474 Raspberry Pi Kuvar Za Python Programere 36

BIRMINGHAM - MUMBAI

Tim Cox

Raspberry Pi kuvar za Python programere

Vie od 50 lako razumljivih recepata po meri kako da se iz Raspberry Pia dobije maksimum i kako da se oslobodi njegov ogromni potencijal pomou Pythona.

Izdava:

Obalskih radnika 15, Beograd

Tel: 011/2520272

e-mail: [email protected]

internet: www.kombib.rs

Urednik: Mihailo J. olaji

Za izdavaa, direktor:

Mihailo J. olaji

Autor: Ben Frain

Prevod: Slavica Prudkov

Lektura: Milo Jevtovi

Slog : Zvonko Aleksi

Znak Kompjuter biblioteke:

Milo Milosavljevi

tampa: Svetlost aak

CTP ploe: Svetlost aak

Tira: 500

Godina izdanja: 2014.

Broj knjige: 474

Izdanje: Prvo

ISBN: 978-86-7310-499-7

Raspberry Pi Cookbook forPython Programmersby Tim CoxISBN: 978-1-84969-662-3

Copyright 2014 Packt PublishingCover Image by Darren BrindleyAll right reserved. No part of this book may be reproduced or transmitted in any form or by means, electronic or mechanical, including photocopying, recording or by any information storage retrieval system, without permission from the Publisher.Autorizovani prevod sa engleskog jezika edicije u izdanju Packt Publishing, Copyright 2014.

Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan ili snimljen na bilo koji nain ili bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui fotokopiranje, snimanje ili drugi sistem presnimavanja informacija, bez dozvole izdavaa.

Zatitni znaciKompjuter Biblioteka i Packt Publishing su pokuali da u ovoj knjizi razgranie sve zatitne oznake od opisnih termina, pratei stil isticanja oznaka velikim slovima.Autor i izdava su uinili velike napore u pripremi ove knjige, iji je sadraj zasnovan na poslednjem (dostupnom) izdanju softvera.Delovi rukopisa su moda zasnovani na predizdanju softvera dobijenog od strane proizvoaa. Autor i izdava ne daju nikakve garancije u pogledu kompletnosti ili tanosti navoda iz ove knjige, niti prihvataju ikakvu odgovornost za performanse ili gubitke, odnosno oteenja nastala kao direktna ili indirektna posledica korienja informacija iz ove knjige.

CIP - ,

O autorima Tim Cox, sa svojom suprugom i dve kerke, ivi u Engleskoj i radi kao softverski inenjer. Nje-gova strast prema programiranju poela je na Boi sredinom 1980-ih godina, kada je dobio na poklon Sinclair Spectrum 48k+ raunar. U toku kucanja i modifikovanja BASIC programa, dok je sanjao o kreiranju robota, zaiskrilo je u njemu interesovanje za raunare i elektroniku i nikada se nije ugasilo. Ovo interesovanje ga je vodilo i na fakultetu, gde je stekao Beng za elektroniku i elektronsko inenjerstvo, a i u njegovoj karijeri u razvoju ugraenog softvera za veliki raspon apli-kacija, izmeu ostalog, u automobilskoj, avio i naftnoj industriji.

Zbog elje da podri viziju iza Raspberry Pia i inenjerstvo u kolama i podstakne nove generacije inenjera, Cox je postao suosniva asopisa MagPi. Zahvaljujui posveenosti i vremenu volon-tera koji sarauju svakog meseca, asopis privlai sve vei broj italaca (i pisaca) irom sveta. Na sajtu PiHardware.com Cox predstavlja svoje elektronske setove i pomae ljudima da naue vie o Raspberry Piu i povezivanju hardvera; svaki set je prikazan detaljnim instrukcijama i uputstvima, koja pomau poetnicima da nadgrade svoje znanje i vetine za sopstvene projekte.

Ovo je Coxova prva knjiga; ona reflektuje njegovo iskustvo u otkrivanju fantastinih mogunosti Raspberry Pia

.

Pisati knjigu o Raspberry Piu ne bi bilo mogue bez njegove kreacije. Stoga se zahvaljujem Raspberry Pi fondaciji na njenom ogromnom uspehu u kreiranju Raspberry Pia. Raspberry Pi zajednica se sastoji od odline grupe izuzetno korisnih ljudi iz celog sveta i zadovoljstvo je biti njihov lan od samog poetka. Posebno se zahvaljujem MagPi timu koji me je podrao, pregledajui poglavlja i pomaui mi da postignem najbolji mogui standard. Takoe sam zahvalan Pi3D timu koji je naporno radio na pokretanju biblioteke za Python 3 za ovu knjigu.Zahvaljujem se mojoj porodici, posebno supruzi Kirsty, koja me je podravala na svakom koraku i svakodnevno trpela moju opsesiju Raspberry Piom. Uzbuenje mojih kerki Phoebe i Amelije prilikom novih otkria sveta inspirie me da delim svoje znanje i poduavam druge koliko god mogu

O recenzentima O recenzentima

Colin Deady je zapoeo svoju karijeru u IT-u kasnih 1990-ih godina, kada je otkrio testiranje sof-tvera. On je zaljubljen u raunare, zahvaljujui svojim roditeljima, koji su njemu i njegovom bratu 1980-ih godina kupili ZX81 i ZX Spectrum+. Diplomirao je na Amiga 1200 raunaru i proveo je nebrojeno mnogo sati u prouavanju unutranjosti operativnog sistema. Sada, sa 14 godina iskustva u testiranju, on radi kao test menader, sa naglaskom na testiranju automatizacije i vrlina Agile pomou Kanbana i razvoju zasnovanom na ponaanju za odline efekte (Testiraj rano, testiraj esto; ispravi rano, ispravi esto).

U slobodno vreme, Deady je deo ureivakog tima za MagPi (www.themagpi.com), asopis o Raspberry Piu. Piui, pregledujui i ureujui mnogo lanaka, on je stekao veliko znanje o ovoj malenoj platformi. Takoe ga moete pronai na tandu MagPia na Bristol DigiMakers deava-njima u Velikoj Britaniji, gde predstavlja brojne projekte, kao to je robotizovana ruka kojom se daljinski upravlja, roverbot i LED ekrane, od kojih su svi projekti programirani u Pythonu.

Deady trenutno vodi blog koji se odnosi na Raspberry Pi na adresi www.rasptut.co.uk.

Ian McAlpine je prvi dodir sa raunarima imao u koli, na Research Machines RML.38OZ i mikroraunaru Compukit UK101. Nakon toga je upoznao Sinclair ZX81 kuni raunar, a zatim BBC Micro Model A mikroraunar, koji poseduje i dan-danas. Njegovo interesovanje za raunare dovelo ga je do sticanja diplome MEng in Electronic System Engineering na univerzitetu Aston i diplome MSc in Information Technology na univerzitetu Liverpool. Trenutno radi kao vii vlasnik proizvoda u SAP Canada.

Kada mu je predstavljen Raspberry Pi, ne samo da je to u njemu rasplamsalo elju za petljanjem, ve mu je pruilo mogunost da svoje projekte predstavi iroj zajednici. Shodno tome, veoma je aktivan lan ureivakog tima za MagPi, meseni asopis za Raspberry Pi, koji moete da itate online ili da ga preuzmete sa sajta www.themagpi.com.

Zahvaljujem se mojoj dragoj supruzi Louise i mojoj fantastinoj deci Emily i Molly na strpljenju i podrci.

11

Predgovor

Od pojave raunara Raspberry Pi u februaru 2012. godine, novi nain raunarstva predstav-ljen je stotinama hiljada ljudi. Moderni kuni raunari, tableti i telefoni su, obino, fokusirani na prikaz sadraja koji korisnik moe da upotrebi ili kao pasivni posmatra ili kroz osnovnu interakciju pomou igara i aktivnosti.

Meutim, Raspberry Pi je ovaj koncept okrenuo naglavake. Ideja je da korisnik obezbedi odgovarajui unos i zamisao, a Raspberry Pi omoguava korisniku da ispolji svoju kreativ-nost. Raspberry Pi obezbeuje jednostavnu, jeftinu platformu koju moete da upotrebite za eksperimentisanje i igranje sa svojim idejama. On vam nee pruati informacije, ve e omo-guiti da ih otkrijete iz prve ruke.

Ova knjiga obuhvata sve to sam smatrao uzbudljivim i interesantnim u vezi Raspberry Pia i prikazuje to u formatu koji ete jednostavno pratiti.

Nadam se da e itaoci nakon to proitaju ovu knjigu zapoeti sopstveno Raspberry Pi putovanje.

Kao i svaki dobar kuvar, stranice bi trebalo da budu upotrebljene, a knjiga bi trebalo da bude neto to ete uvek izvui sa police kao ispomo u radu. Ja se nadam da e ova knjiga postati vaa lina referenca za pomo u radu.

ta obuhvata ova knjiga?U Poglavlju 1, Zapoinjanje rada na Raspberry Pi raunaru, predstavljen je Raspberry Pi i istraeni su razliiti naini za njegovo podeavanje i upotrebu, ukljuujui i nain na koji moe da se upotrebi na mrei i povezano daljinski sa drugim raunarom.

Poglavlje 2, Zapoinjanje upotrebe Python nizova, fajlova i menija, vodi vas kroz prve korake u upotrebi Pythona 3, poev od osnova, manipulacije teksta, upotrebe fajlova i kreira-nja menija za pokretanje programa.

U Poglavlju 3, Upotreba Pythona za automatizaciju i produktivnost, objanjena je upotreba grafikog korisnikog interfejsa za kreiranje sopstvenih aplikacija i pomonih programa.

U Poglavlju 4, Kreiranje igrica i grafika, objanjeno je kako se kreiraju crtane aplikacije i grafike igrice pomou Tkinter Canvasa.

[Predgovor]

[2]

U Poglavlju 5, Kreiranje 3D grafika, objanjeno je kako moete da upotrebite skrivenu mo grafikog procesora Raspberry Pia da biste nauili vie o 3D grafikama i pejzaima i da biste kreirali sopstveni 3D lavirint za istraivanje.

Poglavlje 6, Upotreba Pythona za pokretanje hardvera, potvruje injenicu da, ako elimo da iskusimo najbolje funkcije Raspberry Pia, treba da ga upotrebimo sa elektrinim ureajima. U ovom poglavlju objanjeno je kako da kreirate kola sa LED diodama i prekidaima i da ih upotrebite da biste prikazali status sistema i obezbedili kontrolu. Konano, prikazano je kako da kreirate sopstveni kontrolor igara i svetlo ekrana.

