3.3-1Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Osnovni uzrok sudara u vazduhu kao i bliskih promašaja je propust da na vreme vidimo drugi vazduhoplov ili ga ne vidimo uopšte. Koliko puta nam se desilo da nam se u blizini iznebuha pojavi jedrilica ili avion. Koliko puta smo u stubu videli drugog pilota da se “zabavlja” buljeći u instrumente.

Sudari u vazduhu se uglavnom završavaju udesom jer i laki dodir može značajno da ošteti jedrilicu koja može da doživi lom ili značajan kvar tako da postane neupravljiva. Takvi bliski susreti se uglavnom završavaju ili velikom materijalnom štetom a u najgorem slučaju tragedijom.

Mladom pilotu treba objasniti, da iako je vazdušni pros-tor velik i prazan, da se sve letelice pa i jedrilice kreću po utvrđenim putanjama gde može doći do sudara. Svi istovremeno želimo da se penjemo u najboljem stubu, svi letimo na preletima duž istih padina i vrtimo na istim mestima, svi se po slabom vremenu naguramo u isti stub koji je neko ¨markirao¨. Vazdušni prostor može i da se iznenada smanji - kada letimo duž padine pros-tor je automatski za polovinu manji.

U centru mrežnjače imamo pre svega čepiće, a prema rubovima štapiće. Čepići trebaju relativno jako svetlo, zato u mraku vidimo mnogo bolje crno-belo. U cent-ru mrežnjače tj. u žutoj mrlji imamo praktično samo čepiće i zbog toga smo u centru polja vida noću sle-pi. Zato pri slaboj svetlosti i nehotice gledamo mimo predmeta interesovanja i gledamo ga štapićima na rubu mrežnjače. Pri tome ne primećujemo da rub mrežn-jače ne opaža boju pošto informacija o bojama postoji od pre u mozgu. Samo mali centar Fovia (žuta mrlja), ima dobru oštrinu vida i širi se u obliku konusa od 3°. Već pri veoma malom uglu van ove centralne površine oštrina vida opada veoma brzo. Zbog toga kada tražimo mali (udaljeni) objekat, avion, i ako on nije u centru vidnog polja gde je oštrina vida zadovoljavajuća, imamo male šanse da ga opazimo.

Oblast van centralnog oštrog vida nazivamo perifernim vidom. Iako je oštrina vida u ovom delu oka slaba taj deo je više od sto puta osetljiviji u otkrivanju relativnog kretanja.

Još jedno ograničenje oka se nalazi u njegovoj jabučici. To mesto se naziva slepa mrlja, slika 2. Nalazi se na mestu gde očni nerv ulazi u mrežnjaču. Mrežnjača je potpuno neosetljiva na svetlo na tom mestu. Zbog toga mozak neće registrovati sliku objekta koja pada na to mesto. Kod večine očiju slepa mrlja se nalazi na oko 30° stepeni bočno kada gledamo pravo napred, i širi se u vidu konusa od 1,5° od mesta gde optički nerv ulazi.

Kad su oba oka otvorena nema i nemaju prepreka, efekti slepe mrlje jednog oka se potiru uz pomoć per-ifernog vida drugog oka. Mozak kombinuje slike i slepa mrlja iščezava. Međutim ako je periferni vid jednog oka ometen zbog nekog razloga, mozak ne može da sklopi celovitu sliku. Koliko je velika ta rupa u vidu? Na daljini od 2,5 km u nju može da stane B-747! Kad smo kod jedrilica ASW-22 će biti skrivena na 800 m, a standard-na jedrilica se neće videti sve dok ne priđe na 600 m. Slepa mrlja je veliki problem za pilote koji imaju samo jedno oko.

3.3 Osmatranje

Zbog svega toga potrebno je da mladim pilotima odmah od početka obuke stvaramo dobru naviku osmatranja kako bi smanjili rizik sudara. Učenici koji ne steknu rano naviku stalnog osmatranja kasnije imaju teškoća. Ničije osmatranje nije 100% kompletno ali sva-ko ko ne osmatra pravilno povečava rizik sudara kako za sebe tako i za druge.

