SADRAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPTENO O PEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................ 2 1.1. Nastanak i razvoj pedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opti pojmovi u oblasti pedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija pediterskih preduzea ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA PEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj pediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci meunarodnog peditera.............................................................................. 6 2.3. Unutranja organizacija pediterskog preduzea................................................................. 7 2.3. Organizovanost pediterskih preduzea u meunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O PEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naa regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraenice u trgovakoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l PEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska naela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. eleznike tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u renom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdunom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. pediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika pediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praenje trita ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o pediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaraunati trokovi...............................................................................................35 5.6.3. Vie zaraunati trokovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oteenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoraenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeteenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko podruje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranini pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podlonost plaanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i nain njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Trokovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Trokovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posrednike i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Trokovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Trokovi ambalae ..........................................................................................................52 6.8.6. Dabine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smetaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. elezniko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladite......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestite ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladite ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladite ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnoenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obraun i naplata carine i drugih uvoznih dabina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obraun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe eleznikim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe renim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Nain popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilau uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladina potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda poiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obraun i fakturisanje izvrene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zakljuenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zakljuenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smetaj izlobenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon zavretka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obraun i fakturisanje pediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADITENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar eleznikih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladitenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladita .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladitenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalae............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaa za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u eleznikom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeleavanje poiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod reimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehniki uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Nain carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI PEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u sluaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRITE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovakih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladita......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladinica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izrunica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Luko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U PEDICIJI ....................................................................169 14.0. pediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje pediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvoenja informacionog sistema u pediciji Intercontinentale......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeu .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u Intercont grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matinih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvoenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donoenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvoenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Vanije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i trokova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Vanije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Odreivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

UVODSadraj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obino obavljaju u preduzeima meunarodne pedicije, a delatnosti su poreane priblino onim redom kako je to uobiajeno u organizacionim emama veeg broja pediterskih preduzea. Obraivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja, pri emu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno - instruktivnim, dok se u poglavljima 6. do 12. razrauje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzea meunarodne pedicije. Adekvatan prostor posveen je prevoznim i pediterskim tarifama, pomorskom tritu, kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. Osim standardnih pediterskih delatnosti, kao to su uvoz i izvoz, obraeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita, iako se svako peditersko preduzee ne bavi takvim poslovima. Poslovi uvoza i izvoza obraeni su detaljnije. Pored napred navedenog, priloeni su vaniji akti znaajni za rad pediterskih preduzea, kao to su: Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera, Izvod iz Optih uzanci za promet robom, Incoterms 2000, Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije, Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom, Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i prikaz najvanijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraenice koje se upotrebljavaju u radu, sadraj i popis koriene literature.

1

1. UOPTENO O PEDITERSKOJ DELATNOSTIpedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se, kod nas, tretira kao spoljnotrgovinska, obzirom da praktino i nema peditera koji se bave unutranjom organizacijom prevoza. Pri tome je vano da se pravi razlika izmeu prevoznika (vozara) i peditera, to se kod nas ne ba retko poistoveuje. Vozar je pravna (ili fizika) osoba koja prevozi robu (npr. eleznica, autotransportno poduzee, avio-prevoznik i dr.), dok pediter organizuje transport robe raznim (tuim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca.

1.1. Nastanak i razvoj pedicijeSmatra se da zaeci pedicije potiu jo iz trinaestog veka, iz doba prosperiteta Venecije. Tadanji mletaki trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. Na odreditu, ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice, pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. Razvoj meunarodne trgovine, pogotovu nakon otkria prekomorskih zemalja, zahtevao je prebacivanje sve veih koliina roba izmeu evropskog kontinenta i novih zemalja, najee u kombinovanom prevozu kopno - more - kopno. U novonastaloj situaciji trgovci vie nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima, ve su - na osnovu podele rada traili posrednike u realizaciji sve sloenijih prevoznih procesa. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. Preuzimajui brigu o organizaciji prevoza, takav organizator prevoza trebao je poiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da e robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Na taj nain nastale su prevozne isprave koje se jo i danas usavravaju. Pojava parobroda i eleznice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u meunarodnoj trgovinskoj razmeni. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno vee koliine robe nego to je to bilo mogue ranije, a sam transport mogao se odvijati na eleznici po voznom redu, a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika, a bio je jeftiniji i bri. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na, do tada, nepoznata prekomorska trita. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslune organizacije koja bi poznavala specifinosti eleznikog i pomorskog transporta, kao i carinske, devizne, sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama, razna ogranienja i sl. Nadalje, delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe, u koje e imati poverenje kako prodavac, tako i kupac. Kao to se ranije odvojila trgovina od proizvodnje, tako se sada, usled drutvene podele rada, odvojio saobraaj od trgovine. Sloenost odnosa izmeu saobraaja i trgovine, pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima, podela odgovornosti izmeu prevoznika i korisnika usluga prevoza, iziskivala je usavravanje prevoznih isprava, kao i potrebu da se izmeu saobraaja i trgovine postavi posrednik koji e organizovati prevoz robe. Takav posrednik naziva se pediter, a delatnost koju on obavlja naziva se pediterska delatnost, krae p e d i c i j a .

1.2. Opti pojmovi u oblasti pedicijeRe pediter, odnosno pedicija je latinskog porekla i nastala je od rei expedire, to se moe prevesti kao odreiti, urediti, dok se u praktinoj primeni prevodi sa poslati, otpremiti. Osim pojma pediter, u pediterskoj delatnosti se susreemo i sa pojmom meupediter i podpediter. Me upe diter je pravna ili fizika osoba na koju je (glavni) pediter preneo izvrenje dela nekog pediterskog posla. pediter, naime, ne2

moe uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu), to je est sluaj u meunarodnom transportu, pa obavljanje odreenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom pediteru, tj. meupediteru. U tom sluaju, za rad meupeditera pediter ne odgovara, ali odgovara za njegov izbor. Pod pediter, je osoba na koju je (glavni) pediter preneo u celini izvrenje nekog pediterskog posla1. To moe biti sluaj kad pediter nema organizovanu sopstvenu slubu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu, a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao, ve ga radije preputa tamonjem pediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. U stvari, pediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom sluaju prenosi u potpunosti izvrenje dobijenog naloga na treu osobu, tj. podpeditera, pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji itavog posla. Tada za rad podpeditera pediter odgovara, osim u sluaju ako je podpeditera odabrao sam komitent (glavnog) peditera.