U Poglavlju 7, Oseanje i prikaz podataka iz stvarnog sveta, objanjena je upotreba kon-vertora iz analognog u digitalni format za obezbeivanje oitavanja senzora za Raspberry Pi. Otkriemo kako mogu da se sauvaju i grafiki prikau podaci u realnom vremenu i kako mogu da se prikau na LCD ekranu za prikaz teksta. Konano, prebaciemo podatke na Inter-net, to e omoguiti da prikaemo i podelimo snimljene podatke bilo gde irom sveta.

U Poglavlju 8, Kreiranje projekata pomou Raspberry Pi camera modula, nauiete kako da upotrebite Raspberry Pi camera modul, kreirajui sopstvene aplikacije za proizvodnju time-lapse video snimaka, stop-motion animacija i itaa knjiga koji su kontrolisani pomou QR kodova.

Poglavlje 9, Izgradnja robota, vodi vas kroz proces izgradnje dve razliite vrste robota (Rover-Pi i Pi-Bug). Opisaemo kontrole za motor i servo, upotrebu senzora i dodavanje sen-zora kompasa za navigaciju.

U Poglavlju 10, Povezivanje sa tehnologijom, saznaete kako se upotrebljava Raspberry Pi za pokretanje udaljenih utinica pomou kojih moe da se kontrolie rad aparata za domain-stvo. Nauiete kako se komunicira sa Raspberry Piom preko serijskog interfejsa i upotrebom pametnog telefona za kontrolisanje svega korienjem Bluetootha. Konano, pregledaemo sopstvene aplikacije za kontrolisanje USB ureaja.

Dodatak Lista hardvera i softvera obezbeuje celu listu hardverskih komponenata i modula koji su upotrebljeni u knjizi, uz navoenje odgovarajuih mesta na kojima moete da ih poruite. Cela lista softvera koji je upotrebljen takoe je prikazana zajedno sa linkovima ka dokumentaciji.

ta vam je potrebno za ovu knjigu?Ova knjiga fokusira se na upotrebu Raspberry Pia sa Pythonom 3; stoga je potrebno osnovno Raspberry Pi podeavanje. U poglavljima od 1 do 5 opisana je upotreba samo Raspberry Pia; nije potreban dodatni hardver, osim standardne postavke.

Standardnu postavku ine Raspberry Pi (Model A ili Model B), instalirana SD kartica sa Raspbian operativnim sistemom, odgovarajue mikro USB napajanje, HDMI kompatibilan ekran, tastatura i mi. Neophodno je da preuzmete i instalirate razliite softverske pakete; stoga bi trebalo da Raspberry Pi ima internet konekciju.

[Za koga je ova knjiga?]

[3]

U Poglavlju 1, Zapoinjanje rada na Raspberry Pi raunaru, takoe je opisano kako moete da upotrebite ekran/tastaturu/mi laptopa ili drugog raunara da biste pristupili Raspberry Piu (potrebni su vam samo mreni kabl i struja).

U Poglavlju 6, Upotreba Pythona za pokretanje hardvera, i Poglavlju 7, Oseanje i pri-kaz podataka iz stvarnog sveta, prikazano je kako elektronske komponente mogu da budu povezane sa interfejsom Raspberry Pia. Te komponente e vam biti potrebne da biste izvrili zadatke u ovim poglavljima.

Za Poglavlje 8: Kreiranje projekata pomou Raspberry Pi camera modula, potreban vam je Raspberry Pi camera modul za svaki projekat (mada kompatibilna USB web kamera moe da se upotrebi kao zamena ako se prilagodi kod).

U Poglavlju 9, Izgradnja robota, koristiete raspon hardvera i elektronike za kreiranje sopstvenih robota. Moete da upotrebite sopstvene delove ili odgovarajui komplet za ovaj projekat.

U Poglavlju 10, Povezivanje sa tehnologijom, prikazano je kako dodatni hardver moe da bude povezan sa interfejsom Raspberry Pia korienjem razliitih modula i kompleta.

Cela lista hardvera koji je upotrebljen (i mogua mesta sa kojih moete da ih poruite) obuhva-ena je u Dodatku Lista hardvera i softvera.

za koga je ova knjiga?Ova knjiga, u kojoj je predstavljen irok raspon tema, namenjena je svima koji ele da provere maksimalne mogunosti Raspberry Pia. Knjiga postepeno uvodi Python, poevi sa osnovama i nastavljajui dalje ka naprednijim temama, kao to su upotreba 3D grafika i povezivanje sa hardverom.

Idealno bi bilo da obavite zadatke u svakom od poglavlja i uvidite ta vam odgovara i upotre-bite to kao poetnu taku za istraivanje i uenje.

Svaki primer u knjizi sastoji se od kompletnog uputstva i kompletne liste koda, a opisana su uputstva u koracima koje treba da izvrite i pronai ete objanjenje zato se vri svaki od tih koraka. To e omoguiti da brzo dobijete rezultate i, to je jo vanije, da razumete kako ste ih postigli.

Svi primeri su napisani korienjem Pythona 3, sa jasnim i detaljnim objanjenjima naina funkcionisanja, tako da moete da se prilagodite i upotrebite sve informacije u sopstvenim projektima.

Dok analizirate primere programskog koda iz knjige, bie vam objanjeno kako da efikasno struktuirate i napiete kod, nadgraujui ga razliitim tehnikama koje mogu da se primenjuju u primerima. Do kraja knjige stei ete potrebne vetine koje moete da primenite na ta god elite.

[Predgovor]

[4]

bezbednost i upotreba elektronikeOva knjiga vas podstie da eksperimentiete i poveete sopstvena elektrina kola na ulaz/izlaz Raspberry Pi GPIO pinova. Ovo je odlian nain da istovremeno nauite vie o elektronici i softveru. Meutim, vano je da zapamtite da su GPIO pinovi nezatieni; ako ih poveete nepravilno, lako mogu da se otete ili ak da izazovu kvar Raspberry Pia. Zbog toga, treba da paljivo pratite uputstva i povezujete dijagrame i proverite paljivo da li ste pravilno izvrili povezivanje pre ukljuivanja Raspberry Pia.

Sva kola, moduli i komponente koji su opisani u ovoj knjizi su namenjeni samo za demon-straciju primera. Oni nisu testirani za iru upotrebu i ne bi trebalo da budu ostavljeni bez nad-zora, niti da budu bez adekvatne mere zatite upotrebljeni u aplikacijama kritine bezbednosti. Zapamtite da sva elektronika mora da proe rigorozno testiranje da biste se uverili da u sluaju neuspeno izvenog rukovanja ne postoji rizik za povreivanje ljudi ili imovine.

Nikada ne bi trebalo da, bez odgovarajue obuke, pokuate da modifikujete ili promenite ure-aje koji su povezani na naizmeninu struju i nikada ne bi trebalo da direktno poveete ni jedan runo pravljeni ureaj sa napajanjem.

konvencijeU ovoj knjizi pronai ete veliki broj stilova za tekst koji se razlikuju izmeu razliitih vrsta informacija. Evo nekih primera tih stilova i objanjenja njihovog znaenja.

Rei koda u tekstu, nazivi tabele baze podataka, nazivi direktorijuma, nazivi fajlova, ekstenzije fajlova, nazivi putanja, skraeni URL-ovi, unos korisnika i Twitter ruice prikazani su na sledei nain: Na svee formatiranoj ili novoj SD kartici kopirajte sadraje fajla NOOBS_vX.zip.

Blok koda postavljen je na sledei nain:

network={ ssid=theSSID key_mgmt=NONE}

Svi unosi ili ispisi komandne linije napisani su na sledei nain:

sudo mount t vfat /dev/mmcblk0p1 ~/recovery

Novi termini i vane rei su prikazani masnim slovima. Rei koje vidite na ekranu - na primer, u meniju ili okvirima za dijalog, prikazane su u tekstu na sledei nain: Za OS X ili Linux, kliknite na Terminal da biste otvorili konekciju sa Raspberry Piom.

upozorenja ili vane napomeneUpozorenja ili vane napomene prikazani su u ovakvom okviru.

[Konvencije]

[5]

saveti i trikoviSaveti i trikovi prikazuju se na ovaj nain..

povratne informacije od italacaPovratne informacije od naih italaca su uvek dobrodole. Obavestite nas ta mislite o ovoj knjizi ta vam se dopalo ili ta vam se moda nije dopalo. Te povratne informacije su nam vane da bismo ubudue kreirali naslove od kojih ete dobiti maksimum.

Da biste nam poslali povratne informacije, jednostavno nam poaljite e-mail na adresu [email protected] i u naslovu poruke napiite naslov knjige.

Ako postoji tema za koju ste specijalizovani i zainteresovani ste da piete ili saraujete na nekoj od knjiga, pogledajte vodi za autore na adresi www.packtpub.com/authors.

korisnika podrkaSada, kada ste ponosni vlasnik Packt knjige, treba da znate da mi imamo mnogo tota da vam ponudimo da biste dobili maksimum iz svoje narudbine.

preuzimanje koda za primereMoete da preuzmete fajlove kodova za primere za sve Packt knjige koje ste poruili preko vaeg naloga na sajtu http://www.packtpub.com. Ako ste ovu knjigu poruili na drugom mestu, posetite adresu http://www.packtpub.com/support i registrujte se da bi vam fajlovi bili poslati direktno na va e-mail.

preuzimanje kolornih slika za ovu knjiguTakoe smo vam obezbedili PDF fajl koji sadri kolorne slike snimaka ekrana koje su upotre-bljene u ovoj knjizi. Ovaj fajl moete da preuzmete sa adrese https://www.packtpub.com/sites/default/files/downloads/6623OT_ColorGraphics.pdf.

tamparske grekeIako smo preduzeli sve mere da bismo obezbedili tanost sadraja, mogue su greke. Ako pronaete greku u nekoj od naih knjiga (u tekstu ili u kodu), bili bismo zahvalni ako biste nam to prijavili. Na taj nain, moete da potedite itaoce od frustracije, a nama da pomognete da poboljamo naredne verzije ove knjige. Ako pronaete neku tamparsku greku, molimo vas da nas obavestite, tako to ete posetiti adresu http://www.packtpub.com/submit-errata - selektujte knjigu, kliknite na link errata submission form i unesite detalje o greci koju ste pro-nali. Kada je greka verifikovana, vaa prijava e biti prihvaena i greka e biti aploudovana na na web sajt ili dodata u listu postojeih greaka, pod odeljkom Errata za konkretni naslov. Sve postojee greke moete da vidite tako to ete selektovati naslov na adresi http://www.packtpub.com/support.

