Embed Size (px)
Citation preview
Metode za procenu stanja uhranjenosti
• Klinička ispitivanja (anamneza, fizički pregled, funkcionalna ispitivanja)
• Biohemijska ispitivanja• Antropometrijska ispitivanja• Funkcionalna ispitivanja
Antropometrijska ispitivanja
• Ova ispitivanja odražavaju uticaj ishrane na telesne karakteristike i dobijeni rezultati merenja se porede sa prethodnim, sa rezultatima drugih ili sa standardima kako bi se dobio uvid u kvalitet ishrane ispitanika.
• Pored ispitivanja ishranjenosti, antropometrija se koristi i za procenu rasta i razvoja dece i omladine i za procenu fizičkih sposobnosti sportista.
Antropometrijska ispitivanja
• Antropometrijska ispitivanja se vrše na individualnom i populacionom nivou, a uslovi za njeno sprovođenje su obučeno osoblje, adekvatna i kalibrisana oprema, a na populacionom nivou i dobro odabran uzorak.
Antropometrijska ispitivanja
Antropometrijska ispitivanja obuhvataju merenja:
• Merenje telesne mase
• Merenje telesne visine (dužine kod odojčadi)
• Merenje debljine kožnog nabora
• Merenje obima struka i kukova
• Merenje obima nadlaktice
• Merenje obima mišića nadlaktice
Telesna masa
• Telesna masa predstavlja veoma pogodan i siguran antropometrijski pokazatelj. Telesna masa je u značajnoj korelaciji sa ishranom, ali ne uvek jer postoje određeni činioci koji utiču na telesnu masu kao što su telesni edemi, tako što je povećavaju.
• Za merenje telesne mase koristi se medicinska decimalna vaga sa pomičnim tegom ili digitalna medicinska vaga. Važno je da se vaga redovno baždari.
Telesna masa
• Osoba koja se meri treba da je bez odeće, u donjem vešu. Merenje treba obaviti ujutro, pre uzimanja hrane i posle pražnjenja bešike i creva.
• Stalni porast telesne mase kod dece predstavlja odraz pravilne ishrane ako je praćen odgovarajućim porastom telesne visine.
Telesna visina
• Za merenje telesne visine koristi se antropometar sa postoljem. Merenje se obavlja u prepodnevnim satima. Osoba čiju visinu merimo treba da je bosa i gologlava.
Telesna visina
• Osoba se leđima okrene antropometru, pogleda upravljenog pravo napred tako da je donja ivica orbite u horizontalnoj ravni sa spoljnim ušnim kanalom (frankfurtska ravan ili linija).
Merenje debljine kožnog nabora
• Merenje debljine kožnih nabora, odnosno potkožnog masnog tkiva, je široko rasprostranjeno i dostupno, a služi kao dobar pokazatelj masne komponente tela, jer je izračunato da je oko 5% ukupnih masti deponovano potkožno.
Merenje debljine kožnog nabora
• Merenje može da se vrši na svakoj tački gde je moguće odići kožu i potkožno tkivo do stepena da može da bude obuhvaćeno kracima kalipera. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kožni nabori se mere na desnoj strani tela, na četiri standardne tačke (biceps, triceps, subscapula i suprailiaca), osim u služaju izraženih deformiteta.
• Rezultat se daje kao srednja vrednost tri uzastopna merenja. Poželjno je da ista osoba vrši sva merenja.
Merenje debljine kožnog nabora
• Instrument za merenje debljine kožnog nabora zove se kaliper. Kaliper vrši standardni pritisak od 10g/mm2 kožnog nabora. U upotrebi su kaliperi po John-Buhlu, Harpendenu, Holtainu i dr.
Merenje debljine kožnog nabora
Merenje debljine kožnog nabora
• Sa zadnje strane vrši se obeležavanje sredine nadlaktice (na polovini rastojanja između donje ivice akromiona i vrha olekranona) pri ležerno opuštenoj ruci.
Merenje debljine kožnog nabora
• Sa prednje strane desne nadlaktice, neposredno iznad sredine kubitalne jame, na istom nivou kao sa dorzalne strane.
Merenje debljine kožnog nabora
• Neposredno ispod donjeg dela desne skapule.
Merenje debljine kožnog nabora
• Iznad Crista illiaca, na preseku srednje aksilarne linije.
Procenat masnog tkiva
•
BIA
• Analiza procenta telesnih masti korišćenjem bioelektrične impedanse (BIA) je brza, neinvazivna i jeftina metoda za procenu sastava tela. BIA metod procenjuje strukturu tela emitovanjem niske i bezbedne doze struje kroz ljudski organizam. Struja prolazi kroz telo – bez otpora kroz mišice, dok izvestan otpor postoji pri prolasku kroz masno tkivo.
