3.2.2. Vanparnicni Postupak

33..22..22.. VVAANNPPAARRNNIINNII PPOOSSTTUUPPAAKK

VANPARNINI POSTUPAK

- 2 -

OPTE ODREDBE

(lan 1- 30. Zakona o vanparninom postupku)

11.. Reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi optinski sud u vanparninom po-

stupku, a ne privredni sud, bez obzira to je nad protivnikom predlagaa otvoren postupak steaja.

Iz obrazloenja: Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadlean Optinski sud u P... Postupajui u vanparninom postupku po predlogu za donoenje reenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana, Optinski sud se reenjem P.../98-80 od 12. 2.1999. godine oglasio stvarno nenadlenim i po pravosnanosti tog reenja dostavio spise Privrednom sudu. Privredni sud nije pri-hvatio svoju stvarnu nadlenost, te je uz dopis R.../99 od 31. 3. 1999. godine dostavio spise Vrhov-nom sudu radi reavanja sukoba nadlenosti. Vrhovni sud je naao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadlean Optinski sud. Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine pred Optinskim sudom pokrenut je vanparnini postupak za donoenje reenja koje zamenjuje ugo-vor o otkupu stana. U vreme donoenja tog predloga nad protivnikom predlagaa je ve bio otvoren steajni postupak po reenju Privrednog suda od 14. 09. 1998. godine, a ovo preduzee je u samom predlogu oznaeno kao preduzee u steaju. Polazei od stanovita da se radi o sporu nastalom u to-ku steajnog postupka, Optinski sud izveo je zakljuak da je u smislu lana 12. stav 2. u vezi sa lanom 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima za postupanje nadlean privredni sud. Meutim, ovakav zakljuak se ne moe prihvatiti. Prema odredbi lana 12. stav 2. taka a) Zakona o sudovima optinski sud je nadlean u graanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako za to nije nadlean privredni sud. Odredbom lana 15. istog Zakona, kojom je odreena nadlenost privrednih sudova, u stavu 2. taka a) propisano je da privredni sud sudi sporove koji su u toku, ili nastanu povodom sprovoenja postupka prinudnog poravnanja, steaja i likvidacije bez obzira na svojstvo druge strane i bez obzira na vreme pokretanja spora. Iz ovakve formulacije navedenih odredbi jasno proizilazi da se one odnose na zasnivanje nadlenosti optin-skog, odnosno privrednog suda povodom reavanja imovinskopravnih sporova, dakle, povodom za-tite povreenog, ili ugroenog imovinskog prava u parninom postupku, ija je sadrina blie odre-ena odredbom lana 1. ZPP. Prema odredbi lana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po tom ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. Sadrina ovog po-stupka blie je odreena u stavu 2. istog lana, i podrazumeva reavanje onih pravnih stvari koje se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava, dakle, kojima ne postoji spor u smislu lana 1. ZPP. Odredbom lana 12. stav 4. a) Zakona o sudovima RS je propisano da ovakve predmete u pr-vom stepenu reava optinski sud. Iz navedenih odredbi proizlazi da za razliku od imovinskoprav-nih sporova, gde pod odreenim uslovima moe doi do atrakcije stvarne nadlenosti privrednog su-da, kod vanparninog postupka takve atrakcije ne moe biti, ve je na osnovu navedene odredbe lana 12. stav 4. taka a) Zakona o sudovima RS iskljuivo nadlean sud opte nadlenosti. Ostvari-vanje prava na otkup stana u smislu lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpostavlja izve-

VANPARNINI POSTUPAK

- 3 -

sno ugroavanje tog prava od strane davaoca stana na korienje, ne podrazumeva i postojanje spora u smislu lana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparninom, a ne u parninom postupku, to je izriito propisano navedenom odredbom lana 34. stav 5. Zakona o stanovanju. U tom smislu, kako se u konkretnom sluaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zatiti spornog prava u smislu lana 1. ZPP, ve o vanparninom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadlenosti nema mesta primeni odredbe lana 12. stav 2. u vezi lana 15. stav 2. taka b) Zakona o sudovima, ve se ima primeniti odredba lana 12. stav 4. taka a) istog zakona. Stoga je, bez obzira na okolnost da je nad tuenim u toku steajni postupak pred Privrednim sudom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadlean Optin-ski sud. Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu lana 23. stav 2. ZPP odluio kao u izreci.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 119/99 od 30. 6. 1999. god.)

22.. Materija upisa i ispravke u matine knjige nije u nadlenosti vanparninog suda.

Iz obrazloenja:

Prvostepenim reenjem donetim u vanparninom postupku sud je utvrdio da je predlaga roen 27.1.1935. a ne 1.11.1940. godine, i odredio da se na osnovu tog reenja izvri ispravka pogrenog upisa datuma roenja predlagaa u matine knjige. Javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakoni-tosti, nalazei da je prvostepeni sud odluivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadlenost, i time poinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 354. st. 2. ta. 3. u vezi sa l. 16. Za-kona o parninom postupku. Prema odredbi l. 1. st. 1. Zakona o vanparninom postupku, sud u vanparninom postupku odluuje o linim, porodinim, imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom odreeno da se o tim stvarima odluuje u vanparninom postupku. Materija upisa podataka u matine knjige ureena je zakonom o matinim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90). Tim zakonom nije propisana nadlenost suda da u vanparninom postupku odluuje o is-pravci pogrenih upisa u matine knjige. Naprotiv, odredbama l. 16. navedenog zakona propisano je da greke koje je primetio pre zakljuenja upisa u matine knjige, matiar moe ispraviti sam, a ispravke u matinim knjigama posle zakljuenog upisa, matiar moe izvriti samo na osnovu ree-nja nadlenog organa uprave, po mestu voenja matinih knjiga. Pri tome, ispravke u matinim knji-gama mogu se vriti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima nepo-sredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Odluujui po zahtevu za zatitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloeno pravno shvatanje javnog tuioca, pobijeno pravnosnano reenje vanparninog suda ukinuo i predlog predlagaa odbacio zbog nenadlenosti suda.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 123/95 od 24.1.1996. god.)

33.. Prema odredbi lana 1. Zakona o vanparninom postupku, ovim zakonom se odreuju pravila po kojim redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. Odredbe ovog za-kona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povree-nog ili ugroenog prava, niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parni-nom postupku.

VANPARNINI POSTUPAK

- 4 -

Poto ni Zakonom o vanparninom postupku, ni drugim zakonom izriito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odluuje vanparnini sud i poto se u ovom sluaju mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud je pravilno naao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom sluaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari tre-ba sprovesti po pravilima parninog postupka. Meutim, niestepeni sudovi su pogreno nali da predlog predlagaa u ovom sluaju treba od-baciti kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, to je odredbom lana 16. Zakona o vanparninom postupku propisano da e sud obustaviti vanparnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2194/88)

44.. Kada je o zahtevu stranke odlueno u parninom postupku, a bio je nadlean da odluuje sud u vanparninom postupku, time stranka nije uskraena u svojim pravima. Oba ta postupka u istoj meri su garancija stranci da e se o njenom zahtevu zakonito odluiti.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 185/87)

55.. Drugostepenim reenjem ukinuto je reenje optinskog suda kojim je usvojena predloena privreme-na mera u vanparninom postupku zabranom dalje see ume protivniku predlagaa na odreenim kata-starskim parcelama. Utvrdivi da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama, prvostepe-ni sud smatra da je osnovan predlog za donoenje privremene mere zabranom see ume dok se ne okona postupak koji se izmeu stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasnitva. Poto iz spisa proizilazi kao neosporno da se izmeu stranaka vodi spor u pogledu vlasnitva i deobe imovine to po stanovitu drugostepenog suda u smislu lana 262. stav 2. Zakona o izvrnom postupku za odluivanje o privremenoj meri nadlean je sud pred kojim je postupak pokrenut. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode, u vanparninom postupku odluuje o privremenoj meri. Sa ovih razloga drugostepeni sud je reenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odluivanje.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 7250/86)

66.. Zahtev za uklanjanje prikljuka na ve postojeoj elektroenergetskoj mrei za koju je prvo-tueni kao elektroprivredna organizacija na zahtev drugotuenog dala saglasnost i izvela potreb-ne radove reava se u upravnom postupku a ne u sudskom.


(lan 3. Zakona o vanparninom postupku)

77..

Zakljukom optinskog suda koji predstavlja reenje u smislu lana 18. stav 1. Zakona o van-parninom postupku, odbijena je molba podneta radi uknjibe prava korienja, kao i prava vlasni-tva na 1/9 zgrade.

VANPARNINI POSTUPAK

- 5 -

Iz spisa proizilazi da je stranka traila uknjibu prava suvlasnitva, odnosno pravo trajnog kori-enja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasnikog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. Prvostepeni sud je u zakljuku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa ta-kvim postupanjem odnosno neuruenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloi pravni lek protiv prvostepene odluke. Drugostepeni sud, stoga, nije mogao da odluuje o albi protiv prvostepene odluke suda pre nego to ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odluivano o molbi za uknjibu, odnosno o zemljino-knjinom stanju. Prema pravnim pravilima zemljino-knjinog prava, sadranom u paragrafu 133. stav 1. Zakona o zemljinim knjigama, koja se primenjuju na osnovu lana 4. Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, o reenjima izdatim po zemljino-knjinim molbama ima se, po-red molioca, obavestiti po slubenoj dunosti onaj na ijem se vlasnitvu stie koje knjino pravo ili ija se knjina prava ustupaju, optereuju, ograniavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvre-na zemljino-knjina zabeleba. Prema tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez obzira na to to je molba za uknjibu poklonoprimca odbijena, budui da je i poklono-davac imao interesa da se izvri promena zemljinoknjinog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu lana 3. stav 1. Zakona o vanparninom postupku smatra uesnikom u postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89)

88.. Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. . K. nakon smrti nije ostavila testamen-talne ni zakonske naslednike, niti ugovor o doivotnom izdravanju pa je sud pravilno postupio po-zivajui javnog pravobranioca da uzme uee u postupku. Nesumnjivo je utvreno da je T. R., pa-storka ostavilje, obavila sahranu i snosila trokove u iznosu od 25.986 dinara. to nije osporio ni javni pravobranilac, ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. Pogreio je, meutim, prvostepeni sud kada je SO Novi Beograd uputio na parnicu da kao tui-lac protiv tuene T. R. dokae da nema pravo na izdvajanje iznosa utroenog za sahranu ostavilje. Jer T. R., pastorka ostavilje nema svojstvo uesnika u postupku. Uesnik u vanparninom postupku, shodno lanu 3. zakona, je lice koje je postupak pokrenulo, lice o ijim se pravima ili parvnim inte-resima odluuje u postupku, kao i organ koji uestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlaenja da postupak pokree, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. T. R., nije ni zakonski ni testamentalni naslednik, nema interesa da uestvuje u postupku, te prema tome nije ni legitimisana za voenje ovog postupka. Ona se moe obratiti Skuptini optine za naknadu trokova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnini postupak.



