3.2.2. Vanparnicni Postupak

33..22..22.. VVAANNPPAARRNNIIČČNNII PPOOSSTTUUPPAAKK

VANPARNIČNI POSTUPAK

- 2 -

OPŠTE ODREDBE

(Član 1- 30. Zakona o vanparničnom postupku)

11.. Rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana donosi opštinski sud u vanparničnom po-

stupku, a ne privredni sud, bez obzira što je nad protivnikom predlagača otvoren postupak stečaja.

Iz obrazloženja: Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud u P... Postupajući u vanparničnom postupku po predlogu za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana, Opštinski sud se rešenjem P.../98-80 od 12. 2.1999. godine oglasio stvarno nenadležnim i po pravosnažnosti tog rešenja dostavio spise Privrednom sudu. Privredni sud nije pri-hvatio svoju stvarnu nadležnost, te je uz dopis R.../99 od 31. 3. 1999. godine dostavio spise Vrhov-nom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti. Vrhovni sud je našao da je za postupanje po ovom predmetu stvarno nadležan Opštinski sud. Prema stanju u spisima, predlogom od 2.12.1998. godine pred Opštinskim sudom pokrenut je vanparnični postupak za donošenje rešenja koje zamenjuje ugo-vor o otkupu stana. U vreme donošenja tog predloga nad protivnikom predlagača je već bio otvoren stečajni postupak po rešenju Privrednog suda od 14. 09. 1998. godine, a ovo preduzeće je u samom predlogu označeno kao preduzeće u stečaju. Polazeći od stanovišta da se radi o sporu nastalom u to-ku stečajnog postupka, Opštinski sud izveo je zaključak da je u smislu člana 12. stav 2. u vezi sa članom 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudovima za postupanje nadležan privredni sud. Međutim, ovakav zaključak se ne može prihvatiti. Prema odredbi člana 12. stav 2. tačka a) Zakona o sudovima opštinski sud je nadležan u građanskim predmetima da u prvom stepenu sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako za to nije nadležan privredni sud. Odredbom člana 15. istog Zakona, kojom je određena nadležnost privrednih sudova, u stavu 2. tačka a) propisano je da privredni sud sudi sporove koji su u toku, ili nastanu povodom sprovođenja postupka prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije bez obzira na svojstvo druge strane i bez obzira na vreme pokretanja spora. Iz ovakve formulacije navedenih odredbi jasno proizilazi da se one odnose na zasnivanje nadležnosti opštin-skog, odnosno privrednog suda povodom rešavanja imovinskopravnih sporova, dakle, povodom za-štite povređenog, ili ugroženog imovinskog prava u parničnom postupku, čija je sadržina bliže odre-đena odredbom člana 1. ZPP. Prema odredbi člana 1. stav 1. ZVP, tim zakonom se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po tom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Sadržina ovog po-stupka bliže je određena u stavu 2. istog člana, i podrazumeva rešavanje onih pravnih stvari koje se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava, dakle, kojima ne postoji spor u smislu člana 1. ZPP. Odredbom člana 12. stav 4. a) Zakona o sudovima RS je propisano da ovakve predmete u pr-vom stepenu rešava opštinski sud. Iz navedenih odredbi proizlazi da za razliku od imovinskoprav-nih sporova, gde pod određenim uslovima može doći do atrakcije stvarne nadležnosti privrednog su-da, kod vanparničnog postupka takve atrakcije ne može biti, već je na osnovu navedene odredbe člana 12. stav 4. tačka a) Zakona o sudovima RS isključivo nadležan sud opšte nadležnosti. Ostvari-vanje prava na otkup stana u smislu člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, iako pretpostavlja izve-


- 3 -

sno ugrožavanje tog prava od strane davaoca stana na korišćenje, ne podrazumeva i postojanje spora u smislu člana 1. ZPP. Stoga se ovo pravo i ostvaruje u vanparničnom, a ne u parničnom postupku, što je izričito propisano navedenom odredbom člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju. U tom smislu, kako se u konkretnom slučaju ne radi o ostvarivanju, odnosno zaštiti spornog prava u smislu člana 1. ZPP, već o vanparničnom postupku, to kod zasnivanja stvarne nadležnosti nema mesta primeni odredbe člana 12. stav 2. u vezi člana 15. stav 2. tačka b) Zakona o sudovima, već se ima primeniti odredba člana 12. stav 4. tačka a) istog zakona. Stoga je, bez obzira na okolnost da je nad tuženim u toku stečajni postupak pred Privrednim sudom, za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Opštin-ski sud. Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 23. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 119/99 od 30. 6. 1999. god.)

22.. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27.1.1935. a ne 1.11.1940. godine, i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakoni-tosti, nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost, i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. tač. 3. u vezi sa čl. 16. Za-kona o parničnom postupku. Prema odredbi čl. 1. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je zakonom o matičnim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90). Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o is-pravci pogrešnih upisa u matične knjige. Naprotiv, odredbama čl. 16. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige, matičar može ispraviti sam, a ispravke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa, matičar može izvršiti samo na osnovu reše-nja nadležnog organa uprave, po mestu vođenja matičnih knjiga. Pri tome, ispravke u matičnim knji-gama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima nepo-sredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca, pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 123/95 od 24.1.1996. god.)

33.. Prema odredbi člana 1. Zakona o vanparničnom postupku, ovim zakonom se određuju pravila po kojim redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog za-kona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređe-nog ili ugroženog prava, niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parnič-nom postupku.


- 4 -

Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku, ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari tre-ba sprovesti po pravilima parničnog postupka. Međutim, nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba od-baciti kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, što je odredbom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2194/88)

44.. Kada je o zahtevu stranke odlučeno u parničnom postupku, a bio je nadležan da odlučuje sud u vanparničnom postupku, time stranka nije uskraćena u svojim pravima. Oba ta postupka u istoj meri su garancija stranci da će se o njenom zahtevu zakonito odlučiti.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 185/87)

55.. Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privreme-na mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim kata-starskim parcelama. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama, prvostepe-ni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. Pošto iz spisa proizilazi kao neosporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. stav 2. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode, u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 7250/86)

66.. Zahtev za uklanjanje priključka na već postojećoj elektroenergetskoj mreži za koju je prvo-tuženi kao elektroprivredna organizacija na zahtev drugotuženog dala saglasnost i izvela potreb-ne radove rešava se u upravnom postupku a ne u sudskom.


(Član 3. Zakona o vanparničnom postupku)

77..

Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. stav 1. Zakona o van-parničnom postupku, odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja, kao i prava vlasni-štva na 1/9 zgrade.


- 5 -

Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva, odnosno pravo trajnog kori-šćenja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa ta-kvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. Drugostepeni sud, stoga, nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu, odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava, sadržanom u paragrafu 133. stav 1. Zakona o zemljišnim knjigama, koja se primenjuju na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se, po-red molioca, obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju, opterećuju, ograničavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvrše-na zemljišno-knjižna zabeležba. Prema tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka, bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena, budući da je i poklono-davac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu člana 3. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Dn. 785/89)

88..

Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. Đ. K. nakon smrti nije ostavila testamen-talne ni zakonske naslednike, niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio po-zivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. R., pa-storka ostavilje, obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25.986 dinara. što nije osporio ni javni pravobranilac, ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. Pogrešio je, međutim, prvostepeni sud kada je SO Novi Beograd uputio na parnicu da kao tuži-lac protiv tužene T. R. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. Jer T. R., pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. Učesnik u vanparničnom postupku, shodno članu 3. zakona, je lice koje je postupak pokrenulo, lice o čijim se pravima ili parvnim inte-resima odlučuje u postupku, kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. T. R., nije ni zakonski ni testamentalni naslednik, nema interesa da učestvuje u postupku, te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak.



99..

Privremenom zastupniku, određenom od strane suda licu nepoznatog boravišta pripada naknada za zastupanje bez obzira na ishod spora u postupku u kome je postavljen za privremenog staraoca.



- 6 -


1100..

Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim

slučajevima zakonom nije drugačije određeno.

Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Prema odredbi čl. 11. st. 2. Zakona o vanparničnom po-stupku, izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio ured-no pozvan, pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede po-stupak. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za ras-pravljanje, mogao je zatražiti odlaganje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.5.1998. god.)


1111..

Protivnik predlagača ne može se protiviti povlačenju predloga za deobu suvlasničke imovi-ne u vanparničnom postupku, već može samo predložiti da se postupak nastavi, u kom slučaju stiče položaj predlagača.

Iz obrazloženja: Predlog za pokretanje vanparničnog postupka - prema odredbi člana 12. stav 1. Zakona o van-

parničnom postupku - može se povući do donošenja prvostepene odluke. Predlog podnet od više li-ca povlači se njihovom saglasnom izjavom, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema tome, za povlačenje predloga za deobu u vanparničnom postupku prema svim ili pojedi-nim učesnicima, nije neophodna saglasnost ostalih učesnika, ali prema odredbi člana 12. stav 5. na-vedenog Zakona, u slučajevima iz člana 12. st. 1. i 4., drugi učesnici koji su zakonom ovlašćeni da pokrenu postupak mogu predložiti da se postupak nastavi, a predlog za nastavljanje postupka može se podneti u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o povlačenju predloga. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača se u žalbi protivi povlačenju predloga. Međutim, to nema značaja za odluku o povlačenju predloga u odnosu na nju, jer nije istovremeno i predložila da se postupak na-stavi, u kom slučaju bi u ovoj pravnoj stvari imala položaj predlagača.


- 7 -

Isticanje u žalbi da posle povlačenja predloga u odnosu na protivnika predlagača nije uredan pred-log za deobu suvlasničke imovine, pošto sada predlogom nisu obuhvaćeni svi suvlasnici - nije od znača-ja jer se ne tiče interesa navedenog protivnika predlagača kod činjenice da nije predložila nastavak po-stupka, već samo može imati značaja za ostvarenje prava predlagača na deobu zajedničke imovine i za dalje postupanje suda sa predlogom za deobu. U svakom slučaju, deoba izvršena bez učešća svih suvla-snika ne proizvodi dejstvo.

( Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 270/06 od 02.03.2006. godine )

1122.. Predlog za utvrđivanje nosioca stanarskog prava smatraće se povučenim ukoliko punomoćnik pred-lagača koji je uredno pozvan na ročište ne pristupi, a svoj izostanak ne opravda, niti to učini u postupku po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje. Iz sadržine spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud dana 17. septembra 1993. godine do-neo pobijeno rešenje kojim se predlog smatra povučenim, jer uredno pozvani punomoćnik predlaga-ča nije pristupio na ročište zakazano za taj dan. Ovo prvostepeno rešenje predlagač pobija žalbom kao nezakonito, iz razloga što njegov punomoćnik nije primio poziv za ročište. Istovremeno je u žalbi podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje uz navod da se punomoćnik predlagača u peri-odu od 12. maja do 18. oktobra 1993. godine nalazio na bolovanju, o čemu nije dostavljen nikakav dokaz uz predlog. Postupajući po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, prvostepeni sud je zaka-zao ročište za 15. novembar 1994. godine na koje nije pristupio pozvani punomoćnik predlagača, pa je sud doneo rešenje od istoga datuma kojim nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Izostanak punomoćnika predlagača sa ročišta uredno pozvanog u smislu člana 138. stav 1. ZPP pro-izvelo je posledicu da se predlog u ovoj vanparničnoj stvari smatra povučenim na osnovu odredbe člana 12. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku.


1133.. Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku, postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 330/84)


1144..

Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u van-parničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.

(Iz odluke Saveznog suda , Beograd, Gzs.12/95 od 29.06.1995. god.)


- 8 -

1155.. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparičnom postupku.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloženjem da prostorije koje su pred-met postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, uko-liko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka, može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o kori-šćenju stana, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambe-ne ili poslovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status pro-storija koje koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svoj-stvo nosioca stanarskog prava. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, uko-liko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činje-nica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činje-nica pokrene parnicu.


