8 Udzbenik sajt

7/25/2019 8 Udzbenik sajt

http://slidepdf.com/reader/full/8-udzbenik-sajt 1/80

МИЋО М. МИТРОВИЋ

ФИЗИКА 8уџбеник за осми разред основне школе



ФИЗИКА 8

уџбеник за осми разред основне школе

Аутор

Проф. др Мићо Митровић

редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду

Издавач

ИК „Сазнање“, Београд

Др Агостина Нета 74/31

Рецезенти

Проф. др Иван Манчев, редовни професор ПМФ-а Универзитета у Нишу

Катарина Ђорђевић, професор физике у Првој крагујевачкој гимназији

Слађана Николић, професор физике у ОШ „Милан Ђ. Милићевић“, Београд

За издавача

Марија Митровић

Уредник

Доц. др Андријана Жекић, доцент Физичког факултета Универзитета у Београду

Лектор

Ружа Милојевић

Илустрације

Марко Митровић

Марија Митровић

Владимир Стојиљковић

Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије

одобрило је овај уџбеник решењем број 650-02-639/2013-06

од 8.3.2014. године

Штампа: Колор прес

1. издање

Тираж: 1000

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

37.016:53(075.2)

МИТРОВИЋ, Мићо М., 1953-

Физика 8 : уџбеник за осми разред основне

школе / Мићо М. Митровић ; [илустрације

Марија Митровић, Марко Митровић, Владимир





5

П Р Е Д Г О В О Р

Верујем да сте у шестом и седмом разреду научили многе законитости по којима

се одвијају природне појаве. Надам се да је процес њиховог упознавања текао на

задовољство свих вас, и да је у вама побудио жељу за новим знањима. Сигурно сте

нашли макар неколико одговора на питања која себи често постављате: зашто се нешто

у природи дешава на одређени начин, да ли се на природне појаве може утицати и

колико се оне могу искористити. Овај уџбеник, заједно са Практикумом који са њим

чини целину, представља уџбенички комплет који ће вам омогућити откривање нових

законитости природних појава.

Колико ћете научити о природним појавама учећи физику, зависи од степена

ваше радозналости. Уџбеник и Практикум су писани тако да свако од вас може без

потешкоћа са разумевањем стећи основна знања о изучаваним појавама.

Текстови који нису обојени предвиђени су за све ученике. Текстови обојени

светлокрем бојом ( ) намењени су ученицима који похађају додатну

наставу. Најчешће ово градиво помаже разумевању градива предвиђеног за редовну

наставу и могу га без проблема пратити и ученици који ову наставу не похађају. Пошто

у оквиру додатне наставе могу бити обрађени садржаји за које ученици покажу посебно

интересовање, неке теме су додатно обрађене. Такав је случај, на пример, са Теслиним

трансформатором, пошто аутор верује да ће вас посебно заинтересовати истраживања

нашег славног научника.

Текстови означени светлозеленом бојом ( ) намењени су за посебно

радознале ученике, без обзира на то да ли похађају додатну наставу, или не. Циљ

многих од њих је да код вас побуде радозналост и развију додатну жељу за изучавањем

физике у наредним разредима.

Обојени текстови треба да омогуће ученицима са посебним интересовањима за

физику да изложено градиво разумеју на највишем нивоу, у складу са њиховим

познавањем математике и других природних наука. Савлађивањем целокупног

изложеног градива ученици могу успешно учествовати у такмичењима из физике, без

коришћења уџбеника за старије разреде, што је честа пракса.

Градиво предвиђено за редовну наставу написано је тако да чини целину. Кроз

његово изучавање ученици упознају најважније особине проучаваних појава. Та знања

су довољна за успешно праћење наставе из осталих природних наука и чине добар

основ за изучавање физике у старијим разредима.

Надам се да ће вам овај уџбенички комплет бити од велике користи у успешном савлађивању градива предвиђеног за осми разред.

У Београду, септембра 2013. године

Аутор

6





















































57

За радознале. Поред оптичких постоје и друге врсте микроскопа чији се рад не заснива

на преламању светлости. Најпознатији од њих су електронски микроскопи чији се рад

заснива на ефектима које брзи електрони изазивају на посматраним телима. На крају

године ћете учити о њиховој великој примени у различитим областима науке, медицине,

индустрије и сл. Увећање оптичких микроскопа може бити до две хиљаде пута, а

електронских и неколико милиона пута.

