48
1 МЕТОДИКА МЕТОДИКА ЛИКОВНЕ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ КУЛТУРЕ 4 4 Доц Доц . . др др Сања Сања Филиповић Филиповић Елементи васпитно-образовног рада ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

4 METODIKA

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: 4 METODIKA

1

МЕТОДИКАМЕТОДИКАЛИКОВНЕЛИКОВНЕКУЛТУРЕКУЛТУРЕ 44

ДоцДоц. . дрдр СањаСања ФилиповићФилиповић

Елементиваспитно-образовног рада

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЛИКОВНЕКУЛТУРЕ

Page 2: 4 METODIKA

2

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

• У Основама програма разрађени су циљеви, задаци, садржаји иактивности за свако ликовно подручје, зависно од узраста детета(предшколско, основна и средња школа).

• Програм прати развој ликовних способности деце и одговарајућимподстицајима га убрзава.

• Свакако је важно дефинисати опште васпитне и образовне циљевеи задатке ликовне културе који су карактеристични за васпитно-образовни рад на свим узрасним нивоима.

• Општи васпитни циљеви ликовне културе: • развој личности и њених квалитета

• развој креативности као компоненете личности

• еманципација и социјализација личности

Page 3: 4 METODIKA

3

• развој емпатије, толеранције и хуманих ставова

• способност комуникације визуелним средствима

• развој посматрања, опажања, визуелне перцепције и рецепције, визуелног мишљења, креативног мишљења, интелигенције, емоција, маште, моторике, координација ока и руке

• култивисање ликовних способности

• развој воље, пажње, доследности у раду, корисних навика, критичности

• развој свести о сопственом бићу, потребама и могућностимазадовољавања тих потреба кроз креативни рад, способностдоживљавања и изражавања кроз ликовно стваралаштво

Page 4: 4 METODIKA

4

• Општи образовни циљеви ликовне културе:

• стицање знања и практичних ликовних искустава кроз самосталанстваралачки рад

• упозавање са традицијом и културном баштином

• упознавање са историјом уметности (дела, аутори, епохе истилови)

• упознавање са теоријом ликовне уметности

• упознавање са подручјима ликовних и визуелних уметности, ликовним средствима, техникама и материјалима

• ликовно описмењавање кроз усвајање основа ликовног језика(ликови елементи и принципи грађења ликовне структуре)

Page 5: 4 METODIKA

5

• Општи задаци су:

• омогућити да кроз ликовне игре и активности деца упознајусвојства различитих ликовних материјала и техника, као и њиховокоришћење

• да деца усвоје основе ликовног језика, односно ликовне елементекако би се оспособили за самостално ликовно изражавање истварање

• да се код деце кроз различите ликовне задатке подстичу иразвијају визуелно опажање, визуелно мишљење, дивергентнокреативно мишљење, креативна продукција, способност опажања, доживљавања и естетског процењивања лепог у природи, уметности и народној традицији

• кроз одређене садржаје ликовних активности развијати партнерскиоднос између, детета, наставника и родитеља

• да се одабраним садржајима омогући корелација измеђуразличитих образовно-васпитних области, са посебним нагласкомна повезаност говорног, музичког и ликовног стваралаштва

Page 6: 4 METODIKA

6

• да се код деце развијају способност све потпунијег и сигурнијегликовног изражавања својих идеја и тема, представљања свогодноса према свету, према другим људима и према самом себи, узизвесну прераду и уопштавање ових односа

• развијање код деце опште спретности, визуелне и моторнекоординације, посебно ока и руке

• развијајање код деце чулне осетљивости, радозналости, истраживачко и проблем-проналазачко мишљење који подразумевајуспособност субјективног прерађивања чулних утисака, односноњихово преламање кроз призму јединствене и непоновљивеличности ученика

• развијајње код деце више продуктивних него репродуктивнихспособности, склоност ка трагању за одговорима више него кањиховом усвајању у готовом облику, спремност за иновације пренего прилагођавање постојећем

• развијајање код деце стваралаштва као особине и става личностикоја је конструктивна, продуктивна и осетљива на људе и ствари окосебе, способна да машта, планира, доноси одлуке, истрајава у ономешто је започела и спремна да преузима одговорност за својепоступке

Page 7: 4 METODIKA

7

• да се задовољавају потребе детета за откривањем нових особинаствари и разноврсних материјала, подстичући, развијајући и негујућињихове истраживачке тежње и покушаје у вези са посматрањем, упоређивањем и анализом предмета и појава, довршавањемнепотпуних целина на разне начине и успостављањем оригиналнихвизуелних асоцијација

• да се деца уводе у систематско посматрање изгледа разнихпредмета, посебно обраћајући пажњу на линију, облик, боју, текстуру, светлину и просторне односе у видном пољу, подстичући ихистовремено на прелазак са перцепције на презентацију, захваљујућиликовном представљању и вербалној дескрипцији

• допринос неговању и развијању визуелне и ликовне културе код деце, оспособљавајући их за нова, разноврсна и необична просторнатрагања, дводимензионално и тродимензионално представљањењима блиских тема и погодних мотива

• упознати децу са техникама ликовног изражавања и научити их дапланирају своје поступке ликовног изражавања и стварања

• повезивање разних врста стваралачког изражавања детета (сликањеуз музику, илустровано цртање на основу мотива из прича, прављењереквизита и декора за драмске игре итд.)