Ograničenja ljudskog vida – Vizuelni sistem oko i mozakPriroda i evolucija su učinili vid, primarnim čulom. To je važno imati u vidu zbog dva razloga. Prvi je da je oko osnovno čulo za osmatranje i orjentaciju a drugi je da kada se prekine vizelni kontakt ostala čula utiču na stvaranje iluzija. Po svome ustrojstvu slično je sočivu fotografskog aparata, ali sa bitnom razlikom, sočivo oka lako pokrećemo. Oko ima zadivljujuće mogučnosti ali ima i neka ograničenja kojih moramo biti svesni. Retina (mrežnjača) nije podjednako osetljiva po celoj površini. Zašto? Za razliku od foto filma u kameri, koji je po celoj površini jednako osetljiv, mrežnjaca ima dve vrste čelija: na boje su osetljivi čepići, a na svetlo su osetljivi štapići.

Slika 1. Jedrilice neposrebno pre sudara

Slika 2. Struktura ljudskog oka

3.3-2Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Iako imamo perfektan vid mrtve uglove stvaraju i savijena krila, koja sprečavaju da vidimo bočno, kapa sa velikim širtom takođe, a i instrumentalna tabla. Ovo nam diktira da pokrećemo glavu i oči tokom letenja da bi smo osmotrili sve uglove. Još jedno ograničenje je Myopia (Empty Field Myopia) - kratkovidost praznog vidnog polja. Naime oko ima tendenciju da se fokusi-ra na 3-4m kada nema ništa konkretno da gleda, kao što je oblak ili neki avion. Drugim recima, preko 3-4m postajemo kratkovidi i mogučnost da vidite oštro je veoma smanjena. Kako je u centru svaka vidna čelija vezana za svoj živac, dok su prema rubu cele skupine čelija vezane za jedan živac, to je oštrina vida najveća u sredini vidnog polja, a prema rubu je manja. Za nas je najvažnije, da oštro vidimo i to lekar kontroliše sa slovi-ma na tabli. S godinama se oštrina vida menja, što se može korigovati naočarama, ali to za naše razmišljanje sada nije bitno.

Znamo da samo u malom delu našeg vida imamo takvu oštrinu. Kako to da vidimo oštro sliku kao celinu? Oči se stalno pomeraju I nesistematski ¨otslikavaju¨ sliku pred nama. Slika koju dobijamo je tako sastavljena od velikog broja malih sličica, koju naš mozak sastavlja u celinu. Iz ovoga što smo ispričali, sledi da za kvalitet našeg vida nije važna samo oštrina vida nego i kako oko posmatra po prostoru, da bi dobili celokupnu sliku okoline, koju osmatramo. Ima još nešto: slika ide kroz centar vida u veliki mozak. Centar za vid deluje kao neki filter i propušta samo ono što je za nas važno. S vežbom možemo taj filter prilagoditi našim potrebama. Centar za vid takođe refleksno vodi naše oko do informacije koje su nam potrebne. Naše oči ne idu nesistematski po prostoru, nego sistematski zastaju kod svih nama važnih tačaka. To vođenje očiju radi pravilno samo onda ako prigodnim vežbama programiramo centar za vid. Zaključak je da moramo da naučimo da gledamo, a to

Slika 3. Vidno polje

3.3-3Priručnik za nastavnike jedriličarstva

je važno za letenje. Istraživanja su u auto školama poka-zala da oči učenika beže. Učenik ne usmerava refleksno oči na važne vidne informacije već ih predugo zadržava na određenim nevažnim tačkama i potom preskaće na drugu nevažnu tačku.

Oko podsvesno klizi od jedne karakteristične tačke u vazduhu, na tlu, vremenskoj situaciji ili na instrumenti-ma, pa do druge ali se ne zadržava na njima. Bez napo-ra pilot dobija ceo pregled okoline, neće mu promaći ni jedan detalj i još ima vremena da uživa u lepoti pano-rame. Umor, bolest i starost na tu sposobnost veoma utiču, zato svaki pilot mora samokritično da se odnosi prema svojim sposobnostima, kako bi otkrio svoje slabe tačke. Uz pomoć vežbe može i to da popravi. Najvažniji deo našeg procesa gledanja se ne odvija u očima nego u mozgu.