ДОДАТНА НАСТАВА – Ератостенов оглед

Ератостен је измерио обим Земље мерећи углове под којим зраци падају на тло у

Сијени и Александрији чију је удаљеност знао. Приметио је да одређеног дана у Сијени

зраци падају на тло нормално, не правећи сенку вертикалних тела, док у Александрији у

исто време падају на тло под неким углом правећи сенке, као што је приказано на слици

(сл. 3.39).

Угао под којим зраци падају на нормалу је

једнак углу који заклапају одговарајући радијуси

Земље. Знаo je да је однос лука ( растојање l ) према

обиму круга (Земље) пропорционалан углу који

кружни одсечак захвата и пуном углу написао је:

360

obim

l .

Мерећи угао под којим зраци падају на тло у Александрији ( ) и растојање

Сијене и Александрије ( l ), одредио је обим Земље:

l obim 360 .

ДОДАТНА НАСТАВА – Телескоп

Телескоп служи за увећавање веома удаљених предмета. Као и микроскоп,

састоји се од објектива и окулара (сл. 3.40). Пошто зраци од удаљених предмета падају

на објектив скоро паралелно лик се формира у жижи објектива ( 1L ). Жижа окулара је

подешена тако да се скоро поклапа са жижом објектива, па је тај лик (предмет за

окулар) у жижи окулара. Као што знате, зраци из жиже су паралелни након проласка

кроз сабирно сочиво. Другим речима, у око долазе задржавајући осећај далеког, али увећаног лика ( 2L ).

Сл. 3.39

58

Напомена: Симбол ~ на слици означава произвољну дужину прекинутог правца.

Ератостен (276–194. година пре нове ере)

Сл. 3.40























































Фреквенције промена електричног

поља које производи Теслин трансформатор

су веома велике – стотине хиљада, па и

милионa херца Напон између крајева

Р Е З И М Е

Електрична струја је усмерено кретање наелектрисања. Да би постојала електрична

струја кроз неку средину, у њој морају постојати носиоци струје и електрично поље



113

милионa херца. Напон између крајева

трансформатора достиже и милионе волти

производећи веома јака електрична поља.

На слици 5.33 је приказано светљење обичне неонске сијалице у пољу Теслиног

трансформатора. У близину Теслиног

трансформатора светле и Гајслерове цеви.

Георг Симон Ом (1789 – 1854) Андре Мари Ампер (1775 – 1836)

Сл. 5.33

114

струја кроз неку средину, у њој морају постојати носиоци струје и електрично поље.

По договору се узима да је смер струје у свим срединама исти као смер кретања

позитивних наелектрисања, односно, исти као смер електричног поља.

Електрична отпорност ( R ) је физичка величина која мери супротстављање средине протицању струје. Јединица за отпорност у SI систему је ом ( ).

Отпорност тела константног пресека S , дужине l и специфичне отпорности

износи:

S

l R .

Електрична струја ( I ) је бројно једнака количини наелектрисања (q ) која у

јединици времена ( t ) протекне кроз попречни пресек проводника:

t

q I .

Јединица (основна) за електричну струју у SI систему је ампер (A).

Електромоторна сила је напон између полова извора када кроз њега не тече струја.

Бројно је једнака раду неелектричне силе у извору потребном за раздвајање

јединичног наелектрисања на половима извора:

q

Ane .

Амперметар мери електричну струју која кроз њега протиче. У коло се везује редно.

Волтметар мери напон између тачака за које је везан. У коло се везује паралелно.

Омметар мери отпорност средине између тачака за које је везан.

Мултиметар је инструмент који мери више електричних величина.

Омов закон повезује електричну струју кроз део струјног кола и напон на том делу

кола:

R

U I .

Рад електричне струје у делу кола је једнак производу напона на том делу кола,

електричне струје и времена њеног протицања.

t I U A .

Снага електричне струје је једнака производу напона на делу струјног кола и

струје која кроз њега тече:

I U P .