Page 8: 4 METODIKA

8

ПРИНЦИПИ ОД КОЈИХ СЕ ПОЛАЗИ У НЕГОВАЊУ ЛИКОВНОГСТВАРАЛАШТВА ДЕЦЕ И МЛАДИХ

• Наставни или дидактички принципи представљају полазнуоснову, односно начела од којих се полази у вођењу наставе иостваривању њених циљева, задатака и битно утичу на токпредавања и учења, а у складу са општим законитостима процесанаставе.

• Њихов задатак је да помогну ефикасност наставе и имају улогуорјентације, па самим тим не могу да замене стваралачки приступнаставника у актуелној пракси која има своје специфичности.

• Методика ликовне кутуре (како наставе ликовне културе тако иликовног васпитања предшколске деце) уважава и користи општедидактичке принципе уз извесну прераду и прилагођавањеспецифичностима ликовног васпитања и образовања.

• Полазећи од општих дидактичких принципа уз уважавањеспецифичности процеса ликовног васпитања и образовањаиздвојићемо следеће принципе:

Page 9: 4 METODIKA

9

1. Принцип квалитета и васпитне усмерености

• Васпитни рад увек има орјентацију и тежи ка неком идеалу, квалитету – то називамо циљем.

• Квалитативан циљ се не може остварити на неквалитетнимсадржајима, поступцима и односима.

• Нема правог рада у ликовном васпитању и образовању ако онне доприноси развоју личности и њеним квалитетима, па свакаликовна активност треба да има своју васпитну усмереност.

• То значи да је неопходно да поступци наставника (ликовногпедагога, учитеља или васпитача), као и садржаји и активноститреба да буду у функцији развоја како ликовних способности, тако и личности детета у целини, што је дефинисано општим испецифичним циљевима ликовног васпитања и образовања.

Page 10: 4 METODIKA

10

2. Принцип систематичности и поступности

• Ликовна активност је слободна, али васпитно-образовни рад и уовој области има своје циљеве, задатке и садржаје.

• У ликовном раду стваралачка активност детета треба да будесвесна, а не чисто репродуктивна.

• Наставник (ликовни педагог, учитељ или васпитач) требапажљиво да одреди ликовни проблем (од познатог канепознатом, од реалног ка апстрактном, од ближег ка даљем, одпростог ка сложеном...) уважавајући претходна знања, како бидете поступачно изграђивало систем знања и вештина у овојобласти.

• Систематичност се не односи само на приступ садржају већподразумева артикулацију свих аспеката васпитно-образовнограда у овој области.

• Принцип систематичности у извесном смислу налази својуконкретизацију у наставном плану и програму, у уџбеничкојлитератури као и у методама рада наставника.

• Наставник (ликовни педагог, учитељ или васпитач) у току радамора да континуирано прати процес и резултате уз уважавањеспецифичности ликовног васпитања и образовања као системакоји је флексибилан, отворен, динамичан, дијалектичан.

Page 11: 4 METODIKA

11

3. Принцип индивидуалности и одмерености према узрасту

• Принцип индивидуализације и одмерености према узраступодразумева прилагођавање дидактичке активности (ускладитиметоде, облике рада и педагошке поступке) према индивидуалнимособеностима сваког детета, уважавајући разлике међу децом ињихов индивидуални темпо развоја.

• Ликовни израз је условљен структуром сваке личности и онодражава ту личност.

• Наставник (ликовни педагог, учитељ или васпитач) у васпитно-образовном раду мора да поштује индивидуалност детета, па моранастојати да код детета шири и обогаћује ликовни сензибилитет узуважавање његових индивидуалних специфичности.

• Наставник не може да тражи од детета више него што оно може дапостигне, већ се захтеви постављају тако да стимулишу његовнапор у решавању проблема како би напредовало у развоју, да гауводи у „зону наредног развоја“.

• Важно је уважити чињеницу да је развој код све деце исти, али даје темпо њиховог развоја различит.

Page 12: 4 METODIKA

12

4. Принцип слободног ликовног изражавања

• Стваралаштво и слобода су синоними једног истог људскогпроцеса.

• Овај принцип треба схватити шире и обухватније, као развојиндивидуалности деце али не само у смислу спонтаности инесистематичности, већ у оквирима законитости развојакреативности.

• Задатак наставника (ликовни педагог, учитељ или васпитач) јестеда поштује овај дидактички принцип, да подстиче слободни икреативни израз деце без наметања готових шема и шаблона, алиуз благо усмеравање и уважавање како природе ликовнеуметности тако и индивидуалних специфичности сваког детета.

Page 13: 4 METODIKA

13

5. Принцип социјализације

• Колективни рад деце доприноси развоју друштвености, међусобном разумевању и поштовању различитости.

