4.2-1Priručnik za nastavnike jedriličarstva

4.2 Postupci u slučaju vanredne situacije – upotreba padobrana

DefinicijaPadobran je sprava koja smanjuje brzinu padanja čoveka ili tereta kroz atmosferu i omogućuje bezbedno prizemljenje.

Opis padobranaPadobran se sastoji od sledećih delova:

• Kupola – Najvažniji deo padobrana je njegova noseća površina – kupola. Od veličine, oblika i materijala od kojeg je napravljena zavisi brzina propadanja, brzina otvaranja, stabilnost tokom spuštanja, upravljivost. Kupola može biti u obliku kruga, kvadrata, elipse (klasične kupole) i tipa ˝krilo˝ (ram air, square). Prorez na kupoli je siva površina na slici 1.

• Konopci – Konopci služe da povežu kupolu sa sistemom veza

• Sistem veza – Sistem veza služi za vezivanje padobrana za telo ili teret. Sistem veza se može kopčati u jednoj, dve ili tri tačke.

• Ranac – Služi za pakovanje padobrana, čuva kupolu i konopce od oštećenja, i sa ostalim sistemima reguliše proces otvaranja padobrana.

• Pilot-Padobrančić – Padobrančić služi za povlačenje vrha kupole i zatezanje kupole i konopaca radi pravilnog otvaranja.

• Ručica – Ručica služi za aktiviranje padobrana. Sila potrebna za povlačenje ručice je oko 5-8 kg.

• Gurtna za prinudno otvaranje padobrana (stat-ic cord) koja se vezuje za konstrukciju jedrilice. (ako je takav tip padobrana)

• Torba za nošenje padobrana služi da se pado-bran zaštiti tokom transporta.

Održavanje i čuvanje padobranaVek upotrebe padobrana je u mnogim zemljama reg-ulisan pravilnicima, često proizvođaći daju preporuku ili ograničenje za vek upotrebe (najčešće do 20 godi-na). od 15 – 20 godina. kod nas ne postoji ograničenje veka upotrebe padobrana već se na svakih 12 meseci utvrđuje njegovo tehničko stanje (ispravnost) i pro-dužava period upotrebe. Da bi padobran izdržao toliko dugo, potrebno je da se čuva na odgovarajući način. Padobran je izrađen od prirodnih i sintetičkih tekstilnih materijala kao i od metalnih i plastičnih delova. Zbog toga ih trebamo čuvati od:

• Oštećenja mehaničkog tipa – gruba upotreba, trenje, bacanje;

• Uticaja atmosfere – UV zračenje, vlaga, nagle promene temperature;

Slika 2. Stav i položaj pilota tokom spuštanja padobranom

Slika 1. Delovi padobrana

4.2-2Priručnik za nastavnike jedriličarstva

• Škodljivih hemiskih sredstava – Ulja, kiseline, boje,masti, slana voda;

• Štetnih insekata, miševa i drugih životinja;

Zbog svega toga padobran treba čuvati u suvoj prostoriji koja se koristi samo za čuvanje padobrana. Skladištenje drugih materijala koji bi mogli oštetiti padobrane nije dozvoljeno. Prostorija treba da ima draperije na pro-zorima kako ne bi bilo direktne sunčeve svetlosti. Po mogučnosti držati padobran u metalnoj kutiji za čuvanje padobrana. Temperaturni opseg u prostroriji treba da bude od 15 – 25 C a vlažnost od 10 do 70%.

Padobran, padobranski automat i ostala padobrans-ka oprema upotrebljavaju se i održavaju u skladu sa uputstvima proizvođača i odredbama pravilnika DCV.

Svaki padobran ima knjižicu.

Padobran se sme koristiti samo ako je tehničkim pregle-dom utvrđena njegova ispravnost za sigurno korištenje. Tehnički pregled padobrana obuhvata pregled svih sastavnih komponenti kompleta padobrana u skladu sa uputstvima proizvođača i obuhvata:

• kupolu s konopcima i pripadajućim delovima,

• sistem veza,

• sistem za pakovanje kupole i konopaca s pripada-jućim delovima, i

• sistem aktiviranja s pripadajućim delovima.