BIA
• Ovaj otpor se zove bioelektrična impedansa koja se pročita na monitoru vage.
• Vage sa monitorima imaju mogućnost podešavanja parametara za izabranog pojedinca (starost, pol, visina) i pomoću instaliranog softvera izračuna se procentualni sastav masti u organizmu.
Indeksi za procenu stanja uhranjenosti
• Iz vrednosti telesne visine i telesne mase izračunavaju se pojedini indeksi i dobijene vrednosti se upoređuju sa standardima ili normativima. Krajem 20. veka postignut je opšti konsenzus da se za procenu koristi Quetelet-ov indeks (QI), koji je u rutinskoj internacionalnoj praksi poznat kao Body Mass Index (BMI). Kod nas se često naziva Indeks telesne mase (ITM). Ovo je ujedno i preporuka Komiteta eksperata za ishranu Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
BMI – Body Mass Index
•
Klasifikacija uhranjenosti odraslih prema BMI
Vrednost BMI (kg/m2) Stanje uhranjenosti
<18.5 Pothranjenost
<16.00 Pothranjenost III stepena (teška)
16.0 - 16.9 Pothranjenost II stepena (umerena)
17.0 - 18.4 Pothranjenost I stepena (blaga)
18.5 - 24.9 Normalna uhranjenost
Prekomerna uhranjenost
25.0 - 29.9 Predgojaznost
30 – 34.9 Gojaznost I stepena
35 – 39.9 Gojaznost II stepena
Gojaznost III stepena
Merenje obima struka
Rizik od metaboličkih komplikacija
Obim struka (cm)Muškarci Žene
Povišen ≥ 94 ≥ 80Izrazito povišen ≥ 102 ≥ 88
Androidni ili ginoidni tip
• Androidni tip gojaznosti – postoji jače razvijena muskulatura, a nagomilavanje masti je u gornjim delovima tela (karakteristično za muškarce)
• Ginoidni tip gojaznosti – postoji pri normalno razvijenoj muskulaturi, a nagomilavanje masti je u donjim delovima tela (karakteristično za žene)
Odnos obima struka i kukova
• Merenje obima kukova vrši se po obimu najšireg glutealnog predela, nerastegljivom savitljivom centimetarskom trakom. Ispitanik je u stojećem stavu. Izmerena vrednost se koristi za izračunavanje odnosa između obima struka i kukova (Waist-to-Hip Ratio – WHR).
Odnos obima struka i kukova
•
Muškarci Žene≥ 0.90 ≥ 0.85
Odnos obima struka i telesne visine
• Za procenu stanja uhranjenosti koristi se i odnos koji se dobija iz obima struka i telesne visine, OS/TV. Obim struka i telesna visina se izražavaju u cm.
Odnos obima struka i telesne visine
Prednosti ovog odnosa:
• Osetljiviji je i brže se uočavaju rani rizici po zdravlje
• Jeftin je i lak za merenje
• Vrednost odnosa preko 0,50 označava povećan rizik za zdravlje i kod muškaraca i kod žena
• Ova granična vrednost je ista u svim etničkim grupama
• Iste su granične vrednosti i za decu i za odrasle
• Omogućava slanje poruke od detinjstva o riziku po zdravlje
Merenje obima nadlaktice
• Obim nadlaktice se meri pomoću centimetarske nerastezljive trake, u nivou sredine nadlaktice. Ovaj obim obuhvata kost, muskulaturu, potkožno masno tkivo i kožu.
• Merenje obima nadlaktice kod dece ukazuje na ozbiljan stepen pothranjenosti i gladovanja kada mu je vrednost manja od 12,5 cm. Ne preporučuje se primena kod starije dece.
Merenje obima mišića nadlaktice
• Obim mišića nadlaktice predstavlja podatak pomoću koga se može odrediti obim mišića nadlaktice (OMN), na osnovu koga se dobija uvid u veličinu mišićne mase, odnosno razvijenost mišića.
Merenje obima mišića nadlaktice
•
СКЕ 3 годинаке3624а
Исхрана здравих људи
Похваљујем све вас који сте урадили и послали задатке као и семинарски
радови
Урадите задатак
Обавештење
-У приручнику за практичну наставу прочитајте одељак 5.1 « Процена нутритивног статуса » на стр 49- 56 и самостално урадите
задатак 1-6, на стр 57.
задатак 1-6, на стр 57
Урадите задатак
• Подаци за ову вежбу се добијају мерењем центиметарском траком и медицинском вагом
• Нажалост нисам у могучности да вам ово покажем сада али све ћу показати кад се ово заврши
• И даље сам вам на располагању за сва питања и проверу и евиденцију задатака на
Поздрав
Спец др мед Наталиа Соловјова