1166.. Ako je nesporno između učesnika da je deoba suvlasničke imovine izvršena pre podnoše-

nja predloga za deobu, vanparnični sud će predlog za deobu odbiti kao neosnovan.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem je na osnovu čl. 16. ZVP-a, obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari i istim rešenjem odlučeno da se po njegovoj pravosnažnosti spisi dostave parničnom odeljenju istog suda na suđenje i odlučivanje o pravilima parničnog postupka, pri čemu će se sa predlogom za deo-bu postupati kao po tužbi za utvrđivanje prava svojine na određenim delovima predmetne nepokret-nosti po osnovu već ranije izvršene vansudske fizičke deobe. Rešavajući o žalbi protivnika predla-gača, Okružni sud je našao da je žalba osnovana. U vanparničnom postupku u smislu čl. 148 ZVP-a, sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imovine, odnosno sa-mo onda ako deoba zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imovine nije već izvršena. Deoba zajed-ničke stvari i imovine može se izvršiti odlukom suda ili sporazumom zajedničara odnosno suvlasni-ka, koji može biti zaključen i u usmenoj formi , i kao takav proizvodi pravno dejstvo, ako je spora-zum o deobi izvršen (faktička deoba). Prema tome, u koliko je deoba već izvršena na bilo koji od zakonom propisanih načina, tu više nema mesta deobi putem suda u vanparničnom postupku. Ako bi bila tačna tvrdnja predlagača kojoj se spisima pridružuje i protivnik predlagača, fizička deoba predmetnih nepokretnosti izvršena je i sprovedena putem usmenog sporazuma pravnih predhodnika učesnika, što ako bi bilo nesporno među učesnicima, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan, pri čemu bi učesnicima ostala mogućnost da ovo utvrde ili pismenim sporazumom ili pak putem suda, ali u parničnom postupku, po tužbi nekog od učesnika. Ukoliko bi bilo sporno da li je deoba već iz-vršena, postupanje parničnog suda zavisilo 6i od toga ko od učesnika ističe činjenicu da je deoba


- 9 -

već izvršena. Ukoliko bi predlagač tvrdio da je deoba izvršena, a to protivnik predlagača osporavao, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan. U suprotnom ako bi protivnik predlagača utvrdio da je su-vlasnička zajednica izvršenom deobom prestala, onda 6i predlagač ukoliko suprotno tvrdi, u smislu čl. 150. ZVP-a, morao biti upućen na parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 749/93 od 23.05.1993. god.)

1177.. Prema odredbi člana 1. Zakona o vanparničnom postupku, ovim zakonom se određuju pravila po kojim redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog za-kona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređe-nog ili ugroženog prava, niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parnič-nom postupku. Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku, ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari tre-ba sprovesti po pravilima parničnog postupka. Međutim, nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odba-citi kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, što je odredbom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.



1188..

Odluka suda doneta u vanparničnom postupku, kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvrše-nje, jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 186/82)


1199.. Za otklanjanje povrede postupka učinjene datom izjavom o odricanju od nasleđa pred su-

dijskim pripravnikom pravni put je žalba protiv rešenja o nasleđivanju kojim je na osnovu ta-ko date izjave zaostavština raspravljena, a ne tužba za utvrđenje njene ništavosti.


- 10 -

Iz obrazloženja: Tužilac je - prema utvrđenom činjeničnom stanju - svoju nasledničku izjavu na ročištu održa-

nom 13.05.1971. godine dao pred sudijskim pripravnikom, a ne pred sudijom. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da je takva izjava ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je data protivno odredbi člana 179. stav 1. tada važećeg Zakona o nasleđivanju, kojim je predviđeno da uzimanje iz-jave o odricanju od nasleđa vrši sudija.

Vrhovni sud nalazi da stanovište nižestepenih sudova nije pravilno. Odredbe člana 179. pomenutog Zakona o nasleđivanju su procesnog karaktera, i regulišu

ovlašćenja sudije i određenih službenih lica u postupku za raspravljanje zaostavštine. Zbog značaja koji ima izjava o odricanju od nasleđa, propisano je da nju uzima sudija. Međutim, ako ju je uzeo sudijski pripravnik, a ne sudija, to ne znači da je ona u pogledu svoje sadržine i iskazane volje na-slednika ništava.

Pravni put za otklanjanje navedene povrede postupka uzimanja nasledničke izjave je ulaganje prav-nog leka protiv rešenja kojim je raspravljena zaostavština na osnovu tako uzete nasledničke izjave, a ne utvrđenje njene ništavosti. Naslednička izjava može se pobijati samo iz razloga ako je ona izazvana pri-nudom ili pretnjom ili je data usled prevare ili u zabludi.

( Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2497/06 od 08.02.2007. godine )


2200..

Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi,

ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

Iz obrazloženja:

Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. Zakona o parničnom postupku i člana 19. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena, pa je na osno-vu člana 366. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku odlučio kao u izreci. Naime, nasledni učesnik A.T. iz S... je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.M. iz B... shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje osta-vinskog postupka. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.M. pobijano rešenje primio dana 21.6.2001. godine. Kako je alba izjavljena 13.7.2001. godine, što se vidi iz prijemnog štambilja prvoste-penog suda, a rok za žalbu iz člana 19. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6.7.2001. godine, to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. Ocenjujući u smislu člana 21. stav 3. Zakona o vanpar-ničnom postupku da li postoje važni razlozi, što je, inače, faktičko pitanje konkretnog slučaja, da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju, Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. Pored toga, pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može po-novo raspravljati ostavina, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Odredbom člana 128. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da, ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo ras-


- 11 -

pravljati zaostavštinu, već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog reše-nja o nasleđivanju. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih nasledni-ka u predmetu III Opštinskog suda u B... O br. 844/56, i to u vezi sa pravom nasleđa kat. parc. br. 1481 upisanoj u zk. ul. br. 1522, KO B... 7, koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. 844/56, od 4.12.1961. godine, izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Pritom, tvrdnja alioca da je nasledničku iz-javu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 8589/01 od 12.11.2001. god.)


2211..

Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata, a drugo da

je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio, predstavlja važan razlog u smislu čl. 21. st. 3. Zakona o vanparničnom postupku, da se o predlogu za ponavljanje postupka, koji je zbog toga i podnet, odluči kao o neblagovreme-noj žalbi.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika, na način kao u izreci prvostepenog rešenja, uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Prvostepeni sud je, posle sprovedenih potrebnih izvi-đaja, spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu, kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade, šupa i štala, pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo, dok predlagač tvrdi suprotno - da su njegove. Kod ovakvog stanja stvari, Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se, u smislu čl. 21. st. 3. Zakona o van-parničnom postupku, odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana, pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Naime, pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevin-skih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata, i stoga, ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača, ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđiva-nja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upo-trebu objekata, odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svo-


- 12 -

je zemljište. S druge strane, ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima, tada bi dolazila u ob-zir primena čl. 150. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 159/05 od 28. 01.2005. god.)

2222.. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv pr-

vostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine, ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. br. 166/01 od 3. 05. 2002. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. Protiv na-vedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje, jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. Okružni sud u U... je svojim rešenjem Gž. br. 2497/02 od 11. 12. 2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č... O. br. 166/01 od 3. 05. 2002 godine kao neblagovremenu. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog, utvrđeno je ko su naslednici i izvrše-na je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svo-jinu i državinu. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema me-sta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasno-vana na prvostepenom rešenju. Delimična deoba je realizovana, ima snagu poravnanja, podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi, pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće.

(Iz rešenja Okružnog suda u Užicu, Gž. 2497/02 od 11.12.2002. god.)

2233.. Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje, samo ako se time ne vre-đaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju.


2244.. Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pre-tvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u osta-vinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili žalbu 9. 3. 1995. godine, dakle, po proteku roka više od godine dana. Žalba je neblagovremena. U smislu čl. 19. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom ste-penu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Po članu 21. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.


- 13 -

U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. To znači da se neki od naslednika odriču date na-sledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima).

(Iz Odluke Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 333/95 od 20.03.1995.god.)

2255.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim za-konskim naslednicima ostavioca. Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. M. M. iz P... oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. A. zbog pogrešno i ne-potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. Ispitujući ožalbeno rešenje Iz rešenja Okružnog suda je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. Navod žalbe naslednog učesnika M. A. da u zaostavštinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizem-ne kuće, jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. A. s obzirom na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti - kat. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su, po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što nasledni učesnik M. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. M. M. može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. M. M. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Iz rešenja Okru-žnog suda, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP-a u vezi člana 381. i 365. ZPP-a i člana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku.


2266.. Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe, sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje, a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 101/90)

2277.. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.



- 14 -

2288.. Dopunskim rešenjem oglašena je za naslednika na osnovu testamenta, supruga ostavioca na naknad-no pronađenoj imovini koju čini pravo korišćenja jednog grobnog mesta. Povodom blagovremeno izja-vljene žalbe na ovo rešenje, sud je zakazao ročište na kome je supruga ostavioca dala naslednu izjavu da se odriče od nasleđa na navedenoj imovini i to u korist sestre ostavioca. Kako je sestra ostavioca prihva-tila nasleđe, to je sud, primenom članu 21. stav 1. i člana 128. Zakona o vanparničnom postupku, imaju-ći u vidu da se ne vređaju prava drugih lica, preinačio ranije rešenje i sestru ostavioca oglasio za nasled-nika na novopronađenoj imovini.

(Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, O. 6290/84)


2299..

Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od ko-

jih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u

konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud.

Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine prav-nom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima odre-đena je novčana naknada.

Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevin-skog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepo-kretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravil-no zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku pred-lagača.

Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane na-knade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)


- 15 -

3300..

Tužilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parnič-

nom postupku presudom prizna pravnu važnost ugovora o otkupu stana kome nedostaje pisa-na forma, već je vanparnični postupak propisan kao jedini način da se otkloni protivljenje vla-snika da zaključi ugovor o otkupu.

Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac na osnovu otkupa isključivi vlasnik stana br. 14. na trećem spratu u B... u ul. V...v... 2/P ulaz, površine 31 .m2, jer je ugovor o otkupu stana strogo for-malan ugovor i uslovi za njegovo zaključivanje su određeni odredbom čl. 18. Zakona o stanovanju. Kako nema pismenog ugovora o otkupu stana sa overenim potpisima kod suda, to navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Tužilac kao nosilac stanarskog prava na otkup, nema pravo da se obrati sudu da u parničnom postupku presudom prizna pravnu važnost ugovora, o otkupu stana kome nedostaje pisana forma. Ovo zato što je prema Zakonu o stanovanju vanparnični postupak propisan kao jedini način da se otkloni protivljenje vlasnika da zaključi ugovor o otkupu, nezavisno od toga da li je odbijanje bilo neposredno po obraćanju, ili kasnije kada su već utvrđeni uslovi i ugovor potpisan odbijanjem da se pristupi overi potpisa kod suda. To stoga nije od pravno relevantnog značaja za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva činjenica, da je tužena oglasom pokaza-la volju za zaključenje ugovora o otkupu, pa je tužilac odgovarajući na taj opšti poziv podneo po-trebne dokaze tuženom i isplatio cenu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1782/05, od 20.10.2005. god.)

3311.. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činje-

nice važne za rešavanje ovog pitanja, sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A..., R. br. 68/02 od 16. 5. 2003. godine usvojen je predlog predla-gača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana, zatim je utvrđena otkupna cena sta-na, kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Rešenjem Okružnog suda u U..., Gž. br. 183/04 od 4. 2. 2004. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem, Rev. 1375/04 od 28. 10. 2004. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. i Okružnog suda u U..., i predmet vratio prvostepenom Opštin-skom sudu u A... na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac sta-narskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana, da istovremeno plati ot-kupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu, a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. Ne mo-


- 16 -

že se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. 17. st. 1. Zakona o sta-novanju, u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svo-jini drugi stan ili stambeni objekat. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup sta-na, tj. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgo-varajući za to domaćinstvo. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućiva-nju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1375/04 od 28.10.2004. god.)

3322.. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne.


3333.. Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je između učesnika u ovom vanparničnom postup-ku koji se vodi radi određivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu nakon razvoda braka, sporno da li su stranke nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan kupili od vlasnika D. R. što predstavlja prethodno pitanje za rešenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o kori-šćenju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagača zaključio sa D. R., sačinjen u svemu saglasno odredbama člana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 11/966 i 32/68) važećeg u vreme zaključenja ugovora, s tim što su vlasnici stana u smislu ovog za-kona bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj odluci, ne može zaključiti koje su te činjenice - od kojih zavisi rešavanje prethodnog pitanja o po-stojanju nekog prava ili pravnog odnosa - sporne u smislu člana 23. u vezi sa članom 22. Zakona o vanparničnom postupku.


3344.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava, vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči.


3355.. Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom ad-ministrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem, pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost re-šenja nadležnog upravnog organa. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zah-tevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. stava 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 16/83)


- 17 -


3366..

Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje, a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. U toku prethodnog postupka supru-ga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu stica-nja u bračnoj zajednici. Nasledna učesnica, kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova, to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokaziva-nja: da li je supruga pok. T. K. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine.


