Montažne konstrukcije

Detalji montažnih veza

Klasifikacija montažnih veza• Izvršena je klasifikacija veza na "suve" veze i veze sa

betoniranjem na licu mesta. • Termin "suva" veza ovde treba uslovno shvatiti, jer su u

tu grupu, obišno svrstavaju i one veze kod kojih se vrši premazivanje površina koje se spajaju, postavljanje slojeva maltera ili drugih materijala za nivelisanje i sl.

• U "suve" veze nisu svrstani oni montažni spojevi kod kojih je nužno postavljati oplatu za dobetoniranje delova montažnih elemenata u cilju pokrivanja statičke i konstruktivne armature i formiranja konačnog preseka.

• U okviru ove prve podele, montažne veze su svrstane prema statičkom kapacitetu veze, tj. prema statičkim uticajima koje veze mogu da prime i prenesu.

Parametri za izbor montažne veze• veza mora da omogući prenošenje svih uticaja koji se u montažnom

spoju javljaju, kao i sva potrebna pomeranja,• svi montažni elementi zahtevaju odredjene tolerancije dimenzija,

koje zavise od raspona i tehnologije proizvodnje, pa montažne veze treba izabrati tako da tolerancije dimenzija elementa buduobuhvaćene,

• naknadno skupljanje elemenata i eventualno ugradjenog betona u samu vezu može da naruši nosivost i trajnost veze,

• oblik elemenata koji se sustiču u montažnoj vezi može značajno, iskomplikovati izradu, transport, uskladištenje i dizanje istih,

• obim radova pri izradi montažnih veza treba da bude što manji, • kod spojeva koji su otkriveni treba povesti računa i o estetskim

zahtevima,• loš izbor veze može u znatnoj meri da poveća cenu ukupnih.radova,

na konstrukciji.

Nosivost montažnih veza

• Montažne veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i proračunate tako da prenesu sve statičke uticaje koji se u konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje, montaže i eksploatacije.

• Posebnu pažnju treba obratiti na veze koje su predvidjene da prenesu momente savijanja. Takve veze zahtevaju kontiiiualizaciju zategnute armature ili primenu visokovrednih zavrtnjeva ili prethodno napregnutih kablova i sipki. Kod ovako projektovanih veza, po pravilu je potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, što znatno komplikuje radove i povećava njihov obim.

• U nekim slučajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima u fazi montaže mogu biti znatno veći od onih u eksploataciji. Ukoliko ovi uticaji nisu obuhvaćeni, javljaju se značajna oštećenja koja narušavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi i prsline).

• Redosled montiranja elemenata može da. izazove ekscentrična opterećenja elemenata u fazi montaže i njihovog oštećenja. Takodje, eventualni privremeni oslonci dovode do promene statičkog sistema, što može proizvesti čak i promenu znaka uticaja u montažnim elementima i vezama.

• Kod montažnih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi koji se u njima sustiču su, po pravilu, redukovanog poprečnog preseka, što može da naruši nosivost na trensverzalne sile u fazi montaže.

• Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri naleganju jednog elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi ter-papir dopušteni pritisak je 1.0 MPa, za jastuk od maltera 2.5 MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili neopren 2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0 MPa. Pri korišćenju ovih materijala treba voditi računa da njihova ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.

Pomerljivost montažnih veza

• Veza koja sprečava poprečna horizontalna pomeranja može se ostvariti preko čelične ploče (slika 2.1, detalj 1). tako se povećava i vertikalna nosivost, pogotovu ako se doda i sloj za nivelisanje od filca. Ovakva veza se koristi za grede manjih težina i jednake širine sa elementom na koji naleže.

• Veza koja sprečava poprečna i pođužna horizontalna pomeranja može se ostvariti pomoću moždanika (slika 2.1, detalj 2 i slika 2.2, detalj 3). Ukoliko je potrebno obezbediti mala pomeranja, otvor na gredi koji naleže na moždanik treba ispuniti nekom elastičnom materijom.

