www.belimantil.info

PSIHIJATRIJSKA ISTORIJA BOLESTI

I GENERALIJE: Ime i prezime, godine starosti(datum i mesto rodjenja),mesto zivljenja, kolska sprema i profesija kojom se sada bavi,brano stanje, broj dece(kog pola), nacionalnost, veroispovest,levoruk,desnoruk.

Prethodne hospitalizacije-njihov hronoloki redosled(koje je po redu ovo lecenje,kada i gde su bila prethodna,Dg tada),gde ide na kontrole,koliko cesto su kontrole,kada je poslednji put bio,okolnosti sadanjeg prijema i dolaska u bolnicu(dobrovoljno, uz sugestiju lekara ili porodice, prinudno, hitna pomo, uz organe vlasti-policija). ),koji lekar ga je primio na odeljenje.

II GLAVNE TEGOBE :

Razlozi zbog kojih pacijent dolazi na leenj,iskazano reima pacijenta(samo nabrojati-utvrditi najznaajnije psihijatrijske simptome i znake:nesanica, strah, neraspoloenje, bezvoljnost, i sl.).

III ISTORIJA SADANJE BOLESTI: Kada su se tegobe javile,kako(postepeno-naglo),hronoloki opis razvijanja tegoba (simptoma) ili promena ponaanja(opisati po danima kako je sve to teklo),povod(neki stres:razvod, smrt bliske osobe, gubitak posla, odlazak u penziju, itd.),promenljivost

intenziteta simptoma;kako su se tegobe odrazile na porodine, socijalne i profesionalne aktivnosti(da li ide na posao,funkcionisanje na poslu i u porodici,da li se druzi), kako su izgledali periodi kada je bio dobro(u sluaju viestrukih hospitalizacija),nacin ublaavanja tegoba( lekovima,nekim aktivnostima ),eventualni terapijski pokuaji i uspeh(koju terapiju koristi i da li mu je pomogla).

IV LINA ANAMNEZA : Koliko moe da se seti.Notirati periode o kojima pacijent ne govori i emocije vezane za njih ( bolni, stresogeni, konfliktni periodi).

1.Prenatalna istorija:

Trudnoa majke i porodjaj(prirodni,carski rez,u terminu,prevremeni,provocirani),porodjajne traume,defekti na rodjenju,da li je bio planirano i eljeno dete.

2.Rani psihomotorni razvoj ( do tree godine ) a) navike vezane za ishranu : dojenje, flaica,problemi sa ishranom b) sticanje navika vezanih za kontrolu sfinktera ( uriniranje, defekacija) -doba , stav roditelja, oseanja vezana za to; c) uskraenost ljubavi i paznje od majke,separaciona anksioznost(strah od odvajanja),strah od nepoznatih osoba,razvoj govora,motorni razvoj( sedenje, hodanje)

d) problemi u ponaanju(znaci decije neuroticnosti):sisanje prsta, napadi besa, tikovi, none more, strahovi, umokravanje u krevet, grienje noktiju e) odlike linosti u detinjstvu: stidljiv,miran,nemiran, povuen, drueljubiv(otvoren),studiozan,bojaljiv,agresivan,reakcija na brau i sestre,privrzenost(ocu-majci),odrastao sa roditeljima ili babom i dedom; f) ponavljani snovi i fantazije

3. period od tree do jedanaeste godine: Oseanja vezana za polazak u kolu,da li je na vreme posao u skolu,rano privikavanje,razvijanje moralnosti, kanjavanje,strah od kole( kolske fobije),uspeh u koli,da li je ponavljao neki razred, nadimak(ako ga je imao),slaganje sa decom i uciteljicom,hobi(ako ga ima)