[Predgovor]

[6]

piraterijaPiraterija autorskog materijala na Internetu je aktuelan problem na svim medijima. Mi u Packtu zatitu autorskih prava i licenci shvatamo veoma ozbiljno. Ako pronaete ilegalnu kopiju naih knjiga, u bilo kojoj formi, na Internetu, molimo vas da nas o tome obavestite - poaljete nam adresu lokacije ili naziv web sajta da bismo mogli da podnesemo tubu.

Molimo vas, stupite sa nama u kontakt na adresi [email protected] i poaljite nam link ka sumnjivom materijalu.

Zahvalni smo vam na pomoi u zatiti naih autora.

pitanjaAko imate bilo kakvih problema sa bilo kojim aspektom knjige, moete da stupite sa nama u kontakt na adresi [email protected] i mi emo dati sve od sebe da vam pomognemo.

7Zapoinjanje rada na Raspberry Pi raunaru

U ovom poglavlju obuhvaene su sledee teme:

f Povezivanje Raspberry Pia

f Upotreba NOOBS-a za podeavanje SD kartice Raspberry Pia

f Umreavanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou LAN konektora

f Runo konfigurisanje mree

f Umreavanje direktno na laptop ili raunar

f Umreavanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou USB Wi-Fi donglea

f Povezivanje na Internet posredstvom proxy servera

f Daljinsko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou VNC-a

f Daljinsko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou SSH-a (i X11 Forwardinga)

f Deljenje Home direktorijuma Raspberry Pia sa SMB-om

f Odravanje aurnosti Raspberry Pia

Uvod U ovom poglavlju predstaviemo Raspberry Pi i proces njegovog podeavanja. Povezaemo Raspberry Pi sa odgovarajuim monitorom, napajanjem i perifernim ureajima. Instaliraemo operativni sistem na SD karticu. Ovo je potrebno da bi sistem bio butovan. Takoe emo obez-bediti mogunost uspenog povezivanja na Internet preko lokalne mree. Na kraju, iskoristi-emo mreu da bismo obezbedili naine daljinskog povezivanja i/ili kontrole Raspberry Pia sa drugih raunara i ureaja i obezbediemo da sistem uvek bude auran.

1

[POGLAVLJE 1 Zapoinjanje rada na Raspberry Pi raunaru ]

[8]

Kada zavrite korake unutar ovog poglavlja, Raspberry Pi e biti spreman da bude upotrebljen za programiranje. Ako ve imate postavljen i pokrenut Raspberry Pi, obavezno pregledajte sle-dee odeljke, jer ete pronai puno korisnih saveta.

Predstavljanje Raspberry PiaRaspberry Pi je raunar koji se sastoji od jedne ploe, a kreirala ga je dobrotvorna ustanova Raspberry Pi Foundation, iji je primarni cilj ponovno uvoenje uenja raunarskih vetina meu decom u Velikoj Britaniji. Cilj je bio da se ponovo rasplamsa revolucija mikro-raunara iz 1980-ih godina, koja je rezultirala pojavom cele generacije kvalifikovanih programera.

ak i pre nego to je izdat krajem februara 2012. godine, bilo je jasno da je Raspberry Pi stekao veliki broj sledbenika irom sveta (do sada je prodato vie od dva miliona jedinica). Na sledeoj slici prikazan je Raspberry Pi Model B:

Raspberry Pi Model B (izdanje 2.0)

otkud ovakav naziv?Naziv Raspberry Pi nastao je kombinacijom elje za kreiranje alternativnog raunara zasnova-nog na vou (kao to su Apple, BlackBerry i Apricot) i potvrde originalnog koncepta jednostav-nog raunara koji moe da se programira pomou Pythona (otuda skraenica Pi).

U ovoj knjizi otkriemo kako se podeava taj mali raunar, a zatim emo istraiti njegove mogunosti, poglavlje po poglavlje, koristei Python programski jezik.

[Uvod ]

[9]

Zato Python?esto se postavlja pitanje zato je Python izabran kao jezik za upotrebu na Raspberry Piu. injenica je da je on samo jedan od mnogih programskih jezika koji mogu da se upotrebe na Raspberry Piu.

Postoje mnogi programski jezici koje moete da izaberete, od programiranja grafikog bloka visokog nivoa, kao to je Scratch, do tradicionalnog C-a, pa sve do BASIC-a, pa, ak, i siro-vog Machine Code Assemblera. Dobar programer treba da poznaje vie programskih jezika da bi mogao da se poigra vrlinama i manama svakog programskog jezika da bi najbolje odgovo-rio potrebama za kreiranje eljene aplikacije. Veoma je korisno razumeti naine na koji razliiti jezici (i programske tehnike) pokuavaju da prevaziu izazov konvertovanja onoga to elite u ono to dobijate, poto je upravo to ono to elite da postignete dok programirate.

Python je izabran kao dobro mesto za poetak uenja programiranja, jer obezbeuje bogat set alatki za kodiranje, i dalje omoguavajui da jednostavni programi budu napisani bez ikakve zabune. To omoguava poetnicima da postepeno upoznaju koncepte i metode na kojima su zasnovani moderni programski jezici, bez potrebe da poznaju sve jezike na samom poetku ue-nja. Python je veoma modularan, sa puno dodatnih biblioteka, koje mogu da budu importovane za brzo proirivanje funkcionalnosti. Otkriete tokom vremena da e vas to podstai da dodate vie biblioteka i poeleete da kreirate sopstvene module koje moete da ubacite u programe, inei tako prve korake u strukturirano programiranje.

Kao ni svi programski jezici, ni Python nije savren; neto kao to je dodavanje razmaka na poetak linije e esto prekinuti kod (uvlaenja u Pythonu znae mnogo; ona definiu nain na koji e blokovi koda biti grupisani). Generalno, Python je spor; poto se interpretira, potrebno je vreme za kreiranje modula dok je program pokrenut. To moe da bude problem ako treba da obavite posao u odreenom roku. Meutim, moete unapred da kompilirate Python ili da upotrebite module napisane u drugim jezicima da biste prevazili ovaj problem. Python sakriva detalje, to je i prednost i mana. Odlian je za poetnike, ali moe biti veoma teak kada se dvo-umite oko nekih dodataka, kao to su vrste podataka meutim, to e vas prisiliti da razmotrite sve mogunosti, to moe da bude veoma dobro.

Python 2 i Python 3Ogroman izvor zabune za poetnike je to postoji dve verzije Pythona na Raspberry Piu (verzije 2.7 i 3.2), koje nisu kompatibilne jedna sa drugom, pa, stoga, kod napisan za Python 2.7 se nee pokretati pomou Pythona 3.2 (i obratno).

Python Software Fondation konstantno nastoji da pobolja ovaj jezik, to ponekad znai da treba da bude rtvovana kompatibilnost sa starijim verzijama da bi bila dodata nova poboljanja (i to je jo vanije, da bi bili uklonjeni suvini i zastareli naini rada).


[10]

Podravanje Pythona 2 i Pythona 3 Postoje mnoge alatke koje e olakati prelaz sa Pythona 2 na Python 3, uklju-ujui konvertore, kao to je 2to3, koji e ralaniti i aurirati va kod za upo-trebu Python 3 metoda. Ovaj proces nije savren i u nekim sluajevima e biti potrebno da runo prepiete odeljke i ponovo testirate kod. Moete da piete kod i biblioteke koje podravaju obe verzije. Iskaz import_future_ omoguava da importujete odgovarajue metode Pythona 3 i pokrenete ih pomou Pyt-hona 2.7.

Koju verziju Pythona treba da upotrebite?U sutini, izbor verzije koju ete upotrebiti zavisi od onoga ta nameravate da uradite. Na pri-mer, moda e vam biti potrebne Python 2.7 biblioteke, koje jo nisu dostupne u verziji Pythona 3.2. Python 3 je dostupan od 2008. godine, pa su biblioteke za Python 2.7 obino starije i vee biblioteke koje nisu prevedene. U mnogim sluajevima postoje nove alternative za nasleene biblioteke; meutim, podrka za njih varira.

U ovoj knjizi mi smo koristili Python 3.2, koji je takoe kompatibilan sa verzijom Pytona 3.3.

PoveZivanje RasPbeRRy Pia Postoji puno naina povezivanja Raspberry Pia i upotrebe razliitih interfejsa za pregled i kon-trolu sadraja. Za uobiajenu upotrebu veini korisnika su potrebni struja, monitor (sa zvukom) i metod unosa, kao to su tastatura i mi. Da biste pristupili Internetu, pogledajte recept Umre-avanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou LAN konektora.

Priprema

Pre nego to upotrebite Raspberry Pi, potrebna vam je SD kartica sa instaliranim operativnim sistemom ili sa New Out Of Box Systemom (NOOBS), kao to e biti objanjeno u receptu Upotreba NOOBS-a za podeavanje SD kartice Raspberry Pia.

U sledeem odeljku emo detaljno opisati vrste ureaja koje moete da poveete na Raspberry Pi i, to je veoma vano, opisaemo kako i kada treba da ih ukljuite.

Kao to ete kasnije otkriti, kada je Raspberry Pi podeen, moete da odluite da ga pove-ete daljinski i da ga upotrebite kroz mreni link, pri emu su vam potrebni samo napajanje i mrena konekcija. Pogledajte odeljke Daljinsko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou VNC-a i Daljinsko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou SSH-a (i X11 Forwardinga).

[Povezivanje Raspberry Pia ]

[11]

Kako se to radi

Na sledeoj slici prikazan je razmetaj Raspberry Pia:

Razmetaj prikljuaka Raspberry Pia (model B izdanje 2.0)

Sledi objanjenje prethodne slike:

Monitor - Raspberry Pi podrava sledee tri glavna prikljuka monitora; ako su povezani i HDMI i Composite, standardno podeavanje je samo HDMI.

HdMiZa najbolje rezultate upotrebite TV ili monitor koji ima HDMI prikljuak, to omoguava najbolju rezoluciju prikaza (1.080 p), a i digitalni audio izlaz. Ako va monitor ima DVI prikljuak, moda ete moi da upotrebite adapter za povezivanje kroz HDMI. Postoji nekoliko vrsta DVI prikljuaka; neki podravaju analogni signal (DVI-A), neki digitalni (DVI-D), a neki oba (DVI-I). Raspberry Pi moe da obezbedi samo digitalni signal kroz HDMI prikljuak, pa, stoga, preporuujemo upotrebu HDMI prikljuka sa DVI-D adapterom (na sledeoj slici to je prikazano znakom potvrde). Nedostaju etiri dodatna analogna pina (to je prikazano znakom X na sledeoj slici), to znai da moete da uklopite obe vrste utinice - DVI-D i DVI-I:

HDMI za DVI prikljuak (DVI-D adapter)

Ako elite da upotrebite stariji monitor (sa VGA prikljukom), potreban je dodatni konvertor HDMI u VGA.