Tehnički pregled padobrana važi 12 mjeseci od datuma obavljenog tehničkog pregleda. Tehnički pregled pa-dobrana mogu obavljati proizvođač padobrana i paker padobrana.

Pakovanje padobranaPakovanje padobrana vrši ovlašćeno lice – paker pado-brana samo u okviru ovlašćene organizacije za tehničko održavanje ili proizvodnju padobrana.

Na osnovu autorizacije paker padobrana kompletira pa-dobran u celinu za korišćenje, pakuje glavne i rezervne (spasavajuće) padobrane, vrši zamenu delova padobra-na postupkom otkopčavanja i odvezivanja, osim inter-

vencija koje zahtevaju mašinsko šivenje i vrši tehničke preglede padobrana u okviru ovlašćene organizacije za održavanje padobrana.

Evidencija o pakovanju rezervnih padobrana i padobra-na za spašavanje mora sadržavati:

a) tip padobrana, b) serijski broj padobrana, c) datum proizvodnje, d) naziv proizvođača, e) tip kupole, f) podatke o vlasniku padobrana, i g) datum pakovanja.

Paker padobrana koji je pakovao rezervni padobran ili padobran za spašavanje mora:

• plombirati rezervni padobran i padobran za spaša-vanje plombom i pamučnim koncem prekidne čvrstoće do najviše 40 N, i

• u knjižicu padobrana upisati datum pakovanja pa-dobrana i overiti potpisom i jedinstvenom oznakom da je pakovanje urađeno u skladu s uputstvima proizvođača.

Dokumentacija padobrana

1) Svaki padobran mora imati knjižicu-karnet padobra-na. Knjižica padobrana mora da sadrži sledeće podatke:

Slika 4. Pilot spreman za letSlika 3. Padobran na prinudno otvaranje

4.2-3Priručnik za nastavnike jedriličarstva

a) tip padobrana, b) standard izrade (TSO, C23c ili drugi) c) naziv proizvođača padobrana, d) serijski broj padobrana, e) datum obavljenog tehničkog pregleda padobrana, f) datum pakovanja – za rezervne i padobrane za spašavanje, i g) izvršeni veći popravci.

Priprema za upotrebu - letenjeKada pilot uzme padobran potrebno je da:

Pregleda knjižicu padobrana i vidi kada je zadnji put padobran prepakovan. U slučaju da je istekao rok od zadnjeg pakovanja potrebno je da paker izvrši novo pakovanje.

Izvrši pregled padobrana:

• Stanje i položaj igala, ručke i savitljive cevi;

• Pregleda metalne delove

• Podesi veze za svoje telo.

• Prilikom ulaska u jedrilicu prikači gurtnu za akti-viranje padobrana (ako je takav tip padobrana)

Postupak posle upotrebePosle završenog letenja pilot treba da:

• Spremi padobran u torbu za nošenje

• Vrati ga u prostoriju za čuvanje padobrana

Nameštanje padobranaKada se pripremamo za letenje veoma je važno da su padobranske veze korektno podešene i zategnute za individualnog pilota. Instruktor treba da pokaže učeni-

ku kako se pravilno podešava padobran. To se obavlja pre ulaska u jedrilicu. Prilikom sedanja u jedrilicu treba biti svestan da padobran zauzima određeni prostor i da se gurtne mogu zakačiti za ručice komandi. Kod ulaska treba paziti da metalni delovi ne dotiću jedrilicu jer je mogu oštetiti. Po sedanju treba proveriti da ništa ne ometa pun otklon komandi. Višak gurtni treba osigurati.

Kada se učenik vezuje treba proveriti da su veze jedrilice iznad gurtni padobrana i da su dovoljno ali ne prejako pritegnute.

Ukoliko je padobran

Odluka za napuštanje jedriliceKada napustiti jedrilicuPre poletanja morate da se upitate dva pitanja:

• Koji su moji kriterijumi za napuštanje jedrilica?

• Koja je procedura za odbacivanje poklopca kabine?

Kriterijumi za napuštanje jedrilice:

Ako je jedrilica neupravljiva.