4. period od puberteta do adolescencije ( doba kasnog detinjstva) :

a ) socijalni odnosi: odnos prema brai i sestrama,drugovima,broj drugova i bliskost sa njima,da li je bio lan ili vodja grupe, popularnost u drutvu, uestvovanje u grupnim aktivnostima,agresivno, pasivno, anksiozno, antisocijalno ponaanje;

b) kolovanje: koliko se pacijent kolovao,kako je izabrao skolu(svojom voljom ili pod pritiskom),da li je bio odvojen od porodice za vreme skolovanja,prilagodjavanje u toku kolovanja(da li je bio zadovoljan skolom ,drustvom),omiljen ili ne od strane nastavnika, interesovanje za odredjene predmete, talenti,sport, hobi,potekoe sa uenjem i njihovo savladavanje i uticaj na dete,fakultet,studiranje

c) emocionalni ili fiziki problemi vezani za adolescenciju :none more, fobije, masturbacija, umokravanje u krevet, beanje od kue, delinkvencija, problemi sa telesnom teinom,oseanje inferionosti(manje vrednosti);

d) psihoseksualna istorija:

I radoznalost, infantilna masturbacija,

II sticanje znanja o seksu, odnos roditelja prema seksu

III poetak puberteta, oseanja u vezi sa tim,oseanja u vezi sa masturbacijom,razvijanje sekundarnih seksualnih karakteristika(normalno-muski,zenski tip)

IV seksualne aktivnosti u adolescenciji, izlasci, zabavljanje,masturbacija, polucija

www.belimantil.info

V odnos prema suprotnom polu:nesigurnost, stidljivost, agresivnost, potreba za dokazivanjem, anksioznost

VI seksualno iskustvo, seksualni problemi, homoseksualna iskustva,

parafilije(inverzije:pedofilija,zoofilija,gerontofilija;perverzije:voajerizam,egzibicionizam,transvestizam), promiskuitet

e) religioznost : striktna, liberalna,meana ( mogui konflikti-musliman,pravoslavac,katolik),sadanje opredeljenje

5. odraslo doba:

a) istorija zanimanja: izbor zanimanja,ambicije, konflikti, odnos prema autoritetu,kolegama i podredjenima(da li se slaze);broj poslova i trajanje;promene radnog statusa i razlozi za to;sadanji posao i oseanja u vezi sa njim,da li je zadovoljan uslovima rada i platom;

b) socijalna aktivnost: da li pacijent ima prijatelja i bliskost sa njima;povuen ili drutven;vrsta interesovanja; odnosi sa istim i suprotnim polom,hobi;

c) seksualnost:

i. seksualni odnosi pre braka:prvi seksualni kontakt(sa koliko godina),da li ste imali neku sex bolest,da li ste zaljubive prirode,da li ste imali idola partnera(ko je to bio),prva ozbiljnija veza i kada,koliko je trajala,zasto

ste raskinuli,da li ste skloni kratkim ili dugim vezama

ii. brana istorija:koji vam je ovo brak po redu,kada ste se ozenili prvi put,zasto ste se razveli, godine kada je brak zapoet,vencan ili ne(nain venanja), planiranje porodice,stavovi prema podizanju dece,sex problemi u braku,oblasti slaganja i neslaganja,problemi u braku(slazu se ili ne),rukovodjenje novcem

iii. simptomi seksualnih smetnji: anorgazmija, impotencija, frigidnost iv. odnos prema trudnoi i deci v. seksualne aktivnosti, parafilije

mukarci: da li ste sluzili vojsku,sa koliko godina,gde ste bili u vojsci,u kom rodu ste sluzili,prilagodjavanje, povrede,javljanje psihijatru u to vreme,jeste li bili pun vojni rok, oslobadjanje od sluenja vojnog roka i razlozi za to,nagrade ili kazne u vojsci; ene: prva menstruacija,menstrualni ciklus ( urednost, bolnost),trudnoe i porodjaji ( tok,komplikacije), pobaaji(namerni ili spontani)

d) navike : alkohol, puenje(koliko godina i cigareta dnevno), droga e) ranija telesna oboljenja: povrede,prelomi,operacije,hirurke intervencije,opekotine(kog organa,kada),hospitalizacije,

alergije,trovanja,gubitak svesti,bolesti teze(dijabet,TA,zutice,TBC,tumori,bubrezne,HIV itd)

V PORODINA ANAMNEZA

Ko su lanovi porodice,godine starosti, obrazovanje, brani status,zdravi ili ne,porodina atmosfera u kojoj je pacijent odrastao;opis ukuana-linost, inteligencija;sadanji odnosi izmedju pacijenta i lanova porodice; istorija mentalnih bolesti (hereditet):samoubistva, ubistva, psihijatrijske bolesti, epilepsija, alkoholizam i bolesti zavisnosti;

porodina anamneza se uzima i od pacijenta i od nekog od lanova porodice, obzirom da se mogu dobiti sasvim razliiti opisi istih ljudi ili dogadjaja

