3/2015

49

Apstrakt

Sve veća briga o zaštiti životne sredine i napori za smanjenje globalnog zagađenja, kao i sve intenzivnija primena obnovljivih izvora energije, posebno energi-je vetra, doprineli su da autor u ovom radu posebnu pažnju posveti razmatranju aspekata i karakteristika osiguranja vetroelektrana. Najpre će biti razmotrene osnovne karakteristike vetroelektrana i neke njihove tehničke karakteristike. Osiguranje vetroelektrana se posebno razmatra, uz osvrt na mogućnosti ugovaranja ovog osiguranja u Srbiji. Vetroelektrane, kao specifična tehničko-tehnološka postrojenja, dovode do specijali-zovanog pristupa osiguranju. Razmatranje osiguranja energetskih postrojenja u Srbiji pokazuje da domaći osiguravači imaju značajno i dugogodišnje iskustvo u osiguranju tradicionalnih elektroenergetskih postro-jenja. Osiguranje vetroelektrana za osiguravače pred-stavlja novinu jer do sada u Srbiji nije izgrađen nijedan vetrogenerator. Sagledavanje osiguranja vetrogenera-tora obavljeno je sa stanovišta prihvaćenih standarda i specifičnosti vetroelektrane kao predmeta osiguranja, kako sa stanovišta osiguravača tako i sa stanovišta osi-guranika.

Ključne reči: osiguranje vetroelektrana, osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika, osiguranje objekata u montaži od svih rizika

1. UVOD – OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEKTROELEKTRANE

Smanjenje zagađenja životne sredine i obnovljivi izvori energije su poslednjih godina dobili značajno mesto u stručnoj i široj javnosti. Energija vetra je jed-na od najstarijih izvora energije koja je korišćena. Me-đutim, početkom 20. veka pojavom drugih jeftinijih

izvora, posebno električne energije iz konvencionalnih izvora, korišćenje energije vetra je značajno smanjeno.Poslednjih decenija upotreba energije vetra ponovo do-bija na značaju tako da sada u svetu ima više desetina hiljada vetroelektrana, od kojih najviše u SAD, Nemač-koj, Španiji, Danskoj, Indiji. Najveći svetski proizvođač vetroturbina je Danska (Mijailović, 2011, 85).

Prema podacima GWEC (Global Wind Energy Co-uncil) svake godine u svetu se instalira sve više i više ve-troelektrana. U 2011. godini instalirano je novih 40.943 MW, u 2012. instalirano je 44.929 MW u 2013. insta-lirano je 35.692 MW, a u 2014. godini instalirano je rekordnih 51.473 MW. U svetu je 2014. godine bilo iz-građeno vetroelektrana ukupne snage od 369.597 MW.

Da bi čitaoci bolje razumeli terminologiju koju au-tor koristi, u narednim redovima dajemo određena po-jašnjenja. Vetroelektrana se sastoji od turbine koju čine rotor (lopatice), reduktor i generator; stub, osnove stu-ba (temelj); energetski transformator i visokonaponski kablovi. Dve i više vetrolelektrana čine vetropark.

Za osiguranjejeod značaja da li su, kao predmet osiguranja,vetroelektrane na kopnu (onshore) ili mor-skom priobalnom pojasu (offshore). Takođe, značajno je i da li su vetroturbine sa horizontalnom ili vertikal-nom osovinom, da li su sa dve, tri ili više lopatica, od-nosno propelera, kao i kolika je instalisana snaga vetro-elektrane, a konačno i ko je proizvođač. U zavisnosti od toga da li su u pitanju vetroelektrane na kopnu ili moru njihovi konstruktivni elementi se razlikuju a samim tim i procena mogućeg rizika. Turbine sa horizontal-nom osovinom imaju osu rotacije paralelnu sa površi-nom tla. Reduktor i generator kod ove turbine nalazi se na vrhu stuba, karakteriše ih mala vrednost minimalne brzine uključenja i jednostavno pokretanje. Kod turbi-na sa tri lopatice aerodinamičko opterećenje je ujedna-čenije i one su stabilnije u radu. Zavisno od instalisane snage turbine, zavisi i prečnik rotora, visina stuba, teži-na. Turbina sa snagom od 1 MW ima prečnik rotora 54 m, turbina od 2 MW prečnik rotora 70 m, a turbina sa 5MW ima prečnik rotora od 125 m. Proizvođač opre-

