39130634 Jacanje Organizma u Starijem Dobu G P Malahov

  • Published on
    10-Aug-2015

  • View
    169

  • Download
    9

Embed Size (px)

Transcript

<p>GENADIJ PETROVI M A L A H O V</p> <p>JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU- Prevod sa ruskog -</p> <p>Beograd 2007.</p> <p>SADRAJ</p> <p>S P E C I F I N O S T P R O C E S A STARENJA OVEJEG ORGANIZMA Individualna konstitucija i brzina starenja</p> <p>. 9 15</p> <p>P R I R O D N I N A I N I SPREAVANJA S T A R E N J A . . 17 ienje spoljanjih manifestacija 21 Cirkulacijsko disanje 21 Oputanje tela 23 25 Pravilan poloaj tela 25 Koncentracija panje 26 Ekstaza 28 Poverenje 29 Lekoviti potencijal muzike 30 M e t o d e ienja spoljanjih manifestacija Uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela 32 EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST . Primer najprostije vebe za koncentraciju Emocionalno-voljna motivisanost za zdrav nain ivota Emocionalno-voljna motivisanost od prejedanja . Emocionalno-voljna motivisanost za muku snagu Emocionalno-voljna motivisanost za ensku lepotu Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju rada srca Emocionalno-voljna motivisanost za stabilizaciju arterijskog pritiska . . . 53 55 56 . . . 57 . . . 59 . . . 60 62 645</p> <p>Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju jetre Emocionalno-voljna motivisanost za jaanje i stimulaciju bubrega i mokranog mehura Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju debelog creva Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju sistema za disanje Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju eluca Emocionalno-voljna motivisanost protiv dijabetesa . . Emocionalno-voljna motivisanost za dugovenost i</p> <p>06 68 69 71 73 76 78 79 82 82 91 97 101 104 107 112 115 116 118119</p> <p>K o m b i n o v a n o ienje elija i tenih sredina organizma ienje eonih i gajmorovih (maksilarnih) sinusa od sluzi P R E P O R U K E ZA ISHRANU Opte n a p o m e n e o ishrani u starijem dobu Uticaj kvalitetnog sastava hrane na zdravlje i proces starenja Ishrana u starijem dobu Bioloki aktivni produkti i materije Iscedeni svezi sokovi Sokovi koji imaju opor ukus Napici koji sadre bioloki aktivne materije Napici koji pomau da se otkloni umor Pripremanje lekovitih koktela I Irana kao lek Uticaj hrane na aktivnost (efikasnost) lekova Zakljuak</p> <p>127 129 133 133 134 137 142 143 149 151 153 154 155 157 161</p> <p>zdravlje</p> <p>Vaspi tava nje navika za pravilno svakodnevno razmiljanje i raspoloenje M E T O D E IENJA FIZIKOG TELA ienje debelog creva " P o s t u p a k koljke" - ankh Prakalana Jednostavno i efikasno ienje jetre ienje jetre p o m o u sokova ienje bubrega i mokranog mehura Eterina ulja Raznovrsni pigmenti i boje Organske kiseline i luine Materije koje se stvaraju u samom organizmu . . . . Gorine Sluzi, obavijae, smekavajua, protivupalna sredstva i sredstva koja ire sudove (organe). . . . Dopunske preporuke za vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale ienje bubrega p o m o u jelovog ulja ienje bubrega odvarom od trava Lubenica isti bubrege ienje bubrega p o m o u urina ienje od soli 6</p> <p>V O D E N E TERAPIJE 165 Energetski i stimuliui efekat vodenih terapija . . . . 167 Terapije koje se obavljaju sa parom 170 177 GLADOVANJE ' Prethodna priprema 178 Sprovodenje 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 180 Izlazak iz 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 182 Sprovodenje 3-, 7- i 10-dnevnoggladovanja 183 Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevno gladovanje 184 Izlazak iz 7- i 10-dnevnog gladovanja 186 L E E N J E B O L E S T I U STARIJEM D O B U Profilaksa emocionalnih stresova Profilaksa i leenje srano-vaskularnih oboljenja Profilaksa i leenjeonkolokih oboljenja 190 191 . . . 