3377.. Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloženjem da prostorije koje su pred-met postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, uko-liko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka - može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o kori-šćenju stana, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambe-ne ili poslovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status pro-storija koje koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje - da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, ukoli-ko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica po-krene parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 9931/94)

3388.. Prvostepeni sud u pobijanoj odluci navodi da je između učesnika u ovom vanparničnom po-stupku, koji se vodi radi određivanja nosioca stanarskog prava na spornom stanu, ili su stan ku-pili od vlasnika D.R., što predstavlja prethodno pitanje za rešenje ovog spora. U spisima postoji pismeni ugovor o korišćenju stana od 1. februara 1973. godine koji je protivnik predlagača za-ključio sa D.R., sačinjen u svemu saglasno odredbama člana 43. stava 3. Zakona o stambenim odnosima važećeg u vreme zaključenja ugovora, s tim što su vlasnici stana u smislu ovog stana bili istovremeno i nosioci stanarskog prava. Iz razloga koje daje prvostepeni sud u pobijanoj od-luci ne može se zaključiti koje su te činjenice od kojih zavisi rešavanje prethodnog pitanja o po-stojanju prava ili pravnog odnosa, sporne u smislu člana 23. u vezi sa članom 22. Zakona o van-parničnom postupku.



- 18 -

3399.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Sud, dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno po-ravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač za-pravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 231/92)

4400.. Kada su u vanparničnom postupku za deobu suvlasništva sporne činjenice o tome da li su se su-vlasnici sporazumeli o deobi stvari, sud upućuje predlagača sa njegovim zahtevom za deobu na par-nicu. Razvrgnuću zajednice putem javne prodaje nema mesta ako su suvlasnici međusobno izvršili podelu nekretnina i tako je podeljenu koriste. U parnici se raspravlja o svim spornim pitanjima, kao i konačno o samoj deobi.



4411.. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu, precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. Naime, nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici, shodno članu 24. stav 1. Zakona o vanparničnom postup-ku. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja, kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 341/05 od 22.03.2005. god.)

4422.. U postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo je utvrđeno da je pravnosnažnim rešenjem opšti-ne V... iz 1972. godine pravnom prethodniku stranaka eksproprisana nepokretnost u B... čija se fizička


- 19 -

deoba traži. S tim u vezi prvostepeni sud je prekinuo postupak za deobu dok se ne okonča postupak pred organom uprave za poništaj rešenja o eksproprijaciji, koji je pokrenuo protivnik predlagač. Međutim, po stanovištu ovog suda nije bilo mesta prekidu postupka, već oceni dozvoljenosti predlo-ga za fizičku deobu, pošto isti može biti podnet samo ako su stranke suvlasnici nepokretnosti. U ovom slučaju pravosnažnim rešenjem eksproprisani su stanovi čija se fizička deoba traži, tako da stranke nisu vlasnici nepokretnosti. U smislu člana 4. Zakona o eksproprijaciji nepokretnost koja je eksproprisana postaje društvena svojina, pa je takav slučaj ovde sa imovinom pravnog prethodnika stranaka. Odredbom člana 39. stava 4. Zakona o eksproprijaciji, predviđeni su rokovi u kojima se može tražiti poništaj pravnosnažnog rešenja kojim je izvršena eksproprijacija (5 godina).


4433.. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku, pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz čla-na 213. stav 1. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka.



4444.. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom po-stupku to nije učinila. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije uči-nio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. Zakona o van-parničnom postupku, pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne, zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju, u korist davaoca izdržavanja tuženog.

(Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 610/95)

4455.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu is-takli zahtev za priznavanje prava na nužni deo, pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.


4466.. Pravilno je prvostepeni sud doneo pobijanu odluku u smislu člana 151. stav 1. Zakona o vanpar-ničnom postupku SRS (ZVP), a ovo sa razloga da je protivnik po ovoj pravnoj stvari istakla da je vlasnik na idealnoj 1/2 predmetne zaostavštine, i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostavi-


- 20 -

ocem, pa je tako između stranaka došlo do spora u odnosu na pravo svojine na predmetnoj imovini, a takođe i u odnosu na udeo u istoj. U žalbi se, u stvari, ističe da je sve prednje već raspravljeno pravosnažnim rešenjem nadležnog ostavinskog suda. Međutim, po članu 26. ZVP pravosnažno rešenje u vanparničnom postupku ne sprečava da se po istom zahtevu odlučuje u parnici, a naročito ako se radi o pravu svojine ili drugom pravnom osnovu koji je nezavisan od prava na nasleđe. Zbog toga, u smislu člana 150. ZVP obavezno će se prekinuti postupak po fizičkoj deobi, iako se zahtev zasniva na pravosnažnom rešenju ostavinskog suda, ukoliko neko od učesnika istakne da ima pravo svojine na istoj stvari, ali po drugom pravnom osnovu, jer to znači da je sporno pitanje predmeta deobe ili eventualno udela u toj imovini, a takođe se u tom slučaju predlagač obavezno upućuje na parnicu.


4477.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Parnica će se, naprimer, moći voditi ako se pronađe naknadno novi testa-ment - član 129, pojavi novi naslednik - član 130.



4488.. Zaključci doneti na savetovanju građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, re-publičkih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda održanog 26. i 27. decembra 1992. godine. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost zao-stavštine, koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Kada popis i pro-cena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka, pa se stoga nji-hova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine.

(Iz rešenja Okružnog suda Požarevacu, Gž. 531/95)


- 21 -

4499.. U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske od-luke revizija nije dozvoljena.


5500.. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.


5511.. Predmet ove vanparnične stvari je priznavanje strane sudske odluke. Prema članu 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju su-koba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Prema čalanu 101. st. 3. i 4. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke, stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Navedeni zakon ne predviđa, međutim, mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o pri-znanju strane sudske odluke. S obzirom na izloženo, Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari, u smislu člana 382. u vezi sa članom 400. ZPP i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, nije dozvoljena.

(Vrhovnog suda Srbije od 16.12.1991. god.)

5522.. Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke, revizija nije dozvoljena.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1869/91 od 08.10.1991. god.)

5533.. U vanparničnom postupku o imovinsko-pravnim stvarima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog drugostepenog rešenja ne prelazi iznos propisan u Zakonu o parničnom postupku.


5544.. Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. stav 1. ZPP, u vezi sa čl. 27. i 30. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Prema odredbi člana 400. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepe-nog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Međutim, rešenje doneto u vanparničnom po-stupku o upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne za-


- 22 -

vršava. Naime, postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi, kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik po-krenuo. S obzirom na izloženo, protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postup-ku revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. ZPP, odlučio kao u izreci.


5555.. Rešenje o upućivanju na parnicu je procesno rešenje kojim se vanparnični postupak ne završava pravosnažno, pa protiv tog rešenja nije dozvoljena revizija.


5566.. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija, kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.


5577.. U vanparničnom postupku, u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima sudskog depozita, re-vizija je dozvoljena pod uslovom da vrednost deponovanog novca ili drugog predmeta sudskog depozita prelazi iznos propisan članom 382. st. 2. i 3. ZPP-a.


5588.. Protiv rešenja drugostepenog suda o potvrđivanju rešenja prvostepenog suda kojim je vanpar-nični postupak, za određivanje nosioca stanarskog prava posle razvoda braka stranaka, prekinut i jedna od stranaka upućena da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da je drugoj stran-ci prestalo stanarsko pravo na predmetnom stanu, nije dozvoljena revizija, jer se tim rešenjem postu-pak pravnosnažno ne završava.


5599.. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke imovine i imovine nije dozvoljena revizija, kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisa-nog za dozvoljenog revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP-a.


6600.. Iz sadržine revizije može se zaključiti da se njime u stvari pobija rešenje prvostepenog suda ko-jim se, pored ostalog, utvrđuje i povlačenje tužbe. Ovim rešenjem je postupak u ovome predmetu stvarno okončan, ali se revizija protiv ovoga rešenja ne može podneti, jer protiv toga rešenja nije


- 23 -

podnesena žalba, pa nema ni pravosnažne odluke donesene u drugom stepenu (član 382. stav 1. u vezi sa članom 400. stav 4. ZPP), protiv koje se revizija jedino može uložiti. Iz navedenih razloga valjalo je reviziju tužioca odbaciti kao nedozvoljenu, primenom člana 400. stav 4. u vezi sa članom 389. stav 2. i članom 392. ZPP.


6611.. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari, jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava, već rešenjem o deobi.


6622.. Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlu-čuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. U konkretnom slučaju, pokrenut je ostavinski postupak, pa se zah-tev ne odnosi na novčani iznos. Prema odredbi člana 40. stav 2. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, mero-davna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine, njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparničnom postupku je, prema članu 43. Zakona o sudskim taksama, za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. 24. do 34. ovog zakona. Članom 24. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 24. do 33. istog za-kona, kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2.000 dinara. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju, je prema citiranoj odredbi, 2.000 dinara. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena, pošto prema članu 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku revi-zija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potra-živanje u novcu, predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50.000 dinara.


6633.. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okon-čan vanparnični postupak propisani su u članu 27. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. Zakona o parničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost re-vizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. Zakona o parničnom postupku, što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Prema odredbi člana 35. stav 1. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije mero-davna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev, to predlagač nema pravo na podnošenje revizije.



- 24 -

6644.. Nije dopuštena revizija umešača u slučaju kada stranka kojoj se umešač pridružio nije izjavila reviziju.


6655.. Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom, a ne vreme kada je otpra-vak tog rešenja dostavljen strankama.


6666.. U parnici za utvrđivanje prava svojine vrednost predmeta spora u tužbi je označena na iznos od 30.000 dinara. Drugostepena presuda koju tužilac pobija revizijom doneta je 10. decembra 1982. godine, dakle posle 27. novembra 1982. g. kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 69/82). Prema odredbi člana 2. tog Zakona izmenjena je odred-ba člana 382. stav 2. ZPP tako da je u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev podnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenja neke druge činidbe, revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora prelazi iznos od 50.000 dinara. Kako je u konkretnoj stvari vrednost predmeta spora označena na iznos od 30.000,00 dinara, to revizija primenom navedenih propisa nije dozvoljena, jer se u ovom slučaju pitanje dozvoljenosti re-vizije ceni primenom izmenjene zakonske odredbe pošto je drugostepena odluka doneta posle stupa-nja na snagu pomenute izmene Zakona. Naime, u skladu sa članom 11. stav 3. ZPP o reviziji izja-vljenoj protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda donose pre stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.



6677..

Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane

snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno.

Iz obrazloženja:

Rešenjem Opštinskog suda u L..., 1. R. br. 19/05 od 5.6.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime tro-škova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u


- 25 -

ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri odr-žana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova, odnosno po 15.436 dinara. Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud nije pravil-no primenio materijalno pravo, odredbe čl. 28. st. 2. i 3. ZVP, prilikom donošenja odluke o troško-vima ove vanparnične stvari. Naime, u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove - po-sebni troškovi. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u po-stupku, provedenom bilo po predlogu stranke, bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stran-ke i te troškove snosi ta stranka. Takođe, u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima, nadoknađuju troškovi od druge strane, samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka, dru-gostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi, sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata - 5.400 dinara, troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2.600 dina-ra, što ukupno iznosi 21.109 dinara, jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom in-teresu svih stranaka, i te troškove stranke treba srazmerno da snose, srazmerno svojim suvla-sničkim udelima, svaka sa po 1/3, odnosno svaka po 7.036 dinara, a da su troškovi koje je pred-lagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni troškovi, jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1389/06 od 12.09.2006. god.)

6688..

Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik ekspropijacije.

Iz obrazloženja:

Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku, na osnovu odredbe čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. U konkretnoj stvari, radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepo-kretnosti, tako da prema odredbi čl. 139. ZVP-a, troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. Po nalaženju Okru-žnog suda, prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za rani-jeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade, u funkciji vrednosti predmeta spora, tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao, odnosno ponudio rani-jem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.



- 26 -

6699.. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znat-

na razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje.

Iz obrazloženja:

Prema odredbi člana 28. stav 2. ZVP-a, u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje, sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima, jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača, i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. Međutim, troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi), predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane, pa je u smislu člana 28. stav 2. ZVP-a, Okružni sud našao da je protivnik pred-lagača u obavezi da predlagačima plati ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8.250,00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2.000,00 dinara, ukupno 10.250,00 dinara), što iznosi 5.125,00 dinar.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1299/05 od 18.08.2005. god.)

7700.. S obzirom da su učesnici fizičke deobe suvlasnici sa jednakim udelima, to se ukupni troškovi imaju podeliti na jednaka četiri dela, pa zato protivnici predlagača treba da predlagaču isplate 3/4 ukupno učinjenih troškova, jer to odgovara njihovim suvlasničkim delovima. Neosnovano se u žalbi navodi od strane protivnika predlagača da oni nisu izazvali troškove i da je prilikom vršenja uviđaja izvršeno cepanje parcele predlagača, jer u ovom postupku je suvlasnička zajednica definitivno ras-kinuta između stranaka, pa je postupak fizičke deobe bio u interesu protivnika predlagača.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 348/95 od 16.4.1995. god.)