ČLANCI

Mr Milovan JOVANOVIĆ∗

Neki aspekti osiguranja vetroelektrana u SrbijiUDK: 621.311.24:368(497.11)Primljen: 29. 6. 2015.Prihvaćen: 10. 7. 2015.Stručni rad

∗ MK Group Beograd, e- mail: milovan.jovanovic@mkgroup.rs

3/2015

50 MILOVAN JOVANOVIĆ

me za vetroelektrane je važan za osiguravače zbog tipa i kvaliteta opreme koju proizvodi.U 2011. godinideset kompanija pokrivalo je 78,8% svetskog tržišta. Danski Vestas je i dalje lider sa 12,7% svetskog tržišta. Slede ga dve kineske kompanije Sinovel (9%) i Goldwind (8,7%). Među prvih deset su i Generalelectric i Simens, kao i još dve kineske kompanije.

Za osiguranje vetroelektrana od velikog je značaja dosadašnje iskustvo u radu vetrolektrana koje se pra-ti od početka devedesetih godina prošlog veka. Prema podacima o učestalosti kvarova i trajanju popravki na komponentama vetroelektrana u Švedskoj,1 došlo se do podataka da je najniža učestalost kvara na glavči-ni rotora sa učestalošću kvara od 0,0001 godišnje i sa potrebnim vremenom popravke od 20 sati,zatim slede električni sistemi sa učestalošću kvara od 0,065 godiš-nje i trajanjem popravke od 100 sati. Za stub, meha-ničke kočnice, glavnu osovinu i ležaje učestalost kvara je 0,01 godišnje sa vremenom popravke od 100 do 280 sati. Generatori imaju učestalost kvara od 0,25, a vreme popravke je 210 sati. Lopatice sa sistemom za njihovo zakretanje imaju učestalost kvara od 0,56 i vreme po-pravke od 100 sati. Najveću učestalost kvarova imaju senzori sa 0,61 godišnje, ali i relativno malim vreme-nom popravke od 45 sati2 (Mijailović, 2011, 132).

U Srbiji do sada nema izgrađenih vetroelektrana, međutim nekoliko investitora je već u postupku priku-pljanja dozvola ili početka radova za njihovu izgradnju. Osiguranje vetroparkova, sa svim svojim osobenosti-ma, sada se pojavljuje kao potreba tržišta osiguranja u Srbiji.Karakteristika osiguranja vetroelektrana ogleda se udirektnoj povezanosti osiguranja i njenih tehničkih karakteristika, tj. zavisno od tehničkih karakteristika vetroelektrana zavisi procena rizika od strane osigura-vača i visina premije.

Vetrolelektrane koje se grade u Srbiji, na primer, možemo svrstati u grupu onshore vetroelektrana, proi-zvođača Vestas, instalirane snage 3,5 MW, visine stuba 116,5 m i prečnikom rotora od 117 m. Režim rada je pri brzini vetra od 3m/s do 25m/s pri temperaturi od –20°C do +45°C.

U početku izgradnje vetroelektrana smatralo se da je osiguranje od standardnih požarnih rizika dovoljno za osiguranje ovih postrojenja a osiguranje je obično zaključivala služba osiguravača za osiguranje imovine. Razvojem i povećanjem broja vetroelektrana, kao i veli-kom finansijskom vrednošću ove opreme i potražnjom specijalizovanih pokrića, postalo je jasno da osiguranje vetroelektrana zahteva specijalizovani pristup osigu-

1 Švedska je uzeta kao primer. Univerzalnih pravila nema, već intenzitet i obim kvarova zavise od niza faktora kao i od lokacije na kojoj se nalaze.

2 Učestalost kvara se izražava 1/god.

ranju tzv. engineering insurance (Jakobsen, Reymann-Carlen, 1999, 8). Ova vrsta osiguranja trajno je usmere-na na praćenje tehnološkog razvoja, potreba i iskustava u gradnji i eksploataciji vetroelektrana.

Za osiguranje vetroelektrana osiguravači pružaju dva tipa osiguranja. Osiguranje objekta u izgradnjiod svih rizika (Construction All-Risk – CAR) i osiguranje objekata u montaži od svih rizika (Erection All-Risk – EAR), odnosno osiguranje u postupku izgradnje i osiguranje vetroelektrana u postupku eksploatacije. Ugovaranje osiguranja,uglavnom, su obavljali vlasnici vetroelektrana. Međutim, na tržištu se pojavila potreba da ova osiguranja budu sastavni deo procesa kupovine, odnosno prodaje ovih vetrogeneratora. Sada nije neu-običajeno da proizvođač i isporučilac opreme osigura-vaju opremu vetroelektrane u izgradnji, pa i nakon toga do ugovorenog garantnog perioda, odnosno perioda održavanja od 3 do 5 godina u toku eksploatacije.