Betoniranje montažnih veza• Beton kojim se ispunjavju montažne veze mora da zadovolji

potrebnu čvrstoću, a da tom prilikom skupljanje tako ugradjenog betona bude što je moguće manje. U tom cilju treba obezbediti maksimalnu negu betona ugradjenog u montažnu vezu.

• Da bi se obezbedilo što bolje prijanjanje novog i starog betona potrebno je posebno obraditi spojne površine i po potrebi ih premazati nekim od polimernih premaza.

• U cilju što bržeg očvršćavanja betona u montažnim vezama moguća je upotreba aditiva za brzo očvršćavanje, pogotovu u nepovoljnim klimatskim uslovima.

• Kod betoniranja malih zapremina u montažnoj vezi (debljine slojeva od 1 do 4 cm) trebakoristiti mešavine sa što manjom količinom vode ("suvi beton1'). I kod slojeva veće debljine završni sloj treba izvesti na isti način.

• Zavarivanje čeličnih elemenata u montažnoj vezi– Prilikom zavarivanja čeličnih delova ili šipki treba povesti računa da ne

dodje do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled zavarivanja da bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mestozavarivanja sipki bude udaljeno najmanje pet prečnika šipke od mesta gde šipka ulazi u beton.

• Antikorozivna zaštita– Kod svih montažnih veza koje sadrže i čelične elemente, neophodno je

provesti antikorozivnu zaštitu. Sve čelične elemente ili šipke koje ostaju izložene atmosferskim uticajima treba zaštiti slojem epoksija, zaštitne boje ili bitumena. Posebno treba obratiti pažnju na mesta gde čelični delovi ulaze u beton.

– Ako se čelični elementi zavaraju, antikorozivnu zaštitu treba provesti posle zavarivanja jer su materijali za zaštite dobri provodnici toplote.

• Protivpožarna zaštita– Montažne veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpožarnoj

zaštiti. To je ovde još značajnije jer visoke temperature prvo narušavaju nosivost montažnih veza izvedenih pomoću čeličnih zavrtnjeva ili kablova.

– U cilju protivpožarne zaštite treba obezbediti pravilno ugradjivanje čeličnih elemenata ubeton, premazivanje istih bojama otpornim na visoke temperature ili pokrivanjem otpornim materijalima.

Veza stub – temelj (ST)

ST1 Zglobna veza stuba i temelja

– Ovakva veza omogućava slobodno obrtanje preseka i ne prenosi momente savijanja.

– U varijanti A stub se postavlja na ležište od cementnog maltera.Kratak moždanik koji viri iz temelja prihvata transverzalne sile.

– Pomerljivost veze se može povećati ukoliko se umesto cementnog maltera upotrebi elastomerno ležište.

– U varijanti C veza je izvedena preko cilindričnih naležućih betonskih površina izmedju kojih je postavljen sloj od bitumenaili teflona. U varijanti C cilindrične površine su od čelika i ankeruju se u stub i temelj preko čeličnih ploča.

ST2 Veza izmedju stuba i temelja preko ankera sa zavrtnjem

– Kod ovakve veze na stubu postoje otvori za ankere koji izviruju iz temelja. Veza prenosi i momente savijanja.

– U varijanti A ankeri su ukriveni u presek stuba što redukuje presek u osloncu.

– U varijanti B to je izbegnuto, ali je oplata stuba iskomplikovana. Ispod stuba se postavlja pločica za nivelisanje, a posle postavljanja i zatezanja ankera, spoj se ispunjava tankim slojem cementnog maltera.

– Ankeri su različitih visina zbog lakše montaže stuba.

ST3 Veza izmedju stuba i temelja preko četiri bolcna

– Veza može da prenese velike momente savijanja.