[12]

analogniAlternativni nain prikaza je da upotrebite analogni kompozitni video prikljuak (pomou RCA utinice); takoe moe za prikljuenje da bude upotrebljen S-Video ili European SCART adapter. Meutim, analogni video izlaz ima maksimalnu rezoluciju od 640x480 piksela, zbog ega nije idealan za stalnu upotrebu. Kada koristite RCA prikljuak ili DVI ulaz, zvuk treba posebno obezbediti pomou analognog audio prikljuka.

direct display dsiEkran osetljiv na dodir koji je proizvela Raspberry Pi Foundation bie povezan direktno u DSI utinicu. On moe da bude povezan i upotrebljen istovremeno sa HDMI ili analognim video izlazom za podeavanje dual monitora.

stereo analogni audio - Ovaj prikljuak obezbeuje analogni audio izlaz za slualice ili dodatne zvunike. Audio moe da bude prekopan izmeu analognog (stereo utinice) i digitalnog (HDMI) prikljuka pomou amixera ili alsamixera.

Da biste saznali vie informacija o odreenoj komandi u terminalu, upotrebite sledeu man komandu pre nego to terminal oita uputstvo (veina komandi bi trebalo da ga ima):man amixerNeke komande takoe podravaju --help opciju za koncizniju pomo, kao to je prikazano ovde:amixer --help

network (samo u modelu B) - Mreni prikljuak je opisan kasnije u ovom poglavlju u receptu Umreavanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou LAN konektora. Ako koristite Model A Raspberry Pia, moete da dodate USB mreni adapter da biste dodali ino ili, ak, i beino umreavanje (pogledajte recept Umreavanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou USB Wi-Fi donglea).

Usb (x1 Model A, x2 Model B) upotreba tastature i mia - Trebalo bi da Raspberry Pi funkcionie sa veinom USB tastatura i mieva koji su dostupni. Meutim, moda ete naii na neke probleme ako va ureaj privlai vie od 140 mA - u tom sluaju se preporuuje upotreba elektronskog USB huba. Takoe moete da upotrebite beini mi i tastaturu, koji koriste RF Dongle. Meutim, potrebna je dodatna konfiguracija za stavke koje koriste Bluetooth Dongle.

Ako postoji nedostatak struje ili ureaji povlae previe struje, moda e tastatura da blokira, a u teim sluajevima moe doi do kvara SD kartice.

[Povezivanje Raspberry Pia ]

[13]

USB napajanje moe da bude problem na ranijim ploama Model B izdanje 1, koje su bile dostupne do oktobra 2012. godine. Ovaj model je imao dodatni Polyfuses na USB izlazu koji je bio aktiviran kada je povueno vie od 140 mA. Polyfusesu je potrebno nekoliko sati ili dana da se potpuno oporavi, pa se, stoga, moe nepredvidivo ponaati, ak i kada je napon poboljan.Ploe izdanja 1 moete da identifikujete po tome to im nedostaju dve rupe za mauntovanje, koje su predstavljene na ploama izdanja 2.

Debian Linux (na kojem se zasniva Raspbian) podrava mnoge uobiajene USB ureaje, kao to su flash drajvovi za skladitenje, hard disk drajvovi (moda je potrebno eksterno napajanje), kamere, tampai, Bluetooth i Wi-Fi adapteri. Neki ureaji e biti detektovani automatski, dok e drugima biti potrebni drajveri da bi bili instalirani.

Micro Usb Power - Raspberry Pi zahteva napajanje od 5 V, koje moe slobodno da snabdeva najmanje 700 mA (1 A ili vie je preporuljivo) pomou Micro USB prikljuka. Jedinicu je mogue napajati pomou prenosivih paketa baterija, kao to su napajanja ili punjai za tablet. Uverite se da prikljuci mogu da obezbede 5 V na 700 mA ili vie.

Trebalo bi da izvrite sva povezivanja na Raspberry Pi pre nego to poveete napajanje. Meu-tim, USB ureaji, audio i mrea mogu da budu povezani i iskljueni dok je raunar pokrenut bez ikakvih problema.

Postoji i vie...

Pored standardnih primarnih prikljuaka koje biste oekivali da vidite na raunaru, Raspberry Pi ima i veliki broj dodatnih prikljuaka.

sekundarni hardverski prikljuciSvaki od sledeih prikljuaka obezbeuje dodatni interfejs za Raspberry Pi:

P1 13 x 2 GPio konektor - Ovo je glavni GPIO konektor Raspberry Pia koji se koristi za povezivanje direktno sa hardverskom komponentom. Taj prikljuak koristimo u Poglavlju 6, Upotreba Pythona za pokretanje hardvera, Poglavlju 7, Oseanje i prikazivanje podataka iz stvarnog sveta, Poglavlju 9, Izgradnja robota, i Poglavlju 10, Povezivanje sa tehnologijom.

P5 8 x 2 GPio konektor - Ovaj konektor nai ete samo na ploi izdanja 2.0 (nisu postavljeni pinovi).

P6 resetovanje - Ovaj konektor nai ete samo na ploi izdanja 2.0 (nisu postavljeni pinovi). Resetovanje je pokrenuto kada se poveu P6-Pin1 (resetovanje) i P6-Pin2 (GND).

P5 i P6 konektor -

P5 i P6 koristimo u receptu Kontrolisano dugme za iskljuivanje u Poglavlju 6, Upotreba Pythona za pokretanje hardvera.


[14]

P2/P3 GPU/Lan jtaG - Joint Test Action Group (JTAG) je interfejs za programiranje i ispravljanje greaka, koji se koristi za konfigurisanje i testiranje procesora. Da biste koristili ovaj interfejs, potreban je specijalni JTAG ureaj.

s5 direct Camera Csi - Ovaj prikljuak podrava Raspberry Pi camera modul (kao to je upotrebljeno u Poglavlju 8, Kreiranje projekata sa Raspberry Pi camera modulom).

s2 direct display dsi - Ovaj prikljuak je namenjen za podrku prikaza (Raspberry Pi Foundation je izdala add-on).

UPotReba noobs-a Za Podeavanje sd KaRtiCe RasPbeRRy Pia Raspberry Pi zahteva uitan operativni sistem na SD kartici pre nego to bude pokrenut. Naj-laki nain da podesite SD karticu je da upotrebite NOOBS; moda moete da kupite SD karticu sa ve uitanim NOOBS-om.

NOOBS obezbeuje poetni Start meni, u kojem se nalaze opcije za instaliranje nekoliko dostu-pnih operativnih sistema na SD kartici.

Priprema

Poto NOOBS kreira RECOVERY Partition za uvanje originalnih imida instalacije, pre-poruuje se SD kartica od 4 GB ili vie. Takoe vam je potreban ita SD kartice (iskustvo je pokazalo da neki ugraeni itai kartica mogu da izazovu probleme, pa, stoga, preporuujem upotrebu eksternog USB itaa).

Ako koristite SD karticu koju ste ve koristili, moda e biti potrebno da je reformatirate da biste uklonili ranije particije i podatke. NOOBS oekuje da se SD kartica sastoji od jedne FAT32 particije. Ako koristite Windows ili Mac OS X, moete, kao to je prikazano na sledeoj slici, da upotrebite SD formater asocijacije (dostupan je na adresi https://www.sdcard.org/downloads/formatter_4/):

Oslobodite se svih particija na SD kartici, koristei SD formater

[Upotreba NOOBS-a za podeavanje SD kartice Raspberry Pia ]

[15]

Iz okvira za dijalog Option Settings podesite Format Size Adjustment. Na taj nain ete uklo-niti sve particije na SD kartici koje su ranije bile kreirane.

Ako koristite Linux, moete da upotrebite komandu gparted da biste izbrisali sve particije i reformatirali particiju kao FAT32 particiju.

Ceo NOOBS paket (obino veliine 1,3 GB) sadri selekciju ugraenih imida najpopularnijih Raspberry Pi operativnih sistema. Manja verzija NOOBS-a je takoe dostupna i ona ne sadri unapred uitane operativne sisteme (mada su potrebni manje inicijalno preuzimanje od 20 MB i mrena konekcija na Raspberry Piu da biste direktno preuzeli operativni sistem koji elite da upotrebite).

NOOBS je dostupan na adresi http://www.raspberrypi.org/downloads, a dokumentacija na adresi https://github.com/raspberrypi/noobs.

Kako se to radi

Izvrenjem sledeih koraka pripremiete SD karticu za pokretanje NOOBS-a, to e omoguiti da selektujete i instalirate operativni sistem koji elite da upotrebite:

1. Pripremite SD karticu.

2. Na svee formatiranu ili novu SD karticu kopirajte sadraj NOOBS_vX.zip fajla. Kada zavrite kopiranje, trebalo bi da na SD kartici dobijete neto slino kao to je prikazano na sledeoj slici:

NOOBS fajlovi ekstrahovani na SD kartici

Fajlovi se mogu malo razlikovati u razliitim verzijama NOOBS-a, a ikonice mogu da budu prikazane drugaije na raunaru.

3. Sada moete da postavite karticu u Raspberry Pi, da je poveete sa tastaturom i monitorom i da ukljuite napajanje (za vie detalja pogledajte recept Povezivanje Raspberry Pia).


[16]

Prema standardnom podeavanju, NOOBS e biti prikazan preko HDMI prikljuka. Ako imate drugu vrstu monitora (ili ne vidite nita), potrebno je da runo selektujete vrstu izlaza, tako to ete pritisnuti 1, 2, 3 ili 4, u zavisnosti od sledeih funkcija:

Taster 1 predstavlja Standard HDMI reim (standardni reim).

Taster 2 predstavlja Safe HDMI reim (alternativna HDMI podeavanja ako izlaz nije detektovan).

Taster 3 predstavlja Composite PAL (za konekcije korienjem RCA analognog video prikljuka).

Taster 4 predstavlja Composite NTSC (za konekcije korienjem RCA prikljuka).

Ova opcija monitora e takoe biti podeena za instalirani operativni sistem.