1.2. Podela rada i specijalizacija pediterskih preduzeapediterska poduzea se mogu deliti prema razliitim kriterijumima, odnosno: prema teritorijalnom djelokrugu rada ili prema osnovnim karakteristikama poslovanja. Prema teritorijalnom principu pediterska preduzea se mogu podeliti na preduzea za unutranju i preduzea za meunarodnu pediciju. Preduzea za un ut r a nju pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze dravnu granicu zemlje u kojoj je sedite odnosne pedicije. Preduzea za meunarodnu pediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu, izvozu i tranzitu (moe i unutar granica svoje zemlje), a obino se dele na: preduzea za kontinentalnu pediciju, preduzea za pomorsku pediciju i preduzea za graninu pediciju. Kontinentalni pediteri organizuju prevoz robe eleznikim, drumskim, vazdunim i reno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima, ukljuujui prijem, otpremu, carinjenje, osiguranje, uskladitenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. Pomorski (luki) pediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima, tj. bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem, osiguranjem brodskog prostora, prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutranjost kopnenim prevoznim sredstvima (eleznicom, drumom, rekom itd.), zatim osiguranjem, carinjenjem, skladitenjem, distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe izmeu prodavca i kupca. Granini pediteri imaju sedita na frekventnim graninim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom, reekspedicijama, carinjenjem i drugim poslovima za raun kontinentalnih i pomorskih peditera. Meutim, u praksi, u svetu nema striktne podele, jer se i kontinentalni pediteri npr. bave poslovima pomorske pedicije (imaju u lukama svoje filijale), a isto tako se i pomorski pediteri bave poslovima kontinentalne pedicije (imaju u privrednim centrima u unutranjosti svoje filijale). Slino vai i za granine peditere koji danas retko postoje kao samostalni pediteri, ve su to veinom filijale (ispostave) kontinentalnih, odnosno pomorskih peditera. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) peditere moemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet), sajamske (organizovanje dopremeotpreme izlobene robe na sajmove), eleznike (osnovani od strane eleznice sa ciljem da se to vie robe prevozi eleznicom), avionske (specijalizovani za vazdune transporte), kao i peditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta odreene vrste robe (npr. za drvo, naftu, itarice i sl.). Kod nas ne postoji specijalizacija (osim moda Ferped kao1

Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru

3

elezniki pediter), ve pediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. Ipak, neka pediterska preduzea se ne bave svim poslovima, kao npr. sajamskim poslovima.

4

2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA PEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETUpediterska delatnost se poela razvijati, u savremenom smislu, sredinom prolog stolea, to je vezano za komercijalno korienje ali i usavravanje eleznice i parobroda i pojaani promet dobara izmeu evropskih drava i tadanjih kolonija u Aziji, Africi, Americi i Australiji. Na naim prostorima do razvoja pedicije dolo je neto kasnije, a o pediterima, odnosno filijalama stranih (nemakih i austrijskih) pediterskih preduzea moglo bi se govoriti tek u periodu izmeu dva svetska rata.

2.1. Razvoj pediterske delatnosti na ovim prostorimaMerama sekvestracije, nacionalizacije i konfiskacije nakon zavretka Drugog svetskog rata, na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna pediterska preduzea koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih pediterskih firmi (Schenker, Caro & Jellinek itd.). Za podruje tadanje Jugoslavije formirano je preduzee DETRANS, koje kasnije menja naziv u TRANSJUG. Od 1947. god. preduzee Transjug je bilo jedino ovlaeno da bude poiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika, tako da se praktino mimo preduzea Transjug nije mogla otpremiti nijedna poiljka u inostranstvo. Uredbom o obavljanju poslova meunarodne pediterske slube iz 1949. god. jo su vie proirene ingerencije i prava preduzea Transjug u obavljanju poslova meunarodne pedicije, a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeu Transjug. Za izvravanje pediterskih poslova preduzee Transjug je u glavnim gradovima tadanjih republika, kao i u lukama (Rijeka, ibenik, Split, Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. Filijale su u vanijim privrednim centrima i na graninim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvoenjem radnikog upravljanja, poetkom 1952. god., rasformirano je preduzee Transjug i osnovano vie samostalnih preduzea meunarodne pedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. Dotadnje filijale preduzea Transjug u Rijeci, ibeniku, Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzea sa istim imenom. Ranija centrala preduzea Transjug u Beogradu, takoe postaje samostalno preduzee pod imenom Jugoped. Ubrzo zatim, dolazi i do osnivanja Zajednice poduzea za meunarodnu pediciju tadanje FNRJ, kao strukovne pediterske asocijacije, radi zatite zajednikih interesa i zajednikog nastupa pred organima tadanje vlasti i uprave. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzea za meunarodnu pediciju koja su se razvila iz dotadanjih preduzea za unutranju pediciju, odnosno autotransportnih preduzea (npr. Centroped, Intereuropa, Tranped itd.). Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju, preduzea meunarodne pedicije se definitivno uvrtavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. Na osnovu te Uredbe osniva se tadanja Savezna spoljnotrgovinska komora, preduzea za meunarodnu pediciju postaju njeni lanovi a dotadanja Zajednica preduzea za meunarodnu pediciju FNRJ se rasformira. Pri Komori se osniva Sekcija za meunarodnu pediciju kao organ za reavanje zajednikih problema te delatnosti. Sa donoenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. god., znatno je pootren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja, znai i za poslovanje preduzea za meunarodnu pediciju. Budui da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okrunih privrednih sudova), prilikom te nove registracije u toku 1963. god., neka dotadanja preduzea za meunarodnu pediciju, zbog pootrenih uslova, nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona5

prestala sa meunarodnim poslovanjem. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora, to su preduzea meunarodne pedicije nastavila saraivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za meunarodnu pediciju. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio, dolazi do transformacije tadanje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvravala svoje funkcije uglavnom preko optih udruenja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti), izmeu ostalog i za granu saobraaja. Tako je u okviru Opteg udruenja saobraaja tadanje Jugoslavije (OUSJ) osnovana, izmeu ostalih, Grupacija za meunarodnu pediciju, kao struna pediterska asocijacija iji je zadatak da reava zajednike probleme svojih lanova, koordinira njihov rad, utvruje uslove poslovanja svojih lanova i definie jedinstvene tarife (sajamske i dr.), predstavlja ih kod meunarodne pediterske organizacije FIATA itd. Strune poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija, a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. Od 1. januara 1987. god. OUSJ nije vie imalo status pravnog lica, a promenjen mu je i naziv u Udruenje saobraaja PKJ.