– U varijanti A iz temelja vire četiri bolcna različite visine. Stub sa četitri rupe se postavlja preko pločice za nivelisanje a zatim se spoj i rupe injektiraju kroz ostavljene otvore.

– U varijanti B u temelju se ostavljaju rupe u koje ulazi armatura ispuštena iz stuba. Neposredno pre postavljanja stuba rupe u temelju se ispunjavaju malterom. Preko ugaonika i zavrtnjeva sa strane stub se postavlja u projektovani položaj.

– U obe varijante dužina ispuštenih ankera mora da zadovolji uslove sidrenja ili preklapanja.

ST4 Veza izmedju stuba i temelja preko čeone čelične ploče sa ukrućenjem

– Veza može da ponese vrlo velike momente savijanja. Kod ove veze na stub se postavlja tanka čeona čelična ploča sa vertikalnim ukrućenjima zavarenim za ploču i armaturu stuba.

– Na ploči postoje otvori kroz koje prolaze narezani ankeri ispušteni iz temelja. Na ankeru postoje dve matice, jedna ispod ploče koja služi za nivelisanje, i druga kojom se anker priteže. Spoj se ispunjava suvim betonom.

– Malo skupljanje ovog betona može da. naruši ovu vezu, pa matice za nivelisanje treba ostaviti slobodne za naknadne korekcije.

ST5 Veza stuba i temelja preko armiranobetonske čašice

– Veza prenosi velike momente savijanja. Kod ove veze stub se postavlja na pločicu za nivelsanje i pomoću drvenih klinova dovodi u projektovan položaj, a zatim se čašica ispunjava betonom.

– Varijanta ovog rešenja je da se u temelju ostavi prostor za smeštanje stuba. Čašica može biti nazubljena i mora da bude armirana tako da prihvati sve uticaje u uklještenju.

– U fazi montiranja stabilnost stuba se može obezbediti kosnicima.

Stubovi sa betoniranjem na licu mesta

ST6 Veza izmedju stuba i temelja prgko zavarivanja armature na sučeljak

– Veza prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj.

– Posle postavljana stuba na ležište od nekog blago elastičnog materijala, ugaone šipke se hvataju u stege (kleme) koje treba da budu dovoljno čvrste da osiguraju stabilnost stuba u fazi montaže.

– Prvo se zavaraju šipke prihvaćene klemama, a zatim ostale, i to dijaginalno, da bi se u što većoj meri smanjio uticaj kontrakcije vara.

– Posle skidanja stega postavljaju se uzengije i vrši dodatno betoniranje.

– Varijanta ovog rešenja je spoj koji prenosi momente samo u jednom pravcu (detalj 4).

ST7 Veza izmedju stuba i temelja preko zavarivanja preklopljene armature

– Veza prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj.

– Posle postavljanja stuba u projektovan položaj i prihvatanja kosnicima vrši se zavarivanje preklopljene armature redosledom opisanim u prethodnoj vezi.

– Posle obavljenog zavarivanja postavljaju se uzengije i vrši se dodatno betoniranje.

– Varijanta ovog rešenja je spoj koji prenosi momente samo u jednom pravcu (detalj 4).

ST8 Veza izmedju stuba i temelja preko armature nastavljene mufom

– Veza prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj.

– Treba proveriti da li ovako nastavljena armatura prenosi samo zatezanje, pa se pri dimenzionisanju stuba ne može računati kao pritisnuta armatura.

ST9 Veza, izmedju stuba i temelja preko zavarenih čeličnih pločica -podvezica

– Veza prenosi velike momente savijanja. Presek stuba je redukovan i prsten od čeličnih pločica zavaren na glavnu armaturu stuba.

– Na temelj se postavlja propisno usidrena horizontalna ploča. Stub se postavlja na pločicu za izravnanje i zavarivanjem podvezica spaja sa čeličnom pločom usidrenom u temelj. Prostor izmedju stuba i temelja se injektira, a presek stuba se dobetonira na licu mesta.