7711.. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz rešenja Opštinskog suda u Kraljevu, R.br. 1448/89)

7722.. Učesnik (protivnik predlagača) u postupku određivanja nosioca stanarskog prava nakon razvoda braka dužan je da snosi sve troškove postupka s obzirom na svoje ponašanje u postupku, bez obzira na to što se izričito nije protivio predlogu. Rešenjem prvostepenog suda predlagač je ostala nosilac stanarskog prava na stanu koji je kori-stila sa protivnikom predlagača - ranijim bračnim drugom, a protivnik predlagača je prestao da bude nosilac stanarskog prava i obavezan je da se iz stana iseli, te naknadi predlagaču troškove postupka u iznosu od 9.200 dinara.


- 27 -

Žalbu protivnika predlagača na deo rešenja koji se odnosi na troškove, drugostepeni sud je od-bio kao neosnovanu. Neosnovani su navodi u žalbi protivnika predlagača da nije dužan da snosi troškove postupka pošto se ni pismeno, ni usmeno, nije protivio predlogu da predlagač bude određena za nosioca sta-narskog prava na stanu koji će nastaviti da koristi sa decom, te da je svojim nedolascima na zakaza-na ročišta omogućio sudu da efikasno i ekonomično donese odgovarajuću odluku. Ovo stoga što je protivnik predlagača neopravdanim neodazivanjem pozivima suda, bez pismenog priznanja zahteva, manifestovao u stvari svoje protivljenje predlogu i primorao predlagača na prikupljanje dokaza i na izdatke koji su s tim u vezi bili nužni radi donošenja odluke. Prvostepeni sud je stoga pravilno - pri-menom čl. 154. i 155. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. i članom 28. Zakona o vanparničnom po-stupku Srbije - doneo odluku o troškovima postupka prema stvarnim izdacima predlagača za vođe-nje postupka, a koji su odmereni prema advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi.


7733.. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove, bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće, doduše manje, od strane protivnika predlagača, pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6.000 dinara. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o tro-škovima postupka. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda, sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazložio či-njenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika, na uređe-nje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika, da postoji zauzeće ko-je nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra.

(Ir rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, R. 4808/83)

7744.. Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Prema odredbi čla-na 19. ZPP, do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku, to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka.



- 28 -


7755..

Stranka čijom krivicom predloženi dokaz nije izveden u pravosnažno okončanom postupku, ne može taj razlog koristiti kao osnov za ponavljanje postupka.



7766..

Kada je pun. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa, isto potpisao, a ni-

je priloženo punomoćje od stranke, tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. 92. ZPP i čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G..M...., R. br. 145/05 od 20. 6. 2005, odbačen je predlog predlagača kao neuredan. Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 984/05 od 19. 7. 2005, odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G...M... Po nalaženju Okružnog suda pravilno je po-stupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata, a bez priloženog puno-moćja, što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača, to pravilno za-ključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. 92. st. 1. i 103. st. 6. ZPP-a u vezi sa čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosno-vani, te je iste valjalo odbiti.


7777.. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državlja-

nina koja se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokret-nost, nije nadležan njen organ. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imo-vine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30 st. 2. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.


- 29 -

Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. B.P. bivšeg iz B... i nasledna učesnica - vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S... 18.05.2001. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B.P. kao davaoca iz-državanja, s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nad-ležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijem-nim pečatom suda. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. 354. st. 2. tačka 5. u vezi čl. 16. st. 3. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo, jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju ra-di o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom, s obzirom se deo imovine ostavioca, koji je jugoslovenski državljanin, nalazi u Makedoniji. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno pri-menio odredbe čl. 71. st. 1. i 2. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Sl. list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Sl. list SRJ" br. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugosloven-skog suda. Naime čl. 71. st. 1. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zao-stavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ, a stavom 2. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog drža-vljanina koji se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze nepokret-nosti nije nadležan njen organ. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina osta-vioca na teritoriji Republike Makedonije, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine pri-meni čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30. st. 2. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugosloven-skog suda. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi oba-veštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom, kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. 71. st. 2. navedenog zakona u vezi čl. 16. ZPP-a.


7788.. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet

pre nego zahtev za otkup stana, sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje ta-kav predlog kao preuranjen, ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača, i ako jeste kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Jer, može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke, od-nosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u mo-mentu podnošenja predloga.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29.3.1996, a zahtev za otkup stana 5.4.1996. god.). Prema odredbama čl. 326. st. 1. Zakona o parničnom postupku, a koje


- 30 -

se u smislu odredaba čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, sud može naložiti izvršenje či-nidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Ovo znači da se može usvojiti i zah-tev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga), a dospeo je do donošenja odluke, odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka, koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog reše-nja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5.4.1996. godine, i ako jeste, kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana, u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. 16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92) i čl. 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 33/93). Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način, to je ožalbeno rešenje ukinuto.


7799.. Odredba člana 3. stav 3. ZPP primenjuje se i u vanparničnom postupku.


8800.. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparnič-nom postupku deobe imovine. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. i 21.), protiv pravnosnažnih od-luka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pra-vila parničnog postupka, te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 11923/82

LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31. Zakona o vanparničnom postupku)

8811..

Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice, zbog duševne bolesti, nije sposobno

da se samo brine o svojim pravima i interesima.

Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Nu-žan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Zakona o braku i porodičnim odnosi-ma jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, zbog postojanja du-ševne bolesti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. Naprotiv, tužilac se brine o svojim pra-vima i interesima. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima, jer lekar specijali-


- 31 -

sta, neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio, pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti.


8822.. Samo postojanje hroničnog alkoholizma nije dovoljan razlog da se neko lice liši poslovne spo-sobnosti, pa ni delimično, već je potrebno da se po članu 274. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije utvrdi da lice prema kome se vodi postupak zbog zloupotrebe alkohola, kakav je ovde slučaj ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. br. 808/93)

8833.. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevacu, Gž.35/91)

8844.. Ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je duševno stanje protivnika predlagača, koje je okarakterisano kao paranoidno stanje, po zakonu predviđen razlog za delimično lišavanje poslovne sposobnosti. Prema članu 31. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku u postupku lišenja poslovne sposobnosti, sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno ra-suđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o pot-punom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Kako u prvostepenom postupku nije sa sigurnošću utvrđe-no duševno stanje protivnika predlagača, to će sud u ponovnom postupku odrediti veštačenje od strane komisije veštaka, radi utvrđivanja duševnog stanja protivnika predlagača, a naročito stepena njegove sposobnosti za normalno rasuđivanje, te ocene da li je sposoban da štiti svoja prava i intere-se, pa u skladu sa rezultatima veštačenja, po potrebi odrediti vrste poslova, koje isti može preduzi-mati samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovlašćen, shodno članu 40. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi sa članom 274. stav 2. i 3. Zakona o braku i porodičnim odnosima.



8855..

Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema

kome se postupak pokreće - može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti.


- 32 -

Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i

protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. 381. i 365. Zakona o parničnom postupku u ve-

zi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. Ni u žalbi se ne osporava, a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio - da predlagač i njen

brat, za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti, ne žive u porodičnoj zajednici. To je, međutim, neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti, u smislu člana 32. Zakona o vanparničnom postupku.

Imajući to u vidu, odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 739/04 od 15.07.2004. godine)

8866.. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se

ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova.


8877.. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet, iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.


8888.. Nezavisno od vremena nastupanja mentalne zaostalosti, sudska odluka o lišavanju poslovne sposobnosti nema retroaktivno dejstvo, već ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke.

(Viši sud u Subotici, Gž. 825/87)

8899.. Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja, u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svoj-

stvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Član 32. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje, odnosno ograničenje po-slovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, sestre, brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. Konačno, predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga.

(Izvrešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 10262/84)



- 33 -

9900.. U vanparničnom postupku lišenja poslovne sposobnosti lica koje se nalazi na lečenju po-

stupak se mora sprovesti uz učešće organa starateljstva, lica prema kome se postupak vodi (ako to mogućnosti dozvoljavaju), njegovog staraoca, odn. privremenog zastupnika.

Iz obrazloženja: Odluku o lišenju poslovne sposobnosti i odluku o vraćanju poslovne sposobnosti - prema članu 149.

stav 1. Porodičnog zakona - donosi sud u vanparničnom postupku. Odredbom člana 35. Zakona o van-parničnom postupku predviđeno je da se u ovom postupku odlučuje na osnovu rasprave na ročištu, na koje se pozivaju ( pored organa starateljstva i lica prema kome se postupak vodi ) njegov staralac, odn. privremeni zastupnik i predlagač. Članom 36. stav 2. ovog Zakona predviđeno je da sud može odustati od saslušavanja lica prema kome se vodi postupak samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na njegovo duševno ili fizičko stanje.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud sprovodi postupak i donosi odluku ne vodeći računa o obavezi iz člana 35. Zakona o vanparničnom postupku - da omogući učešće u postupku licu prema kome se postupak vodi, a ne daje ni razloge da su postojale okolnosti iz člana 36. stav 2. Zakona da se od toga odustane.

U ovom postupku - osim toga - prvostepeni sud ne vodi računa da za slučaj da ovo lice ne može da učestvuje u postupku njegove interese mora zastupati ili staralac ili privremeni zastupnik, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Na napred navedeni način učinjena je bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku, usled čega je osporeno rešenje moralo biti ukinuto.

( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1108/06 od 27.09.2006. godine )

9911.. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica, mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslu-šano u smislu člana 36. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje, time je učinjena bitna povreda odre-daba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku.


9922.. Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne spo-sobnosti, sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikuplja-njem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica.

(Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 2217/83)



- 34 -

9933.. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučaje-vima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji.



9944..

Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, bez obzira na svoje duševno stanje.



9955.. Postojanje hroničnog alkoholizma nije dovoljan razlog da se neko lice liši poslovne sposobnosti, već je potrebno da se ispune razlozi iz člana 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima R. Srbije.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 808/93)

9966.. Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno po-slovne sposobnosti protivnik predlagača, za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu, odbio i prvo-stepeno rešenje u celosti potvrdio. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. Nezavi-sno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača, prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. predratnog Zakona o vanparničnom postupku, a koja se primenjuju na pod-ručju SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća, ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti, ima prav-no dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka, s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna.



- 35 -


9977.. Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanpar-ničnom postupku. Supruga, koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog sta-raoca, je podnela žalbu. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena, jer je rešenjem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja po-slovne sposobnosti. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku posta-vljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti, pravima i interesima svog štićenika, ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca, ali ne i suprugu predlagača, jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagažu pri-vremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge, što znači da su im interesi bili suprot-ni. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca, staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. Međutim, razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. stav 1. i člana 32. Zakona o vanparnič-nom postupku. Po članu 42. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti, sud će po službenoj dužnosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. istog zakona, doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. Lica koja u smislu odredaba člana 32. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva, bračni drug, dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga, koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. Ona je, shodno navedenim zakonskim odredbama, imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača, odnosno svog štićenika. Međutim, kako ona ovaj predlog nije podnela, već je to učinio sam predlagač, ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak.



9988.. Staralac lica lišenog poslovne sposobnosti koji nije podneo predlog za vraćanje poslovne spo-sobnosti, nema pravo na podnošenje žalbe protiv rešenja kojim je njegovom štićeniku vraćena po-slovna sposobnost u postupku u kome ga je zastupao staralac za poseban slučaj.



- 36 -

ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA

DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45 -55. Zakona o vanparničnom postupku)

9999.. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije, ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica, pa i bivše supruge obolelog.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Os. 1362/82)

110000.. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njego-vog zdravlja poboljša. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S.K. sud ni-je doneo samo na osnovu mišljenja veštaka, već na osnovu brižljivo, savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. 36. i 37. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S.K. praktično lišen slobode, odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. Priroda bolesti S.K. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadrža-vanju u bolnici radi lečenja neophodno, a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se nje-govo zdravlje poboljša.

(Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Os. 2318/83)

PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I

DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56 - 71. Zakona o vanparničnom postupku)

110011.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlo-gom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa ratnim događajima, pošto se o njegovom životu, tj. da je živ, saznalo 5. jula 1945. godine ako u životu Ž. J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 3881/83)


- 37 -

110022.. Samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom (predviđenom Zakonom o ma-

tičnim knjigama) i kada predlagač ima pravni interes za pokretanje postupka za dokazivanje smrti nekog lica - dozvoljen je predlog za dokazivanje smrti u vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt imenovane pokojne rođene 12.06.1962. godine od

navedenih roditelja nastupila 06.04.2004. godine. Svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti predlagač je obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima name-ru da pokrene ostavinski postupak, ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih.

Spisima je združen orginalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za predmetno matično područje pod navedenim tekućim brojem, a u koji je upisano da je imenovana pokojna rođena na-značenog datuma od istih navedenih roditelja preminula u P. 06.04.2004. godine u 22,45 časova, te da je u vreme smrti bila udata za V.V.