VI SOCIJALNA ANKETA

Gde pacijent ivi(stan-kuca),opis stanovanja i susedi(da li se slazu);da li je dom prenaseljen; izvori porodinih prihoda i potekoe u vezi sa tim;javne funkcije(da li je stresogeno),ko vodi brigu o deci;

VII SNOVI, MATANJA, SISTEMI VREDNOSTI

1. Snovi: opis (none more, snovi koji se ponavljaju) 2. Dnevna matanja i fantazije 3. Sistemi vrednosti:da li odgajanje dece vidi kao opterecenje ili radost;da li je posao nuno zlo, neprijatna obaveza ili

ansa;

DA LI IMA NESTO STO VAS NISAM PITAO A PO VAMA JE VAZNO?!?

www.belimantil.info

PSIHIKI STATUS : ( procena svih devet psihikih funkcija)

OPIS PACIJENTA -opis pacijentove pojave i ponaanja ( kao kada bi to pisac uradio). 1.Izgled( uredne, neuredne spoljanjosti), 2.Dranje (upadljivo-neupadljivo) 3.Ponaanje ( sumnjiavo, bojaljivo, inhibovano, i sl.); 4.Gestovi, mimiki izraz ( adekvatne mimike ekspresije ili ne) 5.Motorna ekspresija ( oskudna, motorna hiperaktivnost, i sl.).

6.Verbalni kontakt se lako uspostavlja i odrava ili teko, kontakt se produbljuje ili ostaje na povrnom nivou; 7.Odgovori na postavljena pitanja su direktni i logini ili ne 8.Reakciono vreme produno ili ne 9.Stav prema ispitivau ( kooperativan, oprezan..) 10.Spremnost na saradnju.

11. Kontakt oima se uspostavlja ili ne sa pacijentom

I SVEST

Procena orijentisanosti pacijenta:

a)spaciotemporalna orjentacija

-u vremenu-temporalna;( pitati za godinu,godisnje doba,mesec,datum,dan kada se vodi razgovor)

-u prostoru-spacijalna;( gde se nalazi, bolnica, sprat,drzava,grad)

b)autopsihika orjentacija -prema sebi ( ko je, da li se izmenio u poslednje vreme i kako/ev. depersonalizacioni fenomeni)

c)alopsihika orijentacija -prema okolini ( da li se okolina pacijenta izmenila u poslednje vreme i kako / ev. derealizacioni fenomeni)

NORMALNO:pacijent je svestan orjentisan(u prostoru,vremenu,prema sebi i drugim licnostima),bez fenomena depersonalizacije i

derealizacije

POREMECAJI: 1.kvantitativni(somnolencija-patoloska pospanost;sopor-patoloski san;koma-potpuni gubitak svesti i gasenje

psihickog zivota;krize-prekidi svesti-krakotrajni)

2.kvalitativni(dezorjentacija-por.orjentacije u vrem,prost,prema sebi,drugima;delirijum-

imaju:dezorjentaciju,por.opazanja,intezivan strah,PM nemir;sumracno stanje-iskrivljeno dozivljavanje

spoljnog sveta,suzena svest,PM nemir,strah,amnezija;somnabulizam;depersonalizacija-pac se

promenio;transformacija-pretvorio se u zivotinju ili drugu osobu i to je uznapredovala depersonalizacija;derealizacija-okolina se

izmenila;fuge-suzena svest+besciljno lutanje+amnezija;hipnoza-suzena svest pod

sugestijom;tranzitivizam-sve sto dozivljava pripisuje drugoj osobi;autizam-povlacenje iz realnog zivota i potpuna prevlast

unutrasnjeg sveta)

II OPAANJE: Pitati pacijenta da li uje glasove koje drugi ne uju, da li dolaze iz glave ili spolja, ta govore,koliko ih ima, da li mu se prividjaju slike pred oima ili neto drugo; da li ima utisak da je hrana promenila ukus u poslednje vreme; da li osea mirise koje drugi ne oseaju; da li osea gamizanje po telu ili sline senzacije;da li su predmeti promenili velicinu(metamorfopsije) Pitanja vezana za halucinacije u oblasti svih ula - kada se javljaju ( nou ili danju), koliko traju, kako ih doivljava i tumai, tj. objanjava; NORMALNO:Ne stie se utisak niti se per anamnesis dobijaju podaci o postojanju perceptivnih obmana ( koristi se ovakva formulacija obzirom da pacijent moe da negira postojanje perceptivnih obmana).

