LIČNOST I DELO IMAMA HOMEINIJA

HAFEZOVOPREDSKAZANJE

IRANSKI BAZARI

BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA

53/54SADRŽAJ2 RečurednikaKULTURA I DRUŠTVO5 Skup„IslamskarevolucijauIranu krozličnostideloimamaHomeinija“20 Protestnopismo23 Iranskoračunanjevremena Asgar BahramiFILOZOFIJA I GNOZA28 Produbljenasvežinaislamskog verozakona dr Seid Halilović31 Osvrtnauverenja,ideologijui višeciljeveimamaHomeinija Hamid AnsariKNJIŽEVNOST40 SamospoznajauzGospodinaizŠiraza Timur Barhon Simuri46 Poezija:TriRumijevagazela49 Čistota Mahdi A. JazdiUMETNOST56 Iranskibazari Husein Sultanzade64 Sufizamimuzika Ana Stjelja70 UspehsrpskogpozorištauTeheranu Intervju M. Atebbaija sa M. BenkomVERSKE TEME73 ČudesniKur’an Geri Miler93 RođenjeimamaHuseina šejh Abas ibn Muhamed Reza KomiS ČITAOCIMA99 Kurspersijskogjezika uTeheranu Ivana GvozdenovićNOVA IZDANJA103 Pripovestobuđenju Hamid Ansari104 Persijskebajke Mahdi Azar JazdiAKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI105 53.Međunarodnibeogradskisajamknjiga109 Kurspersijskogjezika110 Promocijaknjige„3.000godina

računanjavremenauIranu“111 DelegacijaizIranauPatrijaršijskomdvoru113 Promocijačasopisa„Nur“uValjevu115 „Persijskebajke“nafestivalu

„PozorišteZvezdarište“117 Studentisaodsekazapozorišteifilm izTeheranauBeogradu117 Delegacijavojvođanskihmuslimanau

Iranu

ČASOPIS ZA KULTURU IISLAMSKE TEMEVol. 17 ● Nº 53/54

GODINA 2008.UDC008+297ISSN1450-555X

www.nur.org.yu

Glavni i odgovorni urednikMehrdadAgahi

UrednikAleksandarDragovićnur.urednik@sbb.co.yu

Lektura i korekturaMirjanaAbdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandarDragović

ČasopisizlazitromesečnouizdanjuKulturnogcentraIslamskeRepublikeIrana.

Mišljenjaigledištaiznetauobjavljenimčlancimaovogčasopisanemorajudapredstavljajugledišta

KulturnogcentraIslamskeRepublikeIrana.

Objavljivanječlanakaiilustracijadozvoljenojesaobaveznimnavođenjem

izvora.NURtoplodočekujemišljenjaigledištasvojih

čitalaca.

Adresa redakcijeČasopisNUR

Poštanskifah43111001Beograd,SrbijaTel:011/2660-386011/367-2564

Fax:011/2666-980E-mail:nur.urednik@sbb.co.yu

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Reč urednika

NovibrojčasopisaNur,kaoiobično,sledidugogodišnjikonceptupredstavljanjubrojnihaspekatairanskekul-ture srpskoj čitalačkoj javnosti. Za ovaj broj, odabralismosledećeteme:

UblokuKultura i društvo, donosimoizlaganjasaskupaIslamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Home­inija koji je, povodomobeležavanjadevetnaeste godi-šnjiceodsmrti imamaHomeinija,održannaGeoeko-nomskomfakultetu„Megatrend”Univerziteta,ujunuovegodine.Reformistički pokreti u Iranu: kontinuitet i ra­zlike u Islamskoj revolucijinazivjeizlaganjaMohamadaRezeDžavadiJeganea,asistentanaOdsekuzasociolo-gijuUniverzitetauTeheranu;doc.drNatašaStanojevićjegovorilana temuEkonomska dimenzija Islamske revo­lucije,adiplomataipublicistaOliverPotežicaoIslamskoj revoluciji.SlediProtestno pismokojesumuslimanskiin-telektualci,studenti,umetnici,naučnici ielitniradniciuputiliEvropskojunijiusledklevetničkogstavapremaBožijemposlanikuMuhamedu(s.a.v.s.),vređanjaislamaiširenjamržnjeprema islamskimvrednostima.PrilogIransko računanje vremena i njegova evolucija,autoraAs-garaBahramija,uprevoduDejanaSpasojevića,govoriopreciznomračunanjuvremena,kojeje,jošudavnimvre-menima,uIranubilozasnovanonanaučnimosnovama.

UblokuFilozofija i gnoza donosimodvapriloga:prvijeProdubljena svežina islamskog verozakona,drSeidaHali-lovićaizprolegomeneknjige“Bitakipad:antropologijauislamu“,iOsvrt na uverenja, ideologiju i više ciljeve ima­ma Homeinija, HamidaAnsarija.

UodeljkuKnjiževnost donosimoprilogSamospoznaja uz Gospodina iz Širaza, autora TimurBarhonSimurija,opredskazivanjuuzpomoćHafezovepoezije,kojese,kaoobičaj,zadržalododanašnjihvremenaumnogimiranskimporodicama,nesamokaoizrazslavljenjaovogvelikogpesnikaiprepuštanjavođstvunjegovihstihova,većikaojedanoduzvišenihimističnihmodelauspo-stavljanjaodnosasaonostranimitraženjapomoćiodBogaposredovanjemčistihimudrihosoba,uciljuotkri-vanja istine iotklanjanjabriga izživota.SledeTri Ru­mijeva gazela,uprevoduĐorđaIvanovića, i Tri pričeMa-hdiAzarJazdija.

TematskiblokUmetnostotvaraprilogIranski bazari,Hu-seinaSultanzadea,ukomesuiznetidruštvenikontekstiistorijatbazaraodepoheMedejacadoislamskograz-doblja.UpriloguSufizam i muzika AnaStjeljapišeomu-zicikaoizrazumističkogzanosa.NakonponovljenoguspehasrpskogpozorištauTeheranu,prenosimointer-vjuMiroslavaBenkekojije,tokomgostovanjasasvojompozorišnomtrupomuIranutokomleta,rediteljdaoiran-skimmedijima.

UodeljkuVerske temedonosimodvapriloga:prvijeČudesni Kur’an,GeriMilera,adrugipodnazivomRođe­nje imama Huseina – suština i značaj pobune imama Huseina za opstanak islama, poglavljeizknjigeKerbela, zemlja tuge i bola, šejhaAbasibnMuhamedRezaKomija.

OsvomiskustvutokomtronedeljnogkursapersijskogjezikauTeheranupišepolaznicaIvanaGvozdenovićuodeljku S čitaocima.

U Novim izdanjima prelistavamonajnovijeizizdava-štvaKulturnogcentraIrana,očijimdrugimaktivnosti-ma,takođe,možetečitatiiublokuAktivnosti.

ČASOPIS ZA KULTURU IISLAMSKE TEMEVol. 17 ● Nº 53/54

GODINA 2008.UDC008+297ISSN1450-555X

www.nur.org.yu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 5

KULTURA I DRUŠTVO

Skup „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija”Geoekonomski fakultet Univerziteta „Megatrend”,4. juni 2008.

P ovodomobeležavanjadevetnaestego-dišnjice od smrti imamaHomeinija,

GeoekonomskifakultetUniverziteta„Me-gatrend”iKulturnicentarIranauBeogra-duorganizovalisuskupposvećen liku idelu imamaHomeinija, osnivača Islam-skeRepublikeIrana.Prisutnejeuimedo-maćinapozdraviladrBiljanaStojanović,prodekanzanastavuGeoekonomskogfa-kulteta Univerziteta Megatrend. Ona sezahvalilanasaradnjiuorganizacijiskupadirektoruIranskogkulturnogcentra,g.Agahiju, idoc.drNatašiStanojević.Na-kon što je pozdravilaprisutne i najavilaizlagače,prodekankaStojanovićjedalarečiranskomambasadoruuBeogradu,Nje-govojekselencijisejjedMortezaMirhejda-

riju.PozdravivšiprisutneizahvalivšiseosobljuUniverzitetaMegatrendnatruduizalaganjuuorganizacijiovogskupa,Mir-hejdarijeizrazionadudaćeovajskuppo-služitikaodobraosnovazaprodubljiva-njeodnosaidijalogaizmeđudvanaroda.

„Glavnizadatakležinadanašnjimiz-lagačima–drMohamadRezaDžavadiju,mrOliveru Potežici i drNataši Stanoje-vić...Iranposedujeveomabogatuistoriju.GospodinPotežicaveomadobropoznajenašuistorijuipredlažemdačujetenjego-vaobjašnjenjaonašojistoriji,anjegovaprednostjeutomeštojeuIranuživeouburnimgodinama,iraspolažemnogodo-briminformacijama.

Tokom2500godinasvojeistorije,Iranje bio suočen sa velikim teškoćama: na-metnutnam jevelikibroj ratova, tokomkojihsmopretrpelivelikarazaranja,ionoštojevažnodaznatejedase11.februara1979.unašojzemljidogodiovažandoga-đaj.Posredstvomsposobnogvođe,čovekakojije,premasvedočenjuistorije,govorioonoštojegovorilo90odstoiranskogstanov-ništva,izvukaojepoukuosvemuonomeštosedešavalotokom2500godina,brane-ćijednovelikoivažnogeslo:atojepoliti-kanesvrstavanja–‘niIstokniZapad’.Štatoznači?Daćemosigurnoimatiodnoseisaistočnimisazapadnimblokom,alinaosnovuprincipauzajamnogpoštovanja,po-štovanjapolitičkih,kulturnih,ekonomskihidruštvenihnormi.Vratiojeiranskomna-rodunjegovidentitet,itodasammožeda

Njegova ekselencija sejjed Morteza Mirhejdari,ambasador I.R. Irana u Beogradu

KULTURA I DRUŠTVO6

P redolaskamodernizma,Iranjebiodržavasasvimspecifičnostimajedne

istočnjačkemonarhije.KakoobjašnjavaDžonFuran,uproteklačetiriveka,Iranjebio jednaod četiri vodeće svetske sile.Iranciseuključujuumodernizamnapo-četku19.veka.Nakonruskevojneinter-vencije‚modernizacijapostajenajvažnije

pitanjeiključničinilacutumačenjuveli-kihistorijskihdogađajauovojzemlji.

PorazuratovimasaRusijomstvoriojepotrebuzauključivanjeIranauprocesmo-dernizacije. Persijski prestolonaslednik ifeldmaršalizdinastijeKadžar,AbasMir-za,aposlenjegainekolikovelikihveziraipremijera(KaemMaqamFarahani,Amir

odlučujeosvojojsudbini.Većinavaskojisteovde,ivelikibrojljudiuSrbijisako-jimaimamkontakte,volelibidaznajuštase todešavalouIranu.OsvemuštosedesiuIranu,misamiodlučujemo.Poštoistočniblokvišenepostoji,odlučnoseprotivimopostojanjusamojednogcentramoćiusvetu.Tojebilaosnovarazmišljanja

imamaHomeinija.Onjegovoriooslobodinemajućinaumusamosloboduiranskognaroda,ibiojeuverendaljudimorajusa-midauzmusudbinuusvojeruke.Otomesemožegovoritiveomadugoinapose-bnimskupovima,ajanebihuzimaovre-menašihuvaženihpredavača.Jošjednomvamsezahvaljujemnapažnji.”

Učesnici skupa „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija“na Geoekonomskom fakultetu Univerziteta „Megatrend“ u Beogradu

Reformistički pokreti u Iranu:kontinuitet i razlike u Islamskoj revolucijiMohamad Reza Džavadi Jegane asistent na Odseku za sociologiju Univerziteta u Teheranu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 7

Kabir,MirzaHuseinhanSepahSalar),anakraćiperiodiNaserudinšah,preduzelisuodređenemereuciljumodernizovanjazemljeiuvođenjesavremenihinstitucija.Ovemerenisedalenekiznačajnijirezul-tat,anjihovvećiuspehbiojeonemogućenprvenstvenozbogpomanjkanjaspremno-stiuuticajnimdruštvenimkrugovima(kaoštosusveštenstvo,dvoritrgovci),kojisu,svakonasvojnačin,ubiralikoristizposto-jećegstanja.Uspehjedodatnoonemogu-ćenizbogverskiutemeljenihantagonizamai neslaganja, odnosno otvorenog protiv-ljenjazvaničnereligijeodređenimstavovi-ma,postupcimaitendencijamaprisutnimuprocesumodernizacije, kao i zbog ru-skogodnosnobritanskog,protivljenjadaIranzakoračinastazumodernizma.

Drugufazairanskihtežnjidakrenepu-temmodernizma,kojapočinjenakonneu-spehareformskihmeraukadžarskojepohiikojukarakterišetežnjaodređenogbrojaintelektualacaisveštenika(međukojimasunajistaknutijiMirzaMalkomhanisej-jedDžemaludinAsadabadi)zapodizanjeopštesvestiiširokeinformisanostidovodidopobedekonstitucionalističkogpokreta1909.godine.Osnovnizahtevikonstitucio-nalistabilisu:uspostavljanjeustavnemo-narhije, odvajanje institucijamonarhijeodvlastiifunkcionisanjezakona.Jedanpam-flet izdatprekonstutucionalističkerevo-lucijenosiojenaslov„jednareč”čimeseiskazivalogledištekakojespasIrana(sa-držan)ujednojreči,atarečjebilazakon(ustav).Njegovautor,MirzaJusefhanMo-stašarad-Doule,nastojaojedaprotumačifrancuskiustavtrudećisedapokažekakounjemunepostojenikakveprotivrečnostisaislamom.Hteojedaubedisveštenstvoiobičneljudedamodernizamnijesuprot-stavljenislamu,većnasuprot–sveonoočemu govori modernizam jeste upravoonoočemujegovoriosamPoslanikisla-maištojeobjavljenouSvetojknjizi,Ku-r'anu.

Nakontrijumfakonstitucionalističkere-volucijeitokomsastavljanjaustavadolazidorazilaženja,patakomedenimesecre-volucionara biva veoma kratak. Kamenspoticanja iključnispor javljasemeđupristalicamadvatabora–modernistimaizagovornicimaverskogzakona,šerijata.Pristalicemodernizma su naginjali opo-našanjuprincipasvojstvenihzapadnojci-vilizacijiiupisanjuustavaseoslanjalinaevropskezemlje,bezobziranastepennje-goveusaglašenostiodnosnosuprotstavlje-nosti šerijatu. Pristalice šerijata, s drugestrane,težilisuusaglašavanjuovihzako-nasaislamskimučenjima,verujućidatre-baodbacitizakonekojisusuprostavljenišerijatu.Protivrečnostiisuparništvokojasuusledilaponištilasusavtrudonegrupeintelektualacakoji su težilimodernizmukojinijeprotivrečanverikaotakvoj(ilisuprećutno prelazili preko njihove protiv-rečnosti),iunarednimdecenijama,idejareformističkih,naislamuutemeljenihpo-kreta,stavljenajepostrani.

Iako suuperiodupre konstituciona-lističkerevolucijedelovaleličnostikaoštosuAhundZadeiliTalbuf,kojisusmatralida,popitanjuprotivrečnosti izmeđuše-rijataimodernizma,prvenstvotrebadatimodernizmuiodrećisesvihonihverskihelemenata koji su nespojivi samoderni-zmom.Ovogledište,zbogutemeljenostivereuiranskomdruštvuidruštveneipo-litičkesnagesveštenstva,nikadanijeste-klonekivećiuspeh. Ipak,unarednomperiodujavljasejednagrupamodernista,u formidemokratskepartije, koja se za-lažedasekrozpostepenureformunekihverskihpropisa,nespojivih sa razvojem,prokrčiputmodernizmu.Programdemo-krataradi„upućivanjazemljeputemka-ravana ljudskognapretka”sastojaose izsledećihtačaka:(Abrahamian,131:1377):borbaprotivstranogkapitalizmaiunutra-šnjegfeudalizma;formiranjesnažnena-cionalneskupštine;odlaganjeosnivanja

KULTURA I DRUŠTVO8

senata;davanjapravaglasasvima;raspi-sivanjaslobodnihizbora;ravnopravnostisvihgrađanabezobziranaverskuina-cionalnupripadnost;odvajanjevereodpolitike;poveravanjeinstitucijezadužbi-narstvadržaviuciljuopštekoristi;bes-platnoobrazovanjezasvesaposebnimnaglaskomnaobrazovanježena;dvogo-dišnjivojnirok;ukidanjesvihpovlasticastrancima; industralizacija; stvaranje ne-zavisnog inaprednogporeskog sistema;ograničavanjeradnogvremenanamanjeoddesetsati;zabranazaspošljavanjadeceimaloletnihlicairaspodelazemljeonimakojijeobrađuju.

Oštresuprotnostiineslaganjaizmeđurevolucionarairusko-engleskiplanovidapodeleIran,dovelisuIran,napočetku20.veka,naivicuraspada.PobedaOktobarskerevolucijeuRusijiiotkrićenafteuIranu,otvorili suvratazabritanskiuticaj ipo-vlačenjaRusije.IranizlaziizmarginalnogpoložajaipostajeznačajanzaVelikuBri-taniju. Stabilnost i bezbednost Irana na-lazesenadnevnomreduEngleske,aujekusukobatokom1921.godineRezahan,

oficir i komandant per-sijske kozačke brigade,izvodidržavniudaripo-stepenouzdirektnuiin-direktnupomoćBritanije,prvo postaje vojnimini-star, zatimpremijer, dabise,najzadproglasiozavrhovnogvladara–pa-dešaha.

Zbogpolitičkepodrškekojujedobijaoizinostran-stva i svog despotskogkarakteraproisteklogiznjegovogvojničkogmen-

taliteta,Rezahannijebiopoželjnaopcijaza revolucionare. On je skupštinu prei-načiounaredbodavnuimarionetsku,asapolitičkim neistomišljenicima se obraču-navaoprogonima,hapšenjimaaponekadibrutalnimubistvima.Osimtoga,njegovskorojevićkikarakter ipohlepazazgrta-njem bogatstva nelegalnim putem i za-strašivanjemzemljoposednika,učinili sugaprezrenijimodbilokojegdrugogvla-dara. U svakom slučaju, njegova sposo-bnostdastvoribezbednostiosnovnepre-duslove za razvoj, kao i opšta težnjairanskogdruštvazapromenama,navelajevećinuintelektualacaibirokratadaza-ključekakosaRezahanomtrebasarađi-vati i sleditiganaputumodernizacije. Ipored njegovog lokalnog despotizma ineumereneprivrženostistrancima,ostalemereRezehanabilesuupravoonakvekakvesumodernistiželeli.

Uovomperiodu religija seposmatrakaoključnifaktorzaostalosti,naglašenojeoponašanjeZapadaiukidanjenekihas-pekata vere koji nisu u skladu samo-dernizmom.Rezahanuvodinizmeraod

Mohamad Reza Džavadi Jegane asistent na Odseku za sociologiju Univerziteta u Teheranu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 9

kojihsunajznačajnijezabrananošenjave-la,protivljenjeodržavanjuverskihritualaoplakivanja ižaljenja (uznaksećanjanamučeništvošiitskihverskihvelikodostoj-nika),ukidanjemoćisveštenstvausudo-vima, zadužbinama i verskim školama,stvaranjeuslovazaobrazovanježenaidru-gaograničavanjainstitucijasveštenstva.

Rezahanje,takođe,doneonizdrugihreformskihmerakojesuobuhvatileeko-nomiju, civilno društvo i kulturu: odosnivanja univerziteta i slanja iranskihstudenatanastudijeuinostranstvo,prekoizgradnjehiljadekilometaraželezničkihiauto-puteva,industrijskihpostrojenjaifa-brikadostvaranjaefikasnogbirokratskogaparataiutemeljenjabezbednostizahva-ljujući kojima je iransko društvo u tokunjegovedvadesetogodišnjevladavinepri-lično izmenjeno.Po rečimaKatuzijana,Rezahanjeizveoiuradiosveonoštosuranijireformatoriželeliihteli,anisumo-glidaurade.

Međutim,merekojejesproveoRezehankodvećegdelairanskogdruštvana-išlesunaotpor.Nezadovoljstvomeramajavilosemeđusveštenstvom,trgovcimailjudimasabazara,studentimaiintelektu-alcima,radnicimaiverskiminacionalnimmanjinama.PorečimaAbrahamijana:„DaRezahan,usledokupacijeIranaodstranesaveznika,nijezbačensavlasti,biobiod-stranjenudržavnompučuiliunemirimaiunutrašnjojpobuni”.

PadRezehanaoznačio jenesupešnikrajdrugogperiodairanskihnastojanjazamodernizacijom,periodakoji jekarakte-rističanpovraćanjudrevnimvrednostima,naglašavanjupreislamskeprošlostiIranaiograničavanjuuticajareligijenadruštvo.

Usledećemperiodu,tokomnarednihdesetakgodina,uiranskomdruštvupreo-vladavakomunističkidiskurs,kojiizdvarazlogaveomabrzonailazinakrah:kaoprvo,antireligiozni,komunističkičiniocinisu mogli da pronađu pogodno tlo za

delovanjeujednomsuštinskireligioznomdruštvukakvojeiransko,iiztograzloga,uIranunikadanijeosnovanakomunističkapartija,većsuzanjukorišćenadrugaime-na. Drugo, imperijalistički karakter so-vjetske revolucije ipohlepaza iranskomnaftomnaseveruzemlje,potaklisuiran-skeantipatijeignušanjepremasovjetskomkomunističkomsistemu.

Početkom1330/1960.godine,kaopo-sledica ranijihneuspeha javlja senovitrendidiskurskoji,zarazlikuodprvog,uzrokezaostalostinevidiuneupehuvla-dara,niti,poputdrugogtoistovidiure-ligiji; suština ovog novog trenda je unaglašavanju kolonijalizma kao glavnoguzrokazaostalostiinaporimastranihsiladaIranostanenazadan.Napočetku,ovajdiskurs se uobličio kroz pokret za naci-onalizaciju iranskenaftne industrije,bezoslanjanjanareligiju.Postepeno,počeojedasepribližavatradicionalizmuireligiji,dabiugovorimaimamaHomeinija,kaoglavni put za izbavljenja i razvoj Irana,biooznačenputvraćanjaislamuiverskimučenjima.

Islamska revolucija jenanekinačinpredstavljaladovršetakdvasuštinskapo-kretaIranacau20.veku:konstitucionali-stičkog ipokretazanacionalizacijunaftneindustrije, od kojih se prvi fokusirao naostvarivanjepolitičkihslobodaiukidanjelokalnog despotizma, dok je drugi insi-stiraonapolitičkojnezavisnosti,aprotivzavisnosti vladara od stranih sila. Zbogneuspehaobaovapokreta,sadasuovadva faktora predstavljala dve najvažnijeprepreke za stizanja do razvoja, i zbogtoga je glavna krilatica u jeku Islamskerevolucijeglasila„nezavisnostisloboda”,kojijesvojurealizaciju,uzvođstvoimamaHomeinija,pronašlau IslamskojRepu-blici.

ImamHomeini je sambio svedok je-dnovekovnognastojanjairanskognaroda,asdrugestrane,stavljanjemnanajvišini-

KULTURA I DRUŠTVO10

vo institucije sveštenstva, on je u svomgovorunaglašavaodanetrebaponavljatigreškeizprošlosti,pajezatorazvojvideokaonezavisnostodstranihsilazajednosapolitičkimslobodama i takve svoje idejejepromovisaokroz islamskeverskete-kstove.

DiskursimamaHomeinijabiojeuspe-šanspojovihelemenatazbogčegajeve-oma brzo naišao na dobar prijem kodIranaca.IakojeIslamskarevolucijauIra-nubilanastavakdruštvenihpokretaIra-naca u poslednja dva stoleća, kao što jejedinoilogično,ipak,njegovdiskursitu-mačenjesačinjeniodovihprincipa,bilisujedinstveni, i on je neprestano insistiraonaizvornostitogtumačenjakakobispre-čionjegovudevijaciju.

Uistomperiodu,uiranskomdruštvususeprofirirali idrugistavovi ipogledikoji su bili upereni protiv pahlavijskogrežima,kaoštosunacionalistički,komu-nistički, versko-nacionalistički, zagovor-nici oružane borbe i drugi, ali je imamHomeini svoje ciljeveobrazlagaokrajnjejednostavno, potpuno jasno i otvoreno,narodjenjegovagledištaprihvataoipo-državao,štosunakrajubileprinuđeneidruge grupe. Primera radi, u odgovorunapitanjenekognovinaraopregovori-maisporazumusavođamanacionalnogfrontaipokretazaslobodu,onkaže:„...Adasevratimotimpregovorima,sagospo-domBazarganomiSandžabijem...da,onisudošliijasamimgovoriooproblemimaIranaiinteresimanaroda,ioninisuiznelinikavoprotivljenje.”(Sahife-jeEmam,vol.4,430)

Imamovadirektnostijasnoćauvezisaislamskomrevolucijom,od samogpoče-tka borbe bila je nešto što je on stalnonaglašavao.Uporuci iranskomnaroduupućenoj5.mordada1357.(27.jula1978.godine),uvremekadarevolucionarnipo-kretiranskognarodajošnijedostigaovr-hunac,onkaže:„Poslednjisvetipokretu

Iranukoji jepočeodacveta15.hordada1342.(protestiodržani5.juna1963.godi-ne), stoposto je islamski, trijumfovao jesamouzmoćisnagusveštenstvaipodr-škuvelikogmuslimanskognarodaIrana,vođenjeodstranesveštenstva,bezosla-njanjananekifront,ličnostiligrupaciju...”(Sahife-jeEmam,vol.4,430)

Govor inačinobraćanja imamaHo-meinijaodvajaseoddrugihiztogperio-da. Za njega su karakteristične ključnekrilatice:nezavisnost,sloboda, islamskarepublika.Aliidrugisegmentipokretairanskog naroda i neprestana nastojanjezarazvojem,takođesubilipredmetnje-govog stalnog naglašavanja i intereso-vanja,pa je jedanodrazloganjegovogprotivljenjapahlavijskomrežimubione-dostatakplanaikonceptairanskograzvo-ja.UrazgovoruzaRojters,imamHomeinije rekao: „Hajdedavidimo šta je razlogprotivljenjašahovomrežimu?Tojejedanrežimkoji jepotčinjenAmerici iuIranusprovodiplanove te zemlje, a ti planovisuIranodveliupropast.Zaradočuvanjaravnoteže(izmeđuvelikihsila)jedandeodržavnogbogatstvajestavionaraspolaga-njeRusima.ŠahovrežimjeuIranuugušiosveslobode...Šahovrežim,popriznanjusatelitauskupštini,štampiivladi,ogrezaojeuiskvarenostikorupciju,anjegovifun-kcionerisupokraliiproćerdalimilijardedržavnogbogatstva...Šahovrežimjepo-tpunouništionacionalnuekonomiju.Natuopasnostuproteklimgodinamajevišeputaupozoravano.Međutim,umestodaseokrene stvarnosti, šah je, trošećimili-jardedolaraagitovaoo‘ekonomskomču-du’i‘napretkuIranakojijebezpremcausvetu’.“(Sahife-jeEmam,vol.4,160)

Nadrugommestu,onkaže:„MohamadRezašah,usvimaspektimanašegnacio-nalnogprogresa...nijedozvoliodanašna-rodkreneputemprogresa.Nijedozvoliodanašakulturabudenapredna.Našuar-mijujestaviopodnadzordrugiharmija.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 11

Našomarmijomupravljajuameričkisave-tnici. Potpuno jeupropastionašunacio-nalnuekonomiju.Iran,čijajepoljoprivredauništena i čija će nafta, koju em obilnotrošiemobilnopoklanjadrugima,takođenestati. AkoMohamad Reza šah ostanenavlasti,našazemljaćezanekolikogo-dina osiromašiti i nestati. Zato, sve dokonneode,našazemljanemožeugledatisloboduiprogres,izatoontrebadaode.”(Sahife-jeEmam,vol.4,174)

Ovakvistavoviprimetnisuumnogimintervjuimaisaopštenjimaiztogperioda,iuistovremedokseovajtrendnastavlja,ponegdepostojeinekerazlikeuodnosunaranijaimamovagledišta.Islamskare-volucijaIranajerezultatovihrazlikakojesupostojaleiporedkontinutetacelogpo-kreta.

Sada, tridecenijenakon trijumfa Is-lamskerevolucijeuIranu,postojedvaeks-tremnagledištavezanozanjenotumačenje.Jednogledište insistiranakontinuitetu ipostojanosti, i revoluciju vidi kaokonti-nuitetostalih,ranijihpokreta,poričućiuloguimamainjegovospecifičnotuma-čenjedogađanjaidaljegodržavanjarevo-lucije. Ovo gledište je čak i promenilonazivrevolucijeipreporučujedaseume-sto„Islamskarevolucija”upotrebljavana-ziv„revolucija(iz)1979.godine”.Međutim,poricanjemestaizmačajaimamaHome-inija injegoveposebneulogeupobedirevolucije,jesteneispravnotumačenjere-volucije.

Sdrugestrane,drugatendencijasklo-nanaglašavanjurazlika,nastojidapređa-šnje pokrete iranskog naroda predstavikaopogrešneipovezanesakapitalizmom,isamoiranskuislamskurevolucijupri-znajekaojediniautentičniirevolucionar-nipokretiranskognaroda.

Trujumf islamske revolucijedoneo jeostvarenjedvedavnašnježeljeIranaca,ato su sloboda i nezavisnost – a onda sunašleteškoće.Uodnosimasasvetom,an-

tiimperijalističkikarakter revolucije,me-šanjeAmerikeiizbijanjenametnutogratadovelisudozaoštravanjasukobaIranaiAmerike, što se u narednimdecenijamapokazaokaoozbiljnopitanjeucelokupnimiranskimodnosimasainostranstvom.Sa-dajetumačenjenezavisnostiveomaširo-kopasenasvakuvrstustranogprisustvailisaradnje,uIranugledasanevericomiskepsom,dokje,naravno,tajskepticizamdonekleprirodanirazumljiv,akoseimauvidunebaškratak igorakperiodpo-lukolonijalizmauIranu.

Štoseslobodatiče,situacijujeotežaloponašanjeprotivnikauperiodunakonre-volucije.Oponentisuunekimprilikamapreduzelioružaneakcijekada je,prime-nomteorijeolikvidacijiimamovihnajbli-žihsaradnika,stradaovelikibrojnajoda-nijih imamovihprijatelja, i sam imam jebioprinuđendapromeni svojegledište.Sveštenstvonijetrebalodadobijeizvršnenadležnosti, već samoda imanadzornufunkciju.ZbogtogajeimamHomeini,na-kontrijumfarevolucijeposetiosvetigradKom.Međutim,zbognedostatkasluhazaimamovagledištaodstranečlanovavla-de,iusledoružanihakcijagrupacije„mu-džahedinihalk”idrugihprotivnika,dru-štvoserascepilonadvapolaštojedovelodoograničavanjaslobodaudruštvu.

NasleđekojejeimamHomeiniostavioIranuisvetu,poredosnivanjasistemaute-meljenognatriprincipa–nezavisnosti,slo-bodiirepublicisaislamskimkonceptom,jesuinjegovagledištanasvetskiporedak.Odpočetkasvojeborbe1341/1963.godi-ne,glavnerazlogeza iranskuzaostalost,osim iskvarenihvladara, on je videoudominacijuhegemonasaAmerikomkaonjihovimoličenjem.

NakonpobedeIslamskerevolucijeuIranu, imamHomeini jenastojaodapo-dručjeislamskerevolucijeproširiizvangranicaIrana,prvonamuslimanskisvetazatiminatrećisvet(zemljeurazvoju),au

KULTURA I DRUŠTVO12

sledećoj fazi i na ceo svet. Zbog toga jepodržaoakcijuotimanjatalacaizameričkeambasade, godinu nakon izbijanja revo-lucije, smatrajući da je taj čin revolucio-narniji i od same islamske revolucije. Uposlednjimgodinamaživota, ovumisaoje nastojaoda razvije i proširi u teoriji ipraksi, postupcimakao što je donošenjefetveprotivSalmanaRušdijailiupućivanjepismaGorbačovusaobrazloženjemipo-zivomdaprimiislam.

Rešenje koje imamHomeiji preporu-čujemožebitisadržanouovim,gotovo

proročanskim,upućivanjima: „Bože,po-darimuslimanimasnagudaslomeokovevladajućihpolitika i njihovugnjetavačkiporedak,smelostdastvorezdanjeuteme-ljenonaljudskojplemenitostiipodržiihda se izpadaponiženjavinudovrhovaveličanstva”. Promena svetski dominan-tne paradigme je stvaranje građevineutemeljenena izvornoj ljudskojpleme-nitosti.

preveoAleksandar Dragović

Želimpre svegada pozdravim sveprisutne,drageprijateljeizIrana,a

posebnoprofesoraDžavadijakojinamjeodržaojednovrlopodsticajnopredava-njeirasvetlionamnovijuistorijuIranaukazujućinaneketačkekojesudoveleikojeobjašnjavajuidanašnjusituacijuinjenugenezu ikoječine Iran tolikospe-cifičnim.SpektakularnorušenješahaMu-hamedaRezePahlavija,nakojejeupravopodsetioprofesor,iislamskarevolucijakoju jepredvodio imamHomeini, ostalisunekavrstametaforezaširokudebatukojajevođenaucelomsvetuikojasejošuvekvodi,oreformamaimodernizaciji.Zadebatukojasevodiikodnasovde,oreformamaimodernizaciji,zadebatuko-jajebeskonačnaitraje.

Ponekadseoiranskomslučajubesmi-slenozaključivalodaimamHomeinivra-ćaIranusrednjivek.Potpunobesmisleno,jerIrannikadanijedoživeotakavnapre-dakkakavjedoživeoposleokončanjara-ta sa Irakom, kada su ostvareni brojnirezultatinaekonomskom,obrazovnomi

svimdrugimpoljima. Sama stvarnost jenajbolje opovrgavala te tvrdnje, i samastvarnostjenajboljisudijasvimparolama.

Dasevratimnapočetakonogaštosamhteojošdakažem,janećudugogovoriti.ObičnosunašeslikeoimamuHomeiniju,o islamskojrevoluciji,krajnjesimplifiko-vane,dajuserazneocene,iuglavnomsuoneizzapadnihizvora.Menisedesilodasam,prenegoštosamotišaouTeheran,znaomnogočinjenicaoIranu,ionesuuglavnomdolazileihjednihistihizvora,kojistvarajuodređenestereotipe.Mislimdavi,mislimpresveganastudenteovog

Islamska revolucijaMr Oliver Potežica

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 13

univerziteta,nikakone smetedabudeterobovistereotipa,nikaobudućistručnja-ci,nikaonaučnici,nikaobudućediploma-te,nikaopolitičari,negotrebada,što jemogućeviše,koristiteautentičnih,izvor-nihinformacija,daihkritičkirazmotriteida o svemu stvarate svojemišljenje. In-ternetnijemišljenje,vistvaratesvojemi-šljenje,ainternetjesamojednopomagalo.Dakle,nesmetedaupadneteuzamkuza-čaranogkrugatihstereotipakojisustvo-reniuglavnomizdnevnopolitičkihpotrebaiposledicatogajebiladasedajurazličiteinterpretacijeiuglavnomnegativnekva-lifikacijeIslamskerevolucijeuIranu.

Prvo,IslamskarevolucijauIranu,podvodstvom imamaHomeinija, je jedinauspešmo izvedena islamska revolucijausvetu,iprvaanti-imperijalističkarevolu-cijauislamskomsvetu.Većsamaposebi,kao takva, ona je neprocenjivi istorijskifenomen.Bezobzirakolikoćetrajati,dali

ćetrajati,onajeneprocenjiviijedinstve-niistorijskifenomen.Onajebilapolitičkarevolucija.Dakle,dovelajedopromeneoblikavladavine.Ukinutajemonarhi-ja kao oblik vladavine, i stvoreno jeneštoštodotadanikonijepoznavaouislamskomsvetu,stvorenajeislamskarepublika.

ImamHomeini je bioprvi islamskiučenjakkojijerekaosdajemonarhijakaooblikvlastinespojivsaislamom,poričućimnogeislamskeučenjakepretoga,istvo-rio je jedinstvenioblikvlasti, Islamskurepubliku. Islamskarevolucija jebilaso-cijalnarevolucija,ona jebila revolucijaugnjetenih(mostazafina)uborbiprotivugnjetača,anti-imperijalističkaiantiko-lonijalnarevolucijauspecifičnimokolno-stimakadaseIrannalazioupolukoloni-jalnomodnosu,kakojetoprofesordobrorekao,ičakivišeodpolukolonijalnogodnosa...

Ekonomska dimenzija Islamske revolucijeDr Nataša Stanojević

Uvod

I slamskarevolucijauIranuiz1979.go-dine,dovelaje,nesamodoradikalnih

promena u kulturnoj i religijskoj sferiiranskogdruštva,većje,takođe,potpunopreokrenulaosnoveiranskeekonomije.Tačnije,glavnimotivIslamskerevolucijeu Iranu su,poredpolitičkih,biliupravoneravnopravni ekonomski odnosi sa ra-zvijenimzemljamazapadneEvropeiSje-dinjenimDržavama.Slabljenjeverei,stimpovezano, slabljenje nacionalnog identi-teta,predstavljalisuvažan,alineglavniuzrok Revolucije. Tome u prilog ide či-njenica da su se u šahovu opoziciju, u

borbiza revolucionarni islam,ujedinili isproveliIslamskurevolucijupredstavniciširokogspektraraznihideologija,odkon-zervativnogšiitskogsveštenstva,prekoislamskihmarksista,dosekularista.Islamnije bio razlog zapokretanjeRevolucije,onse,zapravo, samo ispoljiokaonajpo-godnijizajedničkiokvirzanacionalnode-lovanjesvihdruštvenihslojeva.

Ukontekstuprocvatareligijekojijeus-lediouiranskomdruštvu,kaoglavnetemesusenametnuleverskiikulturniaspektiRevolucije,doksuekonomskimotivine-kakoostajalipostrani.ZbogtogasmatramdajeekonomskadimenzijaRevolucijete-makojojtrebaposvetitidodatnupažnju.

KULTURA I DRUŠTVO14

Novija ekonomsko-političkaistorija Irana

Tokomnovijepolitičkeistorije,Iranserazlikovaoodvećinezemaljauokruženjupo tomešto je sačuvaosvoju formalnunezavisnost.Naime,nikadanijebiokolo-nija.Međutim,ekonomskanezavisnostIranajeuvekbilaosetljivanaimperijalneplanove velikih sila – Rusije, Britanije,Francuske,Amerike.PoslednjišahMuha-med Reza Pahlavi, svrgnut Islamskomrevolucijom,nijeprvikojiježrtvovaoeko-nomsku nezavisnost zemlje zarad ličnihciljeva i dobrih odnosa sa bogatim ze-mljamaZapada.Ovakvatradicija iranskihvladara,posebnošahova,uspostavljenajemnogoranije.Najvećuogorčenostnaroda,tokomstotinagodinavladavinešahovauIranu, iniciralo je ustupanje koncesijastranimkompanijama,odnosnomonopo-lanaproizvodnjuiizvozodređenevrsterobe,što jedirektnoštetilo iranskojeko-nomiji.Dvanovijadogađaja,duvanskiprotest1891–1892.godineiustavnarevo-lucija1905–1911.godine, jasansuodraznezadovoljstvaibuntairanskognarodaprotivekonomskineodgovornihvlasti.PovodDuvanskogprotestajebiopokušajtadašnjegšahaNasirudinadajednojbri-tanskojkompanijidamonopolnaprodajuiizvozduvana.Uznakpobune,organizo-vanisumasovniprotesti,kaoibojkotdu-vanskihproizvodaširomIrana.Šahje,nakraju,udovoljiozahtevimaštrajkača.Ovoje,uzustavnurevoluciju,najmasovniji,alinei jediniprotestovogtipa.Sličnimdo-gađajima,osujećenisupokušajivlastidaprodakoncesijezarazvojbankarstva,ru-darstva,železnice.

VladavinaRezePahlavijainjegovogsinaMuhameda Reze Pahlavija, posle-dnjegiranskogšaha,ostvarilajemešovituticaj na ekonomiju.Najuočljiviji nega-tivniefektinjegovevladavinepoiranskuekonomijutičuseumnožavanjabrojakon-

cesijastranimkompanijamauodnosunaprethodniperiod.Ovekompanijesuima-lemonopolnaproizvodnjuiizvozmnogihvrstarobeieksploatacijuresursa,čimesusesredstva,višenegoikad,odlivalaizze-mlje.Drugo,uovomperiodu jeuvoz izinostranstva uvećando krajnjih granica.Iranjepretvorenutržištezastraneproiz-vode. Uvozile su se sve vrste robe, bezobziradaliseproizvodeuzemljiiline.Ugradovimasesve,čakihrana,uvoziloizinostranstva.Stepenekonomskezavisno-sti je značajnopovećan.Pred revoluciju,krajem70-tih,Iranskaprivredasesuočilai sa visokom stopom inflacije, što je, uzostaleslabosti,dovelozemljunaivicueko-nomskekatastrofe.

Sdrugestrane,periodvladavinePahla-vijevih, poklopio se sa naftnim bumom,čimesuseuIran,kaoidrugezemljeiz-voznicenafte,slileenormnesvotenovca.Ovo,svakako,nespadaušahovdoprinosiranskojekonomiji,alijeunjegovojrežiji,auzpomoćnovcaodizvozanafte,ostva-ren izuzetan stepen modernizacije dru-štva.Čitavprojekat,nazvanbelarevolu-cija,podrazumevaojereformeusistemuobrazovanja,pravosuđa,zdravstva ido-veo jedoubrzaneurbanizacije.Gradovisu,poveličini,brojustanovnikaiarhite-kturi,počelida ličenamoderne svetskemetropole.

Problembelerevolucije jebioutomeštojekoristodovihprojekataimalasamomalobrojna, ionakovećbogata,novaur-bana elita, okupljena oko šaha, dok susiromašniuselimaigradovimapostajalijošsiromašniji.Socijalnomrascepujepo-sebnodoprinosilozapostavljanjeselauprocesumodernizacije,takodasupoljo-privrednicinapuštali imanja,seliliseugradove i time povećavali broj gradskesirotinje,dokjepoljoprivredakontinuira-noslabila.Nacionalniresursisukorišćeniza luksuzan, ekstravagantan život grad-skihelita.Poredovoga,prihodiodnafte

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 15

suupotrebljeni zamodernizacijunaoru-žanja i povećanje oružane snage zemlje,kojadecenijamanijebilaugroženaniodčije strane. Iran je, u ovomperiodu, bioznačajnotržištezaprodajuameričkog,bri-tanskog i francuskogoružja.Ovezemljesuorganizovale,obučavaleinaoružavale,poredvojskeiiranskutajnupoliciju(Sa-vak).

Porečimajednogistaknutoganalitiča-ra:„...naftnibumnijeznačiokrajsiroma-štva,siromaštvojesamobilomodernizo-vano”.1

Uloga sveštenstva

Uvećinislučajevabuntovnogispolja-vanjatežnjeiranskognarodakaekonom-skomipolitičkomosamostaljenju,važnuulogusu imaleverskevođe.Džamijesunajčešćeslužilekaocentripolitičkogoku-pljanja,averskisimbolisuuvekkorišćeniuovakvimprilikama,kakobinaglasilira-zlikuizmeđunacionalnog,dubokoreligi-oznog,bićairanskognarodaiprozapadnoorijentisanihšahova.Tokomduvanskogprotesta,narodjeverskomproklamaci-jom(fatvom),pozvannabojkotduvan-skihproizvoda. Iako jepružalovažnupodrškunarodnomotporu,sveštenstvouIranu,svedoimamaHomeinija,nijeima-ločvrstepozicijeuodnosunašahovuvlast.Često je, zarad sopstvenogopstanka, či-nilobrojnekompromiseili,povremenočakstišavalonadolazećuburunarodnognezadovoljstva.Poznatjepokušajpremi-jeraMosadikaiz1951.godinedairanskuprivredu osamostali od bogatih zemaljaZapada,nacionalizacijomanglo-iranskenaftne kompanije. Sveštenstvo, iako jenajprepodržaloovakavpremijerovkurs,kasnijezauzima indiferentanodnospre-makrupnijimekonomskimpromenama,štoje,sasvimsigurno,uznačajnojmeri,doprinelo lakšem svrgavanju Mosade-kovevlade,kojejeuslediloposledvego-

dineizuzenovelikogpritiskaSjedinjenihDržava.

Homeininijepodržavaoneodlučnostitrpeljivostsveštenstvauodnosupremašahovojvlasti.MnogogodinapreIslam-skerevolucije,udelimaimamaHomeini-ja, njen budući karakter je, poredpoliti-čkog iverskog,određen ikao socijalni iantiimperijalistički.Kaovažanmotiv Islam-ske revolucije, Homeini navodi siroma-štvovećegdelanaroda,kojejeposledicalošegupravljanja,aliiodlivasredstavakavladajućoj strukturi i inostranstvu.Kažeda„sveštenstvonesmedaostanenemouodnosunapohlepuitiranskupljačku,kaoinagladugnjetenih...”

Ekonomska dimenzija Revolucije

Na narodnom referendumu u aprilu1979.godine,dakle,samodvamesecapo-sleRevolucije,oko98odstoučesnikaopre-delilo seu korist uspostavljanja novogdržavnoguređenja–islamskerepublike.Ubrzo je pripremljen noviUstav, koji jepotvrđen na novom referendumu u de-cembruistegodine.

Vodećiseosnovnimprincipimaislam-skerepublikepozamisliImamaHomeini-ja,prvaislamskavladauIranujesprovela

Doc. dr Nataša Stanojević

KULTURA I DRUŠTVO16

brojne reforme i potpuno preokrenulabazičnepricipeurazličitimekonomskimoblastima.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Islamskarevolucijaoznačilajekrajve-kovne ekonomske zavisnosti Irana odinostranihkompanija ikapitala.DoslednopratećisveHomeinijevezamisliokonce-ptuislamskerepublike,novavladajeus-vojilaiprimenjivalapolitikunazvanu„niIstok ni Zapad”. Ovaj koncept podvlačida islamska ideologijaodbijapolitičke,ekonomskeisvakedrugeodnosezasno-vane na eksploataciji. Islamska vlada je,nasuprottome,nastojaladauspostavime-đunarodne ekonomske odnose zasnova-nenaslobodiijednakosti.

Jedanodnajvažnijihiprvihkorakako-jejepreduzelarevolucionarnavladaupo-gledu ekonomskih odnosa sa inostran-stvom,bilojeda:

ponovorazmotrisvemeđunarodne•ugovoreizsfereekonomije

da poništi sve one koji su bili za-•ključeni sa ciljemdaeksploatišu iranskadobrauzneadekvatnunadoknadu

spreči svaki uvoz koji nije bio ne-•ophodan,odnosno,uvozrobezakoju jeIranimaoproizvodnekapacitete.

Unutrašnje ekonomsko uređenje

Paralelnosatežnjomka jednakosti iravnopravnostinaplanumeđunarodneekonomije,nastojalosedaseeliminišuodnosieksploatacijeunutarzemlje.Težilose uspostavljanju ekonomskog sistemakojibiišaoukoristnajugroženijihslojevairanskogdruštva.

UstavIslamskeRepublikerazlikujeja-vnu,privatnuimešovitusvojinu.Masov-nomnacionalizacijomnekolikohiljadapreduzećaiimanja,oduzetobogatstvojetransformisanoujavnisektor.