2. ISKUSTVA U OSIGURANJU ENERGETSKIH POSTROJENJA U SRBIJI

Osiguravači u Srbiji nisu do sada imali iskustva u osiguranju vetroelektrana ali imaju dosta iskustva u osiguranju drugih elektroprivrednih organizacija kaoš-to su hidroelektrane, termoelektrane, elektrotoplane i druge organizacije za proizvodnju, prenos i distribuci-ju električne energije. U Srbijisu osiguravačiprepoznali osobenosti elektroprivrednih organizacija tako da se imovina ovih organizacija ne osigurava po standar-dnim uslovima osiguranja imovine.Zato su osiguravači doneli posebne uslove za osiguranje imovine elektro-privrednih organizacije.3 Ovi posebni uslovi odnose se samo na osiguranje imovine u postupku eksploatacije, a ne i u postupku izgradnje i montaže objekata.

Predmet osiguranja, prema posebnim uslovimaza osiguranje imovine elektroprivrednih organizacija, su osnovna sredstva elektroprivrednih organizacija, od-nosno građevinski objekti, oprema i zalihe. Za razliku od standardnih imovinskih osiguranja, kod osiguranja imovine elektroprivrednih organizacija sredstva koja se izrade ili nabave posle zaključenja osiguranja sma-traju se automatski osiguranim od trenutka prelaska rizika na osiguranika, bez ikakvih limita i ograničenja. Osiguravajuće pokriće za imovinu elektroprivrednih preduzeća pruža se od požara i nekih drugih opasno-sti, kao i od opasnosti loma mašina. Osigurani rizici od požara i nekih drugih opasnosti obuhvataju osnovne i dopunske rizike iz standardnog požarnog osiguranja sa dodatim rizikom zemljotresa i dodatim specifičnim

3 Posebni uslovi za osiguranje imovine elektroprivrednih organizacija Dunav osiguranja od 9.1.1992.

3/2015

51

Neki aspekti osiguranja vetroelektrana u Srbiji

rizicima, kao što su podlokavanja sa spoljne strane na hidrograđevinskim objektima, kao i rizikom pritiska vode prouzrokovanog poplavom na kanalima, tuneli-ma i cevovodima.

Kod rizika od loma mašina i nekih drugih opasno-sti pruža se osiguravajuće pokriće od oštećenja ili uni-štenja osigurane stvari usled nezgode u pogonu kao nepredviđenog i iznenadnog događaja pri korišćenju osigurane stvari. Obim opreme, koja je osigurana pre-ma pomenutim uslovima osiguranja od rizika loma mašina, je znatno sveobuhvatniji i čine ga sve mašine, mašinski uređaji, električni uređaji i njihova punjenja, aparati i instalacije, pokretne mašine, dalekovodi, ka-blovski vodovi visokog napona, mreže i vodovi niskog napona, telefonske i telegrafskelinije, mehanička opre-ma kod elektrana, cevovodi, plinovodi, naftovodi, to-plovodi, parovodi, vodovodna i kanalizaciona mreža, transportni uređaji, metalni silosi, ulja parnih turbina, postolja, ležišta i temelji uređaja i slično.

Osiguravači u Srbiji koji nemaju posebne uslove za osiguranje vetroelektrana ili drugih elektroprivrednih organizacija koriste pakete standardnih osiguranja kako bi stvorili privid širine pokrića za ta osiguranja. Paketi osiguranja obuhvataju osnovne i dopunske po-žarne rizike, rizik loma mašina, osiguranje od opšte od-govornosti, osiguranje zaposlenih i kasko osiguranje. Jasno je da su ovako ponuđena pokrića za elektroener-getske organizacije, a posebno vetroelektrane, daleko od potreba i neophodnog osiguravajućeg pokrića koje one imaju. I pomenuti posebni uslovi za osiguranje imovine elektroprivrednih organizacioja su prevazi-đeni u značajnoj meri i moraju se inovirati ili stvori-ti novi koji će uvažavati nastale tehnološke promene i obuhvatiti nove izvore energije, kao što su vetroelek-trane, solarne elektrane, elektrane na bio masu i slično. U međuvremenu na tržištu osiguranja u Srbiji su počeli da se koriste šira osiguravajuća pokrića poput uslova za osiguranje imovine i prekida rada od svih rizika, kao i uslovi za osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika.