• Принцип социјализације подразумева овладавање испоразумевање визуелним средствима, чиме се богати икултивише социо-емоционална сфера дечје личности, развијаосетљивост за широк круг појава у друштвеном животу, уметности и стваралаштву.

• Путем ликовног стваралаштва дете потврђује свој идентитет, стиче слику о себи, као и поверење у своје способности, осамостаљује се, развија своју иницијативу и критичност и тосве постиже сопственом активношћу.

Page 14: 4 METODIKA

14

6. Принцип свесности и активности

• Принцип свесности и активности подразумева активан односпрема знањима која се стичу као услов за свесно образовањечиме се превазилази формалистички приступ, односно механичкогпамћења без разумевања садржаја који се учи, вербалнапрезентација наученог без образложења, као и неспособност дасе оно што је научено примени у пракси.

• Када се говори о ликовном васпитању и образовању наставник(ликовни педагог, учитељ или васпитач) може својим поступцимада онемогући да се активност и свесност детета у ликовном радуиспоље ако намеће готове узоре и моделе или захтева истарешења од све деце. Дете тада механички прецртава, без свеснеи стваралачке ангажованости.

• Неопходно је у васпитно-образовном процесу оспособити дете даима активан однос према знањима и вештинама која стиче и да ихсвесно користи у пракси, што значи да у области ликовне културеваспитно-образовни рад треба организовати тако да дете можесамостално и плански решавају одређене ликовне проблеме, а неда буду само извршиоци налога задатака без самосталног, свесног и активног учешћа.

Page 15: 4 METODIKA

15

7. Принцип очигледности и апстрактности

• Очигледност коју дете има већ делимично у свом искуству при чемуовај принцип олакшава додир са стварношћу, упознавање појава ипроцеса, као и разумевање односа међу њима.

• Веома је важно у раду са децом омогућити богата чулна и сазнајнаискуства, при чему је важно активно и свесно учешће детета.

• Ликовно стваралаштво је процес трансформације и преобликовањапри чему важну улогу имају разне психичке операције. Дете се упочетку не ослања на непосредно посматрање, већ на раније виђено, доживљено сазнање, дакле на лично искуство.

• У ликовном васпитању и образовању је веома важно очигледностпоимати као средство наставе, а не крајњи циљ, како се не библокирао развој појмова и апстрактног мишљења и да се задржавамиљење детета само на перцептивном нивоу.

• Ликовна уметност је по својој природи визуелна, па се и посматрањепојава, ствари и процеса, развија очигледношћу, али је услов застваралаштво у ликовном раду неопходно развијати способност да сеса конретног прелази на апстрактно мишљење.

Page 16: 4 METODIKA

16

8. Принцип повезаности теорије и праксе

• Принцип повезаности теорије и праксе омогућава да дете развијаспособност стваралачког мишљења, и логичког повезивањатеоретских поставки са актуелном праксом.

• Пракса тражи одговоре на одређена питања, а теорија трага заодговорима и образложењима, и обрнуто, одређене теоретскепоставке и њихова оправданост се проверава у пракси.

• Самим тим дете кроз практичан рад може да примењује провераваистинитост усвојених знања, као и да дубље уђе у суштинутеоретских поставки.

Page 17: 4 METODIKA

17

9. Принцип интеграције са осталим васпитно-образовнимобластима

• Дете доживљава стварност интегрално а не подељену на области, тако да и његови начини изражавања (говорно, драмско, ликовно, музичко) треба да представљају јединство.

• Наставник (ликовни педагог, учитељ или васпитач) треба тако даорганизује ликовне активности да се оне преплићу и повезују саосталим садржајима (посебно уметничким), па се тиме уважава ипринцип интеграције и чиме се постиже синергија различитихуметности.

• Ликовно васпитање и образовање на предшколском иосновношколском нивоу чини интегрални део целокупног васпитањаи образовања.

• Дакле може се закључити да дидактички принципи дају одговор збогчега дете треба поучавати на одређени начин, а успешностпримене дидактичких принципа у васпитно-образовном раду увеликој мери зависи од личности наставника (ликовни педагог, учитељ или васпитач), његове стручне и методске спреме, његовеопште културе, креативног става у васпитном процесу, способностида разуме децу, да са њима дели доживљаје у игри и раду, одњегове отворености, радозналог духа и осетљивости за ново ипозитивно у васпитно-образовном раду.

Page 18: 4 METODIKA

18

СПЕЦИФИЧНА ПРИМЕНА МЕТОДА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА УЛИКОВНОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

• Методе су плански и систематски поступци или начин рада уобради садржаја у васпитно-образовном раду.

• Пошто свака метода има за основу неки садржај, може рећи дасадржај одређује методу (научне методе, уметничке методе, истраживачке методе...).

• Метода служи наставнику (ликовни педагог, учитељ или васпитач) као средство рада са децом како би остварио одређене васпитно-образовне циљеве и задатке.

• Може се рећи да процес ликовног васпитања и образовања уважаваметоде до којих је дошла дидактика.