Pritomjeteokratskavlastuspostavilanoviodnosizmeđuprivatneijavnesvoji-ne.Aktivnostiprivatnogsektorasuogra-ničenenaoneekonomskeaktivnostizako-jedržavanijebilaposebnozainteresovana.Najvećakoncentracijaprivatnogsektorajebilapostignutautrgovini,poljoprivredi,građevinarstvuimalimpreduzećima.

Noviustavjepodržaopovećanjeulogedržaveuprivrediiskoropotpunoseod-

Proslava godišnjice pobede Islamskerevolucije obelešava se 11. februara

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 17

rekaokonceptaslobodnogtržišta.Uisla-musedržavasmatrabazičnominstituci-jom,koja jeneozaobilaznauorganizacijifunkcionisanja društva, postizanju plan-skogmaterijalnog i duhovnognapretka,priodbranizemlje,propagiranjuvereiusklađivanjuindividualnihiopštihinte-resa.

Uokvirupromenadokojihjedošlounutariranskogekonomskogsistema,iz-dvojilismokaonajvažnijepromeneuob-lastipoljoprivredeiindustrije.

Promene u oblasti poljoprivrede

Uodnosunaostalezemljeuregionu,Iranimaznačajnepotencijalezapoljopri-vrednuproizvodnju,dokistovremeno,nedostatak prirodno-geografskih uslovaususednimzemljama,pružamogućnostIranudapostaneznačajanregionalni iz-voznik hrane. Iako, ovakva mogućnost,nažalost,nidodanasnijerealizovana,ve-likinapredakjepostignutodstranenoveislamskerevolucionarnevlasti,vođeneHomeinijevomvizijomoravnopravnostigrađana.Iakoneostvarujepotpunosvojeizvoznepotencijale,Irandanasostvarujezavidanstepensamodovoljnostiupogle-duproizvodnjehrane.

Iranska poljoprivreda je, u pretho-dnomperiodu,imalanekolikoključnihslabosti,koje je islamskavlastuspeladaprevaziđe.Jednaodnjihje,većspomenut,odlivljudiizselaugradove,zbogzapo-stavljanja sela i uvozamnogih poljopri-vrednihproizvoda.Ovimmigracijama,nesamo što su seoska imanjanapuštana, apoljoprivrednaproizvodnjasesmanjiva-la,negosuovidruštvenislojevi,umestoproizvođačapostajalinovipotrošačipre-hrambenih,čestodeficitarnihproizvoda.

Uagrarnomsekorujetakođedošlodoraslojavanja. Kako država nije podržalapoljoprivrednike, krupniji zemljopose-dnicisubilijedinikojisumoglidaulože

sredstvauuvozpoljoprivrednihmašina,opreme,pesticida.Takosu,kaoiugrado-vima,bogatipostajalisvebogatiji,doksusitnipoljoprivrednicipropadaliinapuštaliimanja.Islamskavlastjeproblemovene-jednakostirešilapreraspodelomzemlji-šnog fonda, čime je zemlja dodeljenafarmerimakojisuželelidajeobrađuju.Prenosvlasništvazemljištadoveojedorelativnobrzogoživljavanjaproizvodnje,štosesmatrajednimodvažnijihdostignu-ćanovevlasti.

Ministarstvopoljoprivredejepredu-zeloinekeznačajnekorakekasmanjiva-nju razlike izmeđuurbanog i rurarlnogstanovništva.Zapoljoprivrednikejeuve-deno osiguranje od bolesti, invaliditeta,starosti,materijalnešteteizazvanesušomislično.Sredstvasunajvećimdelomobez-beđenaizdirektnevladinepomoći.

Nekeodnajvažnijihkonkretnihmerakojejeislamskavladapreduzelaradioži-vljavanjapoljoprivredesusledeće:

uskladusaislamskimzakonompo-•stavljenesugraniceveličinezemljišnogposeda;

sprovedena je agrarna regionaliza-•cija,takodasusviproblemipoljoprivredeposmatranikrozposebnegeografskeus-love,naročitoklimatske,koji semeđu-sobnoveomarazlikujuu jednojvelikojzemljikaošto je Iran; svaka intervencijailipropisuoblastipoljoprivredekreiranisuuskladusaspecifičnostimaregije;

za potrebe poljoprivrede su kon-•struisaninoviiobnovljenipostojećipod-zemni kanali, izgrađene brane različitihvrsta i iskopani bunari različitih dubinapremapotrebama,obnovljendrenažnisi-stem;izgrađenisubrojni irigacionisistemi;

CentralnabankaIranajeuvišena-•vratauputilasumeodnekolikomilijardirialau seoskezadrugeuglavnomzana-bavkuneophodneopreme,mašinaialatazapoljoprivrednuproizvodnju;

KULTURA I DRUŠTVO18

država je već u prvim godinama•pokrenuladomaćuproizvodnjupesticida,insetkticida,veštačkihđubrivaidrugihproizvodahemijskeindustrije,potrebnihupoljoprivredi,kojisusedotadauvo-zili;

douspostavljanjaproizvodnje,ai•kasnije, država je besplatno snabdevalaodređenekategorijepoljoprivrednikapo-trebnimkoličinamaovihproizvoda;

velikapažnjajeposvećenairibolo-•vu,naročitousmisluzasnivanjaindustrijeribljihproizvodadobijenihizOmanskogmoraiPersijskogzaliva;

obezbeđenajeoprema,postrojenja,•objektiihladnjače,unapređenasuposto-jeća i izgrađenanovapristaništa i centrizaservisiranjeribarskihbrodova.

Promene u oblasti industrije

S obzirom na geografske i klimatskeuslove u Iranu, poljoprivredna proizvo-dnja nije dovoljna da spreči zavisnostprivredeodjednevrsteproizvoda–nafteigasa.Razvojindustrijekojabiodgovori-lanadomaćutražnjuiobezbedilaizvoz,ostaojedodanasprioritetnizadataksva-keiranskevlade.

Islamskavladajevećutoku1979.go-dinepreduzelamnogekorakekaunapre-đenju industrije. U skladu sa teorijskimkonceptomislamskerepublikeimamaHomeinija,naglasakjestavljennarazvojdomaće proizvodnje, maksimalno osla-njanjenasopstvenekapaciteteikorišćenjepostojećihprednostikojesuizuzetnodo-brouočene.

Satimciljemuvoznekihproizvodajepotpuno zabranjen, dok je uvoz nekihdrugihsamoograničeniliopterećenveli-kimcarinskimstopama.Proizvodičiji jeuvozbiozabranjensuautomobili,voćeitkanine.

Akcenatjestavljennahemijskuipre-hrambenuindustrijuiproizvodnjuručno

tkanihtepihaidrugihtradicionalnihiran-skih rukotvorina.Navešćemonekaodnajznačajnijihdostignuća islamskevlastiupostrevolucionarnomperiodu:

Samoutoku1979.godineizdatasu•odobrenjazaotvaranjeskoro2000fabrikairadionica.Sobziromdajeuvozizinostran-stva redukovan na minimum, iranskotržište je postalo slobodno za povećanjeproizvodnješirokogspektraindustrijskihproizvoda;

Velikiznačajjeimalopokretanjehe-•mijskeindustrije,kojajeuposlednjempe-rioduskoropotpunozamrlazbogpoveća-nog uvoza iz inostranstva. Za hemijskuindustrijuIranimadovoljnosirovina,aizahemijskimproizvodima,kakojereče-no,postojivelikapotrebaunutarpoljopri-vrede.Proizvodnjaseunutarove indus-trijskegranezagodinudanapovećalasa35na100tonadnevno.

Značajno je povećana proizvodnja•svihvrstaprehrambenihproizvoda.Zaovuindustrijskugranunijebilopotrebnoizdvajatidodatnasredstva,niti stimulisatinjenrazvoj.Dovoljanpodstrekačjepred-stavljalooživljavanjaselaizabranauvozapoljoprivrednihproizvoda.

Rudnicisubilinacionalizovani,ta-•kodajeuzemljiostajalovišenovca.

Tkačke radionice suvišeputa fi-•nansijskipodsticaneodstranedržavedapovećajuproizvodnju i asortiman robe.Poredtoga,dokraja1979.godine,otvo-reno je više od 20 novih prodavnicaspecijalizovanihsamozaovuvrstupro-izvoda.Tkačimatepihaodobrenesupo-zajmice(beskamatne),iotvorenamnoganovaradnamestauovojproizvodnojde-latnosti.

Država jepotražilastručnupomoć•domaćih naučnika i istraživača pri krei-ranju i sprovođenjunacionalnih industrij-skihprojekata.

Najkrupniji koraci su preduzeti u•naftnojindustriji,kojaidanaspredstavlja

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 19

oslonaciranskeprivrede.Iranskanaftajeoduvekbilametaekonomskihsilaizsvihkrajeva sveta. Krajem 19. veka, ViljemNoksDasi(William Knox D’arcy)dobiojekoncesijeodtadašnjegšahaKajara i for-mirao Anglo-iransku naftnu kompanijuzaeksploatacijunaftnihrezervi.Britanijajeimalavećideoprihodaodnafte,adeokoji je pripadao iranskoj državi, auto-matskijeodlazionaračunelondonskihbanaka i koristio se za kupovinu vojneopremeinaoružanjakojeseproizvodilou Britaniji. Naftna industrija je naciona-lizovana 1952, kada je i stvorenaNacio-nalnairanskanaftnakompanija.Međutim,kako je Mosadekova vlada zbačena većdvegodinekasnije, između1954. i1979.godinenaftnaindustrijajeradilauokvirukonzorcijumameđunarodnihnaftnihkom-panija, čijih je 60 odsto pripadaloAme-rikancima.

OdmahnakonIslamskerevolucije,re-volucionarnisavetjeproglasionevažećimsvemeđunarodneugovorekojimasedo-puštaeksploatacijairanskenaftenako-pnu.StranimkompanijamajedozvoljenaeksploatacijauvodamaPersijskogzaliva,naravnosamousaradnjisaNacionalnomiranskomnaftnomkompanijom.

Rezultat navedenih intervencija prveislamske vlade bio je da je eksploatacijanafteznačajnousporena.Uperioduprerevolucije,dnevnoseproizvodilo6mili-onabarelairanskenafte.Dajesaeksploa-tacijomnastavljenopoovojdinamici,posvimprocenama,Irandanasvišenebiimaonafte.Veću toku1979.godine,proizvo-dnjajesmanjenanasamo3,5milionaba-reladnevno,au1980.godinimanjeodtri.

Navedeneintervencije,aktivnosti,me-reipropisiprveislamskevlde,postavilesuizuzetnodobretemeljeiobezbedileza-mahiranskojprivredizarekordnokratkovreme.Dajepolitičkostanjeuzemljios-talonepromenjeno, Iranbi severovatnojakobrzosvrstaouredzemaljasanajbržim

ekonomskim razvojem. Međutim, samogodinudanaposle islamske revolucije,dolazidoiračko-iranskograta,kojijeini-cirao Irak. Iran u početku nije bio spre-mannaadekvatnuodbranu,delomzbogpotpuno neočekivanog napada, delomzbog skorašnjih radikalnih unutrašnjihpromena.Takojenarednihosamgodinakolikojerattrajao,zemljakojajetekkre-nula putem samostalnog razvoja, skorosvesvojematerijalneiljudskeresurseus-merila ka odbrani suvereniteta, umestokadaljemekonomskomusponu.

Zaključak

Nasuprot uobičajenom anarhijskomkarakteru revolucija, prevrata i drugihoblika smene vlasti neredovnim putem,islamska revolucija nije sprovedena sti-hijski. Svaki korak pri njenoj realizaciji,svakipotezbudućevlastiIslamskeRepu-blikeusvimsferamadruštva,predviđenjeuradovimaipismimaimamaHomeini-ja,kojejeupućivaosvojimsaradnicimazavreme izgnanstva.Međutim, ono što iz-dvajaislamskurevolucijuoddrugihnijesamodetaljnorazrađenaipraktičnopri-menjivateorijskaosnova.Mnogipokušajitransformacijedruštva,bilosamokrozre-formeiličitaveprojektestvaranjanovogdržavnoguređenja,imalesuuosnovive-omadobreteorijskepostavkeidobrena-mere,alisuposledicečestobilekatastro-falne. Zato, više nego samHomeinijevkoncept islamske republike, iznenađujedoslednopridržavanjenjegovihuputsta-va,kaoinezabeleženadisciplinauspro-vođenjunjegovihzamisli, koju supoka-zalinesamoislamskavlada,većiiranskinaroducelini.

NAPOMENA1 JamesPiscatori, Islam in a World of Nation States, CambridgeUniversityPress,1986.

KULTURA I DRUŠTVO20

Ekselencije,

Midolepotpisani – naučni, kulturni,umetničkiinevladiniradnici,kojigleda-monaglobalnukulturuizlogičkeipravneperspektive–ikojismodubokozabrinutii zaprepašćeni necivilizacijskim ponaša-njemnekihevropskihvlada,medijaigru-pacija,–ovimkulturnoietičkimotivisanimstavom protestujemo protiv takvog bla-ćenja,klevetanjaifašističkeanti-islamskepropagandeipropagandeprotivProrokaMuhameda,ipozivamovasdaiskoristitelogičku,etičkusloboduiodustaneteodsvakevrstecenzurisanjaiuvredenaspramislama.Takođevaspozivamoutranspa-rentaniotvorenidijaloguprisustvusvet-skesavesti.

Duboko smozabrinuti zbognedoli-čnoginasilničkogprojektakojisesadasprovodiprotivislamaimuslimanauEv-ropi, kojim se izazivamržnja i strah odoveBožanskereligijeizapočinjepsiholo-škirat–štojejasanprimerpropagandnogterorizma,kulturnognasiljaikršenjalju-dskihpravamilijardeipetstotinamilionamuslimanaširomsveta–protivblistaveličnostivelikogaPoslanikaBožjegMuha-meda, koji je bio veliki učitelj morala iduhovnosti,apostolljubavi,trezvenostiipravde za celokupno čovečanstvo, a štomožeizazvatinepredvidiveineotklonjiveposledicemeđunarodnihrazmera.

Ovakulturanasilja iosvete,koja seodvijapodmotom„slobodaizražavanja”,kojomsekojimseizazivajukulturnitero-rizam,otrovnaosećanjaimržnjaprekofilmova,romana,karikaturaičlanaka,ne-

mananišanu samoplemenitogProrokaMuhameda,poslednjegBožjegProroka,negojepovremenousmerenadirektnoprotivdrugihBožanskih ličnostikaoštosuIsusHristos,MojsijeiAvram.

Izjavenekihevropskihzvaničnika,po-sebnonemačkogministraspoljnihposlo-va,kojije,govorećiuimeEvropskeunije,podržaoovesatanske,neetičke,necivi-lizacijskečinoveizamoliosveevropskemedijedablateplemenitogProroka,po-kazujudastvarnije lična i sporadična.Štaviše,napadanjenaislampreokrenuloseuzvaničnuvladinupolitiku.

Uzimamosebislobodudanapišemoovopismopoštonismosigurnidali jeovajpoteznovapolitikasastraneEvropskeuni-jeilipredstavljaličnagledištanekihevro-pskihgovornikailidržavnikakojiseizra-žavajupodcionističkimpritiskom.

AkopretpostavimodajejediniproblemskojimseEvropskaunijasuočavaproblem„slobodeizražavanja”,utomslučajubilobiumesnoovdeodgovoritinasledećapitanja:

1. Da li će neetična i nelogična „slo-boda”i„slobodanepoštovanja”ilaganjebitiuslužbi„porastasvesti”ilićepreslu-žitidiskriminacijiinasilju?Dalitakozvanišampionislobodedopuštajutakvopravodrugimana štetu svojih sopstvenih vre-dnostiiline?

2.ZaštotakozvanaslobodnaEvropa–kojajenetolerantnapremakodeksuobla-čenjamuslimanskihdevojakaipotiskujepravažena,naročitopravoizboratogadane budu nage, pravo da očuvaju svoježensko dostojanstvo i pravo na slobodu

Protestno pismoMuslimanskih intelektualaca, studenata, umetnika, naučnika i radnika elitnih pro­fesija upućeno Evropskoj uniji usled klevetničkog stava prema Proroku Muhamedu, vređanja islama i širenja mržnje prema islamskim vrednostima

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 21

daseoblačekakožele,–izdajezakonekojizabranjuju hidžab (islamski zakon obla-čenja);Evropakojanepoštujesloboduiz-ražavanjaponovonastalimpitanjimaoholokaustu i legitimnosti uzurpatorskogizraelskogrežima;Evropakojajebilauple-tenaupljačkanjeimasakriranjenarodaodMarokadoEgipta,Palestine,Avganistana,Indije,MalezijeiIndonezije,sveod18.ve-ka,bilosamostalnoilizajednosaSjedinje-nimDržavama,atokomproteklihpolaveka,vojnomokupacijomovihzemalja;Evropakojajezapočelaprojekatblaćenja,optuživanjaiponižavanjadrugih,umestodauđeuslobodaniotvorenidijalogsnji-ma–takolakogazinesamopoislamskimi ljudskimvrednostima, nego i po tako-zvanimevropskimvrednostima?

Islam je religija kojapoziva čovečan-stvoumonoteizam,duhovnost,bratstvoimir.Međutim,mnogo iznenađuje to štoposledvastolećapljačkanjaiizrabljivanjaislamskogsveta,prekonovihtalasakrsta-šaisekularnihratovaprotivmuslimanaidrugih ljudskih bića, zapadni državnicinisuspremnidaoslušnurečiProrokaMu-hamedabezosveteipredrasude.AzaštonepoštujupravanarodauEvropidaos-lušnuiprosudezasebe?

ImadajeprocesširenjaislamanaZapa-duiširomsvetamoždaprouzrokovaoza-brinutostpapeirazbesneozapadnezva-ničnike,cionističkemedijeikapitalističkekompanije,ipak,zarnijeuvredljivo,poni-žavajućeineizazivaliuznemirenostusve-tskom javnommnjenju nedoličnimetodobuzdavanjaislamailipaknekadrugalo-gičkaietičkaškolamišljenjapotojstvari?

AkohrišćaniisekularniljudiZapadaprihvatajuislamumnoštvu,pažnjutrebaobratitinakoreniterazlogezato,umestodaseširefobijaimržnjapremaislamuinastojidazaprljalikplemenitogProrokaMuhameda.

Nedoličnimetodi,bilodasuihusvojilifašistiilistaljinistiiličakliberali,osuđeni

sunapropast.Naistinačinkaoštonire-čnikkojisukoristiliGebelsiliStaljin,iliprisilnilogoriuSibiru,nisumogligaran-tovatinadživljavanjematerijalističkeide-ologije, isto takonikrizaduhovnosti inihilizamneće se razrešiti rečnikomne-poštovanjakojijeZapadusvojiokadgo-vori o islamu i muslimanima. Isto tako,množinazatvorasličnihGvantanamoza-tvorunećebitirešenjekrizeskojomsesuočavaliberalnikapitalističkisistem,ko-ji je poslednjamaterijalistička ideologijazapadnogmodernizma.

UkolikoseEvropastidiistorijesvojere-ligijeireligioznosti,iakouspomenenasre-dnjivekinapapskudominaciju,nainkvi-ziciju,krstaškeratove,hrišćanskekućezamučenja,neprijateljstvopremanauciilispa-ljivanje naučnikamuče kolektivnu svestEvrope,trebaimatinaumudarešenjeta-kvihproblemaneležiuvođenjukampanjeprotivbilokojevrstereligijeiduhovnosti.Evropanebitrebalodasesvetizbogsre-dnjevekovnogislamskograzdoblja,jerjeislamreligijaznanja,racionalnosti,ljudskihpravaipravde.ZarnijetačnodaistorijasavremeneevropskecivilizacijeočiglednoposvedočavačinjenicudasusetranzicijaEvropeodsrednjevekovnogdobainjenoupoznavanje sa savremenim naukama isasvojomnaučnomiverskomrenesansomzbiliprviputzahvaljujućinjenimkonta-ktimasaislamskomcivilizacijom,prevo-đenjusavremenihnaukaislamskogsvetaiupoznavanjuZapadasaislamskimlabo-ratorijama,univerzitetima,bibliotekamaibolnicama?

SekularnaEvropabitrebalodaimanaumudanebi smelapokušatida iznađeopravdanjezanasilje,kojejeuprošlostiprovodilacrkvausledpredrasudnihina-glihreagovanjaprotivislama.

KakobiPresvetliKor’an,(kojismatradajejedanljudskiživotjednakživotimacelokupnogačovečanstva,ispoštovanjempominjeimenaBožanskihprorokakaošto

KULTURA I DRUŠTVO22

suMojsijeiIsusHristos),iliplemenitiPro-rokislama(kojijesmatraofizičkoiličakverbalnonasiljekapitalnimgrehomiubi-janjenedužnoglicaistoštoineverovanje,ismatraodarazlogzatonijeprojavaisti-neiBožanskogdela,ikojijedobrotretiraohrišćane,Jevreje,kaoizoroastrijanceuMe-diniusledčovekoljubljaislobodeverei,takojeosnovaonajvećucivilizacijusvetauranimstolećimaislama)–mogulibitieliminisaniiliodbijaniputemkarikatura,činovaprljanjailiočiglednihlaži?

Toštomuslimaniočekujuodvasnijevišetolerancijailičakpluralizam.Upravo,onoštoočekujujesteizvesnistepenučti-vosti iobjektivnosti.Nažalost,narodusvetujeizgubioveruumeđunarodneor-ganizacije.Međutim,pribegavanjeposto-jećim sekularnim, oligarhijskim,dogma-tskimpristupima,isključivougnjetačkimmetodima,korišćenjejezika„ponižavanjaioptužbi“idiktatorske,ratničkedisciplinekojijeusvojiozapadnikapitalističkisistem,samobiraspaliloplameneekstremizma.

Akojevašciljdasprečavaterapidnina-predakislamaunemuslimanskomsvetu,pogotovouEvropiiuSjedinjenimDrža-vama,iliakojevašasvrhadaobuzdatepokretislamskogbuđenjameđumusliman-skomomladinom,–utomslučajubilobiboljedarazmotritemogućnostusvajanjaetičkihmetodaspekulacijeivođenjadija-loga.Takobibilopodesnijedaustanovite„sloboduizražavanja”i„sloboduoblačenja”zamuslimanskegrađaneuEvropi idadopustitedaserazumsuočisrazumomukulturi dijaloga i logičkog zaključivanja,natajnačintransformišući„kulturu”ne-poštovanjaukulturudijalogairaspravlja-nja;prenegodaseborejednaprotivdruge!

Zapadnahegemonijanemožeseoču-vatiniokupacijomPalestine,IrakaiAvga-nistana,nitizastrašivanjemIranaiSirijeidrugihmuslimanskihnaroda,ilivođenjemnasilničkogratasnjima,ilipribegavanjemnelogičkim,neetičkimmetodimailidis-

kriminatorskomudaljavanjumuslimanaodnaučnogiekonomskognapretka.

PodrškaukazanaSalmanuRuždiju,ne-promišljenoobjavljivanjenedavneglupekarikature,transformacija„slobodeizraža-vanja”u„slobodublaćenja”,ivaspostavlja-njekrstašasapseudo-sekularnimciljevima–nisuništadrugodoznacipotpunopod-grejanognasiljaikulturnogterorizma.Ume-stozastrašivanjaiblaćenja,zarnebibiloboljedasepružamogućnostpredstavni-cimaislamskogsvetadaseangažujuutransparentnomakademskomdijalogupre-komedijasanjihovimevropskimpartne-rimauatmosferipoštovanjapremamilio-nimaEvropljana,muslimanainemuslimana,kojibisaslušaliobestraneisamiodlučiliipresudili?

Naš logičkiminimalni zahtev odvasjestedapoštujetekulturnaprava i kole-ktivnusvestEvropljana.

Klevetanje svetle ličnosti plemenitogProrokaislama,kojijeBožanskamilostzaceločovečanstvo,jestedokazsekularnogfundamentalizma,svedoisključivanjara-zuma,ljubaviietikeizsvetskihmedijaimeđunarodnepolitike.

Akojeratovanjeunosanposaozane-ke,mi,kaosavestintelektualacaistude-nata islamskih univerziteta, predlažemovladamaEvropskeunijekaoisekularnojeliti,naučnicimaiverskimličnostimaEv-rope da kontrolišu i obuzdavaju – svimsredstvima–postojećeagresivneiprigu-šujućemetodeiumestotogadaistupesahumanimicivilizovanimnačinimavođe-njakampanjeprotivislamainjegovogši-renja;potezkojibimogaopomoćidasepripremiputzatransparentandijalogiz-međudvejustrananaravnopravnojosnovi.

Da,drugačijarečjemoguća;sarađujmonanjenomostvarenju.

Hiljade studenata, intelektualaca,pesnika, pisaca, umetnika, publicista i

naučnika iz islamskih zemalja

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 23

I zdelovatradicijedrevnogaIrana,kojisudoprlidonas,možemodazaključimo

daračunjanjevremenauIranuimaveomadugistorijat.Predanjastarihpisacapomi-njupostojanjekalendarajošizdobadrev-nogiranskogprorokaZaratustre,koji ježiveokrajemdrugogmilenijumapreHri-sta(otprilikeod1200.do1000.godinepreHrista)1.Nekiodpouzdanihspisa,poputknjigeAbuRejhanaBirunija(npr.deloAsa-reAlbaghije)prenoseovapredanja.Une-kimaodnjihčakseiispravkakalendaradodavanjemda-nanakrajugodinedovo-di u vezu sa Zaratu-strom.Stoga,možesereći, da je u Iranujošudavnimvre-menimapostojaloprecizno računa-njevremenazasno-vanonanaučnimosnovama.Najsta-riji kalendar, o ko-me imamo relativnokompletne informacije,potiče iz vremenaAhe-menida(otprilike558–330.godinepreHrista).

Ovajkalendar,kojisezovestariiran-skiilidrevnipersijskikalendar,ispadaojeugrupulunarno–solarnihkalendara,biojezastupljeniuVavilonu,Mesopo-tamijiidanašnjemIraku.Godinujedelionadvanaestmesecisapotridesetdana,adanisu(osimposlednjegdanaumesecu)bilioznačenibrojevima.Udrevnimper-sijskimnatpisima,pisanimklinastimpi-smom,mogusenaćiimenasamoosam

meseci.Imenaostalihčetirimeseca,nalazeseuverzijamaovihnatpisanaelamitskomjeziku(Naghizade,1358,112.strana,kaoinapomene).

Pored svega navedenog, neki drevnilatinski izvori jasnogovoredasuIranci,sredinomčetvrtogvekapreHrista,imaligodinuod365dana,štopokazujedajeiranskikalendartogvremenamoraoimatisolarnikarakter(Panajinu,1990,659–660strana).

Početakdrevnogiranskogkalendara, jošoddavnina,bio je početak vladavinenekogkralja.Drugimre-čima,godinesubrojaliodpočetkavladavi-nesvakogkralja,akadasuhtelidaod-redekojajegodinau pitanju, rekli bigodina ta i ta, vla-davinetogitogkra-lja.Ovajnačinraču-

nanja vremena trajaojedokrajaperiodadina-

stije Sasanida (651–224.godinepreHrista) (Biruni,

1367,238.strana.).Štosetičedana, oni su, kao što je već rečeno, oz-načavanibrojevima.Naprimer,unatpisupoimenuBisotun,kraljaDarija,kojijeje-danodnajboljihizvorainformacijauveziovog kalendara, piše ovako: „...tridesetidanmesecaAnamakabešesanavršio...”

Važnakarakteristikaovogakalendara,okomenemamoneposredneinformacije,jestenačinispravljanjakalendara.Ovajka-lendar,kojijeimaodvanaestmesecisapo

Iransko računanje vremena i njegova evolucijaAsgar BahramiIzdelaĐašnhaje Iranijan,Daftarepažuhešhajefarhangi,Teheran,1383/2004.

KULTURA I DRUŠTVO24

tridesetdana,razlikavaosepetcelihije-dnučetvrinudanaodastronomskegodi-ne,pajeturazlikutrebalonekakosmestitiunutarkalendara.Aburejhan-eBiruninamprenosiZaratustrinupreporukuoisprav-cikalendara(Biruni,1377,72.strana),alinasovopredanje–iakoistorijskiistinito–opetvraćanazaratustrijanskikalendar,koji je postojao zasebno od zvaničnogiranskogdrevnogkalendara.Ovojtemićemose,unastavku,ponovovratiti.

NakonosvajanjaIranaodstraneAle-ksandraMakedonskog,ikrajavladavinedinastijeAhemenida,uIranujebiouupotrebimakedonskika-lendar, ali, postojimnogo do-kazakojinamsvedočedastariiranskikalendarnijenapušten.Selukidi (305–125.preHrista),kojisudošlinavlastnakonAle-ksandra,uprvovremesuseko-ristili vavilonskimkalendarom–naravno,samakedonskimna-zivima – što su prihvatili iAškenidi(otprilike247–224.preHrista)2, koji suvladalinakonnjih.Izdokumenatapreostalihiztogperiodamožesezaključitidajeuupotrebibioizaratustri-janskisolarnikalendar.Takođe,utomkalendarusenalazeipo-jedininazivinaparćanskomje-ziku,koji,ustvari,potičuizza-ratustrijanskogkalendara(Panajinu,1990,660.strana).

Zaratustrijanski kalendar

DokgovorioZaratustrinojpreporucioispravljanjugodine–očemućekasnijebiti reči–BiruninamnapominjedasuIranci, u to vreme, imali godinu od 365dana,kojasesastojalaod12mesecisapo30dana,isadodatih5dananakrajugo-dine.Ovajkalendarje,najverovatnije,saponekimispravkama,postaozvaničniza-

ratustrijanski kalendar. Čak i da je ovainformacijaverodostojna,ponovotrebaistaćidazavremekraljaDarija(522–486.preHrista)ovajkalendarnijebiouzvani-čnoj,nitislužbenojupotrebi,već je imaoverskikarakter.

Osnovniizvorizaistraživanjauveziovogkalendarajesuzaratustrijanskiteksto-vi,naročitoAvesta,svetaknjigazaratustri-janaca.Ali,Avesta,kaoštonamzaratustri-janskopredanjepotvrđuje,nijenapisanauvremeovogproroka,negosujemobedi3 vekovima,sakolenanakoleno,prenosili,

dabi,najverovatnije,bilazapi-sana tekuvremeSasanida, ilinajkasnijeuvremeAškanida.Sdrugestrane, smatrasedasa-mopojedinideloviAvestepo-tičuodsamogZaratustre,dokjezadrugedelove,ukojimasepominjeračunanjevremena,te-škoodrediti kada sunastali.Stogase,izpodatakazapisanihuAvesti,nemožezaključitika-daseovajkalendarpojavio,kaonikadajedoživeoprvuprome-nu,nitikakvajeonabila.

Zaratustrijanskiverskika-lendar imao je,najverovatnije,12 meseci sa po 30 dana. UAvestisenalazenazivisvih30dana,dokjeodnazivamesecaostalosamoosam.Ovajsolarni

kalendarsapridodatihpetdana,prihva-ćenjeodstraneSasanida,ali,nijeimaoverskikarakter.Onisuimalidrugikalen-dar,komesu,svakih120godina,dodavalijedanmesec,kakobinadoknadilizaosta-takodjednečetvrtinedananagodišnjemnivou.

Razlogzaovakvonjihovopostupanje,umestouobičajeneprestupnegodine,ka-da se svake četvrte godine doda jedandan,trebatražitiunjihovomverskomna-hođenju.AbuRejhanBirunipišedaIrancismatrajudasemesecimogudodavati,ali,

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 25

povećavatibrojdananijedobro.Biruninavodi i drugi razlog za ovakvo postu-panje:Iranci,zasvakidan,imajuposebneobrede,kao što jepominjanje imenabo-žanstva kome je taj dan posvećen, i čijeimenosi, akraljevi izdinastije Sasanidasu za svaki dan imali poseban cvet, na-pitakipesmu,takodabipovećanjebrojadananarušilotajporedak(1377,71.stra-na).Nekiautorinavodeidrugerazloge:pošto Iranci razlikuju srećne i nesrećnedane,moglibisedogoditidaonizamenemesta,padasrećnidanipostanuzlosrećni,atakođe,nouruznebibioprvogdanaumesecu(Ma'sudi,1374,1.tom,555.strana).

StogasuIrancisvakih120godinado-davalitrinaestimesecgodini,atajmesecje,ustvari,bionekimesecizgodine,samoštoseponavljao.Danitogmesecasu,opet,imaliuobičajenaimena.Ovakvaispravkagodineustarimrukopisimanazivaseve-likibehizak.Behizakimaznačenjesrećan,blagosloven.Tegodinesu,obično,organi-zovalivelikoslavlje,čijisutroškoviizno-silimiliondinara.Takođe,tegodinekraljnesamodanijeubiraoporezodsvojihpo-danika,negoih je,čak, idarivao(Biruni1377,70-71.strana;Naghizade1357,15-16.strana).

Čakiakobisezavremetogmesecapo-redakuzemljiporemetio,merebiseod-lagalezanekodrugovreme.Ponekadsedešavalodasenakon240godinadodajudvameseca, ili, da semesec doda i prenavršenih120godina,kaoštosedesilozavremeJazdegardaprvog(399–421.godi-ne),štojeujednobioiposlednjiputkadaseovakavvidispravljanjagodineprime-nio(Biruni1377,72.strana).

Ali,kaoštosmovećrekli,sakalenda-romoddvanaestmesecisapotridesetdana,dogodineod365dana,neuzimaju-ćiuobzirjednučetvrtinudana,ostajejoš5danakojetrebanegdesmestiti.Ovihpetdana,kojeseuzaratustrijanskomkalenda-runazivajumalibehizak,ukradenapetica,

dodatihpet...dodajuseizmeđudvanaestogmesecaiprvogmesecanovegodine.Kodispravkekalendaradodavanjemjednogmesecasvakih120godina,dešavaseda,zbogpomeranjameseciugodini,imalibehizakpadau različito vreme, takodasutihpetdanadodavaninakrajurazličitihmeseciugodini(Nabii,1381,112-113.stra-na),stim,daseugodinikadasedodajevelikibehizak,au smislu izbegavanjagreške,onidodajumesecukojiseponavlja,inakonsledećih120godina,oniseopetnalazenaistomtommestu(Panajinu,1990,662.strana).

Posvojprilici,zavremeHosraAnušir-vana (531-579) ovih pet dana je dodatonakonmeseca abana, a nakon svrgnućadinastijeSasanida(651),njihovomestosevišenijemenjalo,tesuoni,odislamskogperiodasvedovremenaAbuRejhanaBi-runija,dodavaninakrajumesecaabana.Ovihpetdanase,poAvesti,zovu:ahu-navadgah,aštudgah,espantmadgah,vo-hukhšatragah, vahšatavaištagah (Purda-vud, 1336, Abunaser Ghami, 1375, 107strana).

Nazivimesecazaratustrijanskogkalen-darasuistovetnisaimenimakojeimajuusadašnjemiranskomkalendaru(naravno,sa razlikom u izgovoru), i svaki dan jenosio imenekog zaratustrijanskogbožan-stva.Ovutemućemokasnijepodrobnoizložiti.Ali,prenegoštonastavimodasebavimopromenamairanskogkalendarauislamskomperiodu,moramoneštorećiogodišnjimdobima.

KaoštoseurazličitimdelovimaAve-stemožepročitati,udrevnomeIranugo-dinusudelilinadvadela:zimu,koja jetrajaladesetmeseci,iletooddvameseca.Takođe,upojedinimperiodima, zima jetrajalasedammesecialetopet.Postojeidokazi o podeli godine na dva dela pošestmeseci.Postojejošjasnijidokazi,kojinam svedoče da je u nekim vremenimagodinadeljenanašestnejednakihdelova,

KULTURA I DRUŠTVO26

koje sunazivali gah,4 anakraju svakogperidaslavljenisupraznicipoimenuga-hanbar,itrajanjuodpetdana.I,nakraju,upojedinimdrevnimspisimapominjusečetirigodišnjadoba,čijasuimena:vahar5,hamin6, patiž7 i zemestan8 (Naghizade1357,44-45.strana).

U početku islamskog perioda, zvani-čnojebiouupotrebilunarnikalendar,agodinesusebrojaleodpreseljenjaislam-skogprorokaizMekeuMedinu.Uprkostome,narodjeidaljekoristioiranskika-lendar.

Kaoštojevećranijerečeno,udrevnomeIranu–odperiodadinastijeAškanida,panadalje–godinesuse,uobičajeno,raču-naleodvremenadolaskanekogkraljanavlast.Ali,nakonpropastidinastijeSasa-nidaismrtiposlednjegkraljatedinastije,Jazdegardatrećeg(632–651),iranskizara-tustrijancisunastavilidaračunajugodineodpočetkavladavinetogkralja(poneki-maodnjegovesmrti),takodazaratustri-janciuIranuiIndiji(uIndijisapojedinimizmenama), jošuvek, zaverskepotrebe,brojegodinenatajnačin,kojisezovejaz-degardi.Uovomekalendaru,ukomeje,jošprevremenaJazdegarda,došlodopo-remećajaprilikomispravljanjagodine,de-silesuseodređeneizmene,kojesumoralebitiispravljene,štojekasnijeiučinjeno.

Jošoddrevnihvremena,noruzjebionapočetku astronomskegodine, ali, ne-slaganjeizmeđupravegodineipostojećegkalendara,učinilojedasepočetakgodinepomeriodnjegovogpravogmesta,tojest,prolećneravnodnevnice.Ovoće,uislam-skojeri,stvoritiodređenedruštvenepro-bleme,čijemćeserešavanjimapristupitiurazličitimvremenskimperiodima.TemeljtomposluučinjenjeuvremeDžalaludinMalek-šahSeldžuka(465–485)injegovogčuvenogveziraNezamaMulka,uzpomoćnekolikoistaknutihnaučnika,međukoji-majebioiOmerHajjam.Uovomkalen-daru, poznatom kao Džalalov kalendar,

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 27

noruzjepadaoprvogfarvardina.Tako-đe,izračunatojedagodinaiznosi365da-na,5sati,49minuta...Godinuječinilo12meseciodpo30dana,apetdanajedoda-vanonakrajumesecaesfanda.Radinado-knade razlike do prave godine, koja jeiznosilablizu6sati,svakečetvrteilipetegodine,naosnovuHajjamovetablice,nakrajugodinejedodavanjedandan.Mese-citogkalendarasubiliistionimesecidre-vnogiranskogkalendara,stimštosevre-meračunaloodpreseljenjaprorokaizMekeuMedinu(Biršak,1367,200-201.strana).

Ovajkalendar,iporedsvojihznatnihprednosti,nijebašbioprihvaćen,tejepre-trpeoizmene.NaporiGhazan-hana(694––703.lunarnegodine),daustanoviiozva-niči kalendar po imenu hani ili ghazani(saturskimnazivimagodineimeseci),ni-suurodiliplodom,takodajeovajlunarnikalendar,zasvevremesvogapostojanja,imaorelativnozvaničankarakter(Akrami,1380,73.strana).

Dolunarne1329,odnosno1289.solar-negodine,događaji susebeležilinaos-novu lunarnogkalendara.Ali,krajemtegodine,Narodnaskupštinajedonelaod-lukudauzvaničnuupotrebuuđeDžala-lovsolarnikalendar.Mesecisuimalinazi-vezodijačkihznakova,agodinesu,opet,dobijaleimepoživotinjama.Ovakvosta-njejepostojalodo1344.lunarne/1304.so-larne/1925.godinepoHristu.Istetegodi-ne, jedanaestogdanamesecafarvardina,Skupština jeuvela,kaozvanični, iranskisolarnikalendar,sairanskimnazivimazamesece,kojijeidanasuupotrebi.

Dvadeset i četvrtog esfanda, solarne1354.godine,SkupštinajedonelaodlukudasegodineračunajuoddolaskanavlastKraljakraljeva,Kiravelikog,inaložilasvimvladinimslužbamadasetogapridržavaju.Islamskomrevolucijom(mesecabahmana,1357.solarnegodine)ovoračunjanjevre-menajezvanično,aipraktično,ukinuto.Trebarećidaovakvoračunjanjevremena,

čakniutomkratkomperiodu,sempoje-dinačnihslučajeva,nijeimaloširuupotre-bu(Abdollahi,1990,671-672.strana).

Naosnovučlana18.UstavaIslamskeRepublikeIran(usvojen1358.solarnego-dine, ispravljen1368), započetakzvani-čnogračunjanjavremenauzimasepre-seljenjeprorokaizMekeuMedinu.Uupotrebisuobakalendara,isolarnii lu-narni,stimštoseudržavnimslužbamakoristisolarni.(Ustav...151.strana).

preveoDejan Spasojević

NAPOMENE1 VremeimestoZaratustrinogživljenjabilisu,iostali, jedanodnajdiskutabilnijihproblemairanistike.TeorijeizdrevnihvremenaživotovogiranskogprorokasmeštajuuperiododšesthiljadadošeststotinagodinapreHrista.Danas,uzimajućiuobzirmnogopouzdanijearheološkeifilološkedokaze, iranistisusesložili da vreme njegovog života smeste uperiodod1200.godinedo1000.godinepreHrista,ali,štosetičemestagdeseovajpro-rokpojavio,jošuvekpostojesuprotstavljenagledišta.TeorijaotomedasepojaviouAza-rbejdžanupotpunojeodbačena,ali,jošuvekgasmeštajuurazličiteoblasti:odHorasanaucentralnojAzijidoBalkhauAvganistanuiSistananajugoistokudanašnjegIrana.

2 Kaoštovidimo,krajdinastijeSeleukidanepodudarase sapočetkomvladavineAške-nida.Razlog neslaganja je sledeći: nakonosvajanjavlastiAškenidausevernimobla-stimaIrana,prošlojevišeodjednogstolećadokdinastijaSelukiananijedoživelakrahidokteritorijepodnjenomupravomnisu,postepeno,pridruženeostalimzemljamapodvlašćudinastijeAškenida.

3 Mobed – zaratustrijanski sveštenik (prim.prev.).

4 Gah na persijskom znači vreme, period(prim.prev.).

5 U savremenompersijskom jeziku bahar,proleće(prim.prev.).

6 Usavremenompersijskomjezikutabestan,leto(prim.prev.).

7 Usavremenompersijskom jezikupajiz, je-sen(prim.prev.).

8 usavremenompersijskomjeziku,takođe,ze-mestan,zima(prim.prev.).

28 FILOZOFIJA I GNOZA

U situacijiukojojjeposlerenesansniZapadostvarionezapamćeninapre-dak na raznim poljima nauke i kulture,što sigurnonijedanpravedanpromatračnesmedaneubrojiupozitivneposledicepojave novog zapadnog poretka,musli-manski narodi su po svojim zemljama,svuda,moglidasagledavajuizrazepasi-vitetaipotlačenostisvojeversko–nacio-nalneosobnosti.Miovdenemamoname-rudanačinjemostaruraspravudalijetostanjedolazilokaorezlutatnemirnogini-kad zasićenogduha zapadnjačkog kolo-nijalizma,ilipakuskogrudostiodređenihverskihultrakonzervativacakojisustazumodernogprosperitetaviđaliposvesu-protnomsvojimstatičnim,iunekimna-vratima,suvoparnimpogledima.Umestotihrasprava,uočićemoda je,u jednomtakvomambijentu,naravnoneposveupe-čatljivomusvimkrajevimamuslimanskogsveta,onomslojumuslimanakojijebio,spravom,željanprosperitetaikojinijemo-gao tek tako lako da se pomiri sa gle-dištimaklera,najprepadalonapametdazasvojuzaostalostokriviupravoverničkuuskogrudost,aondaisvuonutradicijukojusuklericipropagirali.Premaovompogledu, kojegmi, ovde, nazivamo eks-tremnimmodernizmom,bilojepotrebnodaseodbacisvaislamskapravnatradicijadabisepristupiloprocesumodernizacijeisvestranognapretka.

Dostajeočiglednodaovajoblikmusli-manskogmodernizmarastenaistomtlunakojemje,uosamnaestomveku,odgajanideizam.Deizam,unajkraćimcrtama,„do-puštadajeBogprauzrokitvoracsveta,

alinepriznajenikakvačudanitikakavbožijiuticajnatoksveta,naročitonepri-znajenekobožanskootkrivenje”2; otudaseovomišljenjedajekaoideologijaupre-ciznomznačenjutereči.Ustvari,poslere-nesansnimfilosofimakojisuredukovalirealnost u okvire osetnogmundus senzi­bilisa,naravno,nećepreostatidrugonegoda za svemetafizičko, kao što je otkro-venje,kažudaječudoinemoguće;samimtim,onisumoralidadiskreditujuisveverozakonskenormejer,jednostavno,onedolazeodozgo.

Sve jeovo,anajpre todase realnostograničinaosetneobjekte, inkoherentnouodnosunanačelainstitucijeteomonisti-čkogmudroslovlja. Islamskaduhovnost,bezrezervno,nalažedasesvedimenzijeisvimundusiegzistencijemorajuuzimatikaojednacelinaodkojesenemožeotki-nutiisagledatinezavisnonijedandelić:„i nije naređenje Naše sem jedna – kao treptaj okom”3.Drugimrečima,svipostupnoin-tenzificirajućihorizontisutolikomeđuso-bnoisprepletenidasenigdenemožepo-vućijasnalinijakojabiodvajala,primeraradi, verozakon (šarî’at, kodnas: šerijat)odduhovnestaze(tarîkat),iliduhovnusta-zuodtranscendentneRealnosti(hakîkat).Odvajanjesenzibilnog,odnosnomaterijal-nogsvetaodimaginalnogiinteligibilnogbibiloistotolikoapsurdnokolikoizapu-štanjeverozakonskihnormiuokvirune-kakvogdeizma,ilidakažemouokviruprocesamodernizacijeipostizanjapro-speritetainapretka.

Jedanodnajslavnijihbaštenikadoktri-naislamskegnose,SejidHajderAmoli

FILOZOFIJA I GNOZA

Produbljena svežina islamskog verozakona1

Dr Seid Halilović

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 29

(umrooko787/1385.)je,udostanavrata,savelikomodvažnošćupodvlačiodater-minišarî’at,tarîkatihakîkat,zapravo,ma-nifestujuirazotkrivajuistirealitet, ilidakažemo jednu nerazdvojivu celinu kojuprepoznajemopodnazivomšar’ilišarî’at uopštemsmislu,saznačenjemsvegaono-gasačimsesusrećemouveri.OnusvommonumentalnomdeluDžâmi’ al­asrâr va manba’ al­anvâr(Knjigakojaobuhvatataj-ne i izkoje ističusvetlosti)pišeovako:„Šarî’atjeimekojeukazujenastazebožijeiobuhvatanjihoveosnoveigrane,dopu-štenjainaredbe,lepoilepše.Tarîkatjedaseusvemutomezauzmezaonoučemujenajvećioprez,štojenajlepšeinajčvršće;jersvakastazakojučo-vekproputujenajlepšeinajčvršće naziva se ta­rîkat, bilo da se radi okazivanju,delatnosti,ilionekojosobini ili sta-nju. A hakîkat je da seprikaže nešto snagomrazotkrivanja,sagleda-vanja,osećanja ili izna-laženja toga.Otuda sekaže:šarî’atjedaMuro-buješ,tarîkatjedasena-đešuNjegovomprisustvuihakîkat jedaGaosvedočiš/sagledaš.Ikažese:šarî’at jedapodignešnaredbuNjegovu,tarîkatjeda se podigneš naredbom Njegovom ihakîkat jedasepodignešNjime.SveovoosvedočavagovorVerovesnika,blagoslo-vioBognjegaiporodicuNjegovu,Hari-satukadamujekazao:’OHarisatu,kakosiojutrio?Reče:Ojutrihkaovernik–real-no. Pa on, blagoslov na njega, reče: Sverealnoimasvojurealnost/hakîkat,paštajehakîkattvogverovanja?Kaza:Videhpri-padnike/stanovnikerajakakosepose-ćujuipripadnike/stanovnikepaklakakosemeđusobnopomažu i videhPrestoljeGospodaramogajasno.Kaza,mirnanje-ga:Pogodiosi,paprioniuzto!’