Iz takvogf stanja, prvostepeni sud je pravilno zaključio da ne postoji razlog u predlagača za po-kretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica, u smislu odredbe člana 70. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.

U konkretnom slučaju, činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti.

Predlagač nije opravdao ni pravni interes, jer ne stoji njegova tvrdnja da predlog podnosi radi docni-jeg ostvarivanja imovinskih prava kao vanbračni suprug pokojne, stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa navedenim V.V. U takvoj situaciji, isključena je primena pravila o imovinsko-pravnim odnosima u vanbračnoj zajednici.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 5836/05 od 15.06.2005. godine)

110033.. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost

utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja, M.D. rođen 1943. godine, koji je bio u braku sa predlagačem od 17.5.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.5.1993. go-dine. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat iz-vod pod brojem 1363 od 4.6.1993. godine. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. Naime, prema članu 70. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac, mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.


- 38 -

Međutim, prema članu 22. stav 2. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi is-pravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Zakona o vanparničnom po-stupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obra-scu nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu či-njenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/01 od 18.11.2001. god.)

PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA

(Član 72 - 74. Zakona o vanparničnom postupku)

110044..

Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu, da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće, ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o pro-duženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.


110055..

Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je spo-sobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom pro-pisanom postupku, a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva).


DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79 -86. Zakona o vanparničnom postupku)

110066..

Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje bra-ka žalbu može podneti samo to maloletno lice.

Iz obrazloženja: Maloletna S.V. i punoletni R.K. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S.V. dozvoli za-ključenje braka. Nakon sprovedenog zaključka, svojim rešenjem od 14. decembra 1982. godine, sud


- 39 -

je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. S.V. za vršenje du-žnosti i prava u braku. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R.K. Kako je članom 84. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice, sud je prime-nom člana 358. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o van-parničnom postupku Srbije, odbacio žalbu R.K. kao nedovoljnu.


OPŠTE ODREDBE - RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87- 91. Zakona o vanparničnom postupku)

110077..

Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca, bez obzira kada je rešenje o na-sleđivanju doneto. Prema članu 206. Zakona o nasleđivanju, nasleđe se otvara smrću ostavioca, tako da naslednik stiče pravo od tog momenta, a ne od momenta donošenja rešenja. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. Onaj ko hoće da se ko-risti autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom po-stupku bude doneto rešenje o nasleđivanju.


110088.. Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio, da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Iz rešenja Okružnog suda je odluku ukinuo. U smislu člana 87. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Po članu 89. istog zakona ostavin-ski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog po-stupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine, koji će biti raspravljen.

(Iz rešenja Okružnog suda, Požarevac, Gž. 25/95)

110099.. Kada u parnici, na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka, imovina između na-slednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem, ostavinski postupak će se obustaviti.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. br. 431/94 od 20.04.1994. god.)


- 40 -

111100.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava, vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 3968/94 od 24.05.1994. god.)

111111.. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski, a ne i zakonski prekluzivni rok.


111122.. Na nasleđa otvorena pre 11. maja 1955. godine, mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđiva-nju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom, deo-bom ili na drugi način uređeno.


111133.. Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo, pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u vreme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u od-nosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 3369/92) 111144..

Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke, a imeno-vani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastav-ku prekinutog postupka. Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca, to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. stav 1. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na pred-log protivne strane pozove da to učine. Ukoliko se utvrdi da je i V. M., sin umrlog tužioca njegov naslednik a on, kako se vidi odbija da stu-pi u parnicu, sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka, a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Naravno, ukoliko V. M. ni-je naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu, onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora, odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu, jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1518/91 od 13. 01. 1992. god.)

111155.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. br. 231/92 od 20.02.1992. god.)


- 41 -

111166.. Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju, onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postup-ku, pa se takav postupak ima obustaviti. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke, upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora, upućivati ih na parnicu, jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobi-jati pravnu valjanost takvih ugovora.


111177.. Pravo na nasleđivanje je lično pravo, koje ne prelazi na naslednike, pa stoga, pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga, kao nužnog naslednika. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo, pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor, niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen.


111188.. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. Zakona o nasleđivanju). Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Zakona o nasleđi-vanju), od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. Pošto je ostavilac umro 1981. godine, dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju, to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona, shodno članu 232. Zakona o nasleđivanju SR Srbije, kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona, po kojima nije doneta pravnosnažna odluka, kao što je ovde slučaj, imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju to znači, da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. saveznog Zakona o nasleđivanju, kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine, zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine.


111199.. Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. Treba imati u vidu odredbu člana 226. Zakona o nasleđivanju RS, koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji, da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca.


112200.. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine.


- 42 -

U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepo-kretnost u smislu člana 56. ZPP, budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđe-nje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine, usled čega nema me-sta primene člana 62. ZPP, već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.


112211.. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osno-

vu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa, a tuženi se nasleđa prihvatio.

Međutim, na ročištu od 27.03.1998. g. kada su nasledničke izjave date, postupao je tada stručni saradnik tog suda.

Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, a s obzirom na odredbu čl. 90. Zakona o vanpar-ničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika, izuzev izjava o odricanju nasleđa, mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici), prvostepeni sud je pravilno pri-menio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih osta-vinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. preko stručnog saradnika.

(Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1067/00 od 11.10.2000. godine)

112222.. Sve izjave i predlozi učesnika u postupku za raspravu zaostavštine mogu uzimati na za-

pisnik i stručni saradnici osim izjave o odricanju od nasleđa.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, pa je tako na osno-vu iskaza svedoka V.M. i uvidom u spise istog suda 0. br. 128/98 utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pok. V.J. na nasleđe pozvani njen suprug i deca i da su se svo troje dece osta-vilje odrekli nasleđa, a da se tuženi nasleđa prihvatio, ali da je na ročištu od 27.3.1998. godine, kada su nasledničke izjave date, postupala stručni saradnik tog suda a sada sudija V.M. S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje i na odredbu člana 90. ZVP-a da u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika, izuzev izjava o odricanju nasleđa mogu uzima-ti na zapisnik i stručni saradnici, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je po-


- 43 -

ništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navede-nom zakonskom propisu, odnosno preko stručnog saradnika.

(Iz presude Okružnog suda Valjevo, Gž. br. 1067/00 od 11.10.2000. god.)

112233..

Izjava o odricanju od nasleđa uzeta na zapisnik od strane stručnog saradnika ili zapisničara ni-štavna je.


112244..

Po članu 90. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zao-stavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici, osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su-dija, a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se, i to iz samog zapisnika, da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda, dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik, koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika, već je zapisnik potpisan sa-mo od strane sudskog zapisničara, pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 861/86)

112255..

Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa, uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. Pošto su se stranke - naslednici, u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa, to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika.


PREDHODNE RADNJE (Član 92 -104. Zakona o vanparničnom postupku)

112266..

Popis i procenu stvari sud će izvršiti kada to zahtevaju naslednici, legatori i poverioci umrlog, pri čemu sud nije ovlašćen da ceni opravdanost zahteva nekog od navedenih lica.


112277..

Troškovi sahrane ne ulaze u vrednost zaostavštine. Ovi troškovi prethodno se izuzimaju iz zao-stavštine.


112288..

Prema razlozima datim u obrazloženju rešenja, prvostepeni sud je utvrdio da se od svih nasled-nika pokojne N. T. jedino A. K. nalazi u gradu, dok se ostali nalaze na teritoriji Republike Srpske, te je nju odredio kao privremenog staraoca zaostavštine.


- 44 -

Ali, prema zapisniku o popisu imovine pokojne N. T. konstatovano je da je u stanu pokojne njen brat, kome su nakon izvršenog popisa stvari dati ključevi od stana. Izloženo ukazuje da je prvostepeni sud bio u mogućnosti da zatraži mišljenje naslednika - brata u pogledu ličnosti staraoca.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 8428/95, od 4.10. 1995. god.)

POSTUPAK SA TESTAMENTOM

(Član 105 -110. Zakona o vanparničnom postupku)

112299..

Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome, sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika, pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament, javni pra-vobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. Sud je uputio lice koje je označeno kao testa-mentalni naslednik da u parnici dokaže punovažnost testamenta. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu, Iz rešenja Okružnog suda je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testa-ment, a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, opštinski sud je pravilno pristupio saslušanju svedo-ka pred kojima je ostavilac ijavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testa-menta i o njegovoj sadržini, pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. Pogrešio je, međutim, opštinski sud što u smislu člana 108. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku Srbije nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka, po odredbama koje važe za proglašenje pi-smenog testamenta, već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik, upu-tio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament, sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe - punovažnost testamenta - u smislu člana 119. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Pri tome, sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac.


113300.. Posle smrti testatora može se dokazivati postojanje nestalog testamenta, ali ako je testator znao za nestanak onda se testament smatra opozvanim.


POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA PO PRIJEMU SMRTOVNICE

(Član 111 -114. Zakona o vanparničnom postupku


- 45 -

113311.. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine, pokojnog vodi pred opštinskim sudom i

dođe do prekida postupka, tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može za-vesti kao poseban sudski predmet, i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. Povo-dom žalbe učesnika ostavinskog postupka, drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i pred-met vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. Po-stupajući po sadašnjem zahtevu učesnika - naslednika, radi se o naknadno pronađenoj imovini po-kojnog, a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava, i nije imalo me-sta primeni čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta, a po zah-tevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine, nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1197/04, od 2.11.2004. god.)

113322.. Iz stanja u spisima proizlazi da je predlog za pokretanje ostavinskog postupka iza smrti umr-log podnelo lice koje nije njegov naslednik i koje je pokrenulo postupak jer mu je umrli dugo-vao novac po priznanici koju je priložio. Takođe, po nalogu suda lice koje je pokrenulo postu-pak nije pružilo dokaze da je umrli imao imovinu koja bi bila predmet nasleđivanja. Imajući ovo u vidu, prvostepeni sud je obustavio ostavinski postupak. Naime, prema čl. 201. Zakona o na-sleđivanju, ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će od-lučiti da se ne raspravlja zaostavština. S obzirom da u pokrenutom ostavinskom postupku nisu pruženi dokazi da je umrli imao imovinu, pravilno je prvostepeni sud na osnovu gore navedene odredbe odlučio da obustavi ostavinski postupak za raspravljanje zaostavštine.


113333.. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poni-štaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 10649/95 od 28.10.1995. god.)

113344.. Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. J. B. koji je umro bez poslednje izjave volje, jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. februara 1992. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. V.


- 46 -

Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju, prvostepeni sud je pravilno utvr-dio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca, pa je stoga postupak obustavio. Bez uticaja su navodi u žalbi S. Ć. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor, kao i da je njen pok. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja pra-va može ostvarivati u parničnom postupku.


113355.. Ne vodi se postupak za raspravljanje zaostavštine, ako je ostavilac raspolagao imovinom, putem ugovora o doživotnom izdržavanju.


113366.. I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog lica, odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine, isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. ostavioca, s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju, odnosno da bi se ostvarila nekakva druga pra-va naslednika, koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. stav 1. ZON-a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. ostavioca, iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju ta da je umrli ostavio naslednike. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka nisu relevantni i od uticaja, na drugačiju odluku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, Gž. 194/92)

113377.. Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. Takva prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine, zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. U žalbi se u stvari ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade, što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio, jer ističe da je to njegova svojina, te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu, pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje, a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijane odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventu-alnoj spornoj imovini ostavioca pokrenut parnicu.



- 47 -

113388.. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržava-nja, onda ne postoji zaostavština, pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak.


113399.. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine, jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i prav-nim lekovima.

( Vrhovni sud Srbije, Rev. 2569/97 od 04.03.1998. god.)

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE – ROČIŠTE


114400..

Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike

umrlog lica, imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripada-ju naslednicima. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punova-žnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.

Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list

nepokretnosti. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (proglašen pred ostavin-

skim sudom 02.09.2002. godine). Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvor-bi (overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice, hartije od vrednosti, potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.

Naslednici, a među njima i revidenti, su Rešenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upu-ćeni na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tu-žbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim, ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti reše-nja o upućivanja na parnicu.

S tim u vezi, u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.

Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sači-

njava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima - član 87. Zakona o vanparničnom postupku.


- 48 -

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostav-štinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednog dela i o pravu na legat - član 117. stav 1. Za-kona o vanparničnom postupku.

Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - član 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju.

Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovo-ra o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navede-ne po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.

Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1268/07 od 10.05.2007. godine)

114411.. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućiva-

nje na parnicu, dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obu-stavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba, a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih okol-nosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.

Iz obrazloženja: U suštini, žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici

na raspravi održanoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovažnost. Smatraju da je prvoste-peni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.

Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.

Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. 119. i 121. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pra-vilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Zakona o vanparničnom postupku - pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdrža-vanju.

Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio, za razliku od eventualne nepunovažnosti testa-menta (zaveštanja). Kod postojanja testamenta odn. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja, zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u slučaju postojanja takve sumnje - da li je testament punovažan ili ne.

Međutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena ce-lokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj), ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju na-slednici po osnovu takvog ugovora, već se postupak obustavlja.


- 49 -

Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 388/02 od 24.01.2002. godine)

114422..

U skladu sa članom 121. Zakona o vanparničnom postupku, kada se u toku raspravljanja

zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju - prvostepeni sud je dužan da učesnike osta-vinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da

je ostavilac preminuo 23.12.1982. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju, u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. Ovaj zaključak za sud proiz-ilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih par-cela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost, zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom, te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.

Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu, između ostalog, i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu - član 121. Zakona o vanparničnom postupku.

Jasno je, imajući u vidu navode žalbe, da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da, u skladu sa navedenom odredbom, učesnika – dava-oca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doži-votnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu.

Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za " jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan, jer - ukoliko je neka imovina obu-hvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju - tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu, a ne po osnovu nasleđivanja.

Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 890/08 od 21.05.2008. godine)

114433..

Shodno članu 115. Zakona o vanparničnom postupku, da bi se raspravila zaostavština ostavio-

ca potrebno je da sud zakaže ročište. Shodno članu 117. Zakona o vanparničnom postupku, nužno je da tada sud raspravi sva pitanja od uticaja na zaostavštinu - pravo na nasleđe, veličinu nasled-


- 50 -

nog dela, pravo na legat i drugo. Imajući sve to u vidu, se jedan od učesnika proglasi nasledni-kom, ali bez uzimanja nasledničke izjave - takvo rešenje nema pravnu važnost.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud rešenjem je raspravio zaostavštinu pokojnog i proglasio naslednike - decu osta-

vioca, utvrdivši im veličinu naslednih delova. Drugostepeni sud je, povodom žalbe jednog od naslednika – učesnika, prvostepeno rešenje uki-

nuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Iz spisa proizilazi sledeće činjenično stanje: iza ostavioca ostali su sin i kćerka; sastav zaostavštine nije

sporan; nasledničku izjavu je dao samo jedan naslednik - sin. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta, a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke - podnosioca žalbe.

Dakle, u konkretnom slučaju povređene su odredbe člana 115. Zakona o vanparničnom postup-ku kojim je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište. Prema članu 117. istog Zakona, nužno je da tada raspravi sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu - veličinu nasled-nog dela, legat i dr.

Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište, uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje.

(Rešenje Opštinskog suda u G. Milanovcu, O. 208/03 od 22.07.2005. godine i Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 1143/05 od 05.10.2005. godine)

114444..

Uz poziv zainteresovanim licima, sud će ih upozoriti da mogu do okončanja postupka dati

izjavu da li se primaju nasleđa ili ga se odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu pretpostavlja se da se prihvataju nasleđa te će sud o njihovim pravima odlučiti prema raspo-loživim podacima.

Iz obrazloženja: Prema članu 115. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, sud će, uz poziv, upozoriti zainte-

resovana lica da mogu do okončanja postupka dati izjavu da li se primaju nasleđa ili ga se odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema raspoloživim podacima. U ovom slučaju imenovani učesnik nije želeo dati nasledničku izjavu dogod se - po njegovom - ne utvrdi obim zaostavštine, pa kako je us-kratio davanje izjave to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je i u odnosu na njega raspravio zaostavštinu po zakonu.

( Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 4252/06 od 13.12.2006. godine )

114455.. Izjavu o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa naslednik mora potpisati lično ili će

to učiniti njegov zastupnik. Potpis na punomoćju, koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa, mora biti overen.


- 51 -

Iz obrazloženja: Polazište prvostepenog suda u pobijanom rešenju je da su zakonski naslednici sada pokojnih V.

i Lj, učesnici S, kćeri J. i P, s tim što je učesnicu P. zastupala njena kći D.L, koja je naknadno deo učesnice P. ustupila učesniku S, koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. Na osnovu toga donosi rešenje kojim kao zakonskog naslednika oglašava S. na 2/3 zaostavštine i učesnicu J. na 1/3.

Okružni sud ovakvu odluku prvostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilnu, pošto se osno-vano u žalbi učesnika S. ističe da u toku ostavinskog postupka učesnica P. nasledničku izjavu nije dala lično, već njena ćerka L.D, za šta nije bila izričito ovlašćena.

Naime, članom 118. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da - ako se naslednik prima nasleđa ili se odriče nasleđa - mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. U stavu 3. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu, ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo.

U konkretnom slučaju, učesnica P. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D.L, da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. Ovo znači, da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu na-slednice P. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S.

Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela, punomoćnik učesnice P., morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu - što ovde nije slučaj.

( Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 1263/06 od 13.04.2006. godine )

114466.. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine, odnosno raspraviti sva pitanja ve-

zana za pravo na nasleđe, veličinu nasleđenog dela i legat.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici - deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugo-stepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. Iz spisa proizi-lazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku, sastav zaostavštine nije sporan, a samo jedan naslednik - sin je dao nasledničku izjavu. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta, a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke - podnosioca žalbe. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. 115. Zakona o van-parničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, veličinu naslednog de-la, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište, uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje.


114477.. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može do-

neti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima.


- 52 -

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski na-slednici – supruga i dvoje dece. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deo-bi predmetne imovine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski nasledni-ci, a poziv su uredno primili. Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine, pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. Neosnovana je žalba učesnika, a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje, jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe.


114488.. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski

naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski na-slednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine, a to je stambena zgrada, zatim su pro-glašeni zakonski naslednici u određenim delovima, a takođe je sud izvršio uvid u tapiju, a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama.


114499.. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim

zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog, utvrđen je sastav zaostav-štine koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine, a naslednici su postali na osnovu zakona. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog, drugostepeni sud je žalbu odbio kao neo-snovanu, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.


- 53 -

Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine, naročito nepo-kretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav za-ostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije planova. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i drugostepeni sud.


115500.. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju ka-

da se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka, već u smislu člana 339. ZPP-a, i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavin-skog rešenja.

Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim reše-njem o nasleđivanju iz 1959. godine, kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga, deca i unuci, ukupno njih šestoro, svi na realnim delovima zaostavštine. Učesnik u ovom postupku, unuk ostavio-ca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući, da sud oglasi njega i drugog učesnika, takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju, za naslednike sa jednakim udelima, jer je takva sadržina testa-menta u pogledu gore navedene kuće, a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim re-šenjem u celini usvojio. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ZPP, koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto re-šenje o nasleđivanju. Međutim, iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj is-pravci. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jed-noj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopun-skog rešenja, ali samo pod uslovima iz člana 339. stav 1. ZPP, što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. Takođe, ne dolazi u obzir ni primena člana 128. stav 1. ZPP, jer se ne radi o novopronađenoj imovini, budući da se za istu znalo u vreme spro-vođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. Prema tome, prvoste-peni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđi-vanju, a ukoliko jeste, da u smislu člana 339. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slu-čaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč.


115511.. Naslednik, koji je dao izjavu, može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom, ili je data usled prevare ili u zabludi.

( Vrhovni sud Srbije, Rev. 6396/97 od 24.03.1998. god.)


- 54 -

115522.. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine, ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu.


115533.. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u vreme donoše-nja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


115544.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim za-konskim naslednicima ostavioca.


115555.. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog po-stupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 49/94 od 14.03.1994. god.)

115566.. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima pre-ma odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 978/94 od 20.04.1994. god.)

115577.. Ako se naslednik odrekne nasleđa, na nasleđe se pozivaju njegovi potomci.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 16/93 od 16.06.1993. god.)

115588.. Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu, što se ocenjuje zavisno od okolnosti sluča-ja, uz uslov skrivljenog ponašanja.


Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud, pod uslovima iz člana 23. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostav-štine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici, ili da nasledi celu zaostavštinu, gasi se smrću tog bračnog druga.



- 55 -

116600.. Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo, pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju za-štite deteta.


116611.. Zakonski zastupnik maloletnog naslednika mora biti posebno upozoren na zakonske posledice nasledničke izjave od odricanje od nasleđa, kao i u odnosu na to da je za takvo odricanje potreba sa-glasnost starateljskog organa.

(Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 861/92)

116622.. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika, smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao, jer ustupanje proizvo-di pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa.


116633.. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave, izuzev izjave o odricanju od nasle-đa, mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 1257/91 od 15.10.1991. god.)

116644.. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu, odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data.


116655.. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta, te da ništa ne traži od zaostavštine, data pre poništenja testamenta, ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja.


116666.. Stručni saradnik može, osim izjave o odricanju od nasleđa, uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka.


116677.. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesni-cima, ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine.



- 56 -

116688.. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost čiste zaostavštine, koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. Kad popis i procena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđe-na čista vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.

(Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26.12.1991. god.)

116699.. Izjava o odricanju od nasleđa se može dati pred sudovima ili konzularnim predstavništvom dok podnesak o odricanju od nasleđa može biti overen i od strane organa uprave. Ukidajući prvostepeno rešenje Iz rešenja Okružnog suda je naveo: „Po članu 118. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku izjavu o odricanju od nasleđa naslednik može dati pred ostavinskim sudom i pred svakim drugim stvarno nadležnim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom naslednik može dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom SRJ koji vrši konzularne poslo-ve. Po stavu 5. navedene odredbe prilikom davanja izjave o odricanju od nasleđa sud će naslednike upo-zoriti da se mogu odreći nasleđa samo u svoje ime. U konkretnom slučaju izjava o odricanju od nasleđa data je pred šefom mesne kancelarije (orga-nom uprave) što je u suprotnosti sa citiranom odredbom. Izjava o odricanju od nasleđa koja se u spisima nalazi (bez datuma) ne predstavlja podnesak o odricanju od nasleđa u kom slučaju bi potpis na podnesku mogao biti overen izuzetno i od opštinske uprave (službenog lica određenog rešenjem) u smislu čl. 2. st. 2. i 3. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, br. 39/93). Kako je dakle izjava o odricanju od nasleđa ništava to je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio či-njenično stanje jer je morao učesnicu Branku pozvati i od nje zatražiti izjavu o primanju nasleđa...“.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevacu, Gž. 538/95 od 21. 04.1995. god.)

117700.. Jednom data nasljednička izjava u ostavinskom postupku je neopoziva u odnosu na onu imovinu ko-ja je u času davanja nasljedničke izjave bila predmet raspravljanja. Naknadno osporavanje imovine i pra-va naslednika, nakon date nasljedničke izjave, u ostavinskom postupku nije dozvoljeno.


117711.. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa ko-ji je zaključio drugi naslednik, ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava.


Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu, odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data.



- 57 -

117733.. Sporazum naslednika o načinu raspodele zaostavštine ne može se upodobiti nasledničkoj izjavi.


117744.. U skladu sa čl. 232. Zakona o nasleđivanju SR Srbije, koji se primenjuje od 1. januara 1975. go-dine, odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otva-ranja, tj. pre smrti ostavioca, onda u skladu sa čl. 135. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 21/84)

117755.. Pobijanim rešenjem obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza pokojnog, a zbog po-stojanja ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između ostavioca kao primaoca izdrža-vanja, i B. M. iz Z... kao davaoca izdržavanja. Ovim ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja ostavilac raspolagao je celokupnom svojom imovinom, koju čini vlasništvo na stanu u Z., a sve u korist davaoca izdržavanja.


117766.. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno, uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku. Iz rešenja Okružnog suda će naložiti prvostepenom da u pnoovnom postupku - s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. M. kćerke S. M. i N. M. i sin B. M, te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament ka-kav je proglašen na zapisnik od 13. 2. 1995. godine, a da postojanje takvog testamenta osporava zak. naslednik pokojne ostavilje - potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament, da bi nakon toga, onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje vero-vatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku.


117777.. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, a odluka zavisi od rešenja pret-hodnog pitanja ostavinski postupak biće prekinut. Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. 212. st. 1. tač. 6. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. R. A, s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. A. A. i mal. M. A. s jedne strane i K. A. s druge strane, postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne, do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom, po tu-žbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. A.



- 58 -

117788.. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima pre-ma odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF, tužilac je pred nadležnim or-ganom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomci-ma ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova, po nahođenju Vrhovnog suda, da se oduzeto zemlji-šte vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku, dakle svim zakonskim na-slednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspra-vljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljišta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđiva-nju Republike Srbije. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u od-nosu na imovinu koja se vraća.