Рад електричне струје (извора) једнак је смањењу енергије извора струје – утрошеној

електричној енергији:

t Pt I U A E .



115

Количина топлоте која се издвоји на непокретном проводнику због протицања

струје једнака је раду те струје:

t I U Q , t R

U Q

2

.

Џул – Ленцов закон: Количина топлоте која се ослободи на отпорнику једнака је

производу квадрата електричне струје, отпорности и времена протицања струје:

t R I Q2 .

Напон на извору мањи је од електромоторне силе за напон на унутрашњој

отпорности.

I r U .

Омов закон за цело струјно коло: Јачина струје у колу је једнака количнику

електромоторне силе извора и збира спољашње и унутрашње отпорности:

r R I

.

Еквивалентна отпорност n редно везаних отпорника:

n21e ... R R R R .

Еквивалентна отпорност n паралелно везаних отпорника:

n21e

1...

111

R R R R .

Прво Кирхофово правило: Збир струја које улазе у чвор једнак је збиру струја које

из њега излазе. Други начин – алгебарски збир струја које улазе у чвор једнак је

нули. При томе се узимају

– позитивне струје које у чвор улазе, а негативне струје које из чвора излазе.

Друго Кирхофово правило: Алгебарски збир електромоторних сила у контури је

једнак алгебарском збиру падова напона на отпорностима у истој контури. При томе

се узимају

– позитивне ЕМС које шаљу струју у смеру обиласка контуре, а негативне које шаљу

струју у супротном смеру,

– позитивни падови напона ако се смер струје поклапа са смером обиласка контуре, а

негативни у супротном случају.

116



































Једине атомске бомбе бачене су на

Нагасаки и Хирошиму (сл. 7.10) у Јапану,

пред крај Другог светског рата.

Проблеми са нуклеарним реакторима

су се дешавали више пута, што је често

доводило до неконтролисаног испуштања

Мерење радиоактивног зрачења

Интензитет радиоактивног зрачења мери се

различитим уређајима. Један од њих је такозвани

Гајгер – Милеров бројач (сл. 7.11) који шаље звучни

сигнал (пуцкета) када на његов отвор пада

радиоактивно зрачење. Површина отвора бројача



151

р у

радиоактивних изотопа у животну средину.

Најтеже последице су имале нуклеарне

катастрофе у Чернобилу (Украјина) 1986. и у

Фукушими (Јапан) 2011. године.

Нуклеарне катастрофе имају вишеструко разорно дејство. Експлозије доводе до

тешких разарања, док радиоактивни производи фисије уништавају живи свет

радиоактивним зрачењем.

Због великог периода полураспада (спорог распадања) неких радиоактивних

производа фисије, последице на животну средину остају трајне.

Посебна пажња се посвећује безбедном складиштењу радиоактивног отпада.

Највећи отпад производе нуклеарне електране, али га стварају и реактори који

производе корисне радиоактивне материјале.

Нуклеарни отпад се најчешће складишти дубоко у земљи (напуштени рудници),

или на дну мора – далеко од насељених места.

Природни фон радиоактивног зрачења

Природни фон радиоактивног зрачења је нормалан интензитет овог зрачења на

површини Земље. Због постојања фона приближно једна радиоактивна честица пада на

површину

2

cm1 сваке секунде, због чега наше тело у једној секунди погоди више од десет хиљада оваквих честица.

Фон потиче од радиоактивних изотопа који нас у малим концентрацијама

окружују, или се налазе у нама.

Поред радиоактивних изотопа који се налазе на земљи, у води, ваздуху и тлу, из

космоса долази такозвано космичко зрачење које је такође радиоактивно. На тло пада

космичко зрачење измењено сударима са честицама атмосфере.

Сл. 7.10

152

радиоактивно зрачење. Површина отвора бројача

који се срећу у школским кабинетима је најчешће око 2cm1 . Због тога ови бројачи у нормалним

условима, због природног фона, емитују звучни

сигнал приближно једном у секунди.

Марија Кири (1867–1934)

и Пјер Кири (1859–1906)

Анри Бекерел (1852 – 1908)

Павле Савић (1909–1994)

Сл. 7.11







Documents

8 Udzbenik sajt