Eto, njegovo verovanje u skrovito jerealno i to je šarî’at; a što je razotkrio iiznašaorajipakaoiPrestolje–tojehakîkat;tenjegovoisposništvouovozemaljskomživotu,nespavanjeištojetrpiovelikeže-đi–tojetarîkat.Ašar’obuhvatasve,bu-dući da je šar’ poput celog badema kojisadržiijezgroiuljeiljusku.Celibademjekaošarî’at,ajezgromujekaotarîkatiuljekaohakîkat.Naistinačinseopisujeikla-njanje/namaz:namazjesluženje(hidmat)ipribližavanje(kurbat)ipripajanje(vuslat).Služenje je šarî’at, približavanje tarîkat ipripajanjehakîkat,dokterminnamazobu-hvatasve.4”

Većbismomoglidazaključimodanasobjašnjenjasličnaovomna-vedenom uvode u promi-šljanja o trima stepenimaili domenima jedne celineizmeđukojihvladaodnosegzoteričnogiezoteričnog;hoćemo da kažemo da jejezgro verozakonaduhov-na staza, kao što je jezgroduhovne staze transcen-dentna Realnost. Ljuska,ovde, ima dvojaku koristza jezgro, jer predstavlja

nužnupreliminarijusnagomkojećeseprisutpitijezgru,dokistovremeno,onaču-vajezgro;drugimrečima,kadagodljuskabudepovređenaistogčasaćese i jezgropovrediti.Markantnipredstavnikgnosti-čkeškolesjajnogIbnArabija,AbdurazakKašani(umro736/1335.)usvojojIstilâhât as­sûfija(Terminologijasufija)ističe:„Sva-koegzoteričnoznanještitiezoteričnozna-njekojemujejezgro–daseononeizopači,kaoštošarî’at činiza tarîkat i tarîkatzahakîkat; jeronomekomestanjenjegovo itarîkatnjegovnebuduzaštićenišarî’atom,izopačićesestanjeiizvrnutitarîkatustrast,hirinagovoresatane;aonomekonedo-kuči,snagomtarîkata,hakîkatinečuvagatime,izopačićesehakîkationćeseizvrnuti

Islamska duhovnost, bezrezervno, nalaže da se sve dimenzije i svi mundusi egzistencije

moraju uzimati kao jedna celina od koje se ne

može otkinuti i sagledati nezavisno nijedan delić.

30 FILOZOFIJA I GNOZA

u jeres i bezboštvo.”5Nadalje, odnos iz-međupromatrana tri stepena senezao-kružavana rečenome, jerkako je i SejidHajderAmolipodcrtavao, čitavavera jesamojezgrovereiunjojsenemoguraz-lučitidvedimenzijeodkojihćejednapred-stavljatiljusku,aonadrugajezgro.Ovimželimo da istaknemo to da nas svi se-gmentivere,usvakomtrenutku,upućujukajezgru.Naravno,toneznačidaPosla-nikovnamaz inamaz jednognjegovogobičnogsledbenikaimajujednakeefekte,jernemožeseopovrgnutičinjenicadave-raimarazličitestadijume/dimenzijeodkojihsunekidubljioddrugih,alinećemoprenebregnutinitodajecelokupnavera,ipak,jednacelina.Ustvari,upravoovospoljašnjeupražnjavanjeritualaklanjanjanasdovodidonajdubljihstupnjevavere;ilidakažemoovako:verajesvesvoješi-rineidubineraskrinkalaupravouvero-zakonuiotudapostoješarî’atskinamazitarîkatskinamaz,kao ihakîkatskinamaz.Ovdenemožedasenepodsetimonasa-kralnupredaju„Namazjepribližavanje(kurbân)zasvakogbogoštovatelja”6iiz-reku„Namazjeuzašašće(mi’râdž)verni-kovo”7uvezisadrugimstepenom,teuposlednjem slučaju na predaju „KlanjačsedošaptavasasvojimGospodarom”8,kaoinazlatniiskazZapovednikavernih,sveegzistencijalnogvođeAlija, sinaAbuTaliba:„NebijahrobovaoGospodaruko-jegnisamvideo”9.Oveisličnepredajesudovoljandokazdaisamaveraprihvataipotvrđujetriprizivanastupnja.Nedostižnipoznavalactradicionalnihshvatanjaislam-sko – iranskogmudroslovljauprošlomveku, alame Tabatabai u poslaniciRisâla al­vilâjapišeo tomekako jeupitao svogučiteljaotomegdejeunamazuskrivenoduhovnoproputovanje,tesetolikoističedaonodonosičovekublaženstvo,pamujeučiteljkazao:„Gdetounamazunemaduhovnogproputovanja?”Ovajsimboli-čanodgovor,zapravo,poručujedajesam

namazduhovnoproputovanje,samojepo-trebnodatotishvatiš;isveverozakonskenaredbesuduhovnoproputovanje,samotrebatodashvatiš!

Usvetluprethodnihobjašnjenjaposta-jejasnoineprikosnovenodaverozakonskepresudenipoštonisuisprazne,jersveuvo-deuduhovnustazu,paondautranscen-dentnu Realnost. Primera radi, naredbadasemorasleditiValij(Sveegzistencijalnistaratelj)usvimdimenzijamaživotanipo-što nije nekakav isprazan imperativ, jervernikusržisvogsleđenjavrhovnogju-ristesagledavakakosepružasamiprincipontološkogteomonizma,štozanjegaoz-načavanajvišeuživanje.Odmahdanapo-menemodaovovažizainstitucijuvero-zakonskihpropisakadaseonigeneralnouzimajuuobziritoneisključujepotrebudaseizveduadaptacije(džarh va ta’dîl)uslučaju pojedinačnih jurističkih paradoksa.

NAPOMENE1 Preuzetoizprolegomeneknjige„Bitakipad:an-tropologijauislamu”;autordrHamidParsanija;s persijskogpreveo i prolegomenunapisaodrSeidHalilović;Beograd:Metaphysica,2007.

2 Prema Leksikonu stranih reči i izraza; Milan Vu-jaklija;Beograd:Prosveta,1996;str.193-194.

3 Kur’anskopoglavljeal-Kamar,stih50.4 Džâmi’ al­asrâr va manba’ al­anvâr;uizadnjuAnriKorbenaiOsmanJahje;Teheran,1989;str.344-345.

5 Istilâhât as­sûfija;Teheran:izdavačkakućaHe-kmat,1381.sol;str.116.

6 OvopredanjejeprenetoodzapovednikavernihuknjiziNahdž al­balâga („Stazarečitosti”,koja jeprevedena ikodnas)str.494.,kao iodsveegzi-stencijalnogvođe,Alijaar-Rida,sinaMuse,uzbir-ciKâfî,tom3,str.265.

7 VidetiobjašnjenjaalameMadžlisijaunjegovojen-ciklopedijskoj zbirci sakralnih predanja Bihâr al­an vâr,tom81,str.255.

8 Bihâr al­anvâr, tom68, str. 216.Ovdespomenutiiskaz,sveegzistencijalnivođa,SadikprenosiodVerovesnika,aistopredanjeuobliku:„Klanjačse,kadaklanja,došaptavasasvojimGospodarom”jedonetou’Avâlî al­la’âlî,tom4,str.111.odVe-rovesnika.

9 Al­Kâfî,tom1,str.97.istr.138;Bihâr al­anvâr,tom41,str.15.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 31

S ada,kakoseovoštivopredvama,pra-tećiživotniputimamaHomeinija,bli-

žiposlednjimdanimanjegovogživota,poželjnobibilodaseosvrnemo,iakokra-tkoisažeto,nanajznačajnijeaspektenje-govemisliiideologije.Neospornojedasejasna i potpuna predstava o imamovimosnovnimverskimprincipimaiciljevimamožestećiproučavanjemnjegovogcelo-kupnogopusa–pisanezaostavštineigo-vora–ifokusiranjemnanjegovopraktičnoponašanje.

ImamHomeinibioješiitskimuslimankojiječvrstoverovaoujedinstvoislama,bezobziranaraskoleunutarnjega.Onjeverovao da je postojanje ovog jedinstvanužnoradisuprotstavljanjakolonijalistimaineprijateljimaislama.Pozivimanajedin-stvoposvećenjeznačajandeouporukamaigovorimaimamaHomeinija.

Njegovasvetostimamjeodbacivaosva-kipokretkojibivodiorazbijanjuredovamuslimanaidominacijikolonijalnihsila.Donošenjemjedinstvenihodlukaizalaga-njemza,odnosnoproglašenjem„nedeljejedinstva”umuslimanskomsvetunadanPoslanikovog(s.a.v.s.)rođenja,kaoisvo-jimuzastopnimporukama, on je izložiopraktičnenačinezaostvarenješiitsko-su-nitskog jedinstva.U celomperiodu svo-jegavođstva, on seprotivio svimpoku-šajimakoji bimoglidovestidopodela irazdoraizmeđuovedvenajbrojnijegraneislama.

ImamHomeinijesmatraodaverovanjeuJednogBoga,iuverovesništvoPoslanikaislama(s.a.v.s.),iverovanjeuKur’anČa-

snikaovečnupoveljuupute,iprihvatanjesuštinskihpravila iodredbipoputmoli-tve,posta,davanjamilostinje,hadžaidži-hadapredstavljajusolidneosnovezaus-postavljanje praktičnog jedinstva međusledbenicimasvihpravacau islamu izanjihovodizanjeprotivmnogoboštvaine-prijateljavere.

Imamovreformističkipokretinjegoveporukenisubilinamenjeniisključivoiran-skomdruštvu i ostalimmuslimanskimzemljama. On je verovao da se primor-dijalna ljudskapriroda zasnivana vero-vanju u Jednog Boga, milosrđu, potrazizaistinomipravdom,teukolikoseopštinivo svesti poveća, a zlo koje dolazi odljudskogegaispoljašnjihdemonaobuzdaioslabi,tadaćesesvakaljudskazajednicaokrenuti potrazi za Bogom i življenju uokruženjukojeobilujepravičnošću imi-rom.Iztograzloga,uvećinisvojihjavnih

Osvrt na uverenja, ideologiju iviše ciljeve imama Homeinija1

Hamid Ansari

32 FILOZOFIJA I GNOZA

porukaimamjepozivaopotlačenezemljetrećegsveta iugnjetenenacijedaustanuprotiv ohologa sveta. Nakon pobede Is-lamskerevolucije,imamHomeinijeotvo-reno izneo ideju o osnivanju „Svetske partije ugnjetenih”,i istuidejudoslednoodbranio. Prvo sveopšte okupljanje me-đunarodnihoslobodilačkihpokretaodi-gralo seupravou Iranuzavreme ruko-vodstvaimamaHomeinija.

ImamHomeini je često isticaoda jeIslamskarevolucijaneprijatelj imperijali-stičkimciljevimačelnikaivladajućihstru-kturaSjedinjenihAmeričkihDržava,Za-pada i (bivšeg) Sovjetskog Saveza, a nenarodimatihzemaljakojisuisamižrtveneokolonijalizma.GesloimamaHomeinijabejašeborbaprotiv tiranina iustajanjeuodbranuugnjetenih,te ječe-stoimaoobičajdakaže:„Mi niti drugima činimo nasilje, ni­ti ćemo trpeti nasilje drugih.”

Kako bi se stekla jasnijapredstava o verskim ubeđe-njima imama Homeinija, nebi bilo zgoreg pogledati ka-kav je odgovor on dao do-pisnikulista„LondonTajms”kojimu je o istimapostavionizpitanja.

„Moje je ubeđenje, kao i svih ostalih muslimana, sadržano u istim onim stavo­vima koje Kur’an sadrži ili u onima koje je izrekao Poslanik islama (s.a.v.s.) i pra­vedni predvodnici nakon njega. Koren i suština svih tih ubeđenja, koja jesu naša najdraža i najdragocenija verovanja, je­ste jednoboštvo. U skladu sa ovim prin­cipom, mi verujemo da je Stvoritelj sveta i svih bića u univerzumu uključujući i čoveka Jedan i Jedini Uzvišeni Bog Koji sve zna i sve može, i da Njemu sve tvari i sve što postoji pripada. Ovaj nas princip uči da pokorni budemo jedino pred silom Božijom i da se nijednome čoveku ne po­vinujemo sem ako povinovanje njemu ne

podrazumeva pokoravanje Bogu. Po ovo­me principu niti jedan pojedinac nema prava da drugoga čoveka primora da mu se pokori. Štaviše, ovaj verski princip uči nas principu ljudskih sloboda, što će reći da nijedan čovek nema prava da pojedin­ca, zajednicu ili narod liši slobode, da im nameće zakone, da njihovo ponašanje upravlja prema svojim ličnim ubeđenjima koja su uopšte uzev nesavršena, niti da postupanje drugih usmerava prema svo­jim ličnim prohtevima ili nahođenjima. Dalje, na osnovu ovoga principa mi veru­jemo da je određivanje pravila za napre­dak čovečanstva jedino u Božijim ruka­ma, kao što verujemo da su i zakoni postojanja i stvaranja od Njega proizašli. Sreća ljudska i usavršavanje njegovo i

ljudskih zajednica, takođe, za­vise od pokoravanja Božijim zakonima, koji su čovečan­stvu dostavljeni od strane Božjih poslanika (s.a.v.s.). Čovekovo poniženje i pad dolaze usled obespravljenja njegovog i usled njegovog pokoravanja drugim ljudskim bićima. Stoga, čovek se mora dići protiv tih okova i lanaca

koji ga sputavaju i suprotstaviti se onima koji nas guraju u ropstvo, i mi moramo osloboditi i sebe i društvo kako bismo svi postali dostojne sluge Božije i kako bi se pokorili Njemu. Upravo iz tog razloga naše društvene norme i propisi otpočinju od suprotstavljanja despotskim i koloni­jalnim silama. Pored toga, iz ovoga prin­cipa vere i iz verovanja u Božije jedinstvo mi crpimo nadahnuće da su svi ljudi je­dnaki pred Bogom, On je Stvoritelj sviju, i svi su stvorenja i sluge Njegove. Ovo je princip ljudske jednakosti po kome jedina razlika među ljudima i jedina prednost jednih nad drugima proizilazi iz njihovih vrlina, bogobojaznosti i čistoće, od is­krivljivanja i grešenja. Stoga, boriti se

„Čovekovo poniženjei pad dolaze usled

obespravljenja njegovog i usled

njegovog pokoravanja drugim ljudskim

bićima.”

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 33

mora protiv svega što ovakvu jednakost poremeti i u društvo uvede jalova i bez­umna razlikovanja.”

ImamHomeinijeimaoobičajdakaže:„U islamu, merilo je Božije zadovoljstvo, a ne zadovoljstvo pojedinaca. Mi odme­ravamo pojedince prema istini, a ne istinu prema pojedincima. U nas je aršin pravi­čnost i istinitost.”Njegovasvetostimamjesmatraodajeljudskojprirodiusađenuljubavpremaapsolutnomsavršenstvuko-japripada jedino i samoBogu. Jedino jeOnTajKoji je izvor svogsavršenstva isvihmoći.Imamječestosvojesledbenikepodsećao:„Univerzum jeste (mesto) Bo­žijeg prisustva; dakle, ne sagrešite u pri­sustvu Boga! … Ničega se ne bojte do Bo­ga i oslanjajte se jedino na Boga.”

Njegova svetost imam jefilozofijuverovesništvasma-traosredstvomzauputuljudiu teozofiju (spoznajuBoga),kojepokrećeljudskusposo-bnost traganja za savršen-stvomikojimseanulirasvatama,vrši reformadruštva iuspostavljajednakostiprav-da,teječestoigovorio:„Cilj slanja verovesnika jeste da izbavi iz tame ljudski moral, njihov ego, njihove duše i njihova tela. Ono teži da ukloni svu tminu, i na njeno mesto unese svetlost.”Čestojegovorio:„Nema druge svetlosti do Svemogućeg Boga, sve drugo je tama!”

ImamHomeinijeislamsmatraopeča-tomnebeskihverainajuzvišenijominaj-potpunijomškolomBožanskeupute.Onjenaglašavao:„Islam je najviši stepen ci­vilizacije … Zakoni islama su napredni, potpuni i sveobuhvatni … U islamu po­stoji samo jedan zakon, a to je Božanski zakon.”Imamjeislamsmatraoreligijomibogosluženja ipolitike, te je čestonapo-minjao:„Islam je i sam bio jedan od os­nivača velikih svetskih civilizacija.”On

jesvojesledbenikesavetovao:„Dobro pri­pazite da ne pomešate Kur’an Časni i spa­siteljsku veru islama sa nekom od onih lažnih, od ljudi izmišljenih i otpadničkih škola!”Nadrugommesturekaoje:„Gla­vni problem muslimana jeste to što su na stranu odložili Časni Kur’an i stali se oku­pljati pod tuđim barjacima … Šiizam ko­ji jeste revolucionarna škola i koji jeste nastavak pravovernog islama Poslaniko­vog, kao i sami šiiti što su, oduvek je bi­vao izložen podmuklim napadima tirana i kolonijalista.”

Što se tiče njegovihmotiva i ciljevanjegovogustankaiborbe,imamHomeinije često isticaoda:„Celokupan naš cilj jeste islam.”ImamjeIslamskurevolucijusmatraoodrazomvečnogustankaimama

Huseina (a.s.) na dan ašure,kojibejašedignutkakobiseislamspasioizkandžiizopa-čenihzavojevača.On jena-glašavao kako:„Islam nije vera jednog određenog naro­da; on ne priznaje nikakve ra­zlike između Turaka, Iranaca, Arapa, ne­Arapa. Islam pri­pada svima, i rasa, pleme, je­zik ili boja kože u ovoj reli­

giji nemaju nikakvu vrednost. Svi su braća i svi su jednaki. Čast leži u vrlini i smernosti i u što dostojnijem karakteru i u ispravnom vladanju.”

ImamHomeini jemučeništvonaBo-žijemputuvideokaovečnuslavu,kaoponossvetaca,kaoključzasreću i tajnupobede.Onjeprizivanjemučeništvapo-smatraokaorezultatljubavipremaBogu.O mučeništvu i njegovoj suštini i vre-dnosti,imamjerekaosledeće:„Kakve su neznalice srebroljupci i svi oni neupućeni koji vrednost mučeništva očekuju da na­đu na stranicama univerzuma, i njegov opis traže u pesmama, herojskim poema ma i poeziji, a da bi ga dosegli pomoć tra že u umetnosti mašte i u tomovima zabeležene

„Svi su braća isvi su jednaki.

Čast leži u vrlini i smernosti i u što

dostojnijem karakteru i u ispravnom

vladanju.”

34 FILOZOFIJA I GNOZA

misli!... Daleko od toga; reše nje ove zago­netke nije moguće naći drukči je do kroz ljubav!”Primenjujućiovakvulogiku,imamjerekaoisledeće:„Kažem vam, braćo ver­nici, ako budemo izbrisani sa lica zemlje od strane zlikovačkih ruku SAD i Sovjet­skog Saveza, i ako našu crve nu krv časno prolivši, sretnemo se sa Bo gom našim, mno­go će nam bolje biti no da živimo raskošno pod crvenom zastavom crvene armije Isto­ka ili crne armije Zapada.”

ImamHomeinibejašebogonadahnutifilozof i gnostik, stručnjak verozakona,verski autoritet (mardža’) i istovremeno ivođIslamskerevolucije,iosnivačIslamskeRepublikeIrana.Onjebioupoznatsana-čelimazapadnefilozofije,a takođeupo-tpunosti je vladao principima i temamalogikeiislamskefilozofije,itouobanjenapravca–iperipatetičkomiiluminativnom.Možda bi se slobodno moglo reći da jeimamovofilozofskoshvatanjedoneklena-

ginjalokailuminativnojteozofijiilidajeunekurukubilobliskoeklektičkomstiluBožanskogmudracaMolaSadre,nosaiz-vesnimrazlikamaiposebnimobeležjima:imamHomeinijefilozofijupodučavaonanajvišim stupnjevima čitavih 15 godina.Onjeslediofilozofijukaosredstvozaspo-znajustupnjevaipoložajarealnostiegzi-stencije i postojećih bića, te je tako nanjegov filozofski pogled na zbilju po-stojanjaijedinstvobića(vahdat al vudžud)injegovenivoedubokuticajizvršilanje-govaškolagnoze.

GnozaimamaHomeinija(erfan)temeljise na kur’anskimodlomcima, na preda-jamavelikanareligijeisavršenomznanjuBožijihodabranika, auokvirima svetevereislama.Onjebioprotivniknegativnegnoze koja je veru i religiju svodila naritualnospominjanjeBogaibajanje,ikojase zalagala za življenje u izolaciji, izbe-gavajućidruštvenopolitičkeodgovornosti.Imam jeverovaoda je samospoznaja te-meljspoznajeBogaidasuduševnopro-čišćenjeodmoralneiskvarenostiiporokaisticanjevrlinapreduslovizaspoznajuBoga;takođe,dadostizanjeistinskespo-znaje i uzvišenihmoralnih položaja nijedrukčijemogućeosim sleđenjempravcakojimsupozivaliisamisledilivelikive-rovesniciiBožiji‘dokazi’nazemlji.Dakle,imamHomeini seprotivioputevima iasketskimstremljenjimakojasuizašlaizokviraverozakonaiverskihpravila,ipre-zirao kvazi-pobožnost i licemernimisti-cizam.

ImamHomeini je verovao da u rizi-čnimprostranstvimavelikog džihada,tj.kon-stantnojborbiprotivniskihpobudaega,u„duhovnomputovanju”(sejr va suluk),iprelaženjem doline „četvorostrukog pu-tovanja” (asfar­e arbae), polaznik na du-hovnoputovanjemorapomoćpotražitikodistinskihduhovnihučiteljaionihkojiposedujuistinskounutarnjeotkrovenje(kašf),aneuonimakojisepretvarajuda

Imam Homeini u hramu Fatime Masume u Komu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 35

takvoiskustvoposeduju.Nadalje,jedinkasemoračvrstodržativrhovnogstaratelj-stva(velajat­e ozma)kojepredstavljalađuspasenja,dok je sveostaloputuzastra-njivanje.Čista duša imamaHomeinija,njegovuzvišeniduhinjegovuspešanputkrozpraktičnestadijumeduhovnogputo-vanjanajboljisudokazispravnostiovogaputa.Na ovomeputu imamHomeini jedostigaotakavduhovnipoložajiiskusiotakav stepen intuitivne unutrašnje spo-znajeinestajanjauBogudabiseuznemiriočakinasampomenbiločegaštobizvu-čalokaoHaladžev2povik„Ja sam/stva-ralačka/istina”,alinezbogtogaštosuograničeni umovi kojima je gnoza bilastrana izopštili one koji bi se usudili datakvoštotvrde,većizrazlogaštosuoni,u širini postojanja, bivali svedoci stvariizaIstinetesupolagalipravonasamosvestiduhovnoposredovanje.Nasuprottome,poviđenjuimamHomeinija, jedinoSve-mogućiBogpredstavljaSvetlost(nur)dokjesveostalotama,atamajenepostojanjesvetlostiinepostojanjejestenebiće,dokjepostojanje ništa drugo do manifestacijaBoga(hak)iničegadrugogosimNjega.

Poredtogašto jepriličnovladaofilo-zofijom,gnozom,egzegezom,etikomite-ologijom, imamHomeini je takođebio iizvrstanstručnjakzajurisprudencijuinje-numetodologijukoje jepredavaopunih30godinananajvišimstupnjevima.Uda-našnjevreme,poredbrojnihknjigaizob-lasti jurisprudencijeinjenemetodologijekoje je imamnapisao,dostupno je inadesetinepredavanjaikursevakojejedr-žao,akojesuprikupili iobjavilinjegovistudenti.Jednaodnaročitihkarakteristikakojesepripisujuimamovojškolijurispru-dencije (fikh), jeste to da je on verovaokakofikh iusul poseduju posebnu vrstuizvornosti,iuprocesuizvođenjapropisa,izbegavaojedafilozofske,gnostičkeiteo-loškestavovedovodiuvezusaodredbamafikha.ImamHomeinijeistraživačkiaspekt

jurisprudencijeinjenemetodologijesma-traopreduslovomzasticanjededuktivnoggledišta,iverovaojedafaktorivremenaimesta igraju odlučujuću ulogu u neovi-snomrasuđivanjuuislamskompravu,tedazanemarivanje istihvodikanesposo-bnostipoimanjaiodgovaranjanasvako-dnevnatekućapitanja.Onjedaljeverovaokakoistraživačkiaspektfikhaneznačiči-njenjededuktivnogprocesakonvencional-nogidžtihadanestabilnim.Stogajeisticaodabi teološke škole trebaloda sepridr-žavaju tradicionalnog fikhauznačenjuzaštitenačinaimetodabogobojaznihpre-daka u izvođenju propisa, a da bi od-stupanjeodistogavodilojeresiinesrećiipredstavljaloozbiljnupretnju.Njegovasvetostimamježeleodaseteološkeškolereformišu i izmeneunutar ovih okvirakojejeonprviustanovio.Izdavanjemre-volucionarnih odluka, imam je otvorioputzapromenuuglagledanja injegovoproširenjenavitalnaisuštinskadruštvenapitanja, te je tako iznovaudahnuoživotzaboravljenimpoglavljimafikha,itimeza-pravodokazaoneizostavniuticajfaktoravremenaiprostora.

ImamHomeinijerekao:„Sa stanovišta istinskog stručnjaka verozakona, vlada jeste primenjena filozofija celokupnog fi­kha u čitavom opsegu ljudskoga života. Vlast predstavlja praktične aspekte vero­zakona u suočavanju sa čitavim spektrom društvenih, političkih, vojnih i kulturnih poteškoća. Fikh jeste stvarna i sveobu­hvatna teorija starateljstva nad čovekom od kolevke pa do groba.”

NaosnovuovakvihgledištaimamHo-meinijerazvioteoriju„formiranja islamske vlasti na osnovu vladavine fakiha (stručnjakaverozakonasasposobnošćusamostalnogodlučivanja)u periodu skrivenosti poslednjeg imama”, te je godinama nastojao da istusprovedeudelo.Iakojepovodomteorijeovladavinipravnika (velajat­e fakih), ne-vezanozarazilaženjaustavovimakojasu

36 FILOZOFIJA I GNOZA

postojalaostepenuautoritetanajučenijegpravnika(vali­je fakih),postojaokonsenzusmišljenja šiitskih stručnjaka verozakona,njene dimenzije, pak, još uvek nisu bileistraženeuzadovoljavajućojmeri,tenje-na praktična implementacija nije moglabiti ranije sprovedenaudelo, iz razlogaštosezatojošnisubilisteklisvipotrebniuslovi.Zahvaljujućitome,imamHomeinijebioprva ličnostkoja jeposlenekolikovekovauspeladaoformiverskuvlastza-snovanunavođstvudovoljnokvalifikova-nogstručnjakazaverozakon, mudžtehida. Za ovakvo prevođenje bili su potrebnisledeći preduslovi: duševno pročišćenje,razboritost iveštinaupravljanja i sposo-bnostvođenjadruštva,hrabrost, pravičnost istručnostupoznavanjuislamskogverskog za-kona iBožanskihpro-pisa. Imam je čestoimao običaj da kaže:„Islamska vlast jeste vladavina Božanskog zakona nad ljudima.”

Po imamovom vi-đenju, islamskavlast,poredsuštinskihrazli-kauciljevimaiidealima,odsavremenihpolitičkihsistemaserazlikujeiupogleduorganizacijeifundamentalnihprincipa.Premanjegovojteoriji,„većina”dobijale-gitimnostnaosnovu„istine”(hak),pati-menužnostuvođenjavelajata kaovlada-vinekompetentnogpravnika,zavisiodpostojanja uslova za njega, uključujućiopštepriznavanjeiprihvatanjeodstranejavnosti,štosesprovodiputemdirektnogprirodnogodabira,ilikrozizboreodstra-nevodećihstručnjakanacije.

Usledsveganavedenog,vezaizmeđuvodstvai islamskevlastisanarodompoprirodi stvari je duboka i zasnovana naverovanju, iupravozahvaljujući tome jeimam Homeini i bio u mogućnosti da

zasnuje i da predvodi jedan od najpo-pularnijihoblikadržavnihustrojstava.Uovomoblikuvlasti,zarazlikuodsvihpo-stojećihpolitičkihsistemausvetu,nakonodređivanja vođe i sprovođenja izboranarodneprepuštaodgovornostdrugima,nitionbivaprepuštensamomesebi,većjenjegovoprisustvonasceniupravljanjaislamskimdruštvom i učešće u krojenjusudbineislamskogsistemazagarantovanokaoobavezujućaverskadužnost.Poima-muHomeiniju,stuboviislamskevlastipo-čivajunauzajamnojnaklonostiipoverenjuizmeđunarodaiispravnogrukovodstva.Uvezistim,imamjerekaosledeće:„Sva­ki fakih (stručnjakzaverskopravo)koji

bude postupao samo­voljno, biće uklonjen iz organa uprave... Vođa i rukovodstvo u velikim nebeskim religijama, uključujući i islam, ni­su nešto što je vredno samo po sebi da bi čo­veka, ne daj Bože, na­vodili na oholost i uobraženost.”Upravousled ovakvog stava,imamHomeinijerekao

iovo:„Ako bi me slugom nazvali, bolje bi bilo no da me zovu vođom. Vođstvo nije to što je bitno; bitna je služba; islam nas je obavezao da služimo!... Ja sam brat iranskog naroda i sebe smatram njihovim slugom i vojnikom... U islamu, jedna stvar vlada, a to je zakon. Zakon je isto tako vladao i u vreme Poslanika (s.a.v.s.); Poslanik ga je sprovodio.”Obraćajućisevladama koje sebe smatraju apsolutnimvlastodršcimaiiznadnaroda,imamHo-meinijerekao:„Vlada je mala grupa ljudi koja ima da služi narodu. Pomenuti vla­dari ne shvataju da vlada mora služiti narodu, a ne vladati nad narodom... Svest naroda, njegovo učešće u, saradnja sa i nadzor nad vladom koju sam odabere,

„Vođa i rukovodstvo u velikim nebeskim religijama,

uključujući i islam, nisu nešto što je vredno samo po

sebi da bi čoveka, ne daj Bože, navodili na oholost i

uobraženost.”

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 37

njemu je samom najbolja garancija za očuvanje stabilnosti društva.”Razlikeiz-među ove teorije u pogledu vlasti i na-cionalnogsuverenitetasateorijomkojavladu i suverenitet, čak iunajdemokra-tičnijimpolitičkimsistemima,definišeis-ključivouopsegu„moći”,njenih instru-menata i potreba i otuda moć smatranajvažnijimtemeljemdruštvenestabilno-sti,ivišesunegoočigledne.ImamHo-meini jerekao:„Velika sila ne može se održati a da nema osnovu u narodu.”Ra-spadnaizgledmoćnogkomunističkogsi-stemas jednestraneisadrugetrajanje iuvećanjestabilnostiporetkaIslamskeRe-publike Irana i uprkosneprijateljstvu sastrane postojećih najve-ćihsvetskihsilaiuprkosnametnutom osmogodi-šnjem ratu, najbolji sudokaz i svedočanstvo oispravnosti imamovete-orije.

Očigledno je da sta-voviimamaHomeinijaoislamskojvlastiipoložajuiulozinarodaunjojne-maju nikakvih dodirnihtačakasatakozvanim„na-cionalizmom”kakavjeprisutanuostalimpolitičkimkulturamasveta,većdajeza-pravodijametralnosuprotanistom.Naci-onalizam,kadasejaviuoblikuideologije,poredsvojepraktičnenemoći,jošseiza-vršava antitezom vrednosti. A to iz ra-zlogašto,kadasestvariposmatrajuizovogaugla,akobinacionalističketenden-cije svakog pojedinačnog naroda bivalepredstavljanekaoutemeljene i odbranjivečinjenice,tobiznačilodastabilnihčinje-nicaivrednostinema,većdaseonene-prekidnomenjajuivarirajuuskladusabrojemnacija i geografskih i političkihgranicakojeseprekrajaju.Samimtimbiiinterpretaciječinjenica,vrednostiipitanjapoputpravde,mira i slobode isto tako

bilemnogobrojne, promenljive i suprot-stavljene.Prirodno,utakvimokolnostimanacijakojaizbilokojegrazlogaposedujemoćnijaoruđailisredstva,nametanjesvo-jenadmoćinadslabijimnacijamasmatrasvojimlegitimnimpravom.Jer,ekstremninacionalizamnijeništadrugodonadmoćjednerase,bojekože,jezika,geografskogpoložajailiistorijskogznačaja.Naosnovuistorijskidokumentovanihdokaza imamHomeinijebiouverendajepropagiranje„nacionalizma i etnokratije” kao i osni-vanje pokreta poput panarabizma, pan-turkizma,paniranizmaisličnihuzemlja-ma trećeg sveta i islamskimzemljama,zapravorezultat istraživanja inastojanja

kolonijalističkihsiladau tezemljeunesupodele,daizazovura-zdore, te da name-tnusvojudominaciju.Imam je imao običajdakaže:„Plan velikih sila i njihovih poma­gača u zemljama tre­ćeg sveta jeste da ove slojeve muslimanskog društva nahuškaju je­dne na druge i da po­

dele ove vernike kojima je Svemogući Bog podario duh bratstva, te da ih nazovu nji­hovim etničkim imenima, to će reći, turs­ka nacija, arapska nacija, kurdska nacija i tome slično, pa čak i da ih jedne sa drugima zavade do neprijateljstva. To je upravo suprotno pravcu islama i Časnog Kur’ana.” I zbog toga je imamHomeiniizjavio isledeće:„Naš je pokret prvo is­lamski pa tek onda iranski.”

PoviđenjimaimamaHomeinija,uspo-stavljanjeistinskogmirausvetuuprisu-stvuosionihdespotskihsila iuzprihva-tanjenjihovogpostojanjaidominacijenijeništa više od neostvarive zamisli. On jeimaoobičajdakaže:„Svetski mir i zdra­vlje usmereni su ka zbacivanju osionih, i

„Vođstvo nije to što jebitno; bitna je služba;

islam nas je obavezao da služimo! Ja sam brat

iranskog naroda i sebe smatram njihovim slugom i

vojnikom...”

38 FILOZOFIJA I GNOZA

sve dok ti lišeni kulture i dominacije že­ljni organizmi na zemlji budu postojali, smerni neće doći u posed zaveštanja koje im je Svemogući Bog podario... Onaj dan biće blagoslovljen za nas kada se domi­nacija svetskog grabljivca nad našom ne­dužnom nacijom i nad ostalim ugnjetenim nacijama sruši i ukloni, i kad svaka na­cija svoju sudbinu u sopstvenim rukama bude držala... Sjedinjene Američke Države mogu nas poraziti, ali našu Revoluciju ne mogu, i iz tog razloga sam ja uveren u našu pobedu. SAD ne shvataju pojam mu­čeništva!”

Njegovasvetostimamjenaglašavaote-meljnuulogukultureičestojeimaoobičajdakaže:„Kultura je izvor sve sreće ili sve bede … ono što jednu naciju izgra đuje jeste autentična kultura … Trbuh i hleb i voda nisu ono najbitnije; najvažnija je stvar lju­dska čast … Čovek ne može da bude čovek do­kle god nastavi da ži­vi u senci mitraljeza, topova i tenkova, ne mo­že postići svoje humani­stičke ciljeve … Morate se truditi da svojim rečima i pe­rima odagnate mitraljeze, i da ot­vorite prostor peru, znanju i nauci.”ImamHomeinijeodricaoibezvrednimsmatraoumetnost koja je u službi kolonijalizma.Takođejeodricaoi„larpurlartizam”3.Imaojeobičajdakaže:„U islamskom mistici­zmu umetnost predstavlja jasan prikaz pravde, časti i poštenja. Ona je odraz tu­ge izgladneloga naroda koji je anatemisan od strane silnih i bogatih.”

Štosesfereobrazovanja tiče, imamHomeinijebiouzoranprofesoriuteorijiiupraksi.Zahvaljujućisvojimobrazovnimmetodamauspeojeda,kaopionirvelikogverskogpokreta, stvoridruštvoukojemsukultura ivrednosti svedonjegovog

stupanjanascenubivalegaženeizdajstvi-madinastijePahlaviinjihovihsaveznika.Kaorezultattoga,ovojedruštvopostalosklonoravnodušnosti.Pričasekakosuimamazavremepetojunskogustanka1963.godine,utimturobnimuslovimadruštve-nerepresije,njegoviprijateljizapitalipo-moćukojetosileonželidapokreneidauspostavivladavinupravde.Imamjeta-dapokazaonakolevkusanovorođenčetom.I,odista,petnaestgodinakasnijeupravojeiranskamuslimanskaomladinabilagla-vniakternapoprištimaustanka.

ImamHomeini jeduhovnuusredsre-đenost, borbuprotiv strasti i neprekidnoduševnopročišenjeodsvihčulnihporiva

tokomčitavogživota,smatraopredu-slovom za dostizanje istinskog

savršenstva, i verovao daodgojmoradabudepre-dmet pažnje od ranogdetinjstva,pačakidabimajka trebalodapazinaodgojdeteta jošufetusnomperiodu, teje govorio: „Nijedno

zvanje nije do te mere uvažavanja vredno kao

materinstvo … Majčino je krilo prva škola detinja.”

Obraćajući se javnimučiteljima,imamHomeinijerekaosledeće:„Obratite pažnju. Nauk iz osnovne škole daleko je bitniji od onog na univerzitetu, jer se men­talni razvoj odvija u detinjstvu … Učitelji su poverenici kojima su između svega os­talog ljudska bića poverena … Svi uspesi i sve bede korene vuku iz škole, a učitelji su ti koji u rukama drže ključ.”ImamHo-meinijepoučavanjesmatraopozivomBo-žjihposlanika,anajvažnijaobavezaučite-lja,poredpodučavanjaredovnimnaukama,jeupućivanjezajednicekaAllahu.

ImamHomeinijeljudskirodnazivaojezgrom svih bića u univerzumu. On jegovorio:„Čovek je čudo koje se može ra­

„Kultura je izvorsve sreće ili sve

bede … ono što jednunaciju izgra đujejeste autentična

kultura …”

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 39

zviti ili u Božansko ili u đavolje stvorenje … Pravilnim obrazovanjem čovečanstva, čitav se svet reformiše.”Smatraojedava-spitanje i unutrašnje pročišćenje imajuprioritetnadškolskimpodučavanjem.Onjeverovaodanauka,iporedsvesvojeuz-višenepozicije,ukolikonijepraćenaunu-trašnjimpročišćenjem,nijeništadrugodooruđekojeslužiđavoljimciljevima;upra-vokakojeirekao:„Znanje je u nečasnom umu daleko štetnije no neznanje!”

JednaodizuzetnihosobinaimamaHo-meinijabilo je toštosunjegoverečibezizuzetkabilezasnovanenanjegovimuve-renjimainaistinoljublju,kaoitoštojeonsampresvihdrugihčinioupravoonakokako je ipropovedao. Imamovnačinži-votabejašesavršenprimerasketizma,za-dovoljstva i jednostavnosti, a taj njegovživotnistilnijeseodnosiosamonaperiodprenoštojepostaovođa,većjeverovaodaživotnistandardvođemorabitinais-tomnivouiličakinižiodstandardanaj-prostijegslojapopulacije.Tokomcelogsvogvekaostaojeveranasketskomnačinuži-vota.Iakojenapisaniobjavljenizvestanbrojknjiganatemuovogaspektaimamo-vogživota,ipak,dimenzijenjegoveprivr-ženosti asketizmu i skromnom životu unajvećojmerisujošuvekostaleneistražene.

ImamHomeinijebiopristalica,ilibo-lje rečeno,duboko jeverovaoupridrža-vanjerasporeda,disciplinuireduživotu.Onjeimaoobičajdatačnoodređenesatesvakogadana inoćiprovodiubogoslu-ženjuipobožnimradnjama,molitvamairecitovanjustihovaizČasnogKur’ana.Še-tnjauzobraćanjeBoguirazmišljanjebilisujošjednastavkananjegovomdnevnomrasporedu.Čakikadamujebiloskoro90godina,onjeidaljebiojedanodnajvre-dnijihsvetskihpolitičkihvođa.Onsenijeodricaoradostislužbenaputuuzdizanjaislamskog društva i rešavanja njegovihproblema,pačaknipodnajnepovoljnijimmogućimokolnostima.Poredtogašto je

svakodnevnočitaovažnijevestiizvaničneizveštajeudnevnojštampi,ištojeslušaovestinaradiju i lokalnoj televiziji, imamHomeinijeponekolikoputadnevnoslu-šaoivestiianalizestranihmedijanaper-sijskomjeziku,kakobimogaoi ličnodase uveri u procese propagandnih aktiv-nosti neprijatelja Revolucije, te kako bibioustanjudaiznađenačinadasesais-tomizbori.Nagomilanednevneaktivnostiičestisastancisačelnicimaislamskogsi-stemaimamanisumoglisprečitidaodr-žavakontaktesaobičnimgrađanima,kojejeonnazivaosuštinskomvrednošćuislam-skogpokreta.Detaljisavišeod3.700sa-stanakakojejeugodinamanakontrijumfaRevolucijeupriličiosaobičnimgrađanimazabeleženisuudvotomnojknjizipodna-slovomMahzar­e nur[Prisustvosvetlosti].Ovimesenedvosmislenoukazujenaima-movodubokointeresovanjezaljudeipo-vezanost sa ljudima svogavremena.Onnikadanijedoneonitijednuodlukukojabiuticalanasudbinuljudi,adaprethodnonijesanjimaoistojiskrenoporazgovarao.Imamjegrađanesmatraonajpouzdanijimizvoromzasaznavanječinjenica.

prevela Milena Radulović

NAPOMENE1 IzknjigePripovest o buđenju –osvrtnaideološku,intelektualnuipolitičkubiografijuimamaHome-inija(odrođenjadopreseljenjanadrugisvet),Kul-tunicentarIranauBeogradu,2008.

2 HuseinibnMansur,poznatijikaoHaladž,sufijaiz3.vekapolunarnojhidžri(preminuo309.g,odno-sno922.g.n.e.).Biojeuhapšenigodinamajebo-raviouzatočeništvuzbogsvojihubeđenja,svedokulemanijedonelaodlukupokojojseonosuđujenasmrt.Kažnjenjesahiljaduudaracabičem,šakeistopalasumuodsečeni,atelomujenakrajuspa-ljenoibačenourekuTigar(kodBagdada).Optužbekojesugateretile,akojesusvimaostaledubokoure-zaneusećanje,jesudajeumističnomzanosuuzvi-knuo„An-al-Hak”,štoznači„JasamIstinaBožija.”

3 Larpuprlartizam,„umetnostradiumetnosti”–es-tetskismerzasnovannatezidasustiliumetničkadela sama sebi svrha i da imnisupotrebnaob-jašnjenjailipravila.

40 KNJIŽEVNOST

I ranskimisticizamiogromanentuzija-zamusredsređenna iranskeduhovne

izvore,učiniojedamnogipripadniciiran-skognarodaširomsvetatražeokriljeve-likogHafeza,rečitogpesnikapersijskogjezikaizŠiraza,posežuzanjegovompodr-škom tako što, čitajućinjegovupoeziju,analizirajusvojepsihičkostanje iprepu-štajusevođstvustihova,kakobinatajna-činumirilisvojasrca.Nazivzaovajčinje„Hafezovznamen”.

Znamenurečnikuimaznačenja:sreća(optimizam),predviđanjeipredskazanje,kao i proricanjedobre i loše budućnostikojeseutomslučajunazivaigatanjemipogađanjemsreće.Ljudiposredstvomzna-menapostajusvesninekihbudućihdoga-đaja.Ovajčin je,osimtoga, izvodljivot-varanjeminekihdrugihknjigakaoštosusveknjigepoezijeMevlanaDželaladinRu-mija (Moulavi). Ipak, predskazivanje uzHafezovuknjigujeuobičajenijeiraširenije.

PredskazanjeHafeza,uzvišenogpesni-kaitragaoca,oduvekjeijedanodvidovazabavenaroda Irananavečernjimpose-lima,naročitoudugimvečerimazimskekratkodnevice,odkojih jenajdužanoć„ŠabeJalda”.Ovajhvalevredančinje,istotako,uobičajenumnogimiranskimporodicamaširomsveta jer ionigovorepersijski.

Očovekovojpotrebizaprekognicijom,doktorAleksisKareluknjizi„Čovek,ne-poznatobiće”kažedaBogusmeravaka-kouoblastimisterije,takoiuoblastipr-venstvaegzistencijeičovekovekreativnosti:dalismatrašdasinebitnostvorenje?Ti,učijemjebićuskrivenvelikisvet!Zaplete-

nostičovečanstva,materijalneiduhovneformenjegoveegzistencije tolikosusve-prisutnedaihnijemogućedosegnutiičul-nimputem.Izistogovograzlogačovekujeneophodančvrstodnossaonostranimkakobimogaodasaznastvarikojenisupredvidljiveiobjašnjive,otklonisvojebri-geistrahoveinađesvojmir

Zaokupljenostljudipredskazivanjem,jestepričao težnji ljudskihbićazauzvi-šenimionjihovojpotrebizaistraživanjemkompleksnostiživotaiotklanjanjemnesi-gurnostiizživotapojedincaidruštvapu-temznanjaiduhovnosti.

„Estekhare”, iliHafezovopredskaza-nje,jedanjeoduzvišenihimističnihmo-delauspostavljanjaodnosasaonostranimitraženjapomoćiodBogaputemčistihimudrihosoba,kakobi seotkrila istina iotklonilebrigeizživota.PremapredanjučasnogPoslanika,prorokjevoleopredska-zivanje,dokjepesimizamilošapredska-zanjakojeunašojkulturinazivajucrnommagijom–strujomkojasenegirau ter-minologijimonoteizmaimeditacije–od-bacivao.Štaviše,svojeprijatelje jeupo-zoravaodasečuvajunagađanja i lošihprognozaidaizbegavajuterminologijunegativnestruje.

Zašto predskazujemo?

Predskazanjerazrešavadilemuneodlu-čnogčoveka,kojiusebinosisumnjuiuz-nemirenost,ačovekaizbavljaiznestabil-nogstanjaukomesenalazi.Kaoštojevećrečeno,ljudskobićejekomplikovanostvo-renjekojese jedinoputemkomunikacije

KNJIŽEVNOST

Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza Timur Barhon Simuri

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 41

42 KNJIŽEVNOST

sanesaznatljivimuniverzumomilinema-terijalnimsvetom,izbavljaodstrahovainalazipotpunimir.

Napordasepronađeodgovornanekonerešenopitanje, ili težnjazapronalaže-njemputazaizlazakizpometenostikojivodiupravcukomforaiudobnosti,pone-kadostajubezrezultata.U takvimuslo-vima,pojedincitragajuzasagovornikom,poverljivimdrugomipodrškomkojibimo-glida ih izvedu iz zbunjenosti i neizve-snosti.Hafezovopredskazanje(estekhare)možepojedincadaosloboditakvesituacijeipodarimuduhovnimir.