Pogledajmo na primer sliku 4. Nacrtana su tri ugla i tri kruga kojima fali jedan segment. Mi vidimo dva trougla, od kojih beli ima vrh na dole, a crni na gore. U stvari ni

jedan od njih nije nacrtan. Naš mozak upoređuje to što vidimo sa onim što smo ranije videli i iz tih informacija stvara spoznaju, koja u stvari ne postoji. Ovo znaći da

Slika 3.Vidno polje iz jedrilice

Slika 4. Iluzija trouglova

3.3-4Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Sličan primer je na slici 6. i slici 7. Pokrijmo obe donje jedrilice i gledajmo siluetu. Da li jedrilica leti ka nama ili od nas. Pravilna procena je, kada se iznenada pojavi silueta jedrilice naspram difuzne svetlosti pri slaboj vidljivosti, životno važna. Za pravilnu procenu trebamo više informacija. U donjem delu slike su predstavljene obe varijante, razlikuju se samo u rasporedu senki. Za pravilnu procenu je često potrebno samo malo dodat-nih informacija. To može da dobije samo oštro oko. Takode veoma važnu ulogu igra iskustvo.

Vidno polje čovekovih očiju je oko 200-210 stepeni, dok samo u srednjem delu vidimo sa oba oka, izvan tog područja vidimo samo jednim okom i slika zato

nije oštra. Oblast van centralnog oštrog vida nazivamo perifernim vidom. Iako je oštrina vida u ovom delu oka slaba taj deo je više od sto puta osetljiviji u otkrivanju pokretnih objekata. Kako su živci više vidnih celija spo-jeni u snopove to se nadražaj višestruko pojačava. Zato oko refleksno okrećemo ka tom podražaju, naravno ako ih naš moždani filter pravilno propušta. U toku leta se uglavnom sve miće: predeo, brda, oblaci itd. Oko je veoma osetljiv instrument, kojeg ometa ceo niz uticaja: nikotin, umor, bolest, itd. Iznad visine od 1500 m oseća se manjak kiseonika, što sužava periferno vidno polje.

Praktičan savet: pre i prilikom ulaska u zaokret prvo dobro osmotriti suprotnu polusferu pa onda polusferu u koju skrećemo. Kako sa strane tako i unazad. Potom tokom tog zaokreta važno je osmatrati svuda ali možda najviše “u” zaokret jer to može da vodi ka sudaru, naročito ako nisi sam u stubu. Slika 8.

viđeno ne registrujemo nego stalno interpretiramo. Samo tako možemo niz crno-belih i obojenih informacija da integrišemo u saznanje. Očigledan primer tog proce-sa je čitanje.

Slika 5. Iluzija kockePogledajmo još jedan primer kako deluje naš mozak. Na slici 5. bez problema vidimo kocku. Ako je neko vreme posmatramo videćemo, da se svakih 4-8 sekundi obrne. Jednom je vidimo sa gornje strane, a zatim se obrne pa je vidimo sa donje strane. Informacija koju dobija mozak je višestrana i mozak se stalno trudi da od nje stvori nešto određeno. To mu ne uspeva zbog toga što informacija nije potpuna.

Slika 6. Na koju stranu leti ova jedrilica?

Slika 7. Da li ova jedrilica ide ka nama ili od nas?

Slika 8. Za vreme zaokreta osnovna tačka osmatranja klizi po horizontu a ne niz krilo

Kod izlaska iz zaokreta osmotriti spoljnu polusferu, odnosno osmotriti vazdušni prostor van zaokreta. (Primer: ako kružiš u levom zaokretu, i počnes da ispravljaš, JAKO je važno pogledati u desno jer neko može da leti u istom zaokretu “van” tebe. I kad ti ispraviš faktički je iza tebe na sudarnom (“collision”) kursu. (Slika 1. Trenutak pred sudar)

Ako vidimo da se slika letilice ne pomera na staklu kabine to znači da smo na sudarnom kursu. To ne važi samo za frontalno približavanje već i za svako pravolin-

3.3-5Priručnik za nastavnike jedriličarstva

isko približavanje, koje bez manevra izbegavanja vodi pravo u sudar.

DAKLE: Ako druga jedrilica ne menja svoj položaj u odnosu na nas i pri tome postaje sve veća i veća, nalazimo se u sudarnom pravcu. Izuzetak je ako lete paralelno ili ako kruže u koncentričnim krugovima sa jednakom ugaonom brzinom.

Zamke za našu pažnjuIako oko treba da se na trenutak zaustavi da bi smo išta registvovali, ono može da se potpuno zaustavi. na prim-er na instrumentu. Variometar je glavni krivac praćen brzinomerom, i u mnogo manjoj meri GPS, speed to

fly, končić. U školskom krugu je to uglavnom visinomer. Sve gore navedeno (a verovatno još ponešto) može da zarobi našu pažnju i da nas spreči da na vreme opazimo letelicu na sudarnom kursu. Učenici pored toga imaju i problem sa tremom i nesigurnošću pa su “zavisni” od instrumenata da im pruže ohrabrenje da su u redu.