193 1987</p> <p>120 121 123 124 124 125</p> <p>Profilaksa Leenje Profilaksa i leenje rasprostranjenih oboljenja Poveani apetit i gojaznost Dijabetes Klimaks Ciroza jetre Posebne preporuke za ene Profilaksa i leenje varikoznog proirenja vena N e g a lica N e g a kose Posebne preporuke za mukarce</p> <p>. . . .</p> <p>198 200 212 212 213 213 213 214 220 222 225 228</p> <p>SPECIFINOST PROCESA STARENJA OVEJEG ORGANIZMA</p> <p>Specifinost procesa starenja ovejeg organizma je raz novrsna, i moe se podeliti na dve velike grupe. U prvoj grupi su procesi, koji nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka (svesti), a u drugoj su - bioloki procesi koji nastaju u s a m o m organizmu, organima, tkivima, elijama. Prvo e m o razmotriti koji procesi nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka. Pre svega, prvih 20 godina ivota, uoava se ogroman rast mase tela. Tako se, prvih 9 meseci unutarutrobnog ivota masa tela poveava 6 milijardi puta. Posle roenja pa do 20-godinjeg uzrasta ona se, u proeku, povea j o 20 puta. Ukupna masa oveka od jajane elije do odraslog 20-godinjeg oveka povea se za 120 milijardi puta! Zatim se tokom 20, 30, 40 godina starosti uoava stabilan period. Masa tela i njegove unutranje strukture odravaju se u relativno stabilnom stanju. Posle tog perioda nastupa proces uvenua organizma. Smanjuje se njegova m a s a i nastaju promene u njegovim strukturama. U vezi s tim, imamo posla sa " o p r u g o m " ("pokret a e m " , MS) ili snagom ivota (u induskoj terminologiji ona se naziva " K u n d a l i n i " ) . Na samom poetku naeg ivota napon ili pritisak opruge, njene snage je vrlo veliki. Telo brzo nagomilava masu i formira se. Posle toga potencijal ivotne snage je znatno izrashodovan, ali je j o uvek ima dovoljno da odrava na organizam u stabilnom stanju. To</p> <p>traje od 20. do 40. godine ivota, nakon to smo postali polno zrela linost. 1 na kraju, sila pritiska ivotne opruge j o vie se smanjuje i nastupa starost. Svaki ovek ima svoj mehanizam ivotne opnige i on zavisi od karmikih uzroka. Sto je povoljnija karma, to je dui i zdraviji ivot. Z b o g toga to je duina ivota veoma individualna, g o v o r i e m o o faktorima koji doprinose brzom gubitku ivo tne snage. Pokazalo se, da je njena suvina potronja naj izraenija pri nekontrolisanom emocionalnom ponaanju. Naa misaona delatnost u celini bazira se na gubitku te dragocene energije. Za vreme nastupa emocija energija izbi ja iz nas kao fontana. Eto razloga zato se posle takvih stanja o s e a m o praznima (iscrpljenima). Emocionalno uravnote en ovek uvek ivi due i bolje izgleda. Kod mukaraca gubitak semena je analogan gubitku ivotne snage. U t o m e nema nieg neobinog, j e r se s e m e stvara iz te izvanredne udne energije, i to se ono vie gubi (troi), to se bre rashoduje muki ivotni potencijal. Postoje p o s e b n e tantrike i daoske metode prema kojima se energija, koja se izdvaja na stvaranje semena, koristi za jaanje i pod mladi vanj e organ izm a. Drevni mudraci, analizirajui do tanina dejstvo ivotne opruge, stvorili su niz metoda usmerenih na njeno navijanje, i na taj nain iispevali su da produavaju aktivni ivotni period. Osim toga, otkriveni su faktori, koji su se kako pozitivno, tako i negativno odraavali na gubitak ivotne energije. Imajui to u vidu izraene su preporuke za odgo varajui nain ivota, miljenja, ishrane, higijenskih terapija i uzimanja lekova-stimulatora. Savremena nauka dala je veliki doprinos izuavanju isto biolokih procesa koji se deavaju u organizmu oveka. Ona je otkrila da procesi uvenua i starenja nastaju o d m a h kada organizam oveka dostigne polnu zrelost, iako se neke neprijatne promene javljaju i ranije. Na primer, ve u detinjstvu smanjuje se viljukasta lezda (timus, M ) o d g o -</p> <p>vorna za imunu zatitu organizma, smanjuje se elastinost o n o g soiva, a zajedno sa njim smanjuje se i sposobnost posmatranja predmeta na bliskom nastojanju, a takode niz drugih funkcija. A