99.. Privremenom zastupniku, odreenom od strane suda licu nepoznatog boravita pripada naknada za zastupanje bez obzira na ishod spora u postupku u kome je postavljen za privremenog staraoca.


VANPARNINI POSTUPAK

- 6 -


1100.. Izostanak pojedinih uesnika sa roita ne spreava sud da dalje postupa, ako u pojedinim

sluajevima zakonom nije drugaije odreeno.

Iz obrazloenja: Protivnik predlagaa albom ukazuje da je prvostepeni sud uinio bitnu povredu postupka kada je roite odrao u odsustvu protivnika predlagaa. Prema odredbi l. 11. st. 2. Zakona o vanparninom po-stupku, izostanak pojedinih uesnika ne spreava sud da dalje postupa, ako u pojedinim sluajevima nije drugaije odreeno. U konkretnom sluaju, protivnik predlagaa je izostao sa roita na koje je bio ured-no pozvan, pa je oigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da odri roite i sprovede po-stupak. Bez znaaja je albena tvrdnja protivnika predlagaa da mu je poziv za roite uruen samo tri dana pre njegovog odravanja. Ako je bio potreban dui rok protivniku predlagaa da se pripremi za ras-pravljanje, mogao je zatraiti odlaganje.

(Iz reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 501/97 od 20.5.1998. god.)


1111..

Protivnik predlagaa ne moe se protiviti povlaenju predloga za deobu suvlasnike imovi-ne u vanparninom postupku, ve moe samo predloiti da se postupak nastavi, u kom sluaju stie poloaj predlagaa.

Iz obrazloenja: Predlog za pokretanje vanparninog postupka - prema odredbi lana 12. stav 1. Zakona o van-

parninom postupku - moe se povui do donoenja prvostepene odluke. Predlog podnet od vie li-ca povlai se njihovom saglasnom izjavom, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

Prema tome, za povlaenje predloga za deobu u vanparninom postupku prema svim ili pojedi-nim uesnicima, nije neophodna saglasnost ostalih uesnika, ali prema odredbi lana 12. stav 5. na-vedenog Zakona, u sluajevima iz lana 12. st. 1. i 4., drugi uesnici koji su zakonom ovlaeni da pokrenu postupak mogu predloiti da se postupak nastavi, a predlog za nastavljanje postupka moe se podneti u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja o povlaenju predloga. U konkretnom sluaju, protivnik predlagaa se u albi protivi povlaenju predloga. Meutim, to nema znaaja za odluku o povlaenju predloga u odnosu na nju, jer nije istovremeno i predloila da se postupak na-stavi, u kom sluaju bi u ovoj pravnoj stvari imala poloaj predlagaa.

VANPARNINI POSTUPAK

- 7 -

Isticanje u albi da posle povlaenja predloga u odnosu na protivnika predlagaa nije uredan pred-log za deobu suvlasnike imovine, poto sada predlogom nisu obuhvaeni svi suvlasnici - nije od znaa-ja jer se ne tie interesa navedenog protivnika predlagaa kod injenice da nije predloila nastavak po-stupka, ve samo moe imati znaaja za ostvarenje prava predlagaa na deobu zajednike imovine i za dalje postupanje suda sa predlogom za deobu. U svakom sluaju, deoba izvrena bez uea svih suvla-snika ne proizvodi dejstvo.

( Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 270/06 od 02.03.2006. godine )

1122.. Predlog za utvrivanje nosioca stanarskog prava smatrae se povuenim ukoliko punomonik pred-lagaa koji je uredno pozvan na roite ne pristupi, a svoj izostanak ne opravda, niti to uini u postupku po predlogu za povraaj u preanje stanje. Iz sadrine spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud dana 17. septembra 1993. godine do-neo pobijeno reenje kojim se predlog smatra povuenim, jer uredno pozvani punomonik predlaga-a nije pristupio na roite zakazano za taj dan. Ovo prvostepeno reenje predlaga pobija albom kao nezakonito, iz razloga to njegov punomonik nije primio poziv za roite. Istovremeno je u albi podnet i predlog za povraaj u preanje stanje uz navod da se punomonik predlagaa u peri-odu od 12. maja do 18. oktobra 1993. godine nalazio na bolovanju, o emu nije dostavljen nikakav dokaz uz predlog. Postupajui po predlogu za povraaj u preanje stanje, prvostepeni sud je zaka-zao roite za 15. novembar 1994. godine na koje nije pristupio pozvani punomonik predlagaa, pa je sud doneo reenje od istoga datuma kojim nije dozvolio povraaj u preanje stanje. Izostanak punomonika predlagaa sa roita uredno pozvanog u smislu lana 138. stav 1. ZPP pro-izvelo je posledicu da se predlog u ovoj vanparninoj stvari smatra povuenim na osnovu odredbe lana 12. stav 4. Zakona o vanparninom postupku.


1133.. Povlaenjem predloga od strane predlagaa u vanparninom postupku, postupak se okonava samo radnjom predlagaa i nije potrebno da sud donosi reenje o obustavi postupka.

(Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 330/84)


1144.. Sud je uinio bitnu povredu odredaba Zakona o parninom postupku kada je presudom okonao parnicu iz istog injeninog i pravnog osnova, izmeu istih stranaka u predmetu o kome je ranije u van-parninom postupku zakljueno sudsko poravnanje.

(Iz odluke Saveznog suda , Beograd, Gzs.12/95 od 29.06.1995. god.)

VANPARNINI POSTUPAK

- 8 -

1155.. Sporne injenice se ne mogu raspravljati u vanparinom postupku.

Iz obrazloenja:

Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloenjem da prostorije koje su pred-met postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upuuje predlagaa da, uko-liko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka, moe da se obrati sudu u vanparninom postupku da donese reenje koje zamenjuje ugovor o kori-enju stana, kako bi se u tom postupku utvrivalo da li su prostorije koje predlaga koristi stambe-ne ili poslovne. Nije jasno zato je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjanjeno kakav je status pro-storija koje koristi predlaga, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlaga koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlaga mogao stei svoj-stvo nosioca stanarskog prava. Kako se sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku, prvostepeni sud e, uko-liko u postupku oceni da predlaga ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nae da je sporna inje-nica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagaa da u pogledu utvrenja spornih inje-nica pokrene parnicu.


1166.. Ako je nesporno izmeu uesnika da je deoba suvlasnike imovine izvrena pre podnoe-

nja predloga za deobu, vanparnini sud e predlog za deobu odbiti kao neosnovan.

Iz obrazloenja:

Prvostepenim reenjem je na osnovu l. 16. ZVP-a, obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari i istim reenjem odlueno da se po njegovoj pravosnanosti spisi dostave parninom odeljenju istog suda na suenje i odluivanje o pravilima parninog postupka, pri emu e se sa predlogom za deo-bu postupati kao po tubi za utvrivanje prava svojine na odreenim delovima predmetne nepokret-nosti po osnovu ve ranije izvrene vansudske fizike deobe. Reavajui o albi protivnika predla-gaa, Okruni sud je naao da je alba osnovana. U vanparninom postupku u smislu l. 148 ZVP-a, sud odluuje o deobi i nainu deobe zajednike odnosno suvlasnike stvari i imovine, odnosno sa-mo onda ako deoba zajednike odnosno suvlasnike stvari i imovine nije ve izvrena. Deoba zajed-nike stvari i imovine moe se izvriti odlukom suda ili sporazumom zajedniara odnosno suvlasni-ka, koji moe biti zakljuen i u usmenoj formi , i kao takav proizvodi pravno dejstvo, ako je spora-zum o deobi izvren (faktika deoba). Prema tome, u koliko je deoba ve izvrena na bilo koji od zakonom propisanih naina, tu vie nema mesta deobi putem suda u vanparninom postupku. Ako bi bila tana tvrdnja predlagaa kojoj se spisima pridruuje i protivnik predlagaa, fizika deoba predmetnih nepokretnosti izvrena je i sprovedena putem usmenog sporazuma pravnih predhodnika uesnika, to ako bi bilo nesporno meu uesnicima, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan, pri emu bi uesnicima ostala mogunost da ovo utvrde ili pismenim sporazumom ili pak putem suda, ali u parninom postupku, po tubi nekog od uesnika. Ukoliko bi bilo sporno da li je deoba ve iz-vrena, postupanje parninog suda zavisilo 6i od toga ko od uesnika istie injenicu da je deoba

VANPARNINI POSTUPAK

- 9 -

ve izvrena. Ukoliko bi predlaga tvrdio da je deoba izvrena, a to protivnik predlagaa osporavao, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan. U suprotnom ako bi protivnik predlagaa utvrdio da je su-vlasnika zajednica izvrenom deobom prestala, onda 6i predlaga ukoliko suprotno tvrdi, u smislu l. 150. ZVP-a, morao biti upuen na parnicu.

(Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 749/93 od 23.05.1993. god.)

1177.. Prema odredbi lana 1. Zakona o vanparninom postupku, ovim zakonom se odreuju pravila po kojim redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. Odredbe ovog za-kona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povree-nog ili ugroenog prava, niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parni-nom postupku. Poto ni Zakonom o vanparninom postupku, ni drugim zakonom izriito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odluuje vanparnini sud i poto se u ovom sluaju mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud je pravilno naao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom sluaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari tre-ba sprovesti po pravilima parninog postupka. Meutim, niestepeni sudovi su pogreno nali da predlog predlagaa u ovom sluaju treba odba-citi kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, to je odredbom lana 16. Zakona o vanparninom postupku propisano da e sud obustaviti vanparnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka.



1188.. Odluka suda doneta u vanparninom postupku, kojom je odreeno koji od ranijih branih drugova u sluaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvrne isprave podobne za izvre-nje, jer se istom ne nalae ispunjenje obaveze.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 186/82)


1199.. Za otklanjanje povrede postupka uinjene datom izjavom o odricanju od naslea pred su-

dijskim pripravnikom pravni put je alba protiv reenja o nasleivanju kojim je na osnovu ta-ko date izjave zaostavtina raspravljena, a ne tuba za utvrenje njene nitavosti.

VANPARNINI POSTUPAK

- 10 -

Iz obrazloenja: Tuilac je - prema utvrenom injeninom stanju - svoju nasledniku izjavu na roitu odra-

nom 13.05.1971. godine dao pred sudijskim pripravnikom, a ne pred sudijom. Niestepeni sudovi su stali na stanovite da je takva izjava nitava i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je data protivno odredbi lana 179. stav 1. tada vaeeg Zakona o nasleivanju, kojim je predvieno da uzimanje iz-jave o odricanju od naslea vri sudija.

Vrhovni sud nalazi da stanovite niestepenih sudova nije pravilno. Odredbe lana 179. pomenutog Zakona o nasleivanju su procesnog karaktera, i reguliu

ovlaenja sudije i odreenih slubenih lica u postupku za raspravljanje zaostavtine. Zbog znaaja koji ima izjava o odricanju od naslea, propisano je da nju uzima sudija. Meutim, ako ju je uzeo sudijski pripravnik, a ne sudija, to ne znai da je ona u pogledu svoje sadrine i iskazane volje na-slednika nitava.

Pravni put za otklanjanje navedene povrede postupka uzimanja naslednike izjave je ulaganje prav-nog leka protiv reenja kojim je raspravljena zaostavtina na osnovu tako uzete naslednike izjave, a ne utvrenje njene nitavosti. Naslednika izjava moe se pobijati samo iz razloga ako je ona izazvana pri-nudom ili pretnjom ili je data usled prevare ili u zabludi.

( Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2497/06 od 08.02.2007. godine )


2200..

Drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnesenoj albi,

ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.

Iz obrazloenja:

Ocenjujui blagovremenost podnete albe u smislu lana 367. Zakona o parninom postupku i lana 19. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da je alba neblagovremena, pa je na osno-vu lana 366. Zakona o parninom postupku, u vezi sa lanom 30. stav 2. Zakona o vanparninom po-stupku odluio kao u izreci. Naime, nasledni uesnik A.T. iz S... je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.M. iz B... shodno overenom punomoju priloenom uz predlog za pokretanje osta-vinskog postupka. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.M. pobijano reenje primio dana 21.6.2001. godine. Kako je alba izjavljena 13.7.2001. godine, to se vidi iz prijemnog tambilja prvoste-penog suda, a rok za albu iz lana 19. Zakona o vanparninom postupku istekao je 6.7.2001. godine, to je alba podneta van zakonom predvienog roka. Ocenjujui u smislu lana 21. stav 3. Zakona o vanpar-ninom postupku da li postoje vani razlozi, to je, inae, faktiko pitanje konkretnog sluaja, da li se odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vreala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom reenju, Okruni sud je stao na stanovite da nema uslova predvienih citiranom zakonskom odredbom. Pored toga, pravnosnanost reenja o nasleivanju ima za posledicu da se vie ne moe po-novo raspravljati ostavina, niti donositi novo reenje o nasleivanju. Odredbom lana 128. Zakona o vanparninom postupku regulisano je da, ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo ras-

VANPARNINI POSTUPAK

- 11 -

pravljati zaostavtinu, ve e ovu imovinu novim reenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog ree-nja o nasleivanju. S obzirom da su u ovom postupku uestvovali pravni sledbenici oglaenih nasledni-ka u predmetu III Optinskog suda u B... O br. 844/56, i to u vezi sa pravom naslea kat. parc. br. 1481 upisanoj u zk. ul. br. 1522, KO B... 7, koja nije bila predmet zaostavtine u pravnosnanom reenju O br. 844/56, od 4.12.1961. godine, izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog reenja vreala prava ostalih uesnika u postupku zasnovana na tom reenju. Pritom, tvrdnja alioca da je nasledniku iz-javu dao u zabludi moe biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za ponitaj te izjave, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 8589/01 od 12.11.2001. god.)


2211..

Pravno nije mogua situacija da je jedno lice sopstvenik graevinskih objekata, a drugo da

je sopstvenik zemljita na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korienje. injenica da je reenjem o deobi suvlasnike imovine vanparnini sud upravo tako odluio, predstavlja vaan razlog u smislu l. 21. st. 3. Zakona o vanparninom postupku, da se o predlogu za ponavljanje postupka, koji je zbog toga i podnet, odlui kao o neblagovreme-noj albi.

Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem izvrena je fizika deoba zajednike imovine uesnika, na nain kao u izreci prvostepenog reenja, uz obavezu deobniara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Navedeno reenje nije pobijano od strane uesnika u roku za albu. Protivnik predlagaa je po proteku roka za albu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Prvostepeni sud je, posle sprovedenih potrebnih izvi-aja, spise dostavio Okrunom sudu na odluku o predlogu, kao o neblagovremenoj albi izjavljenoj protiv prvostepenog reenja. Na osnovu rezultata provedenih izviaja proizlazi da se na zemljitu koje je pripalo na deo predlagau nalaze zgrade, upa i tala, pri emu protivnik predlagaa tvrdi da su one iskljuivo njegovo vlasnitvo, dok predlaga tvrdi suprotno - da su njegove. Kod ovakvog stanja stvari, Okruni sud nalazi da postoje vani razlozi da se, u smislu l. 21. st. 3. Zakona o van-parninom postupku, odlui kao o neblagovremenoj albi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je alba osnovana, poto navedene sporne injenice ukazuju na nepotpuno utvreno injenino stanje. Naime, pravno nije mogua situacija da je jedno lice vlasnik graevin-skih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljitu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korienje tih objekata, i stoga, ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti iskljuivo vlasnitvo protivnika predlagaa, ta injenica bi morala da ima znaaja prilikom utvriva-nja naina deobe zemljita na kojem se ti objekti nalaze i zemljita koje je potrebno za redovnu upo-trebu objekata, odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagaa da te objekte premesti na svo-

VANPARNINI POSTUPAK

- 12 -

je zemljite. S druge strane, ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima, tada bi dolazila u ob-zir primena l. 150. Zakona o vanparninom postupku.

(Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 159/05 od 28. 01.2005. god.)

2222.. Drugostepeni sud moe odluivati i o neblagovremenoj albi jednog naslednika protiv pr-

vostepenog reenja o deliminoj deobi zaostavtine, ali samo u sluaju vanih razloga i ako se time ne vreaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom reenju.

Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u ... O. br. 166/01 od 3. 05. 2002. godine oglaeni su za naslednike na zaostavtini pokojnog i izvrena je delimina deoba na nain naveden u izreci reenja. Protiv na-vedenog reenja albu je izjavio jedan od uesnika a u albi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno reenje, jer navodno njemu treba da pripadne vei deo sporne kue od one koja je odreena prvostepenim reenjem. Okruni sud u U... je svojim reenjem G. br. 2497/02 od 11. 12. 2002 godine odbacio albu uesnika izjavljenu na reenje Optinskog suda u ... O. br. 166/01 od 3. 05. 2002 godine kao neblagovremenu. U obrazloenju drugostepenog reenja je navedeno sledee: Prvostepenim reenjem je raspravljena zaostavtina pokojnog, utvreno je ko su naslednici i izvre-na je delimina deoba tako da je podnosiocu albe utvrena koji deo sporne kue mu pripada u svo-jinu i dravinu. Povodom predloga u albi koja je neblagovremena Okruni sud nalazi da nema me-sta odluivanju po neblagovremenoj albi jer bi se time vreala prava ostalih uesnika deobe zasno-vana na prvostepenom reenju. Delimina deoba je realizovana, ima snagu poravnanja, podnosilac albe je potpisao zapisnik o deobi, pa nema osnova tvrenju podnosioca albe da je u deobi trebalo da dobije vei deo kue.

(Iz reenja Okrunog suda u Uicu, G. 2497/02 od 11.12.2002. god.)

2233.. Prvostepeni sud moe povodom albe ukinuti ili preinaiti ranije reenje, samo ako se time ne vre-aju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju.


2244.. Kad naslednici mogu zajedniku svojinu utvreenu prvostepenim reenjem o nasleivanju pre-tvoriti u susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma, onda nema vanih razloga da se u osta-vinskom postupku odluuje o neblagovremeno podnesenoj albi. Ostavinskim reenjem oglaeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvostepeno reenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili albu 9. 3. 1995. godine, dakle, po proteku roka vie od godine dana. alba je neblagovremena. U smislu l. 19. Zakona o vanparninom postupku alba protiv reenja donesenog u prvom ste-penu moe se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa reenja. Po lanu 21. istog zakona drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnesenoj albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.

