Редниброј

Ред. бр.часа наст.

јединице

Назив наставне јединице Типчаса

Обликрада

Методрада

Наст. средства ипомоћна

литература

Место извођења

часа

Напомена:(иновац.

поступци,сарадници, корелац.)

1.1 Увод у архитектуру и грађевинарство О Ф Д Наставни филм Учионица/кабинет Историја2 Врсте грађевинских објеката О Ф Д Наставни филм Учионица/кабинет

3,4 Технике градње (класичне и савремене) О Ф Дем Наставни филм Учионица/кабинет

2.

5 Техничко цртање и планови у грађевинарству О Ф Дем Готови планови Учионица/кабинет Математика6 Симболи и ознаке грађевинских елемената О Ф Дем Готови планови Учионица/кабинет Математика7 Тех. цртежи и документација за израду грађ.

објек.О Ф Дем Готови планови

Учионица/кабинетМатематика

8 Читање и коришћење тех. цртежа и пројеката У Г Дем Готови планови Учионица/кабинет Математика9,10 Израда једноставнијих цртежа У И Вежбе Прибор за цртање Учионица/кабинет Математика

3.11. Основне врсте и примена грађевинских мат. О Ф Д, Дем Узорци грађ. мат. Учионица/кабинет12. Природни грађевински материјали О Ф Д, Дем Узорци грађ. мат. Учионица/кабинет13. Вештачки грађевински материјали О Ф Д, Дем Узорци грађ. мат. Учионица/кабинет14. Својства и карактеристике грађевинског мат. О Ф Д, Дем Узорци грађ. мат. Учионица/кабинет

4.15,16. Мере за рационално коришћење топлотне

енергијеО Ф М,Д Наставни филм

Учионица/кабинетФизика

17,18. Топлотна изолација зграде; коришћ. сунчеве енерг.

О Ф М,Д Изолац. матерјалиУчионица/кабинет

Физика

5.19,20. Израда плана стана и предлог за његово уређење У И Вежбе Прибор за цртање Учионица/кабинет21,22. Етика становања(понашање станара у стану,

стамбеној згради и другим јавним местима) О Ф Д Прибор за цртањеУчионица/кабинет

6. 23,24. Л.Б.: Поправка на кућним инсталацијама О Г Вежбе Славине, сифони Учионица/кабинет7. 25,26. Саобраћ. објекти(путеви, аерод луке, жел.стан.) О Ф Дем Слике, наст. филм Учионица/кабинет

8.27.-29. Радне машине и транпортни уређајиу

грађевинарст.О Ф М,Д Наставни филм

Учионица/кабинет

30. Мере заштите на раду на грађевини и заштита животне средине О Ф М,Д Наставни филм

Учионица/кабинет

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Назив предмета Разред Недељни фонд часова МесецТехничко и информатичко образовање 6. 2

Редниброј

Ред. бр.часа наст.

јединице

Назив наставне јединице Типчаса

Обликрада

Методрада

Наст. средства ипомоћна

литература

Место извођења

часа

Напомена:(иновац. поступци,

сарадници,корелац.)

9.

31. Техничка средства у пољопривреди О Ф М,Д Макете, модели, слике

Учионица

32. Организација рада и примена савремених машина иуређаја у пољопривредној призводњи

О Ф М,Д Макете, модели, слике

Учионица

33,34. Машине и уређаји у пољопривредној производњи

О Ф М,Д Макете, модели, слике

Учионица

10.35.-38. Израда модела и уређаја у грађевинарству У Ф Вежба конструктивни

компл.Учионица

39,40 Моделовање машина и уређаја у пољопривредној произв.

У Г Вежба конструктивни компл.

Учионица

11.41.-58.

Самосталан рад на сопственом пројекту: израда техничке документације избор материјала обрада материјала састављање делова облагање површина, површинска

заштита могућност рада на рачунару

У И,Г В

Прибор за цртање

Материјал за рад

Алат

Учионица

59,60. Windows О Ф М,Д Рачунар Учионица/кабинет Информатика61,62. Windows explorer О Ф М,Д Рачунар Учионица/кабинет Информатика

63. Рад са дискетом О Ф М,Д Рачунар Учионица/кабинет Информатика12. 64. Рад са CD-ом О Ф М,Д Рачунар Учионица/кабинет Информатика

65.-70. Програм за једноставно цртање О Г Дем Рачунар Учионица/кабинет Информатика71. Снимање цртежа О Г Дем Рачунар Учионица/кабинет Информатика72. Рад са штампачем О Г Дем Рачунар Учионица/кабинет Информатика

4 ENERGETIKA

Najveći deo proizvedene energije se u domaćinstvu troši na zagrevanje stambenog prostora i zagrevanje vode. Održavanje temperature u stanovima je problem koji se javlja i u zimskim i u letnjim mesecima. Optimalna temperatura za aktivnosti ljudi je 18 do 220C.