• Када се говори о нивоима васпитно-образовног рада требанапоменути да се користе исте методе, али које се прилагођавајуузрасту деце. На пример, рад са предшколском децом је заснованна игри и у извесној мери се разликује од рада са школском децомса којом се реализује настава.

Page 19: 4 METODIKA

19

• Методе указују на то како и на који начин остваривати планиранециљеве и задатке у оквиру одређене васпитно-образовне области.

• Пошто не постоји једна метода која би била довољна за васпитно-образовни рад, један од задатака наставника јесте и правиланодабир и примена адекватних метода у васпитно-образовном раду ускладу са садржајем одређене области (у овом случају ликовнеуметности).

• Иако свака васпитно-образовна област има своје специфичности, важно је напоменути да наставник не сме у раду користитинепроверене методе које су произвољне и субјективизиране.

• Такође карактеристика метода у васпитно-образовном раду јесте дасе могу повезати са научно-истраживачким методама, јер процессазнавања у настави је сродан процесу трагања и откривања инауци.

Page 20: 4 METODIKA

20

• У васпитно-образовном раду постоје три основна медијапреношења знања:

• реч - усмена и писана реч (усмено излагање, разговор, рад сатекстом)

• посматрање - слика и други визуелни материјал (илустрација идемонстрација)

• практичан рад (експериментално - лабораторијски радови, практичне ликовне активности)

• Ове врсте метода у ликовном васпитању и образовању се некористе у свом примарном облику само као начин преношењазнања, чињеница и вештина, већ и у сврху култивисања личности, па се унутар њих могу дефинисати и специфичности ликовногваспитања и образовања. Можемо их поделити у основе трицелине:

• 1. Вербално-текстуалне методе

• 2. Илустративно-демонстративне методе

• 3. Експериментално-практичне методе

Page 21: 4 METODIKA

21

1. Вербално-текстуалне методе

• Реч је стимуланс који подстиче различите психичкемеханизме. Вербална комуникација је најприступачнијесредство за размену информација међу људима.

• Методе засноване на речима омогућавају да се и друге методелакше примене у раду као што је на пример демонстарирањеодређених поступака и слично.

• У васпитно-образовном раду се најчешће користе вербално-текстуалне методе које се деле у три групације:

• монолошка метода• дијалошка метода• метода рада са тексом

Page 22: 4 METODIKA

22

• а) Монолог

• Монолог представља облик излагања у коме наставиксамостално излаже одређене информације.

• Постоје три вида монолошке методе, а то су: описивање, причањеи предавање.

• Монолог се користи као метод на самом почетку ликовнеактивности у виду увођења када наставник мотивише децу за рад, када истиче задатак, предлог мотива, објашњава употребаматеријала и организација рада, када децу упознаје са новимстварима и појмовима из околине и уметности.

• Дуги монолози наставника доводе ученика у пасиван положајслушаоца, што може имати негативан ефекат и остављају маловремена за рад.

• Важно је да излагање буде што краће, јасно и разумљиво, јер тадаима подстицајну улогу.

Page 23: 4 METODIKA

23

• Описивање или објашњавање је усмерено на информацијеспољном свету који нас окружује и различитим феноменима, појавама и својствима бића и ствари.

• Описивање, односно објашњавање се користи у свим фазама радапри чему наставник треба да појасни и расветли неки проблем, даукаже на неку логичку повезаност и законитости.

• Оно може бити фактографско када се само наводе одређенечињенице, или аналитичко које је живописно, сликовито и обојеноемоцијама.

• Причање или приповедање је усмерено на излагање одређенихинформација у форми приче са радњом или хронологијом иразвојем догађаја која треба да илуструје одређени проблем.

• Карактер приповедања је емоционалан и делује мотивационо напсихологију слушаоца будећи у њему доживљај, што је за областликовне културе веома важно.

• Овај вид монолошке методе се успешно користи у раду са децоммлађег узраста, буди у њима радозналост, заинтересованост заодређени проблем, машту и доживаљај.

Page 24: 4 METODIKA

24

• У раду са образовним садржајима користи се предавање илитумачење као облик монолошке методе за тумачење непознатихтермина и појмова, а основна какрактеристика му јесистематичност и логичка структура градива.

• Веома је важно да се предавање прилагоди циљевима и задацимаодређене области која се обрађује и сазнајним могућностимадетета.

• У предавању треба издвојити и акцентовати битне елементепроблема да се дете не презасити са великим бројем информацијакоје могу да га удаље од основног проблема.

• Веома важно да се предавање, као и остали облици монолошкеметоде комбинују са осталим методама, као и да се одређенебитне информације забележе на табли графиконима, сликовно исл.

• Осим наставника, дете такође има прилику да самостално излаженеке садржаје који се односе на одређена тумачења ликовнихфеномена, тумачење и анализу сопственог ликовног рада, уметничког дела и слично, као и да искаже сопствени доживљај.

Page 25: 4 METODIKA

25

• б) Дијалог

• Дијалог представља двосмерну комуникацију која подразумевадва или више учесника.