2.2. Uloga i zadaci meunarodnog pediteraBudui da je egzistencija meunarodnog peditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika, neosporno je da e on tititi interese svog komitenta, to vredi za svaki privredni sistem. Meutim, pored zatite interesa svog komitenta, pediter treba da vodi rauna i o interesima privrede u celini, te treba da svoju delatnost usmeri ka to kvalitetnijem izvravanju spoljnotrgovinskih poslova uopte. Ukoliko bi prilikom izvravanja tih poslova dolo do konfrontacije interesa drutvene zajednice sa interesom pediterovog komitenta, pediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u meunarodnom prometu, ipak se mogu ostvariti znaajne prednosti korienjem usluga meunarodnih peditera i to prvenstveno: tarifske prednosti smanjenjem prevoznih trokova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca, vrstim kalkulacijama ili paualnim cenama (forfetom), ostvarivanjem povlaenih vozarinskih stavova u svim saobraajnim granama, ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajednikih koliina robe, zbirnim prometom i sl.; transportno-tehnike prednosti uvebanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom, primenom optimalnih transportnih tehnologija, utedama na ambalai upotrebom kontenera i zakupljene ambalae i sl.; prednosti u distribuciji korienjem pediterovih skladita, prevoznih sredstava i strune radne snage, ime se komitent oslobaa ulaganja u sopstvena skladita i sopstveni vozni park; ostale prednosti npr. pruanje saveta pri ugovaranju poslova, posredovanje kod naplate potraivanja, zastupanja kod generalne havarije, naplata pouzea i sl. Osnovni zadatak meunarodnog peditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe, kao i svih poslova s tim u vezi. Tu se ne misli samo na tehniku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe, ve je zadatak peditera da savetuje prodavca-kupca jo prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi, odnosno proda robu. Nije npr. svejedno da li e roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF, franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. Savet peditera dobro e doi da se izbegnu kasnije neugodnosti i zakljui posao6

pod optimalnim uslovima. U Optim uslovima o poslovanju meunarodnih peditera1 navedeno je da su pediterski poslovi naroito: davanje strunih saveta i uestvovanje u pregovorima radi zakljuenja ugovora o meunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta, osiguranja, carinskih manipulacija itd.; nalaenje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u meunarodnoj kupoprodaji i meunarodnom prevozu robe radi zatite interesa komitenta; osiguranje povlastica, refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaih prevoznika i drugih uesnika u realizaciji logistikih lanaca; organizovanje zbirnog prometa; organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizike distribucije po sistemu od vrata do vrata; zakljuivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta; zakljuivanje ugovora o utovaru, istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, odnosno vrenju ovih i slinih logistikih usluga; zakljuivanje ugovora o uskladitenju robe, odnosno uskladitenje robe; zakljuivanje ugovora o osiguranju robe; zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje); uzimanje uzoraka, utvrivanje koliine robe bez izdavanja certifikata; uestvovanje u naplati isporuene robe; izdavanje pediterskih potvrda, kao instrumenta u plaanju u spoljnotrgovinskom prometu robe, te izdavanje ostalih FIATA dokumenata; ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava; kontrola obraunske ispravnosti transportnih dokumenata te obraun transportnih i drugih trokova; preduzimanje mera za obeteenje u sluajevima gubitka, oteenja ili zakanjenja isporuke robe; pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata; organizovanje doleivanja, te hranjenja i pojenja ivih ivotinja; obavljanje usluga na meunarodnim sajmovima, samostalnim i specijalnim izlobama i slinim priredbama u zemlji i inostranstvu; unutranja (loko) pedicija; ostali poslovi uobiajeni u meunarodnoj pediciji. Kao to se vidi, poslovi meunarodnog peditera su vrlo sloeni, obimni i raznoliki, a esto puta i vrlo delikatni. Da bi pediter mogao udovoljavati obavezama koje proistiu iz delokruga njegovog rada, on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta, ve i sve ono to se zbiva u unutranjim i meunarodnim privrednim zbivanjima. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti, a ako u meunarodnoj pediciji nema efikasne slube koja bi te promene odmah registrovala, pediter nee biti u mogunosti da udovolji ugovorenim obavezama, niti e moi svoj posao obavljati kako treba.

2.3. Unutranja organizacija pediterskog preduzeaIako je struktura unutranje organizacije naih preduzea za meunarodnu pediciju razliita, uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: ista pediterska poduzea i kombinovana peditersko-autotransportna preduzea.1

Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1.

7

Pod istim pe dite rskim preduze ima podrazumevaju se ona preduzea za meunarodnu pediciju koja obavljaju iskljuivo peditersku delatnost, odnosno nisu registrovana za meunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za meunarodni transport). To bi npr. bio Jugoped iz Beograda itd. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzeima imaju status (organizacioni oblik) sektora, slube i sl., obino sa posebnim obraunom, organizovane kao profitne celine. Organizacioni oblik (sektor, sluba, odelenje, odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog znaaja za preduzee. Tako npr. jedan sektor moe obavljati delatnost izvoza (Sektor Izvoz), zatim Uvoz, Tranzit, Transportna agencija, Transport i skladite (ili svako posebno), Sajamski poslovi, Tarifa, zajedniko raunovodstvo (Sektor za finansije). Zajednike slube su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama, a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. poslovnica za hemikalije, za drvo i sl.), prema komitentima (npr. poslovnica za Zastavu) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. uvoz iz Rusije, izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl.). Transportno-skladini sektor moe biti podeljen na skladinu slubu, slubu za ambalau, vozni park, pa i loko-pediciju. Carinska sluba opsluuje uvoz, izvoz i tranzit, kao i sajamske poslove, a isto vai i za tarifsku slubu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl.). Zavisno od obima poslova i interesa, preduzea za meunarodnu pediciju osnivaju izvan sedita svog preduzea filijale, poslovnice, ispostave, predstavnitva ili pojedinana radna mesta za akviziciju i odravanje kontakata. Tako se filijale osnivaju u veim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju, a po potrebi i druge funkcije, zavisno od obima poslovanja, no u svakom sluaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje, a najee i tarifsku funkciju. Filijale redovno (obino) imaju status profitnog centra, i nastupaju samostalno na tritu, naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzea. Za razliku od filijala, poslovnice, ispostave i predstavnitva ne nastupaju samostalno na transportnom tritu, ve slue kao neka vrsta servisa centrali poduzea i filijalama. Locirane su u manjim mestima i na graninim prelazima i obino su podreene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju, no mogu biti podreene direktno i centrali preduzea. Pojedine pedicije imaju predstavnitva odnosno predstavnike i u inostranstvu. Pod kombinovanim peditersko-autotransportnim preduzeima podrazumevaju se ona preduzea koja su registrovana i za meunarodnu pediciju i za meunarodni drumski transport robe. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene, a primer takve organizacije je npr. Tranped u Beogradu. Takve preduzea su obino organizovana u dve relativno samostalne celine (pedicija iTransport), a mogu posebno biti organizovana i Skladita, Sajamski poslovi itd. Tarifska funkcija je najee u sastavu pedicije, no moe biti i u zajednikim slubama. Isto vai i za carinsku slubu. Organizaciona celina Transport moe dalje biti podjeljena na meunarodni, domai i loko-prevoz ili sl. Filijale kod ovakvih preduzea imaju takoe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza, zatim carinsko posredovanje, akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu, kao i ostale pomone (zajednike) slube. Ispostave i predstavnitva imaju istu funkciju i status kao to je navedeno i kod isto pediterskih preduzea.