117799.. Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu, čija je valjanost od strane nasledni-ka u tom postupku dovedena u pitanje, što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu, pravo-snažnost odluke ostavinskog suda, ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene par-nica, u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo, kao prethodno pitanje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, Gž. 113/92)

118800.. Prvostepeni sud je - u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku Srbije - dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno. U konkretnom slučaju, nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno. Iz naslednih izjava učesnika ove pravne stvari ne vidi se zbog čega se isti odriču nasleđa niti su poučeni o posledicama odricanja, a ne vidi se ni to dovoljno jasno da li se radi o sporazumu nasled-nika da celokupna zaostavština ostane samo jednom učesniku kao nasledniku da bi se eventualno moglo doneti rešenje o nasleđivanju na osnovu sporazuma u smislu člana 122. stav 3. Zakona o van-parničnom postupku, kako se to pledira žalbom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 861/92 od 25.08.1992. god.)

118811.. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug, koji u ostavinskom po-stupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostavi-očevu zaostavštinu, jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž.3357/85)


- 59 -

118822.. U situaciji prethodne obustave postupka rasprave zaostavštine pokojnog koji je celom

svojom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, a zatim poništenja ugovo-ra o doživotnom izdržavanju u parničnom postupku - pravilno je rešenje prvostepenog suda kojim je raspravljena zaostavština pokojnika na osnovu zakona. U takvoj pravnoj situaciji ne-ma mesta prekidu ostavinskog postupka radi utvrđivanja da je primalac izdržavanja-pokoj-nik hteo svoj stan da pokloni kćerki, inače - davaocu izdržavanja.

Iz obrazloženja: Bitne povrede iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje sud pazi po službe-

noj dužnosti, pa ni one na koje se žalbom ukazuje - u toku postupka nisu učinjene. U žalbi se takođe neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava odn. na član

121. Zakona o vanparničnom postupku - raspravljanje će se prekinuti i stranke uputiti da povedu parnicu ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu.

Iz izvedenih dokaza, a pre svega na osnovu uvida u navedene spise prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tom presudom od 07.06.2004. godine, poništen naznačeni ugovor o doživotnom izdr-žavanju overen pred nadležnim Opštinskim sudom od 12.10.1992. godine, zaključen između ime-novane sada pokojne - kao primaoca izdržavanja i tužene - kao davaoca izdržavanja. Na osnovu ovoga, prvostepeni sud pravilno je opozvao naznačeno rešenje od 16.10.1996. godine.

Pozivanje punomoćnika učesnice postupka - unuke pokojne na obrazloženje pomenute presude od 07.06.2004 godine, gde je navedeno da je namera pokojne bila da sporni stan ustupi u svojinu tuženoj - svojoj kćeri, davaocu izdržavanja i to bez naknade, s obzirom da nije postojala potreba za izdr-žavanjem niti je cilj spornog ugovora bilo izdržavanje, te da je namera stranaka bila da zaključe ugovor o poklonu i da su ispunjeni uslovi iz člana 106. Zakona o obligacionim odnosima za konverziju ugovora, obzirom da je to bila prava volja ostavilje i i druge strane, te da zbog toga treba prekinuti ostavinski po-stupak i stranke uputiti na parnicu - je bez osnova u ovoj fazi postupka. Jer, u ovom trenutku postoji pravnosnažna sudska odluka da je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju odn. da zaostavštinu po-kojne čini sporni stan. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da, nezavisno od okončanja ostavinske ras-prave, stranke mogu pokrenuti parnicu i dokazati odnosno utvrditi da li ima osnova za konverziju ugo-vora, odnosno da li je u konkretnom slučaju zaključen ugovor o poklonu.

Stoga su svi navodi žalbe neosnovani, pa je prvostepeno rešenje potvrđeno. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1399/05 od 23.11.2005. godine )

118833.. Ćutanje jednog od naslednika, a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Prvostepeni sud je pismenim putem više puta pozivao naslednog učesnika da se izjasni o zahte-vu supruge ostavioca za izdvajanje njene bračne tekovine iz zaostavštine pokojnika, a poslednji put ga je dopisom upozorio da, ukoliko se u ostavljenom roku od 8 dana ne izjasni o ovoj činjenici, će se smatrati da prihvata ovakav zahtev supruge ostavioca i da joj priznaje pravo na izdvajanje jedne polovine idealnih delova predmetnog stana u svojinu, a po osnovu bračne tekovine. Kako se nasled-ni učesnik ni tada nije izjasnio o postavljenom zahtevu supruge ostavilje to je prvostepeni sud za-


- 60 -

ključio da je on time prećutno prihvatio da se iz zaostavštine pokojnika izdvoji jedna polovina pred-metnog stana u korist supruge ostavioca. Međutim, iz rešenja Okružnog suda nalazi da je ovakvo stanovište prvostepenog suda pogrešno. U konkretnom slučaju ćutanje jednog od naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina, ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Naprotiv, o takvom zahtevu svi naslednici učesnici moraju se izričito izjasniti, i izričito ga prihvatiti, a u protivnom se ima smatrati da postoji spor oko toga šta čini zaostavštinu umrlog lica. Zbog toga nasledni učesnik osnovano napada prvostepeno rešenje navodeći da nije dao traženu saglasnost. U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi na pouzdan način šta čini zaostavštinu pokoj-nika i potom istu rasporediti na naslednike u skladu sa Zakonom, a povodom zahteva supruge osta-vioca da se izdvoji njena bračna tekovina, pribaviće izjave svih naslednika učesnika i ceniti ima li mesta primeni člana 121. Zakona o vanparničnom postupku.


118844.. Prvostepeni sud je - u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku Srbije - dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno. U konkretnom slučaju, nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. Na ročištu se naslednici, međutim, nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. Kako iz žalbi naslednika proizlazi da je sporno da li u masu zao-stavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeti njegovog domaćinstva, prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca, te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostav-štine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja.


REŠENJE O NASLEĐIVANJU


118855.. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici pre-

daju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i nje-gove dece, tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. Jer, ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog.

Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena, raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem

prvostepenog suda.


- 61 -

Drugostepeni sud je - povodom žalbe jednog od učesnika - ukinuo prvostepeno rešenje i pred-met vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog, sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života, te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog.

U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor - sporazum o raspodeli imovine za života pokoj-nog, trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. Jer, deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.

(Rešenje Opštinskog suda u G. Milanovcu, O. 753/04 od 10.11.2004. godine i rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 985/05 od 14.07.2005. godine)

118866..

Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter.

Iz obrazloženja:

Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog, kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje u žalbi naslednika - supruge, da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovi-ne po osnovu bračne tekovine - neosnovan, već se to ima isticati u novom parničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 365/06 od 15.03.2006. god.)

118877.. U žalbi izjavljenoj protiv rešenja o nasleđivanju sa uspehom se može isticati - kao nova či-

njenica - proglašenje testamenta posle donošenja rešenja o nasleđivanju, a pre njegove prav-nosnažnosti

Iz obrazloženja: Ostavilac je - kako proizilazi iz spisa - ostavio testament koji je proglašen posle donošenja pobija-

nog rešenja, što čini da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje u pogledu osno-va za nasleđivanje. Proglašenje testamenta posle donošenja pobijanog rešenja, kojim je zaostavština ostavioca raspravljena na osnovu zakona, a pre njegove pravnosnažnosti predstavlja novu činjenicu i razlog za ukidanje pobijanog rešenja zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.


118888..

Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe, i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G... O. br. 84/2002 od 16.04.2002. godine raspravljena je zaostavšti-na pok. Č.A. iz K... i utvrđeno je u stavu 1. izreke šta čini tu zaostavštinu. U stavu 2. izreke je nave-


- 62 -

deno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog, dva sina i učesnik Č.P. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja, s tim što se naslednik Č.P. (unuk ostavioca), oglašava na 1/4 na k.p. 105/1 KO K... Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č.P. – unuk ostavioca. U žalbi je posebno na-glasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. 105/1 KO K..., "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. 872/2002 od 10.9.2002. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č.P., pa se rešenje Opštinskog suda G... O. br. 84/2002 od 16.4.2002. godine potvrđuje. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. P. se ne mogu prihvatiti, jer se iz raspravnog zapisnika od 10.4.2002. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave, s tim što je jedan na-slednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č..., a pred Opštinskim sudom u G... četiri nasled-nika – računajući i podnosioca žalbe, izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. 105/1 KO K..., a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe, potpisao. Stoga, ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut me-đusobni deobni sporazum, s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.4.2002. godine i izreke osporenog rešenja. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepe-no rešenje potvrđeno.


118899.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zah-tev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnje-nja nužnog dela.

(Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu, Gž. 111/97)

119900.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku, ako je rešenje o nasleđi-vanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 9675/95 od 20.11.1995. god.)

119911.. Ne može se doneti delimično rešenje o nasleđivanju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. br. 25/95 od 18.01.1995. god.)

119922.. Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pre-tvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u osta-vinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. br. 333/95 od 20.03.1995. god.)


- 63 -

119933.. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova.


119944..

Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih ide-

alnih delova.

Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. I. P. iz B..., sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L... i vlasništvo jednosobnog stana u B... U stavu dva iz-reke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B... i uručena na slo-bodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. N. iz B... U stavu tri izreke na zaostavštini pok. I. P. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona, a na jednake delove, N. I. iz B... - supruga i V. P. sestra ostavioca. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost, jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje N. I. a na kolike idealne delove V. P. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B... Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova.


119955.. Kada u parnici, na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka, imovina između na-slednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem ostavinski postupak će se obustaviti.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 431/94 od 20.04.1994. god.)

119966..

Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svo-jine može se podići uvek. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. Pravo svojine ne zastareva, pa se tužba za za-štitu svojine može podići uvek. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka, jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu, a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak, to je žal-ba kao neosnovana odbijena, a pobijano rešenje na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP potvrđeno.

(Iz rešenja Okružnog suda u Prištini, Gž. 871/93 od 09.12.1993.god.)


- 64 -

119977..

Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnažno ostavinsko reše-nje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 207/93 od 23.02.1993. god.)

119988..

Osim sporazuma o načinu deobe ostavine, u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupanje prihvatio.


119999..

Moguće je zaostavštinu ostavioca regulisati sporazumom zakonskih naslednika, ali takav spora-zum mora biti jasan.


220000.. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta par-nica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu.


220011.. Osim sporazuma o načinu deobe ostavine, u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupannje prihvatio.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. br. 1356/92 od 30.12.1992. god.)

220022.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, kojim su za zakonske naslednike oglašena lica, koja u kon-kretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe, odnosno lica, koja uopšte ne spadaju u krug za-konskih naslednika, ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran, a ne konsitutivan karakter.


Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog, kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini, ne može postati izvršno već samo pravosnažno.


220044.. Kada više lica nasleđuju istog ostavioca oni mogu iz zajedničke svojine, kao sanaslednici, neposred-no preći u režim isključive svojine jednom jedinom deobom.


- 65 -

Ali, moguća je i deoba sanaslednika kroz tzv. kaskadnu deobu u kom slučaju sanaslednici vrše naj-pre prvu deobu, na osnovu koje iz zajedničke svojine prelaze u režim susvojine, pa kasnije vrše drugu fi-zičku deobu, na osnovu koje iz ranijeg suvlasništva prelaze konačno u režim isključive svojine. Prvostepena presuda je nejasna jer se ne može ustanoviti da li je tužena suvlasnik ili ima zajed-ničku svojinu kao sanaslednik sa svojom braćom. Razlika koja postoji između pravnog položaja sa-naslednika i suvlasnika je znatna. Dok ugovor koji zaključi sanaslednik sa licem koje nije naslednik proizvodi prema čl. 144. st. 3. Zakona o nasleđivanju samo obligaciono-pravno dejstvo, te sanaslednikov saugovornik do deobe ne može steći nikakvo drugo pravo, suvlasnik može ne samo prodati (obligaciono - pravno se obaveza-ti), nego i preneti svoje pravo na suvlasnički udeo na svog saugovornika.


220055.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasle-đivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. "Iz sadržine odredbe člana 26. Zakona o vanparničnom postupku proizilazi pravilo da pravno-snažno rešenje doneto u vanparničnom postupku, u koji spada i postupak raspravljanja zaostavštine, vezuje stranke, koje su učestvovale u tom postupku, ukoliko im ovim ili drugim zakonom nije pri-znato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Izuzetak od navedenog pravila su određene situacije kada je i pored pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju moguće ostvarivati u parnici neko pravo po osnovu nasleđa ili legata. To će npr. biti moguće ako se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđiva-nju pronađe novi testament (član 129. ZVP), ako se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi novi naslednik (član 130. ZVP), ako postoje uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka (član 131. ZVP), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom. Osim toga, i uz navedene izuzetke, rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine samo u pogledu odluke o pravu nasleđa i o legatu, pa svaki uče-snik može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom odnosu ne-zavisno od prava na nasleđe ili legat".

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 339/88) 220066..