– Varijanta A ove veze prenosi momente u oba pravca, a varijanta B samo u jednom.

Veza stub-stub (SS) – suvi spojevi

SS1 Zglobna veza izmedju dva stuba

– Veza analogna zglobnoj vezi stuba i temelja

SS2 Veza izmedju dva stuba preko zavarenih čeonih čeličnih ploča

– Ova veza može da prenese male momente savijanja.

– Oba stuba imaju čeone čelične ploče u obliku ugaonika (varijanta A) ili ravne (varijanta B). U oba slučaja armatura je zavarena za čelične ploče stim što je to jednostavnije učiniti u varijanti A.

– Zahteva se potpuno naleganje dve čelične ploče, pa je potrebno u tom cilju obezbediti i čeličnu ispunu. Za lakše postavljanje stuba u projektovani položaj koristi se kratki moždanik na sredini stuba. Zavarivanje se vrši po obodu čeličnih ploča.

SS3 Veza izmedju dva stuba preko zavrtnjeva

– Ova veza može da prenese male momente savijanja.

– Treba uzeti u obzir redukciju preseka stuba na mestu spoja.

– Veza je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

SS4 Veza izmedju dva stuba preko četiri bolcna– Veza je analogna

odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

SS5 Veza izmedju dva stuba preko zavarenih čeličnih ploča - podvezica

– Veza može da prenese velike momente savijanja.

– Na oba stuba su za armaturu zavarene vertikalne čelične ploče koje opasuju redukovani presek stuba.

– Po postavljnju stuba u projektovani položaj dodatne podvezice se zavarivanjem povezuju za oba stuba. Prostor izmedju dva stuba se zapunjava cementnim malterom, pa ova veza dopušta veliku vertikalnu toleranciju.

– Varijanta A je namenjena za stubove koji prenose momente savijanja u oba pravca, a varijanta B za jedan pravac.

– Posle zavarivanja vrši se dodatno betoniranje preseka stuba.

Spojevi sa betoniranjem na licu mesta

SS6 Veza izmedju dva stuba preko armature, zavarene na sučeljak

– Veza je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

SS7 Veza izmedju dva stuba preko armature zavarene na preklop

– Veza je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

SS8 Veza izmedju dva stuba preko armature nastavljene mufom

– Veza je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

Veza stub – greda (SG) – suvi spojeviSG1 Veza izmedju stuba i

grede preko čeličnog ugaonika

– U varijanti A ove veze greda se oslanja preko ugaonika vezanog zavrtnjima za stub. Ovakva veza je zglobna i može da prenese male transverzalne sile, pa je pogodna samo za privremene konstrukcije.

– U varijanti B greda se oslanja na ugaonik koji je ugradjen u stub. Ugaonik je zavaren za armaturu stuba i postoje dodatne zavarene poprečne šipke ispod ugaonika kod srednjeg stuba (detalj 9), a kod krajnjeg stuba jedna iznad a jedna ispod ugaonika (detalj 7). Ispod i iznad ubetoniranog ugaonika se postavljaju i dodatne uzengije.

SG2 Veza izmedju stuba i grede preko čeličnog kratkog elementa

– Kod ove veze, koja je zglobna i može da prenese velike transverzalne sile, greda sa upuštenim krajem se oslanja na čelični kratki element formiran iz vertikalnih čeličnih rebara sa horizontalnom flanšom od čeličnog lima za oslanjanje (varijanta A) ili vertikalno postavljenim ugaonicima i flanšom (varijanta B).

– U oba slučaja važe iste napomene o vezivanju ovih elemenata za armaturu stuba kao u predhodnom slučaju.

SG3 Veza izmedju stuba i grede preko vertikalnih čeličnih ploča

– Veza je zglobna i može da prenese velike transverzalne sile preko male površine oslanjanja. Ploče su propisno usidrene u gredu i stub.