Slika 5. Napuštanje jedrilice posle sudara

Slika 6. Potrebna visina za bezbedno napuštanje jedrilice zavisno od načina izlaska

4.2-4Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Ako je jedrilica udarena u rep iako je trenutno upravljiva bolje ju je napustiti pošto repni deo nije dovoljno čvrst i može da otkaže svakog trenutka.

Ako je jedrilica udarena u krilo a upravljiva je treba pro-ceniti koliko je oštećenje (ako imamo dovoljno visine). Ukoliko smo na minimalnoj visini za iskakanje odmah napustiti jedrilicu.

Potrebna visina za iskakanje

Minimalna visina zavisi od više faktora – brzina jedri-lice, brzina reagovanja pilota i napuštanja jedrilice, da li imamo pomoćna sredstva za spašavanje. Dijagram daje neke uslove koji određuju minimalnu visinu iskakanja.

Moderni sistemi za spašavanje - ukratkoNOAH – Emergency Exit Assist System – Sistem za pomoć pri napuštanju jedrilice. NOAH je sistem koji kad pilot pritisne dugme posle odbacivanja poklopca

za jedrilicu. Sistem koji kada ga pilot aktivira izbacuje i otvara padobran koji spušta jedrilicu na zemlju sa pilotom u njoj.

Postupak napuštanja jedrilice• Odbaciti poklopac kabine

• Izvući noge ispod instrumental table

• Odvezati veze

• Izaći/prevaliti se preko ivice/ iz kabine po mo-gućnosti prema gornjem krilu.

• Povući ručicu za otvaranje padobrana kada smo se odvojili od jedrilice

Napuštanje jedrilice iz neuobičajenih položajaZaokret

U zaokretu je moguće napustiti jedrilicu na unutrašnju ili spoljnju stranu tako što izvršimo standardni postupak za napuštanje jedrilice ali se odbacimo glavom napred pod uglom od 45 stepeni pod krilo jedrilice.

Kovit

U kovitu jedrilicu treba napustiti u spoljnju stranu na isti način kao u zaokretu pod uglom od 45 stepeni pod krilo jedrilice.

Pikiranje

Otvoriti vazdušne kočnice, krilo može da se odlomi ali najverovatnije neće ali će usporiti brzinu propadanja i verovatno sprečiti prekoračenjee maksimalne dopuš-tene brzine. Odbaciti poklopac kabine koji može ali ne mora da odleti i odvezati se podviti noge poda se i odbaciti se uz pomoć ruku van jedrilice.

Strma spirala

Kako bi napustli jedrilicu u strmoj spirali gde se poveča-va pozitivna G sile usled centrifugalne sile odbacite poklopac kabine koji može ali ne mora da odleti. Odvezati se i naglo potisnuti palicu pun otklon napred. Ukoliko komande funkcionišu bićete “katapultirani” iz jedrilice. Ukoliko to ne funkcioniše otkotrljajte se preko ivice kabine.

Leđni položaj

Standardni postupak za napuštanje jedrilice. Važno je posle odbacivanja poklopca kabine izvući noge ispod in-strumental table pa onda otkopčati veze. Posle toga sle-di ispadanje iz jedrilice. Možete se odgurnuti nogama.

Slika 7. Postupak napuštanja jedrilice

Slika 8. Napuštanje jedrilice u zaokretu Slika 9. Napuštanje jedrilice samoizvlačenjem

kabine, razvezuje pilotske veze i putem pneumatskog jastuka diže pilota iznad visine ivice kabine.

PRS – Pilot Rescue System – Sistem za spašavanje pilota. Sistem koji kad ga pilot aktivira automatski odbacuje poklopac kabine, odvezuje pilotske veze i zatim uz pomoć rakete ili eksplozivnog punjena izvlači padobran koji izvlači pilota.

GPRS – Glider Parachute Recovery System – Padobran

4.2-5Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Velika brzina preko 200 km/h

Standardni postupak napuštanja jedrilice. Kod velike brzine je potrebno sačekati sa otvaranjem padobrana do 4 sekunde, ako imamo dovoljno visine, zato što će udar pri otvaranju biti veliki.