Osim predhodnih razloga možemo biti psihološki slepi. Nešto važno nismo primetili bilo zato to nije ono što očekujemo da vidimo ili nismo želeli to da vidimo. Kada na kraju primetimo ostalo nam je malo vremena da reagujemo. Smatra je da pilotu treba 10 – 12 sekundi da prepozna letilicu, oceni da je na sudarnom kursu, odluči da reaguje i na kraju izvede manevar.

Slika 9. Položaj jedrilice se ne menja i naglo raste - najverovatniji sudar

3.3-6Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Pilot koji je zamišljen u vazduhu je prvorazredni kan-didat za sudar, kao i onaj koji pravi pretpostavke šta se dešava oko njega a ne verifikuje činjenično stanje osmatranjem. To se kreće od “nema nikog u vazduhu” do “onu jedrilica koja je bila samnom u stubu više ne vidim znači otišla je”. A u stvari ona je tik iza njega na sudarnom kursu (vidi sliku 1).

OsmatranjeJedna od prvih vežbi mora da bude vizuelno praćenje parametara leta kao što su položaj jedrilice, brzina i nagib sa minimalnim praćenjem instrumenata, da bi osmatranje vazdušnog prostora bilo efikasno i bezbed-no. Sa razvijanjem veštine vizuelne orjentacije treba postepeno uvoditi tzv. Scaning odnosno redosled brzog poređenja položaja jedrilice, sa pokazivanjem instru-menata i stvarnom situacijom u vazdušnom prostoru u kome se aktivnost odvija. U novije vreme u proces je uključena i radio veza.

Kako odrediti smer pretnjeKod dvoseda terminologija za komuniciranje gde se nal-azi neka letilica u odnosu na našu jedrilicu, je upotreba lica sata. Zamislite da je jedrilica fiksirana na licu sata tako da je nos na 12 sati, rep na 6 sati desno krilo na 3 a levo na 9 sati.

Iako sat ima samo 2 dimenzije nebo je tro-dimenzional-no. Tako da bi odredili gde se letilica nalazi po primeri-ma na slici možemo reči – jedrilica na 2 sata gore; – 747 na 8 sati; – paraglajder na 6 sati dole (mada ovo ćemo retko moći da kažemo zato što taj prostor ne vidimo od trupa jedrilice).

Ciklus osmatranjaTeoretski bi bilo najbolje da se pri osmatranju jednaka pažnja posveti celom prostoru oko jedrilice, ali samo ako pretnje imaju jednaku verovatnoču sa svih strana. To znaći važi samo ako nemamo ideju odakle pretnja dolazi. U praksi kada smo na padini znamo da će na-jveći broj susreta biti duž padine, u kumulostradi ispod baze oblaka, u blizini aerodroma u školskom krugu itd. Kakav god ciklus osmatranja sprovodimo trebao bi da bude prilagodljiv – kako se situacija menja, i kad imamo saznanje odakle su pretnje verovatnije, trebamo da prilagodimo svoje osmatranje.

Osnova ciklusa osmatranja je:

• osmatranje van kabine

• horizont (položaj –attitude)

• instrumenti

Osnovna šema osmatranja – gde gledatiPri pravolinijskom letu glavna pažnja je usmerena u pravcu leta ali se ceo prostor od 7 sati (na levoj strani) do 5 sati (na desnoj strani) treba da bude osmatrana kako iznad tako i ispod horizonta. Takođe treba osmo-triti i prostor direktno iznad jedrilice.

Osmatranje treba početi pogledom preko nosa. Foku-sirajte pogled na najdalji objekat koji možete da vidite. (Zbog kratkovidosti praznog vidnog polja). Proverite položaj jedrilice prema horizontu i pogledajte iznad i is-

pod horizonta. Prostor koji treba osmotriti je ogroman pa samo gledanje napred nije dovoljno. Slika 11.

Pogledajte na trenutak na instrumente pa pogleda-jte 45° levo (ili desno) fokusirajte pogled na najdalji objekt i proverite segment ispod i iznad horizonta. Kad završite sa proverom prebacite pogled i uradite isti postupak za segment na 90° levo. Potom pogledajte unazad koliko možete. Posle toga proverite prostor iznad jedrilice pa ponovo frontalni segment, položaj prema horizontu i instrumente. Posle toga na drugoj strani (ako je prvo bila leva strana sad ide desna) proverite segmente 45° i 90° i unazad koliko vidite na drugoj strani. Posle toga ponovite osmatranje od početka.