– Ova veza ne dopušta velike tolerancije pa je pogodna samo za kratke grede kod kojih je skupljanje betona u najvećem delu većobavljeno.

SG4 Veza izmedju stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa

– Veza je zglobna i dopušta prenošenje transverzalnih sila proizvoljne veličine u zavisnosti od materijala od koga je naležuća površina.

– U varijanti A greda je iznad elementa, u varijanti B kraj grede je upušten, a u varijanti C betonski kratki element je zavrtnjima vezan za stub.

– U svim varijantama se mogu upotrebiti moždanici i ankeri sa ili bez matice u zavisnosti od veličine aksijalne sile koju treba prihvatiti.

SG5 Veza izmedju stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementaojačanog čeličnim elementima

– Veza je analogna predhodno opisanoj, stim što čelični elementi povećavaju transverzalnu silu koju veza može da ponese i smanjuju veličinu naležuće površine.

SG6 Veza izmedju stuba igrede na vrhu stuba

– Veza je analogna,onoj iz stava SG4 ovog poglavlja.

SG7 Veza izmedju stuba i grede na vrhu stuba sa ležištem od čeličnih elemenata

– Veza je analogna onoj iz stava SG5 ovog poglavlja.

SG8 Veza između stuba i grede preko zavarenih čeličnih pločica

– Veza prenosi sve statičke uticaje. Kontinuitet je ostvaren pomoću čeličnih pločica na dnu i vrhu grede. Pločice moraju biti proračunate na sve uticaje kojima su izložene i pravilno usidrene u beton.

– Uticaj skupljanja betona na ovakvu vezu je vrlo nepovoljan, pa skupljanje elemenata treba da se u što većem obimu ostvari pre montiranja.

SG9 Veza između stuba i grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva

– Veza u varijanti A prenosi sve statičke uticaje, a u varijanti B ne prenosi momente savijanja.

– Tanak sloj maltera između grede i stuba treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre utezanja.

– U varijanti A pri utezanju se mogu javiti kontra momenti. Rupe za zavrtnjeve treba da budu izradjene sa posebnom preciznošću, jer bi mala odstupanja onemogućila izvodjenje veze.

– Na gredi treba da postoje džepovi dovoljne dužine da omoguće smeštanje zavrtnjeva u rupe.

– Posle utezanja džepovi se mogu zapuniti suvirn betonom.

SG10 Veza izmediu stuba i grede preko kablova sa naknadnim prednaprezanjem

– Veza prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj. Po postavljanju grede

– na kratak element na stubu kroz otvore se provlači kabl. Prostor izmedju čela grede i stuba se ispunjava tankim slojem betona koji treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre početka prednaprezanja.

– Ukoliko mogu da se očekuju alternativni momenti u spoju, donja strana grede može da se zavarivanjem usidrene pločice veže za čelično ojačanje na kratkom elementu.

– Kod ovog spoja posebno je značajna antikorozivna i protivpožarna zaštita.

SG11 Veza između stuba i grede na vrhu stuba preko kablova, sa naknadnim prednaprezanjem

– Veza prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj.

– Greda se postavlja na pločicu za nivelisanje i sloj suvog betona, a zatim se spoj prednapreže vertikalnim kablovima koji prolaze duž stuba.

Spojevi sa betoniranjem na licu mesta

SG12 Veza izmedju stuba i grede preko nastavljanja armature i dobetoniranja preseka grede

– Veza prenosi sve statičke uticaje,– Prefabrikovana greda se postavlja na

kratki element. Armatura koja viri iz stuba se preklapa (detalji 1 do 5) ili zavaruje (detalji 7 i 8) sa armaturom grede. Uzengije koje vire iz grede su otvorene i preklapaju se pošto se završi preklapanje ili zavarivanje podužne armature.