VANPARNINI POSTUPAK

- 13 -

U konkretnom sluaju nisu se stekli uslovi da sud iz vanih razloga odlui i o neblagovremeno podnesenoj albi s obzirom da naslednici ele da izvre raspored zaostavtine na drugaiji nain od onoga koji je utvren reenjem o nasleivanju. To znai da se neki od naslednika odriu date na-slednike izjave to je u suprotnosti sa lanom 115. Zakona o vanparninom postupku po kome je nepunovano odricanje u pogledu cele ili dela naslednike izjave. Zajedniku svojinu utvrenu prvostepenim reenjem o nasleivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvriti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom meu ivima).

(Iz Odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 333/95 od 20.03.1995.god.)

2255.. Nasledni uesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvreno da ine zaostavtinu ostavioca moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglaenim za-konskim naslednicima ostavioca. Prvostepenim reenjem na zaostavtini pok. M. M. iz P... oglaeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i erka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleenog dela imovine. Protiv ovog reenja blagovremeno je najavio albu nasledni uesnik M. A. zbog pogreno i ne-potpuno utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog propisa. Ispitujui oalbeno reenje Iz reenja Okrunog suda je naao: da je alba naslednog uesnika neosnovana. Navod albe naslednog uesnika M. A. da u zaostavtinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizem-ne kue, jer je suvlasnik na ovoj kui sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni uesnik M. A. s obzirom na sredstva koja je uloio u nadgradnju kue kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti - kat. parcela koje ine njegovu zaostavtinu su, po nalaenju Okrunog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga to nasledni uesnik M. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je oalbenim reenjem utvreno da ine zaostavtinu pok. M. M. moe ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglaenim zakonskim naslednicima pok. M. M. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Iz reenja Okru-nog suda, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog reenja na osnovu lana 380. taka 2. ZPP-a u vezi lana 381. i 365. ZPP-a i lana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparninom postupku.


2266.. Prvostepeni sud kao vanparnini moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukunuti svoje ranije reenje, a ne moe doneti novo posebno reenje koje je kontradiktorno prethodnom.

(Iz reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 101/90)

2277.. Sud nije ovlaen da ukida svoje reenje kojim je proglaen usmeni testament o ijoj sadrini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu lana 21. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.


VANPARNINI POSTUPAK

- 14 -

2288.. Dopunskim reenjem oglaena je za naslednika na osnovu testamenta, supruga ostavioca na naknad-no pronaenoj imovini koju ini pravo korienja jednog grobnog mesta. Povodom blagovremeno izja-vljene albe na ovo reenje, sud je zakazao roite na kome je supruga ostavioca dala naslednu izjavu da se odrie od naslea na navedenoj imovini i to u korist sestre ostavioca. Kako je sestra ostavioca prihva-tila naslee, to je sud, primenom lanu 21. stav 1. i lana 128. Zakona o vanparninom postupku, imaju-i u vidu da se ne vreaju prava drugih lica, preinaio ranije reenje i sestru ostavioca oglasio za nasled-nika na novopronaenoj imovini.

(Iz reenja etvrtog optinskog suda u Beogradu, O. 6290/84)


2299.. Vanparnini sud e sam odluiti o postojanju spornih injenica procesnog karaktera od ko-

jih zavisi da li uopte ima mesta postupanju suda u vanparninom postupku a nee primeniti odredbu lana 23. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.

Iz obrazloenja: Nasuprot navodima albe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve injenice bitne za odluku u

konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom reenju naveo potpune i jasne razloge na koje upuuje i Okruni sud.

Reenjem Odeljenja za finansije tada nadlenog optinskog organa od 25.09.1962. godine prav-nom prethodniku predlagaa za nacionalizovano i izuzeto zemljite po naznaenim reenjima odre-ena je novana naknada.

Kako je prema odredbi lana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevin-skog zemljita, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Optina na ijem se podruju ta nepo-kretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave reenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlaga tvrdio da reenje o odreivanju novane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno meu uesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnini sud imao ovlaenje i obavezu da utvruje kao spornu ovu injenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopte ima mesta postupanju suda u vanparninom postupku u ovoj pravnoj stvari.

Imajui u vidu spise predmeta u vezi odreivanja novane naknade, prvostepeni sud je pravil-no zakljuio da je reenje o odreivanju novane naknade dostavljeno pravnom prethodniku pred-lagaa.

Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagaa za odreivanje novane na-knade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko graevinsko zemljite.

(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

VANPARNINI POSTUPAK

- 15 -

3300..

Tuilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parni-

nom postupku presudom prizna pravnu vanost ugovora o otkupu stana kome nedostaje pisa-na forma, ve je vanparnini postupak propisan kao jedini nain da se otkloni protivljenje vla-snika da zakljui ugovor o otkupu.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tubeni zahtev tuioca da se utvrdi da je tuilac na osnovu otkupa iskljuivi vlasnik stana br. 14. na treem spratu u B... u ul. V...v... 2/P ulaz, povrine 31 .m2, jer je ugovor o otkupu stana strogo for-malan ugovor i uslovi za njegovo zakljuivanje su odreeni odredbom l. 18. Zakona o stanovanju. Kako nema pismenog ugovora o otkupu stana sa overenim potpisima kod suda, to navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Tuilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parninom postupku presudom prizna pravnu vanost ugovora, o otkupu stana kome nedostaje pisana forma. Ovo zato to je prema Zakonu o stanovanju vanparnini postupak propisan kao jedini nain da se otkloni protivljenje vlasnika da zakljui ugovor o otkupu, nezavisno od toga da li je odbijanje bilo neposredno po obraanju, ili kasnije kada su ve utvreni uslovi i ugovor potpisan odbijanjem da se pristupi overi potpisa kod suda. To stoga nije od pravno relevantnog znaaja za ocenu osnovanosti tubenog zahteva injenica, da je tuena oglasom pokaza-la volju za zakljuenje ugovora o otkupu, pa je tuilac odgovarajui na taj opti poziv podneo po-trebne dokaze tuenom i isplatio cenu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1782/05, od 20.10.2005. god.)

3311.. Ako odluka suda zavisi od reenja prethodnog pitanja a meu uesnicima su sporne inje-

nice vane za reavanje ovog pitanja, sud e uputiti uesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom.

Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u A..., R. br. 68/02 od 16. 5. 2003. godine usvojen je predlog predla-gaa i utvreno da prema protivniku ima pravo na otkup stana, zatim je utvrena otkupna cena sta-na, kao i da reenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Reenjem Okrunog suda u U..., G. br. 183/04 od 4. 2. 2004. godine, odbijena je kao neosnovana alba protivnika predlagaa i potvreno je prvostepeno reenje. Vrhovni sud Srbije je svojim reenjem, Rev. 1375/04 od 28. 10. 2004. godine, ukinuo reenje Optinskog suda u A. i Okrunog suda u U..., i predmet vratio prvostepenom Optin-skom sudu u A... na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je predlaga kao nosilac sta-narskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagaa za otkup stana, da istovremeno plati ot-kupnu cenu i da se donese reenje koje e da zameni ugovor o otkupu. Takoe je utvreno da je u prethodnom periodu pre podnoenja zahteva predlaga izgradio porodinu stambenu zgradu, a istu je otuio svojoj kerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparninog postupka. Ne mo-

VANPARNINI POSTUPAK

- 16 -

e se prihvatati pravni stav oba niestepena suda da nema mesta primeni l. 17. st. 1. Zakona o sta-novanju, u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan iji nosilac stanarskog prava ima u svo-jini drugi stan ili stambeni objekat. Upravo meu strankama je sporna injenica prava na otkup sta-na, tj. da li nosilac stanarskog prava ili lan porodinog domainstva ima stan u svojini koji je odgo-varajui za to domainstvo. To dalje znai da ima mesta prekidu vanparninog postupka i upuiva-nju predlagaa na parnicu radi utvrivanja spornog prava.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1375/04 od 28.10.2004. god.)

3322.. Vanparnini sud moe reiti prethodno pitanje samo ako meu strankama nema injenica koje su sporne.


3333.. Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je izmeu uesnika u ovom vanparninom postup-ku koji se vodi radi odreivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu nakon razvoda braka, sporno da li su stranke nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan kupili od vlasnika D. R. to predstavlja prethodno pitanje za reenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o kori-enju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagaa zakljuio sa D. R., sainjen u svemu saglasno odredbama lana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima (Sl. list SFRJ, br. 11/966 i 32/68) vaeeg u vreme zakljuenja ugovora, s tim to su vlasnici stana u smislu ovog za-kona bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj odluci, ne moe zakljuiti koje su te injenice - od kojih zavisi reavanje prethodnog pitanja o po-stojanju nekog prava ili pravnog odnosa - sporne u smislu lana 23. u vezi sa lanom 22. Zakona o vanparninom postupku.


3344.. Ako je kod prethodnog pitanja meu strankama dolo do spora samo u pogledu primene prava, vanparnini sud je duan da sam o tome odlui.


3355.. Vanparnini sud je vezan pravnosnanim reenjem nadlenog upravnog organa o izvrenom ad-ministrativnom prenosu prava korienja zemljita i poslovnih objekata na tom zemljitu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaene tim reenjem, pa nije ovlaen da u postupku ceni zakonitost re-enja nadlenog upravnog organa. Zakonitost ovog reenja moe se osporavati u postupku u kome je to reenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zah-tevu nadlenog javnog tuioca u postupku za ponitaj tog reenja po pravu nadzora u smislu lana 268. stava 2. Zakona o optem upravnom postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 16/83)

VANPARNINI POSTUPAK

- 17 -


3366.. Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje, a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i erku iz prvog braka. U toku prethodnog postupka supru-ga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavtine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu stica-nja u branoj zajednici. Nasledna uesnica, kerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. S obzirom da su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi veliina njihovih naslednih delova, to je sud doneo Reenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne uesnice na parnicu radi dokaziva-nja: da li je supruga pok. T. K. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavtine.