2.3. Organizovanost pediterskih preduzea u meunarodnim okvirimaU uslovima postojanja vie samostalnih pediterskih poduzea u nekoj zemlji, preduzea za meunarodnu pediciju osnivaju nacionalna udruenja u cilju zatite zajednikih interesa i unapreenja te delatnosti (npr. kod nas Grupacija za meunarodnu pediciju pri PK Srbije, u Austriji Zentralverband der Spediteure itd.). Ponegde se ilo i dalje, pa su osnovane i8

vienacionalne organizacije (npr. Nordiskt Speditrfrbund, tj. federacija koja objedinjuje pediterske saveze Danske, Finske, Norveke i vedske). Meutim, s obzirom na meunarodnu povezanost te delatnosti, pediteri su svoje struno povezivanje proirili praktino na ceo svet. Godine 1926. na osnivakom sastanku predstavnika pediterskih udruenja iz 19 evropskih zemalja u Beu je osnovan Meunarodni savez pediterskih udruenja, poznat pod skraenim nazivom FIATA (franc. Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles). Za sedite tog Saveza bio je izabran Bern, a sekretarijat je ostao u Beu. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla, a obnovljena je tek 1949. god. na generalnoj skuptini FIATA u Parizu, gde je nakon toga neko vreme bilo i sedite predsednitva, a sada je opet u Bernu. Sedite sekretarijata je do 1965. god. bilo u Antverpenu, zatim u Kopenhagenu, a sada je u Zrichu. Nakon II svetskog rata broj lanova saveza se znatno proirio odnosno lanovi su postala udruenja peditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Biva Jugoslavija, odnosno Podsekcija za meunarodnu pediciju bive Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u lanstvo FIATA na VI kongresu 1952. god. odranom u Parizu. Da bi neka drava postala lan FIATA mora da postoje nacionalne peditereske organizacije koje bi - prema Statutu FIATA - mogle biti primljene u lanstvo. Osnovni zadatak FIATA je da unapreuje peditersku delatnost u meunarodnim razmerama, tj. da se bavi problemima pravne, ekonomske i tehnike prirode koji se odnose na meunarodnu pediciju. Ona zastupa interese svojih lanova u meunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima, a mnoge meunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. FIATA odrava redovne kontakte sa mnogim meunarodnim organizacijama, kao to su IATA, UIC, IRU, CCI, BIC i sl. Posebno zapaenu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR, FCT, FBL, FWR i SDT, poznatih pod zajednikim nazivom The FIATA Documents ili kod nas kao pediterske potvrde. Strune probleme FIATA reava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija, kao npr. komisije za: elezniki transport, pomorski transport, drumski transport, vazduni transport, reni transport, pravna pitanja, kontenerski transport i paletizaciju, kombinovani transport itd., koje svoje predloge i zakljuke dostavljaju Sekretarijatu, odnosno Izvrnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleivanje Kongresu, koji se odrava svake druge godine, redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji.

9

10

3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O PEDITERSKOJ DELATNOSTIpediterska delatnost je u svetu, pa i u naoj zemlji, regulisana zakonima i drugim propisima, obiajima i uzancama, kao i sudskom praksom. Za nas su, zasada, najvaniji zakoni i uzance, pa emo u nastavku njima posvetiti vie panje.

3.1. Naa regulativaPreduzea za meunarodnu pediciju posluju na osnovu odgovarajuih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Prvi zakon sadri samo opte odredbe o pediterskoj delatnosti, dok drugi regulie pitanja: pojam ugovora, obaveze peditera i nalogodavca, posebne sluajeve u otpremi i zalono pravo peditera. Meunarodni pediter mora, naravno, poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu, kao npr. Carinski zakon (CZ), Konvencije CIM, CMR i sl., Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom transportu, Zakon o ugovorima o iskorienju pomorskih brodova i dr. Od postojeih uzansi naroito su vane Opte uzanse za promet robom. Osim to se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe, one reguliu i neke druge poslove prometa robe, izmeu ostalog i poslove pedicije, transporta, uskladitenja, osiguranja itd. pediter treba takoe da poznaje i luke uzance, to se odnosi prvenstveno na pomorske peditere. Obzirom na dinamian razvoj meunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu meunarodne pedicije, pojedine zemlje su regulisale peditersku delatnost i posebnim uzancama, pa je to uinjeno i kod nas. Prve takve uzance pod nazivom Opti uslovi rada meunarodnih peditera FNRJ donete su jo 1954. god. Sada vae Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera koje je donela Grupacija za meunarodnu pediciju pri Optem udruenju saobraaja. Opti uslovi vrede za ugovore o pediciji kada su se pediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. Smatra se da takav sporazum postoji ako je pediter pismeno (npr. u ponudi) saoptio komitentu da posluje po ovim uslovima, a komitent nije pismeno i izriito iskljuio njihovu primenu. Inae, odredbe Optih uslova su razvrstane u odgovarajua poglavlja kao npr.: vaenje uslova, ponuda, nalog (dispozicija), prijem i predaja robe, prevozni i pratei dokumenti, prispee i postupak sa oteenim poiljkama, instradacija, rokovi, pregled pakovanja, utvrivanje koliine, uzimanje uzoraka, carinjenje, osiguranje, naknada za usluge i naknada trokova, odgovornost peditera i dr. Prema naim propisima, pediter se tretira kao komisionar, tj. on nastupa u svoje ime, a za tui raun. To je i osnovna razlika u odnosu na peditera prema anglosaksonskom pravu, gde on ima status agenta odnosno nastupa u tue ime i za tui raun.