– U drugom slučaju broj takvih uzengija koje se naknadno preklapaju je manji. Preklapanje uzengija se može izbeći ako se delovi šipki koje treba da se preklope sa armaturom grede spoje sa svojni nastavkom u stubu preko narezane čaure na ulazu u stub (detalj 9). Ako se očekuju alternativni momenti, greda može da se privari za kratak element (detalj 9).

– Ukoliko redukovan presek prefabrikovane grede ne može da ponese uticaje od sopstvene težine treba predvideti privremene dodatne oslonce.

SG13 Veza između stuba i grede preko naknadnog prednaprezanja kablova i dobetiniranja preseka grede

– Veza prenosi sve uticaje. – U varijanti A prednaprežu

se sve grede u redu od jednom, a u varijanti B greda po greda, što zahteva kotve za nastavak koje zauzimaju dosta mesta.

– I ovde važe sve napomene iz predhodnog veze.

SG14 Veza izmedju stuba i grede betoniranjem čvora na licu mesta

– Veza prenosi sve uticaje. – Pre dobetoniranja čvora vrši

se zavarivanje armature. – U varijanti A se mogu preneti

male transverzalne sile, a u varijanti B, preko vute, znatno veće.

– Prefabrikovana greda mora da ima posebne privremene oslonce dok novi beton ne očvrsne. Površine koje dolaze u dodir sa novim betonom moraju biti dobro orapavljene, očišćene i premazane nekim od polimernih premaza.

– Novi beton treba da bude spravljen sa aditivima za brzo očvršćavanje i protiv skupljanja.

SG15 Veza izmedju stuba i grede preko čeličnih pločica spojenih zavrtnjem

– Veza može da prenese male statičke uticaje.

– Iz grede i stuba ispuštene su čelične pločice koje se spajaju zavretnjem, a zatim se vrši dobetoniranje do punog preseka grede.

– Tolerancija se postiže preko oblih rupa za zavrtanj što smanjuje nosivost ove veze na momente savijanja. Zavrtnjevi i pločice treba da budu sračunate na sve uticaje koje veza treba da prenese, i pločice propisno usidrene. Dodatne uzengije treba predvideti na delu gde se pločice sidre, kao i u samom čvoru.

– Novi beton treba da ima što manje skupljanje.

SG16 Veza između stuba i grede na vrhu stuba betoniranjem na licumesta

– Veza prenosi aksijalne i transverzalne sile i manje momente savijanja.

– U varijanti A greda se na stub oslanja preko kratkog elementa, a u varijanti B za gredu su u fazi montaže neophodni privremeni oslonci.

– Važe sve napomene navedene za vezu ST14.

Veza glavna greda – sekundarna greda (GG)-suvi spojevi

GG1 Veza izmedju glavne grede i sekundarne grede preko čeličnog kratkog elementa i čelične papuče

– Veza ne prenosi momente savijanja. – U varijanti A ove veze kratak element je

ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u horizontalnom položaju. Ovakva veza može da prenese male transverzalne sile.

– U varijanti B kratak element je formiran od dva vertikalno postavljena ugaonika i horizontalne zavarene čelične ploče na koju, naleže sekundarna greda. Ovakva veza može da prenese velike transverzalne sile.

– U varijanti C kratak element je formiran od dve vertikalno postavljene čelične ploče ubetonirane u glavnu gredu i na njih navarene horizontalne ploče na koju se oslanja sekundarna greda. Ovakva veza prenosi velike transverzalne sile.

– U varijanti D sekundarna greda se na glavnu oslanja preko čelične papuče. Ovakva veza može da prenese male transverzalne sile.

– Posebnu pažnju treba obratiti na armaturu u glavnoj gredi (uzengije i podužne šipke) u okolini ugradjenog čeličnog ugaonika.

GG2 Veza izmediuglavne i sekundarne grede preko armiranobetonskog kratkog elementa

– Veza prenosi samo transverzalne sile.

– Kratki element može da bude izbetoniran u isto vreme kada i glavna greda, dobetoniran kasnije ili prikačen na glavnu gredu preko zavrtnjeva.