k o se osvrnemo na isto bioloke procese starenja koji se uoavaju u organizmu oveka, tada treba izdvojiti sledee procese. Jedan od najznaajnijih procesa je stvaranje ljake koja dovodi do gubitka dragocene regulacije organizma u odnosu na spoljanju manifestaciju, jer se organizam upravlja do elijskog nivoa sledeim sistemima upravljanja: holografskim, a k u p u n k t u m i m , nervnim i endokrinim. Holografskim upravljanjem ukazuje se, gde e se koji organ ili elija nalaziti, kakav e imati oblik i kakvu funk ciju. Akupunkiurno upravljanje usaglaava unutranju aktiv nost organa sa spoljaiijom sredinom u toku dana i za vreme godinjih doba. Shodno tom upravljanju glavni organi plua, debelo crevo, eludac, guteraa, srce, tanko crevo, bubrezi, mokrani mehur, perikard (osrde), jetra i uni m e h u r aktivni su 2 asa u toku dana, a u toku godinjeg doba 72 dana. To omoguava organizmu da pravilno funkcionie, prelazei sa j e d n e funkcije na drugu. Na primer, sistem probave hrane kod oveka radi na sledei nain: od 7 do 9 asova aktivan je eludac, od 9 do 11 pankreas, od 13 - 15 t a n k o crevo, i sledeeg dana ujutro, od 5 do 7 asova, iz organizma izbacuje se probavijena hrana. Nervno upravljanje omoguava oveku da proizvoljno aktivira niz motornih funkcija i da ih energetski obezbedi: na primer, posle mirnog hoda prede na tranje. U svaki organ i eliju ovejeg tela alju se nervni reguliui impulsi koji obezbeduju normalan rad. Endokrino upravljanje obezbeduje regulativni uticaj na organe i elije posredstvom hormona, koji se preko krvi raznose po elom organizmu. Taj uticaj, za razliku od nerII</p> <p>vnog, traje due. On produava rad nervnog upravljanja, ali s a m o na materijalnoj osnovi. Kada se organizam oveka zaguuje ljakom (neisto a m a ) , taj proces upravljanja naruava se na sva etiri nivoa. Holografsko upravljanje pogorava se zbog toga, to strane estice, koje se nalaze u organizmu, rasejavaju svetlost, i z a p i e m i n s k a slika potrebnog objekta postaje nejasna i rasplinuta (maglovita). Gubi se oblik elije i normalna unu tranja struktura. laj proces obino se uporeduje sa ogle dalom. Gledate se u ogledalu i j a s n o vidite svoju sliku. Ako tokom vremena napada praina na ogledalo, slika e postati nejasna. Obriite prainu - i slika e se ponovo pojaviti. Z b o g toga s t o j e hologram - energetska tvorevina, njega izobliavaju jaki emocionalni stresovi. Ako su oni esti i dugo traju, tada izobliavaju normalno upravljanje, to prou zrokuje trajno, hronino oboljenje. Akupunkturno upravljanje se zbog toga pogorava, j e r sam akupunkturni kanal predstavlja super provodnik kroz koji se kreu i cirkuliu slobodni elektroni i, ako on nije ist, dolazi do rasejavanja energije ili zatvora. Ako se prilikom svakodnevnog rada ne uzimaju u obzir dvoasovne bioritmoloke aktivnosti, dolazi do veoma veli kog (snanog) poremeaja cirkulacije energije u akupunklurnim kanalima. Na primer, obedovanje nou odvlai ener giju od bubrega, mokranog mehura, perikarda i preusmerava je u eludac. O n o remeti sinhroni rad organa i dovodi do iscrpljenja (starenja) organizma i njegove zagaenosti. Nervno i endokrino upravljanje se iz tih razloga po gorava, j e r se ono obavlja kroz membrane elija. A k o je Usled praine od ljake" pogorana regulacija od liolog i a m a , tada m e m b r a n e elija gube svoj prvobitni oblik i ne m o g u kvalitetno da prenesu regulacioni-nervni impuls ili hormonalni uticaj. Radi toga organizam, da bi odrao regu laciju na dovoljno visokom nivou, mora da stvara vie mate rija prenosnika - mediatora (prenose nervni uticaj) i ho rmona. To dovodi do prevremene iscrpljenosti (starenja) 12</p> <p>endokrinog sistema i ranog nastajanja klimaksa. Obilje ho rmona, koje dejstvuje na tkiva-mete", provocira onkoloka oboljenja. Na primer, poviena proizvodnja enskih polnih h o r m o n a prouzrokuje tumor grudi i materice, a mukih