritam-upućivanje na različite mogućnosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika, veličine, položaja kao i međusobnih odnosa-negovanje istrajnosti i strpljenja u radu- razvijanje samokritičnosti kod učenikaLikovni problem - ritam, repeticija,alternacije Tema - nacrt bordure za keramičke pločice-listelaLikovne sposobnosti - stvaralačka mašta, tačno opažanje, vizuelno pamćenje, originalnost, tehnička umešnost,kreativnost, redefinicijaLikovni medij CrtanjeLikovna tehnika Tuš i peroLikovna oblast rada Primenjena umetnostTip časa Kombinovani (učenje, igra, stvaralaštvo, realizacija, verifikacija)Motivacioni sadržaj Pomoći učenicima da shvate šta je linearna ornamentika i uz pomoć slika i konkretnih primera motivisati ih da ost-vare originalno rešenje likovnog problema.Nastavna sredstva Tuš, pero, fotografije listela, listela,voda, čaša, marame, nakitTehnička pomagala TablaKorelacija Srpski jezik, Svet oko nas

29

Izbor umetničkih dela Nakit, marame, keramika sa ornamentom, slike iz knjigaLiteratura: Savić D.”Likovna kultura”, Učiteljski fakultet Sombor, 2003.

Karlavaris. B. “Metodika nastave likovnog vaspitanja”, ZUNS, Beogarad, 1984Orijentacioni raspored vaspitno-obrazovnog rada sa didaktičko-metodološkim uputstvom, ZZUNS, Beograd 1995.Veb-adrese: www.wikipedia.com

Izgled table Tema: Nacrt bordura za keramičke pločice Medij: Crtanje Tehnika: Tuš i pero Zadaci časa: • Izbor motiva • Bogatstvo ritma • Organizacija kompozicije

ARTIKULACIJA ČASAUVODNI DEO ČASA(10 minuta) -Razgovor o pojmovima ornament, o likovnim elementima – oblik i motiv, šta sve ljudi ukrašavaju i na koje načine;-pokazujem učenicima primere;-ističem cilj časa i objašnjavam zadatkeRADNI DEO ČASA(30 minuta) -Dajem uputstva u vezi izrade listele;-Samostalan praktičan rad učenika na realizaciji teme;-Provera i podsticanje učenika da kreativno prilaze rešavanju postavljenog likovnog problema kroz tri korektivna pristupaZAVRŠNI DEO ČASA(5 minuta) Estetsko procenjivanje likovnih radova učenika na osnovu stepena ostvarenog likovnog problema, izbora dekorativnog motiva, bogatstva elemenata na motivu, sklada linija, originalnosti, tehničke umešnosti i individualne razlike

GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD

30

Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenici su podeljeni u tri grupe. Formirane grupe su po sposobnostim približno homogene, a po polu heterofene. Diferencirani listić se daje svakom učeniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih očekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. Zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima učenika.

Grupa darovitih učenika i njihov interval sadrži tri različita oblika

Grupa boljih učenika i njihov interval sadrži dva različita oblika

Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik

TOK ČASA

Uvodni deo časa(10 minuta)

Danas ćemo govoriti o jednom od načina ukrašavanja predmeta i prostora. Ornament predstavlja šaru. Može da se javlja u više ob-lika izražavanja, a to su rozeta, bordura, friz, palmete, spirale... Ornament služi kao ukras na različitim predmetima kao što su odeća, posuđe, nameštaj i drugo. Zašto ljudi prave ornamente na tekstilu, keramici, maetalu, staklu, drvetu i slično?(Da bi ti predmeti lepše izgledali).Pokazujem učenicima predmete sa ornamentom i vidu rozete,i u vidu bordure. Kao što možete da primetite određena šara se ponavlja neko-liko puta, i po nekom zakonu. Taj zakon ponavljanja naziva se ritam, a određeni motiv, odnosno određeni deo ornamenta koji se ponavlja sa različitim oblicima naziva se interval. (Prilog br. 1)Ornamentika se primenjuje na keramici na kamenu i drvetu. Zauzima važno mesto i na gvožđu i u gvožđu.Kada idete u školi da li ste nekada primetili na gvozdenim ogradama, ili drvenim kapijama ponavljanje motiva tj. ornament?(Da).Ornamentika se naročito primenjuje na tekstilu (pokazujem primer). Zbog same tehnike tkanja najčešće se ponavljaju geometrijski oblici, ali se isto tako koriste i biljni, životinjski i mešoviti oblici(prilog br. 2)Na datim primerima učenici uočavaju da jedan motiv može da sadrži više elemenata i kao takav (složen) čini interval koji se ponavlja određenim ritmom. Intervali međusobno mogu biti različiti i mogu se smenjivati određenim ritmom.

Isticanje cilja časa: na današnjem času ćemo raditi linerni ornament. Na tablu ispisujem:

31

Tema: nacrt bordura za keramičke pločiceMedij: CrtanjeTehnika: Tuš i peroZadaci časa: • Izbor motiva• Izbor linija i oblika• Bogatstvo ritma• Organizacija kompozicije U zavisnosti od grupe kojoj učenik pripada on dobija zadatak shodno svojim sposobnostima. Grupa darovitih učenika i njihov interval sadrži tri različita oblika. Grupa boljih učenika i njihov interval sadrži dva različita oblika. Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik.