• Дијалог или разговор може бити индивидуални (наставник-детеили дете-дете) и групни.

• Дијалог је заснован на размени информација, мишљења, ставовакроз систем питања и одговора. Као наставна метода дијалог серазликује од обичног разговора јер је усмерен на остваривањеодређених дидактичких циљева.

• Предност ове методе је што је динамична и омогућава активноучешће деце и уводи их у „колективни процес мишљења“.

• Постоји неколико врста дијалога, као што су:

• Хеуристички разовор је врста дијалога при чему наставник стварапроблемску ситуацију којом усмерава дете да буде активно и дасамостално путем трагања долази до решења проблема и изводизакључке.

Page 26: 4 METODIKA

26

• Катихетички разговор се користи при понављању и утврђивањуградива и представља начин који се односи на репродуковањенаученог, при чему треба водити рачуна да ова врста дијалога недоминира због своје једносмерности која је усмерена превасходнока тренирању памћења одређених података.

• Популарно предавање представља дијалог у коме наставник имаводећу улогу и разговор води према унапред осмишљеномсистему питања и одговора, при чему треба бити обазрив како сене би дијалог сводио на очекиване одговоре који не смеју изаћи изконтекста и не подразумевају промишљање, трагање за новимпиступима проблему. Овакав дијалог се најчешће примењује заувођење у радне активности.

• Дискусија представља једну од најефикаснијих дијалошкихметода и састоји се у размени ставова и мишљења саговорникана одређену тему. Дискусија постиче критичко мишљење, демократичност, толеранцију, емпатију и емоционалну културу. Веома је важна личност наставника који мора за дискусију битидобро припремљен за материју која је предмет разговора, интелектуално и емоционално ангажован, да посматра децу каоцелину у којој сваки појединац има иста права у дијалогу.

Page 27: 4 METODIKA

27

• Када говоримо о ликовном васпитању и образовању, дијалог садецом треба водити пажљиво, уважавати њихов израз, осећања, мисли при чему дете повезује речи и унутрашње слике свести идоживљаја.

• Важно је да систем питања буде дидактички функционалан, прилагођени узрасту и могућностима деце, одмерена ипроблемског карактера.

• Ако се постигне добра вербална комуникација са децом, очекује сеи добра ликовна комуникација, која може подстаћи децу на свебогатије представљање садржаја и на искреност у казивању.

Page 28: 4 METODIKA

28

• в) Рад са текстом

• Метода рада са текстом подразумева коришћење писане речи каовид преноса и размене информација. Осим што дете можепроширити одређена знања посредством писане речи, такође секористи писаном речју да изази своје мишљење, ставове ипрезентује знања. У раду се користе различити дидактичкиматеријали – уџбеници, радни листови, енциклопедије...

• Текст може бити научни, фактографски или литерарни-поетски.

• У ликовном васпитању и образовању текст има функцију преносаинформација којим деца треба да усвоје нове појмове, фактографске чињенице (на пример подаци из историјеуметности), упознају се са одређеним законитостима у ликовномизражавању и слично.

• Литерарни текст може да послужи за илустровање, да се нештообјасни, или да се појача дететова емоција и доживљај. Текст изкњиге наставник у раду са децом треба мање да чита, јер је тадаусмерен на књигу, при чему читање не сме бити монотоно. Онвише треба да препричава текст чиме се постиже бољи контакт садецом.

Page 29: 4 METODIKA

29

2. Илустративно-демонстративна метода

• Ова метода се користи за илустрацију и демонстрацију(показивање) одређених предмета, појава и процеса и ослањају сена чулно, а посебно визуелно опажање.

• Посматрање оног што се илуструје или демонстрира можепредстављати: методички поступак који се примењује заилустрацију садржаја који се преносе помоћу других метода (например илустрација садржаја у тексту), или методу васпитно-образовног рада када је циљ показивања усвајање одређенихзнања и вештина.

• У посматрању учествују сва чула, па је важно да наставниккоришћењем ове методе ангажује код детета опажања која сузаснована на различитим сензорним процесима.

• Могу се демонстрирати природни облици и боје, догађаји, поступци у коришћењу материјала и руковања прибором, уметничка дела, дечји ликовни радови, предмети за свакодневнуупотребу...

Page 30: 4 METODIKA

30

• Показивање објеката које треба насликати, показивање децикако се нешто црта и исправљање дечјих облика спада у виднаметања индивидуалних ликовних критеријума наставника идоводи до ометања дечјег ликовног стваралаштва, што јесвојствено академском моделу.

• Никако не треба показивати слике из сликовница пре него штоилуструју неки текст јер су то готова визуелна решења одраслогуметника, као ни цртати пред децом како се не би наметали моделии шеме који могу угрозити дететову самосталност ииндивидуалност.

• Треба показивати све оно што може да подстакне сопствене напоредетета да нађе своје решење ликовног проблема.