tumor prostate. Na taj nain, prisustvo ljake energetskog karaktera (ko je se ispoljavaju u vidu emocija) i u spoljanjim mani festacijama i u fizikom telu dovodi do prevremene starosti i propratnih oboljenja. Na primer, gubitak elastinosti tela ukazuje, da je ve zivno tkivo (kolagen), koje ini meki skelet" organizma, zaprljano ljakom. Na taj nain, naruava se ishrana radnih elija - miinog tkiva, bubrega, jetre, plua, pankreasa itd., koja izaziva gaenje funkcije ovog ili o n o g organa i ini osnovu prevremenog starenja organizma i razvoja bolesti saputnika starosti. Nagomilavanje ljake u organizmu dovodi do p i o m e n e unutranje sredine ka truloj strani. Specifian staraki miris (zadah) odraava tu pojavu. Sa promenom unutranje sre dine, stvaraju se uslovi a raznovrsna imuna oboljenja, orga nizam slabi, pojavljuju se svi mogui paraziti u vidu polipa i bradavica koji se mogu lako pretvoriti u opasne tumore. Tkivo tetiva - osnova zidova krvnih sudova. Gubitak elastinosti tkiva pre ti velikim i neoekivanim neprijatno stima u vidu naprsnua (ki danja) krvnih sudova, a to se veoma esto deava u postarijem i starakom dobu. Zaguenje jetre ljakom dovodi do portalne h i p e r t o n i j e ozbiljnog poremeaja venoznog krvotoka. Zastoj venozne krvi naglo pogorava rad celog probavnog aparata, rasi ruje vene donjih ekstremiteta i stvara hemoroide. Z b o g toga to se veina procesa razmena vri u jetri, pogoranje njenog rada dovodi do bitnog (sutinskog) za stoja u toj sferi, koji prouzrokuje pojavu odgovarajuih po remeaja, a zatim i oboljenja. Taloenje ljake j a k o izraeno deava se u debelom crevu, odakle ona dospeva u krv a zatim truje organizam. Od 13</p> <p>velikih naunika prvi je na to ukazao l.l.Menikov. ienje debelog creva i uspostavljanje njegovog normalnog rada prvostepeni je zadatak u spreavanju prevremene starosti. Da ne bi optereivali itaoca specijalnim naunim termi nima, opisaemo ukratko, gde se jo uoavaju bioloki pro cesi starenja i s t a j e njihov uzrok. Molekuli DNK-a (dezoksiiibonukleinske kiseline), koji ine osnovu genetskog aparata, neprekidno se povreduju fizikim (na primer, prirodnom toplotom) ili kemijskim (na primer, slobodnim raikalima) agensima. Rezultat toga je da se naruava proces deljenja elija i poveava verovatnoa izmene njihovog izgleda (mutacija). Velike izmene deavaju se u membranama elija. Stvar je u tome, to su u membranama zaloeni posebni receptori, koji reaguju na upravljajue signale koji dolaze iz orga nizma. Tako, u membranama postoje receptori (specijalne belanevine) koji reaguju na odreene h o r m o n e : prenose nervne impulse. Ako receptori membrane slabo rade, tada organizam slabo upravlja elijama i shodno tome slabije funkc ionie. I na krajll, u samim elijama postepeno se nagomilava ljaka razmene koja se stvara u toku normalne ivotne akti vnosti. Naunici su ustanovili, da to se vie u elijama mozga nalazi pigmenta lipofuscina (lipofuscini su produkti preoksidacije masti i masti-belanevina), to se elija slabije suprotstavlja tetnim uticajima okolne sredine, i oiglednije je izraen proces starenja. Zakljuujui opisivanje uzroka prevremenog starenja svakog oveka, istaknimo, da oni zavise od emocionalne aktivnosti i zaguenosti organizma ljakom.</p> <p>INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA I BRZINA STARENJAN a v e d e n o do sada, bilo bi nepotpuno, ako ne bi imali u vidu dva vana faktora. Prvi se odnosi na to, da kod svih ljudi vremenski procesi starenja protiu razliito. Zato neki ljudi bre stare od drugih. Drugi faktor zasnovan je na tome, da se o d n o s energija, koje ine spoljanju manifestaciju, kod raz nih ljudi men ja razliito u toku ivota. Z b o g toga se neki ljudi u postarijem dobu nalaze u pogodnijim u s l o v i m a i v o t a u poredenju sa drugima, pa prema tome i njihov ivot je kvalitetniji". Oba faktora odnose se na konstituciju svakog k o n...</p>