3.2. Evropski i anglosaksonski sistemSa aspekta pravnog poloaja peditera, u svetu se mogu uoiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski, na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona, zavisno od tradicionalnog, politikog ili privrednog uticaja.

3.2.1. Evropski sistemEvropski sistem ima najduu tradiciju i prema njemu se pediter tretira kao komisionar, tj. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tui raun. To praktino11

znai, da npr. zakljuuje ugovor o prevozu sa eleznicom i pojavljuje se kao poiljalac u tovarnom listu, ima pravo izmjene ugovora o prevozu, pravo raspolaganja sa robom, pravo reklamacije itd., a to sve radi za raun svog nalogodavca, od koga naplauje naknadu za izvrene usluge. To izriito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja, gde je npr. u nemakom zakonu o trgovini iz 1861. god. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch - A.D.H) delatnost peditera definisana u smislu da je pediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime, a za raun drugog. Poto u pravnim sistemima nekih zemalja pediterska delatnost nije posebno normirana (npr. u francuskom pravu), to se na pediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. U pogledu odgovornosti peditera za rad treih osoba koje uestvuju u otpremidopremi robe, postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih drava. Naime, radi se o odgovornosti peditera za rad vozara, podpeditera i meupeditera pa su se, u tom pogledu, iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemaki i b) francuski sistem. Prema nemakom zakonodavstvu, na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope, pediter ne odgovara za rad vozara, ve samo za njegov izbor. To praktino znai da odgovornost peditera za unitenje ili oteenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru, te je eventualnu tetu duan da nadoknadi vozar, odnosno osiguravajui zavod ako je poiljka za vreme prevoza bila osigurana. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio pediter, on je tada duan pribaviti valjanu ispravu o dokazu tete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. Prema nemakim propisima pediter ne odgovara za rad meupeditera, ali odgovara za njegov izbor. Iz toga sledi da je pediter duan da koristi usluge solidnog meupeditera, jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne teta, u tom bi sluaju bio odgovoran svom nalogodavcu. Meutim, iako formalno glavni pediter nije duan da nadoknadi tetu nalogodavcu koja bi, eventualno, nastala krivicom meupeditera kojeg je sam odabrao, glavni pediter e preduzeti sve mogue mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraivanja. to se tie odgovornosti glavnog peditera za rad podpeditera, on je odgovoran i po nemakom i po francuskom sistemu kako za izbor, tako i za rad podpeditera. Glavni pediter nije odgovoran ako je podpeditera odabrao sam komitent. Prema francuskom zakonodavstvu, kao i onom koje se na njega oslanja (npr. vajcarsko i dr.), odgovornost glavnog peditera je vea nego po nemakom zakonodavstvu, poto on odgovara i za rad vozara i za rad meupeditera. Prema tome, on formalno odgovara i za sam transport robe, osim za tete koje bi nastale usled dejstva vie sile. Meutim, u praksi je njegova odgovornost priblino ista kao i prema nemakom zakonodavstvu, budui da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. Eventualne tete koje nastanu na robi krivicom meupeditera, prema ovom zakonodavstvu, naknauje glavni pediter bez obzira na mogunost njegovog regresiranja od meupeditera.

3.2.2. Anglosaksonski sistemPrema engleskom i amerikom trgovakom pravu, pediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder), tj. one subjekte koji rade u tue ime i za tui raun. To praktino znai da ovde pediter zakljuuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov raun i da on ne odgovara za njihov rad. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u sluaju kada pediter izriito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost, kao i u sluaju da je istovremeno radio i za poiljaoca i za primaoca. Inae, pediteri u Engleskoj obavljaju12

samo poslove meunarodne pedicije, dok unutranju pediciju obavljaju po pravilu eleznika transportna poduzea, pri emu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari, a ne kao pediteri. Kada je u pitanju pediterska delatnost u SAD, treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni pediteri u evropskom smislu, osim to se neki bave sakupljanjem komadnih poiljaka i organizacijom zbirnog prometa. Preduzea za meunarodnu pediciju u SAD imaju sedita u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara eleznica/brod i obratno.

3.3. Skraenice u trgovakoj terminologijiU poslovima prometa robom, u koje se, osim kupovine i prodaje, ubrajaju i poslovi posrednitva, zastupnitva, komisioniranja, prevoza, pedicije, uskladitenja i osiguranja, esto se koriste skraenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. Uz svaki termin uzance utvruju tumaenja (pravila) termina sa tano definisanim obavezama kupca i prodavca, vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. Dobro poznavanje termina je od posebne vanosti za peditere, bez obzira da li se radi o unutranjem ili meunarodnom transportu. U nastavku emo ukratko objasniti vanije termine i uzance koje se koriste u unutranjem i meunarodnom prometu.

3.3.1. Opte uzanse za promet robomOpte uzanse za promet robom donela je Glavna dravna arbitraa. Vaile su za poslove prometa robom na podruju tadanje SFRJ. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one vaile i sluajevi u kojima su se primenjivale. Osim toga, precizno je utvren prelazak rizika na kupca, zatim rizik za robu predatu vozaru, pediteru ili skladitaru, kao i prelaz rizika po trgovakim terminima. U odgovarajuim uzansama bila su data tumaenja trgovakih termina sa utvrenim obavezama prodavca i kupca. Tako npr. ako je roba prodata uz termin franco, iz, sa, ex, ab, uz naznaku fabrika, rudnik, skladite, mlin, kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako odreenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. est je sluaj da se roba prodaje uz termin franco vagon uz naznaku utovarne eleznike stanice. Prema tom terminu kupac je duan da prodavcu blagovremeno saopti uputnu stanicu, a prodavac da narui vagon, ugovorenog dana ili u ugovorenom roku, utovari robu i preda je na prevoz na odreenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do zavrenog utovara u vagon. Prevozni trokovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. Kod prodaje robe uz termin franco dravna granica, uz naznaku o kojoj se granici radi, prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (eleznici, autoprevozniku), ali je duan da robu osigura do odreene dravne granice i da snosi trokove osiguranja, vozarine, carinske i druge trokove u vezi s robom do prelaska preko granice. Roba se veoma esto prodaje uz termin franco uz naznaku mesta opredeljenja. U tom sluaju prodavac je duan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu, ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve trokove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio duan da preuzme robu. Uvozne carine, kao i druge trokove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o meunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. Od vanijih termina iz Optih uzanci moemo spomenuti termine franco brod, franco uz bok broda, cena, osiguranje, vozarina, iz broda -ex ship itd. Budui da se spomenuti termini upotrebljavaju i u meunarodnoj kupoprodaji, to e isti biti objanjeni u narednom poglavlju prilikom tumaenja termina Incoterms-2000.13

