Motivacija u školskom učenju

Teorije motivacije

Podsticaji za učenje

Motivacija u učenju

Poreklo termina: od latinskog glagola movere – kretati se

Određenje - proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte i regulisanja aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva

Rezultati istraživanja pokazuju da je motivacija značajna determinanta školskog uspeha

Nastavnici je ističu kao jedan od najznačajnijih faktora učenja

Povezana je i sa stavovima prema školi, disciplinom i zadovoljstvom kod učenika i nastavnika

Motivacija u učenju

Opšta motivacija za učenje – trajna i široka dispozicija manifestovana kao težnja za usvajanjem znanja i veština u različitim situacijama

Specifična motivacija za učenje – motivacija za usvajanje sadržaja u određenom školskom predmetu ili disciplini

Unutrašnja i spoljašnja motivacija Unutrašnja (intrinzična) motivacija – izvor

zadovoljastva je u izvođenju same aktivnosti (zadovoljstvo, radost otkrivanja novog, potvrđivanje svojih kognitivnih sposobnosti...);

Spoljašnja (ekstrinzična) motivacija – preduzeta aktivnost služi kao sredstvo za ostvarivanje nekog spoljašnjeg cilja (ocena, materijalna nagrada); izvor zadovoljstva je u ishodu, a ne u samoj aktivnosti;

Kako se spoljašnja motivacija zasniva na postojanju nekog spoljašnjeg podsticaja (insentiva), ona se naziva i insentivna motivacija.

Efekti spoljašnje i unutrašnje motivacije u učenju

Nagrađivanje unutrašnje motivisanih ponašanja - može da dovede do smanjenja unutrašnje motivacije i aktivnost koja je bila ranije unutrašnje motivisana počinje da se izvodi samo ako se anticipira spoljašnja nagrada

Sadržaj učenja Ekstrinzična Intrinzična

Trajnost pamćenja Manja, brže se zaboravlja

Veća, sadržaji se dugo pamte

Emocionalni odnos prema sadržaju

Sadržaji neprivlačni, uče se prisiljavanjem

Sadržaji zanimljivi, usvajaju se sa zadovoljstvom

Kvalitet usvojenosti sadržaja

Površna usvojenost, slabija povezanost sadržaja, slabija primena u praksi

Temeljna usvojenost, sadržaji bolje povezani, lakša primena u praksi

Teorije motivacije

Teorije potreba – pokretanje ponašanja uzrokovano je stanjem unutrašnje napetosti koje nastaje usled fiziološke ili psihološke neravnoteže. Organizam se pokreće na ponašanje kako bi se smanjila unutrašnja tenzija i ponovo uspostavila ravnoteža praćena osećanjem prijatnosti

Kognitivističke teorije – motivi su relativno stabilne stečene dispozicije nastale na saznanju o vlastitim mogućnostima u situacijama postignuća (percepcija uzroka uspeha/neuspeha u prošlim aktivnostima, svojstva postavljenih ciljeva, očekivanja uspešnosti u budućnosti...)

Teorija motivacije za postignućem

Motiv za postignućem – tendencija dugotrajnog ulaganja napora da bi se ostvarilo nešto čime će se osoba istaći pred drugima

Ponašanje usmereno prema postignuću ishod je sukoba između dve težnje:

Težnja za uspehom=motiv za uspehom X verovatnoća uspeha X privlačnost cilja

Težnja za izbegavanjem neuspeha=motiv izbegavanja neuspeha X verovatnoća neuspeha X odbojnost cilja

Motivacija za postignućem=težnja za postizanjem uspeha – težnja za izbegavanjem neuspeha

Teorija motivacije za postignućem

Ova motivacija pojavljuje se kao relativno stabilna osobina ličnosti

nizak motiv postignuća visok motiv postignuća

visok strah od neuspeha nizak strah od neuspeha

Osobe sa izraženim motivom za postignućem biraće zadatke srednjeg nivoa težine, dok će osobe sa niskim motivom za postignućem biti sklonije da biraju ili suviše lake ili suviše teške zadatke

: )

Teorija vlastite vrednosti

Ljudi teže da održe povoljnu sliku o sebi u čijoj se osnovi nalazi samopoštovanje ili svest o vlastitoj vrednosti