Radni deo časa(30 minuta) Učenici počinju sa samostalnim radom. Posmatram kako učenici prilaze zadatoj temi i kako izvršavaju postavljene zadatke. Isto tako posmatram da li su zainteresovani i motivisani. Obilazim učenike. Učenicima koji ne uspevaju da pravilno pristupe rešavanju zadatka ukratko po-navljam uvodni deo časa i nastavnu temu pokušavam da im približim povezujući sa predmetima iz njihovog okruženja, pokazujem im još jednom primere.Dok učenici samostalno rade obilazim ih i u drugom obilasku vršim prvu korekturu. Prva korektura:Uočavam nedostatke u radu, utvđuju se uzroci nedostataka, i nastojim neposrednim putem da otklonim nedostatke. Učenik sam mora uvideti grešku, da shvati kako je do nje došlo te da je sam ispravi.

Posle drugog obilaska sledi treći obilazak odnosno druga korektura. Druga korektura:Iako su učenici već diferencirani u tim podjednakim grupama ipak se uviđaju individualne razlike, izdvaja se i četvrta grupa čiji je rad ispodprosečan. U ovoj korekturi vršim diferencijaciju likovnog problema:1. Najtalentovaniji učenici brzo i lako dolaze do originalnih rešenja, govorim im da u svoj rad unesu što više različitih motiva i da njihov interval bude složeniji.2. Grupa boljih učenika koji imaju ideju o rešavanju problema ali ipak imaju neke nedoumice, te nedoumice otklanjamo u zajedničkom rzgovoru.

32

3. Prosečni učenici se u većoj meri povode za radom učenika iz prve dve grupe te njihova originalnost ne dolazi do izražaja.4. Učenicima čiji su radovi ispod prosečni dajem sugestije rešenja likovnog problema (Da li se sećaš kakvu šaru ima tepih u tvojoj sobi ili neki drugi predmet, možda tanjir ili vaza...? ).Četvrti obilazak je treća korektura. Treća korektura:Proveravam da li su učenici izgubili motivaciju i da li rade površno. Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju. Pohvaljujem uspešne pokušaje, vredne učenike, originalne ideje. Ohrabrujem učenike da i dalje iznalaze razne mogućnosti, da se slobodno izražavaju, da upotrebe što više motiva i što više različitih linija. U ovom dselu časa odabiram radove i lepim ih na tablu.

Završni deo časa(5 minuta)

Zajedno sa učenicima vršim estetsko procenjivanje čeničkih radova po stepenu ostvarenogproblema, originalnosti,kreativnosti,urednosti, estetskog kvaliteta. Procenjivanje vršim zajedno sa učenicima i time podstičem razvoj njihovog odnosa ka drugima i razvoj samokritičnosti kod učenika.Ističem da za sve grupe važe ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja.Učeničke radove diferenciram na radove koji su:� Završeni i koji su u potpunosti odgovorili na likovni problem, na temu i zadatke� Započeti dobro, ali nisu završeni� Delimično odgovorili na zadati likovni priblem� Odnosno radove u kojim alikovno problem nije rešen

33

RADIONICA VIZUELNE KOMUNIKACIJEMaria Buzaši Marganić

PEDAGOŠKI PODACI Nastavna celina: PLAKAT, BILBORD, REKLAMANastavni sadržaj: PLAKATLikovni problem: Oblikovanje vizuelne porukePojmovi: vizuelna poruka,vizuelna informacija, poruke, preporuke

1. FAZA SAZNANJA - UČENJE-pojam -izražajni elementi -(oblik, boja)-kompozicijaIZRAŽAJNI ELEMENTI PLAKATA:- OBLICI• “Dobre” forme:• “Loše” (nečitke) formeULOGA BOJE• Da privuče pažnju posmatrača• Da pomogne lakše pamćenje poruke• Da pomogne lakše čitanje teksta2. FAZA PODSTICANJA - KREATIVNA IGRA

• UČESNICI GRUPNO KOMPONIRAJU PLAKAT OD PONUĐENIH OBLIKA I TEKSTAAnalizirajte plakat• po karakteru oblika• po bojama• po poruci - jasnoća poruke plakata • stilizacija likovno-tematskih elemenata

34

• kompozicija slova i slikeIsticanje cilja časa:Nastavna tema: PLAKAT ZA MEĐUNARODNI DAN VODELikovni medij: SLIKANJELikovna tehnika: KOMBINOVANA – KOLAŽ, VODENE BOJE, FLOMASTERIZadaci: 1.grupa: SOMOVI - U radu koristite 4 različita oblika, - koristite dve hladne boje različitog inteziteta i jednu toplu boju, - likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.

2. grupa:ŠTUKE - U radu koristite 3 različita oblika, - koristite dve tople boje različitog inteziteta i jednu hladnu boju, - likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.

3. grupa: ŠARANI - U radu koristite 2 različita oblika, - koristite jednu hladnu i jednu toplu boju različitog intenziteta, - likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja,

4. grupa: DEVERIKE - U radu koristite jedan oblik, - koristite jednu boju različitog intenziteta, - likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.3.FAZA STVARALAŠTVAPrvi obilazak (bez korekture) radi utvrđivanja da li su shvatili zadatak i da li imaju neke poteškoće u real-izaciji4.FAZA OBLIKOVANJA - REALIZACIJEDiferencirani rad sa grupama SOMOVI, ŠTUKE, ŠARANI, DEVERIKE

35

5. FAZA PROCENJIVANJA - VREDNOVANJAAnaliza radova će se vršiti po ostvarenosti postavljenih zadataka:- oblici- boje- jasnoća poruke- kompozicija slova i slike- estetskoj kvaliteti- tehničkoj umešnosti