Ovi navodi nameću predgrađevinskom tehnikom zadatak dobre izolacije objekata, prilikom izgradnje ili kod već sagrađenih starih objekata, bez odgovarajuće izolacije. Dobra termička izolacija objekta dovodi do znatnih smanjenja troškova energije. Delovi objekta koji se izoluju su:

o tavanicao krovo zidovio prozorio podovio temelji o podrum

Sl.8.1: Toplotni gubici u stambenim objektima

8.1 Izolacija podova8.1 Izolacija podova

Sl.8.2: Izolacija poda: a) b) c) d)

b)a)

c)

d)

8.2 Izolacija temelja8.2 Izolacija temelja

Temelji objekta se izoluju od podzemnih i od površinskih voda. Vlaga se kapilarnim tokovima podiže iz donjih slojeva zemlje kroz temelje naviše ka zidovima. Da bi se sprečio prodor površinske vlage u temelje, izoluju se spoljnji zidovi temelja zajedno sa izolacijom zida, kao i unutrašnji zajedno sa izolacijom poda.

Sl.8.3: Izolacija temelja: a) izolacija temelja i dela zidaspolja, koji se nalazi u zemlji b) isecanje zida iznad temelja i sprečavanje prodora vlage iz temelja ka zidovima c) izolovan temelj iznutra i postavljanje izolacije podrumskog dela objekta, iznutra

8.3 Izolacija zidova8.3 Izolacija zidova

Podaci ukazuju da toplotni gubici kroz zidove iznose 35%, što nameće potrebu posebne pažnje ovoj vrsti termičke izolacije, još u vreme projektovanja objekta. Zidovi se mogu izolovati i na starom objektu, znači naknadno.

Sl.8.4: Izolacija zidova u preseku

a) b) c)

1 – zid od opeke2 – hidroizolacija3 – termoizolacija4 – hidroizolacija5 -

Sl.8.5:

Sl.8.6: Radovi na izolaciji objekta stiroporom

8.4 Izolacija prozora8.4 Izolacija prozora

Istorijat zastakljenih otvora razvija se od manjih ka većim, pa sve do pojedinih objekata danas, gde se u skelet umeću stakla tako da je fasada potpuno u staklu. Danas, zahvaljujući razvoju tehnologije u proizvodnji stakla, se sve više ugrađuju termoizolaciona stakla.

Kroz prozore gubimo najviše toplote (do 37%). Često je to doslovno bacanje novca kroz prozor. Možda i vi možete nešto preduzeti da manje trošite energiju, a da vam bude čak i toplije.         Na zapadu i onaj koji ima mnogo ne želi dati ni evro više nego što je potrebno. Osim toga tu je još jedna važna činjenica: štednja energije. Industrija koja se razvija u energetskoj krizi izmišlja i proizvodi sve novije i novije termoizolacione materijale. Prozori na kućama prvi su na rang listi gubitaka toplote. Osim što nam daju dnevno svetlo, omogućavaju provetravanje prostorija, a ponekad i lep pogled, prozori su glavni krivci za povećanje troškova grejanja. Zastakljene površine leti se greju a zimi hlade višestruko brže od zidova i podova. Isijavanje energije kroz te površine stvara velike i neugodne temperaturne razlike tih površina i vazduha u prostoriji. Za ugodan boravak u prostoriji, razlika temperature vazduha u sobi i temperature zidnih, podnih i prozorskih (obodnih) površina ne bi smela biti veća od 2°C. Ako je srednja obodna temperatura prostorije ispod 19°C, onda za tu razliku treba povisiti temperaturu te prostorije (iznad srednje obodne temperature). Na primer ako je u prostoriji samo 15°C (19°C - 15°C = 4°C), temperatura u prostoriji treba biti 19°C + 4°C = 23°C. Uzmimo primer prostorije sa jednoslojnim staklom kada je spoljna temperatura - 10°C. Na mestu dodira u prostoriji temperatura je -3°C, ali kada se tome dodaju obodne temperature plafona, zidova i poda srednja vrednost temperature obodnih površina iznosi 11°C. U tom slučaju sobnu temperaturu treba povisiti za 8°C znaci 19°C + 8°C = 27°C. To izaziva vrlo nezdravu klimu u prostoriji i osecaj ″neprijatno hladno″ ili ″neprijatno vruće″. Ovako pojačano zagrevanje nagriza i zdravlje i porodični budžet. Zato je važno da spoljni zidovi i prozori imaju što je moguće manju razliku temperature u dodiru sa sobnom temperaturom. Smanjenje temperaturne razlike na staklenim površinama postiže se izolacionim svojstvima stakala, ali pre svega međuprostorom između stakala. U obodne površine spadaju i površine rama i krila prozora. Dobrim odabirom višekomornog PVC profila, smanjiće se razlika srednje obodne temperature i temperature sobe.