Da bi očuvala povoljnu sliku o sebi osoba mora pokazati svoju kompetenciju u različitim područjima i što ređe doživljavati neuspeh

motiv za postizanjem uspeha

nizak visok

motiv za izbegavanjem neuspeha

nizak Preterano

ravnodušni

Usmereni ka uspehu

visok Usmereni ka izbegavanju neuspeha

Preterano ambiciozni

Teorija vlastite vrednosti

Dve ciljne orijentacije: Zaokupljenost sobom – učenici sa ovom

orijentacijom po svako cenu žele izbeći neuspeh i mogućnost da ih drugi vide kao nekompetentne; odeljenja u kojima se podstiče takmičarska atmosfera jačaju ovu orijentaciju

Zaokupljenost zadatkom – učenici sa ovom orijentacijom u prvi plan ističu zadatak; eventualni neuspeh neće poljuljati njihovo samopoštovanje; u odeljenjima gde se podstiče individualno učenje i upoređivanje sa vlastitim rezultatima (takmičenje sa samim sobom) preovladavaće ova orijentacija

Strah od uspeha – očekivanje negativnih reakcija okoline na postignuti uspeh

Teorija atribucije

Motivacija u nekoj aktivnosti određena je, ne samo prethodnim doživljajima uspeha, već i tumačenjem uzroka svog postignuća: Mesto uzroka: uzrok uspeha/neuspeha može biti unutrašnji

(osobine pojedinca) ili spoljašnji (svojstva situacije) Stabilnost uzroka: uzrok uspeha/neuspeha može se

opažati kao postojan ili nepostojan Mogućnost kontrole: uzrok uspeha/neuspeha može se

posmatrati kao više/manje kontrolabilan

...teorija atribucije

Najčešće vrste uzroka kojima učenici tumače svoj uspeh/neuspeh: Sposobnosti Zalaganje Težina zadatka Slučaj/sreća

Atribucije se uspostavljaju na osnovu situacionih znakova

Atribucije deluju na učenikova očekivanja budućih uspeha, na njegovo ponašanje i emocionalne reakcije

Teorija socijalne kognicije

Bandura (1986) određuje motivaciju kao ponašanje usmereno ka cilju koje se javlja pod uticajem: očekivanja o ishodima akcije i percepcije samoefikasnosti

Osećaj samoefikasnosti – uverenje da smo u stanju svojim postupcima ostvariti željni cilj

Ova uverenja su više situaciono određenja U formiranju osećanja samoefikasnosti značajnu ulogu

imaju potkrepljenja koja osoba dobija iz sredine, kao i opažanje ponašanja modela (učenje po modelu)

...teorija socijalne kognicije

Očekivanje pozitivnog ishoda

nisko visoko

Samoefikasnost

visoko društveni protest,

promena sredine

samosvesna akcija, visoka angažovanost

nisko rezignacija,

povlačenje

gubitak samopouzdanja potištenost

Teorija samoodređenja

Opšta teorija ljudske motivacije koja tumači razvoj i funkcionisanje osobe unutar socijalnog konteksta (Deci i Ryan, 2000), a usmerena je na stepen u kome je ljudsko ponašanje voljno, samoodređeno

Osnovna pretpostavka: ljudi su aktivni organizmi sa urođenom sklonošću ka psihološkom rastu i razvoju, koji teže savladati sredinske izazove zbog čistog zadovoljstva koje im to donosi (intrinzična motivacija)

...teorija samoodređenja

Intrinizična motivacija će se pojaviti kada su zadovoljene temeljne psihološke potrebe: Autonomija – potreba da svojevoljno i samostalno

biramo aktivnosti i donosimo važne odluke za svoj život

Kompetentnost – potreba da se osećamo uspešnim i da imamo kontrolu nad okolinom, da se osećamo sposobnima i delotvornima u onome što radimo

Povezanost – potreba za bliskim i sigurnim odnosima s ljudima koje smatramo važnim u svom životu, koji podstiču osećaj kompetentnosti, a ne ugrožavaju autonomiju

Tipovi motivacije prema TSO

Eksternalna motivacija – činimo nešto potaknuti spoljašnjim pritiscima, da bismo dobili nagradu ili izbegli kaznu