Mala visina – napuštanje samoizvlačenjem

Ako smo na maloj visini kako bi ubrzali otvaranje kupole padobrana možemo otvoriti padobran dok smo još u jedrilici. Postupak je standardni ali treba paziti da se noge izvuku ispod instrumental table. Sednemo na ivicu kabine i otvorimo padobran. U nekim slučajevima postoji mogučnost udara u horizontalni stabilizator.

Postupak po otvaranju padobranaPo otvaranju padobrana, posle dinamičnog udara,

potrebno je pogledati da li se kupola pravilno otvorila. Ako nije povući i prodrmati konopac ili slobodni kraj koji ima problem.

Zatim je potrebno da se orjentišemo koliki je zanos padobrana i gde bi bilo približno mesto pristanka. To je naročito važno ako smo iznad terena sa puno pre-preka kako bi se pripremili za odgovarajući postupak pri doskoku. Nužno je da okrenemo padobran u vetar bilo povlačenjem slobodnih krajeva ili komandi ako ih padobran ima.

Slika 10. Upravljanje padobranom - slobodni krajevi

Slika 11. Upravljanje padobranom - komande

Slika 12. Položaj tela za doskok

DoskokOsnovni uslov za dobar doskok je držanje tela: Licem moramo biti okrenuti u smeru kretanja padobrana, u polusedećem položaju, noge trebaju biti satavljene, kolena malo savijena kako bi apsorbovala udarac, ruke podignute na slobodne krajeve, glava povijena napred.

Pri dodiru treba spojenim nogama elastično apsorbo-vati udarac. Važno je da dodirnemo tlo istovremeno sa obe noge. Ukoliko sva sila prizemljenja bude na jednu nogu može doći do povrede.

Kotrljajući doskokIdealno bi bilo da pri dodiru tla uradimo kotrljajući doskog kako je ilustrovano u sekvenci ( slika 13.). Da bi uspešno uradili kotrljajući doskok bilo bi poželjno da zamolimo padobrance da nam pokažu kako, a mogli bi i trenirati sa njima.

Doskok na preprekeKad iskočimo iz oštećene jedrilice ne možemo birati teren ispod nas. Na terenu mogu da se nalaze razne

4.2-6Priručnik za nastavnike jedriličarstva

prepreke kao što su telefonske i električne žice, razne ograde ili kolje, kamenjar, šuma, reke, jezera i slično.

Telefonske ili električne žice

Kod doskoka na žice moramo biti svesni da su žice jake i elastične. Pred dodir se moramo okrenuti u vezama tako da u žice udarimo nogama pod uglom od 90° inače nam se može dogoditi da nam žica prođe između nogu što moše da dovede do težih povreda. Isto tako mora-mo zaštiti lice podizanjem ruke visoko ispred glave.

Kod doskoka na električne žice moramo paziti da telom dodirnemo samo jednu žicu kako ne bi došlo do elek-tričnog udara. To je naročito važno kod visokonapon-skih dalekovoda.

Zgrade

Ako padnemo na krov zgrade trebamo da pokušamo da se na istom zadržimo. Doskok je normalan kao na teren. Ukoliko je jak vetar treba što pre otkačiti veze padobrana ili ugasiti kupolu. Pri tom ne treba zabora-

Slika 13. Kotrljajući doskok

Slika 14. Doskok na zgradu

4.2-7Priručnik za nastavnike jedriličarstva

viti da se držimo za krov. Ukoliko je krov strm pa se ne možemo zadržati na njemu treba se pri dodiru odmah odbaciti od krova kako se kupola ne bi ugasila. Ako ide-mo na zid zgrade, dočekati se nogama i odbaciti se.

Kamenito zemljište

Na prepreku se moramo dočekati sastavljenim nogama sa više zategnutim mišićima. Kod odbacivanja je velika mogučnost da padnemo na leđa i povredimo glavu ili kičmu. Zbog toga treba nastojati da se po odbijanju od prepreke padne na levi ili desni bok.

Šuma

Kako bi izbegli povrede lica i bedrenih krvnih sudova kod prizemljenja na šumu treba zauzeti položaj sa podvijenim nogama (kao na slici) i podignutom rukom zaštititi lice. Po zaustavljanju treba proceniti visinu (ako nismo na zemlji nego visimo u vezama) i rizik od povre-de ako se oslobodimo od veza i padnemo na zemlju,

naspram višečasovnog čekanja u vezama do dolaska pomoći (koja može i da ne dođe).