3. STANDARDI U OSIGURANJU VETROELEKTRANA

Nijedan tip osiguranja imovine do sada nije bio toliko uslovljen i zavisan od tehničkih i tehnoloških karakteristika predmeta osiguranja, kao osiguranje ve-troelektrana. Zbog osobenosti opreme i načina i uslova rada, osiguravači zahtevaju u procesu izgradnje, prob-nog rada i eksploatacije, primenu određenih standarda.

Prilikom raspisivanja tendera i odabira izvođača radovaod strane investitora koriste se standardi Me-đunarodne federacije konsalting inženjera (Interna-

tional Federation of Consalting Engineers), tzv. FIDIC standardi. Za izgradnju vetroelektrana preporučuju se FIDIC standardi za projektovanje i izgradnju po siste-mu „ključ u ruke”. Kod ovakvog aranžmana, izvođač je odgovoran za projekat i izvođenje radova, u skladu sa zahtevima investitora. Kada je u pitanju osiguranje po navedenim standardima, izvođač radova će zaklju-čiti osiguranje projekta od štete, kojim će se osigurati izvođač od odgovornosti zbog profesionalnog nemara u projektovanju radova. Limit takvog pokrića investi-tor navodi u tenderu. Izvođač se obavezuje da zaključi takvo osiguranje u punom obimu i visini i da ga odr-žava tokom celog vremena njegove odgovornosti po ugovoru i po važećim zakonima. Ukoliko izvođač ima poteškoća u produženju osiguranja, obavezan je da o tome odmah obavesti investitora.

U domenu osiguranja radova i mehanizacije, izvo-đač će osiguratidokumenta o izgradnji,postrojenja i materijal od svih gubitaka ili šteta, navodeći kao osigu-ranike i investitora i podizvođače. Ovo osiguranje po-kriva gubitak ili štetu od svih uzroka osim rata, ratnog stanja, invazije, pobuna, revolucija, ustanaka, vojnih i državnih udara, građanskih ratova, kao i jonizujućih zračenja, radioaktivnih toksičnih eksploziva i opasnih materija nuklearnog sastava. U isključenja iz osigura-nja ulaze i vazdušni pritisci izazvani nadzvučnim ili su-personičnim letilicama. Suma osiguranja za navedeni rizik će biti na iznos pune cene zamene oštećenog ili uništenog predmeta sa dodatim troškovima rušenja i uklanjanja otpada.

Početak osiguranja počinje od ugovorenog datuma pre početka radova i traje do trenutka izdavanja po-tvrde o preuzimanju radova od strane investitora, uk-ljučujući u period osiguranja i testiranje opreme posle završetka radova i odgovornost za nedostatke.

Obaveza je izvođača da se osigura i od odgovornosti prema trećim licima u ime investitora i podizvođača, kao i da osigura svaki gubitak, štetu, smrtni slučaj ili telesnu povredu koja može nastati na imovini ili licima kao posledica izvođenja ugovorenih radova. Izvođačće zaključiti i održavati osiguranje ododgovornosti i pre-ma zaposlenima kod izvođača ili podizvođača.

Nakon zaključenja polisa, izvođač će dostaviti inve-stitoru dokaz da su zaključena osiguranja u skladu sa navedenim uslovima i dostaviti kopije polisa investito-ru pre početka radova. Prilikom uplate svake premije, izvođač će dostaviti kopije priznanice o uplati premije investitoru.

Izvođač može zaključiti navedena osiguranja samo sa osiguravačem koga odobri investitor.

Ukoliko izvođač ne zaključi ili ne održava traženo osiguranje, investitor može zaključiti adekvatno osigu-ranje i platiti premiju koju će kasnije naplatiti od izvo-

3/2015

52 đača, odbijajući mu iznos premije od bilo koje sume koju investitor duguje izvođaču.

Za vetroelektrane postoje propisani tehnički stan-dardi koje je usvojila radna grupa kao deo tehničke zajednice (Tehnical Committee-88, TC-88) koja je deo Međunarodne elektrotehničke komisije (Internacional Electrotechnical Commission – IEC). Navedeni standar-di se odnose na bezbednost i dizajn vetroagregata,4 bez-bednost malih vetroagregata,5merenje buke,6 testiranje materijala lopatica,7 gromobransku zaštitu8 itd.