POREMECAJI:Iagnozije-nemogucnost prepoznavanja informacije pri ocuvanosti cula i culnog centra

IIiluzije-pogresno prepoznavanje informacije u oblasti svih cula

IIIhalucinacije-opazanje bez prisustva informacije.Imaju karakter telesnosti(dolaze spolja)i pozitivan sud

realnosti(misle da informacija realno postoji u sferi njihovog opazanja).Vrste:

1.opticke najcesce kod akutnih psihoza(fotomi-svetlece tackice;dugi konci,misevi-delirijum tremens alkoh;vizije-

slozene,prijatne;ekstrakampine-opaza van vidnog polja;autoskopske-delove svog tela van njega;negativne-

negira da vidi ono pred njim)

2.akusticke-glasovi koji ne postojeIzvor zvuka uvek spolja kod psihoza.(akoazmi-sumovi,puckanje;fonema-jasne

reci,recenice;maniheizam-na jedno uvo naredba a na drugo zabrana;Po sadrzaju mogu

biti:prijatne,neprijatne,savetodavne,imperativne,pogrdne)

3.taktilne-mravi gamizu po kozi i sl.

4.olfaktivne-neprijatni mirisi koje drugi ne osecaju

5.gustativne-hrana izmenila ukus 6.cenesteticke-vezano za unutrasnje organe(cupanje plucne maramice,elektriziranje testisa)

7.refleksne(nadrazaj jednog cula izaziva halucinaciju drugog ili istog cula(buka-pojave pred ocima ili glasovi

ljudi)

www.belimantil.info

8.metamorfopsije-promena velicine prostora ili objekata(mikropsije-smanjenje,makropsije-

uvecanje,dismegalopsije-deformitet)

9.psudohalucinacije-pac su psih.zdravi i znaju da halucinacije realno ne postoje(fantomski ud-amputiran ud

dozivljava kao da postoji;hipnagogne i hipnopompicne halucinacije-u toku budjenja ili padanja u san;scotoma scintilans-svetlaece

tacke kod migrene)

III PANJA: - procena tenaciteta(usredsredjenosti)/ vigilnosti(usmerenosti) panje - procena aktivne(voljna)/pasivne(jak intenzitet informacije) panje

Koristiti Burdonov test za procenu panje - traiti od pacijenta da u nekom tekstu precrta svako slovo koje se esto ili retko pojavljuje ( npr. slovo o i ); traimo da imenuje pet stvari(MLEKARA,PEKARA,APOTEKA,KLJUC,AVION) od mnotva koje mu se nakratko pokau ili da govori dane u nedelji unazad; NORM:paznja ocuvana,ujednacenog tenaciteta i vigilnosti

POREMECAJI:1.hipervigilnost(pojacana vigilnost)-kod manije,anksioznih

2.hipovigilnost(oslabljena vigilnost)-kod MOPS,depresije

3.hipertenacitet(pojacan tenacitet)-kod sumanutih i depresivnih

4.hipotenacitet.(oslabljen tenacitet)-kod zamora,straha,oligofrenih

IV PAMENJE: - procena sposobnosti upamivanja- da li je u stanju da ponovi estocifreni broj ili tri pokazana predmeta posle nekon kratkog vremena;

- procena pamenja za starije dogadjaje - pitati za vanije datume u pacijentovom ivotu / datum venanja, rodjendane, odlazak u vojsku i sl.)

- procena pamenja novijih dogadjaja - pitati pacijenta ta je radio ili jeo prethodnog dana, da li je imao posetu i ko je bio, ta je bilo na televiziji, i sl.