3377.. Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloenjem da prostorije koje su pred-met postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upuuje predlagaa da, uko-liko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka - moe da se obrati sudu u vanparninom postupku da donese reenje koje zamenjuje ugovor o kori-enju stana, kako bi se u tom postupku utvrivalo da li su prostorije koje predlaga koristi stambe-ne ili poslovne. Nije jasno zato je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjanjeno kakav je status pro-storija koje koristi predlaga, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje - da li su prostorije koje predlaga koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlaga mogao stei svojstvo nosioca stanarskog prava. Kako se sporne injenice ne mogu raspravljati u vanparninom postupku, prvostepeni sud e, ukoli-ko u postupku oceni da predlaga ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nae da je sporna injenica da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagaa da u pogledu utvrenja spornih injenica po-krene parnicu.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 9931/94)

3388.. Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je izmeu uesnika u ovom vanparninom po-stupku, koji se vodi radi odreivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan ku-pili od vlasnika D.R., to predstavlja prethodno pitanje za reenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o korienju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagaa za-kljuio sa D.R., sainjen u svemu saglasno odredbama lana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima vaeeg u vreme zakljuenja ugovora, s tim to su vlasnici stana u smislu ovog stana bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj od-luci ne moe se zakljuiti koje su te injenice od kojih zavisi reavanje prethodnog pitanja o po-stojanju prava ili pravnog odnosa, sporne u smislu lana 23. u vezi sa lanom 22. Zakona o van-parninom postupku.


VANPARNINI POSTUPAK

- 18 -

3399.. Vanparnini sud e obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka. Sud, dakle nee odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zakljueno po-ravnanje pred nadlenim upravnim organom kad iz sadrine predloga jasno proizilazi da predlaga za-pravo pobija pravovaljanost zakljuenog ugovora.

(Iz reenja Okrunog suda u Subotici, G. 231/92)

4400.. Kada su u vanparninom postupku za deobu suvlasnitva sporne injenice o tome da li su se su-vlasnici sporazumeli o deobi stvari, sud upuuje predlagaa sa njegovim zahtevom za deobu na par-nicu. Razvrgnuu zajednice putem javne prodaje nema mesta ako su suvlasnici meusobno izvrili podelu nekretnina i tako je podeljenu koriste. U parnici se raspravlja o svim spornim pitanjima, kao i konano o samoj deobi.



4411.. Kada se donese reenje o prekidu ostavinskog postupka i upuivanju uesnika na parnicu, precizno se mora navesti ta se u toj parnici mora dokazati.

Iz obrazloenja:

Reenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i uesnik je upuen na parnicu da dokae svoje tvrdnje. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno reenje i predmet vratio sudu na ponovno odluivanje. U toku postupka i donoenja oalbenog reenja uinjena je bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP, jer reenje nema razloga o odlunim injenicama. Naime, nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od uesnika a da se ne konstatuje u izreci reenja ta treba da se dokae u parnici, shodno lanu 24. stav 1. Zakona o vanparninom postup-ku. Time je nejasna izreka prvostepenog reenja, kada se navodi da se uesnik upuuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje.

(Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 341/05 od 22.03.2005. god.)

4422.. U postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo je utvreno da je pravnosnanim reenjem opti-ne V... iz 1972. godine pravnom prethodniku stranaka eksproprisana nepokretnost u B... ija se fizika

VANPARNINI POSTUPAK

- 19 -

deoba trai. S tim u vezi prvostepeni sud je prekinuo postupak za deobu dok se ne okona postupak pred organom uprave za ponitaj reenja o eksproprijaciji, koji je pokrenuo protivnik predlaga. Meutim, po stanovitu ovog suda nije bilo mesta prekidu postupka, ve oceni dozvoljenosti predlo-ga za fiziku deobu, poto isti moe biti podnet samo ako su stranke suvlasnici nepokretnosti. U ovom sluaju pravosnanim reenjem eksproprisani su stanovi ija se fizika deoba trai, tako da stranke nisu vlasnici nepokretnosti. U smislu lana 4. Zakona o eksproprijaciji nepokretnost koja je eksproprisana postaje drutvena svojina, pa je takav sluaj ovde sa imovinom pravnog prethodnika stranaka. Odredbom lana 39. stava 4. Zakona o eksproprijaciji, predvieni su rokovi u kojima se moe traiti ponitaj pravnosnanog reenja kojim je izvrena eksproprijacija (5 godina).

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 1110/95)

4433.. Utvrivanje veliine suvlasnikog dela u parninom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovoenje postupka deobe u vanparninom postupku, pa u ovakvom sluaju postoji razlog iz la-na 213. stav 1. ZPP-a za prekid vanparninog postupka.



4444.. Stranka se u parnici moe pozvati na ugovor o doivotnom izdravanju iako u ostavinskom po-stupku to nije uinila. Pogreno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tueni ne moe pozvati na ugovor o doivotnom izdravanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije ui-nio jer reenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavtine i naslednog udela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleu u smislu lana 26. Zakona o van-parninom postupku, pa je prvostepeni sud bio duan da oceni prigovor tuenog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavtinu pokojne, zbog toga to je otuena ugovorom o doivotnom izdravanju, u korist davaoca izdravanja tuenog.

(Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 610/95)

4455.. Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje uesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. Uesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu is-takli zahtev za priznavanje prava na nuni deo, pa im ni ostavinskim reenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okonanju ostavinskog postupka.


4466.. Pravilno je prvostepeni sud doneo pobijanu odluku u smislu lana 151. stav 1. Zakona o vanpar-ninom postupku SRS (ZVP), a ovo sa razloga da je protivnik po ovoj pravnoj stvari istakla da je vlasnik na idealnoj 1/2 predmetne zaostavtine, i to po osnovu sticanja u branoj zajednici sa ostavi-

VANPARNINI POSTUPAK

- 20 -

ocem, pa je tako izmeu stranaka dolo do spora u odnosu na pravo svojine na predmetnoj imovini, a takoe i u odnosu na udeo u istoj. U albi se, u stvari, istie da je sve prednje ve raspravljeno pravosnanim reenjem nadlenog ostavinskog suda. Meutim, po lanu 26. ZVP pravosnano reenje u vanparninom postupku ne spreava da se po istom zahtevu odluuje u parnici, a naroito ako se radi o pravu svojine ili drugom pravnom osnovu koji je nezavisan od prava na naslee. Zbog toga, u smislu lana 150. ZVP obavezno e se prekinuti postupak po fizikoj deobi, iako se zahtev zasniva na pravosnanom reenju ostavinskog suda, ukoliko neko od uesnika istakne da ima pravo svojine na istoj stvari, ali po drugom pravnom osnovu, jer to znai da je sporno pitanje predmeta deobe ili eventualno udela u toj imovini, a takoe se u tom sluaju predlaga obavezno upuuje na parnicu.

(Iz reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 1101/89)

4477.. Pravnosnano reenje o nasleivanju vezuje stranke koje su uestvovale u postupku raspravlja-nja zaostavtine u pogledu odluke o pravu nasleivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Meutim, svaki od uesnika u ostavinskom postupku moe i posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju tubom traiti stvar koja je bila predmet zaostavtine, ako se tubeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na naslee ili legat. Parnica e se, naprimer, moi voditi ako se pronae naknadno novi testa-ment - lan 129, pojavi novi naslednik - lan 130.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 339/88)


4488.. Zakljuci doneti na savetovanju graanskih i graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, re-publikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda odranog 26. i 27. decembra 1992. godine. Merodavna vrednost vanparnine stvari u postupku raspravljanja zaostavtine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnanog reenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost zao-stavtine, koja je na osnovu propisa i procene u vanparninom postupku utvrena. Kada popis i pro-cena nisu vreni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaena sudska taksa. Kad u postupku raspravljanja zaostavtine nije utvrena ista vrednost zaostavtine, a njena vrednost se ne moe utvrditi na osnovu plaene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena. aliocu su u provedenom postupku tretirani kao uesnici ostavinskog postupka, pa se stoga nji-hova izjavljena revizija ne moe uzeti kao nedozvoljena. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavtine.

(Iz reenja Okrunog suda Poarevacu, G. 531/95)

VANPARNINI POSTUPAK

- 21 -

4499.. U vanparninoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske od-luke revizija nije dozvoljena.


5500.. Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda, kojim je u vanparninom postupku odlueno o naknadi za slubenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.


5511.. Predmet ove vanparnine stvari je priznavanje strane sudske odluke. Prema lanu 30. stav 1. Zakona o vanparninom postupku po optim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadranim u ovom zakonu nisu drukije ureena, kao i u drugim vanparninim stvarima za koje posebnim zakonom nisu ureena pravila postupanja. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o reavanju su-koba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima. Prema alanu 101. st. 3. i 4. tog Zakona protiv reenja o priznavanju strane sudske odluke, stranke mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja o kojoj odluuje drugostepeni sud. Navedeni zakon ne predvia, meutim, mogunost izjavljivanja revizije protiv pravosnanog reenja drugostepenog suda o pri-znanju strane sudske odluke. S obzirom na izloeno, Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparninoj stvari, u smislu lana 382. u vezi sa lanom 400. ZPP i lana 30. Zakona o vanparninom postupku, nije dozvoljena.

(Vrhovnog suda Srbije od 16.12.1991. god.)

5522.. Protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke, revizija nije dozvoljena.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1869/91 od 08.10.1991. god.)

5533.. U vanparninom postupku o imovinsko-pravnim stvarima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog drugostepenog reenja ne prelazi iznos propisan u Zakonu o parninom postupku.


5544.. Ispitujui pobijano drugostepeno reenje u smislu lana 400. stav 1. ZPP, u vezi sa l. 27. i 30. Zakona o vanparninom postupku, Vrhovni sud je naao da revizija nije dozvoljena. Prema odredbi lana 400. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv reenja drugostepe-nog suda kojim se postupak pravnosnano zavrava. Meutim, reenje doneto u vanparninom po-stupku o upuivanju uesnika na parnicu je procesno reenje kojim se postupak pravnosnano ne za-

VANPARNINI POSTUPAK

- 22 -

vrava. Naime, postupak se moe nastaviti kad nastupe propisani uslovi, kao to je nepokretanje parnice u odreenom roku (u kom sluaju sud dovrava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je uesnik bio upuen na parnicu) ili po pravnosnanom okonanju parnice koju je uesnik po-krenuo. S obzirom na izloeno, protiv reenja o upuivanju na parnicu donetog u vanparninom postup-ku revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu lana 392. ZPP, odluio kao u izreci.