Voda

Kod doskoka u vodu bitno je da se oslobodimo od pa-dobrana na vreme.

Nikako se ne treba osloboditi padobrana pre dodira vode pošto je veoma teško proceniti visinu iznad vode, pa se možemo previsoko odvojiti od padobrana što može dovesti do pada s velike visine i povreda.

Treba sačekati vodenu površinu, biti spreman na ot-kopčavanje bilo da se radi o tri tačke (quick ejector-kar-abin) ili sistemu veza sa jednom centralnom bravom. Po zaranjanu u vodu treba isplivati na stranu izvan kupole i konopaca i onda se otkopčati.

I bilo bi dobro da pilot zna da pliva.

Pražnjene kupoleKad imamo jači vetar kupola se neće isprazniti po prizemljenju. Kako nas padobran ne bi vukao po zemlji bilo bi poželjno, da ukoliko možemo brzo da ustanemo, da optrčimo padobran i ugasimo kupolu.

Ukoliko je vetar jak i padobran nas vuće po zemlji vu-cite donje konopce što će doveti do smanjenja otvora padobrana i do gašenja kupole.

Pri veoma jakom vetru postupak je isti kao kod doskoka na vodu. Osloboditi se od veza na vreme a pri dodiru se potpuno odvojiti od padobrana.

Postupak nakon skokaPosle sretnog prizemljenja osloboditi se veza i padobra-na, pokupitii padobran, ukoliko je zakačen za prepreku osloboditi ga i smotati u ranac.

Javiti se na matični aerodrom i lokalnim vlastima. Ukoliko pilot ima mobitel i signal poželjno je da se javi svojoj pratečoj ekipi.

Slika 16. Doskok na šumu

Slika 15. Doskok na kamenito zemljište

Slika 17. Gašenje kupole optrčavanjem

Slika 18. Gašenje kupole vučenjem donjih konopaca

4.2-8Priručnik za nastavnike jedriličarstva

NAPOMENE ZA INSTRUKTORE

Bitno je da zapamtite

Nakon odluke o napuštanju jedrilice bitne radnje su:

• Odbaciti poklopac kabine;

• Otkopčati pojaseve;

• Izaći iz kabine;

• Uhvatiti ručku za otvaranje padobrana;

• Povući ručku;

• Usmeriti padobran;

• Prizemljiti se;

• Uraditi kotrljajući doskok.

Nikad ne zaboravite da ono što znamo u normalnim okolnostima zaboravljamo u vanrednim situacijama kada smo pod stresom.

Potrebno je da uvežbamo napuštanje jedrilice na zemlji tako da su sve radnje automatske i bez razmišljanja. To će nam omogućiti da u vanrednoj i stresnoj situaciji sve radnje pravilno obavimo. Time sprečavamo da dođe do blokade i oklevanja kada nam to najmanje treba.

Kako postupati sa padobranom:

• vodite računa o padobranu, može vam spasiti život• čuvajte padobran na suvom u njegovoj torbi za

nošenje • izbegavajte držanje na suncu kako bi smanjili

oštećenje od UV zraka• podižite ga za ručice ako postoje ili za ranac• pritegnite veze kada ga koristite• spremite “višak” gurni tako da ne zakače neštoNikad nemojte:

• da koristite padobran kao uteg za kraj krila• da podižete padobran za slobodne krajeve ili

metalne D prstenove• dopustiti da se padobran ovlaži ili da se zamasti ili

bilo koja štetna tečnost• da prihvatite loše zapakovan padobran• otkačinjete veze na padobranu preblizu jedrilici

pošto udarac metalnim delovima može da ošteti jedrilicu

UOBIČAJENI PROBLEMIInstruktor ne bi trebao da ovu temu odjednom da “obruši” na učenike. U početku treba obraditi norma-lan postupak upotrebe padobrana, brigu za padobran, podešavanje veza.

U kasnijim fazama obuke obraditi relevantne postup-ke. Na primer kada vršimo pripremu za kovit, obraditi napuštanje jedrilice u kovitu.