Gde treba tačno gledati u svakom segmentu je vero-vatno za diskusiju ali je bitno da fokusirate pogled na daleki objekat u svakom segmentu i vaš vizualni sistem će pronaći objekte koji su van centra pogleda a kreću se u odnosu na pozadinu. U principu najbolje bi bilo da svu pažnju možemo da posvetimo osmatranju ali to nije moguće. Pored osmatranja potrebno je pažnju dodeliti i drugim funkcijama kao na primer letenju jedrilice. Ono što je bitno je da bez obzira na način osmatranja moramo da imamo niz “stop i pogledaj” tačaka kako bi išta zaista videli i iako nije moguće da to radimo stalno potrebno je da osmatramo sistematski, sa namerom i često.

Opisana šema osmatranja je idealizovana i treba je smatrati kao fleksibilan okvir a ne nešto čega moramo rigidno da se pridržavamo. Prvo i najvažnije je da ima-mo način osmatranja koji pokriva prostor na način na koji ga treba pokriti. Druga ne manje važna tačka je da osmatranje mora da postane urođena navika tako da i umoran pilot nastavlja da pažljivo osmatra.

Osmatranje pre i u toku zaokretaPogled unazad kod većine jedrilica praktično ne postoji (vidi sliku 3). Pre nego počnemo desni zaokret trebali bi pogledati u levo i nazad koliko možemo. To nije očigled-no kad nameravate da započnete desni zaokret ali da

Slika 10. Određivanje smera pretnje

3.3-7Priručnik za nastavnike jedriličarstva

li je poželjno da okrenete “leđa” vazduhoplovu koji se približava i koji nećete moći da vidite dok ne okrenete za 180°. Pošto ste pogledali u levo na brzinu proverite horizont i brzinu, osmotrite u desno i ako je sve čisto počnite zaokret. To sve traje mnogo kraće nego ovaj opis.

Kod visokokrilaca je potrebno “podignuti” krilo na koje skrećemo kako bi osmotrili prostor koje ono pokriva.

Kada smo u stabilnom zaokretu centar šeme osmatran-ja je pomeren u stranu zaokreta (slika 8. centar u levom zaokretu je pomeren u levo). Što je predhodno bilo osmatranje iznad jedrilice sada je osmatranje u stranu zaokreta.

U toku zaokreta pogled treba da klizi po horizontu od segment to segmenta radi osmatranja, a nije poželjno gledati niz krilo, što može da dovede do dezorjentacije, koje će i onako u malo oštrijem zaokretu biti daleko ispod horizonta.

Kod izlaska iz oštrog zaokreta pogledajte pod podignuto

krilo kao i napred kada ste otprilike 90° pre namera-vane tačke izlaska.

Izbegavanje sudaraOčigledan način za izbegavanje sudara je da izvršimo manevar kojim se mičemo s puta. Čisti čeoni sudari su retki i većina jedrilica ima dosta malu brzinu val-janja, tako da bez obzira šta pravila propisuju, ono što možete da uradite zavisi od situacije i onoga što drugi vazduhoplov radi. U slučaju kad drugi vazduhoplov ide ka vama na istoj visini i približava se sdesna vaša obaveza je da mu date prvenstvo. Jedna mogučnost je ilustrovana na slici 12. gde trebate da povećate svoje poniranje i skrenete udesno tako da prođete ispod i iza pomenutog vazduhoplova. Treba napomenuti da jedrili-ca koja daje pravo prvenstva ima drugu jedrilicu u vidu sve vreme. Da je okrenuo ulevo ne bi više video drugu jedrilicu i riskirao bi da ga udari otpozadi (ako skrene sa trenutne putanje).

Teško je videti jedrilicu kad ide sa čela i ako je vidite u

Slika 11. Cilkus osmatranja

3.3-8Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Slika 12. Manevar davanja prednosti

Slika 13. Rizici u školskom krugu

3.3-9Priručnik za nastavnike jedriličarstva

poslednjem trenutku zbog male brzine valjanja jedina opcija će verovatno biti ili gore ili dole. Ako oba pilota odluče da idu na istu stranu nije dobro. Zbog toga na takmičenjima treba izbegavati davanje disciplina cilj i povratak.

Svaki pilot je upoznat sa pravilima letenja ali ako vas ne vide neće ih primeniti.