5555.. Reenje o upuivanju na parnicu je procesno reenje kojim se vanparnini postupak ne zavrava pravosnano, pa protiv tog reenja nije dozvoljena revizija.


5566.. U vanparninim predmetima deobe zajednike stvari i imovine nije dozvoljena revizija, kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.


5577.. U vanparninom postupku, u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima sudskog depozita, re-vizija je dozvoljena pod uslovom da vrednost deponovanog novca ili drugog predmeta sudskog depozita prelazi iznos propisan lanom 382. st. 2. i 3. ZPP-a.


5588.. Protiv reenja drugostepenog suda o potvrivanju reenja prvostepenog suda kojim je vanpar-nini postupak, za odreivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka stranaka, prekinut i jedna od stranaka upuena da u odreenom roku pokrene parnicu radi utvrivanja da je drugoj stran-ci prestalo stanarsko pravo na predmetnom stanu, nije dozvoljena revizija, jer se tim reenjem postu-pak pravnosnano ne zavrava.


5599.. U vanparninim predmetima deobe zajednike imovine i imovine nije dozvoljena revizija, kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisa-nog za dozvoljenog revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP-a.


6600.. Iz sadrine revizije moe se zakljuiti da se njime u stvari pobija reenje prvostepenog suda ko-jim se, pored ostalog, utvruje i povlaenje tube. Ovim reenjem je postupak u ovome predmetu stvarno okonan, ali se revizija protiv ovoga reenja ne moe podneti, jer protiv toga reenja nije

VANPARNINI POSTUPAK

- 23 -

podnesena alba, pa nema ni pravosnane odluke donesene u drugom stepenu (lan 382. stav 1. u vezi sa lanom 400. stav 4. ZPP), protiv koje se revizija jedino moe uloiti. Iz navedenih razloga valjalo je reviziju tuioca odbaciti kao nedozvoljenu, primenom lana 400. stav 4. u vezi sa lanom 389. stav 2. i lanom 392. ZPP.


6611.. Revizija nije dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fiziku deobu zajednikih stvari i da e se po pravosnanosti tog reenja izvriti civilna deoba stvari, jer se tim reenjem postupak deobe pravosnano ne zavrava, ve reenjem o deobi.


6622.. Prema odredbi lana 27. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, u postupku u kome se odlu-uje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parninom postupku moe izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. U konkretnom sluaju, pokrenut je ostavinski postupak, pa se zah-tev ne odnosi na novani iznos. Prema odredbi lana 40. stav 2. Zakona o parninom postupku, za utvrivanje prava za izjavljivanje revizije, kada se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, mero-davna je vrednost predmeta spora koji je oznaen u tubi. Kako u toku raspravljanja zaostavtine nije odreena vrednost zaostavtine, njena vrednost se odreuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparninom postupku je, prema lanu 43. Zakona o sudskim taksama, za plaanje takse merodavna vrednost zahteva. Radi utvrivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe l. 24. do 34. ovog zakona. lanom 24. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznaena u tubi niti se moe odrediti u smislu l. 24. do 33. istog za-kona, kao vrednost uzima se u sporovima u kojima reava optinski sud iznos od 2.000 dinara. Vrednost zaostavtine u konkretnom sluaju, je prema citiranoj odredbi, 2.000 dinara. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena, poto prema lanu 382. stav 3. Zakona o parninom postupku revi-zija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potra-ivanje u novcu, predaji stvari ili izvrenju neke druge inidbe ako vrednost predmeta spora koju je tuilac u tubi naveo ne prelazi 50.000 dinara.


6633.. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv reenja drugostepenog suda kojim je pravnosnano okon-an vanparnini postupak propisani su u lanu 27. Zakona o vanparninom postupku i lanu 400. Zakona o parninom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost re-vizije cene se prema uslovima propisanim u lanu 382. Zakona o parninom postupku, to znai prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Prema odredbi lana 35. stav 1. ZPP-a kada je za utvrivanje prava na izjavljivanje revizije mero-davna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. S obzirom da je predlaga izjavio reviziju protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda kojim je odlueno o kamati koja ne ini glavni zahtev, to predlaga nema pravo na podnoenje revizije.


VANPARNINI POSTUPAK

- 24 -

6644.. Nije doputena revizija umeaa u sluaju kada stranka kojoj se umea pridruio nije izjavila reviziju.


6655.. Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparninom postupku odluujui je momenat vreme donoenja prvostepenog reenja kojim se postupak okonava pred prvostepenim sudom, a ne vreme kada je otpra-vak tog reenja dostavljen strankama.


6666.. U parnici za utvrivanje prava svojine vrednost predmeta spora u tubi je oznaena na iznos od 30.000 dinara. Drugostepena presuda koju tuilac pobija revizijom doneta je 10. decembra 1982. godine, dakle posle 27. novembra 1982. g. kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 69/82). Prema odredbi lana 2. tog Zakona izmenjena je odred-ba lana 382. stav 2. ZPP tako da je u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tubeni zahtev podnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenja neke druge inidbe, revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora prelazi iznos od 50.000 dinara. Kako je u konkretnoj stvari vrednost predmeta spora oznaena na iznos od 30.000,00 dinara, to revizija primenom navedenih propisa nije dozvoljena, jer se u ovom sluaju pitanje dozvoljenosti re-vizije ceni primenom izmenjene zakonske odredbe poto je drugostepena odluka doneta posle stupa-nja na snagu pomenute izmene Zakona. Naime, u skladu sa lanom 11. stav 3. ZPP o reviziji izja-vljenoj protiv pravosnane odluke drugostepenog suda donose pre stupanja na snagu ovog zakona reavae se po pravilima parninog postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona.



6677.. Posebne trokove, tj. trokove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane

snosi samo ta strana a zastupnike trokove snose stranke srazmerno.

Iz obrazloenja:

Reenjem Optinskog suda u L..., 1. R. br. 19/05 od 5.6.2006. godine, u izreci pod 1. odlueno je da se javnom prodajom izvri deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagaa J. S. i M. J. da predlagau B. H. na ime tro-kova ovog vanparninog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donoenja odluke o trokovima ovog postupka priznao sledee trokove koje je predlaga imao u

VANPARNINI POSTUPAK

- 25 -

ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na etiri odr-ana roita po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime trokova uviaja i vetaka geometra 7.109 din i trokova vetaka graevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, to sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujui odredbu l. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagaa da svaka plati po 1/3 tih trokova, odnosno po 15.436 dinara. Meutim, po nalaenju drugostepenog suda, prvostepeni sud nije pravil-no primenio materijalno pravo, odredbe l. 28. st. 2. i 3. ZVP, prilikom donoenja odluke o troko-vima ove vanparnine stvari. Naime, u vanparninom postupku vai princip da se naknauju samo oni trokovi koji su zajedniki za sve uesnike a da svaki uesnik snosi svoje ostale trokove - po-sebni trokovi. Kao zajedniki trokovi smatraju se trokovi koji su izazvani nekom radnjom u po-stupku, provedenom bilo po predlogu stranke, bilo po slubenoj dunosti a radi se o provedenoj radnji u zajednikom interesu svih stranaka i te zajednike trokove stranke snose srazmerno. Posebni trokovi su oni trokovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stran-ke i te trokove snosi ta stranka. Takoe, u vanparninom postupku vai pravilo da se strankama sa suprotnim interesima, nadoknauju trokovi od druge strane, samo ako su izazvani oigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajui u vidu ta pravila vanparninog postupka, dru-gostepeni sud nalazi da su trokovi koje je imao predlaga a koji su zajedniki trokovi, sledei trokovi: sastav predloga od strane advokata - 5.400 dinara, trokovi uviaja i vetaenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara i trokovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2.600 dina-ra, to ukupno iznosi 21.109 dinara, jer su to trokovi koje je predlaga imao u zajednikom in-teresu svih stranaka, i te trokove stranke treba srazmerno da snose, srazmerno svojim suvla-snikim udelima, svaka sa po 1/3, odnosno svaka po 7.036 dinara, a da su trokovi koje je pred-laga imao za svoje zastupanje od strane advokata na etiri roita u ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni trokovi, jer su to trokovi koje je predlaga imao radi svog interesa i da te trokove treba on sam da snosi.

(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1389/06 od 12.09.2006. god.)

6688..

Trokove postupka u postupku odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik ekspropijacije.

Iz obrazloenja:

Odredbe Zakona o parninom postupku shodno se primenjuju i u vanparninom postupku, na osnovu odredbe l. 30. st. 2. Zakona o vanparninom postupku, to se dakle odnosi i na trokove vanparninog postupka. U konkretnoj stvari, radi se o odreivanju naknade za eksproprisane nepo-kretnosti, tako da prema odredbi l. 139. ZVP-a, trokove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim trokova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. Po nalaenju Okru-nog suda, prilikom utvrivanja visine trokova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za rani-jeg vlasnika merodavna je visina utvrene novane naknade, u funkciji vrednosti predmeta spora, tako da su neosnovani navodi iz albe protivnika predlagaa da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike izmeu novane naknade koju je protivnik predlagaa priznao, odnosno ponudio rani-jem vlasniku i novanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.

(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 619/06 od 23.03.2006. god.)

VANPARNINI POSTUPAK

- 26 -

6699.. Uesnici vanparninog postupka snose trokove na jednake delove osim kada postoji znat-

na razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odluuje.