NORM:ocuvani funkcija upamcivanja kao i pamcenje za starije i novije dogadjaje

POREMECAJI:I kvantitativni poremecaji pamcenja:

1.amnezija-nesecanje za odredjeni vremenski period.Vrste:

a)organske-kod organskog ostecenja mozga(retrogradne-nesecanje za period pre povrede;kongradne-nesecanje za vreme gubitka

svesti;anterogradne-nesecanje za period posle dolazka svesti)

b)funkcionalne-posledica afektivnig suzenja svesti(bes,strah),potiskivanja u nesvesno(disocijativna histericna neuroza) i

propadanja acetil-holinesteraze(amnezija u senilnoj demenciji)

2.amnezija fiksacije-nesposobnost upamcivanja(kod alkosa i senilne demencije)

3.hipomnezija-smanjena mogucnost secanja(isti uzroci kao amnezija)

4.hipermnezija-pojacana sposobnost secanja(kod delirijuma,epi i ugrozavanja vitalnog)

II kvalitativni poremecaji pamcenja:

1.alomnezija-naknadno izvrnuto secanje u falsifikovanom znacenju(kod umora,depresije,sumanutih)

2.kriptomnezija-citiranje necijeg dela a ubedjen je da to delo nije citao

3.pseudomnezije-halucinacije secanja(osoba se seca necega sto se nije nikad desilo):kod sumanutih,manicnih

4.patoloska lazljivost(mitomanija,sindrom Minhauzena)-bolesna sklonost ka laganju i vremenom pocne da misli

da je to sve stvarno tacno

5.konfabulacije-kombinacija amnezije i mitomanije;praznine u secanju popunjava izmisljenim dogadjajima;kod

MOPS,parafrenije(sumanutost),Korsakovljevog sindroma(alkosi)

6.vec vidjeno(deja vu) i nikad vidjeno(jamais vu);kod PM epilepsije

V MILJENJE : Poremeaje miljenja po formi: ispitujemo analizirajui govor pacijenta ( usporen, ubrzan misaoni tok, blok misli(prica pa stane pa ne zna gde je stao) ,bolesna opirnost, rasulo misli itd.) , po mogunosti citirati izlaganje pacijenta;analiziramo i govor pacijenta - bogatstvo renika, adekvatno korienje stranih ili redjih izraza, gramatiku ispravnost; Poremeaji miljenja po sadraju: proceniti prisustvo a)prisilnih-da li Vam se nameu neke misli protiv Vae volje ili radnje koje neodlono morate da izvrite? b)precenjenih-da li vam je nesto preterano vazno i sta je to?

c)sumanutih ideja:

- da li imate problema sa ljudima, utisak da su protiv Vas - da li imate utisak da Vas prate, prislukuju, ele da otruju, i sl. - da li imate utisak da Vam itaju misli - da li imate neke posebne sposobnosti, moi ili talente i koje - da li se sadraj iz novina ili sa TV-a odnosi na Vas - da li su Vae misli glasne i neko drugi moe da ih uje, i sl.

Sumanute ideje analizirati po strukturi, mehanizmu nastanka i sadraju; proceniti da li su podlone korekciji ili ne(pokusati da razuverimo pacijenta);ispitati osnovne misaone preokupacije pacijenta, nain interpretiranja zbivanja u njegovoj okolini,proceniti tenedencije ka disimulaciji ( prikrivanju);

NORM:nema poremecaja misljenja po formi i sadrzaju

www.belimantil.info

POREMECAJI:I po formi:

1.bolesna opsirnost-manifestuje se gubitkom ciljne predstave(kod:demencije,oligofrenije,epi)

2.usporen misaoni tok-smanjen broj izgovorenih reci i misli u jedinici vremena(kod MOPS,depresije).Podvrsta

je misoni blok kada se misljenje sasvim zaustavi(kod depresije postepeno a sch naglo pa ne zna gde je stao).Mutizam-gasenje

impulsa za govor(ne govori niti odgovara).