Ako ste izbegli jedan sudar ne smete da se opustite i prestanete sa osmatranjem pa se sudarite sa nekom drugom jedrilicom. Ako prilazite grupi jedrilica u stubu uvek budite oprezni, možda vas ne vide pošto paze na sve te jedrilice oko sebe.

PRETPOLETNA PRIPREMANaglasak kod pretpoletne pripreme treba da bude na praktičnom izvođenju osmatranja a ne na teoriji (koja je ovde objašnjena kako bi instruktor razumeo ograničenja i probleme) koja u praksi nije savršena.

NAGLASAK U PRIPREMIPodručja sa povečanim rizikomRizik je promenljiv u toku leta i zato je potrebno da mislimo unapred kod osmatranja i zato treba da često proveravamo kretanje već opaženih vazduhoplova iako su se udaljavali od nas pošto oni mogu da promene smer leta. Uvek treba procenjivati da li se rizik poveča-va ili smanjuje i ako se povečava poduzeti mere da ga smanjite.

Što se jedrilica tiće rizik je uvek povečan kad kružite u grupi, na padini pa i osmatranje treba povečati. Iako susret sa Mig-om sigurno ne bi bio prijatan, najveći rizik za jedrilice su druge jedrilice ili šleperski avioni. Pored toga većina sudara nije čelo u čelo nego sporo prib-ližavanje u stubu otpozadi. Zbog toga je važno da svi jedriličari dobro osmatraju. (Pogledati opet sliku 1).

Vazduhoplov koji će vas udariti je teško videti

• Kada je na ili blizu horizonta

• Ako je mali kontrast između njega i pozadine

• Ako se relativni ugao između vas ne menja a vazduhoplov ide prema vama. Približavanje neće biti očigledno dok ne počne naglo da se povečava. (Slika 9).

Večina sudara se dešava kada je radno opterećen-je velikoRadno opterećenje je relativno i u dobroj meri zavisi od iskustva pilota. Početnik, koji još nije siguran u svoje pilotiranje jedrilicom, će verovatno osetiti radno pre-opterećenje ako mu se u stubu pridruži više jedrilica. Nastavnik mora to da uzme u obzir, da iako učenik vidi sve jedrilice to ne znači da zna kako da izbegne sudar.

Situacija gde se relativna brzina stalno menja, može da maskira rizik, tako da pilot u stvari ne shvati na vrema da ide u sudar. Primer bi bila dve jedrilice koje jedre u stubu na manje više istom nivou, ali im se centri nji-hovih krugova ne podudaraju. (videti slike u poglavlju o termičkom jedrenju).

Osmatranje u školskom kruguVažno je zapamtiti da je saobračaj u školskom krugu verovatno intenzivan, vaša visina nije velika, i sve pu-tanje manje više završavaju u istoj tački.

• Jedan od ciljeva školskog kruga je da uredi saobračaj i smanji rizik sudara, ali blizina drugih vazduhoplova povečava radno opterečenje pilota. Ukoliko svi lete u školskom krugu na istu stranu, brizine približavanja neće biti velike, ali će se avioni koji su u perifernom vidu približa-vati polako, tako reći prikriveno. Sudari u krugu su najverovatniji kada se piloti “zagledaju” na mesto sletanja kad su naspram tačke ili tik pre četvrtog zaokreta.

• Posle trećeg zaokreta potrebno je da pogle-date na stranu od aerodroma, kako bi videli ako neko ide direktno na sletanje – dugi final. Takođe treba pogledati napred ako neko koristi školski krug na drugu stranu. Ti vazduhoplovi će biti teški za opažanje ako je nalaze na horizontu i sa pozadinom od oblaka. Položaj sunca je isto bitan.

• Kod upotrebe radia nikad ne smete da pred-postavite da ga svi upotrebljavaju ili da vaš ne može da otkaže u kritičnom trenutku. Ako nikog ne čujete, to ne znači da nikog nema. Osmatra-jte!

DvosediIako su obično dva para očiju bolja od jednog para, ne traba zaboraviti da oslanjane na “drugog” pilota da vrši osmatranje može biti obostrano pa u suštini niko ne osmatra. Ako nešto treba da uradite u kabini obavestite svog partnera da trenutno ne osmatrate kako bi on povečao pažnju. Kao nastavnik, ako ste sa učenikom, povremeno proverite kako vrši osmatranje.