Termopan staklima je moguće smanjiti gubljenje toplote kroz prozore i na kućama koje nisu nove, niti građene prema današnjim standardima građevinske stolarije.Toplo osvetljeni prozori ne moraju značiti isijavanje toplote.          Ne verujte onima koji tvrde da je to postignuto vakumiranim prostorom između stakala. Kad bi to zaista bilo tako onda staklo sigurno nebi izdržalo vazdušni pritisak od 1kg na cm2. Staklo površine 1m2 ima 10 000 cm2, pa bi sigurno prsnulo pod pritiskom od 10 tona. Po pravilu između stakala je vazduh, ali hermetički zatvoren silikonskim zaptivanjem na ivičnom spoju stakala. Prema standardima u međuprostoru termopan stakla ne sme se pojaviti kondenzat sve do temperature od-30°C. Zbog toga se tu ubacuju i hidroskopni materijali koji upijaju vlagu.          Kod starih prozora međuprostor između stakala bio je i više od 15 cm. To je veliki vazdušni jastuk koji bi trebao odigrati termoizolacionu ulogu. Takvi prozori su sigurno bolji nego jednostruki, ali ne mnogo, osim što mogu lepo delovati ako u medjuprostor postavite cveće. Medutim, ni ono neće izdržati zimu kada se spoljno staklo ukrasi ledenim cvetovima. Što je veći vazdušni međuprostor, veća je i mogućnost strujanje vazduha, krećući se, vazduh se greje na unutrašnjem i hladi na spoljnem staklu. Pogotovo što stari prozori ne zaptivaju dobro u ležištima okvira.          Sistem krilo na krilo uštedeo je na utrošku materijala za okvire. Razmak stakla tu je oko 4cm. Ali vazdušni jastuk ni ovde nije dovoljno efikasan, jer nije hermetički zatvoren. Vazduh se vlaži dolazi do kondenzovanja i zamrzavanja, oštećuju se okviri i okovi. Zbog toga i toplotna izolacija gubi efikasnost.        Troslojno termopan staklo ima znatno veći efekat toplotne izolacije od dvoslojnog. Stručnjaci ipak smatraju da ga ne treba stavljati na sunčanu (južnu) stranu kuće. Zimi se može danju i kroz

termopan staklo uhvatiti besplatna sunčeva energija, a uveče treba spustiti roletne i zavese.

Tab.8.1: Prikaz potrošnje energije

Sl.8.7: Uvid u stabilnost i zaptivnu moć

A – visoko moderni materijal profila, koji su napravljeni od visoko otpornog tvrdog PVC-a sa garantovanom debljinom zidovaB – trokomorna konstrukcija, sa spoljašnjim, unutrašnjim i jednom velikom glavnom komoromC – pocinkovani čelični ojačivači daju prozorima velikih dimenzija visoku stabilnostD – duplo zaptivanje (spoljašnji i unutrašnji zaptivači koji su otporni na UV zračenja i vremenske nepogode)E – zaptivanje stakla (uske efektivne zaptivke daju lep izgled, jer nema crnog okvira oko stakla)F – ustakljenje termo staklom, sa dobrim toplotnim i akustičnim izolacionim svojstvima, može biti debljine od 32 mm do 45 mm.