Pitanjem osiguranja vetroelektrana bavi se i Me-đunarodno udruženje osiguravača tehničkih grana (The International Association of Engineering Insurers – IMIA) koja obuhvata eksperte inžinjering osiguranja iz celog sveta. Ova asocijacija razmenjuje svoja iskustva i znanja i ispituje kritična pitanja od značaja za sektor inžinjering osiguranja. Pitanjem energije vetra IMIA se bavila i na godišnjoj konferenciji 2009. u Istanbulu. Za tu priliku radna grupa koju su činili predstavnici najznačajnijih svetskih osiguravača9pripremila je do-kument pod nazivom „Novi izazovi za energiju vetra” („New Challenges for Wind Energy”) koji treba da po-mogne osiguravačima da sagledaju sve izazove sa koji-ma se susreću pri osiguranju vetroelektrana.

4. OSIGURANJE VETROELEKTRANA U SRBIJI

Srbijaće veoma brzo dospeti u red zemalja koje pro-izvode električnu energiju korišćenjem vetra putem ve-troelektrana instalisanih u vetroparkovima. Sa stano-višta osiguranja vetroelektrana, pojavljuje se problem nedostatka dovoljno znanja i iskustva u osiguranju na-vedenih energetskih postrojenja. Već smo napomenuli da osiguranje vetroelektrana zahteva značajno tehnič-ko znanje i iskustvo i od strane osiguranika i od strane osiguravača.

Osiguranje vetroelektrana odvija se u dve faze: u fazi izgradnje i probnog rada vetroelektrane, i u fazi eksploatacije ili operativnoj fazi. Imajući u vidu da je izgradnja i montaža ovih postrojenja veoma složena i specifična, proizvođači navedene opreme su ujedno i izvođači radova na objektu u izgradnji i montaži. Može se desiti da proizvođač i isporučilac opreme za vetroe-lektranu montira samo svoju opremu. U tom slučaju,

4 IEC 61400-1.5 IEC 61400-2.6 IEC 61400-11.7 IEC 61400-23.8 IEC 61400-24.9 HDI-Gerlung, AXA, Allianz, Scor, HSB, IF, Codan, Munich

Re, Mapfre,Gothaer.

investitor mora obezbediti druge izvođače radova koji će obaviti pripremne i druge građevinske i instalaterske radove kao preduslov za montažu vetrogeneratora. Ta-kođe, investitor mora imati dva ili više ugovora o izvo-đenju radova, a tako i više polisa za osiguranje objekata u izgradnji i montaži.

Ugovorom o izdradnji vetroelektrana izvođač rado-va i isporučilac opreme se obavezuju da kod izabranog osiguravača zaključe polise koje najčešće obuhvataju tri vrste pokrića: osiguranje od opšte odgovornosti za štetu pričinjenu trećem licu i osiguranje od odgovorno-sti za proizvode sa nedostatkom, pomorsko osiguranje opreme u transportu i osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika (CAR) i osiguranje objekata u montaži od svih rizika (EAR).

Osiguranje od opšte odgovornosti za štetu pri-činjenu trećem licu i osiguranje od odgovornosti za proizvode zaključuje se na veću sumu osiguranja.10 Za ova osiguranja ugovara se i učešće osiguranika u šte-ti, odnosno odbitne franšize koje ne prelaze 0,5%–1% sume osiguranja. Za osiguranje od opšte odgovorno-sti ugovaraju se i dodatna proširenja za profesionalnu odgovornost, čiste finansijske gubitke, odgovornost za podstanare i komšije, komercijalna odgovornost, pro-širenje pokrića za zemljane radove, odgovornost građe-vinara, odgovornost za iznenadno i slučajno zagađenje, uzajamna odgovornost, troškovi odbrane u krivičnom postupku. Ovim proširenjem nije iscrpljen obim ugo-varanja pa je moguće ugovoriti i pokriće za novosteče-ne stvari, serijske povrede, posledični gubitak kao po-sledica odgovornosti za proizvode sa nedostatkom. Iz navedenih pokrića obim isključenja trećih lica je manji nego u SAD, Kanadi ili Australiji.