Praktični savetiUzmite u obzir da i drugi vazduhoplovi imaju slepi pros-tor. Ako se vazduhoplov nalazi ispred vas i ide u istom smeru posada vas neće videti i vaša je odgovornost da ne naletite na njega. Takođe ne prilazite preblizu ili iznad njega jer može da naglo povuče ako naiđe na stub.

Jedini efikasni način da osmatrate ispod i iza je da napravite zmejku (S manevar), što uglavnom nije praktično ni poželjno kod jedrenja. Ne zaboravite da kontrolišete prostor iznad sebe naročito pre ulaska u termički stub.

Kada naglo ponirete sa otvorenim kočnicama poželjno je da to uradite u nizu zmejki (S manevara) ili u kružen-ju kako bi osmatrali ispod i iza sebe.

Kada jedrite u stubu pokušajte da se tako postavite da vidite što više jedrilica koje su u istom stubu, a i da oni vide vas. Ako ste sa učenikom vodite računa da će učenik imati poteškoća da održava zaokret i da u isto vreme osmatra. Budite oprezni.

3.3-10Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Kapa sa prevelikim širtom je neprihvatljiva iako je kapa neophodna kod sunčanog vremena i na visinama, pošto pleksiglas kabine propušta UV zračenje.

Ukoliko koristite GPS montirajte ga na instrument tablu ili okvir kabine. Ako je na kolenu odvlačiće previše vašu pažnju od osmatranja.

Učenik ne pomera glavu kad osmatra. Treba podsticati učenika da okreće glavu dok osmatra segmente. Samo pomeranje očiju nije dovoljno ali učenik i kad pometa glavu treba da vas obavesti gde su drugi vazduhoplovi

Gledanje niz krilo u zaokretu može da dovede do dezor-jentacije pa čak i mučnine kod učenika. Učenik treba da pogledom klizi po horizonto. To će ne samo olakšati osmatranje nego će i popraviti koordinaciju i održavan-je konstantne brzine.

UOBIČAJENI PROBLEMIPropust da osmatra pre manevra. Odmah treba preuze-ti komande i pitati učenika zašto se to dogodilo. Samo ako da pravilan odgovor i izvrši osmatranje dopustiti mu manevar.

Propust učenika da osmatra u spoljnu stranu zaokreta pre izlaska iz istog. Postupak je isti kao u predhodnom slučaju.

Na početku obuke učenici neće znati gde da gledaju i da fokusiraju pogled, neće znati šta treba da vide i kako često da gledaju. Zbog toga na nastavniku je da osmatranje uklopi u svaku vežbu tokom obuke. Treba naglašavati potrebu za osmatranjem ali morate da pazite da to nije na štetu svega ostalog, naročito u poč-etku kada je napor da se dobro osmatra i u isto vreme leti jedrilica veliki kod početnika. U početku će biti više grešaka u pilotiranju ali će se vremenom učenik popraviti. Nakon početnih teškoća učenik će naučiti da efektno osmatra dok istovremeno upravlja jedrilicom i njegova preciznost će se popraviti.

Kada imate starije učenike koji su dugogodišnji vozaći, primetićete da oni uglavnom osmatraju ispred sebe. To je dobra navika za vozaća u dvodimenzionalnom pros-toru. Morate im pomoći i insistirati da prošire opseg svog osmatranja na sve strane a ne samo napred.

NAPOMENE ZA NASTAVNIKEEfektivnom osmatranju ćete pridoneti ako naučite svoje učenike da lete i održavaju brzinu (i kurs) jedrilice gledajući horizont a ne instrumente. Ako proveravaju pokazivanje instrumenata s vremena na vreme ostaće im više vremena za efektno osmatranje.

Kada učenik krene u zaokret i ne osmotri pre zaokreta treba učenika odmah prekinuti i reći “Ja imam koman-de. Da li znaš zašto sam ih preuzeo?” Ono što time po-kazujete učeniku je da je osmatranje jednako važno kao i upotreba komandi da bi započeli manevar. Ako učenik pomera glavu to ne znači da osmatra pravilno. Zbog toga zahtevajte da vam kažu kada vide drugi vazduhop-lov. Takođe trebaju da vam ga lociraju u pomoć “sata”.

Osmatranje treba da bude integralni deo letačke obuke i kasnije letenja a ne neki povremen i slučajan pogled van kabine.

Pominjanje osmatranja tokom jedne pripreme za leten-je nije dovoljno da informiše učenike o svim aspektima i problemima vezanim za efikasno osmatranje. Zbog toga je potrebno u svaku pripremu uključiti i osmatran-je u odgovarajučoj meri. Da ponovimo:

• Uzmite u obzir ograničenja oka i mozga!