3.ubrzan misaoni tok-misli naviru,govor je ubrzan(kod manicnih)

4.rasulo misli-nepovezano misljenje i raspad pojmova(kod sch)

5.inkoherentno misljenje(mentalna konfuzija,amentni sindrom-nepovezano misljenje sa

dezorjentacijom(kod:delirijuma,demencije,sumracnih stanja,toksiinfektivnih psihoza)

6.perseveracija-ponavljanje misaonog toka:verbigeracija-ponavljano izgovaranje nekih reci(kod:alkosa,CVI)

II po sadrzaju:

1.precenjene(fiks) ideje-davanje preterane vaznosti nekom sadrzaju(kod:poremecaja licnosti i zdravih)

2.prisilne ideje-su ideje koje se namecu protiv volje pacijenta,koje su neprijatne,zahtevaju izvrasenje radnje-

pranje ruku(kompulziju)a neizvrsenje je praceno anksioznoscu(kod opsesivno- kompulzivne neuroze)

3.sumanute ideje-su zasnovana na bolesnoj osnovi licnosti a ne na realnim cinjenicama i nepodlozne su

korekciji.Vrste:

A.po strukturi:1.paranoidne-nesistematizovane,neuverljive za okolinu,lakse podlozne promeni2.paranoicne-

sistematizovane,logicne,uverljive za okolinu,teze promenljive,prva karika u lancu sumanutih ideja je bolesna(npr.moja zena me

vara)a ostale se logicno nadovezuju na prvu

B.prema sadrzaju:1.sumanute ideje proganjanja(neko ga prati)2.ljubomore(zena ga vara)3.erotomanske(u

njega je zaljubljena neka poznata licnost)4.ekspanzivne:megalomanske-ideje velicine(najveci,nepobedljiv),pronalazastva,visokog

porekla,mesijanske5.depresivne(zivot nista ne vredi,kriv je)6.religiozne(komunikacija sa djavolom,andjelima,isusom,bogom

itd)7.citanje,emitovanje,oduzimanje,ubacivanje,kradja misli7.hipohondricne8.uticaja(drugi ljudi ga kontrolisu)

C.po mehanizmu nastanka:1.halusinatorni(na bazi halucinacija se formiraju sum ideje)2.intuitivni(na

osnovu predosecaja ali nema dokaze)3.interpretativni(bolesna tumacenja dogadjaja oko sebe)4.fabulativni(na osnovu fantazija-

lazi se formiraju sum ideje)

VI INTELIGENCIJA:

Proceniti obim znanja pacijenta, pitanja prilagoditi nivou obrazovanja, nekolovane i nepismene pitati za ime Predsednika Rrepublike, naziv drave, glavni grad, kao i pitanja vezana za aktivnost kojom se bavi ( poljoprivreda, domaiki poslovi i sl.); pacijente sa kolom pitati za: granice nae drave, imena veih reka, vanije dogadjaje iz nae istorije, imena kontinenata, svetske ratove i aktuelne dogadjaje ( politike, kulturne, sportske i sl.) Mali kliniki test inteligencije- pitati sve pacijente bez obzira na stepen obrazovanja: procena se vri na osnovu bogatstva poznavanja i tumaenja apstraktnih i konkretnih pojmova, razlikovanju bitnog od nebitnog, tumaenju narodnih poslovica, izreka i zagonetki; NORM:inteligencija prosecna u skladu sa obrazovanjem

POREMECAJI:I demencija(steceni)-slabo upamcivanje(za novije dogadjaje),slabo razlikovanje bitnog od nebitnog,poremecaj

orjentacije itd.

II oligofrenija(mentalna retardacija)

A.klasifikacija prema stepenu ostecenja inteligencije-stara:1.fizioloska tupost(80-90 IQ)2.debilnost(50-

80IQ)3imbecilnost(20-50IQ)4.idiotija(ispod 20IQ);-nova:1.laka dusevna zaostalost(50-69IQ)2.umerena(35-49IQ)3.teska(20-

34IQ)4.duboka(ispod 20IQ)

B.prema etioloskim faktorima:1.infekcije(virusi,toksoplazma,sifilis

kongenitalni,meningit,encefalit2.intksikacije(lekovi,RH nepodudarnost)3.poremecaji metabolizma i ishrane(proteina-

fenilketonurija,lipida-Taj saksova i Gaucerova bolest,secera-Galaktozemija),hipotireoidizam4.neoplazme5.mikrocefalija i

hidrocefalus6.hromozomske aberacije(Daunov-trizomija21,Klinefelterov-XXY,Tarner-

XO)7.demijelinizacija8.prematuritet9.psihosocijalna derivacija(neadekvatni uslovi za razvoj)