Pomorsko osiguranje opreme ugovara se ukoliko je dobavljač pomorska zemlja ili ako transport opreme do Srbije iziskuje pomorski transport. Pokriće ovog osigu-ranja obuhvata prevoz okeanima i unutrašnjim voda-ma. Osigurana suma je znatno veća od sume za osigu-ranje od odgovornosti i kreće se i do 100 miliona evra, imajući u vidu da se zaključuje generalna polisa. Fran-šiza za ovo osiguranje je simbolična i kreće se nekoliko hiljada evra. Uslovi osiguranja koji su sastavni deo po-lise pomorskog transporta obuhvataju institutske klau-zule od svih rizika (Institute Cargo Clauses – ICC/A/).

Osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika i osi-guranje objekata u montaži od svih rizika obuhvata osiguravajuće pokriće od početka gradnje do 18 meseci nakon izdavanja sertifikata TOC (Taking Over Certifi-cate), ali najviše 60 meseci. Uslovi osiguranja koji re-

10 Na primer, 10.000.000 evra ili drugi iznos zavisno od vrednosti ugovorenih radova.

MILOVAN JOVANOVIĆ

3/2015

53 gulišu ovo osiguranje su uslovi najznačajnijih svetskih reosiguravača.11

Pokriće CAR i EAR polisa obihvata glavnog ispo-ručioca opreme i sva druga preduzeća u kojima glavni isporučilac opreme ima više od 50% vlasničkog udela, kao i sve izvođače i podizvođače, investitora, kreditore, profesionalne savetnike, inženjere, kao i druge stran-ke koje imaju interes u projektu i koje su zahtevale da budu ovim osiguranjem pokrivene. Radovi pokriveni ovim osiguranjem su montaža i demontaža vetro turbi-ne generatora koju je proizvođač isporučio po sistemu „ključ u ruke.” Ukupna suma osiguranja za ovu vrstu osiguranja je ukupna vrednost ugovorenog obima izvo-đenja radova. Za pojedine rizike zaključuje se osigura-nje sa podlimitima, odnosno osiguranje „na prvi rizik”, kao što je postojeća imovina, štrajkovi, pobune, nemiri, noćni rad, prekovremeni rad i dodatni troškovi, pro-duženo održavanje posle 24 meseca garantnog perioda, uklanjanje otpadaka i zagađenja, naknade i rashodi za planove, crteže, dokumenta. Sume osiguranja za nave-dene „prve rizike” zavise od rizika do rizika ali se kreću u milionskim iznosima i prevashodno zavise od obima i vrednosti investicije. Kod CAR i EAR osiguranja uo-bičajeno je ugovaranje franšize koja je, imajući u vidu ukupnu vrednost investicije, simbolična i kreće se ne-koliko desetina hiljada evra.

Osiguranjem objekata u izgradnji od svih rizika ostavljena je mogućnost da se ugovori i osiguranje od gubitka bruto dobiti investitora. U slučaju da se tokom trajanja osiguranja desi osigurani događaj i to dovede do poremećaja koji ima za posledicu kašnjenje radova, osiguravač će nadoknaditi izgubljenu bruto dobit koja je prouzrokovana povećanjem troškova i smanjenjem prihoda usled kašnjenja radova.

U operativnoj fazi, osiguranje imovine vetroelektra-na može seposmatrati do garantnog perioda, odnosno do ugovorenog perioda servisiranja i održavanja kada osiguranje ove opreme, nakon postupka izgradnje i montaže, i dalje zadržava proizvođač opreme i nakon isteka perioda garancije kada o osiguranju opreme ve-troelektrana brigu preuzima osiguranik, odnosno vla-snik vetroparka.

U periodu eksploatacije dok traje vreme garancije ili ugovoreni period servisiranja i održavanja, osigura-nje opreme vetroelektrane obavlja proizvođač opreme. Uporedo sa osiguranjem koje zaključuje proizvođač opreme i sam osiguranik, odnosno vlasnik vetroelek-trane, treba da ugovori ona osiguranja koja ne pred-stavljaju direktnu štetu na opremi, kao što je osiguranje zaposlenih, osiguranje motornih vozila, osiguranje za-liha i osiguranje od odgovornosti. Kod osiguranja od odgovornosti posebno se mora uključiti i odgovornost