3.3.2. Incoterms 2000.Da bi se izbegli nesporazumi, sukobi i sudski sporovi u meunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovakoj praksi raznih zemlja, Meunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je jo 1936. god. skup meunarodnih pravila za tumaenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom Incoterms-1936. Ta su se pravila primenjivala do 1953. god., kad su na XIV. kongresu MTK u Beu doneta nova pravila pod nazivom Incoterms-1953. Izmene i dopune tih pravila vrene su sukcesivno 1967., 1976., 1980. i 1990. god., pa sada vaea pravila nose skraeni naziv Incoterms-20001. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da to jasnije i tanije definiu obaveze stranaka u meunarodnom trgovinskom prometu. Inae, ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnaiti sve to je predvieno u pravilima Incoterms-2000. Nadalje, ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajue varijacije ili dopune, sve u skladu sa okolnostima, potrebama odnosnih trgovakih preduzea ili prema specifinim potrebama ugovornih strana. Napr. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvriti pomorsko transportno osiguranje, kupac moe traiti osiguranje i protiv ratnog rizika. U tom sluaju e prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi, no duan je, naravno, da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. Inae, Incoterms-2000 daje tumaenje sledeih termina: franco fabrika (ex Works, ab Werk itd.), franko prevoznik... (ugovoreno mesto) FCA, franko uz bok broda... (ugovorena otpremna luka) FAS, franko na brod... (ugovorena otpremna luka) FOB, cena sa vozarinom... (ugovorena odredina luka) CFR, cena sa vozarinom osiguranjem... (ugovorena odredina luka) CIF, vozarina plaena do... (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT, vozarina i osiguranje plaeni do... (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP, isporueno franco obala... (ugovorena odredina luka) DEQ (ex quay), isporueno granica (DAF delivered at frontier), ), isporueno f-co brod (DES), isporueno neocarinjeno (DDU delivered duty unpaid), isporueno ocarinjeno (DDP delivered duty paid). Opirnije tumaenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 bie dato u narednim izlaganjima. Kod svih tumaenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca to e u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano.

3.3.3. Ostale uzanceU spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije 1941. Praktino, radi se o reviziji definicija iz 1919. god. kod kojih je nastala potreba za revizijom, pa su nove definicije usvojene 30. jula 1941. god. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD, Nacionalnog saveta amerikih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. One takoe nemaju snagu zakonskih propisa, no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tano odreuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. Iako su ove definicije sline pravilima Incoterms-2000, ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama. Napr. klauzula FOB znai po ovim definicijama sasvim neto drugo, nego to znai FOB prema Incotermsu-2000. Ako se eli kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000, onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Amerikih spoljnotrgovinskih definicija 1941. U protivnom, na e uvoznik snositi znatne trokove na koje inae nije raunao. Za razliku od Incotermsa- 2000, ovi Opti uslovi samo vrlo kratko razrauju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). Meutim, detaljno i posebno se razrauje nain zakljuenja ugovora (I), rokovi isporuke (III), kvalitet robe (IV),1

Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima

14

koliina robe (V), pakovanje (VI), obeleavanje (VII), tehnika dokumentacija (VIII), kontrola kvaliteta robe (IX), garancije (X), instrukcije o prevozu i izvetaj o isporukama (XI), nain plaanja (XII), sluajevi osloboenja od odgovornosti (XIII), prigovori na koliinu i kvalitet (XIV), sankcije (XV), arbitraa (XVI) i ostali uslovi (XVII).

15

16

4. PREVOZNE l PEDITERSKE TARIFERe tarifa je arapskog porekla i u prevodu bi znaila objava. Poela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom, utvrenjem i gradiem) Tarifa koje lei na krajnjem junom delu poluostrva i najuem mestu Gibraltarskog moreuza. Na tom su se mestu plaale takse za prolaz kroz moreuz, te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa, odnosno cena za izvrene usluge. U dananjem smislu, izraz tarifa pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj eleznikog tarifnog sistema. U uem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja), a u irem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. U stvari, pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse, dostave, isporuke i usluge, naroito javno-pravne prirode. Prema tome razlikujemo carinske, poreske, potanske, eleznike, pomorske, putnike, prtljane, robne, luke, pediterske, advokatske, komunalne i razne druge tarife. U daljnjem izlaganju zadrat emo se na prevoznim i pediterskim tarifama.

4.1. Uopteno o tarifamaTarife u naelu donosi usluna organizacija (transportna, pediterska, luka, skladina itd.) samostalno. Meutim, to se po pravilu ne odnosi na eleznicu koja u mnogim zemljama samo predlae tarife, a donosi ih (potvruje) nadleni dravni organ. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donoenje tarifa u nekim drugim granama saobraaja (npr. u meugradskom drumskom transportu u SR Njemakoj i sl.), kao i kod tarifa izvesnih uslunih organizacija (npr. javnih skladita) ije tarife podleu potvrdi odgovarajueg organa (komore, ministarstva i sl.).