• Могуће је демонстрирати и неке визуелне структуре (уметничкадела) које ће деца схватити тек касније када достигну потребнузрелост да би их разумела, али наставник због слојевитостиликовног дела бира за методску обраду онај слој који деца могу даприме у зависности од узраста.

• Савремена школа се у великој мери ослања на визуелнеинформације које прате и подржавају теорију.

Page 31: 4 METODIKA

31

• Важно је да избор визуелних садржаја који се илуструју идемонстрирају деци буду правилно одабрани и у функцији оногашто се жели постићи обрадом одређене ликовне целине илирешавањем одређеног ликовног задатка, затим начин посматрања, као и шта је циљ посматрања.

• Илустративно-демонстративна метода има важно место уваспитно-образовном раду и успешно се комбинује са осталимметодама рада, а директно је повезана са принципом очигледностии апстрактности.

• У колико наведене врсте показивања као методе подстичу децу даимитирају природу, ликовне радове друге деце или уметника иудовољавају укусу наставника, то значи да ти наставници имајусклоност ка академском моделу, што није у хуманистичком духунаше школе.

• Може се претпоставити да разлог честе опредељености наставниказа методе које су академског карактера, јесте заправо резултатбесциљности, неструктурираности и несистематичности у раду, каои да се наставник не руководи циљним орјентацијама предшколскогили школског програма, и да импровизује у пракси, користећиметоде рада које су произвољне и које заправо штете развојудечјег ликовног стваралаштва.

Page 32: 4 METODIKA

32

• а) Експериментална метода

• Експериментална метода омогућава да се дете оспособи засамостално експериментално истраживање.

• Ова метода се обично односи на истраживања у области науке. Када се говори о ликовном васпитању и образовању ова метода семоже применити у подстицању деце у области ликовногстваралштва да истражују и упознају различите ликовне технике иматеријале, односно медије, различите процесе ликовногстварања, коришћење ликовних елемената на различите начинепостављањем у специфичне односе при креирању сопственогликовног рада...

• Ова метода подстиче рад различитих мисаоних операција иомогућава развијање креативног, дивергентног мишљења каоуслов за сваралаштво у свакој уметности, па самим тим и ликовностваралаштво.

3. Експериментално-практичне методе

Page 33: 4 METODIKA

33

• б) Метода практичних активности

• Метода практичних активности подразумева реализацијупрактичних задатака са циљем формирања и усавршавањавештина и навика како би се оспособили за самосталан рад.

• Ова метода се обично користи након обраде одређене целине илиобласти за понављање и уопштавање усвојених знања, вештина инавика, односно за примену теоријских сазнања у пракси.

• Наравно то не подразумева конвергентан, једносмерни приступ урешавању ликовног проблема, већ дивергентне приступе усамосталном стваралачком раду.

• Када говоримо о раду са предшколском децом и децом млађегшколског узраста ликовно васпитање и образовање оно има својеспецифичности јер је то начин на који дете учи кроз ликовне игре икреативан рад. Ова метода подразумева игру и експериментисањеликовним материјалима, при чему деца опробавају, истражују, откривају, стичу искуство које касније успешно примењују уликовном изражавању.

Page 34: 4 METODIKA

34

ОБЛИЦИ РАДА У ЛИКОВНОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

• Облици рада представљају дидактичке категорије које зависе одкарактеристика васпитно-образовне области која се обрађује, односно од самих васпитно-образовних садржаја.

• Облици рада подразумевају међусобни однос измеђунаставика и деце у одређеним васпитно-образовнимситуацијама.

• Основна подела облика рада који се примењују у ликовномваспитању и образовању су:

1. индивидуални облик рада

2. фронтални (колективни) облик рада

3. рад у паровима

4. групни облик рада

Page 35: 4 METODIKA

35

• Индивидуални облик рада је најзаступљенији и зависно одсадржаја и ликовног проблема примењује се у свим фазамаликовне активности, односно часа, када се упознајепроблематика рада, када се врши припрема за активност, проучавају садржаји, материјали и средства за рад, израђујускице и идејна решења, реализују радови ил се врши естетскапроцена.

• Разлика између индивидуалног и индивидуализованог облика радаје у томе што индивидуални подразумева самостални радпојединца без размене информација са осталом децом, аиндивидуализовани се односи на облик рада на активностима којесу по сложености прилагођене индивидуалним способностима иличности једног детета.

• Због саме природе области ликовне културе индивидуални обликрада је доминантан и најзаступљенији у ликовном васпитању иобразовању.

Page 36: 4 METODIKA

36

• Фронтални (колективни) облик рада представља симултанирад наставника и деце у целој групи или разреду у токуодређеног временског трајања и условима који су исти за свеучеснике.

• Постоје извесне предности оваквог начина рада јер укључују свудецу равноправно у активност и омогућавају наставнику да будеекономичан са временом који располаже за одређену активност.

• Такође овај облик рада подстиче социјализацију код деце, развијаспособности за тимски рад, позитивне особине личности као што јеемпатија, критички однос према себи и другима, а омогућава иукључивање и слабије деце што има јак мотивациони значај.