Iz obrazloenja:

Prema odredbi lana 28. stav 2. ZVP-a, u vanparninim stvarima koje se odnose na imovinska prava uesnika, uesnici snose trokove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odluuje, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od uesnika. U konkretnom sluaju, protivnik predlagaa nije u obavezi da snosi trokove predlagaa koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na roitima, jer je trokove po tom osnovu imala i protivnik predlagaa, i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje trokove. Meutim, trokovi vezani za pokretanje postupka i donoenje reenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i reenje o deobi), predstavljaju trokove koji su nastali radnjama u interesu obe strane, pa je u smislu lana 28. stav 2. ZVP-a, Okruni sud naao da je protivnik pred-lagaa u obavezi da predlagaima plati ukupnih trokova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8.250,00 dinara i taksa za predlog i reenje 2.000,00 dinara, ukupno 10.250,00 dinara), to iznosi 5.125,00 dinar.

(Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1299/05 od 18.08.2005. god.)

7700.. S obzirom da su uesnici fizike deobe suvlasnici sa jednakim udelima, to se ukupni trokovi imaju podeliti na jednaka etiri dela, pa zato protivnici predlagaa treba da predlagau isplate 3/4 ukupno uinjenih trokova, jer to odgovara njihovim suvlasnikim delovima. Neosnovano se u albi navodi od strane protivnika predlagaa da oni nisu izazvali trokove i da je prilikom vrenja uviaja izvreno cepanje parcele predlagaa, jer u ovom postupku je suvlasnika zajednica definitivno ras-kinuta izmeu stranaka, pa je postupak fizike deobe bio u interesu protivnika predlagaa.

(Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 348/95 od 16.4.1995. god.)

7711.. Protivpredlaga koji je svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-verilaku docnju duan je da predlagau naknadi trokove spora i u sluaju kada predlaga povue predlog za donoenje reenja o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz reenja Optinskog suda u Kraljevu, R.br. 1448/89)

7722.. Uesnik (protivnik predlagaa) u postupku odreivanja nosioca stanarskog prava nakon razvoda braka duan je da snosi sve trokove postupka s obzirom na svoje ponaanje u postupku, bez obzira na to to se izriito nije protivio predlogu. Reenjem prvostepenog suda predlaga je ostala nosilac stanarskog prava na stanu koji je kori-stila sa protivnikom predlagaa - ranijim branim drugom, a protivnik predlagaa je prestao da bude nosilac stanarskog prava i obavezan je da se iz stana iseli, te naknadi predlagau trokove postupka u iznosu od 9.200 dinara.

VANPARNINI POSTUPAK

- 27 -

albu protivnika predlagaa na deo reenja koji se odnosi na trokove, drugostepeni sud je od-bio kao neosnovanu. Neosnovani su navodi u albi protivnika predlagaa da nije duan da snosi trokove postupka poto se ni pismeno, ni usmeno, nije protivio predlogu da predlaga bude odreena za nosioca sta-narskog prava na stanu koji e nastaviti da koristi sa decom, te da je svojim nedolascima na zakaza-na roita omoguio sudu da efikasno i ekonomino donese odgovarajuu odluku. Ovo stoga to je protivnik predlagaa neopravdanim neodazivanjem pozivima suda, bez pismenog priznanja zahteva, manifestovao u stvari svoje protivljenje predlogu i primorao predlagaa na prikupljanje dokaza i na izdatke koji su s tim u vezi bili nuni radi donoenja odluke. Prvostepeni sud je stoga pravilno - pri-menom l. 154. i 155. ZPP, u vezi sa lanom 30. stav 2. i lanom 28. Zakona o vanparninom po-stupku Srbije - doneo odluku o trokovima postupka prema stvarnim izdacima predlagaa za voe-nje postupka, a koji su odmereni prema advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi.


7733.. Trokovi postupka ureenja mee padaju na teret oba uesnika na jednake delove, bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u sluaju postojanje manjeg zauzea koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog uesnika. Prvostepenim reenjem ureena je mea izmeu parcela predlagaa i protivnika predlagaa i konstatovano zauzee, dodue manje, od strane protivnika predlagaa, pa je protivnik predlagaa obavezan da predlagau naknadi sve trokove spora u iznosu od 6.000 dinara. Po albi protivnika predlagaa okrueni sud je ukinuo reenje prvostepenog suda u delu o tro-kovima postupka. Postupajui po primedbama iz reenja okrunog suda, sud je doneo novo reenje o trokovima postupka ureenja mee obavezavi uesnike da trokove postupka snose na jednake delove u smislu lana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparninom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazloio i-njenicom da je u pitanju vanparnina stvar koja se odnosi na imovinska prava uesnika, na uree-nje mee izmeu njihovih parcela koje je izvreno u interesu oba uesnika, da postoji zauzee ko-je nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagaa ve grekom geometra.

(Ir reenja etvrtog optinskog suda u Beogradu, R. 4808/83)

7744.. Kad je reenjem obustavljen parnini postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparninog postupka, nema mesta istovremenom donoenju odluke o parninim trokovima. Prema odredbi la-na 19. ZPP, do donoenja odluke o glavnoj stvari sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, pa e se postupak po pravosnanosti takvog reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka pred nadlenim sudom. Radnje koje je proveo parnini sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez vanosti samo zbog toga to su preduzete u parninom postupku. Kako je zakonom predvieno da radnje koje je sproveo parnini sud nisu bez vanosti samo zbog toga to su preduzete u parninom postupku, to nije bilo mesta da se u tom postupku odluuje o trokovima parninog postupka.


VANPARNINI POSTUPAK

- 28 -


7755.. Stranka ijom krivicom predloeni dokaz nije izveden u pravosnano okonanom postupku, ne moe taj razlog koristiti kao osnov za ponavljanje postupka.



7766.. Kada je pun. advokat napisao i predao sudu predlog za ureenje mea, isto potpisao, a ni-

je priloeno punomoje od stranke, tada takva radnja punomonika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno l. 92. ZPP i l. 30. Zakona o vanparninom postupku.

Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u G..M...., R. br. 145/05 od 20. 6. 2005, odbaen je predlog predlagaa kao neuredan. Reenjem Okrunog suda u ..., G. br. 984/05 od 19. 7. 2005, odbija se alba predlagaa kao neosnovana i potvruje reenje Optinskog suda u G...M... Po nalaenju Okrunog suda pravilno je po-stupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci reenja dajui razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagaa pojavljuje izraen i potpisan od advokata, a bez priloenog puno-moja, to je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagaa, to pravilno za-kljuuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi l. 92. st. 1. i 103. st. 6. ZPP-a u vezi sa l. 30. Zakona o vanparninom postupku. Svi navodi u albi punomonika predlagaa pojavljuju se u svemu kao neosno-vani, te je iste valjalo odbiti.

(Iz reenja Okrunog suda u aku, G. br. 984/05 od 19.07.2005. god.)

7777.. Nadlenost domaeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavtine jugoslovenskog dravlja-

nina koja se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu drave u kojoj se nalazi nepokret-nost, nije nadlean njen organ. U sluaju postojanja iskljuive nadlenosti suda drave na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavtine, prvostepeni sud bi bio duan da u pogledu imo-vine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe l. 16. st. 3. ZPP-a u vezi l. 30 st. 2. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Dravne zajednice Srbije i Crne Gore.

VANPARNINI POSTUPAK

- 29 -

Iz obrazloenja: Ostavinskim reenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavtine pok. B.P. biveg iz B... i nasledna uesnica - vanbrana erka ostavioca upuena je na parnini postupak radi dokazivanja nepunovanosti ugovora o doivotnom izdravanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S... 18.05.2001. godine izmeu ostavioca kao primaoca izdravanja i B.P. kao davaoca iz-dravanja, s tim to je obavezana nasledna uesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nad-lenim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tube sa prijem-nim peatom suda. Okruni sud je pozivajui se na odredbe l. 354. st. 2. taka 5. u vezi l. 16. st. 3. ZPP-a pobijano reenje ukinuo, jer prvostepeni sud nije vodio rauna da se u konkretnom sluaju ra-di o naslednom odnosu sa meunarodnim elementom, s obzirom se deo imovine ostavioca, koji je jugoslovenski dravljanin, nalazi u Makedoniji. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno pri-menio odredbe l. 71. st. 1. i 2. Zakona o reavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Sl. list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Sl. list SRJ" br. 46/96) u pogledu ocene nadlenosti jugosloven-skog suda. Naime l. 71. st. 1. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zao-stavtine jugoslovenskih dravljana iskljuivo nadlean sud SRJ ako se ta zaostavtina nalazi u SRJ, a stavom 2. istog zakona da nadlenost suda SRJ za raspravljanje zaostavtine jugoslovenskog dra-vljanina koji se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu drave u kojoj se nalaze nepokret-nosti nije nadlean njen organ. Iz ovoga proizilazi da je u sluaju postojanja iskljuive nadlenosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavtine koju predstavlja nepokretna imovina osta-vioca na teritoriji Republike Makedonije, prvostepeni sud bi bio duan da u pogledu te imovine pri-meni l. 16. st. 3. ZPP-a u vezi l. 30. st. 2. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji dravne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka reava u granicama nadlenosti jugosloven-skog suda. Stoga je Okruni sud naloio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi oba-vetenje od saveznog organa nadlenog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o iskljuivoj nadlenosti suda u Makedoniji ili postoji mogunost da ta zaostavtina bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom, kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadlenost u smislu l. 71. st. 2. navedenog zakona u vezi l. 16. ZPP-a.


7788.. Ukoliko je predlog za donoenje reenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet

pre nego zahtev za otkup stana, sud je duan da pre donoenja reenja kojim se odbacuje ta-kav predlog kao preuranjen, ispita da li je protivnik predlagaa odluio o zahtevu predlagaa, i ako jeste kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Jer, moe se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnoenja tube (predloga) a dospeo je do donoenja odluke, od-nosno ako su u meuvremenu prestale smetnje za voenje postupka koje su postojale u mo-mentu podnoenja predloga.

Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagaa za donoenje reenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, iz razloga to je predlaga podneo predlog sudu pre podnoenja zahteva protivnika predlagaa za otkup stana (predlog je podnet 29.3.1996, a zahtev za otkup stana 5.4.1996. god.). Prema odredbama l. 326. st. 1. Zakona o parninom postupku, a koje

VANPARNINI POSTUPAK

- 30 -

se u smislu odredaba l. 30. st. 2. Zakona o vanparninom postupku, sud moe naloiti izvrenje i-nidbe samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave. Ovo znai da se moe usvojiti i zah-tev koji nije bio dospeo u momentu podnoenja tube (predloga), a dospeo je do donoenja odluke, odnosno ako su u meuvremenu prestale smetnje za voenje postupka, koje su postojale u momentu podnoenja tube (predloga). Stoga je prvostepeni sud bio duan da pre donoenja pobijanog ree-nja ispita da li je protivnik predlagaa odluio o zahtevu predlagaa od 5.4.1996. godine, i ako jeste, kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Ovo posebno imajui u vidu da je od podnoenja zahteva do donoenja albenog reenja proao rok od 30 dana, u kom je protivnik predlagaa imao da odlui o zahtevu predlagaa u smislu odredaba l. 16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92) i l. 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 33/93). Kako prvostepeni sud nije postupio na izloeni nain, to je oalbeno reenje ukinuto.


7799.. Odredba lana 3. stav 3. ZPP primenjuje se i u vanparninom postupku.


8800.. Tubom u parninom postupku ne moe se pobijati pravnosnano reenje doneto u vanparni-nom postupku deobe imovine. Prema pravnim pravilima vanparninog postupka (paragraf 18. i 21.), protiv pravnosnanih od-luka donetih u vanparninom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pra-vila parninog postupka, te nema uslova da se tako podnetoj tubi raspravlja u parninom postupku.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 11923/82

LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (lan 31. Zakona o vanparninom postupku)

8811..

Nuan uslov za lienje poslovne sposobnosti je da lice, zbog duevne bolesti, nije sposobno

da se samo brine o svojim pravima i interesima.

Iz obrazloenja: Svaka duevna bolest ne predstavlja razlog za lienje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Nu-an uslov za lienje poslovne sposobnosti u smislu lana 274. Zakona o braku i porodinim odnosi-ma jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, zbog postojanja du-evne bolesti. U konkretnom sluaju te uzrone veze nema. Naprotiv, tuilac se brine o svojim pra-vima i interesima. U toku postupka sve do zakljuenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima, jer lekar specijali-

VANPARNINI POSTUPAK

- 31 -

sta, neuropsihijatar u svojstvu vetaka tu odlunu injenicu nije utvrdio, pa su niestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lienje tuioca njegove poslovne sposobnosti.


8822.. Samo postojanje hroninog alkoholizma nije dovoljan razlog da se neko lice lii poslovne spo-sobnosti, pa ni delimino, ve je potrebno da se po lanu 274. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije utvrdi da lice prema kome se vodi postupak zbog zloupotrebe alkohola, kakav je ovde sluaj ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica.

(Iz reenja Okrunog suda u Niu, G. br. 808/93)

8833.. Kada je predlaga podneo predlog radi lienja poslovne sposobnosti iz ikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagaa ima pravo na naknadu trokova.

(Iz reenja Okrunog suda u Poarevacu, G.35/91) 8844..

Ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da je duevno stanje protivnika predlagaa, koje je okarakterisano kao paranoidno stanje, po zakonu predvien razlog za delimino liavanje poslovne sposobnosti. Prema lanu 31. stav 1. Zakona o vanparninom postupku u postupku lienja poslovne sposobnosti, sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno ra-suivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odluuje o pot-punom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predvienih u lanu 274. Zakona o braku i porodinim odnosima. Kako u prvostepenom postupku nije sa sigurnou utvre-no duevno stanje protivnika predlagaa, to e sud u ponovnom postupku odrediti vetaenje od strane komisije vetaka, radi utvrivanja duevnog stanja protivnika predlagaa, a naroito stepena njegove sposobnosti za normalno rasuivanje, te ocene da li je sposoban da titi svoja prava i intere-se, pa u skladu sa rezultatima vetaenja, po potrebi odrediti vrste poslova, koje isti moe preduzi-mati samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovlaen, shodno lanu 40. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, u vezi sa lanom 274. stav 2. i 3. Zakona o braku i porodinim odnosima.



8855..

Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) ive u porodinoj zajednici sa licem prema

kome se postupak pokree - moe se pokrenuti postupak za lienje poslovne sposobnosti.

VANPARNINI POSTUPAK

- 32 -

Iz obrazloenja: Predlog predlagaa da se lii poslovne sposobnosti njen brat odbaen je pobijanim reenjem i

protiv istog je predlaga blagovremeno izjavila albu. Nakon ispitivanja pobijanog reenje u smislu l. 381. i 365. Zakona o parninom postupku u ve-

zi lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku, Okruni sud je naao da je alba neosnovana. Ni u albi se ne osporava, a prvostepeni sud je to inae i pravilno utvrdio - da predlaga i njen

brat, za koga se zahteva lienje poslovne sposobnosti, ne ive u porodinoj zajednici. To je, meutim, neophodan uslov da bi predlaga kao sestra mogla pokrenuti postupak lienja poslovne sposobnosti, u smislu lana 32. Zakona o vanparninom postupku.

Imajui to u vidu, odbacujui predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odluio. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 739/04 od 15.07.2004. godine)

8866..

Kada je predlaga podneo predlog radi lienja poslovne sposobnosti iz ikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagaa ima pravo na naknadu trokova.


8877.. Ne moe se odbaciti predlog za lienje poslovne sposobnosti kada je postupak ve zapoet, iako predlaga ne spada u krug lica iz lana 32. stav 1. Zakona o vanparninom postupku.

(Iz reenja Okrunog suda u Poarevcu, G. 643/90) 8888..

Nezavisno od vremena nastupanja mentalne zaostalosti, sudska odluka o liavanju poslovne sposobnosti nema retroaktivno dejstvo, ve ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke.

(Vii sud u Subotici, G. 825/87)

8899.. Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja, u kojoj se lice nalazi na leenju ne moe imati svoj-

stvo predlagaa u postupku lienja poslovne sposobnosti. lan 32. Zakona o vanparninom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve moe pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva, branog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lienje, odnosno ogranienje po-slovne sposobnosti ili sam po slubenoj dunosti. Postupak se pokree i po predlogu dede, babe, sestre, brata i unuka pod uslovom da ive sa tim licem u porodinoj zajednici. Konano, predlog moe da stavi i samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti ako moe da shvati znaenje i pravne sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svog predloga.

(Izvreenja Okrunog suda u Beogradu, G. 10262/84)


VANPARNINI POSTUPAK

- 33 -

9900.. U vanparninom postupku lienja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na leenju po-

stupak se mora sprovesti uz uee organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi (ako to mogunosti dozvoljavaju), njegovog staraoca, odn. privremenog zastupnika.

Iz obrazloenja: Odluku o lienju poslovne sposobnosti i odluku o vraanju poslovne sposobnosti - prema

3.2.2. Vanparnicni Postupak

Text of 3.2.2. Vanparnicni Postupak

Producto 3.2.2

HITNI PRETHODNI POSTUPAK I UBRZANI POSTUPAK

g Prekrsajni Postupak

9 - VANPARNICNI POSTUPAK - poslovnibiro.rsposlovnibiro.rs/files/File/SUDKSA_PRAKSA/3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK.pdf · VANPARNIČNI POSTUPAK -3 - Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji

Skripta Za Vanparnicni Postupak i Izvrsno Procesno Pravo 2 kolokvij

IZVANPARNIČNI POSTUPAK

CARINSKI POSTUPAK

Milan Stipić: Opći upravni postupak i postupak inspekcijskog nadzora

TIG postupak zavarivanja

POSTUPAK IZRADE

UPRAVNI POSTUPAK

POSTUPAK PRIVATIZACIJE

Postupak – Kratko (tl;dr) Postupak – Detaljno

EPP postupak zavarivanja

Parnični postupak

3.2.2. Geologia

Vanparnični postupak

STEČAJNI POSTUPAK

Postupak Proizvodnje Jogurta

UPUTSTVA ZA KRIVIČNI POSTUPAK I POSTUPAK … · vezanih za Uputstva za krivični postupak i postupak kažnjavanja novča- nom kaznom, upućujemo upravo zbog toga na uvod čiji je

Stecajni postupak

Project 3.2.2

9 - VANPARNICNI POSTUPAK - poslovnibiro.rs. VANPARNICNI... · VANPARNIČNI POSTUPAK -3 - Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da je raskidom ugovora o kupoprodaji, na osnovu

UPUTSTVA ZA KRIVIČNI POSTUPAK I POSTUPAK …...odnosi na propise vezane za glavni pretres.). Što se tiče ostalih pojedinosti vezanih za Uputstva za krivični postupak i postupak

PARNICNI POSTUPAK

3.2.2 Autonomist

Vanparnicni postupak u BiH - advokat-prnjavorac.com · Title: Vanparnicni postupak u BiH Author: advokat Subject: Vanparnicni postupak u BiH Keywords: Vanparnicni postupak u BiH Created

IZVRŠNO PROCESNO PRAVO - · PDF fileIZVRŠNO PROCESNO PRAVO. Pojam i predmet IPP •Deo GPP -reguliše izvršni sudski postupak i postupak obezbedjenja •Postupak izvršenja –postupak

izvršni postupak

Spor Parnica Parnični postupak · Adhezioni postupak Incidentalni Prvostepeni postupak Drugostepeni postupak. Formalna sadržina parnice - ZPP Materijalna sadržina parnice - subjekti

Documents

3.2.2. Vanparnicni Postupak

Text of 3.2.2. Vanparnicni Postupak