Estekhare(Hafezovopredskazanje)je,u stvari, prijem pozitivnog toka iz ono-stranogsvetaimožebitidubokipostojan.ČakiakoodgovorHafezananašunedo-umicunebudepozitivan,Estekharečinidaseunamaosnažimotivacijazadelova-njeminapordasenađeputrešenju.

Kratka istorija predskazivanja

Uiranskojkulturipredskazivanjeimaveomaduguprošlostiobnavljaloseuve-kovimapreHafeza.KakojeHafezuje-dnojodsvojihpesamaukazaonaovutemu:

Hafezov mauzolej u Širazu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 43

Zbog tuge i rastanka nemoj tužan biti, sinoćpredskazah da spasitelj će stići.

Stremljenjeduhakaonostranom i kaotkrivanjumisterijejednevišeegzisten-cije,asamimtimiprevazilaženjezastojaizabluda,bilojeupozadinirazvojačove-čanstva

Ovaosobinasekasnijepojavilauob-likusklonostipremapredskazivanju.Me-đuostalimnarodimaiplemenimasveta,takođepostojiovanavika.

PrimerduhastarihRimljanajestepesni-štvoVergilija,latinskogpesnikanakomepočivaknjiževnostepohe,premunulog70.godinepreHrista,čijijegrobuItaliji.

Među Irancima,omiljeni i sveti činjestepredskazivanje(estekhare)ipremaKur’anuipremaHafezovojknjizi.ToštojedanasmanjeosobakojesučulezaimeGospodinaizŠiraza,azanemarujunjego-vopesništvotokompredviđanjaukruguporodice,neukazujenadobarpravac.

Nekoliko istorijskih primera Hafezovog predskazanja

MoatamdaldolahFerhadMirza,stricšahaNaserAladina,imaojeposebnusklonostkaGospodinuHafezu.Običnojepetkomsvečeriipraznikomizjutraodla-ziouobilazakgrobapoštovanogHafeza.Jedne jakosušnegodineudobanjegovevladavine,pojavioseuŠirazu,akišanijepalaizvesnovreme.Ljudisuupustinjimolilizakišu,rukupodignutihumolitvi.Moatamdaldolah je potražio odgovor upesništvuPoštovanog:dalićetokomnje-govoghodočašćapastikiša,iline.Odgo-vorjestigao:

Aleksandru vodu ne daju.Primenom sile to se postići ne može.

Moatamdaldolahjeznaodatokomnje-govoghodočašćanećepastikiša.

Drugiput jeuHafezovompesništvupotražioodgovornaovopitanje:dalićenadanašure,padatikiša?Gospodinjedaoovakavodgovor:

Glasu kišnih kapi nadam se, koji, ukoliko svetlosti iz mnoštva glasova nestalo je, iz mog uma ponovo doći će.

Moatamdaldolahjeznaodaćenadanašure,pastikišaiobradovaose.Odmahjeusrcuodlučiodaće,akoseovopredska-zanjeobistini inadanašurepadnekiša,počasnispomeniknanjegovomgrobuza-menitizavećiilepšiidaćezagrobnicuGospodinovusagraditiijednumalupro-storijuodmetala.Nadanašurepala jeobilnakiša.Moatamdoldalahje,međutim,zaboraviosvojzavet.

Jednogprazničnog jutra,kada jekre-nuonahodočašćeHafezovomgrobu,po-tražiojepredskazanjeunjegovojpoeziji.GospodinHafezseprisetiozaboravljenogobećanjaiovakorekao:

Dolazak peharnika praznik srećnim može učinitiOno što obećao si, ne možeš zaboraviti.

Pričase,istotako,dasu,otkakoseGo-

spodinHafezupokojio,njegoviprotivnicibilipreprekamuslimanimadaspalečistotelonjegovo.KakosurazlikeizmeđuHa-fezovihprotivnikaipristalicarasle,došloje do togada i jedni i drugi tražepred-skazanjeunjegovompesništvuištagodbikaorezultatdobili,onibiuskladusatimpostupali.TakosuotvoriliknjiguGo-spodinovuidobiliovajstih:

Hafezovog društva nemoj se kloniti. Iako u greh utonuo je, on u raj odlazi.

ČitanjemovepesmeizHafezoveknji-gestihova,njegoviprotivnicisuseposti-deliiodustaliodsukoba.

44 KNJIŽEVNOST

Ritual predviđanja iz knjigeHafezovog pesništva

Iakojepredskazivanje(estekhare)po-moćuHafezovepoezijeveomajednostav-no,postojetačnozadatiuslovikojiseobi-čnopoštuju.TraženjeodgovoraizHafezoveknjige,trebadazapočnemouimeBogaiposvećenjempozdravaiblagoslovača-snomPoslanikuinjegovojčestitojfamiliji,tedaotpevamoprvusuruKuranagromko,upobedničkomduhunebeskogpesnika.ZatimseobratimoGospodinurečima:

„O,HafezeodŠiraza!Ti svaku tajnuproničeš,jazaodgovoromtragam.Zami-slisenadamnom!Iskazanopoštovanjeisudbina,dobrailoša,zaklinjetesvimeštoživi(svakakosakoncentracijomiova-ploćenom namerom u srcu): meni, kojisam iza zavese nepoznatog, jasno zapo-vedi!”Tada,zatvorenihočijuisapotpu-nompredanošću,otvoriteHafezovuknji-guipročitajtestihove.

OnoštojebitnokodpredskazivanjapoHafezu(onoštojebitnozaEstekhare)jesteda,upogledupoukestihova,osetiteemociju.Tojeuprvimahdovoljno.Me-đutim,štosuvašduhovnimir,usredsre-đenostipoznavanjepersijskeknjiževnostiveći,doćićetedovišerezultataizbrojnihznačenjaskrivenihunutarpesmeiprime-nićeteihuživotu.Izistograzloga,odizu-zetnogznačajajeuspešnotumačenjepo-ezijekojećeuovojoblastinarednogbrojačasopisabitipredstavljenosavišeobjašnjenja.

Ako steu stanjuda stihovepredska-zanja pročitate smireno i skoncentrisaninaznačenje,dovasćedoćičudesnodu-hovnoiskustvo(čudesnoraspoloženje),avašatugaipotištenostćesepovući.Uko-likosteustanjudaovupoezijučitateve-drimtonomisamelodijomiranskihgla-sova,čitajtejespokojnozasebeiprisutnei cela grupa će postići fino,mistično ra-spoloženjeiatmosferu.Akouvašemdru-štvupostojinekaosobakojajeustanjuda

vašglaspratinanekomodiranskihmu-zičkihinstrumenata,kaoštosusitar,iran-skagitara, ili santur, vašeduhovnouži-vanjeisaznanjebićeustostručeni.

Prenegoštosampisaoogornjojtemi,odlučio sam da zatražim odGospodinaHafezadameuputi:kakosenositisapro-blemimauponašanjukojipostajuprepre-kaduhovnimvezamanasIranacauino-stranstvu.Gospodinmijepodariostihovekojeijavamapoklanjam.Nadamsedaće-mo,inspirisaniiobogaćeninebeskimreči-mavelikogHafeza,razvitinašemeđusobnosrdačneodnoseitruditisadajednidrugi-mapomažemoimeđusobnosarađujemo:

Ej ti, karaktera čistog i ozbiljnog!Manu lukavstva što je drugi u greh neće upisati ti nemoj imati!Ako ja dobar ili loš sam, ti idi, svoj budi!Svako, na kraju, iskustvu svome blagodari.

Tragatizastihom,dužnostjekojuva-maprepuštam,daganađeteuHafezovojpoezijiipročitatesaizuzetnimduhovnimuzbuđenjem.Dubokeuvideduhovnogsve-taHafezovogpesništva,njegovemisliinazore,potrebnojeupoznati.Istotako,tre-basepostepenoupoznatisaterminologi-jomikontekstomkoje jeupoezijiHafezupotrebljavaoasketskiuzdržano,krijum-čarskikamuflirano,diskretnorazuzdano,manastirskismernoislično(nanačinpu-stinjaka,krčmara,čarobnjaka,nevaljalca,isposnikaislično),dabiseodpoezijeGo-spodinaHafezadobilablistavaproniclji-vostidubokopoimanje.VišeodHafezovepoezije,intelektualnouživanjeisaznajnadobitjesteuzalaganjudaseupoznakon-tekst(uzaloguupoznavanjasakontekstom)kojisetičenjegovepoezije.Savećimrazu-mevanjemHafezaičitanjemHafezovepo-ezijedolazimodoobiljadubokogduhov-nogmira.Unarednombrojućemovamuovojoblastiotomevišegovoriti.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 45

Jedan gazel od Hafeza

Stasitiprinc,rumenihusanačijitreptajokaosvajasve,

prođezaneseninamene,ubogog,pogledbaci.Reče:—Hej,lučonošosvihpesnikazlatoustih!

Doklećešželjanbitisrebraidukata?!Robmojpostaniiimaćešsveodzlata.

Nebudijadan,odzrnamanji.Dobrotunegujdapokatkad,usamoći,dosuncastigneš,idućikrugomsudbinesvoje.

Svetuseovomnepriklanjaj,većuzmivrčvina!Srećuihrabrostkušajiuživanjafina.

Kazaomijekrčmarstaričijiduhvetarjepovoljan:—Rečinetrošisaonimkojeveroloman!

Okriljeprijateljapotraži,neprijateljasekloni!Odđavolabeži,čovekBožjipostani!

Govoriosamsajutarnjimpovetarcemupoljimalala––svajelivada,odkrvižrtava,crvenipokrovpostala. —Hafeze!—reče.—Samozameneitebeovonijetajna!Pričesvoje,pesniče,ispredajorumeniluvinaislastisausana.

[Za neke od tema ovog teksta korišćena je Knjiga znamena (predskazanja; estekhare)

celokupnog Hafezovog pesništva.Priredio: Timur Barhon Simuri]

prevelaZorana Janković

46 KNJIŽEVNOST

IZGLED VARA

Rep,mastipun,siromahjejedannašao,Svakogjejutranjimebrkovesvojemazao.Međuplemstvojeodlazio,teimjegovorio:„Ukakvojsamhranimasnoj,udruštvu,uživao!”Potomjebrkovesvojemilovao,Znakdaunjihpogledajuimjedavao:„Evopotvrdeistinitostimojihtvrđenja,Evoznakaukusnehranejedenja!”Siromahovstomakmunečujnoodgovori:„NekaBoglukavstvolažovarazori!Obmananastvoja,oboje,navatrupostavi,Nekabrkovetvojemasneodnesuvetrovi!Hejprosjače,danijeružnoghvalisanjatvog,Većbiprimilimilostnekogmilostivog.dasepojavnostmaneiizopačenjamaloizgubi,Zanjuleklekarnekinašaobi.”Stomakdušmaninbrkovasiromahovihpostade,Unutra,rukusklopljenih,molitistade:„HejGospode,žigošioveniskeobmaneDasekanamamilostplemenitihpokrene!”Molitvidobiudovoljenjestomak,Apotrebaprekarazvipobedebarjak.„Poštosipreljubnikiidolopoklonik”,kazaBogIstiniti,„Tekkadmebudešpozvao,Jaćuprihvatiti.”Molitviseodlučnojperdajti,NakrajuOnćetespasiti!PoštostomaksebeUzvišenompredade,Mačkadođeireponajukrade.Počešedajejure,onapobegne,Asiromahovsinprebledezbogstrahaodkazne.Dečačićjemeđudruštvoonootišao,Ugledhvalisavcaonoguništio.„Reponajšto,jutrom”,dečakjegovorio,„Usnesi,ibrkovesvojemastio,Ukralajemačkadokjeprolazila,odjednom,Trčaosamzanjom,alinapornijeurodioplodom.”Prisutnise,izneverice,počešesmejati,

Poezija: Tri Rumijeva gazela

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 47

Aliimsemilost,ukomešanju,ponovopovrati.Pozvašesiromaha,sitimgaučiniše,Zrnomilostiunjegaposadiše.Poštojesiromahnaklonostpoštenjaplemenitihvideo,Slugajebezsujetnipoštenjapostao.

LJUBAV

PočujoLokmanuštobešerobčistoti,Danjuinoćubešeuokovimapronicljivosti!Gospodargajenjegov,uzadacimaprethodnim,Odpotomakasvojihsmatraoboljim.JerLokman,iakouropstvurođen,Duhovnikjebioiodstrastioslobođen.Kraljsvetomčovekutomjednomrekaoje:„Potražineštoodovevelikodušnostimoje!”„Okralju,zartenijestid!”,Lokmankazaukorivšiga,„Dameniovakogovoriš?Uzvišenijibudiodovoga!Robaimamdva,oniniskisu,Alinjihdvojicavladarinadtobomsu!”„Kosuoni?Greškatoje!”„Jedanbes,adrugipožudaje.”Kadseiznosilapredgospodarahrana,OnjenekogslaozatragomLokmanaDabiLokmanuhraniprviuživao,Aposletekgospodaruonomeštojeslugaprobao.OnoštojeLokmanjeo,gospodarbiihvalio,Onuhranukojunijejeo,gospodarbiodbacio.Lokmanjeuvekjeobezsrcaiapetita.Bešemeđunjimapovezanostnezasita.Jednomjedinjanapoklongospodarubiladonešena.Onnaredi:„ZovitemimogrođenogLokmana!”Isekošekrišku,Lokmanjujeuzeo,Poputšećerailimedajujepojeo.Takougodnamujebiladamujegospodaridaljedavao,Svedokbrojkrišakadosedamnaestnijestigao.Kriškajednaosta,gospodarreče:„Ovućujadapojedem,Kolikojeslatkaovadinjadaotkrijem.”kadajekriškuzagrizao,odgorčinenjenetelomuseoduzelo,Jezikmujepunplihovapostao,agrlogorelo.Usledgorčine,nekovremevansebejebio,„Hejdušomoja,isvete,Lokmanuseobratio,Kakvajeovopostojanost,čemuovaizdržljivost,Ilijetebiživotpostaomrskost?”

48 KNJIŽEVNOST

„Jasamizdarežljiveruketvoje”,rečeLokman,„Tolikopojeodasamodstidadvostrukozahvalan.Jednugorkustvarsadlanatvog,sramotamejeDanepojedem,hejgospodaruspoznaje!SvidelovimeneizmilostitvojeIzniklisu,zrnasuzamamceiklopketvoje.Akosezbogjednegorkestvarižalim,Nekaseprašinastotinudrumovapružipodelovimamojim!Rukatvojasamozadovoljstvaslatkamijepružala,Gorčinuudinjuovuosobakojalijestavila?”Krozljubavgorčinaslatkompostaje,Krozljubavbakarzlatompostaje,Talogpostaječistkrozljubav,Bolovipostajulekovitikrozljubav,Krozljubavmrtvioživljavaju,Krozljubavkraljeviseporobljavaju!

APSURD MILSORđA

Čovekjejedan,danju,kružiosasvećomOkolobazara,srcemispunjenimljubavljuizanosom.„Hejčoveče”,zapitagaznatiželjnikjedan,„Štatotražiš,teulazišusvakidućan?ZačimsitopostaotragalacsasvećomtomUsredbeladana?Kakvomsetošališšalom?”Ovajodgovori:„ČovekatražimsvugdeŠtoduhomživotnimživpostade.Imaličovekatalvog?”„BazarsepuniLjudima,hejmudracunesputani!”„Štohrlidvemastazama,želimčoveeka,Besastazomistazompohlepe,istogternutka,Čovekadobabesaidobapožude.Takavjegde?Željantakvogčoveka,tumaramovdeionde.Usvetu,gdeječoveksaovakvimslučajem,Dazanjegadušusvojužrtvujem?”

preveo Đorđe Ivanović

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 49

P oslanikBožijiMuhamedjesavetova-njeveomacenio,isvojimprijateljima

ga jeuvekpreporučivao. I on sâm se,uonimstvarimaukojimanijeotkrovenjemzapovest primio, sa svojim prijateljimasavetovao,idobarsavetjeuvekprihvatao.Kaoštojepoznato,ubicizaMedinuMu-hamed je poslušao savet SalmanaPersi-jancadaiskoparovove,baškaoštogajeposlušaoiumnogimdrugimastvarima.

Međunjegovimprijateljimabejašeje-dančijerečibejahuveomadobreiodme-rene.VišeputasedogodilodajeprilikomraznihsavetovanjaPoslanikrečitogver-nogčovekanavodio:„Kaoštokaže...”

JedanPoslanikovprijateljpočedaza-viditomčoveku:„Srećanlijetajčovekči-jerečiPoslaniksmatramudrima!”

JednogdanaPoslanikjesvojeprijateljeveripodučavao:„Svakomekočetrdesetda-na,Bogaradi,svojenamere,pobude,željeidelačistimabudedržao,izvormudrostićenajezikuizsrcapoteći.”

Terečiobradovašeonogčovekauko-mesezavistbejašepojavila:„Pronašaosamključmudrosti.Nakontogaćeiizmojihustamudrerečipoteći,kojećedrugipo-minjati,ikojimaćuseponositi.”

Onodeičetrdesetdanasepostapridr-žavaše,iBoguugodnadelačinjaše.Okre-nuoseonomešto jebilodobro,akloniosvegaštojeloše.Nakončetrdesetdanaonvidedamujošuveknijeizvormudrostinajezikupotekao,idamunikakvenoveiizuzetnemislinapametnepadaju.

OnodedasepožaliPoslaniku:„Višeputasitogitogvernogčovekapodobrupomenuoinjegovemudrerečipohvalio,

paseumomsrcujaviželjadaijakaoonbudem.Jednogdanasirekaodaćeonomekočetrdesetdana,Bogaradi,svojename-re,pobude,željeidelačistimabudedržao,izvormudrostinajezikuizsrcapoteći.Ta-kosamijačetrdesetdana,namera,pobu-daiželjačistih,Boguugodnadelačinio.Naravno,Bogodsvogaslugenetraživišenegoštosunjegovemogućnosti,takodasamijaugranicamasvojihmogućnostitočinio.Zaštoodizvoramudrostinamomjezikunemanitraga?”

Poslanikmureče:„Jasamočistotipri-čao.Rekaosam:Ako neko četrdeset dana svo­je namere, pobude, želje i dela čistima drži, Boga radi,aneako,radinagrade,četrdesetdanaBoguugodnadelačini.Čistenamereiželjesusamoakosveštonekočini,činiBogaradi,Bogudaugodi,anedabine-kakvekoristiod toga imao.Tisveštosičinio,činiosizatoštosiželeodatičudesnerečipoteku.Nemasumnjedaćeštizasvo-jadobradelabitinagrađen,ali izvorne-čijihmudrihrečijestečistotanjegova.”

Čistota,čistota.Čistotajestvarkojojniđavoništanemože.Isâmđavopriznajedaonekojesučistinemoženakrivputdanavede.Ali,delaonihkojidelajuradineke nagrade i koristi, nikada nemogudabudupoputdelaonihkojisučisti,makolikodaihsvojimdelimapodražavaju.

Pitanju prikladan odgovor

Utadavnavremenaradionijeposto-jao,kaoštonebešeništamparija,papiranijebilobašpunoaipismenihljudibejašemalo,takodasusevestiiobjaveprenosile

ČistotaMahdi A. JazdiIzknjigePersijske bajke – sveže priče iz starih knjiga,KulturnicentarI.R.Iran,Beograd,2006.

50 KNJIŽEVNOST

uglavnomusmeno.Njihsu,kaoivladarevezapovestiiodluke,naro-duprenosiliglasniciikuriri.Onibiljudesazivalinanekiveliki trg, iliispreddžamije,ilibisezaustavljalisvudagdebejašepunoljudiigovo-rili:„Čujteipočujteikznanjupri-mite,vladarevazapovestje...vladarporučujeda...zvaničnavestje...pri-sutninekizvesteodsutne...”

Ali,oviglasnicivesti inaredbenisubašuvekvernoprenosili;ilisuneštododavali, ili sunešto izosta-vljali, pa su se pojavljivali razniproblemi.

Jednogdanavladarjednoggra-daupitanekogmudrog iučenogčovekakakoovajproblemdareši.Učenjakmureče:„Stvar jeu tomeda neki posao ne može svako daobavlja.Onikojivestimaneštodo-dajuilioduzimajuzatajposaonisustvoreni.”

Vladar reče: „Glasnika i kuriranemabašmalo,svisuseonizaovajposaosamiprijavili ionimsedo-pada.”

„Toštoseonnjimasviđanijedovoljno”,odvratiučenjak,„njihtre-baiskušati.

Naovajposaotrebapostavitionekojinemajunavikudagovorevišeilimanjenegoštojepotrebno.”

„Alikakomožemounapreddaihprepoznamo?”,upitavladar.

„Njihćemoprepoznatitako,štoćeoni,akoihneštoupitamo,datiodgovorshodanpitanju.Onikojiuodnosunapostavljenopitanje,dajumanjeilipakvišeinformacijanegoštojetraženo,nećenivestiinaredbevernopreneti”,objasniučenjak.

Izbor iz Mesnevije,minijatura, isfahanski stil

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 51

Vladarpotomdadeučenjakuodrešenerukedapripremiovajispit,idaodaberejednugrupuljudi.

Učenjakpripremiupitnik,iudogovo-renovremedobrovoljcizaglasnikeiku-riresepojaviše.Bejašeimnapomenuto:„Konemožedapružiodgovorkojijeshodanpostavljenompitanju,nekaseneprijavljuje.”

Upitnikjeimaodesetpitanja,ionajkojepravilnoodgovorionasva,biojeprimljen,asvakokojepogrešio,biojeodbijen.

Dođetakorednajednogučenogiob-razovanogčoveka,kojijeumeolepodagovori.Učenjakgaupita:„Imašliženu?”

„Imamženuidvojedece”,odgovoriovaj.„Nisiprimljen”,rečemuučenjak.„Ej,učeničoveče,nezaposlensamipa-

resumipotrebne,ovajposaomisesviđaisposobansamdagaobavljam.Zaštoni-samprimljen,imašlineštoprotivmene?”,upitagakandidat.

„Ne,nemamništaprotivtebe”,rečeučenjak,„mihoćemoodgovorkojiodgo-varapitanju,atvojodgovornijebiotakav.Pitaosamtedaliimašženu?Mogaosidakažešda iline,mogaosidakažešimam že­nu,idaposletogaćutkečekašsledećepita-nje.Alitisiodgovorio:‘Imamženuidvojedece.’Dalisamtejabiloštaodecipitao?”

„Nemojdasistrog”,kandidatćenato,„niti sam jaodMojsijabolji,niti si tiodBogaviši.UKur‘anustojida jeMojsije,kadagajeBogupitao:‘Štatijetouruci?’umestodakaže:‘Štap’,mnogodužiodgo-vordao:‘Ovojemojštap,nanjegaseos-lanjam,sanjimlišćezamojeovcetresemijošmizamnogedrugeposlovesluži.’Bogganijeispitivaozaštopitanjuprikladanodgovornijedao.Budipravedan,ništalošenisamrekao,samosamjednoobja-šnjenjevišedao.”

Učenjakreče:„TosubiliBoginjegovposlanik,onisujedandrugogmnogobo-ljerazumeliimnogomudrijisubili.Mitražimoglasnika,ikakomožemodabu-

demosigurnidaćeljudimavestvernodapreneseonajkonijeustanjudaodgovorikakotrebanajednopitanje?Našadela,de-lanemoćnihsluguBožijih,nemogusepo-reditisadelimaBogaiNjegovogposlanika.”

„Zaštonemogu?”,upitakandidat,„Bogje,takođe,odMojsijahteodaMuporukeprenosi.”

„Etovidiš,vidiš?”,rečeučenjak,„do-šaosiovdedaodgovarašnamojapitanja,asadatipropituješvišeodmene.Tonijeuskladusanašimpravilima.Ali,akobašhoćešdaznaš,znamijaponešto,neznambašsve,ali...Rekohdasuonineštodrugoizatoimampunorazloga:kaoprvo,Bogsvezna,znaojekakavjeMojsijeitimpi-tanjemganijeproveravao,većjetopitanjeimalosasvimdrugusvrhu.Jatebenepo-znajem,itimpitanjemsamteproveravao.Trebalo je samodadašodgovorshodanpitanju,anisi.Tojejednarazlika.

Drugo,BogjeMojsijavećbioodabrao.Pretogpitanja,OnmujerekaodagajezaSvogposlanika izabrao,dokmi tebipo-stavljamopitanjadabismovidelidalićešbitiprimljennaovajposao,iline.Tojedrugarazlika.

Treće,BogjeznaoštajeuMojsijevojruci,ajasamtepitaoneštoštonisamznao.Tojetrećarazlika.

Četvrto,Bogjekasnijeimaoposlasatimštapom,kojiseuaždajupretvorio,dokmisatvojomženomnemamoništa,negosatobom.Toječetvrtarazlika.

Peto,Mojsijejepričaooštapu,okomegajeBogipitao,atisipričaoosvojojdeci,iakoteništaonjimanismopitali.

Šesto,BogjeMojsijasamotojednopi-tanjepitao,dokihmiimamodeset, ipi-tanjeodecijedrugo,atisiihpomešao.Toješestarazlika.

Sedmo,BogjetražioposlanikazaSvo-jeposlanice,ja,pak,neradimzasebe,većpotuđemnaređenjusatobomrazgovaram.Tuđojsezapovestipotčinjavami istrageseplašim.Tojesedmarazlika.

52 KNJIŽEVNOST

Osmo,BogjeMojsijubratadao,damuutomposlupomaže,amihoćemosamogdatešaljemovestidaprenosiš.

Deveto,MojsijesenalaziouSvetojdo-lini, ibio jeupocepanojobući,doksetinalazišumojojkući,kojanijesvetomestoidošaosiucipelama.

Deseto,kad jeBogMojsijurekaodabacištap,onjeodmahposlušao.Kadasamjatebirekaodanisiprimljen,tisenisipo-vinovao,negosipočeodaprigovaraš,atojemožda,takođe,biloiskušavanjetvojeposlušnostiipotčinjenosti.

Jedanaesto,sveštojeMojsiječinio,či-nio jeBogaradi, iniodkoganije tražioplatuilinagradu,baškaoiostaliposlaniciBožiji.Ti,pak,hoćešdabudešprimljenuslužbuidazatoprimašplatu.

Dvanaesto, ti sebe,koji sibezposla ikojizaposaomoliš,saMojsijemporediš,samnomsesvađaš,prigovarašmi, ispi-tuješmeineosnovanooptužuješdaimamneštoprotivtebe.Kakolićešteksutra,akoteuslužbuvladarevuprimimo,sasi-rotiminezaštićenimnarodomdapostupaš?

Dalitijedosta,iliželišjošdačuješza-štomisanjimanemožemodaseporedi-mo,izaštonisiprimljen?”

Čovekreče:„Dostaje,upravuste,mno-gosampričao,biosamdrzak,preteraosam.Činisedajanisamzatajposaostvoren.Boljeještoseovakozavršilo.”

„Odlično!”,rečeučenjak,„jasno jedaipakimašmalopravednosti.Vidiš lidanemamništaprotivtebe?Tisipogodanzanekidrugiposao.Zaista,štetabibilodatipostanešglasnikilikurir.Tisioštroumanipravedan,ikadanamzatrebanekozaposaoistražiteljai ispitivača,ilizapoli-cijskuslužbu,izvestićute,patidođidatezatajposaoiskušamo.”

Suština problema

Jednogdanamazgadođedokamileireče:„Dragiučitelju,došlasamdaVaso

jednomveomavažnomproblemuzasa-vetupitamidasvojemaneispravim.”

„Kakoželite,madajanisamtolikozna-čajna”,odvratikamila,„ali,naravno,onajkouistinuželisavetdačuje,lakomožeizsveganaukdaizvuče.”

„Naravno”,složisemazga,„jaznamdasrećapripadauusudonomekonijenadmenisamoljubiv,ikojise,kadakodsebenekiproblempronađe,samudrijimodsebesavetujeisebeispravlja,pasvakidansvebolji iomiljenijibiva.MislimdasteVi jedinaosobakojamožedamipo-mogne.”

„HvalaVam,nemojtečinitidaseose-ćamposramljeno”,rečekamila,„jamudranisam,ali,dobro, imamnešto iskustvakojebimoždamoglodabudekorisno.”

„Ne,nikako,Vistenašvođa,isvioVa-šojumešnostiirazboritostigovore.Vinisakimnisteuneprijateljstvu,ijaznamdaViuvekgovoriteistinukadanekoodVassavetzatraži.JaznamdasteViveomabla-gorodniidamožetedobrodameuputitekakosvojemanedaispravim”,rečemazga.

„Visteveomadobri”,rečejojkamila,„aliiznositisvojemišljenjeotuđempona-šanjujevrlotežakposao,nikonemastr-pljenjadaslušasvojukritiku.Kadaneko-menanjegovemaneukažeš,toseuveklošezavrši,ikolikogoddasidobroname-ran idagovoriš istinu,onopetmislidaimašneštoprotivnjega,patipostanene-prijatelj.”

„Moždajetakokadasuglupeisamo-ljubiveosobeupitanju”,rečemazga,„aliakominamojemaneukažete,janesamodanećubitipovređena,negoćetojošidame razveseli, jer ću takomoći svoje ne-dostatkedaispravim.”

„Odlično.JauVašemizgledunikakvemanenevidim,recitemikojijeVašpro-blem?”,upitakamila.

Mazgapoče:„Mojproblemjesledeći:kadahodamveomasebrzospotakneminalicepadnem.Evo,bašjutrosdoksam

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 53

Strana iz Bajsongorieve „Šahname”(timuridski period)

54 KNJIŽEVNOST

nosilateret,nogamijeokamenzapelaipalasam.Ondameječovek,kojimejego-nio,opsovaoirekaokakojaneumemdahodam,dokkamiletoodličnoznaju.Sadaželimdaznamkakavtoproblempostojiumomhodu,izaštopadam?Zaštoseka-milanikadanespotakneinepadne,dokjaveomačestopadam?”

„TajVašproblemvrlobrzoilakomožedasereši”,rečekamila,„viditedraga,uz-rokVašegspoticanjaipadanjajestežurba. Žurbamnogeposlovepokvari.

Mikamilemirnohodamoinežurimo.Putzakojijepotrebnosatvremenamineprelazimozapolasata,prevelikažur-bauzrokjemnogihnevolja.MislimdaćeteiViuspešnodahodate,ako,poputkamile,malospo-rijebudetehodali.Eto,tojerazlika izmeđukamile imazge.”

„Bašstemimnogopo-mogli”,rečemazga,„ne,problemnijeutome,po-grešiliste.Štatopričate,Vi mislite da mazge neumejudahodaju,pajavećdesetgodinasvetomputu-jem.Brzoićiibrzostićinijepro-blem,morateglavnirazlogdapro-nađete.”

„Neznam”,nastavikamila,”tojeonoštomijepalonapamet,nisamimalana-merudaVaskritikujem.IzvinjavamseakosamVasuvredila.Ali,neštodrugomijepalonapamet,atojepažnja i opreznost. Vidite,draga,mikamilesmopomalopro-nicljive idalekovide.Kadakrećemonaput,minašput,doklegodnampogleddopire,dobroproučimo,uzimamouob-zirgdejerupa,gdekamen,gdejeneravno,agderavno,vrlopažljivoproučimositu-aciju,patekondakrenemo,glavudržimovisoko, ali namnijeuoblacima.Moje jemišljenjedabiimazga,kadbimalodaljegledala, i put malo pažljivije osmatrala,

boljeznalagdenogomtrebadakroči,ka-konebiorupuzapela,iliseokamenspo-takla,idabisvepreprekeuspešnoprola-zila.Kadanekohoda,trebanestašlukadaseokane,trebanasvestranedagleda,tra-vu idrveće trebadazaboravi, sva svojačulatrebanaposaodausredsrediiopre-znodahoda.Neopreznost inestašnostmnogoproblemastvaraju.”

„Ne,nijenito”,rečeuvređenamazga,„mogućejedaViimateneštoprotivmenekadmitakvezamerkepostavljate.Ijagle-damuputkadhodam,nisamslepa, su-štinuproblematrebadapronađete,moje

padanjesasvimdrugiuzrokima.”„Ne znam”, reče opet kamila,„to jeonoštomi jepalonapa-met, nisam imala nameru daVaskritikujem.IzvinjavamseakosamVasuvredila.Ima jošnešto štobimo-glodabudeuzrokVašegpadanja.Viditedraga,ka-danekoizaberejedanputinemožedagapromeni,mora svojemisli sa svo-

jimdelimadausaglasi.Vašimojposaojedahodamoida

nosimo,minemožemopoputmaj-munavragolijedaizvodimo,ilikao

pasdačuvamo,ilipoputlavaileopardada lovimo.Kamila jeusaglašena sapo-slomkojiima,itrudisedabudetrpeljivaisrećna.Jednakamila,iakojepriličnove-lika,uvekjeposlušnaipokorna,isvojpo-saoobavlja,nikadasenežaliinepokazujeda je nezadovoljna, i nikada senebuni.Alimazga jenezadovoljnainezahvalna,netrudisedasvojposaovoliisanjimdaseusaglasi,ponekadzamišljadajelavilileopard,ihoćedanapadne,nekadzami-šljada jekonjpahoćedatrči ipreprekedapreskače,nekadopetmislidajemačkapanećeništadaradi.Zbogtogasečinidajesamoljubivaigorda,izatojojkadpadnenepraštaju.Akokamilaslučajnojednog

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 55

danapadne,pomazićejeireći:‘Sirotica,sigurnojeveomaumorna’,jerznajudakamilanijelenjaićudljiva.Ali,kadmazgapadnezanjukažudajećudljivaitvrdo-glava,idaopetneštoizvodi,jersutokodnjevećvideli.Mojejemišljenjedatrebausaglašenostiipokornostidasenaučite,ivišenećeteimatiproblema.”

Overečiuvredišemazgu,kojareče:„Za-štomeidaljevređate?Vistećudljivainestašna. Zašto ne pomenete osvetolju-bivostkamilainjihovoklaćenjeprilikomhoda,kaoupijanca?Kažetemidasemo-ramusaglašenostiipokornostinaučiti?Značimoramsvakomkomeuzjašestopa-ladaljubimipesmedapevam?Svakako,menijenošenjeteretaodvratno,aligano-sim,štamogu?NeznamštaViimatepro-tivmenekadmitolikemanepronalazite?PitalasamVassamokojijerazlogštopa-dam,aVimitupričatestvarikojenikakvevezesatimnemaju.Akosteshvatilikojijeosnovniuzrokiučemujesuštinapro-blema,Virecite,aakolipakneznate,re-citedaneznateidaskratimopriču.Zaštoidaljepričatebesmislice?”

Kamilashvatidamazganijespremnadaprihvatisvojemaneisvojeponašanjepopravi.Nijedošladačujesavetidagaprihvati,negojedošladapronađeizgovorza svoje padanje, i da nekoga drugogokrivizatoštoneumedobrodahoda,asebebezikakvemanedaprikaže.Kamilausebireče:„Učinijesrećnom,panekidedaljesatomsvojomsujetom,nemojdajeneprijateljemsvojimnapraviš.”Onastogareče:„Dragamazgo,verujtemidanisamhtelanikakvepridikedaVamdržim.Re-klasamsamoonoštominapametbešepalo,oprostiteakosamVasslučajnouvre-

dila,sigurnosampogrešila.Postojijošne-što,štojemoždauzrokVašegproblema,azaštaVinistenimalokrivi!”

„Aha,štajeto?”,upitamazga.„Visigurnoznatedasuimenamazga i

kamila strana.Nastakoovdezovu,doksunaša persijska imenadrugačija i vrlo suslična”,rečekamila.

„Naravnodaznam!”,odvratimazga.„Bravo!Vašeznanjejesjajno!”,pohvali

jekamilapanastavidalje,„sigurnoVamjepoznato i todasenaša imenanaper-sijskompišuskoroisto,mojeimeimasa-motritačkevišeodVašeg.”

„Naravnodamijepoznato!”,odgovoriopetmazga.

„Epa,dragamoja,mislimdasmosadastigledoproblema, koji je, pomommi-šljenju,glavniuzrokštokamilenikadanepadaju,dokmazgetočestočine.Reklobisedasutetritačkeosnovnirazlog,amitunemožemoništadaučinimo.Krivisuljudikojimojeimepišusatritačkeviše,dokVašepišusatritačkemanje!”,objasnikamila.

Mazgu to oraspoloži, pa veselo reče:„Tačnotako,tojesuštinaproblema.Tojeosnovniiistinskiuzrok.Takođe,mituni-štanemožemodaučinimo.Bravozaka-milu,isvakajojčast,kadatakodobroumedapronađeučemujeproblem.Vidite lisada,tetritačkenikakvevezesaproble-momnisuimale,aupravosuoneglavnikrivac.ZaistajeistinadaVisveznateidaste nezlobive. Ja sam znala damoj hodnikakvemanenema,idamebezikakvograzlogagrdekadapadnem!”

preveoDejan Spasojević

56 UMETNOST

Bazarjeuprošlostismatrannajvažni-jom komunikacijskom osom i urba-

nimprostoromuiranskimgradovima.Tojezbogtogaštosuseglavniistalnibazariusvakomgraduobičnoformiralidužnaj-značajnijegputaigradskogjezgrakojejepočinjaloodgradskihkapijainastavljalosedonjegovogsredišta.Drugimrečima,postojaojeglavniputdužkojegseobra-zovaoprostorzatrgovinu,aponekadizaproizvodnju iz čega je postepeno nicaobazar.Razlogpostepenogformiranjaba-zara je tajšto jevećina iranskihgradovanastalaizsela,asamomalibrojgradovajenastaokaoposledicaplaniranjaiproje-ktovanja.

Naosnovupostojećihpismenihdoka-za pretpostavlja se da istorijat građenjabazaraseženajmanjenekolikohiljadago-dinaprenašeere.Dopočetkasavremeneepohe,bazarjebioorganskiinedeljivo

povezansaostalimgradskimcelinama,dabi,dolaskommodernogdoba,usledrazvo-jagradova, izgradnjeulicasapristupomzavozilaipostavljanjanormizagradskinačinživota,tapovezanostpostepenopo-čeladaslabi.

Gradskipoložajbazara,okolnogpro-storaicentarakojisenalazedužnjega,sjednestrane,idruštveniznačajiulogako-ju su zanatlije i ljudi sa bazara imali naživotgrada,sdrugestrane,uticalisudasebazarneposmatrasamokaoekonomskii trgovačkiprostor, već i kaoprostor zamnogedruštveneaktivnosti,kao što jeodržavanjenacionalnihiverskihsvetko-vinaipraznika.Zbogtogajebazaruvre-meodržavanjaobredaoplakivanja1dobi-jaoposebanizgled.

Međutim, društvena uloga i funkcijabazaranijeograničenasamonapomenuto;čestosuljudisabazara,posebnouislam-skojepohi,obrazovalinajznačajnijezana-tskeidruštveneorganizacijekojesu,po-sebnouvelikimgradovima,ustajaleprotivnepravednihvlastiitlačiteljskihvladara.

Stalniipokrivenibazarisuzbogsvojihfizičkihkarakteristikaprolaznicimaiku-pcimapružaliželjeniiodgovarajućipro-stor.Pokrivenostbazarauzrokovalajedanjihovunutrašnjiprostorletibudesvežiji,azimitoplijiodspoljašnjeg.Prolaznicisubili zaštićeni od vremenskih neprilika –sunca,vetraikiše,zbogčegasuljuditamoprovodilijedandeosvogslobodnogvre-mena.Uovomtekstu,ukratkoćemouka-zatinaistorijatinekedruštvene,funkci-onalneifizičkekarakteristikebazara,kaoinaupravljanje,bezbednostinekeregu-

UMETNOST

Iranski bazariHusein Sultanzade

Centralni deo grada i bazar iz XIV veka

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 57

lativevezanezabazar.Udrugompogla-vljubićerečionekimfunkcionalnimka-rakteristikamabazara.

Društveno-istorijski kontekst

Definicija reči bazar

Bazar označavamesto kupoprodaje iizlaganjarobe.Samarečjeveomastaraipostojalajeunekimstarimiranskimjezi-cima.U srednjempersijskom jezikuovarečjeimalaoblikvazariupotrebljavalaseuizvedenicamakaoštosuvazarg (saba-zara,kojipripadabazaru, trgovački, ba-zarski);vazargan(trgovac)2;uparćanskomjezikurečsekoristilauoblikuvažar3.OvapersijskarečušlajeiujezikenekihzemaljakojesuimaletrgovačkeodnosesaIranom,kaoštosuTurska,nekearapskeievropskezemlje.

Dehkhodanavodidarečbazarpotičeodpahlavijskerečivakar.Francuskarečbazarpreuzetajeizportugalskogjezikaukoji jedošlaizpersijskog.4Upersijskomjezikubazaroznačavamestogdeseoba-vljakupoprodaja,imadaseovarečdanasvišeupotrebljavazastalne,glavneistarebazarekakvisupostojaliustarimistorij-skimgradovima,uprošlosti jekorišćenaučistomoblikuuznačenjumestakupopro-daje,ponekaduprostomobliku,apone-kadsaprefiksimailisufiksima.Rečbazarupersijskomjezikuimaširokoznačenjeikoristisedaoznačiprometnoikrcatome-sto;značajivažnost/kredibilitet,ljudiisličnotome.

Istorijat bazara

Od drevnih vremena do epoha Medejaca

Pozadinanaseljačijajeekonomijabilazasnovana na proizvodnji rukotvorina itrgovini seže i dodeset hiljada godinaunazad.Nekaistraživanjapokazujudajejednoodnaseljakojesezasnivalonaga-

jenju žitarica i stočarstvu, i koje je u je-dnom periodu iz nomadskog prešlo usedelačkinačinživota,naseljeubliziniKermanšaha, čija starostdatiraodpre9000godina.5UIranujeotkrivenomno-gotakvihlokalitetakojisusebavilipro-izvodnjom rukotvorina: brdo Zage kodKazvina(krajVIIipočetakVImilenijuma),brdoSilknajugozapaduKašana(VImile-nijum),brdoHasanluna jugozapadu je-zeraOrumije (VImilenijum),brežuljakEblis u oblasti Kermana (Vmilenijum),brdoJahja225kilometaraodKermana(Vmilenijumpren.e.),Habis(Šahdad),upo-dručjuKermana(IVmil.pren.e.), ŠahreSuhte(uprevodu:spaljenigrad)uSistanu,(IIImil. pre n.e.), i ilamitska naselja (IVmil.pren.e.)ukojimasupronađenabroj-nasvedočanstvaopostojanjuradionicazarukotvorineiprostorazatrgovinu.6

NabrduSilkkodKašana,pronađenjesedef koji su njegovi stanovnici koristilizaukrašavanjeidekoraciju.Nakonbroj-nih ispitivanjautvrđeno jedaovajsedefpotiče izPersijskogzaliva, ida sugauovuoblastdonelitrgovci.Razvojtrgova-čkihodnosautomperiodu(IVmilenijumprenašeere,približno),doveojedoino-vacijepečata,kojijekorišćenzapečaćenjenekihvrstaposudazatransportroba.Tojeomogućilodasetrgovačkiodnosioba-vljajulakšeisavišepreciznosti.7Otkrivenisuostaciidokazikojiukazujunaposto-janje trgovačkihveza izmeđubrda JahjakodKermanasaoblastimaPersijskogza-livautrećemmilenijumpren.e.8

Šahr­e Suhte, u blizinidelte rekeHir-mand9 koja je u periodu između III i IImilenijumaprenoveerebioveomazna-čajnonaselje,možesesmatratijednimodnajstarijihpoznatihgradovaukome jepostojaladinamičnaproizvodnaaktivnost.U periodu između 3200. i 2100. godineprenoveeretojebionaseljenikultivisangradkoji jeuzenitusvograzvojabrojao5500stanovnika.Utovremesmatralose

58 UMETNOST

dajebrojstanovnikajednoggradaveomabitan.Ovajgradjenestaouvelikompo-žarunakončegajenajverovatnijeusledilapoplava,imnogipredmetikojisutokomnekolikohiljadagodinaostaliispodslojapepelaisoliostalisusačuvanisvedoda-nas.Njegovistanovnicisusebaviligrnča-rijom,tkanjem,obradommetala,rezbare-njemkamenaiproizvodnjommastila.

Mnogeaktivnostiizanatskečetvrtibi-le sukoncentrisaneuposebnomkrajuuzapadnomdelugrada,kojijenazvan„za-natske radionice.” Izgleda da je imanjaoblastuistočnomdelugradabilaname-njena za slične aktivnosti. Jugozapadnoodcentralnogbrda,na2,5kilometaraodglavnoggradskogjezgraotkrivenjedrugiprostorukomesuotkriveniostacigrnčar-skihradova.Prostornapodelagradabilajeuređenanaosnovuvrsteproizvodnihitrgovačkihdelatnostiimožeserećidasebazar,ilitrgovačko-proizvodnopodručje,kaosamostalnaoblastugradupostepenopribližilasvomfinalnomizgledu.

Ilamitskacivilizacijasmatrasejednomodnajsjajnijihautohtonih iranskihcivili-zacijakojajetrajalaizmeđuIVmilenijumapren.e.skorodosredineIvekanašeere.Ilamiti su koristili jednu vrstu piktogra-fskogpisma10 koje se razvilo i usavršilokroznekolikofaza.ZapaženprocvatovacivilizacijadoživelajeuIIIiIImilenijumupre nove ere, kada je, prema, nekim iz-vorimaimala32grada.Jedanodnajstarijihinajznačajnijihbio jeSuza(Šuš)ukomesupronađeniostacikojipripadaju razli-čitimistorijskimperiodima,međukojimasuisimboliopravimulicamaodkojihsunekebileširokeidodevetmetara.Prona-đenjeiodređenbrojprostornihcelinakaoštosuškole,trgovačkekućeimagaciniukojimasučuvanitrgovačkidokumenti,komplekssa50sobai10dvorištauvlasni-štvu nekog Tamati Varaša, koji je pose-dovaohiljadugrlastokeivelikuzemlju,ikojijetrgovaosaBahreinom.

Razvojtrgovinskerazmeneidruštve-nihodnosauIImilenijumuprenoveereuIlamudostigaojetakavstependasupo-stojalipreciznopropisanisudskizakoniidruštveneregulativezaupravljanjedru-štvom;postojipodatakdajeprincizSuzepoimenuAdaPakšopreHamurabijaiz-daonalogdasenakamenojpločiuklešupravnipropisiipostavenaglavnitrgpre-stoničkogbazara.

UcentruDuravantaša(IImilenijumprenoveere,premaAvesti),južnoodSuze,ublizinisvetoghramanalazilesuseradio-nicezaproizvodnjuiprodajupoklonaodzlata,srebraimesinga,kaoigrnčarije,izčegasemožezaključitidasedeobazaraproširiodocentragrada.

Postojimalibrojpodatakaoilamitskimgradovima.ArheološkimiskopavanjimausumerskomgraduUru(IImil.pren.e.),koji pripada istom istorijskom razdobljukaoiilamitskacivilizacija,utvrđenojedasuunaseljenomdelugradapostojalikori-dori sa dućanimaduž obe strane čiji suneki delovi bili pokriveni nastrešnicom.Ovi koridori semogu smatrati drevnimprimerkombazaralinearnogoblika.Udru-gomdeluovoggradapronađenisuostaci

Koridor u starom bazaru

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 59

trgovačkogkvartagdesupostojaladobroorganizovanaiuređenazanatskaudruže-nja (esnafi),kao što supredelačka,boja-džijskaivunovlačarska.