Ubrzo e biti prikazan NOOBS ekran selekcije sa listom dostupnih distribucija koje su uklju-ene. Postoji vie distribucija koje su dostupne, ali ove je Raspberry Pi Foundation izabrala za NOOBS sistem. Kliknite na Raspbian, poto e taj operativni sistem biti upotrebljen u ovoj knjizi.

Pritisnite Enter ili kliknite na Install OS i potvrdite da elite da prepiete sve podatke na kartici. Sve distribucije koje su instalirane pomou NOOBS-a bie prepisane, ali NOOBS sistem nee biti uklonjen; moete da se vratite bilo kada, tako to ete pritisnuti taster Shift kada ukljuite napajanje.

Potrebno je otprilike 10 do 30 minuta da se podaci napiu na SD karticu, u zavisnosti od njene brzine. Kada se prenos podataka zavri i bude prikazana poruka Image Applied Succesfully, kliknite na OK, a Raspberry Pi e poeti da se butuje u raspi-config.

Kako to funkcionie

Svrha pisanja imid fajla na SD karticu na ovaj nain je da se obezbedi da ona bude formatirana sa oekivanim particijama fajl sistema i fajlovima potrebnim za pravilno butovanje operativnog sistema.

Kada se Raspberry Pi ukljui, bie uitan specijalni kod koji je sadran unutar interne memorije GPU-a (Raspberry Pi Foundation ga naziva binarni blob). Binarni blob sadri instrukcije koje su potrebne za itanje BOOT particije na SD kartici, koja e (u sluaju NOOBS instalacije) ui-tati NOOBS sa RECOVERY particije. Ako sada pritisnete taster Shift, NOOBS e uitati meni za spasavanje i instalaciju. U suprotnom, NOOBS e zapoeti uitavanje operativnog sistema, kao to je specifikovano u parametrima koji se nalaze na particiji SETTINGS.

Kada se operativni sistem uitava, to e se initi putem BOOT particije korienjem podeava-nja koja su definisana u fajlu config.txt i opcije definisane u fajlu cmdline.txt da bi na kraju bio uitan terminal ili desktop na Root particiji, u zavisnosti od toga ta ste podesili u fajlu raspi-config. Pogledajte sledei dijagram:


[17]

PowerON GPU

Binary Blob

GPU Memory

RaspberryPi Loaded

RECOVERY Partition

SD Card

BOOTPartition

rootPartition

2nd rootetc.

2nd BOOTetc.

dataPartition

SETTINGSPartition

NOOBS kreira nekoliko particija na SD kartici da bi omoguio instalaciju vie operativnih sistema i obezbedio spasavanje operativnog sistema.

NOOBS omoguava korisniku da opciono instalira vie operativnih sistema na istoj kartici i obezbeuje meni za butovanje u kojem moete da izaberete operativni sistem (uz opciju za podeavanje standardne vrednosti za period).

Takoe moete da izaberete da kreirate opcionu data particiju koja omoguava da uvate fajlove podataka posebno od operativnog sistema. To olakava deljenje fajlova izmeu vie sistema i omoguava da se uvaju rezervne kopije korisnikih podataka.

Ako kasnije dodate, uklonite ili reinstalirate operativni sistem, obavezno prvo napravite rezer-vnu kopiju svih fajlova, ukljuujui i sistemska podeavanja koja elite da zadrite, jer e NOOBS moda prepisati sve to se nalazi na SD kartici.

Postoji i vie...

Kada ukljuite Raspberry Pi prvi put, startovae direktno u raspi-config (to se deava samo prili-kom prvog butovanja nove instalacije), to omoguava da izvrite promene na SD kartici i podesite osnovne parametre. Upotrebite komandu sudo raspi-config da biste Raspberry Pi pokrenuli drugi put. Kada napustite ovaj program, Raspberry Pi e biti uitan direktno, prema standardnom podea-vanju, na interfejs terminala, to je, u stvari, komandna linija Raspberry Pia. Da biste zapoeli desk-top sesiju, kao to je Windows ili OS X, upotrebite komandu startx, koja e uitati Raspbian desktop.

Menjanje standardne korisnike lozinkeObavezno promenite standardnu lozinku za pi korisniki nalog kada se uloguete, poto je standar-dna lozinka dobro poznata. Ovo je posebno vano ako se povezujete na javne mree. Promenu kori-snike lozinke moete da izvrite pomou komande passwd, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Podeavanje nove lozinke za pi korisnika


[18]

Promena lozinke pruie vam veu sigurnost, jer, ako se kasnije poveete na drugu mreu, samo vi ete moi da pristupite vaim fajlovima i preuzmete kontrolu nad svojim Raspberry Piom.

Uverite se da ste bezbedno iskljuili raunarDa biste izbegli oteenje podataka, potrebno da je se uverite da ste ispravno iskljuili Raspberry Pi, tako to ete upotrebiti komandu shutdown na sledei nain:

sudo shutdown h nowPotrebno je da saekate da se komanda izvri pre nego to uklonite napajanje iz Raspberry Pia (saekajte 10 sekundi nakon to lampica SD kartice prestane da trepe).

Takoe moete da restartujete sistem pomou komande reboot na sledei nain:

sudo reboot

Runo pripremanje sd karticeAlternativa za upotrebu NOOBS-a je da runo napiete imid operativnog sistema na SD kar-ticu. Iako je ovo originalno bio jedini nain za instaliranje operativnog sistema, neki korisnici ga i dalje rado primenjuju. Ovaj metod omoguava da SD kartica bude pripremljena pre nego to je upotrebite u Raspberry Piu. Osim toga, obezbeuje laki pristup fajlovima za startovanje i kon-figuraciju (pogledajte recept Umreavanje direktno na laptop ili raunar) i ostavlja korisniku vie slobodnog prostora (nije ukljuena particija RECOVERY kao kod NOOBS-a).

Standardni Raspbian imid se, u stvari, sastoji od particija BOOT i SYSTEM, koje e se uklopiti na SD karticu od 2 GB (preporuljivo je 4 GB ili vie).

Potreban vam je raunar sa pokrenutim Windows/ Mac OS X/Linux operativnim sistemom (mada je mogue upotrebiti i drugi Raspberry Pi za pisanje kartice, budite spremni na dugo ekanje).

Preuzmite najnoviju verziju operativnog sistema koji elite da upotrebite. U ovoj knjizi pret-postavlja se da koristite najnoviju verziju Raspbiana, koja je dostupna na adresi http://www.raspberrypi.org/downloads.

Izvrite sledee korake, u zavisnosti od vrste raunara koji planirate da upotrebite za pisanje SD kartice (.img fajl obino treba da bude kompresovan; stoga je, pre nego to zaponete, potrebno da ekstrahujete fajl).

Slede koraci za Windows:

1. Preuzmite Raspbian imid, kao to je prethodno opisano, i ekstrahujte ga u odgovarajui direktorijum da biste dobili .img fajl.

2. Preuzmite fajl Win32DiskImager.exe, koji je dostupan na adresi http://www.sourceforge.net/projects/win32diskimager.

3. Pokrenite fajl Win32DiskImager.exe sa lokacije na kojoj ste ga preuzeli.

4. Kliknite na ikonicu direktorijuma i potraite lokaciju .img fajla, a zatim kliknite na Save.


[19]

5. Ako jo niste, u ita kartice ubacite SD karticu i prikljuite ga u raunar.

6. Iz malog okvira za dijalog selektujte slovo drajva Device koje odgovara za vau SD karticu. Obavezno dva puta proverite da li je to ispravan ureaj (poto e program prepisati sve to se nalazi na ureaju kada pie imid).

Slovo drajva moda nee biti izlistano dok ne selektujete izvorni imid fajl.

7. Konano, kliknite na dugme Write i saekajte da program napie imid na SD karticu.

8. Kada je pisanje zavreno, moete da zatvorite program - SD kartica je spremna. Pogledajte sledeu sliku:

Runo pisanje imida operativnog sistema na SD karticu pomou Disk Imagera

Sledei koraci bi trebalo da funkcioniu na najee upotrebljavanim Linux distribucijama, kao to su Ubuntu i Debian:

1. Koristei omiljeni web pretraiva, preuzmite Raspbian imid i snimite ga na odgovarajuu lokaciju.

2. Ekstrahujte fajl iz fajl menadera ili potraite direktorijum u terminalu i raspakujte .img fajl pomou sledee komande:

unzip naziv_fajla.zip3. Ako ve niste, u ita kartice ubacite SD karticu i prikljuite ga u raunar.

4. Upotrebite komandu df -h i identifikujte sdX identifikator za SD karticu. Svaka particija e biti prikazana kao sdX1, sdX2 i tako dalje, gde e X biti a, b, c, d i tako dalje za ID ureaja.

5. Uverite se da su sve particije na SD kartici demauntovane pomou komande umount /dev/sdXn za svaku particiju, gde je sdXn particija koja je demauntovana.


[20]

6. Napiite imid fajl na SD karticu pomou sledee komande:

sudo dd if=filename.img of=/dev/sdX bs=4M 7. Proces pisanja na SD karticu e potrajati malo due, a kada se on zavri, bie prikazano

obavetenje u terminalu.

8. Demauntujte SD karticu, pre nego to je iskljuite iz raunara, koristei sledeu komandu:

umount /dev/sdX1Sledei koraci bi trebalo da funkcioniu za veinu verzija OS X-a:

1. Koristei omiljeni web pretraiva, preuzmite Raspbian imid i snimite ga na odgovarajuu lokaciju.

2. Ekstrahujte fajl iz fajl menadera ili potraite direktorijum u terminalu i raspakujte .img fajl pomou sledee komande:

unzip naziv_fajla.zip 3. Ako ve niste, u ita kartice ubacite SD karticu i prikljuite ga u raunar.

4. Upotrebite komandu diskutil list i identifikujte disk# identifikator za SD karticu. Svaka particija e biti prikazana kao disk#s1, disk#s2 i tako dalje, gde e # biti 1, 2, 3, 4 i tako dalje za ID ureaja.

Ako je izlistan rdisk#, upotrebite ga za bre pisanje (to je ista putanja i izostav-lja se baferovanje podataka).

5. Uverite se da je SD kartica demauntovana, koristei komandu unmountdisk /dev/diskX, gde je diskX ureaj koji je demauntovan.

6. Napiite imid fajl na SD karticu pomou sledee komande:

sudo dd if=filename.img of=/dev/diskX bs=1M 7. Proces pisanja na SD karticu e potrajati malo due; kada se on zavri, bie prikazano

obavetenje u terminalu.