11 Na primer, Uslovi Minhen Re E-347.2-E.

servisera od odgovornosti za proizvode sa nedostat-kom koji mogu dovesti do nastanka štete na imovini ili licima. Navedeno osiguranje i od strane proizvođa-ča opreme i od strane vlasnika vetroelektrane proističe iz ugovorne obaveze nastale još prilikom zaključenja osnovnog ugovora o isporuci opreme i izgradnji ve-trogeneratora.Veoma je važno da na samom početku planiranja i ugovaranja izgradnje vetroelektrane inve-stitor razmišlja i razmatra pitanja vezana za osiguranje. U kasnijoj fazi izgradnje vetroelektrana mogu se poja-viti rizici koji su pokriveni osiguranjemsamo ukoliko je zaštita i predvidivost datog rizika bila predviđena u samom projektu. Na primer, rizik obilnih kišnih pa-davina po polisi osiguranja objekta u izgradnji od svih rizika obuhvata štete nastale usled prekomernih pada-vina samo ako su prilikom projektovanja i izvođenja projekta preduzete odgovarajuće sigurnosne mere.12

Imajući u vidu da su u ugovornim odnosimaizgrad-nje vetroelektrana ugovorne strane domaća i strana pravna lica važno je znati značenja pojedinih izraza ili pojmova u pravnoj praksi zemalja iz koje je druga ugo-vorna strana ili zemalja koje imaju nadležnost u reša-vanju nastalih spornih pitanja. Na primer, pojam „više sile” ima sasvim drugačije značenje u pravnom siste-mu Srbije u odnosu na značenje ovog izraza u pravima skandinavskih zemalja. Osiguranjem se ne pruža zašti-ta u slučaju kada osiguranik pričini štetu namerno ili iz krajnje nepažnje. Imajući u vidu da je u ovom slučaju osiguranik pravno lice, ostaje nejasno koja lica, u ovom slučaju, imaju status osiguranika. Izraze i značenja reči koja mogu imati različita značenja treba opisno nave-sti u osnovnom ugovoru kako bi se na taj način izbegli nesporazumi.

Osiguranje vetroelektrana u operativnoj fazi, od-nosno postupku eksploatacije obavlja se po uslovima osiguranja imovine i prekida rada od svih rizika. Ovo osiguranje se zasnivana principu: sve je osigurano, osim navedenih isključenja. Kod definisanja isključenja iz pokrića kod osiguranja vetroelektrana treba imati u vidu specifičnost predmeta ovog osiguranja. Standar-dni all risks uslovi osiguranja moraju se posebno pri-lagoditi potrebama i osobenostima vertoelektrana kao specifičnog predmeta osiguranja.

Osiguravači prilikom osiguranja velikih energet-skih sistema posebnu pažnju posvećuju pouzdanosti sistema, što podrazumeva da sistem funkcioniše kako je projektovan. Kako bi se pouzdanost sistema poja-čala, sve višese napušta upravljanje tim sistemima od strane ljudi i njihovo upravljanje prenosi na softvere (Pavlović, 2015, 54). Imajući u vidu da vetroelektrane predstavljaju skup tehnološki naprednih i savremenih

12 Klauzula 221 Uslova za osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika, 2006, Generali osiguranje.

Neki aspekti osiguranja vetroelektrana u Srbiji

3/2015

54 sistema kojima upravljaju računarski sistemi, posebnu pažnju treba obratiti na isključenja vezana za računar-ske sisteme, softvere, pa i kompjuterske viruse i sajber napade.

5. ZAKLJUČAK

Veliki katastrofalni rizici prouzrokovani prirodnim katastrofama, već je dokazano, da su posledica global-nog zagrevanja i zagađenja atmosfere. Napori na sma-njenju zagađenja okruženja su vidljivi i u podsticanju proizvodnje obnovljivih izvora energije gde je energija vetra jedna od značajnih potencijala u ostvarivanju na-vedenog cilja.

Standardi u proizvodnji i eksploataciji vetroelektra-na su od značaja za osiguravače, ali i za osiguranike. Po-štovanje utvrđenih standarda osiguravačima pomaže u oceni pouzdanosti sistema koje osiguravaju i u direk-tnoj su vezi sa procenom rizika i utvrđivanjem premije osiguranja. Za osiguranike primena prihvaćenih stan-darda doprinosi sigurnijem radu i poslovanju. Prihva-ćeni standardi u poslovima u vezi sa vetroelektranama su raznovrsni i kreću se od pravnih do tehničkih.