Bazar od perioda Medijaca do početka islamske epohe

Premanekimlegendamai istorijskimpredanjima,unekimodprvobitniharijev-skihnaselja,postojalisubazarizahranuidrugepotrepštine.UjednomdelulegendeoDžamšidu11uVendidadi12stoji:

„Kada je Džamšid izgradio četvorougaonu pećinu za stanovanje ljudi u dužini jednog konjskog trga i drugu četvorougaonu pećinu za krave koje daju mleko u dužini jednog konj­skog trga... u njemu je podigao bazar u kome je bio zeleniš, povrće i hrana koja se ne kvari... Tu je podigao kuće sa sobama i stubovima, zi­dovima i bedemima...”

UVendidadi se pominju razne vrstezanatskihradionicakaoštojekovačka,staklarska,zaproizvodnjusrebraizlata,topljenjemetala,kaoinekapravilakojeseodnosenaradnovreme.Ubrojnimnase-ljimakojasupostajalapreMedejacailiis-tovremenosanjima,kaošto jebrdoHa-sanlouAzerbejdžanu(XiIXvekpren.e.),pronađenisutragoviradionicazapreradumetala i grnčarije. Osim toga, trgovci unekimmedejskimnaseljima radili su naregularannačin,iunjihovimgradovimaprostorbazarabiojeuređenveomadobro.

Radi što efikasnijeg upravljanja širo-kimprostranstvomkojimsuvladali,Ahe-menidi13suorganizovaliefikasanadmini-strativniaparat,iuciljulakšetrgovinskerazmene,kovalisuzlatni(darik)isrebrni(sejkal)novac.Unekimtekstovimakojiseodnosenaovajperiodpominjuseraznevrsteporezakaošto je taksazaulazakkrozgradskukapiju,porezzabazarita-ksakojaseplaćauluci.

IznatpisasabareljefauPersepolisusa-znajemodasuradnici,zanatlijeisvikoji

suradilinaizgradnjiovogkompleksapri-maliodređenunadoknadu,premastepe-nuivrstistručnosti.Društveno-ekonom-ske okolnosti iz tog perioda govore oformiranjunekihgradovaukojimajeba-zarsmatranzavažan, javniprostorikr-cato i frekventnomesto.Mogućeda jezbogtogaGaznefunnapisaodasumestazaobrazovanjeuposeduvlastibilauda-ljenaodbazara.

Uvremeparćanskedinastije(238.g.pren.e. – 226.g.n.e.)ekonomijazemljesezasnivalanapoljoprivrediitrgovini.

Parćanski grad Dura

Parćanskavlastjebilasvesnaznačajapo-ložajairansketrgovineidržalajetrgovin-skimonopolnadmnogimrobamaizmeđuistoka(KinaiIndija)izapada(Rim,Grčkaidrugapodručja).Parćanisunaglavnimtrgovačkim putevima izgradili nekolikogradova,adužvažnihputevasupodi-glistajalištaneophodnazaprolazaktrgova-čkihkaravanakaoštosukaravansaraji,magaciniibazari.GradDura-Arupuspred-stavljaznačajanprimerparćanskoggradaukomejemestobazara,premagradskomplanuuperioduod165.do256.godinesasvimočigledno.Naosnovuplanagradauoblikušahovsketable,bazarijavnitrg

60 UMETNOST

bilisuformiraniporedglavnoggradskogjezgrakojeseprotezaloodjednedodrugegradskekapije.UvremeSasanida14iran-skodruštvojeubrzanonapredovalouur-banizaciji.Utomperiodu,klasadvorskihtajnika,koja je steklaznačajnumoć, for-miralajedruštvenuklasu,pajebrojklasasatri(sveštenstvo,vojska,radniciizemljo-radnici)porastaonačetiri.Uovomrazdo-blju,podignutjevelikibrojgradovairazvilisusetrgovinskiodnosi Iranasasusedima,pajebazarpostaovažangrad-skiprostor.

Klasaprodavacaitrgovacasabazara,15 uovomperioduosnivauređenaesnafskaudruženja,očemusvedočenekisačuvanidokumenti,inekezanatlije(proizvođačisrebra,mastilaimetala),kaoidrugipri-padnicibazaradobijajustarešinu.

Unekimdokumentimaitekstovimakojiseodnosenaovajperiod,govoriseopostojanjubazaraitrgovaunekimsasani-dskimgradovima.

Bazar u islamskoj eri

Uislamskojepohidolazidoekspanziježivotaugradovimapa se tako šire i ra-zvijajumnogimanji,starigradovi,aune-kimdelovimazemlje,prvenstvenoupo-graničnimikomunikacijskivažnim,nastajejedanbrojnovihgradova.Unekimnovo-izgrađenimgradovimapoputKufeiBasre

planiraseotvoreniprostorzabazar,nakojiprodavciitrgovcipočetkomdanaod-lazeda izlažu svoju robunamestukojenađugdeostajudovečeri.Drugimrečima,planiraoseprostoruoblikumestazapro-dajuukomenijepostojalofiksnomestozaprodavce,međutim,postepenoiusledrazvojaovihgradova,dolazidoizgradnjeprostorauoblikudućanačimeseupoje-dinimdelovimagradaoblikujestalnibazar.

Izpostojećihistorijskihizvora,odkra-jaIvekapohidžripanadalje,umnogimnovoizgrađenimimanje-višesvimstarimgradovima,postojalisustalnibazarisaure-đenimprostorom.Unjimajesvakizanatbiozastupljenujednomdeluglavneuliceilinekojodsporednih,isvakavrstarobejebilaizloženanajednomodređenomme-stu.KadajeHadžadž,85.godinepolu-narnojhidžri,podigaogradVaset,zasva-kizanatzastupljennabazaruodrediojeodvojen,posebankoridor.Doduše,esnaf-skecelinenabazaruigrupisanjemajstorazasvakizanatjednihporeddrugih,uIra-nu iliarapskimzemljama,sežeuperiodpreislama.

PrvivekhidžresenesmatrazlatnimperiodomurazvojugradskihbazarauIranu,jersedotadanijeformiralanijednajakairanskavlastkojabimoglanaželjennačindaosnažistuboveživotaigradskustrukturu.Počevodtrećegveka,dolaskomnavlastlokalnihdinastija,dolazidopro-

Privremeni bazar na Trgu Nakše đahan u Isfahanu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 61

cvataekonomskihaktivnostiusledčegadolaziidovidnogurbanograzvoja.Dina-stijeTahirida(875–999),Dejlamida(?)iSa-manida(875–999)bilesuprveiranskedi-nastijekojesunačinileefikasnekorakeupravcudržavnognapretka.IuperioduGaznevida(962–1187)iSeldžuka(1037––1194),zahvaljujućipostojanjusnažnevla-sti,ekonomijadržavejeuprocvatu,kadairanskaumetnostikulturapostajupre-dmetpažnje.U istorijskim izvorimakojiseodnosenaperiododIVdoVIvekalu-narnehidžre,mogusepronaćimnogipo-daci oporastuproizvodnje različitih ru-kotvorina u gradovima, pa čak i nekimvećimselima,ionjihovomizvozuuino-stranegradove.Naprimer,pamučnatka-ninaizKazrunajebilatolikonacenidajepreprodavanauudaljeneoblastiislam-skogsvetaidodesetputa,adapritomnjenaambalažanijeniotvarana,većjebiodovoljanpečat ioznakaradionice izKa-zrunaukojimajebilaizrađivana.PrenosisedajeumalomgradupoimenuTunupetomvekupohidžripostojalookočetiristotineradionicazaizradutkanine.

Uovomperioduubrzanoserazvijajubazariuvelikimgradovima.KadajeuVvekuposetioIsfahan,NaserHosrojepre-neo kako je u njemu bilo dvestamenja-čnica,amenjačinovcasu,takođe,iuBasriimalivažnuuloguugradskojekonomiji.

UsledmongolskenajezdeuVIIveku,mnogi gradovi bivaju sravnjeni sa ze-mljom,aprivredazemljeulaziufazusta-gnacije.UperioduIlhanida(1256–1388),nekolicinairanskihministarainaučnika,međukojimajeHadžeRešidudinFazlu-lah, izvršili sudruštveno-ekonomskere-forme.On jeubliziniTabrizapodigaogradRab’Rešidisahiljadukuća,hiljaduipetstotinadućana,dvadestčetirikaravan--saraja,brojnimdžamijama,školama,ha-mamima,radionicama,bojadžijskimra-dnjama,kovnicamanovcairadionicamazaizradupapira.

UperiodudinastijeTimurida(1369––1507)unekimoblastimazemlje,posebnouistočnomdelu,dolazidoekspanzijeirazvojabazaraugradovimakaoštosuSamarkand,Buhara,Merv,HeratiMa-šhad,učijojblizinise,takođe,podižubroj-negrađevinakaoštosukaravan-saraji16,džamijeiškole.

Sigurnost koja je stvorena u periodudinastijeSafavida(1502–1736)irazvojuodnosimaIranasainostranstvomdoveojedorazvojaspoljnetrgovineštojeunapre-diloproizvodnjurazličitihvrstaproizvo-da.Procvatunutrašnjeispoljašnjetrgovi-neiprometa,doveojedorazvojaurbanogživotaiširenjagradova.BazariuvelikimgradovimakaoštosuIsfahan,Tabriz,Ma-šhad,KazviniŠirazznačajnosešire,apo-redstarihkoridoragradeseinovi,iporedsvakogbazaraničekaravan-saraj.Pona-logušahaAbasaI(1587–1629),1011.godi-nepohidžri,počinjeizgradnjavelelepnogtrgauIsfahanupoimenuNakše đahan (sa-daMejdan­e emam, Imamov trg),igrandio-znedžamijenanjegovojjužnojstrani,kao

Karavan­saraj u Madaršahu

62 UMETNOST

inekolikokoridorabazarainekolikoka-ravan-sarajana severnoj strani. Šardenpominjepodatakda jeuvremedinastijeSafavidauIsfahanupostojalo1800kara-van-sarajaidvekapije;međutim,posve-musudeći,ovacifrauključujeinekadru-getrgovačkeobjekte.

Tabrizje,posleIsfahana,biodruginaj-značajnijigraduovomperiodu.PoznatiputopisacEvlijaČelebijaposetiojeovajgraduprvojpoloviniXVIIveka,uvremevladavinešahaSafija(1629–1642),izabe-ležiodaunjemuima7.000dućana,270ka-ravan-sarajaihanova.

UperiodunakonSafavida,nijebilozna-čajnijihpomakaupravcuširenjagradskogprostoraibazara,izuzimajućinaporeKa-rim-hana(1750–1779),vladaraZenddina-stije(1750–1794),kojijeuŠirazupreduzeovažneaktivnosti.Ponjegovim instrukci-jamautomgraduprojektovanjevelikibazariizgrađenonekolikokaravan-sara-

jakojisesadaubrajajuuvrednaistorijskazdanja.

UperioduvladavinedinastijeKadžar(1794–1925),Teheranse,kaoprestonicaze-mlje,razvijaiširivelikombrzinomitadaseglavnigradskibazar,kojijepočeodaseformirauvremeSafavida,širidužcen-tralnoggradskogprostorakojisezavršavaglavnomkapijom, idodajumusebrojniprolaziikaravan-saraji.FathAlišah17ukompleksubazarapodižecentralnudža-miju.Uovomperiodudolazidoznačajnihkorakaunekimgradovimaibazariunji-maserazvijajuuporedosaporastombro-jastanovnika.

Uperioduokomejereč,naprocesši-renjabazaraunajvećojmerisuuticaledvevažneekonomskei jednaznačajnagrad-skapromena.Kaoprvo,privrednarazme-naizmeđuIranaidrugihzemalja,posebnoRusije,aliinekihevropskihzemalja,do-velajedoulaskastranerobenairanskotržišteiunekimsektorimananelaštetuiranskimproizvodima.OženFulandanjezabeležiopodatakomnoštvustranerobeuTabrizuitodajetrgovinacicom,filcomkaoiproizvodnjasvilenetkaninepalaurukeEngleza,navodećidajebrojtkačnicau Kašanu, usled dolaska engleske robe,znatnosmanjen.

Iranski izvoripominjuštetukojusuiranskiproizvođačipretrpelipoduticajemulaskastranihroba,kaoizatvaranjenekihproizvodnihcentarauzemlji.Iizvozmno-gihrobazapaojeukrizu,npr.govorisedajeproizvodnjaduvanauIsfahanusa300.000kesaspalana5.000,jerjeovarobapalaurukegrupestranihhrišćanskihtr-govaca.

Drugapromenaseodnosinaosnivanjejednogbrojafabrikakaoštosubarutane,fabrikezaproizvodnjuoružja,topova,te-kstila,svile,papira,kristala,sapuna,pa-muka,kanapaikoncaištamparije.Njihovurbanističkipoložajnijebiobezuticajanastrukturubazara,jersunekiodnjih,zbog

Timče, zasvođeni deo bazara namenjen zaposebnu vrstu robe kao što su tepisi

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 63

urbanisitčkih,bezbednosnihikomunika-cionihrazloga,sagrađeni izvanbazara, inatajnačin,ulogabazara,kaojedinstvenogprivrednogsredištapostepenojepočeladaslabi.Inedostatakdržavnepodrškeiranskiminvestitorimaiindustrijalcimauzrokovaojedaoninemogudaizdržekonkurencijustranihproizvođačauodgo-varajućemiprikladnomnapretku.

Važnapromenaugradskojstrukturiuovomperioduznačajno iodlučujuće jeuticalanapromenuubazarimaitonajvišenaizgradnjupasažaipravihulica.Odvre-menaKadžaraumoduulazi izgradnjapravih iprojektovanihulicazaprolazakkolicaiodržavanjezvaničnihverskihob-reda.UtakveulicespadajuulicaBab-eHa-majuniNaserHosro.

Pojavaautomobilaiznačajpristupavo-zilaraznimdelovimagrada,kaoiprome-naunačinudistribucijeplaceva,uslovilisupojavu iprojektovanjepravihulicaunovimdelovimagrada,azatimiizgradnjupravihulicaustarim.Prvosudužulicaizgrađeni novi gradski, birokratski i dr-žavnisimboligrada,zatimdućaniitrgo-vačkiprostor.Timejestrukturavećinebazara,kaostabilnogprostorapretrpelastagnaciju, a koridori i trgovačke četvrtisuserasuliilikoncentrisalidužulicaipocelomgradu.Bazarisuseuglavnompre-obraziliu stari i istorijskiprostor;nekikojisenalazeuvelikiminaseljenimgra-dovimasuidaljeaktivniiživahni,doksunekidrugi,aposebnobazariumanjimislabonaseljenimgradovima,postepenoizgubiliaktivnostiipostalioronuliina-pušteni.

preveoAleksandar Dragović

NAPOMENE1 ObredioplakivanjaižalovanjauIranuodržavajuseuznaksećanjanažrtvemasakranaKerbeli...

2 Porušani,Iradž,Važe­je bazar,Danešname-jeđa-han-eeslam,Maqale-jebazar,s.305.

3 Ibid,s.305.4 Dehkhoda,Loghatname­je Dehkhoda;AllameAliAkbarDehkhoda(1879-1959)poznatiiranskilin-gvistaiautornajobimnijegrečnikapersijskogje-zikaupreko50tomova.

5 BahnamIsa,Nakhostin đame’eha­je ensani dar sarza­min­e Iran,Honarvamardom,s.89

6 Negahban,Ezatullah,Šahrnešini va šahrsazi az he­ zare čaharom ta hezare avval miladi,Tehran,Dža-had-edanešgahi,1365,s.30.

7 Giršman,Roman,Iran az aghaz ta eslam,Tehran,Bangah-etarđomevanašr-eKetab,v.4,1355,s.26.

8 Kavešhaje tape Jahja, Bastanšenasi va honar­e Iran, 1349,s.56.

9 RekaHirmand(takođesekoristenaziviHelmand,Helmend, Helmund;latinskiErymandrus)jenajdužarekauAfganistanu.

10 Ilamitskijezikjenesrodansasusednimsemitskim,sumerskimiindo-evropskimjezicima,koristiojeklinastopismokojejebiloprilagođenoakadskompismu.

11 Džamšed,DžamšidiliDžamusrednjeminovompersijskom, ili Jimauavestanskom, jemitološkaličnostiranskekultureitradicije.Utradicijiifol-kloru,DžemšidseopisujekaočetvrtinajvećikraljnepotvrđenedinastijeKejanijan.Naovuulogujevećnagoveštenouzoroastrijanskojsvetojknjizi(npr. Jašt 19,Vendidad 2), gde sepojavljujeuavestinskomjezikuJima(Kshaeta)„blistavi”iodkogajeizvedenoimeDžemšid.Džemšidjeopšteiranskoizoroastrijanskoime.

12 Vendidad iliVidevdat jezbirka tekstovaokviruvećegpregledaAveste.Međutim,zarazlikuoddrugihtekstovaAveste,Vendidadjesvešteničkizbornikzakona,aneliturgijskipriručnik.

13 Persijskocarstvo(StaropersijskoiliAhemenidskocarstvo)jebiladržava,sapolitičkimcentromuda-našnjemIranu,koja jepodvlašćudinastijeAhe-menidaod550.do330.godpren.e.predstavljaladominantnudržavunaprostoruBliskogistoka.

14 SasanidskocarstvoiliSasanidskaPersijajenazivzadržavu,sapolitičkimcentromudanašnjemIra-nu,kojajepodvlašćudinastijeSasanidaod226.do651.godinepredstavljaladominantnusilunaBliskom istoku. Sasanidsko carstvo se ponekadnazivaiNovopersijskoiliDrugopersijskocarstvokakobiserazdvojiloodStaropersijskogiliAhe-menidskogcarstva(550.–330.god.pren.e.).

15 Bazari,odnosisenaosobekojeimajuposaonaba-zarukaoštosuprodavci,trgovcinaveliko,ra-znosačirobe,trgovačkiposrednici,dileri...

16 Karavan-sarajjeprenoćištezatrgovce,aponekadsekoristiikaoskladište.Utomdelumogubitiikancelarije;ekonomskacelinasaradnjama ime-stoprebivalištatrgovaca.

17 Fat‘hAlišahKadžar,drugivladardinastijeKa-džar.Vladaood1797.do1834.godine.

64 UMETNOST

S ufizamjekaoislamska,filozofsko-re-ligijskadoktrinanegovaovišeoblika

umetnostikojesuvremenomizašleizokvi-rasamebitiduhovnostiireligioznostiistekleveliku,idanaspostojeću,slavu.Je-danodtihoblikabilajeimuzika.Dabiseprodrlouovaj,izuzetnovažan,aspektsu-fijskeprakse,trebalobigapresvegasta-vitiukontekstislama.Naime,uislamusemuzika,kaoispoljavanjeverskogushiće-nja,smatralaprihvaćenomsamouformikojajedostojnasamevereinijednadrugaformamuzikenijebilaprihvaćena.Toje,načelnogovoreći,klasičnaverskamuzikaarapskog,persijskogiturskogpodneblja.Ovometrebapridodatiiindijskiuticaj,alionogdelakojipripadamuslimanskomsve-tu1.Razlogizkogverskamuzikapredsta-vljajedinuprihvatljivuformu,potičeizvrlokonzervativnogitradicionalnogshva-tanja,kojeje,recimo,zastupaoIbnTajmija,pokome,bilokojamuzikaosimverske,po-buđujenedoličnestrastikojeproizilazeiznegativnihekstatičkihstanjaukojese,slu-šajućiiliizvodećiovumuziku,dolazi.Ovaproblematikaispunjavalajestranicebroj-nihnaučnihknjigaukojimasenastojidaserazlučidalijedozvoljenokoristitimelo-dijuureligijskomkontekstu.Poovompita-njusemišljenjenaučnikaširomislamskogsveta,odIraka,Egipta,IndijepačakiTur-ske,mahomrazlikuje.Iakonekimuliman-skiteolozizastupajustanovištedapojedinihadisidirektnogovoreozabranimuzikedokdrugitehadisetumačedrugačije,ipakuKur’anunemožemonaćimestonakomeseeksplicitnogovoriozabraniupotrebemuzikeilinjenomštetnomuticaju2.

DrLuisAl-Farukiusvomčlanku‘’Še­rijat o muslimanima i muzičarima’’govoridaseradioosetljivojtemiipopitanjutermi-nologije.Jednaodnjenihzamislibilajedapokaže šta seu islamune smatramuzi-kom,patakogrupiše:kuranskemelodije,pozive na molitvu, melodije hodočašća,ode,duhovnepesmesauzvišenimtema-ma,kaoneštoštonespadaumuzikualijezbogsvogsadržajadopuštenoimožeseslušati.Sdrugestrane,karavanska,vojnaisvetovnamuzikasmatrajusemuzičkomumetnošćuidozvoljenesu,dokosećajnepesme,kojetakođepripadajuovojgrupi,nisudopušteneislamskimzakonom.Popi-tanjuetimologije,rečmuzika se uarapskomvokabularu javlja kao:mūsīqī (mūsīqā),ghināisemā.Prvadvaterminasuprepra-vljenioblicikojisudošliizgrčkogjezikaivezujusezaznačenje„naukaomuzici”ili„muzičkaumetnost”,rečghināznačipe-vanje,dokjesemāviševezanazamoralno--religijskorasuđivanjenegozamuzičkuteorijuipraksu.ČuveniislamskiteologGazalinamernoizbegavaupotreburečimūsīqī iako je za njeno postojanje znao.Razlogjetajštoponjemutarečoznačavamuzičkuumetnostaneumetnostmuzikeilimuzikukaotakvu.Dabikonkretizovaopojamsamemuzikekaoproduktaume-tnosti,usvojojknjiziupotrebljavarečghinā ilipevanjeiliakojeupitanjuinstrumen-talnamuzikapojammalāhī.Takođe,zavi-snoodpotrebe,Gazaliseslužioiizrazima:muzikazazabavuili lahw,melodija lahn ilizvuksawt 3.Gazalijemnogovišezain-teresovanzaslušaocanegozaonogkostvaramuziku i to je jedan od razloga

Sufizam i muzika – Muzika kao izraz mističkog zanosa –

Ana Stjelja

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 65

zaštoizbegavarečmūsīqī.Naposletku,onjeizbegavaizbogmoralnihvrednostiatoje,činise,najvažnije4.

Prviislamskiteoretičarmuzikekojijetakođesmatraniprvimislamskimfilozo-fombiojeKindi(870).Zanjegasepretpo-stavljadajeprvinapisaoneštoznačajnijeomuzicikaoviduispoljavanjazvuka.Onjepisaoomelodiji,ritmu,kompoziciji.Kin-di je,naravno,muzikuposmatraoočimafilozofatejetako,muzikuistraživaokaonauku,dovodećijeuvezusaastralnimfenomenima,prirodnimelementima,go-dišnjimdobima,telesnimnavikamaina-ravima.Većinomjesvojuteorijubaziraonaantičkom,ponajvišepitagorejskomshvatanjumuzikekojejebilopovezanosamatematičkomnaukom5.Drugi islamskifilozofkojije,poputKindija,zagovaraopitagorejskeidejemeđuislamskimfilozo-fima,biojeIkhfanAl-Safa,kojijesmatraodapostojivezaizmeđumuzikeimuzikesferauvidumističkihstepenicakojevodedovišegsvetapričemumuzikaizvršavanajuzivišenijufunkciju.Trećipripadnikpi-tagorejskeškoleislamskihfilozofajeKa-tib,kojijebioeklektičanpisacikoristioseidejamapitagorejaca,KindijakaoiFarabi-ja,izagovaraoidejuospiritualnojmuzici,kojaserazlikujeodpopulističke6.Farabizauzimaznačajnomestounizuislamskihteoretičaramuzike jerseonbaviopriro-dommuzikeimelodijomkaonjenimpo-reklom.Bavioseistraživanjemmuzikeisnjeneteorijskealiisapraktičnestrane.Kažedaterminmūsīqīnaarapskomznačial­alhanilimelodije.Takođe,razlikujepri-rodnuodveštačkemuzike.Većpomenutiislamskiteolog,Gazali,takođeje,razvijaoteorijuomuzicialiseonanajvišeodnosilanamističkiobredsemu.Onjegovorioonačinusprovođenjaiznačajuseme.Omu-zici injenomuticajugovorili su imnogidrugiislamskifilozofiimisticikaoionikojisuse,mnogovekovakasnije,bavi-liislamomiislamskimmisticizmom,jer

jezanjih,proučavanjemuzikeukonte-kstuduhovnostiireligioznostibiloneza-obilazno.

Muzici je, u sufizmu kao sastavnomdeluislama,pridavanaposebnapažnja,štonijeništazačuđujućeakoseimajuuviduostalereligije.Usvakojodnjih,muzikazauzimaveomaznačajnomesto,njomsečakponekadimanipulišeuciljupridobi-janjavernika,iliunameridasereligijskoštivovernicimaučiništopitkijimipristu-pačnijim.Iuhrišćanstvu,pravoslavnomikatoličkom,judaizmu,budizmu,hindu-izmuidrugimmanjimreligijskimsiste-mima,glas imelodija činevažanaspektduhovnostiireligijskeprakse.Jednaodosobenostisufizmajedajenanekinačinrehabilitovaomuzikukojajesmatranana-činomzapostizanjeuspenjadušedovr-hovneistinedok,kaoštojevećpomenu-to,ortodoksnikrugovinikadanamuzikunisugledalisasimpatijamamadajenisunipotpunoodbacivali7.Pripadniciislam-skogmisticizma,poznatikaodervišiilisufije,suunameridadosegnumističkiza-nospribegavalimuzičkomizrazu,bilodajeupitanjupevanje,sviranjeinstrumenataili ples uzmuziku, a sve kako bi se štovišepribližiliBogu.Utolikojenjihovamu-zika uzvišenija jer je plod čistog srca idušeispunjenebeskrajnomljubavljupre-maBogu.Muzikausufizmujevrlodina-mična jer prati određeni put koji, što sevišebližikraju,počinjedapoprimaeksta-tičkasvojstva.Zarazliku,recimo,odbu-dističkogmonahakojinepomičnosediujednojpozi,meditirainatajnačinopštisBogomuciljupotpunogprepuštanja,su-fijapleše,okrećeseukrugpratećizvukeinstrumenata,glasnoizgovaraBožanskoimeitoonolikoputakolikojepotrebnodasenjegovoteloiumodvojeodovo-zemaljskogsvetaipredajuekstaziukojoj,neštosličnoonojerotskoj,sufijadoživlja-vapotpunosjedinjenjesaBogom.Krozsufijskumuzikuse,neštosličnoantičkoj

66 UMETNOST

tragediji,doživljavakatarza,itoonaspiri-tualna,dokojesedolazikrozmističkiob-redsemu.

Kolikojemuzikausufizmuvažnago-voriovaanegdotazapisanaupersijskojhagiografiji:

Jednom je naš učitelj Mevlana rekao ovo:„Muzika je škripa vrata raja!”Tada je neki glupan prokomentarisao:„Ja ne volim škripu vrata!”Mevlana je odgovorio:„Ti čuješ vrata kada se zatvarajuali, ja, ja ih čujem kada se otvaraju!”8

MevlanaDželaledinRumijejedanodnajznačajnijihislamskihmislilacaipersij-skihpesnika,najobrazovanijihinajcenje-nijihsufijakojijekaorodonačelnikdervi-škogredamevlevijabioistinskiposvećenmuzici,plesuirecitovanjupoezije.Isampesnik,voleojepoezijuionoštojeonaustanjudanamsaopšti,voleojemuzikuiuživaousviranjumuzičkihinstrumenatarebabainejakojisubiliizuzetnomelodi-čni i lirični inajpogodnijiza izražavanjeonihnajskrivenijihosećanjakoje je ikaoknjiževniknastojaodaprenese.Rebab ježičaniinstrumentkojijenastaonegdeu8.veku i širio se islamskimzemljama,Se-verneAfrike,Dalekogistoka,pačakiEv-rope.Zanimljivojedajeovajinstrumentnajsličnijibalkanskimguslama,adasekoristiupersijskoj,indijskoj,arapskojkaoiarapsko-andaluzijskojmuzici.Nejjein-strumentkojisesusrećeupersijskoj,tur-kmenskojizapadnoazijskojmuzici,asvi-račinejapojavljujusečak inazidovimaegipatskihpiramida,štosamopotvrđujedaseovajinstrumentsviraoukontinuitetuokopethiljadagodina,štoga,ujedno,či-ni jednimodnajstarijih instrumenata ipretečommoderne flaute. Priča o nejukaoinstrumentukojirazotkrivaBožan-skutajnunepotičeodMevlane.PoHel-mutu Riteru, ta priča je preislamska i

potičesaBliskogistoka, iz jednogmestablizuKonje,iglasi:

Poslanik kralja Gordiona, Mida, zakleo se da neće otkriti kraljevu tajnu ali je pod teretom te tajne otišao na obližnje jezero u nameri da je saopšti mirnoj vodi. Tajnu je čula i trska, koja je rasla pored jezera, tako da je, kada je neko ubrao trsku da načini flautu, ta tajna bila otkrivena.

PostojiiislamskaverzijaovepričekojasenalazikodSana’ija.Kakobilo,nejostajeBožanskiinstrumentučijemsezvukuna-lazidušakojavečitožudi za svojimdo-momuBožanskojvečnosti9.Zarebab,koji je,takođe,bioMevlaninomiljeniin-strument, smatra sedaproizvodi zvukeljubavi,Božanskeprivlačnosti,pasečakiupoređujesaVoljenim.Njegovesužicenervikoji reagujukada ihdotaknuprstiVoljenog.Irebab,kaoinej,stavljenisuukontekstljubavipatakoimuzikakojuprozvode jestemuzika ljubavi zaljublje-nog,odnosnoderviša,premaLjubljenom,odnosnoBogu.Mevlanajetuljubavpre-mamuziciprenosioinasvojeučenike,aonikasnijenasvoje.MevlevijesuizaMe-vlaninogživotaaliikasnijevolelidaza-sviraju,dazapevajurecitujućiuglavnomstihoveiznjegovog„Divana”i „Mesnevije”. IdanasseuoblastimaPakistana,TurskeidrugihzemaljaIstokamogupronaćisufijeilipakumetnicikojiizvodesufijskumu-ziku.Poredrebabaineja,koristiseibu-banjkojisvojomritmičnošćupratikružnokretanjedervišaprilikomizvođenjaseme.Bubanj,kaoidrugiinstrumenti,imafun-kcijudadervišeuznesedonivoaekstazeapresvegadadušuispuniblagotvornimplodovimakoji imajuBožanskoporeklo.Muzika,dakle,nijebilasredstvozabave,većsredstvodostizanjaBožanskemilosti,lepoteinajvišeistine.Tosamopotvrđujekolikosemuzikadubokoukorenilausvest,nesamoonihkojisuimalitozadovoljstvo

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 67

datumuzikuizvodevećionihkojisuunjojuživali.Sufijesudubokoverovaleumoćmuzike, čak su smatraleda tamoćleži,nesamoučinuizvođenjasemevećiuodećiukojojseonaizvodi.

Poredseme,kojasevišeoslanjanaplesnegomuziku,jošjedanzanimljivvidmu-zičkog izražavanja, jeste tarab.Ekstatičkikonceptnazvantarabnemaposebanpre-vodsaarapskogjezikaiodnosisenamu-zičkuemocijukojaseizražavanajčešćesolopevanjem ili recitovanjempoezije.Tradicionalno,pevačjepraćenmalimin-strumentalnim orkestrom koji se zovetakht,asvetouokvirimamelodijskogsi-stemamaqam.Razvojizvedbetarabazavi-siodmnogofaktorakaoštojetačnoizgo-varanje teksta, precizna intonacija kao iispravnoizvođenjemelodijskogritmaqafla. Tarabzavisiiodinterakcijeizmeđupeva-čaislušalacasammi’akojitokomizvedbe

reagujunamuzikupokretimarukuiligla-som,atosenaročitoispoljavaupauzamakojenastupajunakonmelodijskogritma.Posebnojezanimljivodasekrozovajin-teraktivni odnos izmeđupevača i sluša-lacarazvijaemocijakojaserazmenjujeiprelazinasveprisutneslušaoce.Harmo-ničniodnosizmeđupevačairečikojeiz-govaradokpeva,takođeje,važan,jerpe-vačuvekmoradapevasaiskrenošćusidq idasamimtimproizvodiiskrenuemocijukojujedužandapreneseinaslušaoce10.

Sobziromnatodamuzikaispunjavasrca verujućih i u njimapobuđuje odre-đenestrastikojenekadamoguproizvestiekstazuukojojdoizražajamožedoćiionanečistaitamnastranaljudskesvesti,razumljivojedajenekimortodoksnimis-lamskimkrugovimabilatrnuoku.Boja-zantihslojevadaseveraneuprljaneka-kvomkreativnomveštinomsasumnjivim

Ghafarzadeh Homa, Mrtva priroda, akvarel

68 UMETNOST

uticajemiposledicamapoverujuće,ilidase,pak,vernicineodvedunapogre-šanput,potpunojeopravdana.Mada,moždajebašmuzikatakojamožeposlu-žitikaonačindaseislampribližiostatkusvetaidaselakšerazume.Akojemuzikatakojaspajaljudeikojačinidasenaiz-gledrazličitisvetovipribliže,ondamuzi-kasufizmamožebitimostkojićespojitiIstokiZapadikojaćesveonetemeljnei,uislamskomsvetuukorenjene,idejeiver-

skeporuke,nanaprefinjenijiinajpoetski-jinačinprenetinavelikibroj ljudi,bezobziraskogkontinentadolazili ilikojuveruispovedali.Tose,izmeđuostalog,uklapaiuglavneidejeislamskogmisti-cizma,koji,izmeđuostalih,proklamujehumanizam,bratskuljubavmeđusvimljudima,bezobazirananaveru,rasuinaciju.

Može se zaključiti da jemuzika sufi-zma,kojajepresvebilaizrazmističkog

Muzika u funkciji sakralnog: oglašavanje poziva na molitvu u svetilištu u Mašhadu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 69

zanosa,imalaprimenunesamoudobakadajesufizambiočvrstoutemeljenvećidanas,kadaseumuzicisvetamogučutizvucirebaba,neja,bubnjevaitosveode-nutounovoruhopopularnemuzike.Mo-ždajebašiztograzlogamuzikabilajedanodnajuspelijihvidovasufijskogstvarala-štva,jermuzikasamaposebinepoznajegranice,štaviše,pretpostavljaasimilacijurazličitihuticaja,različitihnarodainjiho-vihosobenosti.Muzikajeuniverzalnaume-

tnostčijijejeziksvimarazumljividostu-pan.A jeziksufijskemuzike jemelodija,onakojanastajeusrcimadervišakojiseputemnjeuzdižudosamihvrhovaBožan-skogpostojanjagdese,kadastignu,uliva-juumoreverujućikoji,kadaoseteslasnuljubavBoga,nestajuunjemu.Tajemelo-dijaduše ispunjenazvucima ljubavi,ve-čneinepresušne.

O toj savršenojmuzici duše pevaju iMevlaninistihovi:

Bog uzima sviralu od trske, i duva.Svaka nota je jedna potreba koja izbija iz jednog od nas,jedan žar, jedan čežnjivi nespokoj.Priseti se usanas kojih je vijugavi mirisni dah potekaoda bi nota ostala čista.Ne pokušavaj da je okončaš.Budi svoja nota.Pokazaću ti da je to savršeno dovoljno.Popni se noću na krovu ovom gradu duše.Neka se svi popnu na svoje krovovei pevaju svoje note!Pevajte gromko! 11

LITERATURASeyyedHosseinNasr1. , Sufi Essays,NewYork,1972.FadlouShehadi,2. Philosophies of music in Medieval Islam,Leiden-NewYorkKöln,1995.GilbertRouget,BrunhildeBiebuyck,3. Music and Trance among the Arabs,Čikago,1985.ŽanŠevalije:4. Muzika i igra u sufizmu,Sufizam(prirediliDarkoTanasković i Ivan Šop), Beo-grad,1981.AnnemarieSchimmel,5. The Role of Music in Isla­mic Mysticism,Istanbul,2001.Michael Frishkopf,6. Tarab (Enchantment) in the Mystic Sufi Chant of Egypt,Kairo,2001.MevlanaDželaludinRumi,7. Jedno Sve(prepevaliAleksandarĐusić iAleksandarLjubiša),Beo-grad,2007.

NAPOMENE1 SeyyedHosseinNasr: Sufi Essays,NewYork,1972,str.20.

2 FadlouShehadi:Philosophies of music in Medieval Islam,Leiden-NewYorkKöln,1995,str.10.

3 Gilbert Rouget, Brunhilde Biebuyck: Music and Trance among the Arabs,Čikago,1985,str.256-257.

4 Ibid. FadlouShehadi:Philosophies of music in Medieval

Islam,Leiden-NewYorkKöln,1995,str.15.6 Ibid.,str.8.7 ŽanŠevalije:Muzika i igra u sufizmu,Sufizam(pri-rediliDarko Tanasković i Ivan Šop), Beograd,1981,str.187.

8 AnnemarieSchimmel:The Role of Music in Islamic Mysticism,Istanbul,2001,str.10.

9 Ibid.,str.14.10 MichaelFrishkopf:Tarab (Enchantment) in the My­

stic Sufi Chant of Egypt,Kairo,2001,str.233.11 MevlanaDželaludin Rumi: Jedno Sve (prepevaliAleksandarĐusićiAleksandarLjubiša),Beograd,2007,str.197-198.

70 UMETNOST

Turnejaje,napoziviranskestrane,bi-laupriličenaod22.avgustado3.se-

ptembra2008.godinesapredstavomMi-roslavaBenke„Oslikanoinjem”(Painted in Frost),ukoprodukcijiOpereiTeatraMadlenianumiArtCentraBread and Plays. Predstava jeodigrana12putanavelikojsceniGradskogpozorištauTeheranu.

Atebbai: Kakvi su Vaši utisci vezani za na­ stup tokom gostovanja u Iranu; kako će oni biti viđeni u Srbiji?

Benka:Kada jeupitanjukultura iume-tnost,našimediji,novine,radioiTV,sukorektniisazadovoljstvomplasi-rajusvakuvestouspehunašihume-tnikauinostranstvu.Kadasmosamo-jomautorskompredstavom„Hlebaiigara”(Bread and Plays)nastupalina24.Međunarodnompozorišnomfesti-valuFadžr,2006.uTeheranu,ibilina-građeni,uSrbiji jevestodjeknula iz-vanredno.OFestivalusuinformisalimnogimediji.PopovratkuuSrbijugo-voriosamzanovine,radioiTV.Voleobihdatakobudeiovajput.Kadajeupitanjumojaautorskapred-

stava„Oslikanoinjem”(Painted in Frost)radiseofizičkomteatrukojiseobraćapublicitelesnomekspresijom,monu-mentalnim,snažnimslikama,punimskrivenihsimbola,neodoljivommuzi-komiemocijama...

Atebbai: Vi se sada spremate da gostujete u Teheranu, imate li neka očekivanja u po­ gledu toga kako će Vaš komad biti primljen od strane tamošnje publike?

Benka:Nadam seda ćemojapredstava„Oslikanoinjem”dobrobitiprimljenauTeheranu,alitonikadanemogupre-ciznodaocenim.TakojebilouTehe-ranuisaprijemompublikemojepred-stave„Hlebaiigara”(Bread and Plays).Nakraju,nazavršnojsvečanostinave-likojsceniuVahdatHalluTeheranusuusledileovacije.Sličnaatmosferajebilakadasmogostovalisaovompred-stavomuBeogradu,Sarajevu,Ljublja-ni,aliiuKairuidrugimgradovima...Velikaumetnostprogovarauniverzal-nimjezikom,snažnimemocijamaira-zumljivajenasvimkontinentima–tojeodgovorzakojimstalnotragam.Usvomtraganjuzateatarskimizra-

zomuveksetrudimdapronađemne-štospecifično,dapronađemjedinstve-nu–samosvojuslikusvetaiplasiramjegledalištu.Trudimsedauprvihpetminutatrajanjapredstaveuhvatimkon-centracijupublikeiuvučemjeutokpredstave.Osimpostojanjaosnovnepriče, koja nemora uvek da bude uprvomplanu,trudimsedamojepred-stave progovaraju jezikom simbola iscenskihmetafora.Davodimpredsta-vunanekolikonivoa...

Atebbai: Koliko Vam je poznata iranska kul­tura uopšte, i posebno iransko pozorište?

Benka:Velikaumetnostseinspirišeživo-tom i anticipira stvarnost.Uokvirusvogteatraimamrazumevanjeizaobi-čnog,malogčoveka.Trudimsedanje-govkarakterfokusiram,uzdignemna

Uspeh srpskog pozorišta u TeheranuIntervju Mohammada Atebbaija sa Miroslavom Benkom za iranske medije, povodom gostovanja Opere i Teatra Madlenianum iz Beograda i Art Centra Bread and Plays iz Stare Pazove u Iranu sa Benkovom autorskom predstavom „Oslikano injem“

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 71

jedanvišinivoiplasiramugledalište.Upozorištujevažnodapostavimpra-vopitanjeupravomtrenutkunadko-jimćemoseuzajamnozamisliti...Tojesuštinapozorišta.Iranskukulturu samupoznaodeli-

mično listajući enciklopedije i zahva-ljujući internetu.UposlednjevremeprostudiraosamjedinstvenuknjiguoPersepolisukojusamdobionapokonodprijateljaIranca.Alisvevišejeupo-znajemzahvaljujućigospodinuMehr-dad Agahiju, direktoru Kulturnogcentra Islamske Republike Irana uBeograduigospodinuAleksandruDra-

goviću,glavnomurednikučasopisaNUR,kojivrednoimudrouređujuovupublikaciju.Najvećesaznanje,kojesamotkrioupravozahvaljujućiovomčaso-pisu,jedrevnipisackosmičkihdimen-zija, mislilac i mistik, Mevlana Dže-laluddin Rumi, kojeg je UNESCO2007. godine proglasio za jednog odnajvećihmislilacasveta.VoleobihdaradimpredstavuponjegovomdeluMesnevija i da pokušamo da je pla-siramočitavomsvetu.Tosuvrednostiokojimmoraitrebadasa-značitavočovečanstvo.Natajnačinćemopostatibolji,bliži jednidrugima.Dostojevski

Miroslav Benka ispred Gradskog pozorišta u Teheranu

[U pozadini se vidi reklamni pano za predstavu „Oslikano injem“ (Painted in Frost)]

72 UMETNOST

je rekao: „Lepota će spasiti svet!” –nesumnjivo,mislio jenaduhovnule-potu.Mudracićespasitisvet,dobrota,plemenitost,ljubavirazumevanjeme-đuljudima.Anajvećalepota jeuna-šimrazličitostimaokojimasugovorilinajvećiumovisveta.Različitostiproši-ruju vidike, otvaraju horizonte, ople-menjujuiobogaćujučovečanstvo!

Atebbai: Recite nam nešto o tome kako ste uradili predstavu „Oslikano injem” i o sa­ mom postupku. Da li je ona izvedena u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji?

Benka:Zamojuautorskupredstavu„Osli-kanoinjem”(Painted in Frost)sampi-sao scenario oko šestmeseci, a samarelizacijajetrajalatrimeseca.Inspira-cija jebilasledećapričakojumi jeis-pričalamojamajkaoseoskomslikaru–živopiscu,kojijenasredselarazapi-njao svoj slikarski štafelaj i slikao cr-kvu.Kada jedošao rat, fašisti suucrkvusagrupomseljanazatvoriliinje-govuljubaviduglijeuvazduh...od-mahpooslobođenju,uselosupristiglioslobodioci–boljševici,aslikar je jošuvek,na istommestu razapinjao šta-felaj i slikao crkvu sa nagorelim an-đelimananebu... Prebili suga skoronasmrt.Kadaseslikaroporavio,nje-govinajbližisugasmestiliuinvalidskakolica,aonjeidaljenastaviodaslikaistiprizorsaistimžarom.Jednenoći,počelisudagaposećujudavnozabora-vljenipreci,njegovaneprežaljena lju-bav obrasla u šiblje i drugi likovi sanjegovihslika.Došlisudagaizbaveizovozemaljskihmuka,dagapovedusasobomisahranezaživota.Predstava je realizovana u kopro-

dukcijisajednimodnajlepšihsrpskihpozorištaOpera&Theatre Madlenianum izBeogradainasegArtcentraBread amd PlaysizStarePazove.Igralismojeu Beogradu i Staroj Pazovi na tamo-

šnjem inašem redovnom repertoaru,nastupali naMeđunarodnompozori-šnomfestivaluINFANTuNovomSa-du,aosimTeheranaočekujenas tur-nejapoEvropskojuniji,uoktobrupred-stavićemoseponovoiuKairu...

Atebbai: Kako biste opisali srpsko pozorište iranskoj publici koje o njemu ima sasvim malo informacija?

Benka:Prava,ozbiljnapublikajesvudaistaionanajedanneverovatannačinprepoznajeozbiljnevrednosti.Beogradimavećpedesetakgodinajedanodnaj-boljihpozorišnihfestivalasveta,BITEF,kojijezašaoupetudecenijusvogpo-stojanja. Na njemu su nastupala naj-većasvetskaimenasavremenogteatra:PiterBruk(Peter Brook),JežiGrotovski(Jerzy Grotowski),TadeušKantor(Tade­us Kantor),AnatolijEfros(Anatoly Efros),ValerijFokin(Valery Fokin),ĐorđoStre-ler(Giorgo Strehler),RobertVilson(Ro­ bert Wilson),PinaBauš(Pina Baush) idrugivelikanisavremenogteatra.Za-hvaljujućiitradicijistaropersijskogpo-zorišta,adanasteheranskomMeđu-narodnomFadžr festivalu, smatramdaseiranskojpubliciotvoraprozorusvetteatra.Kadasam2006.godine(sasvojompredstavomBread and Plays)boravio u Teheranu na spomenutomfestivalu,studentimatamošnjegFakul-teta dramskih umetnosti održao samradionicuishvatiodaIranposedujejedanveomaambiciozanisnažanmladljudskipotencijalkojisesastojiizogro-mne, neopisive želje za saznanjem...Tojeumeniizazvaloemocije!Zatoseveomaradujemštoćuseponovosrestisairanskimprijateljima,satamošnjompublikom.Da,mislimdamogu takodakažem.Pravimprijateljima!...Ostalisumiupamćenjuvaši studenti,pre-divnapublika,iranskagostoljubivostiljubaznostkojasežedoneprijatnosti.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 73

NenazivajuKur’ančudesnimsamomuslimani,kojigaceneizadovoljni

sunjime;inemuslimaniga,takođe,nazi-vajučudesnim.Ustvari,čakgailjudikojimnogomrzeislamnazivajučudesnim.

OnoštoiznenađujenemuslimanekojigadetaljnoispitujujetodaimKur’anneizgleda kao nešto što su očekivali. Pret-postavljajudajeprednjimajednastaraknjigakojajedošlaprečetrnaestvekovaizarapskepustinje,iočekujudaonatoibude–staraknjigaizpustinje.Aonda,ot-krivajudaonauopšteneličinaonoštosuočekivali.Poredtoga,jednaodprvihstva-rikojuneki ljudipretpostave je todabiona,kaojednastaraknjigaizpustinje,tre-baloidagovoriopustinji.Izaista,Kur’angovoriopustinji–nekinjegoviajetiopi-sujupustinju–alion,takođe,govoriomo-ruiopisujekakoizgledamorskaoluja.