8. Demauntujte SD karticu, pre nego to je iskljuite iz raunara, koristei sledeu komandu:

unmountdisk /dev/diskX


[21]

Pogledajte sledeu sliku:

PowerON GPU

Binary Blob

GPU Memory

RaspberryPi Loaded

BOOTPartition

rootPartition

SD Card

Proces butovanja runo instaliranog imida operativnog sistema

Proirenje sistema za uklapanje na sd karticuRuno napisani imid e biti fiksne veliine (obino je kreiran tako da se uklapa na SD kartice naj-manje veliine). Da biste potpuno iskoristili SD karticu, potrebno je da proirite particiju sistema da popuni preostali deo SD kartice. To moe da se postigne upotrebom alatke raspi-config.

Pokrenite alatku raspi-config pomou sledee komande:

sudo raspi-configSelektujte stavku menija 1 Expand Filesystem Ensures that all of the SD card storage is available to the OS, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Meni za raspi-config

Pristupanje data/ReCoveRy/boot particijiWindows i Mac OS X ne podravaju ext4 format, pa, stoga, kada itate SD karticu, bie dostu-pne samo File Allocation Table (FAT) particije. Pored toga, Windows podrava samo prvu particiju na SD kartici, pa ako ste instalirali NOOBS, bie vidljiva samo particija RECOVERY. Ako ste runo pisali karticu, moi ete da pristupite particiji BOOT.


[22]

Particija data (ako ste je instalirali pomou NOOBS-a) i particija root su u ext4 formatu i obino nee biti vidljive na sistemima koji nisu Linux.

Ako treba da itate fajlove sa SD kartice koristei Windows, besplatan program Linux Reader (dostupan na adresi www.diskinternals.com/linux-reader) moe da vam obezbedi read-only pristup svim particijama na SD kartici.

Pristupite particijama iz Raspberry Pia. Da biste prikazali aktuelno mauntovane particije, upo-trebite komandu df, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Rezultat komande df

Da biste pristupili BOOT particiji unutar Raspbiana, upotrebite sledeu komandu:

cd /boot/Da biste pristupili particiji RECOVERY ili data, potrebno je da je mauntujete, tako to ete izvriti sledee korake:

1. Odredite naziv particije (naziv koji e sistem koristiti kada se poziva na nju), tako to ete izlistati sve particije, ak i one koje nisu mauntovane. Upotrebite komandu sudo fdisk -1 da biste izlistali particije, kao to je prikazano na sledeoj slici.

Tabela particija NOOBS instalacije Rasbiana i data particije


[23]

mmcblk0p1 (vfat) RECOVERYmmcblk0p2 (proirenaparticija)sadriroot,data,BOOT

mmcblk0p3 (ext4) rootmmcblk0p5 (ext4) datammcblk0p6 (vfat)BOOT

mmcblk0p7 (ext4)SETTINGS

Ako ste instalirali dodatni operativni sistem na istu karticu, identifikatori particije koji su prikazani u prethodnoj tabeli bie drugaiji.

2. Kreirajte direktorijum i podesite ga kao taku mauntovanja za particiju na sledei nain:

Za RECOVERY particiju upotrebite sledeu komandu:

mkdir ~/recoverysudo mount t vfat /dev/mmcblk0p1 ~/recovery

Za data particiju upotrebite sledeu komandu:

mkdir ~/userdatasudo mount t ext4 /dev/mmcblk0p5 ~/userdata

Da biste se uverili da su particije mauntovane svaki put kada sistem startuje, izvrite sledee korake:

1. Dodajte sudo mount komande u /etc/rc.local before exit 0. Ako imate drugaije korisniko ime, potrebno je da promenite pi da bi se poklopilo sa vaim korisnikim imenom.

sudo nano /etc/rc.localsudo mount -t vfat /dev/mmcbblk0p1 /home/pi/recoverysudo mount -t ext4 /dev/mmcbblk0p5 /home/pi/userdata

2. Snimite i zatvorite program, tako to ete pritisnuti Ctrl + X, Y i Enter.

Komande koje su dodate u /etc/rc.local e se pokrenuti za svakog korisnika koji se uloguje na Raspberry Pi. Ako elite da drajv bude mauntovan samo za aktu-elnog korisnika, komande mogu da budu dodate u .bash_profile.

Ako imate instalirane dodatne operativne sisteme na istoj kartici, prikazani identifikatori particija e biti drugaiji.


[24]

Upotreba alatki za kreiranje rezervnih kopija sd kartice u sluaju grekeMoete da upotrebite Win32 Disk Imager da biste napravili ceo backup imid SD kartice, tako to ete ubaciti SD karticu u ita, pokrenuti program i kreirati naziv fajla u kojem ete uvati imid. Jednostavno, kliknite na dugme Read, umesto da itate imid sa SD kartice, i napiite imid u novi imid fajl.

Komanda dd moe da se upotrebi na slian nain za kreiranje rezervne kopije kartice. Uradite sledee:

Za Linux zamenjivanjem sdX-a ID-om ureaja upotrebite sledeu komandu:

sudo dd if=/dev/sdX of=image.img.gz bs=1M Za OS X zamenjivanjem diskX-a ID-om ureaja upotrebite sledeu komandu:

sudo dd if=/dev/diskX of=image.img.gz bs=1M Takoe moete da upotrebite komande gzip i split da biste kompresovali sadraje

kartice i podelili ih u vie fajlova za lake arhiviranje. Uradite to na sledei nain:

sudo dd if=/dev/sdX bs=1M | gzip c | split d b 2000m image. img.gz Da biste vratili razdvojeni imid, upotrebite sledeu komandu:

sudo cat image.img.gz* | gzip dc | dd of=/dev/sdX bs=1M

UMReavanje i PoveZivanje RasPbeRRy Pia na inteRnet KoRienjeM Lan KoneKtoRa Najjednostavniji nain da poveete Raspberry Pi na Internet je korienje ugraenog LAN pri-kljuka na Modelu B. Ako koristite Raspberry Pi Model A, moete da upotrebite USB-to-LAN adapter (za vie detalja o konfigurisanju pogledajte odeljak Postoji i vie... u receptu Umre-avanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet pomou USB Wi-Fi donglea).

Priprema

Potreban vam je pristup odgovarajuoj inoj mrei koja e biti povezana na Internet i standar-dni mreni kabl (Cat5e ili slian sa RJ45 prikljukom za povezivanje na Raspberry Pi).

Kako se to radi...

Mnoge mree se povezuju i konfiguriu automatski pomou Dynamic Host Configuration Protocola (DHCP), koji kontrolie ruter ili switch. U tom sluaju jednostavno prikljuite mreni kabl u slobodan mreni port na ruteru ili mrenom switchu (ili mrenu utinicu u zidu, ako postoji).

[Umreavanje i povezivanje Raspberry Pia na Internet korienjem LAN konektora ]

[25]

Alternativno, ako DHCP server nije dostupan, bie potrebno da runo konfiguriete podeava-nja (za vie detalja pogledajte odeljak Postoji i vie...).

Moete da potvrdite da ovo odlino funkcionie ako pratite sledee korake:

1. Uverite se da tri LED diode na Raspberry Piu, oznaene sa FDX, LNK i 100, svetle (dioda 100 LED moda nee svetleti ako je povezana sa ureajem od 10 Mbps, umesto sa ureajem od 100 Mbps), a u nekim sluajevima poee da trepu. Ako LED diode trepu, to ukazuje da postoji fizika konekcija sa ruterom i da je oprema ukljuena i u funkciji.

2. Testirajte link ka lokalnoj mrei, koristei komandu ping. Prvo, otkrijte IP adresu drugog raunara na mrei (ili adresu rutera, koja je esto sledea: 192.168.0.1 ili 192.168.1.254). Zatim, u terminalu Raspberry Pia upotrebite komandu ping (parametar -c 4 se koristi za slanje etiri poruke; u suprotnom, pritisnite Ctrl + C da biste zaustavili slanje) da biste pingovali IP adresu na sledei nain:

ping 192.168.1.254 -c 4 3. Testirajte vezu sa Internetom (veza nee biti uspena ako se obino povezujete na Internet

preko proxy servera) na sledei nain:

ping www.raspberrypi.org -c 4 4. Na kraju moete da testirate link ka Raspberry Piu, tako to ete otkriti IP adresu, koristei

komandu hostname I na Raspberry Piu. Zatim, moete da upotrebite komandu ping na drugom raunaru na mrei da biste se uverili da je Raspberry Pi pristupaan (koristei IP adresu Raspberry Pia, umesto www.raspberrypi.org). Windows verzija komande ping e izvriti pet pingova i zaustavie se automatski, pa nije potrebna opcija c 4).

Ako je prethodno opisani test neuspean, potrebno je da proverite konekcije, a zatim da potvr-dite tanu konfiguraciju za mreu.

Postoji i vie

Ako esto koristite Raspberry Pi na mrei i ako treba da otkrijete IP adresu, moda e biti kori-sno da fiksirate IP adresu na poznatu vrednost, tako to ete je runo podesiti. Meutim, nemojte da zaboravite da je vratite na upotrebu DHCP-a kada se povezujete na drugu mreu.

Neki ruteri takoe imaju opciju za podeavanje Static IP DHCP adrese, pa e ista adresa uvek biti dodeljena Raspberry Piu (podeavanje zavisi od samog rutera).

Posebno je korisno da znate IP adresu Raspberry Pia kada se nalazi na mrei i kada nameravate da upotrebite jedno od reenja daljinskog pristupa (koja e biti kasnije opisana), to iskljuuje potrebu za monitorom.

Na nekim mreama moda ete moi da upotrebite hostname Raspberry Pia, umesto IP adrese (standardni hostname je raspberrypi), ali to ne podravaju sve mree bez dodatnog programa, kao to je Bonjour (ugraen je na OS X-u i dostupan je za Windows).


[26]

RUno KonfiGURisanje MRee Ako mrea ne ukljuuje DHCP servere ili su oni iskljueni (obino su oni graeni u moderni-jim ADSL/kablovskim modemima ili ruterima), moda e biti potrebno da runo konfiguriete mrena podeavanja.

Priprema

Pre nego to zaponete, neophodno je da odredite mrena podeavanja za vau mreu.