• Proverite sebe - vaš vid i fizičko stanje - ukoliko trebate naočale, nosite ih, i uvek imajte na dohvat ruke rezervni par. Ovo važi i za vaše učenike, ako trebaju naočale neka ih nose i imaju rezervni par

• Minimizujte vreme sa pogledom u kabini - staklo kabine treba da bude čisto. Ako je potrebno obrišite ga pre poletanja. - uzmite u obzir slepe tačke vaše jedrilice - planirajte unapred – savijte sekcije karte na zemlji tako da ne morate da to radite u vazduhu, pripremite sve što vam treba na dohvat ruke i pričvršćeno. - koristite horizont za održavanje brzine kad god možete

ZAKLJUČAK

• Ciklus osmatranja je: OSMATRANJE HORIZONT INSTRUMENTI

• Osmatrajte ceo prostor na sistematski način (segmenti od 45° ili manji).

• Ne zaboravite da pogledate iznad sebe.

• Centar osmatranja u zaokretu je pomeren u stranu zaokreta duž horizonta. Pre ulaska u za-okret pogledati u suprotnu stranu pa u smeru zaokreta. Ne gledati niz krilo.

• Ne oslanjajte se na radio da vam otkrije gde je ko.

• U školskom krugu može biti gužva i svi teže da se spuste na istu tačku.

• Dok osmatrate ne zaboravite da upravljate jedrilicom.

3.3-11Priručnik za nastavnike jedriličarstva

Slika 14. Pravilo puta na padini

Pravilo letenja na padini

Ako dva vazduhoplova lete neposredno ili približno u susret jedan drugom i ako postoji opasnost od sudara, jedrilica kojoj je padina sa desne strane zadržava svoju putanju a jedrilica kojoj je padina sa leve strane skreće u desno.

Prvenstvo puta

Član 17Vođa vazduhoplova koji ima prvenstvo puta dužan je da zadrži pravac i brzinu vazduhoplova.

Vođa vazduhoplova je dužan da ustupi prvenstvo puta drugom vazduhoplovu, ako je svestan činjenice da su manevarske sposobnosti drugog vazduhoplova narušene.

Vođa vazduhoplova koji je u obavezi da ustupi pravo prvenstva dužan je da izbegne preletanje iznad drugog vazduhoplova, ispod ili ispred njega, osim ako je dovol-jno udaljen od drugog vazduhoplova, uzimajući u obzir mogući uticaj turbulencije u tragu vazduhoplova.

Letenje u susret

Član 18Ako dva vazduhoplova lete neposredno ili približno u susret jedan drugom i ako postoji opasnost od suda-ra, svaki vazduhoplov mora da skrene u svoju desnu stranu.

Konvergencija

Član 19Ako dva vazduhoplova konvergiraju jedan drugom na približno istoj visini, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane drugog vazduhoplova, osim ako:

1) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom, teži od vazduha, ustupa prvenstvo puta vazdušnom brodu, jedrilici i balonu;

2) vazdušni brod ustupa prvenstvo puta jedrilici i balonu;

3) jedrilica ustupa prvenstvo puta balonu;

4) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom ustupa prven-stvo puta vazduhoplovu koji vuče drugi vazduhoplov ili objekat.

Preticanje

Član 20Vazduhoplov koji pretiče je vazduhoplov koji se približa-va drugom vazduhoplovu sa zadnje strane u liniji koja sa ravni simetrije vazduhoplova koji se nalazi ispred njega čini ugao manji od 70°, tj. nalazi se u takvoj poziciji u odnosu na drugi vazduhoplov iz koje noću nije vidljivo ni levo ni desno navigaciono svetlo vazduhoplo-va koji se pretiče.

Vazduhoplov koji se pretiče ima prvenstvo puta, a vazduhoplov koji pretiče, bilo da penje, snižava ili leti horizontalno, ustupa prvenstvo puta drugom vazduhoplovu skretanjem u svoju desnu stranu.

Naknadna izmena u međusobnom položaju dva vazduhoplova ne oslobađa vazduhoplov koji pretiče obaveze iz stava 2. ovog člana sve dok se vazduhoplovi ne nađu na bezbednom rastojanju.

Jedrilica koja pretiče druge jedrilice može da promeni kurs skretanjem u svoju desnu ili levu stranu.

Izvod iz Pravila letenja