Prenekolikogodina,donasuTorontujedospelapričaočovekukojijebionatr-govačkombroduiživeonamoru.NekimuslimanmujedaoprevodKur’anadapročita.Tajmornarnijeznaoništaoisto-rijiislama,alijebiozainteresovandapro-čitaKur’an.Kadajedovršiočitanje,vratiogajemuslimanuiupitao:„TajMuhammed,dalijebiomornar?”BiojeimpresionirantimekolikojepreciznoKur’anopisaomor-skuoluju.KadamujerečenodajeMuha-mmedzapravoživeoupustinji,tomujebilodovoljno.Prihvatiojeislamnalicume-sta.Biojetolikoimpresionirankur’anskimopisomjerjedoživiomorskuolujuiznaojedaje,kogodjenapisaotajopis,moraoisamdoživjetimorskuoluju.Opis„talasa,anadnjimtalasa,anadnjimoblaka”nije

biloonoštobinekonapisaozamišljajućimorskuoluju,negojetonapisaonekokojeznaokakojeizgledalamorskaoluja.TojejedanprimerkakoKur’annijevezanzaodređenomjestoilivreme.Sigurnojedanaučneidejekojesuizraženeunjemuneizgledajukaodasunastaleupustinjiprečetrnaestvekova.

MnogovekovaprepočetkaMuhamme-dovogposlanstva,postojalajejednaveo-mapoznata teorija atomizmakoju je ra-zradiogrčkifilozofDemokrit.Oninjegovisljedbenicisupretpostavljalidasemate-rija sastoji od sitnih, neuništivih i nede-ljivihčesticakojesenazivajuatomi.Arapisu,takođe,prihvatalitajistikoncept;ustvari,arapskarečzerret(persijskizarre)običnosekoristilazanajmanjučesticupo-znatu čoveku. Danas jemoderna naukaotkriladaseiovanajmanjačesticamate-rije, ili atom,koji ima ista svojstvakao injegovelement,možepodelitinasvojesastavnedelove.Tojenovaidejakojaserazvilauprošlomveku;ipak,veomajein-teresantnoda jeova informacijabilaza-beleženauKur’anukojikaže:„On (tj. Allah) je Svestan težine atoma na nebe-sima i na zemlji, pa čak i onoga što je manje od toga...” Bez sumnje, pre četr-naestvekovajeovaizjavamoralazvučatineobično, pa čak i jednomArapinu. Zanjega je zerret bila najmanja stvar kojapostoji. I zaista, ovo jedokazdaKur’annijezastareo.

Još jedan primer onoga što bi nekomogaodaočekujeujednoj„starojknjizi”i što se tičezdravlja imedicine, jesuza-starelilekoviilinačinilečenja.Različiti

VERSKE TEME

Čudesni Kur’anGeri Miler (Gary Miller)

74 VERSKE TEME

istorijskiizvoritvrdedajePoslanikdavaonekesaveteozdravljuihigijeni,alivećinatihsavetasenenalazeuKur’anu.Naprvipogled,nemuslimanuovomožeizgledatikaonemarnaomaška.Oninemogurazu-metizaštoAllahnije„uključio”uKur’an

takvekorisneinformacije.Nekimuslima-nipokušavajudaobjasneovajnedostataksledećimargumentom:iakosuPoslaniko-visavetibilirazumniiprimenljiviuvre-menuukojemježivio,Allahjezahvaljuju-ći Svojoj bezgraničnojmudrosti znaoda

Stranica Časnog Kur’ana ispisana vrstom pisma poznatim kao mohaqaq(14. vek)

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 75

ćekasnijedoćidomedicinskoginaučnognapretkakojibiučinilidaPoslanikovisa-vetiizgledajuzastareli.Kadadođedoka-snijihotkrića,ljudibimoglirećikakoseteinformacije ne slažu sa onim što je daoPoslanik.Stoga,budućidaAllahnikadanebidaoprilikunemuslimanimadatvr-dekakopostojekontradikcijeuKur’anuiliPoslanikovomučenju,On jeuKur’anuključio samo informacije i primere kojićeizdržatiispitvremena.

Ipak, kada čovekpočnedaproučavastvarneistineKur’anakaoBožijeobjave,celastvarubrzodobijapravuperspektivu,agreškautakvojargumentacijipostajeja-snairazumljiva.MoramorazumetidajeKur’anBožijaobjava,akaotakva,svein-formacijeunjojsuBožanskogporekla.TosuAllahoverečikojesupostojaleprestva-ranja sveta i tako im ništa nemože bitidodato,podmetnutoiliizmenjeno.Usu-štini,Kur’an jepostojao ibiokompletanprestvaranjaPoslanikaMuhammeda,ta-ko da on ne može nikako sadržati bilokakvePoslanikove reči ili savete.Doda-vanje takvih informacija očigledno bi sesuprotstavilosvrsizbogkojeKur’anpo-stoji,kompromitovalonjegovautoritetiučiniloganeautentičnimkaoBožanskuobjavu.

Kaorezultattoga,uKur’anunemani-kakvih„narodnihlekova”zakojebinekomogaotvrditidasuzastareli,nitiimabilokakvihljudskihstavovaotomeštajedo-brozazdravlje,koja jehrananajbolja ilištaćeizlečitiovuilionubolest.Ustvari,Kur’anspominjesamojednustvarkojasetičemedicinskog lečenja i koju nemoženikoosporiti.Ontvrdidamedposedujelekovitodejstvo.Naravno,janemislimdapostojiosobakojasesatimnećesložiti!

AkonekopretpostavidajeKur’anpro-izvodljudskoguma,ondaćeonočekivatidaunjemupronađeneštoodonogaštoseodvijalouumučovekakojiga je„sasta-vio.”Ustvari,određeneenciklopedijei

raznedrugeknjigetvrdedajeKur’anpro-izvodhalucinacijakojejeMuhammedpro-življavao.Akosutetvrdnjeistinite,akojezaistaKur’annastaoiznekihpsihološkihproblemauMuhammedovomumu,ondabidokazizatomoralibitividljiviusamomKur’anu.Da li postoje takvi dokazi?Dabismoodredilidalipostojeilinepostoje,moramoprvoodreditištasedogađalounjegovimmislimautovreme,aondapo-tražititemisliirazmišljanjauKur’anu.

PoznatojedajeMuhammedimaojakotežakživot.Svanjegovadecasuumrlaprenjega,osimjednećerke,aimaojeisu-prugukojamujebilajakodragaiznačajna,ikojajeumrlaprenjegauveomakritičnomperiodunjegovogživota.Ustvari,onajemoralabitivelikaženazbogtogaštojeMuhammed,kadajeprimioprvuobjavu,uplašenpobegaokućiknjoj.SigurnojedanidanasnećetelakopronaćiArapinakojiće reći: „Toliko samseuplašioda samotrčaokućisvojojženi.”Onijednostavnonisutakvi.Paipak,Muhammedsesasvo-jomsuprugomosećaodovoljnosigurnimdaučinitakvonešto.Etokolikojeuticajnaijakaženaonabila.

Iakooviprimeripokazujusamoneko-likotemakojesumoralebitiuMuhamme-dovimmislima,onisudovoljnojakiposvomintenzitetudadokažumojstav.Kur’annespominjenijednuodovihstva-ri,nismrtnjegovedece,nismrtnjegovevoljenesaputniceisupruge,ninjegovstrahodprvihobjavakojejenatakopredivannačinpodeliosasvojomženom–ništaodtoga;ipak,ovestvarisugamoralepovre-diti,smetatimuizadavatimubolituguza vreme perioda njegovog psihološkograzmišljanja,tolikodabioni,kaoidrugestvari,bilievidentniilimakarspomenutiutekstuKur’ana.

JedanzaistanaučnipristupKur’anujemoguć,jerKur’annudineštoštonenudedrugesveteknjige,niti,uostalom,drugereligije.Tojeonoštonaučnicizahtevaju.

76 VERSKE TEME

Danaspostojemnogi ljudikoji imajuneke ideje i teorijeo tomekakosvemirfunkcioniše.Tiljudisusvudaokonas,alinaučnazajednicasenetrudičaknidaihposluša.Tojezbogtogaštouposlednjemvekunaučnazajednicazahtevalatestau-tentičnosti.Onikažu:„Akoimatenekuteoriju,nemojtenassanjomzamaratiuko-likozajednosanjomnedoneseteinačinnakojibismomoglidadokažemodalistebiliupravuiline.”

Takavtestjeupravorazlogzbogkoje-gajenaučnazajednicaposlušalaAjnštajnapočetkomovogaveka.Onjedošaosano-vomteorijomirekao:„Javerujemdasve-mirfunkcionišeovako;aevoitrinačinakojićepokazatidalimoždanisamupra-vu!” Onda je naučna zajednica njegovuteorijupodvrglatestovimaionajeurokuodšestgodinaprošlasvatri.Naravno,tonedokazujeda jeonbiovelikan,alido-kazujedajezaslužiodagaposlušajujerjerekao:„Ovojemojaideja;aakoželitedadokažetedanisamupravu,uraditeovoiliprobajteono.”TojeupravoonoštoKur’an ima–testoveautentičnosti.Nekisustariivećsudokazanikaoistiniti,aneki idanaspostoje.Usuštini,on tvrdi:„Akoovaknjiganijeonoštotvrdidajeste,ondasveštotrebadauraditejesteovoiliono,kakobistedokazalidanijeupravu.”Naravno,zahiljaduičetiristotinegodina,nikonijeuspeodauradi „ovo ili ono” itakoseKur’anidaljesmatraistinitimiautentičnim.Predlažemvamdasledećiputkadauđeteudiskusijuoislamusanekim,aontvrdidaposedujeistinu,adasteviumraku,ostavitesveostaleargu-mentepostrani iprvopostaviteovopi-tanje:„Postojili ikakavfalsifikacionitestutvojojreligiji?Daliutvojojreligijipo-stojineštoštoćedokazatidanisiupravuakojatebimogudokazatidatopostoji–bilošta?”Moguvamodmahobećatidaljudinećeimatiništa–nikakavtest,nika-kavdokaz,ništa!Tojezbogtogaštooni

okolonepropovedaju idejudane samoda trebadapredstaveonouštovjeruju,negobitakođetrebalodadrugimapružeprilikudadokažukakooninisuupravu.Ipak, islam to čini. Savršen primer togakakoKur’anpružačovekuprilikudapro-verinjegovuautentičnosti„dokažedani-jetako”nalaziseunjegovomčetvrtompoglavlju.Dabudemiskren,biosamza-čuđenkadasamprviputotkrioovajiza-zov.Allahkaže:„A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.” (Žene,82).

Ovojeotvorenizazovnemuslimani-ma.Usuštini,onihpozivadapronađugrešku.Poredozbiljnostiiteškoćeovogizazova, samonjegovopostavljanje,naprvommestu,nijeuljudskojprirodiinijeuskladusačovekovomličnošću.Studentnećepolagatiispitnafakultetui,nakonštogazavrši,napisatiudnuispitnogpa-piraporukuispitivačuireći:„Ovajradjesavršen.Unjemunemanijednegreške.Na-đitemakarjednuakomožete!”Ontoje-dnostavnonećeuraditi.Tajprofesornebizaspaodoknebipronašaogrešku!Paipak,tojenačinnakojiKur’anprilaziljudima.Još jedan interesantan stavkojiKur’anstalnoiznovaponavljajestenjegovosave-tovanječitaoca.Kur’anobaveštavatogačitaocaoraznimčinjenicamaiondagasa-vetuje:„Akoželišdasaznašvišeoovomeilionome,iliakosumnjašuonoštojere-čeno,ondatrebadaupitašonekojiimajuznanje.”Ovajstavtakođezačuđuje.Nijeuobičajenodajednaknjigakojadolaziodnekogakonijeobrazovanogeografiji,bo-tanici,biologiji,itd.,diskutujeotimtema-ma,aondasavetuječitaocadaupitaonekojiznajuakoubiloštasumnja.

Usvakojepohi,bilojemuslimanakojisusledilisavetKur’anaidošlidozačuđu-jućihotkrića.Akopogledateradovemu-slimanskihnaučnikapremnogovekova,pronaćićetedasupunicitataizKur’ana.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 77

Tadelatvrdedasunaučniciistraživalinatomeitomemestu,tražećinešto.Onipo-tvrđujudajerazlogzbogkojegasutražilibašnatomemestubiotajdaihjeKur’anuputioutomepravcu.Naprimer,Kur’anspominječovekovoporekloiondakažeči-taocu:„Istražiga!”Onmudajenagoveštajgdedaistražuje,azatimkažedaotomečovektrebavišedasazna.Tojeneštoštodanašnjimuslimanivećinomprevide–alineuvek,kaoštoćemoilustrovatisledećimprimerom.

Prenekolikogodina,jednagrupaljudiizRijadauSaudijskojArabiji,skupilajesveajeteizKur’anakojisugovorilioem-briologiji, o razvoju ljudskog bića umaterici.Onisurekli:„EvoštaKur’ankaže.Dalijetois-tina?”Usuštini,onisuprihvatilisavetKur’anadaupitaju ljudekojiznaju.Onisuodabra-li, tako se desilo,jednognemuslima-nakoji jeprofesorembriologijenaUni-verzitetuuTorontu.Njegovo ime je KejtMur(Keith Moore),onjeautorudžbenikaoem-briologiji i svetski stru-čnjakizteoblasti.PozvalisugauRijadirekli,„EvoštaKur’ankažeova-šojnauci.Dalijeupravu?Štanammožetereći?”DokjebiouRijadu,ponudilisumusvupomoćkojamujebilapotrebnaupre-vođenjuisvusaradnjukojujezatražio.Biojetolikoiznenađenonimštojeotkriodajeizmeniosvojeudžbenike.Ustvari,udrugomizdanjujedneodnjegovihknjiga,kojasezove„Prenegoštosmoserodili,”udrugomizdanjuoistorijiembriologije,onjedodaonekimaterijalkojinijebiouprvomizdanju,zbogonogaštojeprona-šaouKur’anu.Izaista,ovopokazujedajeKur’anbioispredsvogvremenaidaoni

kojiunjegaverujuznajuonoštodrugilju-dineznaju.

Imaosamtozadovoljstvodaintervjui-šemdrKejtaMuraujednomtelevizijskomprogramu, iopširnosmorazgovaralioovome–prikazivalismoislajdove,itakodalje.OnjespomenuodanekestvarikojeKur’antvrdiorazvojuljudskogbićanisubilepoznatedopretridesetgodina.Ustva-ri,onjerekaodajejednaodređenačinje-nica–kur’anskiopis ljudskogbićakaougruškazakačenogkaopijavica(‘alaqa)–ujednomtrenutkunjemubilanepoznata.Ali,kadajujeproverio,pronašaojedajeistinita i tako ju je dodao svojoj knjizi.

Rekaoje:„Nisamsetoganikadasetio!”iotišaojeuodsekzoologijegdje

je zatražio fotografiju pi-javice.Kadajeotkriodaje izgledala baš kao iljudskiembrion,odlu-čio jedauključiobeslikeujedanodsvo-jihudžbenika.DrMurje,takođe,na-pisaoknjiguokli-ničkoj embriologiji ikadajeobjaviotuin-formacijuuTorontu,onajeizazvalapravupo-metnjuucelojKanadi.To

jebilonanaslovnimstranicamanekih časopisa širomKanade, anekiodnaslovasubilidostasmešni.Naprimer,jedannaslovjeglasio:„Začuđujućeotkri-će u jednoj drevnoj knjizi!” Iz ovogpri-merajebiloočiglednodaljudinisujasnorazumeli o čemu se tu radilo. U stvari,jedannovinar jeupitaoprofesoraMura:„ZarnemislitedasumoždaArapiznalizaovestvari–zaopisembriona,njegovopojavljivanjeikakosemenjairaste?Mo-ždanisubilinaučnici,alisumoždapre-duzelinekanjimasvojstvenaokrutnaispi-tivanja–moždasukasapililjudeiistražilitestvari?”

78 VERSKE TEME

Profesorjeodmahobjasnionovinarudajepropustiojednuveomavažnučinje-nicu – svi slajdovi embriona koji su bilipokazaniiprikazaninafilmu,došlisuodslikakojesusnimljenepodmikroskopom.Rekaoje:„Nemaznačajadalijenekopo-kušaodaotkrijeembriologijuprečetrnaestvekova,onitonisumoglivideti!”Sviku-r’anskiopisipojavljivanjaembrionagovo-reočesticikoja je tolikosićušnadabi jeokovidelo;stoga jepotrebanmikroskopdabisetovidelo.Poštojetajaparatpro-nađentekpreneštovišeoddvestagodina,drMur se narugao: „Možda je pre četr-naestvekovanekotajnoimaomikroskopisproveoovoistraživanje,nepravećini-gdenijednugrešku.Ondajenekakona-učioMuhammedaiubediogadateinfor-macijestaviusvojuknjigu.Ondajeuništioopremuizauveksačuvaotajnu.Verujeteliuto?Nebitrebalo,osimukolikonedo-nesetenekidokaz,jerjetotakobesmislenateorija.”Usuštini,kadajebioupitankakoobjašnjavaoveinformacijeuKur’anu,drMurjeodgovorio:„TojemoglabitisamoBožijaobjava.”

Iakoseuprethodnospomenutompri-meručovekakojiistražujeinformacijeizKur’anaradio jednomnemuslimanu, tojeidaljeverodostojnojerjetajčovekjedanodonihkojisuupoznatisatemomkojaseistražuje.DajenekilaiktvrdiodajeonoštoKur’an tvrdioembriologiji istinito,ondanebismomoralinužnoprihvatitinjegovureč.Ali,zbogvisokogpoložaja,velikogugledaiautoritetakojeljudidajunaučnicima,prirodnosepretpostavljadaakooniistražujunekutemuidođudoza-ključkakojisezasnivanatomistraživanju,ondajenjihovzaključakispravan.

JedanodkolegaprofesoraMura,Mar-šalDžonson(Marshall Johnson),baviosegeologijomnaUniverzitetuuTorontu.Po-staojeveomazainteresovanzačinjenicudasukur’anskeizjaveoembriologijitakotačne,takodajeupitaomuslimanedasa-

kupesveštojebilouKur’anuaodnosilosenanjegovuspecijalnost.Ponovosulju-dibiliveomazačuđenizbogotkrića.PoštoseuKur’anugovoriovelikombrojutema,sigurnobitrebalomnogovremenadasesvakaodnjihiscrpi.ZaovudiskusijujedovoljnodakažemokakoKur’andajeve-oma jasne ikoncizne izjaveoraznimte-mama,dokuistovremesavetuječitaocadaproveriautentičnosttihizjavaistražu-jućitetemeuzpomoćnaučnika.Akaoštosmopokazali,Kur’ansepokazaokaoauten-tičan.Bezsumnje,postojistavuKur’anukojisenigdedrugonemoženaći.Intere-santnojekakoKur’an,kadadajenekuin-formaciju,običnokažečitaocu:„Ovora-nijenisiznao.”Izaista,nepostojinijedandrugi sveti tekst koji tvrdi nešto slično.Sviostalidrevnispisiitekstovikojeljudiimajudajumnogoinformacija,aliuvekuztonaveduodakledolazeteinformacije.

Naprimer,kadaBiblijadiskutujeodre-vnojistoriji,onakažedajeovajkraljživeoovde,onajseboriouodređenojborbi,ne-kidrugijeimaotolikoitolikosinova,ita-kodalje.Ali,onauvekgovorida,ukolikoželitedodatneinformacije,trebadaproči-tateknjigutogaitoga,jerodatlepodacipo-tiču.Zarazlikuodtogkoncepta,Kur’ančitaocudajeinformacijeitvrdidasutein-formacijeneštonovo.Naravno,uvekjeprisutansavetdasedateinformacijeistra-žeidasenjihovaautentičnostproveri.In-teresantnojedatakavkonceptnikadani-sudovodiliupitanjenemuslimaniprečetrnaestvekova.Izaista,Mekancikojisumrzelimuslimaneikojisusvremenanavremeslušalitakveobjavekojesutvrdiledadonosenoveinformacije,ipaknikadanisuustaliirekli:„Tonijenovo.MiznamoodaklejeMuhammeddobioteinformacije.Učilismotouškoli.”

NikadanisuuspeliosporitiautentičnostKur’ana,jerjeonzaistaibioneštonovo!SledećisavetkojiimjeKur’andaodaistra-žujunove informacije,grupamuslimana

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 79

Stranica Časnog Kur’ana u mohaqaq pismu(16. vek)

80 VERSKE TEME

jezavremeOmerovoghilafetabilaposla-nadapronađezidZul-Karnejna.Preobja-vljivanjaKur’ana,Arapinisunikadačulizajedantakavzid,alisuuspelidagapro-nađuzbogtogaštogajeKur’anopisao.OnsenalaziuDurbenduudanašnjemSo-vjetskomSavezu.

Ovdemoramonaglasitida,iakoKur’aniznosiistinitetvrdnjeomnogimstvarima,toidaljenemoradaznačidaseradioBo-žijojobjavi.Naprimer,telefonskiimeniksadržitačneinformacije,alitoneznačidajeonBožanskaobjava.Praviproblemležiutomedačovekmoraiznetinekidokazoizvorukur’anskihinformacija.Akcenatjenačitaocu.Nikone može osporitiautentičnost Ku-r’ana bezdobrihdokaza.Akobisedesilo da nekopronađe grešku,to bimu dalo zapravoda odbaciKur’an.UpravonatonasKur’anpo-ziva. Jednommijeprišaojedančo-veknakonštosamodržaonekopre-davanje u JužnojAfrici.Bio jevrloljutzbogonogašto sam ja rekao i rešio:„VečerasćuotićikućiipronaćigreškuuKur’anu.”„Naravno”,rekaosam.„Česti-tam.To jenajinteligentnijastvarkojusimogaoizreći.”Zaista,ovajpristupbitre-balodakoristemuslimanikadaprilazeonimakojisumnjajuuautentičnostKur’ana,jersamKur’annuditakavistiizazov.Na-kon što prihvate izazov i otkriju da jeistinit, ljudi ćeneizbežnopoverovati uKur’anjerganećemoćiodbaciti.Ustvari,Kur’anćepobuditinjihovopoštovanjezbogtogaštosuonisamipotvrdili iproverilinjegovuautentičnost.

Jošjednavažnačinjenicakojaseuvekmoraiznovaponavljatijetoda,ukolikojenekounemogućnostidasamobjasnife-nomenkaoštojeautentičnostKur’ana,toneznačidaonmoraprihvatitipostojanjetogafenomenailinečijedrugoobjašnjenje.Dabudemodređeniji,akonekonemožedaobjasninešto,toneznačidaonmoraprihvatitituđeobjašnjenje.Ipak,čovekovoodbijanje da prihvati tuđa objašnjenjavraćateretdokazivanjananjegasamoga,daonindividualnonađerešenje.Ovate-orijasemožeprimenitinamnogestvariuživotu,ali senanajlepšinačinslažesakur’anskimizazovom,jerstvarateškoće

onome ko kaže:„Neverujemuto.”Čimodbije,čovekje dužan da samnađe objašnjenjeukolikosmatradasutuđiodgovorineadekvatni. Ustvari, u jednomkur’anskom ajetukoji se često po-grešnoprevodinaengleski, Allahspominje čovekakojemu je istinaobjašnjena. On jezanemario svoju

dužnost jer je,nakonšto ječuonovuin-formaciju,otišaoadajenijeproverio.Dru-gimrečima,krivacjeonajkojičujeneštoineproveridalijetoistinito.Odčovekaseočekujedasortirasveinformacijeiodlučištase trebaodbacitiodnjih,a šta jepo-trebnosačuvatiiodčegasekasnijemožeizvućinekakorist.Onnemožedopustitidamuinformacijebudupomešaneugla-vi.Onesemorajupostavitinaodređenomestoitrebaimsekasnijevraćati.Napri-mer,akojeinformacijaidaljeneprovere-na,ondačovekmoraodreditidalijebližaistini ili laži,aliakosusvečinjeniceveć

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 81

iznesene,ondasetrebaapsolutnoodlučitikojajeodtedveopcijeispravna.No,čakiakonekonijesiguranuistinitostnekein-formacije, idalje jeneophodnoda ih re-gistrujepodfirmom„nisamsiguran.”Iakoovaposlednjaopcijaizgledabeskorisna,ustvari jekorisnazadonošenjekasnijegkonačnogzaključkainateraćeosobudajeunajmanjurukuzapamti,istražiirazmislionjoj.Ovabliskost sa informacijomćečovekudatiizvesnu„granicu”kadadođedodaljihistraživanjainovihinformacijaisaznanja.Važnojedasečoveksuočisačinjenicama,anedaihjednostavnoodbacizbogsvojenezainteresovanosti.

PravasigurnostuistinitostKur’anajeevidentnausamopouzdanjukojenjimedominira,atosamopouzdanjedolaziodjednogdrugogpristupaproblemu,odis-crpljivanjaraznihalternativa.Usuštini,Kur’antvrdi:„OvaknjigajeBožijeotkro-venje;akoneverujeteuto,onda,štajeto?”Drugimrečima,čitalacsepozivadasmislinekodrugoobjašnjenje.Evojedneknjigesastavljeneodpapiraimastila.Oda-kleonadolazi?OnatvrdidajeBožijaob-java;akonije,onda–gdejenjenizvor?Interesantna je činjenicada još nikonijeponudiozadovoljavajućeobjašnjenje.Ustvari,svealternativesuiscrpljene.Kaoštosutoutemeljilinemuslimani,ovealter-nativeseusuštinisvodenadvemeđuso-bnoisključiveškolemišljenja,kojeinsisti-rajunajednojilinadrugojalternativi.

Sjednestrane,postojijednavelikagru-pa ljudi koja je proučavalaKur’an stoti-namagodina ikoja tvrdi: „U jednosmosigurni–tajčovek,Muhammed,misliojedajeBožijiposlanik.Onjebiolud!”Onisusigurnida jeMuhammeds.a.nekakobioobmanut.Sdrugestrane,postojijednadrugagrupakojatvrdi:„Zbogovihdoka-za, jedinastvarkojuznamozasigurno jetadajetajčovek,Muhammed,biolažov!”Ironijajeutomedaovedvegrupenikadanisuuspeledasedogovorebezneslaganja.

Ustvari,mnogadelaoislamuobičnoseoslanjajunaobeteorije.Onazapočinjuti-meštokažudajeMuhammeds.a.biolud,azavršavajutvrdnjomdajeonbiolažov.Oninikadanisuuspelidashvatedanijemogaodabudetooboje!

Naprimer,akojenekoludizaistami-slidajeBožijiposlanik,ondaonnesedidodubokounoćineplanira:„Kakoćusutraprevaritiljudedapomisledasamposlanik?”Onzaistaverujedajeposlanik,iverujedaćemuodgovorbitidatkrozobjavu.Ustvari,velikideoKur’anaobja-vljen jekaoodgovornapitanja.NekobipostavioMuhammedus.a.nekopitanje,aonda bi došla objava sa odgovorom. Si-gurnojeda,akojenekoludiverujedaćemuanđeostavitirečiuusta,kadamune-kopostavinekopitanje,onmislidaćemuanđeodatiodgovor.Ontozaistamisliza-toštojelud.Onnećenikomerećidamalopričekaaondaseobratitisvojimprijate-ljimaiupitatiih:„Znaliikoodgovor?”Takavtipponašanjajekarakterističanzanekogakoneverujedajeposlanik.Onoštonemuslimaniodbijajudaprihvate ječinjenicadanemožebitiijednoidrugo.Nekomožebitiililud,ililažov.Možebitisamojednoilinijedno,alisigurnonemo-žebitioboje!Akcenatjenačinjenicidasuovedveličneosobinebezsumnjemeđu-sobnoisključive.

Sledećiscenariojedobarprimervrstekruga u kojemu se nemuslimani stalnovrte.AkoupitatejednogaodnjihodakledolaziKur’an,onćevamrećidaondolaziizumaludogčoveka.Ondagaviupitate,akojezaistadošaoiznjegoveglave,gdejeondadobioinformacijekojesuunjemusadržane?SigurnojedaKur’anspominjemnoge stvari sakojimaArapinisubiliupoznati.Dakle,kakobiobjasniočinjenicukoju stemu izneli, onmenja svoj stav ikaže:„Dobro,moždainijebiolud.Moždamu jeneki stranacdoneo te informacije.Dakle,lagaojeirekaoljudimadajeBožiji

82 VERSKE TEME

poslanik.”Utometrenutkugamorateupi-tati:„AkojeMuhammedbiolažov,odaklemuondasamopouzdanje?Zaštosepona-šaokaodajezaistamisliodajeposlanik?”Konačnosateranućošak,kaomačka,onbrzoizbacujeprviodgovorkojimupadanapamet.Zaboravljajućidajevećiscrpiotumogućnost,ontvrdi:„Dobro,moždaonnijebiolažov.Verovatnojebioludizaistajemisliodajeposlanik.”Itakoonponovozapočinjeuzaludnikrug.

Kaoštosmoranijespomenuli,postojemnogeinformacijekojesenalazeuKur’-anučijiizvorsenemožepripisatinikomedrugomedoAllahu.Naprimer,kojeoba-vestioMuhammedaoziduZul-Karnejna,kojisenalazinastotinekilometarapremaseveru?Komujepričaooembriologiji?Kadaljudisakupečinjenicepoputovih,akonisuvoljnidanjihovopostojanjepri-pišuBožanskomizvoru,oniseautomatskioslanjajunapretpostavkudajenekodo-neoMuhammeduteinformacijeidaihjeonupotrebiodaprevariljude.Ali,ovate-orijase lakomožeoboritisa jednim je-dnostavnimpitanjem:akojeMuhammedbiolažov,odaklemuondasamopouzda-nje?Zašto jenekim ljudimarekaou liceonoštodruginebinikadamoglireći?Ta-kvosamopouzdanjepotpunozavisiodnjegoveuverenostidaposedujeBožanskuobjavu.Naprimer,Poslaniks.a.jeimaojednogstricakojisezvaoEbuLeheb.Tajčovek je tolikomrzeo islamda je imaoobičajdapratiPoslanikas.a.kakobigauterivaou laž.Akobi EbuLehebvideoPoslanikas.a.kakopričasanekimstran-cem,sačekaobidaseonirastanuaondabimuprišaoiupitao:„Štatijerekao?Dalijerekaodajeovocrno?E,pa,ovojebe-lo.Dalijerekaodajejutro?E,pa,sadajenoć.”Verno jegovorioupravosuprotnoodonogaštobičuodagovoreMuhammeds.a.imuslimani.Ali,otprilikedesetgodi-naprenegoštojeEbuLehebumro,onje-mujeobjavljenojednokratkopoglavljeu

Kur’anu.OnojejasnogovorilootomedaćeEbuLehebotićiuvatru(tj.upakao).Drugimrečima,potvrdilojedaonnikadanećepostatimuslimanidaćestogabitizauvekosuđen.Tokomčitavihdesetgo-dina,sveštojeEbuLehebmoraodakažebiloje:„ČuosamdajeMuhammeduobja-vljenodasejanikadanećupromeniti,danikadanećupostatimuslimanidaćubitibačenupaklenuvatru.E,sadhoćudapo-stanemmusliman.Kakovamsetosviđa?ŠtasadmisliteovašojBožanskojobjavi?”Ali,EbuLehebtonikadanijeuradio.Atojeupravobiloonoštobismoočekivaliodnjega,budućidajeuvekpokušavaodaprotivrečiislamu.Usuštini,Muhammeds.a.jerekao:„Mrzišmeiželišdazavršišsamnom?Evo,recioverečiisamnomjesvršeno.Hajde,reciih!”Ali,EbuLehebihnikadanijeizgovorio.Desetgodina!Zasve tovremenijeprihvatio islam ili čakpostao blagonaklon prema njemu.KakojeMuhammeds.a.mogaosa sigurnošćuznatidaćeEbuLehebispunitikur’anskoproročanstvo,akozaistanijebioBožijipo-slanik?Kako jemogao biti tako samou-verendadânekomerokoddesetgodinadadiskreditujenjegovutvrdnjuoposlan-stvu? Jedini odgovor je taj da jeMuha-mmedzaistabioBožijiposlanik,jer,dabiuputiotakoriskantanizazov,moraojebi-tipotpunosigurandaposedujeBožanskuobjavu.

JošjedanprimerMuhammedovogsa-mopouzdanjaosvomposlanstvuiotomedasuioninjegovaporukapodBožijomzaštitom,možemopronaćiuhidžri.KadajeMuhammednapustioMekuisakriosesa svojimdrugomEbuBekromupećinizavremeplanskogiseljenjamuslimanauMedinu,njihdvojicasujasnovideliljudekojisudošlidaihubijuiEbuBekrjebiouplašen.Uistinu,dajeMuhammedbiola-žov,falsifikatoričovekkojijepokušavaodaprevariljudekakobionimislilidajeonBožijiposlanik,čovekbimogaoočekivati

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 83

daonutakvojsituacijikažeEbuBekru:„Hej,EbuBekre,pogledajimalinekistra-žnjiizlazuovojpećini.”Ili:„Sakrijseuonajtamoćošakibudimiran.”Ustvari,onoštojeMuhammedzaistarekaoEbu

Bekruoslikavanjegovosamopouzdanje.Rekaomuje:„Smirise!AllahjeuznasiOnćenassačuvati!”

Dakle,akoznamodajeonobmanjivaoljude,ondasemoramoupitati,odaklemu

Stranica Časnog Kur’ana ispisana kaligrafskim stilovima mohaqaq, sols i nash(17. vek)

84 VERSKE TEME

takavstav?Ustvari,ovakvoponašanjeuopštenijekarakterističnozanekogakoje lažovili falsifikator.Kaošto jevećre-čeno,nemuslimanisestalnovrteukrugpokušavajućidapronađuizlaz.Nekipo-kušavajudaobjasneotkrićauKur’anubeznjihovogpripisivanjapravomuzroku.Sjednestrane,onićerećiponedeljkom,sre-domipetkom:„Tajčovekjebiolažov.”,asdrugestrane,utorkom,četvrtkomisu-botom:„Onjebiolud.”Oniodbijajudaprihvatečinjenicudaobarešenjanemogubititačna;ipak,koristeobaizgovoradaobjasneinformacijeuKur’anu.

Preotprilikesedamgodina,jedansve-štenikmejeposetiokodkuće.Usobiukojojsmosedeli,biojejedanprimerakKur’ananastolu,okrenutnaslovomnadole,takodasvešteniknijeznaookojojseknjiziradi.Usreddisku-sije,pokazaosamnaKur’-anirekao:„Javerujemutu knjigu.” Gledajući uKur’an,neznajućiokojojjeknjizireč,onjeodgovo-rio:„Kažemti,akotaknji-ganijeBiblija, onda je si-gurnodelonekogačoveka.”Rekaosam:„Dopustidatikažemnekolikostvariotojknjizi.”Zasamotriiličetiriminutaispri-čaosammunekolikostvarikojesenalazeuKur’anu,inakontatriiličetiriminuta,onjepotpunopromeniosvojemišljenjeiizjavio:„Upravusi.Tuknjigunijenapisaočovek.Napisaojujeđavo!”Uistinu,takavstavnijebašnajboljerešenje,izmnogihrazloga.Kaoprvo,to jeprebrziotrcanzaključak.Tojeprinudniizlazizneugodnesituacije.Naprimer,postojijednapoznatapričauBiblijikojanavodidajejednogadana Isuspodigao jednogčoveka izmr-tvihikakosutovidelinekiJevreji.Čovekjebiomrtavčetiridana,akadajeIsusna-išao,samojerekao:„Ustani!”,ičovekjeustaoiodšetaoodatle.Videvšito,nekiod

Jevrejakojisubiliprisutni,reklisupuninepoverenja:„Ovo jesotona.Sotonamujepomogao!”Ovasepričastalnoponavljaiuvežbavaucrkvamaširomsvetailjudizbognjelijugorkesuzeuzreči:„O,dasamsamojabiotamo,nebihbiotakoglupkaotiJevreji!”IronijaležiutomedatiljudiradeupravoonoštosutiJevrejiradili,jerkadaimzasamotriminutapokažešjedanmalideoKur’ana,sveštoimajudakažuje:„Da,tojesotoninodelo.Tuknjigujena-pisaođavo!”Zbogtogaštosusateraniućošakinemogupronaćinikakavpametanodgovor,pribegavajunajkraćeminajotr-canijemizgovorukojegasemogusetiti.Jošjedanprimerkojigovoriotomekakosuljudipribegavaliovomizgovorumože

sepronaći u objašnjenjuMekanacaštosetičeizvo-ra Muhammedove poru-ke.Oni su govorili: „Đa-voliMuhammedudonoseKur’an!”Ali,baškaoizasvakidrugiprigovor,Kur’-andajeodgovor.

Jedan ajet iz Kur’anaglasi:„I oni kažu: Zaista, njega su opseli džinni, ali

on (Kur’an) je samo opomena svetovima.” OvakoKur’andajeodgovornajednuta-kvuteoriju.Ustvari,postojemnogiargu-mentiuKur’anukojipobijajuteorijudasuđavolidoneliobjavuMuhammedus.a.Naprimer,u26.suri,Allahkaže:„Kur’an ne donose šejtani (đavoli), nezamislivo je da oni to čine; oni to nisu kadri, oni nikako ne mogu da ga prisluškuju.”Najošjednommjestu,Kur’annassavjetuje:„I kada izgovaraš reči Kur’ana, traži za-štitu od Allaha od prokletoga šejtana (sotone).”

Dakle,zarjeovonačinnakojisotonapišeknjigu?Onkaže čoveku:„Prenegoštopročitašmojuknjigu,zamoliBogadatesačuvaodmene.”Tojevrločudno.Za-ista,čovekbiimogaonapisatineštotako,

„A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od

Allaha, sigurno bi u njemu našli mnoge

protivrečnosti.”

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 85

alidalijetomogaoučinitisotona?Mnogiljudinemogudaseodlučepoovomepi-tanju.Sjednestrane,onitvrdedasotonanebiuradioneštoovakočaknikadabimogao,jermuBognebidozvolio.Sdrugestrane,oniverujudajesotonasamomalonižiodBoga.Usuštini,onipretpostavlja-ju da đavo verovatno može učiniti sveonoštoBogčini.Kaorezultattoga,kadaoničitajuKur’an,kolikogoddasuzapa-njeninjegovimčudesnimistinama,idaljeinsistirajunatvrdnji:„Ovojedošloodđa-vola!”HvalaBogu,muslimaninemajuova-kavstav.Iakođavomožeimatinekakvesposobnosti,onesenemogunipribližitiAllahovimsposobnostima.Nijedanmu-slimannemožebitimuslimanukolikouovoneveruje.Poznato je imeđunemu-slimanimadađavomoželakopogrešiti, imoglobiseočekivatidabinapraviogreškečakikadabipisaoknjigu.Jer,Kur’ankaže:„A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od ne-kog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.”

Uuskojvezisaizgovo-rimakojimapribegavajunemuslimaniuuzaludnimpokušajimadaobjasneneob-jašnjiveajete izKur’ana,nalazise još je-danizgovorkojiseobičnokoristiukom-binacijidveteorije–dajeMuhammeds.a.biolud,idajebiolažov.Osnovnapremisaovih ljudi jeda jeMuhammedbio lud, ikaorezultatsvoje iluzije, lagao je ljude iobmanuoih.Upsihologiji,zatopostojinaziv–mitomanija.Toznačidanekolažeizaistaverujeusvojelaži.NemuslimanikažudajeMuhammeds.a.patioodmi-tomanije.Ali, jediniproblemkojipostojiu ovoj pretpostavci je taj da čovek kojibolujeodmitomanijenemožedasesuočisačinjenicama,ačitavKur’anpočivanačinjenicama.SveštojezapisanouKur’anu

možeseistražitiiutvrditikaoistinito.Po-štosučinjenicetakavproblemzamitoma-na,kadapsihologpokušadaizlečičovekakojipatiodtakvogporemećaja,ongastal-nosuočavasačinjenicama.Naprimer,akojenekomentalnobolestan i tvrdida jeengleskikralj,psihologmunećereći:„Ne,tinisikralj.Tisilud.”Ontojednostavnonećeučiniti.Umestotoga,suočićegasačinjenicamairećiće:„Uredu,tikažešdasiengleskikralj.Recimiondagdejedanaskraljica?Agdetijeglavnisavetnik?Gdetijestraža?”Kadačovekupadneunevoljuupokušajudasesuočisatimčinjenicama,pokušaćedapronađe izgovore i reći će:„Uh...kraljica...otišlajekodnjenemajke.Uh...glavnisavetnik...znate,onjeumro.”Nakrajućebiti izlečen, jersenećemoći

suočitisačinjenicama.Akopsiholognastavidagasu-očavasadovoljnimbrojemčinjenica,nakrajućesečo-veksuočiti sa realnošću ireći:„IzgledadajainisamkraljEngleske.”

Kur’anprilazisvakomekogačitanaistinačinnakojipsihologlečipacijentaobolelogodmitomanije.

Postojijedanajetkojikaže:„O ljudi, do-šlo vam je upozorenje (tj. Kur’an) od va-šeg Gospodara, i lek za ono što je u srci-ma, i uputa i milost za vernike.”Naprvipogled,ovaizjavaizgledanejasna,alinje-noznačenjepostaje jasnokadagačoveksagledausvetluprethodnospomenutogprimera.Usuštini,čovekselečiodsvojihzabludačitanjemKur’ana.Onjekaotera-pija.Ondoslovnolečiljudeuzabluditakošto ih suočava sa činjenicama. Stav kojipreovlađujeuKur’anujesledeći:„O ljudi, vi kažete to i to o ovome; ali, šta je sa tim i tim? Kako možete da kažete ovo kada znate ono?”Itakodalje.Kur’anprimoravačovekadauzmeuobzironoštojebitnoiznačajno,auistovremegalečiodjedne

„O ljudi,došlo vam je upozorenje od vašeg Gospodara, i

lek za ono što je u srcima, i uputa i milost

za vernike.”

86 VERSKE TEME

Stranica Časnog Kur’ana u nash pismu i dekorisana pozlatom(16/17. vek)

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 87

odzabluda–tedasečinjenicekojejeAllahizložiočovečanstvumoguodbaci-tineosnovanimteorijamaiizgovorima.Upravojesuočavanjeljudisačinjenicamaonoštojeprivuklopažnjumnogihnemu-slimana.

U stvari, postoji jedan veoma intere-santantekstoovojtemiuNovojkatoličkojenciklopediji (New Catholic Encyclopedia).UjednomčlankuoKur’anu,katoličkacr-kvatvrdi:„Krozvekove,ponuđenesumnogeteorijeoporekluKur’ana...Danasnijedanrazumančovekneprihvatanije-dnuodovihteorija.”Etokakoprastarakatoličkacrkva,kojapostojitolikevekove,odričeteuzaludnepokušajedaseobjasniKur’an.Izaista,Kur’anjeproblemzaka-toličkucrkvu.OnatvrdidajeonBožjaob-java,takodajekatoliciproučavaju.Sigur-nojedabionivolelidapronađudokazdaKur’antonije,alinemogu.Oninemogudapronađupraktičnorešenje.Ali,unaj-manjuruku,poštenisuusvomistraživa-njuineprihvatajuprvoneadekvatnoob-jašnjenjekojenaiđe.Crkvatvrdikakovećčetrnaestvekovanijeponuđenorazumnorešenje.Unajmanjuruku,onapriznajedatemuKur’ananijelakoodbaciti.Sigurnojedasudrugiljudimnogomanjepošteni.Oninabrzinukažu:„Ah,Kur’anjedošaoodavde.Kur’anjedošaoodande.”Ali,oničaknineispitajuverodostojnostonogaštouvećinislučajevatvrde.Naravno,ta-kva izjavakatoličke crkvepostavlja obi-čnomhrišćaninuneketeškoće.MoždaonimanekesopstveneidejeoporekluKur’-ana,alikaopojedinacičlancrkve,onnemožepostupatiposvojojteoriji.Takvopostupanje kosilo bi se sapokornošću,odanošćui lojalnostikojecrkvazahteva.Zahvaljujućisvomčlanstvu,onmorapri-hvatitionoštokatoličkacrkvaizjavljujebezpostavljanjapitanjaisleditinjenouče-nje kao deo svoje dnevne rutine.Dakle,akočitavakatoličkacrkvausuštinigovori:„Neslušajtetenepotvrđeneizveštajeo

Kur’anu!”,štaseondamožerećizaislam-skogledište?ČakinemuslimanipriznajudauKur’anupostojinešto–neštoštotre-bapriznati–pazaštosuondaljuditakotvrdoglavi i zauzimaju odbramben i ne-prijateljskistavkadamuslimanidonesutuistuteoriju?Tojesigurnotemazarazmi-šljanjezaonekojiimajurazuma–temazaprodubljavanjezaonekojirazumeju!

Nedavnojejedanvodećiintelektualackatoličkecrkve,poimenuHans,prouča-vaoKur’aniizneosvojemišljenjeoono-meštojepročitao.Tajčovekjepoznatvećnekovremeiveomajepoštovanukato-ličkojcrkvi,anakonpažljivogispitivanja,prijavio je ono što je pronašao i rekao:„Bogjegovoriočovekuprekotogačoveka,Muhammeda.”Ponovotakavzaključakdo-laziiznemuslimanskogizvora–vodećegintelektualcakatoličkecrkvelično!Nemi-slimdasepapasanjimslaže,alibezob-ziranato,mišljenjejednetakvepoznateiuvaženejavneličnostimoraimatinekutežinuuodbranimuslimanskogstava.Nje-musemoraodatipriznanjejersesuočiosarealnošću–daKur’annijeneštoštosemožeolakogurnutiustranuidajeBogautornjegovihreči.Kaoštojeočiglednouranijespomenutojinformaciji,svemogu-ćnostisuiscrpljene,takodašansadasepronađenekadrugamogućnostodbaci-vanjaKur’ananepostoji.Jer,akotaknjiganijeBožijaobjava,ondajevarka;aakojevarka,ondasečovekmorazapitatikojijenjenizvorigdenastoonavara.Izaista,praviodgovorinaovapitanjabacajupra-vosvetlonaautentičnostKur’ana iuću-tkujuogorčeneineprihvatljivetvrdnjene-vernika.Sigurnojeda,akoljudiželedainsistirajunatomedajeKur’anvarka,onimoraju iznetidokazedapotkrepe takvutvrdnju.Teretdokazivanjajenanjima,anenanama!Čoveknikadane trebadarazrađujenekuteorijubezdovoljnihpo-tvrđujućihčinjenica; tako janjimagovo-rim:„PokažitemigdemetoKur’anvara!

88 VERSKE TEME

Pokažitemi, ilimiuprotivnomnemojtegovoritidajeonvarka!”