• Оно што јесте мањкавост јесте да се у извесном смислу у овомоблику рада индивидуалност не долази у многоме до изражаја, јер јеу видном пољу наставника група деце као целина, а неиндивидуалне особености појединаца. У комбинацији са осталимоблицима фронтални рад ипак има своју педагошку оправданост.

• Овај облик рада се нарочито користи при обради нових садржаја, естетској анализи уметничких дела, радова друге деце, посматрањепојава и предмета, филмске пројекције, читање текстова, разговорио одређеној ликовној проблематици или теми...

Page 37: 4 METODIKA

37

• Рад у паровима или тандем је облик рада који се удосадашњој пракси ликовног васпитања и образовања мањекористио јер се због специфичности ликовне културе истицаозначај индидвидуалног приступа ликовном проблему.

• Овај облик рада је значајан због својих особености као што јеподстицање и мотивација деце за кооперативни рад и удруживање.

• Овај облик рада се не може примењивати у свакој активности већ умногоме зависи од садржаја и ликовних проблема који се обрађујукао што је на пример проналажење идејних решења за обликовањеодређених предмета, техничка примпема материјала и средставаза рад, експериментисање материјалима, ликовна активност којаукључује инсталације у простору, тродимензионално обликовање ислично.

Page 38: 4 METODIKA

38

• Групни облик рада подразумева рад у групама (три или висеучесника) које су формиране по одређеном систему зависноод карактера садржаја и природе ликовне активности.

• Као и код фронталног облика рада групни рад има свој педагошки, социолошки и психолошки значај јер подстиче добре социјалнеодносе, способност за рад у групи и слично.

• Овај облик рада се може користити у организацији активности којесу сложеније по карактеру као што је: извођење мурала на зиду уентеријеру или екстеријеру, ликовном обликовању сценографије, лутака, костима и реквизита за позоришну представу, декорисањеодређеног простора, рад на заједничким пројектима са различитимтематикама (рециклажа, уређење животног простора илиемтеријера школе).

• Поред основних постоје и остали облици рада који сепримењују у васпитно-образовном раду као што су: домаћирад, екскурзије и ванаставне активности.

Page 39: 4 METODIKA

39

• Домаћи рад је повезан са радом у школи и заједно представљајудидактичко јединство. Домаћи рад је више везан за рад у школи јерсе од деце захтева једна врста способности и припремљености засамосталан рад ван наставе, што је теже са предшколцима.

• Циљ домаћег раде јесте осамостаљивање, продубљивање ипроширивање знања и вештина, вежбање и формирање раднихнавика.

• У ликовном васпитању и образовању домаћи рад се односи наусмени рад који подразумева проучавање садржаја у уџбеницима, приручницима, монографијама, проналажење података наинтернету у медијима и слично.

• Писмени рад подразумева израду реферата, есеја, библиографијана одређену тему на пример из историје уметности, теоријеобликовања и слично.

• Практични рад подразумева реализовање ликовних задатака за којесу ученици оспособљени да их самостално у кућним условимареализулу. То могу бити радови на задату тему, израда албума саколекцијама уметничких дела, фотографија, прикупљањеразличитих материјала за активности у школи и слично.

Page 40: 4 METODIKA

40

• Такође осим индивидуалног домаћег рада, деца могу радити у групана одређеним задацима као што су израде табела, графикона, мапа, експериментисање са различитим материјалима, прикупљање материјла из природе и окружења.

• Веома је важно да захтеви који се постављају буду примерениузрасту, да не буду превише сложени, али и да имају одређенооптерећење које омогућава решавање проблемске ситуације сациљем напредовања у знању и вештинама, односно које их води у„зону наредног развоја“.

• Такође садржај и захтеви домаћих задатака треба да проистичу изпретходних знања, да буду у корелацији са васпитно-образовнимсадржајима одређене области, да буду подстицајни и мотивациони.

• Важно је дати упутства за реализацију одређеног задатка, како и накоји начин се реализују, које су могуће потешкоће и слично. Веомаје важно да се домаћи рад прегледа у сарадњи са децом и да сеуради евалуација остварених резултата, како би деца биламотивисана за даљи рад и напредовање.

Page 41: 4 METODIKA

41

• Екскурзије представљају облик васпитно-образовног рада којиподразумева организовано проучавање различитих појава, бића, предмета, процеса у ваншколским условима.

• Екскурзије у ликовном васпитању и образовању се односе наорганизоване посете музејима, галеријама, различитиморганизованим скуповима, филмским пројекцијама, позоришним идругим представама, одлазак у природу, посета образовним икултурним институцијама и слично.

• Такође ликовне колоније као вид организовног окупљања и ликовнограда уметника се организује и за децу у летњим камповима, приразличитим центрима за подстицање и развој дечјег ликовногствараштва или школама.

• Важно је напоменути да екскурзије треба да имају дефинисанециљеве дидактичке осмишљене задатке у скаду са васпитно-образовним садржајима, како би се касније анализирали ивредновали резултате кроз извештаје или практичне ликовнерадове које су деца припремила.