Osiguravači u Srbiji do sada nisu imali iskustva u osiguranju vetroelektrana. Nagoveštaji izgradnje ovih postrojenja i u Srbiji treba da budu pokretač da osigu-ravači preduzmu korake za specijalizaciju navedenog osiguranja kroz definisanje posebnih uslova za ovu vr-stu osiguranja, kao i edukaciju i obuku zaposlenih pre-uzimača rizika koji bi se bavili ovom vrstom osiguranja. Navedeni napor za domaće osiguravače ne bi trebao da bude problem jer većina domaćih osiguravača su firme ćerke osiguravača iz inostranstva i zemalja koje imaju razvijenu industriju vetroelektrana.

Vetar je jedan od najstarijih poznatih izvora ener-gije, s tim što vetroelektrane predstavljaju zahtevne tehničko-tehnološke sisteme. Osiguravači prilikom osiguranja ovih sistema posebnu pažnju posvećuju pouzdanosti sistema, što podrazumeva da sistem funk-cioniše kako je projektovan. Kako bi se pouzdanost sistema pojačala, sve se više napušta upravljanje tim sistemima od strane ljudi i njihovo upravljanje prenosi na softvere. Inovativnost tehnoloških procesa kod ve-troelektrana u odnosu na njihovo osiguranje u Srbiji može se upotpuniti i stručnom pomoći internacional-nih posrednika u osiguranju koji imaju iskustvo u osi-guranju vetroparkova, a koji imaju i svoje organizacio-ne delove u Srbiji.

SUMMARY

In recent years reduction of environmental pollution and renewable energy have received a significant place among experts and general public. At the beginning of the 20th century, wind energy, as the oldest source of energy, gave way to electricity from the conventional sources. Recently, wind energy has again gained importance. According to Global Wind Energy Council, total capacity of the wind generators built in 2014 was 369.597 MW.

For insurance, it is important whether the wind generators, as a subject of insurance, are offshore or onshore. It is also important whether the wind turbines are with horizontal or vertical shaft, whether they have two, three or more blades, what the installed capacity of wind generator is and who manufactured is.

In the beginning of the construction of wind generators, standard fire risk insurance was considered sufficient to insure these generators. With development and increasing number or wind generators, as well as with large financial value of this equipment and with demand of specialized insurance coverage, it has become clear that the insurance of wind generators requires specialized approach – Engineering insurance.

Insurers in Serbia have extensive experience in insuring electric power companies such as hydropower plants and thermal power plants. However, insurers in Serbia do not have special conditions for insuring wind generators because they still haven’t been built on the territory of Serbia.

Because of the importance of technical and technological characteristics of wind generators, insurers require that certain standards are implemented

MILOVAN JOVANOVIĆ

Milovan JOVANOVIC, LLMMK Group Belgrade

Some insurance aspects of wind farms in Serbia

UDK: 621.311.24:368(497.11) Professional paper

3/2015

55

Some insurance aspects of wind farms in Serbia

in the process of building wind generators, in the trial period and in the exploitation as well. These standards range from legal to technical.

For insurance of wind generators in construction, CAR and EAR policies are used and they are usually concluded by suppliers of equipment. For insurance of wind generators that are in process of exploitation or operational phase, property and business interruption insurance are being concluded. This insurance is based on the principle that everything is insured except exclusions. In defining the exclusions from insurance coverage of wind generators, we should bear in mind the specificity of the subject. Insurers of wind generators pay special attention to the reliability of the system and that it works as designed. In order to ensure that the reliability of the system is satisfactory, human management of these systems is increasingly transferred to software. When insuring wind generators, a special attention should be paid to the

exclusions related to the computer systems, software, computer viruses and cyber-attacks.

Key words: Insurance of wind farms, CAR insurance, EAR insurance

LITERATURA (REFERENCES)

Jacobsen C., Reymann-Carlsen, H., Boogaard, J. (1999). Insurance of Wind Turbines, IMIA.

Mijailović,V. (2011). Distributivni izvori energije, Beo-grad: Akademska misao.

Pavlović, B. (2015). Visoke peći, osiguravam i ja, u: Maro-vić, B. Svet osiguranja (5) Beograd: Tectus.

Posebni uslovi za osiguranje imovine elektroprivrednih or-ganizacije. (1992). Beograd:Dunav osiguranje.

Uslovi ugovaranja za projektovanje – izgradnju ključ u ruke. (2008). Beograd: Inženjerska komora Srbije.

Uslovi za osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika. (2006). Beograd: Generali osiguranje.