Potrebno je da otkrijete sledee informacije iz podeavanja rutera ili drugog raunara koji je povezan na mreu:

iPv4 adresa - Ova adresa treba da bude izabrana tako da bude slina adresama drugih raunara na mrei (obino treba da se poklapaju prva tri broja, odnosno, 192.168.1.X ako je netmask 255.255.255.0), ali ne bi trebalo da je upotrebi drugi raunar. Izbegavajte x.x.x.255 kao poslednju adresu, poto je to rezervisano za broadcast adresu.

subnet mask - Ovaj broj odreuje raspon adresa kojima e raunar odgovarati (za kunu mreu to je, obino, 255.255.255.0, to omoguava 254 adrese). Takoe, subnet mask je poznat i kao netmask.

standardna gateway adresa - Ova adresa je obino IP adresa rutera preko kojeg su raunari povezani na Internet.

dns serveri - DNS server (Domain Name Service) konvertuje nazive u IP adrese - one e, obino, ve biti konfigurisane na ruteru, pa u tom sluaju moete da upotrebite adresu rutera. Alternativno, va Internet Service Provider (ISP) moe da vam da neke adrese ili moete da upotrebite Googleove javne DNS servere na adresama 8.8.8.8 i 8.8.4.4, koji se na nekim sistemima nazivaju i nameserveri.

Za Windows moete da pronaete ove informacije tako to ete se povezati na Internet i pokre-nuti sledeu komandu:

ipconfig /allPotraite aktivnu konekciju (obino pod nazivom Local Area Connection 1 ili slino; ako kori-stite inu konekciju ili Wi-Fi, pronai ete je pod nazivom wireless network connection) i pronaite potrebne informacije na sledei nain:

[Runo konfigurisanje mree ]

[27]

Komanda ipconfig/all prikazuje korisne informacije o mrenim podeavanjima

Na Linux i Mac OS X sistemima moete da dobijete potrebne informacije pomou sledee komande (upotrebite ifconfig, umesto ipconfig):

ifconfigDNS serveri se nazivaju nameserveri i obino su izlistani u fajlu resolv.conf. Da biste pregledali sadraj fajla, moete da upotrebite komandu less na sledei nain (pritisnite taster Q da biste zatvorili prozor kada zavrite pregled):

less /etc/resolv.conf

Kako se to radi

Da biste podesili mreni interfejs, editujte /etc/network/interfaces pomou sledeeg koda:

sudo nano /etc/network/interfaces


[28]

Sada pratite sledee korake:

1. Moete da dodate detalje za vau odreenu mreu, broj IP address koji elite da dodelite, netmask adresu mree i gateway adresu na sledei nain:

iface eth0 inet static

address 192.168.1.10

netmask 255.255.255.0

gateway 192.168.1.254

2. Snimite i zatvorite prozor, tako to ete pritisnuti tastere Ctrl + X, Y i Enter.

3. Da biste podesili nameservere za DNS, editujte /etc/resolv.conf, koristei sledei kod:

sudo nano /etc/resolv.conf

4. Dodajte adresu za DNS servere na sledei nain:

nameserver 8.8.8.8

nameserver 8.8.4.4

5. Snimite i zatvorite prozor, tako to ete pritisnuti tastere Ctrl + X, Y i Enter.

Postoji vie

Moete da konfiguriete mrena podeavanja, tako to ete editovati fajl cmdline.txt na particiji BOOT i dodati podeavanja u startup komandnu liniju pomou opcije ip.

Opcija ip option preuzima sledeu formu:

ip=client-ip:nfsserver-ip:gw-ip:netmask:hostname:device:autoconf

Opcija client-ip je IP adresa koju treba da dodelite Raspberry Piu.

Opcija gw-ip e podesiti adresu za gateway server ako treba da se ona podesi runo.

Opcija netmask e direktno podesiti netmask na mrei.

Opcija hostname e omoguiti da promenite standardni hostname raspberry.

Opcija device e omoguiti da specifikujete standardni mreni ureaj ako je prisutno vie mrenih ureaja.

Opcija autoconf e omoguiti da automatsko konfigurisanje bude ukljueno ili iskljueno.

UMReavanje diReKtno na LaPtoP iLi RaUnaR Mogue je povezati Raspberry Pi LAN port direktno na laptop ili raunar korienjem jednog mre-nog kabla. Ovo povezivanje e kreirati lokalni mreni link izmeu raunara, omoguavajui da radite sve to biste radili da ste povezani na normalnu mreu, bez potrebe da imate hub ili ruter, a postoji i internet konekcija ako je Internet Connection Sharing (ICS) upotrebljen na sledei nain:

[Umreavanje direktno na laptop ili raunar ]

[29]

Laptop/raunarWiFi link ka Internetu

Raspberry Pi (Model B)

Micro USB 5V 700m A

SD kartica sa imidom

Standardni mreni kabl e

ICS omoguava da se Raspberry Pi povee na Internet preko drugog raunara. Meutim, potrebno je dodatno konfigurisanje za raunare da bi komunicirali preko linka, poto Raspberry Pi ne dodeljuje automatski svoju IP adresu.

Mi emo upotrebiti ICS za deljenje konekcije sa drugog mrenog linka, kao to je ugraeni Wi-Fi na laptopu. Alternativno, moete da upotrebite direktan mreni link (pogledajte naslov Direktan mreni link u odeljku Postoji vie...) ako vam nije potreban Internet ili ako raunar ima samo jedan mreni adapter.

Iako bi ovo podeavanje trebalo da funkcionie za veinu raunara, neka pode-avanja se razlikuju od drugih. Za dodatne informacije vidite www.pihardware.com/guides/direct-network-connection.Najverovatnije e ova funkcija uskoro biti ukljuena kao deo NOOBS/Raspbian imida.

Priprema

Potreban vam je Raspberry Pi sa napajanjem i standardni mreni kabl.

Raspberry Pi Model B LAN chip ukljuuje Auto-MDIX (Automatic Medium-Dependent Interface Crossover). Poto nema potrebe za upotrebom specijal-nog crossover kabla (specijalni mreni kabl koji je povezan tako da su prenosne linije povezane sa prijemnim linijama za direktni mreni link), chip e odluiti i automatski promeniti podeavanja po potrebi.

Takoe moe biti korisno da imate dostupnu tastaturu i mi za izvravanje dodatnog testiranja, posebno ako prvi put pokuavate da se poveete na Internet na ovan nain.

Da biste se uverili da moete da vratite mrena podeavanja na njihove originalne vrednosti, proverite da li postoji fiksna IP adresa ili je mrea konfigurisana automatski.


[30]

Da biste proverili mrena podeavanja na Windowsu 7 ili Vista sistemu, izvrite sledee korake:

1. Otvorite prozor Network and Sharing Center iz Control Panela i kliknite na Change adapter settings na levoj strani prozora.

2. Da biste proverili mrena podeavanja na Windowsu XP, otvorite Network Connections iz Control Panela.

3. Potraite stavku koja se odnosi na ini mreni adapter (prema standardnom podeavanju, obino se naziva Local Area Connection, kao to je prikazano na sledeoj slici):

Lociranje ine mrene konekcije

4. Kliknite desnim tasterom mia na ikonicu i kliknite na Properties. Otvorie se okvir za dijalog, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Selektovanje TCP/IP parametara i provera podeavanja


[31]

5. Selektujte stavku pod nazivom Internet Protocol (TCP/IP) ili Internet Protocol Version 4 (TCP/IPv4), ako postoje dve verzije (druga je Version 6), i kliknite na dugme Properties.

6. Moete da proverite da li je vaa mrea podeena da koristi automatska podeavanja ili da li koristi specifinu IP adresu (ako koristi IP adresu, zabeleite adresu i ostale detalje, poto ete moda eleti da vratite podeavanja kasnije).

Da biste proverili mrena podeavanja na Linuxu, izvrite sledee korake:

1. Otvorite okvir za dijalog Network Settings i selektujte Configure Interface. Pogledajte sledeu sliku:

Linux Network Settings okvir za dijalog

2. Uverite se da ste zabeleili sve opcije koje su podeene runo da biste kasnije mogli da ih vratite, ako to elite.

Da biste proverili mrena podeavanja na Mac OS X sistemu, izvrite sledee korake:

1. Otvorite System Preferences i kliknite na Networks. Zatim, moete da proverite da li je IP adresa dodeljena automatski (pomou DHCP-a) ili ne.


[32]

2. Uverite se da ste zabeleili sve opcije koje su podeene runo da biste kasnije mogli da ih vratite, ako to elite. Pogledajte sledeu sliku:

OS X Network Settings okvir za dijalog

Ako samo elite da pristupite ili kontroliete Raspberry Pi bez internet konekcije, pogledajte odeljak Direktan mreni link u odeljku Postoji vie....

Kako se to radi...

Prvo treba da ukljuimo ICS na mrenom ureaju. U ovom sluaju mi emo deliti Internet na beinoj mrenoj konekciji Wireless Network Connection kroz Local Area Connection na Raspberry Piu.

Za Windows pratite sledee korake:

1. Vratite se u listu mrenih adaptera, kliknite desnim tasterom mia na konekciju koja povezuje raunar na Internet (u ovom sluaju to je opcija Wireless Network Connection) i kliknite na Properties, kao to je prikazano na sledeoj slici.


[33]

Lociranje ine mrene konekcije

2. Na vrhu prozora selektujte drugu karticu (u Windowsu XP ona se naziva Advanced, a u Windowsu 7 Sharing), kao to je prikazano na sledeoj slici:

Selektovanje TCP/IP parametara i zapisivanje dodeljene IP adrese


[34]

3. U odeljku Internet Connection Sharing potvrdite polje opcije Allow other network users to connect through this computers Internet connection i upotrebite padajui meni da biste selektovali opciju za Home networking connection: Local Area Connection. Kliknite na OK da biste potvrdili izbor ako ste prethodno imali podeenu fiksnu IP adresu za Local Area Connection.

4. Vratite se u okvir za dijalog Properties za opciju Local Area Connection i pregledajte podeavanja za Internet Protocol kao to je ranije opisano.

5. Zabeleite novu IP adresu koju je ICS dodelio adapteru.

Da biste ukljuili ICS na Macu OS X, pratite sledee korake:

1. Kliknite na System Preferences i kliknite na Sharing.

2. Kliknite na Internet Sharing i selektujte konekciju iz koje elite da delite Internet (u ovom sluaju e to biti Wi-Fi AirPort). Zatim, selektujte konekciju koju ete povezati na Raspberry Pi (u ovom sluaju Ethernet).


Da biste ukljuili ICS na Linux sistemu, pratite sledee korake:

1. U meniju System kliknite na Preferences, a zatim na Network Connections. Selektujte konekciju koju elite da delite (u ovom sluaju Wireless) i kliknite na Edit ili Configure. Na kartici IPv4 Settings promenite opciju Method na Shared to other computers.