4.1.1. Tarifska naelaU praktinoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska naela, od kojih se osnovnim smatraju sledea: (a) naelo javnosti, (b) naelo jednakosti, (c) naelo trajnosti i (d) naelo jasnoe. (a) Naelo javnosti. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobiajeni nain i svakome pristupane. Tom naelu udovoljavaju uglavnom eleznike tarife, iako ne u svim dravama (npr. u Engleskoj u pravilu ne), dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. u pomorskom transportu) ree objavljuju. Kod nas se npr. eleznike tarife takoe moraju objaviti a poveanje vozarine i pristojbi, te izmene i dopune kojima se oteavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave. Osim to se tarifa moe kupiti kod eleznice, ista je duna na svakoj eleznikoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. (b) Naelo jednakosti. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako, naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije doputena kao ni otklanjanje obaveze prevoenja ako su ispunjeni tarifom predvieni uslovi. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska snienja (npr. refakcije, izuzetne tarife i sl.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. (c) Naelo trajnosti. U jednom organizovanom i stabilnom drutvu, razne takse, pa prema tome i tarife, se ne mogu i ne smiju esto menjati, jer one ne slue samo za obraun usluga koje se vre ili su izvrene, ve i za proraun buduih usluga koje se ugrauju u kalkulacije trokova i cena raznih roba i investicionih zahvata. Prema tome, tarife moraju biti propisane na dui rok, a taj moe biti ili neodreen ili odreen. Na neodreen vremenski rok se izdaje najvei broj tarifa, a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. Taj rok je u raznim dravama razliit.17

Na odreen vremenski rok tarife se izdaju ree i one prestaju vrediti automatski danom isteka oznaenog roka. Takve se tarife izdaju npr. kod eleznice za otpremu sezonskih dobara (npr. neko veliko gradilite, sajam i sl.) ili su rezultat odreenih mera tarifske politike ili drugih faktora. (d) Naelo jasnoe. Tarife moraju biti jasne, tj. takve da korisniku usluga omoguavaju izraunavanje cene usluga na lak i jednostavan nain. Ipak, snalaenje npr. samo u tarifama J nije tako jednostavno, a istovremeno snalaenje u tarifama i ostalih evropskih eleznica zahteva znatnu vetinu i dugotrajnu praksu. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju pediterskih poslova, onda se moe uoiti sva teina poziva pediterskog tarifera. U tarifskoj teoriji postoje i druga naela kao npr. naelo vrednosti prevozne usluge, naelo vrednosti, robe, naelo upotrebne vrednosti robe, naelo jedinstvenosti tarifa i druga.

4.1.2. Tarifski pojmoviKod tarifa se susreemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. Ti su pojmovi sledei: (a) tarifski sistem, (b) tarifska politika, (c) tarifska tehnika, (d) tarifska udaljenost, (e) tarifski razred, (f) tarifski stav, (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secite. (a) Tarifski sistem. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeleje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. U uem smislu, to je sistematski ureen skup propisa i cena, odreenih usluga, u pojedinim granama saobraaja, te uslunim delatnostima vezanim za saobraaj. U teoriji eleznikih tarifa poznata su etiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe, prevozni trokovi priblino isti za svaku vrstu robe), (ab) ekonomskopolitiki tarifski sistem (vea vrednost robe, vea cena prevoza), (ac) dravni tarifski sistem (drava odreuje cene prevoza tako da pomae razvoj pojedinih privrednih grana ili odreenih delatnosti), i (ad) meoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema, u primeni kod robnih tarifa veine eleznica u svetu). (b) Tarifska politika. Tarifska politika se moe definisati kao smiljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korienje usluga i visinu njihovih cena. Kroz nivo cena, npr. u eleznikom saobraaju, drutvena zajednica vri odreeni uticaj na privredna zbivanja i standard, pri emu se namerno zanemaruje naelo ekonominosti koje inae zahteva takve cene koje e pokriti rashode eleznice. (c) Tarifska tehnika. U nijednoj delatnosti, pa ni u grani saobraaja, tarifska tehnika nije propisana, a kakav e strukturni oblik imati neka tarifa preputa se na volju njihovom donosiocu. Ipak, npr. kod eleznikih tarifa, postoji dogovor o sadraju i strukturi klasifikacije robe po tzv. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. Inae, kakva e se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. Jedan od faktora je npr. veliina uslunog poduzea, pa e se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske, dok e npr. kod eleznice biti potrebno i vie svezaka koje sve zajedno ine tarifu (npr. Imenik stanica, daljinar, klasifikacija, tablice, opti propisi itd.). Naredni faktor je npr. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. kod veine eleznica). Vrsta i broj usluga takoe su jedan od faktora tarifske tehnike, te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. za l tonu, za 10 kg, za 100 kg, l m3, l m2, komad), za vreme (dan, sat i sl.) i dr. (d) Tarifska udaljenost. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obraunava vozarina. Po pravilu to treba da bude najkrae rastojanje izmeu otpremnog i prijemnog mesta, iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji moe biti i dui, ali za njega povoljniji (npr. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl.). Tarifska udaljenost moe biti i vea od najkrae i stvarne, pa i one kojom se poiljka stvarno prevozi. To je sluaj kad se npr. u elezniki daljinar kod pojedinih stvarnih18

udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. virtuelni (vetaki) dodaci koji stvarna rastojanja poveavaju u manjem ili veem iznosu. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove, tunele i sl.), kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. (e) Tarifski razred. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede, za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova odreuju razliiti stavovi u rasponima. Tako je npr. u tarifama naih eleznica roba sada svrstana u tri razreda s tim to je prvi razred najskuplji, drugi jeftiniji itd. Osim toga, svaki razred ima po etiri vozarinska stava za odgovarajuu kilometarsku zonu, izraena u dinarima za 1000 kg, od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji, a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. (f) Tarifski stav. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predvien za obraun vozarine po jedinici mere (obino za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuu kilometarsku zonu. On moe biti isti za svu robu (npr. kod naih eleznica za komadne poiljke), ili moe biti razliit, zavisno u koji tarifski razred roba spada, kao i da li se radi o 10-, 15-, 20- ili 25-tonskom teretu. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni, tj. relativno se smanjuju im je tarifska udaljenost vea. (g) Tarifska valuta. To je valuta u kojoj su izraeni vozarinski stavovi u odreenoj tarifi. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa, no to ne mora tako biti uvek. Ima sluajeva da se npr. cene lukih usluga izraavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti, recimo u USA - dolarima. U meunarodnim eleznikim tarifama tarifska valuta je esto vajcarski franak, no moe biti i valuta jedne ili vie zemalja, uesnica u toj meunarodnoj tarifi. vajcarski franak se uzima esto za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. Prilikom plaanja prevoznih trokova tarifska valuta se preraunava u domau i to na osnovu kurseva koje odreuje eleznica u kojoj se vri plaanje. (h) Tarifsko secite. Tim bi se izrazom mogla nazvati granina taka izmeu susednih zemalja, do kojih odnosno od kojih vredi odreen tarifski sistem. Obino se do tog mesta moe frankirati vozarina od strane poiljaoca, a dalje odatle plaa primalac, ili se tu vre reekspedicije. Pojam tarifskog secita se esto poistoveuje sa kilometarskim secitem, tj. pomonom takom (stanicom) do koje se i od koje izraunava tarifsko rastojanje.