– Takodje su mogući različiti položaji u vertikalnom pravcu sekundarne grede u odnosu na glavnu.

GG3 Veza izmedju glavne i sekundarne grede preko prednapregnutih sipki ili visokovrednih zavrtnjeva

– Sekundarna greda se oslanja na glavnu preko betonskog kratkog elementa a zatim, povezuje pomoću prednapregnutih sipki ili zavrtnjeva.

– Veza prenosi velike aksijalne sile i velike transverzalne sile.

– U varijanti A veza prenosi i velike momente savijanja.

– I ovde važe sve napomene navedena za odgovarajuću vezu stub greda (SG9).

GG4 Veza između glavne grede na vrhu glavne grede

– Veza je zglobna. – Ovde se mogu

upotrebiti bolcnovi različitih dužina, sa ili bez navrtke

GG5 Veza između glavne i sekundarne grede prko naležućih površina ojačanih čeličnim elementima

– Ovakva veza može da prenese velike transverzalne sile preko malih naležućih površina.

– Ako se čelični elementi postavljeni na mesto naleganja zavaraju, veza može da prenese i male aksijalne sile.

– U varijanti B je mesto oslanjanja sekundarne grede u glavnu povučen ka osovini grede da bi se smanjio ekscentricitet oslanjanja.

– Kod ove veze treba posebno obratiti pažnju na antikorozivnu zaštitu.

GG6 Veza izmedju glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko prednapregnutih sipki ili visokovrednih zavrtnjeva

– Za ovu vezu važe sve napomene navedene za vezu GG3.

GG7 Veza izmedju glavne i sekundarne grede ispod glavne mekom armaturom ili visokovrednim zavrtnjima

– Ovakva veza može da prenese male vertikalne sile ako se upotrebi meka armatura.

– Veza sa visokovrednim zavrtnjima može da prenese vrlo velike transverzalne sile a veličina momenta savijanja koju ovakva veza može da prenese zavisi od razmaka zavrtnjeva.

– Kod ovakve veza antikorozivna i protivpožarna zaštita su od velikog značaja.

Spojevi sa betoniranjem na licu mestaGG8 Veza izmedju glavne i

sekundarne grede na vrhu glavne, preko armaturnih petlji

– Veza može da prenese velike transverzalne sile.

– U varijanti A iz sekundarne grede je ispuštena horizontalna kuka koja se postavlja oko bolcna ispuštenog iz glavne grede. Ovakva veza prenosi male aksijalne sile.

– U varijanti B od glavne armature sekundarne grede formirana je petlja koja se postavlja preko dva bolcna iz glavne grede. Ovakva veza može da prenese velike aksijalne sile.

– Po smeštanju sekundarnih greda spojevi se dobetoniraju na licu mesta betonom koji mora dobro da se ugradi oko armaturnih petlji.

GG9 Veza izmedju glavne i sekundarne grede dobetoniranjem na licu mesta

– Ovakva veza prenosi velike aksijalne i transverzalne sile, a u varijanti B, gde zategnuta armatura kontinualno prelazi preko spoja, i velike momente savijanja.

GG10 Veza izmedju glavne i sekundarne grede preko nastavljanja zategnute armature zavarivanjem

– Veza prenosi sve uticaje.– Sekundarna greda se

postavlja na betonski kratak element na glavnoj gredi a zatim se zavarivanjem gornja armatura sekundarne grede spaja sa ankernim šipkama usidrenim u ivičnu glavnu gredu.

– Druga varijanta je da se ova armatura spaja preko šipki za nastavljanje koje prolaze kroz gornju flanšu glavne grede.

– Dobetoniranje treba vršiti betonom koji ima što je moguće manje skupljanje, a takodje i skupljanje sekundarne prefabrikovane grede treba da je u što većoj meri obavljeno pre montaže.