Page 42: 4 METODIKA

42

• Ваннаставне активности се као облик рада користи у раду садецом која показују интересовање за ликовно стваралаштвокоје превазилази предвиђене програмске садржаје у редовномваспитно-образовном раду у овој области.

• Ваннаставне активности обично подразумевају додатни рад саобогаћеним васпитно-образовним садржајима који се реализује сазаинтересованом децом.

• Такође ликовне групе или секције се формирају у оквиру школеили при неком од центара за ликовно стваралаштво деце и младихкоје сарађују са васпитно-образовном установом (вртић илишкола).

• Веома је важно напоменути да приступ оваквим групама треба дасе омогући сваком детету које показује иницијативу изаинтересованост, а не само „талентованим“ појединцима премаизбору наставника. У договору са стручним сарадницима (педагог, психолог) могу се укључити и деца са сметњама у развоју, којаимају проблем са социјализацијом и слично.

Page 43: 4 METODIKA

43

• Рад са децом у ликовној групи треба да буде плански осмишљен учему треба да учествују и деца, како би се уважила њиховаиницијатива, предлози, интересовања, жеље.

• Садржаји треба да буду разноврсни, подстицајни, да подстичукреативност и доживљај код деце и да омогућавају дивергентанприступ ликовном проблему. Чланови ликовне групе такође могуорганизовано да иду на екскурзије, као да праве индивидуалне иколективне изложбе.

Page 44: 4 METODIKA

44

ЛИКОВНЕ АКТИВНОСТИ И ТИПОВИ ЧАСОВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ УПРОЦЕСУ ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

• Ликовне активности и наставни час ликовне културе суврсте организације васпитно-образовног процеса у областиликовног васпитања и образовања. Ликовне активности сукарактеристичне за рад са предшколском децом и имајукарактер игре без строго дефинисаног временскогограничења, док су наставни часови као главни елеменатразредно-часовног система у школи временски ограничен деонаставног процеса и траје четрдесетпет (45) минута.

• Због специфичности васпитно-образовног рада у предшколскојустанови ликовне активности у вртићу се организују укорелацији са осталим областима и основни организациони обликрада је игра, односно васпитање и учење путем игре.

• Зависно од програмских садржаја и плана рада и како су тисадржаји тематски и проблемски повезани са садржајима из другихваспитно-образовних садржаја, одређује се и тип ликовнеактивности које превасходно зависе од процеса развоја детета, његових ликовних и општих способности.

Page 45: 4 METODIKA

45

• Наставни час ликовне културе у школи представља осмишљенизбор и структурирање наставних садржаја, а његов циљ је даученицима обезбеди систематско усвајање одређених знања ивештина. Часови имају своја дидактичка обележја која одређују типчаса.

• Типологија часова помаже наставнику да сагледа и утврдипојединости које су значајне за организовање часа у складу сањиховим дидактичким циљевима. Дакле зависно од главногдидактичког циља и задатка одређује се и тип часа. Мора сенапоменути да та подела није строга и да се често типови часовапреклапају у процесу наставе чак и током једног наставног часа.

• Основни типови наставних часова ликовне културе су:

1. Обрада градива2. Практичан рад3. Процена резултата

Page 46: 4 METODIKA

46

• 1. Обрада градива – час увођења у нову област и преношењанових знања и вештина, учење као прва фаза креативногпроцеса.

• Ова знања и вештине се у главном односе на следеће области:

• ликовне технике и материјали (упознавање са новим ликовнимтехникама и материјалима и начином њиховог коришћења)

• теорија уметности (упознавање са ликовним елементима, односима међу њима и принципима грађења ликовне структуре, као и врстама медија у ликовној уметности)

• сторија уметности (упознавање основних карактеристикаликовне уметности кроз различите епохе – стилови, ствараоци, дела)

Page 47: 4 METODIKA

47

• 2. Практичан рад – час утврђивања знања, развијања иусавршавања способности и умешности, односно реализацијекреативне идеје кроз стваралачки рад и игру.

• Ове практичне активности се у главном односе на следећеобласти:

• ликовне технике и материјали (коришћење у пракси новихликовних техника и материјала и истраживање могућности иначина њиховог коришћења)

• теорија уметности (утврђивања знања о ликовним елементима, односима међу њима и принципима грађења ликовне структуре ињихова примена у практичном раду кроз различите врсте ликовнихмедија)

• историја уметности (утврђивања знања о основнимкарактеристикама ликовне уметности кроз различите епохе –стилови, ствараоци, дела, њихова анализа и коришћење знања упрактичном раду)

Page 48: 4 METODIKA

48

• 3. Процена резултата – час контроле теоријских знања ипрактичних вештина из области ликовних техника иматеријала, теорија уметности и историје уметности, каои верификација или процењивања резултата одређененаставне целине.

• Типологија часова треба да послужи као орјентир у планирању иорганизацији ликовних активности и наставе ликовне културе, причему се захтева од наставника и васпитача транспарентност ифлексибилност како се васпитно-образовни рад у овој области неби шематизовао и добио ригидан карактер.