JednainteresantnakarakteristikaKur’-anajenjegovstavpremazačuđujućimfe-nomenimakojiseneodnosesamonapro-šlost,negoinamodernodoba.Usuštini,Kur’annijestariproblem.Onjeproblemčakidanas,naravnoproblemzanemusli-mane.Jer,svakidan,svakasedmica,sva-ka godina donosi sve više dokaza da jeKur’ansilasakojomsetrebaizboriti,takodasenjegovaautentičnostnemoževišeosporavati!Naprimer,jedankur’anskiajetglasi:„Zar ne znaju nevernici da su ne-besa i zemlja bili jedna celina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve ži-vo stvaramo? I zar neće verovati?”(Vero-vesnici:30).Ironijajedasubašzaovuin-formaciju1973.godineNobelovunagradudobila–dvanevernika.Kur’anotkrivapo-reklosvemira–kakojenastaoodjednece-line–ačovečanstvonastavljadapotvrđujeovuBožijuobjavu,čakidodanašnjihda-na.Poredtoga,učinjenicudaježivotnazemljinastaoodvodenijebilolakouveritiljudeprečetrnaestvekova.Izaista,dastepre1400godinastajaliupustinjiirekline-kome:„Sveovo,vidiš(pokazujućinase-be),sačinjenojenajvećimdelomodvode”,nikovamnebiverovao.Dokazzatonijebiodostupansvedopronalaženjamikro-skopa.Moralisusačekatidaseotkrijeka-ko se citoplazma, osnovna supstanca ućeliji,80odstosastojiodvode.Bilokakobilo,dokazjedošao,aKur’anjejošje-dnomizdržaotestvremena.

Što se tiče testova autentičnosti kojesmoranijespomenuli,interesantnojedanapomenemoda seoni takođeodnose inaprošlostinabudućnost.NekiodnjihsusekoristilikaoprimeriAllahovesve-moćiiznanja,dokdrugistojeotvorenikaoizazovisvedodanašnjihdana.Jedanpri-meronihprvihjeizjavakojuKur’andajeoEbuLehebu.Ona jasnopokazujeda jeAllah,Kojipoznajeskrivenestvari,znao

daEbuLehebnikadanećeizmenitisvojestavoveiprihvatitiislam.ZatojeAllahod-rediodaćeonbitiosuđennavečnipakao.TakvasurajeuistovremebilapokazateljAllahoveBožanskemudrostikaoiupozo-renjeonimakojisubilikaoEbuLeheb.

Jedaninteresantanprimerdrugogtipafalsifikacionih testovakoji susadržaniuKur’anujesteajetkojispominjeodnosiz-međumuslimana i Jevreja.Ajetveomamudronegovorioodnosimaizmeđupo-jedinaca,pripadnikaobereligije,negogo-vorioukupnomodnosuizmeđudvegru-peljudiucelini.Usuštini,Kur’antvrdidaćesehrišćaniuvekboljeodnositipre-mamuslimanimanegoJevreji.Izaista,pu-niuticajtakveizjavemožeseosetitisamonakonpažljivograzmatranjapravogzna-čenjatakvogajeta.TačnojedasumnogihrišćaniimnogiJevrejipostalimuslimani,aliucelini, jevrejskazajednicasesmatrazaljutogneprijateljaislama.

Poredtoga,veomamalibrojljudishva-tana štapoziva takvaotvorena izjavaKur’ana.Usuštini,toješansadaJevrejidokažukakojeKur’anlažanidanijeBo-žijaobjava.Sveštotrebadauradejestedaseorganizuju,ponašajuselepopremamu-slimanimanekolikogodinaazatimdaka-žu:„Štasadakaževašesvetaknjigaooni-makojisuvamnajboljiprijateljinasvetu?Jevrejiilihrišćani?PogledajteštasmomiJevrejiučinilizavas!”Tojesveštoonitre-badauradekakobioboriliautentičnostKur’ana,alitonisuučinilizačitavih1400godina.Ali,kaoiuvek,ponudajošuvekvaži!

Sviprimerikojesmodosadadaliora-znimpristupimaKur’anubezsumnjesubilisubjektivniposvojojprirodi.Ali,po-stojijošjedanpristup,međuostalima,ko-jijeobjektivaničijajeosnovamatematika.VrlojezačuđujućekolikoKur’anpostajetačanakopodatkeskupimozajednoina-pravimoneštoštobisemoglonazvatili-stomdobrihpogodaka.Matematičkigovo-

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 89

reći,tosemožeobjasnitikoristećiprimerepogađanjaipredviđanja.Naprimer,akonekaosobaimapredsobomdvaizbora,odkojihjejedanispravan,adrugineispra-van,aondaizabere jedanodnjihzatvo-renihočiju,ondaćešansadapogodionajdobarbiti jednapolovina, ili jedanputudvapokušaja.Usuštini,onimajednuoddvešanse, jermožeodabratineispravnuodluku, ilimožeodabrationu ispravnu.Akosesadataosobanađeudvesituacije(znači, može odabrati ono ispravno ilionopogrešnousituacijibrojjedan,amo-že takođe odabrati ono ispravno ili onopogrešnousituacijibrojdva), teakoza-tvori oči i bira, šanse da će odabrati is-pravnestvariovogaputasusamo jednačetvrtina.Sadaonmožeizabratiobeispra-vne stvari jednomu četiri pokušaja, jersadapostojetrislučajaukojimaćeizabrati

nosno,jedanodprvadvaslučajaizprvesituacijepomnožensajednimoddrugadvaslučajaizdrugesituacije).Nastavljajućiovimprimerom,akotaistaosobasadaimatrisituacijeukojimatrebadanaslepopo-gađa,ondaćebitiupravusamoujednojosminislučajeva,ili½puta½puta½.Jošjednom,šansedaćeizabrati ispravnustvarusve trisituacijesusesmanjile iiznosesamojednomuosamkombinacija.Moramorazumetida,kakosebrojkom-binacija povećava, smanjuju se šansedasesvakiputnapraviispravanizbor,jersuovadvafenomenameđusobnoproporcio-nalna.

AkosadaprimenimoovajprimernaKur’an i akonačinimo listu svih temaokojimajeondaotačneizjave,postajevrlojasnodatosvenisumoglabitisamoslepaislučajnapogađanja.TemekojeseuKu-

pogrešnestvari,asamojedanslučajuko-jemćeizabratiobedobrestvari.Daseiz-razimojednostavnije–onmoženapravitipogrešanizborusituacijibrojjedan,aza-timpogrešanizborusituacijibrojdva,ILImoženapravitipogrešanizborusituacijibrojjedan,azatimnapravitiispravaniz-borusituacijibrojdva,ILImoženapravitiispravanizborusituacijibrojjedan,aza-timnapravitipogrešanizborusituacijibrojdva,ILImoženapravitiispravanizborusituaciji broj jedan, a zatimnapraviti is-pravanizborusituacijibrojdva.Naravno,jedinislučajkadaonmožebitipotpunoupravu jesteonajposlednji,kadabi tačnopogodiouobaslučaja.Šansedasvepo-goditačnopostalesumanjejersepovećaobrojsituacijaukojimatrebadapogađa,amatematičkajednačinakojapredstavljatakavscenarioje½pomnoženasa½(od-

r’anuraspravljajusuzaistabrojne,takodašansedabinekopogađajućinapisaotoli-koistinitihstvaripostajupraktičnonika-kve.AkopostojimilionnačinadaKur’aniznesepogrešanpodatak,adaonidaljeiznosisamotačan,moramozaključitidanijemogućedajenekosamopogađao.Sle-dećatriprimeratemaokojimajeKur’antačnoizneopodatkezajednopokazujuka-koKur’annastavljadarušisveprepreke.

Ušesnaestojsuri,Kur’anspominjedaženkapčelenapuštasvojdomkakobisa-kupilahranu.Čovekmožepogoditiireći:„Pčelakojuviditedaokololetimožebitiilimužjakiliženka.Hajdedaprobamdapogodim:ženkaje.”Postojisamojednašansaodmogućedvedaćepogoditi.Eto,desilosedajeKur’anbioupravu.Ali,ta-kođesedesilodatonijebiloonouštajevećinaljudiverovalauvremekadajeKur’an

90 VERSKE TEME

bioobjavljen,ljudinisutakoraz-mišljali.Možetelirazlikovatimu-škuodženskepčele?Zato jepotrebanstručnjak,astručnjacisuotkrilidamužjakpčelenika-danenapuštasvojdomupo-trazizahranom.Naprimer,uŠekspirovojdrami„HenriČetvr-ti”nekilikovidiskutujuopčela-maispominjudasuonevojnicikoji imajukralja.Eto,takosuljudirazmišljaliuŠekspirovovreme,dasupčelekojevidimokakoletemuškogpolaidaima-jukralja.Danasznamodatoni-jetačno.Tosusveženskepčelekojeimajukraljicu.Modernojna-ucijetrebalodostavremenadaovootkrije,mitoznamotekne-kihtristagodina.Nanašojlistislepihpogodaka,popitanjupče-la,Kur’anjeimao50odstošan-sidapogodi,ipogodioje.

Osimdiskusijeopčelama,Kur’antakođediskutujeioSun-cuinjegovomkretanjukrozsve-mir.Čovekopetmožeprobatidapogodipravostanje.KadaseSuncekrećekrozsvemir,postojedveopcije:onosemožekretatikaokamenkojijenekoba-cio,imožesekretatisamoposebi.Kur’antvrdiovodrugo,daseonokrećesamoposebi,ikoristiglagolsabahakojiopisujetokretanje. Kako bismo čitaocu omogućilidaboljerazumijeznačenjaovogarapskogglagola,daćemosledećiprimer.Akoječo-vekuvodi,aglagolsabahaseupotrebizanjegovokretanje,možeseshvatitidaonpliva,krećućisesamodsebe,anekaore-zultatnekedirektnesilekojananjegavrši

uticaj.Stoga,kadaseovajglagolkoristizakretanjeSuncakrozsvemir,toneznačidaononekontrolisanoplovikosmosomkaodagajenekobacio.TojednostavnoznačidaseSunceokrećeirotiradokputuje.EtoštaKur’an tvrdi–ada li je tobilo lakootkriti?DalibilokojiobičničovekmožetvrditidaSuncerotira?SamomodernaastronomskaopremamožeprojektovatiSuncenapovršinustolatakodagakasniječovekmožegledati,adaganezaslepi.OvimprocesomjeotkrivenonesamodaSuncenasvojojpovršiniimatripege,ne-

Stranica Časnog Kur’ana u nash pismusa prevodom na persijski u nastaliq pismu

(17. vek)

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 91

goidaseonepomerajusvakihdvadesetipetdana.OvokretanjesenazivarotacijaSuncaokosvojeoseionodokazujedaseSunce,kakojeKur’anizjaviopre1400go-dina, zaistaokrećedokplovi svemirom.Vraćajućisejošjednomnatemuslepihpo-godaka,šansedasetačnopogodeobete-me–polpčelaikretanjeSunca–iznoseje-danprematri.

Prečetrnaestvekova, ljudiverovatnonisumnogorazumelivremenskezone,akur’anskeizjaveotomesuveomazačuđu-juće.Slikajedneporodicekojadoručkujedoksunceizlaziidrugekojauživauve-černjemsvežemzraku,zaistajeneštoče-musečovekdivičakiumodernodoba.Izaista,prečetrnaestvekova,čoveknijemo-gaoprećivišeodpetnaestkilometaradne-vnoidoslovnosumubilipotrebnimesecidaotputujeodIndijedoMaroka.Najve-rovatnije jeonmislio,dok jevečeraouMaroku,kakonjegovaporodicadalekouIndijitakođeutometrenutkuvečera.Tosedešavalozbogtogaštočoveknijemo-gaobitisvestandajeprešaonekolikovre-menskihzonautokusvogaputa.Kur’anjeoovomefenomenudavnogovorio,zbogtoga što onpredstavlja reči SveznajućegBoga.Ujednominteresantnomajetuonkažeda,kadaistorijačovečanstvadođedosvogkrajaistigneSudnjidan,toćesede-sitiujednomtrenutku,itajćetrenutakza-tećinekeljudezavremedana,anekeutokunoći.TojasnoilustrujeBožanskumudrostiNjegovopredznanjeopostojanjuvremen-skihzona,premdatootkrićenijepostojaloprečetrnaestvekova.Jasnojedaovajfe-nomennijeočigledaniliiskustven,tejeovačinjenicasamaposebidovoljnakaodokazautentičnostiKur’ana.Opetse,poposle-dnjiput,moramovratitinanašulistusle-pihpogodakazbogsadašnjegprimera,ašansedanekotačnopogodisvatripretho-dnospomenutaprimera–polpčela,kret-anjeSuncaipostojanjevremenskihzona–iznosesamojedanpremasedam!

Sigurnojedabi,kadabismonastaviliunedogledsaovimprimerom,sastavlja-jućisvedužuidužulistuslepihpogoda-ka,verovatnoćapostajalasvevećaivećasasvakimproširivanjemtemaokojimatrebapogađati.Onoštonikonemožeos-poriti jesledeće:verovatnoćada jenepi-smeniMuhammedtačnopogodiohiljadeihiljadepodatakanečinećinitijednugre-škutoliko jevelikadabilokoja teorijaonjegovomautorstvuKur’anamorabitipot-punoodbačena,atomorajuučinitičakinajljućineprijateljiislama!Zaista,Kur’anočekujeovakvuvrstuizazova.Bezsumnje,akočovekkaženekomdrugomčovekudo-lazećiustranuzemlju:„Jaznamtvogoca.Jasamgasreo,”verovatnoćečovekiztezemljeposumnjatiurečpridošliceireći:„Tisiupravodošaoovamo.Kakomožešpoznavatimogaoca?”Kaorezultat,onćegaispitivati:„Recimi,dalijemojotacvi-sok,nizak,crnomanjast,bledogtena?Ka-koon izgleda?”Naravno, akoposetilacnastavidanasvapitanjatačnoodgovara,skeptiknećeimatidrugogizboranegodakaže:„Izgledadastvarnopoznaješmogaoca.Neznamkakogapoznaješ,aliizgledadajeipaktako.”SituacijajeistasaKur’anom.OntvrdidadolaziodOnogaKoji jesvestvorio.Dakle,svakoimapravodakaže:„Ubedime!AkojeAutoroveKnjigezaistastvorioživotisveštopostojinanebesimainazemlji,ondabiOnmoraoznatioovo-me,oonome,itakodalje.”Inakonistraži-vanjaKur’ana,svakoćeneizbežnootkritiiste istine. Pored toga,mi svi pouzdanoznamojednustvar:minemoramosvidabudemoekspertiidapotvrdimoonoštoKur’an tvrdi.Čovekov iman (vera) rastekadaonnastavljadaproveravaipotvrđujeistinekojesusadržaneuKur’anu.Aontre-badatoradičitavogaživota.NekaAllahsvakogauputidoistine.

prevela sa engleskog Nataša A. Jevtović

92 VERSKE TEME

S vetipokretiustanakimamaHuseina,jednojeodnajslavnijihpoglavljaisto-

rijeislamaiuistovremejednaodnajvećihtragedijauistorijiljudskogroda.Neupo-redivažrtvakojujeučinioimamHusein,unukAllahovogposlanika(s.a.v.a.),nadanašure(10muharem61.godinepohi-džri),tečvrstina,postojanostiodlučnost–osobinekojejeonneprestanopokazivaoodvremenaubistvasvogblaogoslovljenogoca,imamaAlija,prekoubistvanjegovogbrata,imamaHasana,dodanasvogšeha-deta,unajmanjurukusuputokaziiskrenevereiuverenostiuuspehsvojemisije.

Učenjaci, prenosioci i sakupljači pre-dnja(muhadisi)iistoričari,doneklesera-zilazekadajeupitanjudatum,mesecigodinarođenjaimamaHuseina.Jednitvr-dedajerođentrećegdanamesecašabana,ilipetogdanaistogmeseca,ilipetogdanamesecadžumade’l-ula,četvrtegodinena-koniseljenja(hidžre).Drugismatrajudajerođenkrajemmesecarebiu’l-evvela,trećegodinenakonhidžre.Tako,šejhTusi,usvom delu Tahzib, šejh Šehid’l evvel, usvomdeluDurus,išejhBahai,uTavziha’l Makasid, jednodušnopotvrđujuiprihva-tajupredanjesikatul islam(islamskihauto-ritetadostojnihpoverenja),šejhaKulejnija,dajeimamDžaferas-Sadikrekao:

„Razlika između (rođenja) imama Hasana, i začeća imama Huseina, bila je jedan tuhr (pe-riodčistoteizmeđudvauzasopnamese-čnapranja),dok razlika između njihova dva rođendana iznosi šest meseci i deset dana.”2

UdeluManaqib, Ibn ŠahrAšub, pre-nosećiizdelaKitab al­’Anvar,kažedaje

Allah,Uzvišeni,poslaočestitkeSvomepo-slanikuMuhamedu(s.a.v.a.),uvezizače-ćairođenjaimamaHuseina,uzizrazesa-učešća u bolu zbog njegovog šehadeta(mučeništva).KadajePoslanikovaćerka,Alijeva supruga iHuseinovamajka, ha-zretiFatimaZahra(a.s.)obaveštenaoto-me,bilajeožalošćenaitužna,nakončegajeobjavljensledećuajet:

...Majka ga njegova tegobno nosi i tegobno rađa! A njegovo nošenje i njegovo dojenje trideset meseci traje.

(Kur’an,al-Ahkaf,15)

Uobičajeniperiodtrudnoćejedevetme-seci,tenijednodeterođenosašestmesecinemožepreživeti,osimposlanikaIsa(a.s.),iimamaHuseina.3ŠejhSaduk,putemsvo-galancaprenosilaca,navodiodSaffijebin-tiAbdu’lMutalib,dajerekla:

„Kada je imam Husein rođen, negovala sam njegovu majku. Prišao mi je plemeniti Posla­nik (s.a.v.a.), i rekao: ’O tetka! Donesi mi i daj mi moga sina.’ Odgovorila sam mu da ga još nisam okupala, našta je on rekao, ’Zar ćeš ga ti kupati? Allah, Uzvišeni ga je već okupao i očistio.”

DrugompredajomprenosisedajeSa-fijarekladajepotomdetepredalaPosla-niku,tedajeonstaviosvojjezikunjegovausta,tedagajeimamHuseinpočeolizati.Safijajerekla:

„Videla sam da mu Poslanik nije dao ništa osim mleka i meda. Dete je potom obavilo ma­

Rođenje imama Huseina1

Suština i značaj pobune imama Huseina za opstanak islama

Šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 93

lu nuždu, a Poslanik ga je poljubio među oči i zaplakao, i predajući mi ga rekao:

’O dragi sine, Neka Allah prokune ljude koji će te ubiti’.

Ponovio je to tri puta. Upitala sam ga: ’O, ti koji si mi draži od mojih roditelja! Ko će ga ubiti?’, a on je odgovorio:

’Odmetnička i tlačiteljska grupa koja će izrasti iz Beni Umejja.’”

PrenosisedajePoslanikpotomprou-čioezanudesnouvoimamaHuseina,aikametulevo.ImamAliZejnu’lAbidinpre-nosidajeplemenitiPoslanikličnoproučioezan i ikametuušiimamaHuseinaistogadanakadajerođen.Osimtoga,prenosisedajesedmogadanaponjegovomrođenjuobavljenaakika,idasuutoimežrtvovanedveprelepebeleovce,odkojejejedanbutzajednosazlatnimešrafijama(vrstazla-tnognovca)datbabici.Detetujeodsečenakosa,asrebrouiznosunjenetežinepode-ljenouimesadake,apotomjedadetetovuglavustavljenmiris.

Islamskiautoritetvredanpoverenja,šejhKulejni,prenosidaseimamHuseinnijehraniomlekomsvojemajkehazretiFa-time(s.a.),nitibilokojedrugežene.KadabibiogladandonosilisugaPoslaniku(s.a.v.a.)kojimujedavaosvojpalacdagasisa.ImamHuseinbisisaonjegovpalacibiobisitdvailitridana.TakosuimamHuseinovomesoikrvdeomesaikrviple-menitogPoslanika(s.a.v.a.).

ŠejhTusi,udeluMisbab,prenosidajeKasimibnAbuAla’aHamedani,zastu-pnikimamaAlijaan-Nakija,dobiopisanuizjavuimamaal-Mahdija,a.s.ukojojjepi-sanosledeće:

„Naš gospodar imam Husein ibn Ali, ro­đen je u četvrtak, trećeg dana meseca šabana, zato postite taj dan, i činite dovu počevši sa ’O Allahu! Molim Te u ime onoga koji je rođen ovog dana’ (inastavitisvojimrečimaizasvojepotrebe).”

Sejjid IbnTavusudeluMalhuf, tvrdidanijebiloanđelananebesimakojiniječestitaoPoslaniku (s.a.v.a.) rođenje ima-maHuseina,iizraziomusvoježaljenjeisaušešćeunjegovombolu zbognjegovesmrti,tesumuotkrilinagradučuvanuzaimama.PokazalisumumezarimamaHu-seina,iPoslanikječiniodovu:

O Allahu! Odreci se onoga ko se odrekne Huseina,nadvladaj onoga ko nadvlada Huseina,i ne daruj izobiljem onoga ko se obraduje i okoristi njegovom smrću.4

O nekim vrlinama imama Huseina

VrlineimamaHuseinanesumnjivesuineporecive,akulanjegovečastiiuznosi-tosti,svetlipoputtrajnogsvetionika,kojibrodovimaljudskihdušaizgubljenimumagliovogsvetaukazujenaputčastiiči-stote.Usvimstvarimaonjeiznaddrugihljudi,uzvišeninaistaknutommestu.Ne-manikogameđunjegovimsledbenicimaiostalim,adanehvaliineceninjegovumilostivost,izvanrednostinadmoć.Naj-razumnijiinajosećajnijimeđumuslima-nimaprepoznajuistinu,dokjeneznalicesamodoterujuiglačaju.Akakoinebi,kadajenjegovapoštovanaličnostsasvihstranaokruženaplemenitošću,istaknutapojavaplenipoglednedopuštajućimudaskrenemakarzazerru,aiznjegoveunu-trašnjostiizbijalepota,itoneporičenije-danmusliman.NjegovdedajeMuhammedal-Mustafa(Odabranik,s.a.v.a.),njegovotacjeimamAlial-Murteza,njegovabakajehazretiHatidža,njegovamajkajehazre-tiFatimaaz-Zahra,bratmujeimamHa-san,Časni,njegovstricDžaferat-Tajjar,anjegovo potomstvo čisti imami Poslani-kovogdoma(Ehl’lBejt,s.a.),ododabra-nika izrodaBaniHašim.Rečeno jeu je-dnomstihu:

94 VERSKE TEME

„Tvoja divota i sjaj vidljiva je svima, osimonima koji ni mesec ne mogu videti, osim slepima.”

UdeluZiajarat NahijaimamaMahdija,slaviseihvaliizvanrednaličnostimamaHuseinasledećimrečima:

„Izvršio su dužnosti i odgovornosti najve­ćom spremnošću. Čuven po darežljivosti, oba­vljao si namaze u najdubljoj tmini noći. Tvoj put bi čvrst, (ti bi) najblagonakloniji među stvo­renjima, najveći među potomcima, plemenit rodom i lozom i znakovit precima, i ti imaš uzvišeno mesto i nebrojene (druge) vrline. Ti bi hvale vredne ćudi, vrlo darežljiv. Ti bi uz­držan, trezven, na Allaha oslonjen, blagona­klon, uman i učen, strog.

Šehid (mučenik pao na Božijem putu), sa­milostan, Allahu posvećen, voljeni od tvojih sledbenika, strašan (nevernicima). Ti si sin Allahovog Poslanika (s.a.v.a.), i donositelja Kur’ana Časnog. I oružje narodu. Istrajan na putu pokornosti (Allahu), zaštitnik zaveta i saveza. Mrzeo si put prekršitelja i grešnika. Poveritelj potrebitih i onih koji su u nevolji. Onaj koji je produžavao ruku i sedždu (moleći se). (Ostao si) uzdržan od ovoga sveta, uvek si ga posmatrao očima onoga koji će ga skoro na­pustiti.”

Njegova hrabrost

Prenosiocipredanja ipouzdani auto-ritetiutojoblastigovoreda,kadajeimamHuseinodlučiodaodeuIrak,UbejdulahibnZijad5jerasporediosvojetrupejednuizadrugeisprednjega,aodrediojeisnagekojećegaubiti.Pripremiojetridesethilja-danaoružanihvojnika(pešakaikonjanika)dagasledeugrupama,jednazadrugom,tedagaopkolesasvihstrana.Rekisumu:

„Ili ćeš se pokoriti naredbama sina Zijado­vog i položiti zavet na vernost Jezidu 6 ili se spremi za borbu, u kojoj će se rasparati jetre i

presecati žile kucavice, slati duše gore, i bacati tela u zemlju dole.”

Međutim,sledećistopesvogplemeni-togdede,imamHuseinjeodbiodasepre-da.Onpredstavljaprimersamopoštovanja,častiidostojanstvaljudima,iradijejepri-hvatiočasnusmrtpodmačem,negosra-motni životpodvlašću tlačitelja iugnje-tača.Onlično,njegovbratidrugičlanoviporodiceustadošeuodbranuvere ipri-hvatišesmrt,radijenegopredajuJezidovojtiraniji.Grešna izlavojskaokrenuseodnjihinemoralnigrešnicipočešeodapinjatistrelenanjih.AliimamHuseinustadekaočvrstaplaninainištanijemoglooslabitinipromenitinjegovuodlučnost.Njegovenogenazemlji svogmučeništvabejahučvršćenegotemeljiplanina,anjegovosrcenije uzdrhtalo od straha pred bitkom ilismrti.Poputnjega,injegovisledbenicisu-očišesesasnagamaUbejdulahaibnZija-da, iubiše i ranišemnoge.Asaminisu

Gholami Mahmood, Blagoslovi, ulje na platnu

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 95

umiraliprenegoštobipobiliiranilimno-ge,ipomogošeimdaokusesmrtrevnošćuHašimita.InikoodHašimitaneučiniše-hadetprenegoštomnogesvojeprotivni-kebacišenatloiubišeihzabijajućioštricesvojihmačevaunjihova tela. ImamHu-seinisamjenapadaoneprijateljepoputbesnoglava,svojimmoćnimmačemoba-rajućiihnazemlju.Pripovedačnavodire-činekogčovekakojijegledaosvojimoči-maikasnijepričao:

„Tako mi Allaha! Nikada nisam video ne­koga poput njega, ko je izgubio sinove, rođake i drage prijatelje, i uprkos svemu, njegovo srce bilo je snažno i spokojno, a noge čvrsto na ze­mlji. Tako mi Allaha! Nikada nisam video ni­koga poput njega pre, a ni posle njega.”

Njegovaborbabilajenalikborbiple-menitogPoslanika(s.a.v.a.)ubicinaBe-dru,dokjenjegovaneustrašivost,čakipredbrojnijimneprijateljem,isamanjesa-boraca,nalikovalaonojnjegovogoca,ima-maAlija,ubitkamaSifiniDžemal.ImamMahdiudeluZijarate Nahijakaže:

„I (oni) odlučiše da te napadnu. Ti ustade (opremljen) strelom i mačem. I ti porazi i u bekstvo nagna vojsku grešnika. I bi opkoljen u prašini bitke i borio si se sa Zulfikarom takvom revnošću kao da je s tobom Ali, opunomoćenik. Pa kada neprijatelji videše da si pribran i mi­ran, bez straha i uznemirenosti, počeše kovati planove i postavljati zamke, i počeše se boriti podlo i lukavo. Prokletnik (Omer ibn Sa’ad), zapovedi svojoj vojsci da ti preseče snabdevanje vodom. I svi razvezaše svoju svirepost da bi te ubili, a ustručavahu se da ti izađu na put. Ga­đaše te strelama i pružaše uzalud svoje ruke prema tebi. Ne priznaše tvoje pravo, niti uzeše za greh tvoje prijatelje udariti mačem (i) oplja­čkaše tvoju imovinu. A ti podnese muke (bitke) čvrsto i suzdržano, tako da su i anđeli nebeski bili zadivljeni tvojom strpljivošću. Potom te neprijatelji opkoliše sa svih strana, i ranjavahu

te. I odeliše te od tvoje porodice, i nikoga nije ostalo da ti pomogne. Odbijao si ih s ustraj­nošću i strpljenjem od svojih žena i dece, dok te ne oboriše s konja, i ti siđe na zemlju, ranjen. Konji te izgaziše svojim kopitama. Svirepa voj­ska obruši se na te svojim mačevima. Samrtni znoj pojavi se na tvome čelu, i na tvojim ru­kama, a noge se uvijaše levo i desno, i ispra­vljaše. Pogledao si na svoju čeljad i imovinu, na svoj bol nisi mislio gledajući najmilije.”

Njegovo znanje

TrebaimatinaumudajeznanjeEhl’lBejta(Poslanikovačistaporodica),nada-hnuoAllah,Uzvišeni,tedaoninisuimalipotrebuzasticanjemznanjaodbilokogadrugog.Njihovo današnje znanje je istokaoiuprošlosti(bezizmena).Njimanetrebapoređenje,razmišljanjeorešenjuproblema,ioninepretpostavljaju,dokjenjihovorazumskopoimanjedalekoispredsvih ljudskihbića.OnajkopokušavadasakrijenjihovuizvanrednostpoputonogajekojipokušavadasakrijeSunce.Moraseimatinaumudaoniprikrivajuvelikideosvogznanjai(duhovnog)stanja.Oniisti-nudohvataju i shvatajuuosamljenostibogosluženja (ibadet), i u tome supunoboljiodsvojihprijatelja.Nijeimpotrebnovremezarazmišljanjepredonimakojibidaseokoriste,ionimakojibidaihslušaju,niti se uznemiravaju, niti pokazuju sla-bost.Obazrivisuismotreniusvojimra-spravamaineuporediviusvomvremenu.Uistaknutostiidostojanstvu,odprvogdoposlednjeg,odpočetkadokraja,onisamopotvrđujujedandrugog.Kadaotvo-reustadaprogovore,ostaliućute.Kadagovore,svislušaju.Nikoihnemožedo-stići(nanjihovomuzvišenomduhovnompoložaju)niti težnjeda ihnadiđumogubitiispunjene,inikoimravannijeunji-hovimposlovimaidelima.Onisupose-dnicitakvihosobina,jerimihjepodarioStvoritelj IstinitiGospodar,objavljujućida

96 VERSKE TEME

ihjeOn„očistioodsvakenečistoće”.On,UzvišenjeOn,izričitojeistakaonjihovupohvaljenost inadmoć, iOn ih jeučinionezavisnimoddokazaipoređenja.Stogaonikažu:

„Mi smo deca Abdu’l Mutalibova, gospo­dara ljudi.”

PrenosisedajejednogdanaćerkaPle-menitogPoslanikahazretiFatimaaz-Zahra(s.a.)odvelasvojesinove,imamaHasanaiimamaHuseina,svomeocu,AllahovomPoslanikuMuhammedu (s.a.v.a.), koji jebioozbiljnobolestan(odkojejeipreselio).TražilajeodplemenitogPoslanika(s.a.v.a.)daihpodarinečim(odsvojihosobina)štoće imati i nositi kao nasleđe. Poslanik(s.a.v.a.)jenatoodgovorio,

„Hasan će ljudima ulivati strahopoštovanje i imaće moju nadmoć, a Husein će naslediti moju darežljivost i hrabrost.”

PoznatojedajeimamHuseinvoleodaslužisvojegosteiispunjavaželjeljudima,tedasevrloprijateljskiodnosiopremarodbini.Darivao je siromahe ipotrebite,davaoonimakoji su tražili,oblačioneo-bučene,obilaziorodbinu,hraniogladne,vraćaodugovezaduženih,milovaosiro-čad,ipomagaoonekojimajepomoćbilapotrebna.Kadagodbidobionekuvre-dnost,deliobijedrugima.

Uistinu,onisuokeaninadahnućaiob-laci puni kiše. Dobra dela koja su činilinasleđesunjihovihčasnihpredaka.OnisudobrućudprihvatilikaoBožanskiZakoninačinprihvatanjaipotvrdevelikepoča-sti,jeronibejahuplemenitisinovipleme-nitihočeva.Onisubiligospodarinarodi-ma,odabranimeđuljudima,prvaciArapa,suštinadeceAdemove(a.s.),vladariovogsveta,upućivačizabudućisvet,AllahovdokazNjegovimrobovima,iNjegovipo-vereniciinamesnicinaovomsvetu.Svakaistaknutostdokazanajeipokazananjima.

Ostalisuučilidarežljivostodnjihiopo-našalinjihovnačin.Kakonebiosetiotogabogatstvaonajkojijestao(nabojnopoljedapoložisvojživot),ikakonebismatraostvariovogsvetabespotrebnimonajkojeskupio(poputninu)zabudućisvet.Nemanikakvesumnjedaćeonaj,kojespremandažrtvujesvojživot (nabojnompolju),imatiučešćautomblagostanju.Hoćelion-da,onajkojeodbaciozadovoljstvoovogsveta,maritizastvariprolaznevrednosti?Pesnikreče:

„On je darežljiv prema sebi, kada su i velikodušni škrtijer darežljivost samožrtvovanja vrhunac je velikodušnosti.”

Kažesedadarežljivostihrabrostdojemlekoizistihprsa(idujednosdrugim).Takojesvakavelikodušnaosobahrabra,asvakahrabrajeidarežljiva,itestvarisepodrazumevaju.

Keihani Mohammad, Bez naslova, akvarel

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 97

Njegova rečitost, samoodricanje, skromnost i pobožnost

Štosetičerečitosti,vrlosti,skromnostiipobožnosti imamaHuseina,akobismosamootomegovorili,dalekobismonad-mašiliograničenjaoveknjige.Umestoto-gaćemonavestinekolikopredanjaolju-bavi i naklonjenostiplemenitogPoslanika(s.a.v.a.)premanjemu.

ŠejhMuhamedibnŠahAšobusvomdeluManaqib,navodiodIbnOmeradajejednogdanaplemenitiPoslanik(s.a.v.a)se-deonaminberudržećigovorokupljenimljudima.IznenadaimamHuseinpođepre-manjemu,anogemuseupetljašeuko-šuljuionpadeipočeplakati.PlemenitiPoslanik(s.a.v.a.)siđesaminbera,podižegaireče:

„Neka Allah ubije šejtana! Uistinu, ovo je drago i ’čarobno’ dete. Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moj život! Ne znam kako sam sišao sa minbera.”

UdeluManaqib,Abu’s-Sadat,hvalećiPoslanikovopotomstvo(Ehl’lBejt)preno-siodJezidaibnZijadadajejednogdanaplemenitiPoslanik(s.a.v.a.)izašaoizkućesvojesuprugeAiše(r.a.)iprolazećiporedkućehazretiFatime(s.a.)čuoimamHuse-inadaplače.Onreče:

„O Fatima! Znaš li da mi Huseinov plač zadaje veliki bol?”

NavodiseudelimaManaqib,uSunenu IbnMadžeiFaeq Zamahšerija,dajejednogdanaplemenitiPoslanik(s.a.v.a.)prolazioulicomivideoHuseinadaseigrasane-komdecom.Poslanikispružisvojeblago-slovljenerukeipokušadagadohvati,aliimamHuseinpočedatrčikakobimupo-begao.Poslaniksepoigrasnjiminakrajugauhvati.Potommustavi jednurukupodbradu,adrugunaglavuipoljubigagovoreći:

„Husein je od mene, i ja sam od Huseina. Allahu, budi prijatelj onome ko voli Huseina. Uistinu, Husein je jedno od plemena Beni Izraela.”7

UdeluManaqib,navodiseprekoAbdu’rRahmanaibnAbuLejla,dajeonrekao:

„Jednog dana, sedeli smo oko plemenitog Poslanika (s.a.v.a.), kada je imam Husein do­šao i počeo skakati i igrati se po Poslanikovim blagoslovljenim leđima. Drugovi se pridigoše da ga skinu sa Poslanikovih leđa, ali Poslanik reče:

’Pustite ga.’”

UistojknjizinavodiseodLejsaibnSa’adadajejednogdanaplemenitiPosla-nik(s.a.v.a.)predvodiozajedničkumoli-tvu, dok je imamHusein, koji je još biodete,sedeoporednjega.KadajePoslanikpaonasedždu,Huseinjeseonanjegovaleđaipočeogaudaratinogamauzvikujući’hil, hil’ (poputzvukateranjakonjauga-lop).Poslanikgajeskinuosasvojihleđasvojimblagoslovljenimrukama,poseogaporedsebeiustao.Potomponovo,kadajePoslanikpaonadrugusedždu,dogodiloseisto,dokjePoslanikzavršiomolitvu.

UistojknjizinavodiseizdelaTafsir NakkašodIbnAbbasadajeonrekao:

„Jednog dana sedeo sam u društvu pleme­nitog Poslanika (s.a.v.a.), dok je njegov sin Ib­rahim (r.a.) sedeo na njegovom levom kolenu, a imam Husein na desnom. Poslanik ih je lju­bio obojicu naizmenično. U tom trenu spusti se Džibrail sa objavom. Kada se objava zavr­šila, plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) reče:

’Džibrail mi je došao od moga Gospodara i obavestio me da Uzvišeni Allah šalje selame i da je On rekao da ova dva dečaka neće ostati zajedno, nego će jedan biti otkup za drugog.’

Poslanik je pogledao Ibrahima i počeo pla­kati govoreći:

’Njegova majka je robinja, ako on umre, niko osim mene neće osetiti bol. Ali Husein je

98 VERSKE TEME

sin Fatime i moga rođaka Alija i moje meso i moja krv, ako on umre ne samo Ali i Fatima, nego ću i ja osetiti ogroman bol. Zato više vo­lim da me boli samog, nego da boli Alija i Fa­timu. Zato, O Džibraile! Neka Ibrahim umre, jer ja za njega žrtvujem Huseina.’”

IbnAbaskažedajenakonsamotrida-naIbrahimpreselionaboljisvet.Nakontoga,kadgodbiplemenitiPoslanik(s.a.v.a.)videoHuseina,ljubiobigaiprivlačiose-bi.Govoriobi:

„Neka moj život bude žrtvovan za njega za kojega sam žrtvovao svoga sina Ibrahima.”

„Ako bi danas izašli kao pobednici – to ni­šta novo ne bi bilo; jer pobeda je uvek naša bi­la; čak i ako bi savladani bili, pobeda bi naša bila, jer je istina uvek pobedonosna, bilo da su njeni ljudi pobednici ili pobeđeni.”

„Ovim putem idemo hrabro i gordo, jer za strah i kukavičluk mi ne znamo. Šta činiti ako je određeno da šehidi postanemo, a drugima vlast tako da prepustimo?”

„U ovom životu stvari tako stoje da nakon što napadne i uništi jednu grupu, smrt se vra­ti da opet napada i uništi i drugu.”

„Sudbina gura prema smrti plemenite mla­diće ove generacije porodice Hašim na isti na­čin kako je to činila i sa njihovim prošlim ge­neracijama.”

„Ako bi kraljevi na zemlji bili besmrtni, onda bi i mi, vladari džennetskog kraljevstva, živeli zauvek. I ako bi časne i pobožne osobe nastavile da zauvek žive, mi, koji smo izvor plemenitosti i svake vrline, zauvek bi živeli.”

„Recite onima koji se raduju nevolji koja nas je danas zadesila: ’Vreme za vašu nevolju bliži se, i tada ce vas velika nesreća snaći.’”

NAPOMENE1 Preuzetoiz:Kerbela, zemlja tuge i bola,(naslovori-ginala: Nafasu’l mahmum, relating to the heart rending tragedy of Karbala),ŠejhAbasibnMuhamedRezaKomi,izdavač:UGUstahana–tekijaMesu-dija,Kaćuni;preveoEdinKukavica,uzredakcij-skuobraduNUR-a.

2 Ovdesepodrazumevaminimalniperiodčistote,kojiiznosidesetdana.ImamHasanrođenje15.rama-zana.Osimtoga,prenosisedarazlikaizmeđugo-dinerođenjaimamaHasana(godinabitkenaBedru,odnosnodrugagodinapohidžri)igodinezačećaimamaHuseina,nepodrazumevaperiodtahra,ta-hareta(čistoće),tejezato,premapredaji,imamHu-sein,umatericisvojemajkeostaoravnošestmeseci.

3 AutorkažedasegornjiajetodnosinaimamaHu-seina,iposlanikaJahja(JovanKrstitelj),anenaposlanikaIsa(Hrista),jersunjihoviživotiumno-gomeslični,aperiodtrudnoćenjihovihmajki jeidentičan.PrenosisedajeposlanikJahjaumate-ricisvojemajkeostaošestmesecikaoiimamHu-sein.PrenosisedajeUmmiFazl,suprugaAbasaibnAbdu’lMutaliba,Poslanikovogstrica,kojajedojilaimamaHuseina,govorilanekestihoveko-jimagajeslavila,uprilogovojtvrdnji.

4 IbniŠahrAšubpišeusvomdeluManaqib,dajejednogdanaDžibrailsišaoivideohazretiFatimu(s.a.)kakospava,dokjeimamHuseinplakao.Dži-brailjeseoitešioizabavljaodetedoksehazretiFatima(s.a.)probudila,aPoslanikjujezbogtogaukorio.SejjedHašimHuseinBahraninavodiude-luMadinatu’l Ma’ajiz,odŠarhabilaibnAbuAufa,daje,kadajeimamHuseinrođen,(jedan)anđeoodanđelasanajvišegdženneta(raj)sišaodoVe-likogmoraidozivaosveizmeđunebesaizemlje:’O robovi Allahovi! Obucite odeću tuge i žalosti, i pla­čite, jer sin Muhammedov, (s.a.v.a.), leži obezglavljen, potlačen i nadvladan.’

5 UbejdulahibnZijad,JezidovnamesnikKufe.Nje-govomnaredbom,inaredbomnjemunadređenogJezida,imamHuseinjeubijennaKerbeli.

6 JezidibnMuavija,jedanodnajpokvarenijihinaj-surovijihljudiuistorijiislama.Neposrednojeod-govoranzapokoljnaKerbeli.Rođenje25.godinepohidžri.KaoljubimcejedržaoisanjimaseigraopseimajmuneinijeverovaouSudnjidan.Vla-daojemuslimanimatrigodine.UprvojjeubioimamaHuseina,udrugojjepočiniopokoljuPo-slanikovomgraduMedini,gdejenaredioubistvooko10.000muslimana,au trećoj jenapao i raz-rušioKabu.

7 DvanaestplemenaBeniIzraela,pominjuseuČa-snomKur’anu:’A i u Mojsijevom narodu ima jedna zajednica koja istini upućuje i prema istini presuđuje! A Mi smo njih u dvanaest plemena na zajednice raz­delili...’ (al-A’araf,159-160).

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 99

TrenutakkadasamprviputugledalaTeheran,sigurnasam,nećunikadaza-

boraviti.RazlogputovanjauprestonicuIra-nabiojetronedeljnikurspersijskogjezi-ka,koji je,osimmojekoleginiceBojaneimene,pohađalo jošpedesetakpolaznikaizevropskihiazijskihzemalja.DokjeuautobusukojimsmokrenuleizIstanbulavećinaputnikaspavala,jasampospanimpogledomposmatralanizovemalihkućakrajputaipustapoljaobasjanajutarnjimsuncem.Iznenadasamsablagoguzvišenjaprekokogajeautobusutomtrenutkupre-lazio,spazilaudaljinigrad.Iakosateuda-ljenostinisammogladobrodasagledamnjegovuveličinu,nitisamznalakolikonamjejošsatiputadoTeheranapreostalo,obratilasamseBojanirečima:„Pogledaj,mislimdajeovoTeheran”.Bilesmouzbu-

đeneiodjednomvrlonestrpljive.Kakojevremeodmicalo,grad jeunašimočimapostajao sve veći, ami sve svesnije dasmokonačnonadomakcilja.

UTeheransmostigleokodevetčasovaujutru.Biojepetak,neradnidanuIranu.Svejebilomirno,auliceskoroprazne.Vozećisekastudentskomdomuukomesmobilesmeštene,posmatralasambeleisivevišespratnice,nekečakvrloneobičnihoblika.Urucisamnervoznostiskalaparčepapirasaadresomdoma,neverujućidasamkonačnotu.Uzemljitakobogateis-torijeikulture,kojojsamsedojučedivilasamonaslikama.Ispreddomanasjedo-čekalagospođicaGanđi,kojajesvevremetrajanjakursabrinulaodevojkama–nastridesetpet.OdvelanasjedonašesobekojusmodelilesadevojkomizRusije.Kako

S ČITAOCIMA

Tronedeljni kurs persijskog jezikau TeheranuIvana Gvozdenović

Grupa polaznika Kursa (Ivana Gvozdenović je druga sdesna) s profesorom Bakhtijarijem u učionici

100 S ČITAOCIMA

sedomnalazinakrajnjemseverugrada,uzplanine,prvoštosamugledalasapro-zora jesuupravotigoli,sivivrhovikaopravikontrastnestvarnoplavomnebu.

Predavanja,kojasupočelavećslede-ćegdana,držalisunamprofesorisaUni-verziteta„ŠahidBehešti”,jednogodnaj-boljihuzemlji.Časovesmoimalisvakogdana,alismodvaputaipakbilioslobođeninastave,itoondakadasuuIranubiliver-skipraznici.Svakogdananakonpredava-njaikraćegodmora,našiljubaznidoma-ćinivodilisunasuobilazakznamenitostiTeherana.

JednoodprvihmestakojesmoposetilibilajepalataGolestanizperiodadinastijeKadžar.Svenasjezadiviopredivanvrtali iunutrašnji i spoljašnjizidovipalate,bogatooslikaniportretimakadžarskihkra-ljevaiscenamaiznjihovogživota.

Prvogpetkaponašemdolasku,Irancisuproslavljalimab`as,sećanjenadankadajeMuhamedpostaoBožjiposlanik. Togda-naobišlismo kompleksSadabad,smeštenuvelikom,lepouređenomparku.TusmoosimpalateizvremenadinastijePahlavi,obišliigalerijuslikapoznatogiranskogslikaraFarščijana.

Nakonposeteovomkompleksu,zasvepolaznikekursaorganizovanjeručakutradicionalnomrestoranu„Ferešte”.Od-mahnasjeosvojioizuzetnoprijatanambi-jentovogrestorana,predodređenisklju-čivozauživanje.Svudaokonasbilisuvelikiakvarijumisanajneobičnijimvrsta-mariba,kavezisakanarincimaizelenilokojejeatmosferučinilojošprisnijom.Zi-dovisubilioslikaniscenamasareljefauPersepolisu,aujednomuglustajalajeistatuaDarija.Konobariobučeniutradicio-nalnunošnju,najpresunasposlužiliča-jem.Nakontoganamjeuzemljanimpo-sudamaposluženabgušt–staro iranskojelopripremljenoodovčetine i kuvanogpovrća,uzkojeseobaveznojedesangak,hlebpečennakamenu.

Uveče je u domu za nas pripremljenzanimljivprogram.JedanodprofesoraječitaonajlepšestihoveposvećeneProrokuMuhamedu,nakončegasmouzposluže-nje uživali u tradicionalnojmuzici. TrimladaIrancasusvirajućisetar,tombakisantur, pevaliHafezovestihove.

Već sledećegdana, imali smoprilikudaupredivnomzdanjuGradskogpozori-štauTeheranu,pogledamopredstavu„Bi-žaniManiže”.Uovomkomadu,čijajeradnjazasnovananajednojodpersijskihlegendi,zapravojeispričanauniverzalnapričaodvojemladihizaljubljenihisvimpreprekamasakojimasesusrećunaputuljubavi.Scenografijajebilavrlojednostav-na,alisuzatokostimiglumacabilibogatoukrašeniiveomavernonamdočaraliduhstarePersije.Krozčitavupredstavupro-vlačili su se setni zvuci tradicionalnihpersijskihinstrumenata,pajeodličnapo-stavkaglumacaosimizvanrednoggluma-čkog,pokazalaisvojeplesačkoumeće.Ujednomodsluganadvorupersijskogkra-lja,prepoznalasammomkakojijeoneve-čeri takodivnosviraosantur.Nakrajusmoimalitučastdanamseličnopoklonirediteljovepredstave,gospodinMahmudAzizi.