VII EMOCIJE :

Iz izgleda i ponaanja pacijenta moe se delom proceniti raspoloenje; posmatrati konstantnost raspoloenja i uticaje koji ga menjaju, notirati sve kvantitativne i kvalitativne poremeaje emocija;postaviti pitanja vezana za postojanje strahova, napetosti, razdraljivosti, tuge, euforije, sposobnosti doivljavanja zadovoljstva; NORM:nema kvantitativnih ni kvalitativnih poremecaja emocija

POREMECAJI:I kvantitativni:

1.euforija-bezrazlozna veselost(pac je veseo,radostan,optimista itd)

2.depresivno raspolozenje-bezrazlozna tuga(pac jezabrinut,tuzan,place)

3.apatija-snizenje i gasenje emocija(kod sch)

www.belimantil.info

4.patoloski afekat-jaka razdrazenost(na najmanji povod reaguje burno sa motornim preznjenjem)

5.emocionalna razdrazljivost-ne moze da odlozi emocionalno reagovanje(reaguje burno i brzo)

6.emocionalna labilnost-lako i brzo menjanje raspolozenja(kod hitericnih neuroza,dece,starih)

II kvalitativni:

1.paratimija-bolesnik misli tuzno a ima emociju veselosti

2.paramimija-pac ima emoc. tuge a pocne da se smeje

3.defekt emocionalnog odnosa(emocionalne rezonance)-svojim emocijama ne moze da prati sagovornika

VIII NAGONI :

Pitati pacijenta za:kvalitet apetita, seksualni ivot, nagon i elju za ivljenjem; pitati da li je bilo tzv. crnih misli , planova ili pokuaja samoubistva, samopovredjivanja; proceniti eventualne autodestruktivne , suicidalne ili homicidalne tendencije; NORM:nagonski dinamizmi ocuvani

VRSTE:I vitalni(za zivotom i ishranom-hrana,voda),II nagoni odrzanja vrste(seksualni i roditeljski) III socijalni nagoni

POREMECAJI:I za zivotom:(suicidalna zelja,ideja,namera,pokusaj suicida-tentamen suicidi,realizovano samoubistvo-

suicid):kod depresije,shizofrenije

II za ishranom:1.kvantitativni(snizenje-inapeticija;gubitak-anoreksija;pojacanje hranjenja-polifagija;pojacano

pijenje tecnosti-polidipsija;bolesna prozdrljivost-bulimija;vucja glad i konjska zedj kod temporalne epi)2.kvalitativni(odbojnost

ka nekoj hrani-'truju ih'kod sumanutosti;unosenje nenutritivnih materijakod teske demencije,sch

III seksualnog:A.nova klasifikacija1.psihoseksualne disfunkcije(poremecaj sex zelje,uzbudjenja i

orgazma)2.parafilije(inverzije i perverzije)3.poremecaj identiteta pola(transseksualizam)

B.stara klas.:1.kvantitativni(povisenj sex nagona kod muskaraca-satirijaza,zena-

nimfomanija;smanjenje kod muskaraca-impotencija,kod zena-frigidnost; i anorgazmija-izostajanje

orgazma)2.kvalitativni(parafilije) a)sex inverzije:pedofilija-objekat dete,zoofilija-zivotinja,gerontofilija-stara osoba,nekrofilija-

les b)perverzije:voajerizam-uzbude se kada gledaju druge,egzibicionizam-pokazuju genitalije,fetisizam-predmetima sex

objekta,sadizam-nanosenjm bola sex objektu,mazohizam-sopstvenom patnjom,transvestitizam-odecom suprotnog pola

IVroditeljskog-snizen kod sch,alkosa,depresije

V socijalni:1.za polozajem u drustvu,2.saznanja(da uci sto vise)3.samopotvrdjivanja4.za radom(da dozivi

zadovoljstvo)5.altruisticki(za podnosenjm zrtve u interesu bliske osobe i zajednice).Snizeni kod depresije i sch.

IX VOLJA :

Pitati pacijenta za sadanje aktivnosti, planove za budunost i proceniti kapacitete za njihovu realizaciju; proceniti upornost, sugestibilnost pacijenta, ispitati da li postoji negativizam, ambivalentnost(da li je odlucan ili hocu-

necu),abulija(pasivan),impulsivne radnje(kleptomanija-kradja,piromanija-podmetanje pozara,dipsomanija-pijenje

alkohola,poriomanija-besciljno lutanje),katatoni fenomeni i dr.