IP adresa mrenog adaptera bie Gateway IP adresa koja e biti upotrebljena na Raspberry Piu i njemu treba da obezbedimo IP adresu koja se poklapa sa IP adresom (osim poslednjeg broja). Na primer, ako ina konekcija raunara sada ima adresu 192.168.137.1, moete da podesite IP adresu Raspberry Pia na 192.168.137.10 i Gateway IP na 192.168.137.1. Zatim, izvrite potrebna podeavanja na Raspberry Piu. Treba da editujete cmdline.txt fajl, to moete da uradite direktno na Raspberry Piu ili drugom raunaru na mrei (ovo je korisno ako ne postoje monitor ili tastatura koja je prikljuena na Raspberry Pi).

Da biste editovali direktno na Raspberry Piu, pratite sledee korake:

1. Upotrebite sledeu komandu da biste editovali fajl /boot/cmdline.txt:

sudo nano /boot/cmdline.txt

2. Kada izvrite sve promene, snimite i zatvorite fajl, tako to ete pritisnuti tastere Ctrl + X, Y i Enter.


[35]

Da biste editovali na drugom raunaru, pratite sledee korake:

1. Iskljuite Raspberry Pi pre uklanjanja SD kartice.

2. Izvadite SD karticu iz Raspberry Pia i ubacite je u ita kartice.

Ako ste koristili NOOBS za podeavanje SD kartice, neete moi da pristupite BOOT particiji direktno na Windows raunaru. Windows moe da pristupi samo prvoj particiji na SD kartici (u sluaju podeavanja pomou NOOBS-a to je par-ticija RECOVERY). Zbog toga, da biste editovali fajl cmdline.txt na Windows raunaru, potrebno je da upotrebite Linux Live CD ili da kreirate Linux Virtual Machine. Ako je SD kartica pripremljena runo (pogledajte odeljak Runo pripremanje SD kartice), moi ete da pristupite fajlu i da ga editujete direktno u Windowsu. Trebalo bi da vam Mac OS X sistem omogui pristup particiji BOOT i particiji RECOVERY.

3. Locirajte SD karticu u fajl menaderu, potraite fajl cmdline.txt i otvorite ga da biste ga editovali (na Linux sistemu on e se nalaziti na prvoj particiji, a na Windows sistemu to e biti jedina vidljiva particija ureaja).

4. Proverite da li ste bezbedno izvadili SD karticu, tako to ete selektovati drajv i izvaditi ili demauntovati karticu kada izvrite sve promene.

Fajl e sadrati liniju slinu sledeoj komandnoj liniji (sve u jednoj liniji):

dwc_otg.lpm_enable=0 console=ttyAMA0,115200 kgdboc=ttyAMA0,115200 console=tty1 root=/dev/mmcblk0p2 rootfstype=ext4 elevator=deadline rootwait

Da biste podesili IP adresu Raspberry Pia (na primer, 192.168.137.10) i Gateway IP adresu (na primer, 192.168.137.1) kada se sledei put ukljui, potrebno je da dodate sledeu komandnu liniju na kraj iste linije, koristei opciju ip= :

dwc_otg.lpm_enable=0 console=ttyAMA0,115200 kgdboc=ttyAMA0,115200 console=tty1 root=/dev/mmcblk0p2 rootfstype=ext4 elevator=deadline rootwait ip=192.168.137.10::192.168.137.1

Sada ste spremni da testirate konekciju. Uradite to na sledei nain:

1. Poveite mreni kabl na Raspberry Pi i na mreni port raunara, a zatim ukljuite Raspberry Pi, ali proverite da ste ubacili SD karticu ako ste je prethodno izvadili. Da biste rebutovali Raspberry Pi ako ste na njemu editovali fajl, upotrebite komandu sudo reboot radi njegovog restartovanja.


[36]

2. Saekajte minut-dva da se Raspberry sasvim ukljui, nakon ega moete da testirate konekciju.

3. Sa konektovanog laptopa ili raunara testirajte konekciju, tako to ete pingovati, koristei IP adresu koju ste podesili za Raspberry Pi (na primer, 192.168.137.10), kao to je prikazano u sledeoj komandi (na Linux ili OS X sistemu dodajte -c 4 da biste ograniili poruke na etiri ili pritisnite Ctrl + C da biste zatvorili prozor):

ping 192.168.137.10

Nadam se da ete otkriti da imate aktivnu konekciju i da ete primiti odgovore sa Raspberry Pia.

Ako imate povezanu tastaturu i monitor na Raspberry Pi, moete da izvrite sledee korake:

1. Povratno pingujte raunar (na primer, 192.168.137.1) sa Raspberry Pi terminala na sledei nain:

ping 192.168.137.1 -c 4

2. Testirajte link ka Internetu, tako to ete upotrebiti komandu ping da biste se povezali sa poznatim web sajtom na sledei nain (uz pretpostavku da ne pristupate Internetu preko proxy servera):

ping www.raspberrypi.org -c 4

Ako je sve u redu, bie vam dostupan Internet preko Raspberry Pia, to e omoguiti da pretra-ujete Web i da aurirate i instalirate nove programe.

Ako je konekcija neuspena, pratite sledee korake:

1. Ponovite proces i uverite se da se prva tri broja poklapaju u IP adresama Raspberry Pia i mrenog adaptera.

2. Takoe moete da proverite da li je podeena odgovarajua IP adresa kada se Raspberry Pi ukljui, koristei sledeu komandu:

hostname -I

3. Trebalo bi da bude prikazana adresa koja je podeena u fajlu cmdline.txt.

4. Ako nije prikazana, proverite fajl; ne bi trebalo da sadri udne karaktere ili simbole, a treba da sadri samo jednu liniju. To je posebno vano ako ste editovali fajl korienjem Windowsa, poto Linux fajlovi koriste malo drugaiji format.

Ako za editovanje veeg broja fajlova iz Raspberry Pia koristite Windows, moete da instalirate editor, kao to je Notepad++ (http:// notepad-plus-plus.org), koji podrava ove razlike.

5. Proverite podeavanja za Firewall da biste bili sigurni da on ne blokira mrene konekcije.

Ne zaboravite da ova adresa moe da se razlikuje na razliitim mreama i raunarima, pa, ako imate problema, proverite da li je IP adresa promenjena na deljenom adapteru.


[37]

Kako to funkcionie

Kada ukljuite ICS na primarnom raunaru, operativni sistem e automatski dodeliti novu IP adresu raunaru. Kada odredite koja je nova IP adresa, proverite da li je Raspberry Pi podeen na kompatibilnu IP adresu i da li se IP adresa primarnog raunara koristi kao Gateway IP adresa.

Na kraju, proverite da li raunar moe da komunicira preko direktnog mrenog linka sa Raspberry Piom i da li Raspberry Pi moe da komunicira sa drugim raunarom i preko Interneta.

Postoji vie

Ako vam nije potreban Internet na Raspberry Piu ili raunar ima samo jedan mreni adapter, i dalje moete da poveete raunare preko direktnog mrenog linka. Prednost ovog naina pove-zivanja je to bi ista IP adresa trebalo da funkcionie na veini raunara sve dok je adapter koji ste povezali podeen na automatic. Pogledajte sledei dijagram:

Laptop/raunar

Raspberry Pi (Model B)

Micro USB

SD kartica sa imidom

Standardni mreni kabl e

Povezivanje i upotreba Raspberry Pia samo mrenim kablom, standardnom SD karticom sa imidom i napajanjem

direktan mreni linkDa bi mreni link funkcionisao izmeu dva raunara, potrebno je da oni koriste isti raspon adrese. Dozvoljeni raspon je odreen subnet maskom (na primer, 255.255.0.0 ili 255.255.255.0 bi znailo da bi sve IP adrese trebalo da budu iste, osim poslednja dva ili samo poslednjeg broja u IP adresi; u suprotnom, one bi bile filtrirane).

Da biste upotrebili direktan link bez ukljuivanja ICS-a, proverite IP podeavanja adaptera na koji ete se povezati i odredite da li je IP adresa automatski dodeljena ili fiksna.


[38]

Veina PC-ja koji su direktno povezani na drugi raunar e dodeliti IP adresu u rasponu 169.254.X.X (sa subnet maskom 255.255.0.0). Da bi Raspberry Pi mogao da komunicira preko direktnog linka, potrebno je da ima fiksnu IP adresu u istom rasponu adrese 169.254.X.X. Moete da podesite to u fajlu cmdline.txt (na primer, 169.254.1.10) na sledei nain:dwc_otg.lpm_enable=0 console=ttyAMA0,115200 kgdboc=ttyAMA0,115200 console=tty1 root=/dev/mmcblk0p2 rootfstype=ext4 elevator=deadline rootwait ip=169.254.1.10

Adresa 169.254.X.X je posebno korisna, poto bi ovo podeavanje trebalo da funkcionie na veini raunara na kojima su adapteri podeeni na automatic. Ako esto ponavljate ovaj proces, moete da kreirate kopiju cmdline.txt fajla i zamenite adrese kada elite da promenite podeavanja.

U kasnijim verzijama Raspberry Pi distribucija oekuje se da e Raspberry Pi detektovati ovu situaciju i, kao i drugi raunari, automatski dodeliti sebi IP adresu u rasponu 169.254.X.X. Time bi se izbegla potreba za promenom pode-avanja, a direktan mreni link bi bio dostupan automatski, pod pretpostavkom da su obe strane podeene na automatic dHCP.

Ako je podeena fiksna IP adresa (na primer, 192.168.1.50), jednostavno izaberite onu koja se poklapa sa ostalim IP adresama, osim poslednjeg broja, i, u skladu sa tim, podesite komandu ip= setting u fajlu cmdline.txt - na primer, 192.168.1.10, kao to je prikazano u sledeoj komandnoj liniji (ovoga puta ne treba da podeavate Gateway IP adresu):

dwc_otg.lpm_enable=0 console=ttyAMA0,115200 kgdboc=ttyAMA0,115200 console=tty1 root=/dev/mmcblk0p2 rootfstype=ext4 elevator=deadline rootwait ip=192.168.1.10

Takoe vidite

Ako nemate prikljuenu tastaturu ili monitor na Raspberry Pi, moete da upotrebite ovaj mreni link da daljinski pristupite Raspberry Piu isto kao to biste mu pristupili na normalnoj mrei (samo upotrebite novu IP adresu koju ste podesili za konekciju). Pogledajte recepte Daljin-sko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou VNC-a i Daljinsko povezivanje sa Raspberry Piom preko mree pomou SSH-a (i X11 Forwardinga).

01_474_RaspberryPI_poc03_474_RaspberryPI_Uvod04_474_RaspberryPI_pog_01z

Documents

474 Raspberry Pi Kuvar Za Python Programere 36