4.2. Prevozne tarifeU ove tarife, koje se nazivaju esto i transportne tarife, spadaju tarife u eleznikom, pomorskom, renom, drumskom i vazdunom prevozu. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putnike tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). Prema podruju na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne, koje se koriste samo na podruju nekog grada (npr. tarifa gradskog saobraajnog preduzea); (b) unutranje, koje se primenjuju na podruju jedne drave (u eleznikim krugovima takve se tarife esto nazivaju i lokalnim); (c) meunarodne, koje se primjenjuju na prevoze izmeu dve ili vie drava. Ove opet mogu biti opteg karaktera (vrede za sve eleznice) ili tzv. savezne (npr. za elezniki saobraaj izmeu zemalja koje su zakljuile poseban sporazum). Tu spadaju i tzv. kombinovane tarife, tj. one koje vrede za obraun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. eleznica-reka i sl.). Inae, osnovna naela kod prevoznih tarifa jesu: to vee rastojanje, to vea vozarina, to vea brzina, to vea vozarina, to vea udobnost, to vea vozarina.

19

4.2.1. eleznike tarifeOd svih prevoznih tarifa eleznike tarife zadaju najvie glavobolje tariferima u pedicijama kako zbog svoje obimnosti, tako i zbog sloenosti, potrebe stalnog prouavanja, praenja promena, potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izraene, te iskoriavanja svih moguih, esto naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se dolo do najjeftinijeg prevoznog puta. Zato se za tarifera u pedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inae mukotrpan posao i koji e se tom poslu posvetiti celog ivota. (a) Unutranje tarife. Gotovo sve eleznice u svetu imaju razraen tarifski sistem u etiri glavna dela i to: (aa) opti tarifski propisi, (ab) daljinar, (ac) klasifikacija robe, i (ad) tarifske tablice. Takav sistem imaju, uglavnom, i nae eleznice, koje svaku svesku oznaavaju posebnim brojem (delom), te npr. klasifikacija robe nosi naziv Deo 2 uz uokvireni broj iz spiska tarifa Spt 32. (aa) Opti tarifski propisi sadre reglementarne odredbe o prevozu robe i nainu raunanja vozarine i tako reguliu odnose izmeu ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom, kod nas sa ZUP. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) slui za iznalaenje tarifskih rastojanja, a sadri obino uputstva za iznalaenje rastojanja, kao i sama rastojanja. Postoji vie sistema konstrukcije daljinara, a svaka eleznica bira odreen sistem, zavisno od geografskog poloaja, razgranatosti mree, veliine zemlje itd. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: Abecedni sistem, kod kojeg su sve stanice poreane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izraunata od svake do svake stanice. Taj je sistem pogodan za eleznike uprave sa manjim brojem stanica; Secini sistem, kod kojeg su rastojanja izraunata od svih stanica do odreenih secita, a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (podruja). Takav sistem bio je u upotrebi u bivoj Jugoslaviji (secita Osijek, Slavonski Brod i Viegrad), te izvesno vreme i u posleratnom periodu; Geografski (pruni) sistem, kod kojeg su rastojanja izraunata od svih stanica jedne pruge do poetne i krajnje stanice te pruge. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naih eleznica. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). (ac) Klasifikacija robe sadri sistematski razraen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. eleznice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. briselskoj nomenklaturi, prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave, sve grupisano po srodnosti materije. U klasifikacijama se obino posebno oznaava opasna roba koja spada pod propise RID-a, eventualno se oznaava i da li moda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz odreen uslov i sl. Uz klasifikaciju robe obino je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakeg iznalaenja. U klasifikaciji naih eleznica roba je razvrstana u tri razreda, od kojih je prvi razred najskuplji, a trei najjeftiniji. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojano izraene novane iznose koji se plaaju za odreenu udaljenost, teinu i vrstu robe. Takvi iznosi mogu biti ili izraunate vozarine za konkretnu teinu i udaljenost (npr. za komadne poiljke do 1000 kg teine) ili vozarinski stavovi za odreenu udaljenost i jedinicu teine, npr. kod naih eleznica za komadne poiljke za svakih 10 kg, posebno za unutranji promet u dinarima i posebno za meunarodni promet u XFU (UIC) santimima, a za vagonske poiljke za 1000 kg za svaki razred po etiri stava (10-, 15-, 20- i 25-tonski), takoer posebno za unutranji promet u dinarima i posebno za meunarodni promet u XFV (UIC) santimima, kao i izraunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike20

kontenere. Tarifske tablice naih eleznica ukljuene su u RT-6 (Spt 36) od 17. XI 1987., koja sveska sadri i naknade za sporedne usluge (odsek 2), prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oteeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadri naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. U tarifski komplet se uraunava i Imenik eleznikih stanica u naoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). On sadri abecedni popis svih eleznikih stanica i drugih slubenih mesta na mrei naih eleznica sa naznakom kojem TP pripada, za koji je saobraaj stanica otvorena i sa kakvim ureajima raspolae. Ovo pomagalo je veoma vano kod otpreme robe, jer se jo prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi rauna da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne poiljke. U tarifsko pomagalo moe se ubrojati i Putokaz, koji sadri prevozne puteve od svih do svih slubenih mesta na mrei naih eleznica. Sada vaei Putokaz (Spt 35) vai od 17. XI. 1987., a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upuivanja (II). Ispravke i dopune tarifa vre se na osnovu zvaninih obavetenja pojedinih eleznikih uprava. (b) Meunarodne tarife. U Evropi, da ne govorimo o svetu, postoji ogroman broj eleznikih meunarodnih tarifa, tj. takvih na osnovi kojih se poiljke otpremaju barem izmeu dveju zemalja. Ima ih vie vrsta, no uglavnom ih moemo razvrstati u (ba) opte meunarodne tarife, (bb) savezne tarife, (bc) luke tarife, (bd) tranzitne tarife, i (be) izuzetne tarife.