NORM:voljni dinamizmi ocuvani

Test realnosti - proceniti da li je ouvan ili oteen. Afektivna rezonanca - proceniti da li postoji u kontaktu sa pacijentom(prati emocijama nase)

POREMECAJI:I slabost volje(hipo i abulija)-Ne moze da zapocna i istraje u zavrsavanju zadatka;kod

umora,sch,depresija,poremecaja licnosti

II ambitendencija-neodlucnost(hocu-necu,uradi-ne uradi)

III sugestibilnost-pasivno,nekriticko prihvatanje tidjih ideja i stavova;kod

sch,histerija,dementne,oligofrenija.Podvrsta automatska poslusnost-izvrsavaju sve sto se od njih trazi

IV katatoni sindrom-kod hebefreno katatone sch,depresije,histericnog stupora itd.Tu spadaju:1.stupor(pac lezi-

nepokretan,ne govori i ne jede ali sve opaza i pamti.Iznenada ustane i udara,lomi,vice,ubija-katatona pomama!

2.katalepsija(ukocenost)-povisen tonus misica;katatona rigidnost-otpor pri pasivnim pokretima;vostana savitljivost-udovi

u neprirodnom i neugodnom polozaju

3.ehopatije-ponavljanje(pokreta-ehopraksija;mimike-ehomimija;reci-eholalija)

4.negativizam:A.aktivan(radi suprotno npr.umesto da otvori on zatvori saku)B.pasivan(odbija da izvrsi nalog)

5.stereotipije-besmisleno ponavljanje radnje,pokreta;verbigeracija-ponavljanje(stereotipija) misli i govora

6.manirizmi i bizarnost-stilizovani,cudni pokreti i drzanje tela

V nevoljni pokreti-tikovi(sindrom Zila De LA Tureta-glasno izgovara,nevoljno nepristojne reci) ,tremor,horeja

VI impulsivne radnje-osoba izvodi jer ne moze da ukoci impuls koji mora da zadovolji(kleptomanija-impuls za

kradjom;poriomanija-besciljno lutanje,;dipsomanija-pijenje alkohola;piromanija-podmetanje pozara)

VII prisilne radnja-je realizovana prisilna misao(npr.pranje ruku,proverava da li je sve zakljucao pa se vraca vise

puta,ugasio sporet itd.)kod sch,opsesivno-kompulsivne neuroze

www.belimantil.info

*UVID( uvidjavnost)- stav prema sopstvenoj bolesti proceniti direktnim pitanjem pacijenta - da li smatra da je bolestan i od koje

bolesti boluje, da li bolest zahteva leenje; proceniti da li postoji potpuni ili delimini uvid, ili je pacijent bez uvida u svoju bolest i potrebu leenja; NORM:ima uvid u svoje stanje,smatra da je bolestan i da treba da se leci(recima pacijenta napisati)

Ako ima uvid verovatno nije psihoza i obrnuto.

*KRITINOST - u odnosu na okolinu ( da li se pacijent ponaa nekritino u odnosu na svoju okolinu). Proceniti pragmatinost ivljenja tj. ivotnog postupanja pacijenta. NORM:pacijent se ponasa kriticno u odnosu na okolinu i svoje postupke

Na kraju prvog intervjua /razgovora uvek pacijentu ostaviti mogunost da nas neto pita - da li Vi imate neto mene da pitate-

posebno je delikatno voditi razgovor sa odredjenim kategorijama pacijenata i u tim sluajevima se savetuje sledee, ukoliko je pacijent:

a) suicidalan - napraviti uvek antisuicidalni ugovor b) paranoidan - ne konfrontirati se sa pacijentom direktno, ve indirektno sugerisati da postoje i drugi naini

razmiljanja iako razumemo kako se osea c) impulsivan - rei pacijentu da moe kazati ili oseati bilo ta ali da ne sme uiniti nikakvu nasilnu radnju ; ne

dodirivati pacijenta bez opreza, ne pokazivati ljutnju, strah ili uznemirenost;