Najznačajnija ličnost novije iranskeistorijesvakakojeimamHomeini,vođaIslamskerevolucije.Irancigaizuzetnopo-štuju,štosemoževidetinasvakomkora-ku.UtosmoseuveriliikadasmoposetilinjegovukućuuTeheranu.Sobuukojojjepokojniimamproveosvojeposlednjeda-nemoglismodaposmatramosamokrozstaklojerulazunjunijedozvoljen.Poredkuće senalazi hoseinijau kojoj je imamčestodržaogovore,aukojojsmomipo-gledalifilmoživotuideluovogvelikogčoveka.NazidovimasusedneprostorijebilesuizloženenajlepšefotografijeimamaHomeinija.Tujeujednomugluzamalimstolomsedeokaligraf,profesorEskandar.Onjevišeodjednogsata,vrlostrpljivo,

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 101

svakomeodnasnaparčetupapiraispisi-vaoimenarazličitimkaligrafskimstilovima.

Nekolikodanaprezavršetkakursa,po-setili smo iMauzolej imamaHomeinijakojisenalazinaputuizmeđuTeheranaiKomaijošuvekjeuizgradnji.TogdanauIranujebiopraznik–rođenjeposlednjegšiitskog imamaMahdija. Rečeno nam jedaćebitiodržanaceremonijaukojojćemoiminanekinačinučestvovati.Ujednomtrenutkususesviprisutniokupiliokogro-bnice,ajedanoddesetakvojnikakojisusepostrojiliisprednasobjaviojepočetak.Predvođenidvojicomvojnikakojisuno-silivenacodcveća,isviostalivojnicikre-nuli susvečanimhodomka imamovojgrobnici.Našagrupabilajeodabranadaihsledi.Zamnogeodnas,bilisutoveomadirljivitrenucičemujenajvišedoprinelapesmaposvećenapokojnomimamuačijamisemelodijatakodubokourezalause-ćanje.

Svakidannamjebioispunjenrazliči-timsadržajimajersusenašidomaćiniza-istapotrudilidauTeheranuvidimoonoštojenajlepšeinajzanimljivije.Takosmo,izmeđuostalog,posetiliNacionalnimuzejIrana,obišlinajlepšeteheranskeparkove,

Velikibazar,Nacionalnubiblioteku,vozi-lisetelekabinomdovrhaTočal,aobišlismoisusednigradićRej.

Ipak,posebandoživljajpredstavljalisurazgovorisaobičnimljudimanaulici,uprodavnici,uparku,naautobuskojsta-nici...Irancisupoprirodiveomaprijatni,veseliiljubopitljivi,naročitopremastran-cima.Umnoštvutihzanimljivihljudi,po-sebnupažnjusvakakozaslužujuteheran-skitaksisti.Popričljivostiiradoznalostisličnibeogradskimkolegama,alipove-štiniubeđivanjadalekoiznadnjih.Kadasmoodgovorilenauobičajenopitanjeoda-kledolazimo,jedanodnjihnasjeupitaodalijezvaničnijezikuSrbijiengleski,druginasjepakpitaokakvojetrenutnostanjeuGruziji,dokjetrećinadmašioprethodnudvojicuisvanašaočekivanja.Zapevaoje„Hotel California”,hitgrupe„The Eagles”!!!Pevaojetosatakvimžaromdajeutrenucimanajvećegzanosasklapaoočiipodizaorukesavolanastiskajućiihupesnice.Zbogtogasmo,iakonamjena-stupovogneobičnogtaksistebioneiz-mernozanimljivisimpatičan,ipakpože-leledaseonštoprezavrši.Rastalismoseuzosmehe iobećanjeraspevanogIranca

Polaznici Kursa na Imamovom trgu u Isfahanu (u pozadini je palata Ali Kapu)

102 S ČITAOCIMA

daćezasledećiputpripremitipesmunasrpskomjeziku.

SvismoseposebnoradovaliodlaskuuIsfahanukomesmoproveličetiridana.Prvoštosmoobišli,bio jemostSiosenareciZajande,sakogasmouživaliupre-divnomzalaskusunca.Sledećegdanaobi-šlismoPalatučetrdesetstubova,kaoičuveniImamovtrgkojijevećduževremepodzaštitomUNESCO-a.Nanjemusena-lazinekolikolepihzdanjapoputdžamijeŠejhaLotfolaha,ImamovedžamijeiPalateAliKapukojesmo,takođe,posetili.Uvečesmoobišlijošstarikamenimost,Khadžu.Tusmo,naobalireke,svizajednovečeraliazatimpevalipesme,svakonasvomje-ziku.UnarednadvadanaposetilismoiDžamijupetka,jermenskukatedraluVank,Vrtpticaiisfahanskibazar.Izovogstaroggrada,otišlismopuniutisaka,aupovra-tkusmosvratiliiuKašan.TusmonajprebiliuvrtuFin,azatimsmoobišli idvestaretrgovačkekuće.JednaodnjihjekućatrgovcaBuruđerdisa,nekadanajbogatijegčovekauKašanuiokolini.Zavirilismousvakikutakkućeiuživališetajućiprostra-nimvrtomkrajstarihstabalanaraibrojnihvodoskoka.Nakonručkaurestoranu,upu-tilismosekaTeheranu.

Nekolikonarednihdanaposvetili smospremanjuispitakojesmosvisauspehompoložili.Kursjezvaničnozavršencere-monijomdodelediploma,prilikomčegajesvakoodnasnapoklondobiozbirkunajlepšihpesamaSohrabaSepehrija,je-dnogodnajcenjenijihsavremenihiran-skihpesnika.

Kada jedošaodannašegodlaska izIrana,obuzelonasjenekoneobičnoose-ćanje.RadovalesmosepovratkuuBeo-gradisusretusanašimporodicama.Is-tovremeno,bilesmotužnenesamozbogtogaštonapuštamoovudivnuzemljuukojoj smoprovelenezaboravnih tridesetdana,većizbogčinjenicedaserastajemosanašimnovimprijateljimakojesmota-mostekle.Savećinomnjihverovatnoza-uvek.GospođicaGanđiizašla jeispreddomakakobisepozdravilasanamaprenegoštouđemoutaksi.Tektada,kadasmosesnažnozagrlile,krenulesuiprvesuze.Sećamsedasamnaputudoautobuskestanice,kaodaihprviputvidim,upijalapogledomsvezgrade,parkoveimaletr-govekrajkojihsmobezbrojputaprošle.Ujednomtrenutku,saradijasezačulane-kapesmatužnih tonovaučijemsamte-ksturazaznalasamojednureč–Teheran.

Kasnije smo u autobusukojimsmokrenulezaIstan-bulupoznalemnogozanim-ljivih i dragih ljudi. Tokomčitavog puta mogla se čutiiranskamuzika uz koju sumnoginesamozapevali,većnanaševelikoiznenađenjeizaigrali.ZbogtogasmoimaleosećajdasejošuveknalazimouIranu.TekkadasenaulazuuIstanbulzačulapesmasim-boličnognaziva„Zbogompri-jatelji”,kaodasmose trgle ishvatiledajenašem,takoželj-no iščekivanom putovanju,došaokraj.

Ivana Gvozdenović sa gospodinom Mahmudijem,profesorom Bakhtijarijem i gospođicom Gandi nakon dodele diploma

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 103

KulturnicentarpriAmbasadiIslamskeRepublikeIranauBeograduobjavio

jePripovest o buđenju,knjigukojapruža„uviduideološku,intelektualnuipoliti-čkubiografijuimamaHomeinija”.Autorknjigeoživotu ideluosnivača IslamskeRepublikeIranjeHamidAnsari,adelojesengleskogjezikaprevelaMilenaRadu-lović.Uknjizi su,kako jenaveoautorupredgovorutogdela,izloženipojediniupečatljiviiznačajnitrenuciizživotaima-maHomeinija,odrođenjadosmrti,„usa-žetoj,alianalitičnojformi”.

Autor seuzdržaooddetaljnogopisi-vanjadogađaja,iznošenjadokumenataiprenošenjaHomeinijevihreči,vodećira-čunadaipaknepropustinijedandogađajkojijebiovažanzaimamovživotilizanjegovpokretistavove.„UprikazivanjutokadogađajauživotuimamaHomeinija,uovojstudiji,posebannaglasakstavljenjenaizvornostnjegovemisli,prioritetmo-ralnogusavršavanjaiduhovnogpročišće-nja, kao i uticaj duhovne i intelektualnedimenzijenjegoveličnostinanjegovživotiborbu”,naveojeHamidAnsari.

Stručnirecenzentprevedenogrukopi-saupoređenjusoriginalomnapersijskomjezikubiojeAleksandarDragović.Prevo-dilacjeufusnotamaobjasnioiodređenbrojreči i izrazakojiseodnosenaodre-dnicekaoštosukulturaislama,Iraniis-lamskagnoza,kakobičitaocisteklištoboljiipotpunijiuvidutekst.

UknjiziHamidaAnsarija,kaoštokažeinjenpodnaslov,životideloimamaHo-meinijaseposmatrajuiobjašnjavajuukon-tekstuburnihzbivanjauIranuutoku20.veka.Ovaknjiga, stoga,unekimsvojimdelovimapodsećanauzbudljiviromanočovekučiji jesamživotbiorevolucijauimevere.Knjigaseneobičnolakočita,ob-jašnjenjasunenametljivaiprirodnopro-izilazeizsledadogađaja,dajućinamnovuslikuodelovanjuimamaHomeinija.Unaj-manjuruku,srpskačitalačkapublikasadaimamogućnostdakritičkirazmotrisvojadosadašnjasaznanjaoIranuilije,makar,dobilaprilikudanapravipoređenjesara-nijimknjigamaoimamuHomeinijuiiran-skojislamskojrevoluciji.

Knjigajeobogaćenamnoštvom(ukupno 65)kolornihicrno-belihfotografijakojepotkrepljujutekstiligadopunjujudoda-tnimsadržajima.Načetiripolutabakailu-strovanisurazniperiodiživotaimamaHo-meinija.

NOVA IZDANJA

Pripovest o buđenjuOsvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju imama Homeinija –od rođenja do preseljenja na drugi svet

Hamid Ansari

Prevod: Milena Radulović Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu

104 NOVA IZDANJA

D rugo–latinično–izdanjeknjige„Per-sijskebajke–svežepriče izstarih

knjiga”,autoraMahdiAzarJazdija,upre-voduDejanaSpasojevića,pojavilosedvegodinenakonprvog–ćiriličnog–izdanja.Ovoje,inače,druginaslovovogrenomi-ranogiranskogpiscazadecuiomladinuuizdanjuKulturnogcentraI.R.IranauBeogradu.Njegovaprvaknjiga,„Dobrepričezadobrudecu”,objavljena je još1997.godine.

„Persijskebajke”sadržepoučnepriče,basneibajkeizbogateriznicepersijskogknjiževnognasleđa.Ispričanerazumlji-vimijednostavnimjezikomiprilagođe-nesvimuzrastima,pričeizovezbirke,unajboljemmanirupripovedačke tradicijeistoka,prenoseuniverzalnaivanvremen-skaznačenja.Pričeotkrivajunarodnumu-drostistokaivelikihpersijskihmistika,nastaluurasponuodnekolikovekovaiprotkanupretpoznatljivim simbolima ialegorijama.Uposebnomdelunakrajuknjigedatasuobjašnjenjaotomekakosunastalepojedineizreke.

Mahdi Azar Jazdi rođen je 1923. go-dineupredgrađuJazda,upobožnojporo-dici.Pohađaojeverskuškoluurodnomgradu.Oddetinjstva,uzučenje,pomažeocuupoljskimposlovima,apotomučiimnogezanate–građevinski,tekstilni...Kasnijepostajepomoćnikujednojknji-žari,gdeotkrivajedansasvimnovsvet,svetknjigaipriča.Počinjeaktivnodase

Persijske bajkeSveže priče iz starih knjiga

Mahdi Azar Jazdi

Drugo izdanje – latiničnoPrevod: Dejan Spasojević Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu

bavi čitanjem, učenjem iz knjiga i prou-čavanjem.Svoznanjejestekaonatajna-čin,kaosamouk,bez formalnogobrazo-vanja.KnjižaruirodnigradJazdnapušta1943.godineiodlaziuTeheran.Počinjedaradikaoknjižarskipomoćnik,akasni-jepostajeredaktoruštampariji.Utovre-mepočinjedapišezadecu,ostajućiverantomžanruidanas,svrstavajućiseurednajpoznatijihinajomiljenijihiranskihpi-sacazadecu.

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 105

Pedeset treći Međunarodnibeogradski sajam knjiga

20–26.oktobar2008.godine

KulturnicentarI.R.Iranajeiovego-dineučestvovaonaMeđunarodnomsaj-muknjigauBeogradu.Predstavljeni su,pored novih i aktuelnih izdanja, i ranijinasloviipublikacijekojisutokomprote-klihgodina izašliu izdavaštvuCentra.CelokupnoizdavaštvoKulturnogcentraIrana,odnjegovogosnivanjapadodanas,bilojenasrpskomjeziku,štojeznatnombrojudomaćihljubiteljaipoklonikaknjigetokomnizagodinaomogućivalokontaktsatekovinamapersijskecivilizacije,jedneodnajstarijihnasvetu,iistovremeno,ola-kšavaloimsticanjesaznanjaosavreme-nimstrujanjimaumodernomIranu.

ŠtandIranskogkulturnogcentra,kaoiuvek,biojedobroposećen.Pažnjupose-

tilacaprivuklasuizdanjanasrpskomje-ziku,časopis„Nur”,velikibrojbogatoilu-strovanihmonografijaoiranskojkulturi,posteri sa reprodukcijama čuvenihper-sijskihminijaturista,unikatniikaligra-fskiperfektnodekorisaniprimerciČasnogKur’ana,rukotvorine,umetničkipredme-ti,muzika,filmoviidrugo.

Ovogodišnjimeđunarodnibeogradskisajamknjiga,održanpodmotom „DvavekaVelikeškole”,otvoriojeakademikDragoslavMihailović,jedanodnajznačaj-nijihsavremenihsrpskihpisaca.UimeJa-pana,zemljepočasnoggostaSajma,prisu-tne jepozdravio japanskipisacNacukiIkezava.

Na53.međunarodnombeogradskomsajmuknjigaučestvovalo je820 izlagačaizzemljeiinostranstva.Izlagačisusepred-stavilinaštandovimauhalamaIiXIVBe-ogradskogsajma,napovršiniod20.000kvadratnihmetara.

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

Interesovanje za štand Kulturnog centra I. R. Irana bilo je veliko kao i svake godine

106 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

PoredJapana,kaozemljepočasnoggo-sta,na53.međunarodnombeogradskomsajmuknjigaučestvovalisuizdavačiizKa-nade,SAD,Kine,Irana,Rusije,Italije,Ve-likeBritanije,Francuske,Nemačke,Polj-ske,Švajcarske,Španije,Portugala,Austrije,Izraela,Slovenije,Hrvatske,BosneiHer-cegovine,CrneGore,Makedonije,Brazila,Angole.PrviputnaBeogradskomsajmuknjigaučestvovalisuizdavačiizDanskeiUkrajine.Poredizdavačaizinostranstva,na53.međunarodnombeogradskomsaj-muknjigaučestvovao je ivelikibrojau-torskihagencijaizFrancuske,Italije,Tur-ske,Kanade,Ukrajine,Grčke,RusijeiNemačke.

Nagrada„DositejObradović”–godišnjanagradastranomizdavačusakontinuira-nimijasnimdoprinosomuobjavljivanjuipromociji srpskeknjiževnosti pripala jeizdavačkojkući„GaiaEditions”izBordoa.

Školskidan,23.oktobar2008.godine,organizovanojeposetilovišeoddesethi-ljadaučenika,nastavnika,studenataipro-fesora.

Promocija knjige „Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju Imama Homeinija – od rođenja do preseljenja na drugi svet”

25.oktobar2008.godineBeogradskisajamknjiga

Naovogodišnjembeogradskomsajmuknjiga,KulturnicentarI.R.IranauBeogra-dupromovisaojesvojenajnovijeizdanje,knjigu iranskogautoraHamidaAnsarijaPripovest o buđenju–Osvrt na ideološku,in­telektualnu i političku biografiju imama Ho­meinija–od rođenja do preseljenja na drugi svet.

Promocijiodržanojusalizapromocije„BorislavPekić”prisustvovaojevelikibrojposetilacakojisupokazaliizuzetnointe-resovanjezaovodelo,prvotakvevrstenasrpskomjeziku.

Prisutne jeu imeKulturnogcentra I.R.IranapozdravioAleksandarDragović,istakavšidasedeloHamidaAnsarijanu-dikaograđazamultidisciplinarnaprou-čavanja, ida je zbog toga teškoodreditinjenžanr;ida,zato,imadodirnetačkesamnogimoblastima,kaoštosugeopoliti-ka, politikologija religije, istorija religije,itd.Zatoje,kaoprvodelotevrstenasr-pskom jeziku,njenznačajvišenegooči-gledan.

RečjezatimuzeoiranskiambasadoruBeogradu,NjegovaekselencijaMirhejdari.Onjeistakaodajevrednostdela„Pripo-vestobuđenju”utomeštoobjašnjavado-gađaje koji su bili uzrok i doveli do iz-bijanjaIslamskerevolucijeuIranu.Budućidatakvihdelanasrpskomgovornompo-dručju nije bilo, utoliko je vrednostAn-sarijeveknjigeveća, jeronakao takvaotvaravratazaupoznavanjesrpskogčita-laštva i javnosti samodernom istorijomIrana,štoće,kakojeistakao,pružitiboljiuvidutedogađajeiprodubitirazumeva-

Najnovija izdanja Kulturnog centra I. R. Iranaprivukla su pažnju raznih profila posetilaca

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 107

njeizmeđudvanaroda.Njegovaekselen-cijaMirhejdarisezahvaliosvimakojisuučestvovaliurealizacijioveknjige.

DirektorKulturnogcentraI.R.Irana,g.MehrdadAgahi,zahvalioseprisutnimakojisudošlinapromociju.Onsetakođe,zahvalio svima koji su učestovali u pri-premiovogdela.

„Izbijanje Islamskerevolucijeu Iranu1979.godinepredstavlja jedanodnajva-žnijihglobalnihdogađajau20.veku;re-volucijekoja,zajednosanjenimvođomiidejnimtvorcem,idaljevršiuticajnasa-vremenisvet.Ovuveličanstvenui jedin-stvenurevolucijunijemogućeshvatitibezpoznavanjanjenogharizmatičnoglideraiidejnog tvorca.Ovegodine,uznakobe-ležavanjadevetnaestogodišnjiceodprese-ljenjaimamaHomeinijanadrugisvet,Kul-turni centar IranauBeogradu jeobjaviodeloHamidaAnsarija‘Pripovestobuđe-nju’kojepredstavljasažetupolitičkuiin-telektualnubiografijuimamaHomeinija”,rekaojeg.Agahi.

Opostupkuprevođenja,utiskukojijenanjuostaviloovodelo i iskustvuupo-znavanjasaličnošćuimamaHomeinija,go vorilajeMilenaRadulović.

„Zahvaljujemgospodinudirektoruštomijeukazaopoverenjetimeštomijepo-verioprevodoveknjige, i svimakoji sumipomogliuprevodu,čimejeomoguće-noadekvatnopredstavljanjejednogveli-kogčovekakakavjebioimamHomeini.Uovojknjizi,naprvommestu,kaoštoisamautorkaže,prikazanajepolitičkaiideološkabiografija,čijiobimprevazilazisadržaj knjige, jer su izostavljenimnogiistorijskidetaljiikomentari.Datesusamoosnovneideje,kojenanajboljimogućina-činobjašnjavajučitavuideologijukoja jepratilaIslamskurevolucijuiIslamskuRe-publiku,kojejezapočeoiosnovaoajatolahHomeini.KadasepomeneIran,čitavsvetimaasocijacijunaimamaHomeinijakojijenajzaslužnijištojejednaovakvazemljapostalaonoštojeste.OimamuHomeinijumožemnogo togada sekaže, auovojknjizijedostatogairečeno.Volelabihdapročitam samo jednu rečenicu iz knjigekojomjeautoropisaoimamaHomeinija:‘Jedna od izuzetnih osobina imamaHo-meinijabilo je toštosunjegoverečibezizuzetkabilezasnovanenanjegovimuve-renjimainaistinoljublju,kaoitoštojeonsampresvihdrugihčinioupravoonako

Veliki broj posetilaca pokazao je izuzetno inte resovanje za knjigu Hamida Ansarija

108 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

kakojeipropovedao.’Upravoovačinje-nica,dajeonoštojepropovedaoisamra-dio,činigavelikimičinigaznačajnimnesamozaIran,negoizačitavsvet.Jasena-damdaćeovaknjigapomoćidasesrpskapublikaštoboljeupoznasaIranom,isu-štinomIranakaoislamskerepublikeire-volucijomimamaHomeinijaočemu,pret-postavljamneznadovoljno.Zahvaljujem.”

PotomjerečuzeoOliverPotežica,di-plomataipublicista.

„KnjigairanskogautoraHamidaAnsa-rijaPripovest o buđenju–Osvrt na ideološku,intelektualnu i političku biografiju imama Ho­meinija–od rođenja do preseljenja na drugi svetpokazujedairanskaislamskarevolu-cijaiživotidelonjenogvođe,imamaHo-meinija,ostajuaktuelniizanimljivizači-talačkupublikuidanas,20godinaposlesmrtiimamaHomeinijaiblizu30godinaposlerušenjaomraženogrežimašahaMo-hamedaRezePahlavija.NašasaznanjaoistorijskimzbivanjimauIranukrajemse-damdesetihgodina20.veka(kaoioIranuuopšte)suneadekvatnainedovoljna,os-

tajućiuglavnomzarobljenaudihotomnim(crno-belim)pojmovimaipredrasudamasimplifikovanihpolitičkihstudijaipristra-snog novinskog izveštavanja.Na našemjezikunijebilonijednogdelairanskihau-torao samom imamuHomeiniju i feno-menuiranskeislamskerevolucije.Jednomrečju,nismoznalikakosamiIrancividezbivanjaizsvojenovijeistorijeištaonimisleoimamuHomeiniju.

Utakvimokolnostima,knjigaHamidaAnsarijapredstavlja izuzetnozanimljivustudiju za sve one koje zanima istorija isadašnjostIrana,kaoidinamičnazbivanjauislamskomsvetu.Persija,današnjiIran,bilajezemljakojusudrugiljudijošodnajstarijihvremenadoživljavalikaoveli-kumisteriju.Ali,netrebadazaboravimo,pritome,dajepoznatifilozofistorijeiis-toričar,ArnoldTojnbi,uvrstioIranmeđudvadesetakstubovaljudskecivilizacije.

Ovaknjiga,prezentovananatradicio-nalnomSajmuknjigauBeogradukrajemoktobra2008.godine,pokazujenamzbogčega je poznati francuski iontelektualac,RožeGarodi,tvrdiodajeimamHomeinidaonovismisaoživotaIrancima,kaoištaznačikoncept‘vraćanjasebi’,odnosnooču-vanjasopstvenogidentitetaisamopoštova-nja.Bezpretencioznosti,utemeljućisvojezaključkenaistorijskimčinjenicama(odko-jihsumnogebilenepoznatenašojčitala-čkojpublici),HamidAnsarinasubedljivodovodidozaključkadaježivotimamaHo-menija,punburnihzbivanjaizapleta,bioiizrazipotvrdanjegovevereizalaganjazaprava‘ugnjetenihnazemlji’,daupotre-bimotajčuveniizrazFrancaFanona.

IstorijasavremenogIranasenemožerazumetibezpoznavanjaživotavođeiran-skeislamskerevolucije,imamaHomeinija.IstokaoštoseniživotimamaHomenija,velikogislamskogučenjaka(mudžtehida)nemožerazumetibezpoznavanjaburnihistorijskihdogađajau Iranutokom20.veka.”

Prisutnima se obratila i prevodilac dela,Milena Radulović

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 109

Svečano otvaranje kursapersijskog jezika

16.oktobar2008.godine,MuzejJugoslovenskekinoteke

Povodom početka kursa persijskog jezika za 2008/09. godinu, Kulturni centar Irana je or­ganizovao svečanost u Muzeju jugoslovenske kinoteke na kome su prisustvovali polaznici kursa i prijatelji iranske kulture.

Nakonpozdravnereči,skupuseobra-tioiranskiambasadoruBeogradu,Njego-vaekselencijasejjedMortezaMirhejdari:

„Dameigospodo,dragonamštoima-moprijateljekojivoleiranskukulturuicivilizaciju.Nadamosedačlanovikultur-nogodeljenjavašeAmbasadeuTeheranu

buduistoovolikoaktivni.Svakimdanomboravkauvašojzemlji,srećnijisamštostičemvećasaznanjaovašimobičajima,vašemnarodu,ponašanju,gostoprimstvu,vašojkulturiuopšte.KoristimprilikudasezahvalimprofesoruBožovićuiostalimčlanovimaDruštvaprijateljstvakoji svo-jimradomdoprinoseovomcilju,idrugi-makojisunamuovomepomogli.Takođenamjeveomadragozbogvelikogzala-ganjaiangažovanjaIranskogkulturnogcentra, aposebnonjegovogdirektora,g.Agahija,štosmouspelidadovedemole-ktora za persijski jezik koji govori i en-gleskiikoji,zajednosaostalimaIrancimakojipoznajusrpski,možedavampomo-gneuučenjupersijskogjezika,štoće,sva-kako,pomoćidaseštoboljemeđusobnoupoznamo.Hvala.”

O svojim iskustvima učenja persijskog jezika, persijskoj kulturi iboravku u Iranu na jednomesečnom kursu govorio je Petar Janačković

110 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

PotomseprisutnimaobratiodirektorIranskogkultrunogcentra,g.MehrdadAgahi:

„UimeBogaMilostivog,Samilosnog;želimdaizrazimdobrodošlicusvimakojistedošinaskuppovodompočetkanovogciklusazaučenjepersijskogjezika.Preot-prilikesedammeseci,napočetkuiranskeNovegodine,završenjeprvisemestarkur-sapersijskogjezika.Jednomilidvaputagodišnjeimamoprilikudasesretnemoidružimo,štojeujednoidobraprilikadase stari polaznici kursa upoznaju sa no-vim.Kurskojisadapočinjetrajaćedokra-jadecembra.KaoštojerekaoambasadorMirhejdari,ovegodine,hvalaBogu,uBe-ograduimamoprofesorapersijskogjezikakojićedržatipredavanjanaFilološkomfakultetuiuporedosatimpredavatiinakursukojiorganizujeKulturnicentar.Na-damsedaće topomoćidaljojpromocijipersijskogjezikakaomostazapovezivanjeimeđusobnoupoznavanjenašihkultura.Hvala.”

Skupjepozdraviocenjeniorijentalistaprof.drRadeBožović,koji jeukazaonaznačajučenjajezika,uovomslučajuper-

sijskog,koji,kaoisrpski,pripadaindoev-ropskojporodicijezika,posebnousvetlusadašnjihgeopolitičkihicivilizacijskihokolnosti.

Osvojimiskustvimaučenjapersijskogjezika,persijskojkulturiiboravkuuIranunajednomesečnomkursugovorilisupo-laznicikursaĐorđeIvanovićiPetarJana-čković.

SvečanostjezavršenajeprojekcijomfilmaSedam lica persijske civilizacije.

Promocija knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu”

3.oktobar2008.godine,Vršac

Uorganizacijiprirodnjačkogdruštva„Gea”izVršca,3.oktobra2008.godine,usvečanojsaliskupštineOpštineVršac,odr-žanajepromocijaknjige„3.000godinara-čunanjavremenauIranu”,autoraDejanaMaksimovića.

Uprisustvučlanovaiprijateljapriro-dnjačkogdruštva„Gea”,kulturnihradni-ka,predstavnikalokalnihmedija,pred-stavnikaastronomskihidrugihudruženja,

Promociji knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu” prisustvovali su kulturni radni ci,predstavnici lokalnih medija, astronomskih i drugih udruženja

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 111

promociju jeotvorioautorDejanMaksi-mović,kojijegovorioosvojiminteresova-njimazakalendarskesistemeIranaipo-voduzasastavljanjejedneovakveknjige.

Osamojknjizigovoriojejedanodre-cenzenata,drMilanS.Dimitrijević,kojijeizmeđuostalogrekao:

„Maksimovićevaknjigajeznačajando-prinos siromašnoj, šturoj i površnoj lite-raturinasrpskomjezikuokalendarimadrugihkulturaipoprviputomogućavačitaocuda,sledećiuputstvananašemje-ziku,lakopretvaradatumerazmatranihkalendaraugregorijanskeiobrnuto.”

UimeKulturnogcentraI.R.IranauBeogradu,skupuseobratioAleksandarDragović,urednikčasopisazakulturuiislamsketeme„Nur”,kojijeistakaodajevremekaofenomen jednaodkategorijakojom seBog zaklinje u svetoj knjizi,Kur’anu, iupravou svetlu te činjenicetrebasagledavatiirazmatratikolosalnedoprinosemuslimanskih naučnikau sa-stavljanjukalendaraiuopštedoprinosko-jijeislamskacivilizacijadalanatompolju.

UnastavkupromocijeDejanMaksi-mović jeodržaopredavanjeokalendaruOmeraHajjamakao„najboljeuređenominajtačnijem(...)koji jeu istoriji čovečan-stvabiouupotrebi”.

Nakrajuprograma,AleksandarDra-govićjepredstaviočasopis„Nur”,trome-sečnikzakulturuiislamsketeme.

Delegacija iz Irana uPatrijaršijskom dvoru

30.jun2008.godine,Beograd

UimeNjegovesvetostipatrijarhasrp-skog,g.Pavla,Njegovovisokopreosve-štenstvo,mitropolitcrnogorsko-primorski,g.Amfilohije,ugostiojeuPatrijaršijskomdvoruuBeogradu,30.juna2008.godine,visokuiranskudelegaciju,predvođenuvi-sokimmuslimanskimsveštenikomipro-

dekanomIslamskoguniverzitetauKomu,g.sejjedAbolhassanNavabom,upratnjig.MirzeAliBaratija,gđeRogajeAbbasianNighje,NjegoveekselencijeMirhejdarija,ambasadoraIslamskeRepublikaIranauBeograduig.MehrdadAgahija,direktoraKulturnogcentraIslamskeRepublikeIra-nauBeogradu.

Napočetkusrdačnograzgovoravi-sokopreosvećenimitropolitpozdraviojeuvaženegostepozdravomvereilju-bavi,azatimiizrazioradostštoihjeprimiouduhovnomsredištuSrpskepra-voslavnecrkve,kojujeustanoviosvetiSava,zakogajeostalozapisanodajeprilikomhodočašćauSvetuzemljupo-setiokalifauDamasku.SvetogSavujekalifnazvaočovekomBožjimzbognje-govevere.Visokopreosvećeni je istakaodasusrethrišćanskevere i islamatrajevekovima.Dar jeBožjištosmosvipri-padnicivereuJednogBogaištoveru-jemouSudnjidan.UimeJednogBoga,

Visoki muslimanski sve štenik i prodekanIslamskog uni verziteta u Komu, g. sejjed Abolhassan

Na vab i Njegovo visokopreosve štenstvo mitropolit crnogorsko­primorski g. Amfilohije

112 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

Mitropolitjegostimapoželeodobrodo-šlicuiugodanboravakuSrbiji,adržaviIranuuspehinapredakusvimovoze-maljskimiskušenjima.

G.sejjedAbolhassanNavab,visokimu-slimanskisveštenikiprodekanIslamskoguniverzitetauKomu,istakaojedamujedragoštojedošaouSrbiju.OnjenaglasiodadelegacijadolaziizgradaKoma,kojijecentaršiitskihmuslimanaiukomejeos-novanUniverzitetnakomeseistraživačiiprofesoribavesvimsvetskimreligijama.UokviruizdavačkedelatnostiUniverzitetjenapersijskijezikpreveoiobjavio20na-slovaohrišćanstvu.Univerzitet,kojijeje-dinstvenucelomsvetu,osnovanjesaciljemdaseproučereligijekojepotičuodAvra-ma,aliisveostale.ZadatakUniverzitetajedaseprilikomproučavanjareligijaos-tvaridijalogkojićepomoćisvimadaseuspostavimirusvetu,daseistaknemoralipravednostusavremenomdruštvu.

Hodžat’lislam Navab je istakao: „Mismou IslamskojRepublici Iranupre tri-desetgodinazapočelimeđureligijskidija-log.Velikesilenisuzadovoljneulogomre-ligijeusvetuiodsamogpočetka,pravac

Božanskihreligijaipravacvelikihsilasejasnorazlikovao–religijajebilazaljudeiobraćalasenjima,izbogtogasuvelikesi-leimoćniciovogsvetauveknastojalidareligijaneigranikakvuuloguuživotimaljudi.Zatojenašaobavezateška–davra-timoreligijuuživoteljudi.”

Hodžat’lislam,Navab,unastavkuraz-govorajepozvaovisokopreosvećenogmi-tropolitaAmfilohijauposetuIslamskojRepubliciuciljusveobuhvatnogmeđure-ligijskogdijaloga.

VisokopreosvećenimitropolitAmfilo-hijejeistakaodajedijaloguprirodisva-kogčoveka,dajenašdijalogsaBogomnašavera,takodabezvereinemaistin-skogdijaloga.Mitropolitjecitirajućiapo-stolaPavlanaglasiodajepotrebnodatavera bude i delotvorna. Suživot narodanaovimprostorimajeuistorijiimaoido-breilošetrenutke,aposebnoseunovijevremeističeodnosAlbanacapremaSrbi-manaKosovu iMetohiji i nedavni gra-đanskirat,kojisedogodionapodsticajvelikihsila.IsteonesilekojesuzapočelekrvoprolićeuIraku,počelesuinaKosovu,asadasepretnjeupućujuiIranu,ione

Iransku delegaciju na čelu sa hodžat’lislam Navabom prilikom posete Pravoslavnom bogoslov skom fakultetuprimio je dekan fakulteta, Njegovo preosveštenstvo episkop bački, dr Irinej Bulović, sa saradnicima

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 113

suuverenedaseproblemimogurešitina-siljemipritisicima.

Hodžet’lislamNavabjesasvojomde-legacijomposetioiPravoslavnibogoslov-skifakultetgdeihjeprimiodekan,Njego-vopreosveštenstvoepiskopbački,drIrinejBulović,sasvojimsaradnicima.Napoče-tkusrdačnograzgovora,dekanBogoslov-skogfakulteta,vladikabački,Irinej,po-želeo jedobrodošlicugostima iz Irana iupoznaoihsaistorijatom,nastavomistu-dijamanaBogoslovskomfakultetu.

„Miimamodugistorijatupoznavanjasaislamom,budućidanekolikovekovaži-vimonaistimprostorimasamuslimani-ma”,rekaojevladikabačkiidodao:„Zbogtogasmozainteresovanidavodimodija-logsasvetomislama.”

Tokom razgovora, iznet je predlog omogućimoblicimasaradnjeizmeđuKul-turnogcentraIranaiBogoslovskogfakul-teta,kaoštojesaradnjasačasopisom„Nur”,ilizajedničkoorganizovanjeiliučešćenaskupovimareligijskogsadržaja.

Hodžet’lislamNavabsezahvaliode-kanuBogoslovskogfakultetanaizlaganjuiobjašnjenjima,iistakaodajedubokopo-

znavanjedvestraneuključeneudijalogosnovaipreduslovzanjegovuspeh.

„UsvetomgraduKomu,uIranu,osno-valismoUniverzitetnakomeizučavanjehrišćanstvakaojednogodpredmetatrajeido7godina”, rekao jeNavab idodao:„NapostdiplomskimstudijamaUniverzi-tetpohađaoko300studenata,atakođe,štampalismookostonaslovakojisebaveraznimreligijama.”

Nakraju razgovora,hodžet’lislamNa-vabjeizrazioželjuzanastavakzapočetogdijalogakrozsaradnjusaKulturnimcen-tromIrana,ipozvaorukovodstvoBogo-slovskogfakultetadaposetiIslamskuRe-publiku.

Promocija časopisa „Nur” u okviru „Događanja u dvorištu”

26.jun2008.godine,Matičnabiblioteka„LjubomirNenadović”,Valjevo

NakonučestalihpozivaMatičnebibli-oteke„LjubomirNenadović”izValjevadaKulturnicentarIranauokviru„Doga-đanjaudvorištu”,jedinstvenekulturne

Direktorka Matične biblioteke„Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, Zorica Milinko vić,pozdravila je prisutne koji godinama prate manifestaciju „Događanja u dvorištu”

114 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

manifestacijeusrpskimbibliotekama,pred-stavičasopis„Nur”,26.junaodržanajepromocijaovogčasopisakojiseprekoMa-tične biblioteke već dugi niz godina di-stribuirauValjevoikojiunjemuimasvo-ječitalaštvo.

Direktorkabiblioteke,ZoricaMilinko-vić,pozdravilajeprisutnekojigodinamaprate„Događanjaudvorištu”upoznavšiihsasaradnjomsaKulturnimcentromIra-nauBeogradu.Onajenajavilavečedru-ženjasačasopisom„Nur”:

„Valjevskapublikaodanaduhu‘Dvo-rišta’,imaprilikudasaznamnogovišeodrevnojpersijskojcivilizaciji,kulturi,obi-čajimaipoezijiIrana.Usvetupunomza-tvorenostiinerazumevanja,časopis‘Nur’,u izdanjuKulturnogcentraIranauBeo-gradu,predstavljadragocenmostzapri-bližavanjekulturainaroda.Prezentujućiveliketemesavremenecivilizacijeičlankeovelikanimaislamskekulture,onznačaj-nodoprinosimeđusobnomrazumevanjuipribližavanjuIstokaiZapada,islamskeihrišćanske‘hemisfere’.”

ČasopisjepredstavioAleksandarDra-gović,urednikčasopisa„Nur”.Onsenaj-preosvrnuonadugogodišnjeodnoseiz-

međuIranaiSrbijeiutomsvetluinaotvaranjeKulturnogcentraIranauBeogra-du1990.godine,kadajepokrenutčasopis„Nur”.Iniciajtivuzapokretanje„Nura”trebapotražitiu svetlu iranskihnastoja-njadaovomdeluBalkana,kojisaIranomimamnogedodirnetačkeisličnosti,pre-zentujerazličiteaspekteiranskekultureicivilizacije.Dragovićjerekao:

„Tromesečnikzakulturuiislamskete-meizlaziukontinuitetuod1991.godine,ivećduževremejejediniirelevantniča-sopisnaovimprostorimakojisegeneralnobavifilozofijomiduhovnošćuIstoka,apo-sebnoiransko-islamskom,kaoirazličitimaspektimairanskecivilizacije.Dosadasuizašla52brojaovogčasopisakojisedistri-buiraiurepublikebivšeSFRJ.Značajandeonjegovihtekstovačinepriloziizperadomaćihautorakojiobuhvatajuširokte-matskispektar,odmeđureligijskogdijalo-ga,prekokomparativnereligije,dopoezi-jeiproznihradova.”

Dragovićjedaljegovoriootehničkim,vizuelnimiostalimkarakteristikamača-sopisa,specijalnimizdanjima(ukupnotri),onačinudistribucijeisaradnje:„Opštijeutisakdajesrpskačitalačkajavnost,upo-

Aleksandar Dragović (desno), urednik časopisa „Nur”, i saradnik časopisa, Dejan Spasojević

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 115

plaviglobalnekultureizkoje,unajrazli-čitijimvidovima,provejavanegacijasa-kralnihprinicpaivrednosti,imalamaloprilikedasteknetemeljnijasaznanjaoiranskojkulturiinjenombitnosakralno,relevacijskomireligijskompogledunasvet.Zatočasopis‘Nur’imasvojevrsnumisijuupoznavanjasrpskekulturnejav-nosti sadometima, vrednostima i kara-kteristikamakulturekojaspadaujednuodčetirikolevkeljudskecivilizacije.Kon-ceptčasopisa‘Nur’svojimtematskimblo-kovimajeprilagođenovakvomsagleda-vanjuipromišljanju,imićemosetruditidausvakombrojuobjavimoneštoizbo-gaterizniceiransko-islamskogkulturnognasleđa.”

Krozspontanoprikazivanjeslajdovasanaslovnimstranamačasopisa,urednik„Nura”upoznaojeprisutnesarazličitimaspektimairanskekulturekaoštosusli-karstvo,muzika,umetnost,filozofija,knji-ževnost...

Očasopisujegovorioinjegovsaradnik,DejanSpasojević.

„Uzaglavlju‘Nura’stojidajetočaso-piszakulturu;podsetimosedarečkultu-radolaziodrečuikult,štoznačisluženje(Bogu,naravno).Tradicija,nasučidaseBogumožeslužitina raznenačine:kadneštonapišemo,otpevamo,odsviramo,na-slikamo,istkamo...I,zaista,svesetou‘Nuru’inalazi:književost,muzika,isto-rija,religija,slikarstvo,persijskitepisi,mi-nijature,rukotvorine,ijošmnogotoga,asveuciljudasesvetučinilepšim,odnosnodaseslužiBogu”,rekaoje,izmeđuosta-log,DejanSpasojević.

Promocijajezavršenaspontanimraz-govoromsapublikom.Promoter jeod-govaraonanajrazličitijapitanjaiopšti jeutisakdasuprisutnitevečeriu„Dvorištu”uspelidarazbijumakarmalideopredra-sudavezanihzaIran.

Nakrajupromocije,direktorkabiblio-teke,ZoricaMilinković,jerekla:

„Unadahnutomrazgovoru,ukomesusviuživali,saznalismozanasnezamislivepojedinostiopovezanostisrpskogiiran-skognaroda,našihkultura,epova,mito-va, kuhinja, itd. Listajući stranice ovogčasopisashvatamokolikosmoneukiine-upućeniikolikojevelikapotrebazabo-ljimupoznavanjem,aovakvisusretisudobraprilikazato.”

Persijske bajke na6. Dečjem pozorišnom festivalu „Pozorište Zvezdarište”

10–17.april2008.godine,Beograd

Na6.Dečjempozorišnomfestivalu„Po-zorišteZvezdarište”kojipredstavljanajbo-ljascenskaostvarenjaupozorišnojprodu-kcijizadecunapodručjuSrbijeizemaljauokruženju,KulturnicentarIranajepred-stavioknjigu„Dobrepričezadobrude-cu”,novoizdanjeiranskihnarodnihbajki,uzvideoprezentacijulutkarskepredstave

„Dogadanja u dvorištu” je najprepo­znatljivija kulturna manifestacija pri va­ljevskoj Biblioteci. Počev od 1987. godi ne, ova manifestacija kontinuirano se odvija svakog leta. To je u suštini svojevrsna knji­ževna tribina koja je u svo joj biti imala ide­ju da se u ambijentu letnje opuštenosti i otvorenog prostora dovode najznačajniji knji­ževnici i da se, uz prezentovanje njihovog književ nog opusa, stvori navika otvorenog i konstruktivnog razgovora. U toku dvade­set godina, koliko „Dvorište” traje, u nje­mu je boravilo preko stotinu najva žnijih pi­saca, mislilaca, filozofa i ume tnika, ali isto tako i književnih kritičara, tumača umetno­sti i kulture, antropo loga i hermeneutičara. Tokom svih ovih godina, „Dvorište” je za­držalo kurs od govornosti, autentičnosti, vre­dnosti, tra ganja i osluškivanja.

116 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

„Ćelaviheroj”,iranskoglutkarskogpozo-rišta„Jabukovodrvo”.

Uokvirupratećegprograma„Svudausvetukaokodkuće”deciizpredškolskihustanovasaOpštineZvezdaraprezento-vanojenekolikopričaibajkiizoveknjige.Publikajeimalaprilikudauživaunada-hnutoj animacijiNadePetković, učenice

VIBeogradskegimnazije,kojajehiljadu-godišnjumudrostpersijskeknjiževnetra-dicijepretočilauneposrednuispontanuprezentaciju koja je namomenteneodo-ljivopodsetilanasrpskenarodnepriče ibajke.

PrisutneusaliOpštineZvezdara,kojajeosnivačovogfestivala,pozdraviojedi-rektorKulturnogcentraI.R.Irana,g.Me-hrdadAgahi, koji se zahvalionavelikojposećenostiiistakao:

„Stičućiznanjaodrugimkulturama,imamoprilikudasaznamoiupoznamoonekojisusamofizičkidalekoodnas;takođe,natajnačinupoznajemoisamisebe.Jedanodnačintogupoznavanjaje-stekrozneprolaznaknjiževnadelakojapostojeutradicijisvakognaroda,akon-kretno,ikadaseradioknjiževnojtradicijiIrana,možemouočitiznatnesličnostisasrpskomknjiževnombaštinom,posebnouoblastidečjeipripovedačkeknjiževnosti.”

Ovogodišnjifestival„PozorišteZvezda-rište”održanjepodsloganom–SVUDAUSVETUKAOKODKUĆE–kaopod-setniknatodajeovagodinauSavetuEv-

Najmlađa publika uživala je u festivalskim sadržajima

Nada Petković

Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 117

ropeproglašenagodinommultikultural-nosti.Uskladusatim,krozpredstavljanjeraznihkultura izemaljaupratećimpro-gramima, organizatori festivala nastojalisu da deci približe ne samo ideju o po-stojanju raznih kultura dalekih zemalja,kaoštosuKinaiMeksiko,većidabuduprikazanenekeuniverzalnevrednostiko-jepostojeusvakojkulturi.

Studenti sa Katedre za pozorište i film Teheranskog univerziteta umetnosti u Beogradu

12–16.novembar2008.godine,4.Festivalinternacionalnogstudentskogteatra

Na4.Festivaluinternacionalnogstu-dentskogteatra(FIST),kojijeuorganizacijiFakultetadramskihumetnostiUniverzite-tauBeograduodržanod12.do16.no-vembra2008.godine,beogradskojpublicipredstavilisusestudentisaKatedrezapozorišteifilmTeheranskoguniverzitetaumetnosti.

Univerzitet umetnosti u Tehranu osno van je 1960. godine, sa odsecima za slikarstvo, grafiku, konceptualnu ume­tnost, fo tografiju, pozorište, film i dra­maturgiju.

Katedra za pozorišne i filmske studije ovog univerziteta pred stavlja jednu od najvažnijih pozo rišnih katedri, a uje­dno, i prvu na kojoj se održavaju filmske studije.

PredpublikomizSrbijeidrugimuče-snicimafestivala,iranskistudentisuuFil-mskomstudiju2,13.novembrapremijernoizvelikomad„Mulan”urežijiNilufarRa-fiiuzkoreografijuMuhamedSadekFadaiFardaiMarziBahrami.

Delegacija vojvođanskih muslimanau poseti Islamskoj Republici Iran

13–20.novembar2008.godine

UorganizacijiKulturnogcentra I.R.Irana,uperioduod13.do20.novembra2008.godine,delegacijamuslimanaizBe-očinaiNovogSadaposetilajeI.R.Iran.Tomprilikom,onisuboraviliuTeheranu,KomuiMašhadu,gdesuobavilinekolikorazgovorasapredstavnicimaislamskihin-stitucijairazgovoraliomogućnostimastu-diranjanairanskimuniverzitetimaidrugimoblicimasaradnje.

Jednaodtemarazgovoratokompose-tebilajeiekonomskaikulturnasaradnjaopštinaBeočiniNoviSadipredstavnikairanskihinstitucija.

118