Introjektovana motivacija – zasniva se na samokontroli, činimo nešto da bismo izbegli osećaj krivice, pritiska, napetosti

Identifikovana motivacija – činimo nešto jer smo shvatili zašto je to važno, čak i kada ne uživamo u tome

Intrinzična motivacija – činimo nešto zato što uživamo u toj aktivnosti samoj po sebi

Motivacija i ciljne orijentacije

Usmerenost na učenje – glavni cilj školovanja je postizanje kompetencije u onome što se uči u školi

Usmerenost na izvedbu – glavni cilj je dobijanje pozitivnih (dobrih) ocena svog rada (ili izbegavanje negativnih)

Usmerenost na učenje Usmerenost na izvedbu

Uspeh se definiše kao... napredak, poboljšanje dobra ocena, bolji učinak u odnosu na druge

Učenik najviše vrednuje.. zalaganje/učenje visoke sposobnosti u odnosu na druge

Zadovoljstvo izaziva... naporan rad, izazov uraditi bolje od drugih

Nastavnik doživljen kao usmeren na to...

kako učenici uče kakve ocene dobijaju

Na greške se gleda kao na...

deo učenja uzrok anksioznosti

Pažnja usmerena na... proces učenja poređenje vlastitog učinka sa drugima

Razlog za ulaganje napora je...

učenje nečeg novog dobra ocena, biti bolji od drugih

Kriterijum vrednovanja je...

apsolutan, napredak normativan, zavisan od učinka drugih

Podsticaji za učenje

Podsticaji za učenje su spoljašnji faktori koji povećavaju motivaciju za učenje.

Nazivaju se i spoljašnjim motivima, jer učenik u učenju teži postizanju nekog spoljašnjeg, privremenog cilja.

Vrste podsticaja: cilj, rok, interesovanje, emocionalni odnos i stav prema gradivu, poznavanje rezultata, pohvala i pokuda, saradnja i takmičenje, uspeh i neuspeh, stepen aspiracije.

Cilj i rok kao podsticaji za učenje

Cilj ili namera da se nešto nauči – da bi se neko gradivo usvojilo nije dovoljno da se pasivno ponavlja, već je važno da postoji jasan cilj da se gradivo želi usvojiti;

Rok za koji se nešto uči – utiče na: Trajanje naučenog – svest da se nešto uči za duži

rok pozitivno utiče na zadržavanje podataka u dugoročnoj memoriji

Efikasnost učenja – blizak rok povećava motivaciju, stvara veću zagrejanost za rad i može da poveća količinu naučenog u jedinici vremena

Interesovanje, emocionalni odnos i stav prema gradivu

Gradivo praćeno interesovanjem učenika lakše se uči, bolje i duže pamti,

Načini razvijanja interesovanja: Novo i nepoznato povezati sa nečim što je poznato i

interesantno Isticanje značaja gradiva i mogućnosti njegove primene

Istraživanja pokazuju da postoji povezanost između interesovanja i sposobnosti učenika.

Emocionalni odnos prema gradivu u bliskoj vezi sa interesovanjem; pozitivno emocionalno obojeni sadržaji se bolje pamte

Stav prema gradivu – lakše se uči gradivo prema kome se ima pozitivan stav

Poznavanje rezultata

Značaj povratne informacije u učenju izveden iz zakonitosti instrumentalnog učenja;

Povratna informacija (feedback) – objektivna, konkretna i vrlo precizna informacija o uspehu u nekoj aktivnosti;

Dve funkcije povratne informacije: Motivaciona (služi kao potkrepljenje kojim se

učvršćuje ono što je tačno naučeno) Informativno-korigujuća (služi za eliminaciju

i ispravljanje grešaka)

Vrste povratne informacije

Inherentni feedback – proprioceptivni i kinestezički oseti koji se dobijaju iz pokreta organizma; važna kod učenja motornih radnji;

Dopunski feedback – dobija se iz sredine; može biti različit:

Neposredni: Odloženi:

Daje se odmah nakon izvršene aktivnosti

Daje se vremenski odloženo

Kontinuirani: Diskontinuirani:

Sledi svaku reakciju onoga koji uči

Javlja se u određenim vremenskim intervalima

Izdvojeni: Sumirani:

Pojedinačna inf. posle svake aktivnosti

Sumirana inf. nakon niza izvođenja jedne iste aktivnosti

Spremnost za prijem povratne informacije

Zavisi od više faktora, neki su personalne prirode, a neki se tiču karakteristika samog feedbacka:

Karakteristike povratne informacije: Pozitivan feedback – lakše se prima i prihvata Negativan feedback – ima značaja za eliminaciju grešaka;

može delovati motivaciono kao frustracija slabijeg intenziteta koja energizira ponašanje i vodi u pravcu prevazilaženja prepreke

Personalne karakteristike: Nivo samopouzdanja i samopoštovanja Percepcija sopstvene efikasnosti Kognitivna evaluacija feedbacka (procena kredibiliteta

njenog izvora, procena tačnosti i standarda na osnovu kojih je data i sl.)

Efikasna povratna informacija

Da bi povratna informacija bila efikasna, ona mora biti:

Konkretna

Precizna

Određena

Neposredna – kad god je to moguće da sledi odmah posle učenikove reakcije

Pohvala i pokuda

Neki autori dele podsticaje za učenje na: Pozitivne – deluju u pravcu da se učenjem nešto postigne Negativne – deluju tako da se u učenju nešto izbegne ili

ispravi Prema ovoj podeli pohvala spada u pozitivne, a pokuda u

negativne podsticaje za učenje. Eksperiment E.Harlok o uticaju pohvale i pokude:

E1 grupa: hvaljena bez obzira na stvarni rezultat E2 grupa: kuđena bez obzira na stvarni rezultat E3 grupa: ignorisana K grupa: nije bila u istoj prostoriji sa E grupama; u njoj nije

uveden ovaj motivacioni faktor (niko nije ni hvaljen ni kuđen ni ignorisan)

Rezultati eksperimenta E.Harlok

Najbolje rezultate postigli učenici iz E1 (hvaljene) grupe; njihovi rezultati su rasli tokom svih pet dana vežbanjaUčenici iz E2 (kuđene) grupe su prva dva dana napredovali isto kao E1 grupa, ali je kasnije dejstvo pokude kao podsticaja oslabilo i njihovi rezultati su počeli da opadajuUčenici iz E3 (ignorisane) grupe su napredovali tokom prva dva dana, verovatno se nadajući pohvali, ali kako na njih nije obraćena pažnja njihov rezultat je počeo konstantno da opada, tako da je na kraju bio slabiji u odnosu na uspeh E1 i E2 grupeNajslabije rezultate postigla je K grupa u kojoj nije bio uveden nikakav motivacioni faktor

Faktori od kojih zavisi delovanje pohvale i pokude

Pohvala i pokuda ne deluju jednako kod svih pojedinaca;

Neke osobine ličnosti pojavljuju se kao faktori koji menjaju dejstvo pohvale i pokude: Nivo samopouzdanja Introverzija – ekstraverzija (eksperiment

Tompsona i Hanikata)

Saradnja i takmičenje

Rezultati istraživanja pokazuju da je:Takmičenje jači podsticaj za učenje od saradnje;

Individualno takmičenje vodi postizanju boljih rezultata nego grupno takmičenje;

Grupno takmičenje jače deluje kao podsticaj kod učenika nižih sposobnosti;

Mlađe učenike više stimuliše grupno, a starije individualno takmičenje;

U spontanom takmičenju učenik obično za takmaca bira onoga koji mu je po uspehu i sposobnostima približan;

Takmičenje sa samim sobom – najpozitivniji vid takmičenja kojim se eliminišu negativne strane takmičenja sa drugima; pozitivno deluje na razvoj ličnosti

Uspeh/neuspeh i nivo aspiracije kao podsticaji za učenje

Uspeh deluje podsticajno, a neuspeh može da predstavlja smetnju napredovanju;

Postoje individualne razlike u reagovanju osobe na uspeh i neuspeh;

Neopravdano korišćenje straha od neuspeha kao podsticaja za učenje;

Nivo aspiracije – uspeh koji pojedinac očekuje da će postići kada pristupa nekoj aktivnosti; može biti: Prilagodljiv (realističan): varira zavisno od prethodnih uspeha

i neuspeha u sličnim aktivnostima Rigidan:

Daleko ispod stvarnih mogućnosti osobe Daleko iznad stvarnih mogućnosti osobe