Kada je ostavinski postupak okončan pravosnažnim rešenjem o uručenju zaostavštine i ako su sanaslednici postali zemljišno-knjižni naslednici ostavine u idealnim delovima, svaki od sanasledni-ka ima pravo raspolagati svojim idealnim delom na zaostavštini.


220077.. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. naslednik u svojoj naslednič-koj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini, za njegovo pravo na nasleđe, jer tu kvotu utvrđuje sud.


- 66 -

Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. 212. stav 3. ZON, ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 782/87)

220088.. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđe-nih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja, utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o na-sleđivanju. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku), raspored na-knadno pronađene imovine (član 128. Zakona o vanparničnom postupku) izvršiće se ponovo, bez obzira na ovaj sporazum, ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi, i o načinu deobe naknad-no pronađene imovine.


220099.. Kad je pravosnažnim rešenjem, donetim u ostavinskom postupku, utvrđen obim naslednog dela naslednika, onda u postupku povodom fizičke deobe nasleđa nema mesta donošenju rešenja o upu-ćivanju naslednika na parnicu radi dokazivanja suvlasničnog udela na nasleđenoj imovini.


Kad tužilac, kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživot-nom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem, ali da ne želi da koristi prava iz ugovora, pa predloži da se za-ostavština raspravi po zakonu, posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ne može u parnici da utvrđu-je svoje jače pravo nasleđivanja, ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevacu, Gž. 487/84)

221111.. Kad je pravosnažno rešenje o naselđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju, on-da se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima, kojima po ranijim propisima nije pripadalo pra-vo nasleđivanja, bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja, koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju, ima po-štovati, pa naslednici bračnog druga, kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja, ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uži-vanje bilo konstituisano, bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju.


221122.. Shodno čl. 218. Zakona o nasleđivanju, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine, pa on može, u skladu sa čl. 221. Zakona o nasleđivanju i čl. 130. Zakona o vanparničnom postupku, ostvarivati svoja nasledna prava u parnici.



- 67 -

221133.. Sporazumni predlog naslednika za deobu zaostavštine iz člana 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku predstavlja deobu zajedničke stvari ili imovine, pa predlog za deobu mora da sadrži sve podat-ke iz člana 149. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku da bi po istom moglo da se postupa.


221144.. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju, propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postup-ka iz čl. 354. st. 2. tač. 13. ZPP, što predstavlja razlog za ukidanje rešenja.

(Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac, Gž. 134/82)

NASLEDNO - PRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVNOSNAŽNOSTI REŠENJA O NASLEĐIVANJU


221155..

Odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i na novopronađenoj imovini se ne pod-

razumeva.

Iz obrazloženja:

Nadležni opštinski sud doneo je naznačeno pravnosnažno rešenje od 04.10.2004. godine ko-jim je raspravljena zaostavština iza imenovanog pokojnog. Tim rešenjem ovde žalilac - imenovana učesnica, ćerka ostavioca, oglašena je za naslednika na osnovu punovažnog testamenta, dok su na ostatku zaostavštine, oglašeni na osnovu zakona za naslednike supruga ostavioca sa 1/3 i druga ćer-ka sa 2/3, pošto se učesnica M. svog zakonskog naslednog dela odrekla u korist učesnice K.

Postupajući po predlogu učesnice K. od 08.12.2005. godine za donošenje dopunskog rešenja, u pogledu naknadno pronađene imovine, navedene u stavu prvom izreke pobijanog rešenja, prvoste-peni sud je na osnovu člana 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje.

Član 128. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđa da - ako se po pravnosnažnosti re-šenja o nasleđivanju - pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspo-deliti na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.

Izjava učesnice - prve ćerke ostavioca u ostavinskom postupku, da se svog zakonskog naslednog de-la odriče u korist učesnice K, u smislu člana 216. stav 1. Zakona o nasleđivanju, smatra se izjavom o pri-jemu nasleđa, uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

U praksi, u izreci rešenja o nasleđivanju, uobičajeno je da se kao naslednik ne imenuje lice koje se, u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju, odriče nasleđa (iako je i to lice naslednik), niti se u izreci rešenja konstatuje odricanje od nasleđa, već da se to čini samo u obrazloženju rešenja, i ako bi pravilno postupanje nalagalo da se u izreci rešenja o nasleđivanju kao naslednik imenuje lice koje se


- 68 -

odriče nasleđa i zatim da se konstatuje, takođe, u izreci rešenja, odricanje od nasleđa u korist odre-đenog naslednika, jer to, kao pravna činjenica, može biti značajno kod eventualnog raskida ugovora o poklonu, utvrđivanju poreskih obaveza, odgovornosti za dugove i u drugim slučajevima.

Dakle, naknadno pronađena imovina raspodeliće se među naslednicima prema obimu i veličini nasleđenih delova na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Kako je u konkretnom slučaju pomenuta učesnica dala pozitivnu nasledničku izjavu, ona se smatra zakonskim naslednikom i na naknadno pronađenoj imovini.

Ostaje mogućnost odricanja naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist drugog na-slednika. Međutim, ne važi pretpostavka o odricanju naslednog dela i na novopronađenoj imovini u korist drugog naslednika, jer se tu radi o aktu raspolaganja besteretnim pravnim poslom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1347/06 od 20.12.2006. godine)

221166.. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju, u smislu čl. 128. ZVP-a potrebno je da

naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca.

Iz obrazloženja:

Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. br. 1097/99 od 12.7.2001. godine raspra-vljena zaostavština iza pok. M. i N. B. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. R., A. B. i J. K. Nasled-ne učesnice J. R. i A. B. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6.5.2003. godine, a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može po-bijati, pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Zakona o vanparničnom postupku, tj. pred-lagači nisu pružili dokaz da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kredit-nog zavoda A. D. banke u Austriji.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 3596/04 od 02.02.2005. god.)

221177.. Ukoliko se raspravlja o naknadno pronađenoj imovini o kojoj je odlučeno rešenje, ona će do-punskim rešenjem biti raspoređena na istog naslednika. Pravnosnažnim (rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština iza pok. B.S. i za naslednika je po zakonskom osnovu oglašen otac ostavioca, te je rešenjem istog suda naknadno pronađena zaostavština, a po delimičnoj presudi Četvrtog opštinskog suda ista raspoređena na osnovu ranije donetog rešenja na naslednika - oca ostavioca, te je prvostepeni sud odbio predlog za donošenje dopunskog rešenja, a koji predlog je stavljen od punomoćnika naslednika pok. B.R. majke ostavioca. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nisu ispunje-ni uslovi za donošenje dopunskog rešenja u smislu odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postup-ku, a imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o naknadno pronađenoj imovini o kojoj je već odlučeno prvostepenim rešenjem i koja je raspoređena na oglašenog naslednika - oca ostavioca.



- 69 -

221188.. Nisu ispunjeni uslovi za odnošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imo-vine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretnosti.


221199.. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo.


222200.. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđe-nih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja, utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o na-sleđivanju. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku), raspored na-knadno pronađene imovine (član 128. Zakona o vanparničnom postupku), izvršiće se ponovo, bez obzira na ovaj sporazum, ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi, i o načinu deobe naknad-no pronađene imovine.


222211.. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta, iako je u ostavinskom postupku, znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu, izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona, ako je tu izjavu dao zato što tada testament ni-je mogao pronaći. Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B... dana 23. novembra 1991. godine okončan ostavinski postupak iza pok. P. B. iz B... prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini S...G... Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. P. B. po kome je za naslednicu određe-na J. J, a koji je testament proglašen dana 5. oktobra 1994. godine pred istim sudom. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava, pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan, te je ovakav predlog nasledne učesnice J. J. odbio. Nadalje, pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. 129. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament, upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. 220. Zakona o nasleđivanju. Ovo s toga što je, prema stanju spisa, tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica, a zaostavština nije ponovo ras-pravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 3105/95 od 22.03.1995. god.)


- 70 -

222222.. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske

parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. Iz spisa proizilazi da prvoste-peni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini, a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. br. 678/2 KO Č... U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. tako da se taj broj promeni u kp. br. 1059 KO Č..., jer je slu-žba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. Pravilna je od-luka prvostepenog suda, pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja, jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela, već naprotiv, broj parcele - 678/2 je tačan, a ka-snije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje isprav-ke rešenja, shodno članu 342. ZPP.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. br. 86/05, od 20.01.2005. god.)

222233.. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem, sud će odbiti predlog za po-

novno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovede-nom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. LJ. J. u predmetu Opštinskog suda u L..., O. br. 78/05, sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7.4.2005. godine kojim su za naslednike sada pok. LJ. oglašeni M. J. iz Valjeva sa udelom od 14/15 i M. M. iz B... sa ude-lom od 1/15. Međutim, prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakon-ski naslednici pok. LJ. J. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. H. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. LJ. J. Ovo iz razloga što je čla-nom 130. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje po-laže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. U ta-kvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.


222244.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.


- 71 -

Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. Ć. Ž. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni na-sledni učesnici na ročištu održanom dana 11. 6. 1986. g. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. 130. Zakona o van-parničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izja-snili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, radi davanja nasledničkih izjava i na-kon toga, ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini, rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. U okviru izloženih razloga, prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje, pozivajući se na odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


222255.. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka, u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zao-stavštine, traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne, a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini.


222266.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku ras-pravljanja zaostavštine, pa on može, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju i članom 130. Zakona o vanparničnom postupku ostvariti svoja nasledna prava u parnici.


222277..

Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka, može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku, uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u na-sledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zah-tev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca, njiho-vog oca pok. V., u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti, budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. V. Međutim, od-redba člana 131. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavlja-nje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostav-


- 72 -

štine, već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. Dakle, nesumnjivo je da se ura-čunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Međutim, ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odred-be da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom po-stupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva, pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uraču-navanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. ZVP, odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. V. tuženoj za života učinio poklon, te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na pri-meni odredbe člana 421. tačka 9. ZPP, u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tu-žbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon uči-njen od strane ostavioca, a sve radi primene člana 421. tačka 9. i člana 423. stav 1. tačka 6. i stav 2. ZPP. Dalje, postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za po-navljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka.

(Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu, P. 121/97, od 03.11.1999. god.)

222288.. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku, lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem, a nije učestvovalo u ostavinskom postupku, svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. Ž. D. biv. iz Kragujevca, kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica, kao jedini učesnici u ovom postupku, te da je navede-no rešenje postalo pravnosnažno dana 6. 2. 1993. godine, pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu ža-lioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti, budući da ona nije bila učesnik u navedenom ostavin-skom postupku koji je pravnosnažno okončan, pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. ostaviocem, za vreme njegovog života, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda, od 24. 11. 1992. godine, to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 650/93 od 18.06.1993. god.)

222299.. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka.


223300.. Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo, koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz na-sledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavi-sno od prava na nasleđe.



- 73 -

223311.. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština, ali se ne može tražiti ponište-nje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju.


223322.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasle-đivanju tužbom tražiti stvar, koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na pra-vu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu, nezavisno od prava na nasleđe ili legat.


223333.. Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka, onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici.


223344.. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine, a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima, tada svaki naslednik, kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. Zakona o nasleđivanju), ne uslovljava pravo ras-polaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom, već donošenjem rešenja o nasle-đivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustano-vljene.


223355.. Shodno članu 144. Zakona o nasleđivanju, moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo, koji je prodao, preda saugo-voraču. Međutim, do izvršene deobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora.


ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 - 140. Zakona o vanparničnom postupku)


- 74 -

223366.. Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokret-

nosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje na-knade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača oba-veže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uve-ćani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1. 4. 2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne za-sade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve uče-snike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pita-nju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku.


223377.. Sopstvenik nepokretnosti ima pravo na naknadu za eksproprisanu (oduzetu) nepokretnost

koja je oduzeta iz njegove državine bez sprovedenog postupka eksproprijacije ili nacionaliza-cije, pri čemu pravo na naknadu ne zastareva.

Iz obrazloženja: Tužilja je sa svojom sada pok. sestrom bila vlasnik kp. 63 i 64 KO V...B..., koje su oduzete iz njihove državine sredinom 50-ih godina prošlog veka, bez sprovedenog postupka eksproprijacije ili nacionalizacije. Po smrti sestre 1988. godine, tužilja je oglašena za njenog jedinog zakonskog na-slednika. Na oduzetom zemljištu prvo je napravljena ciglana, a kasnije su svoje objekte podigli tu-žena N. N. koja drži 63,10 ari od kp. 63/1 KO V...B..., kao i pravni prethodnik tužene M.M. u čijem posedu je 12,84 ara od kp. 63/2 KO V...B.... U prethodnom toku postupka, pravnosnažnom presu-dom je obavezana prvotužena da tužilji isplati tržišnu vrednost zemljišta koje ona drži u posedu. Ve-štačenjem je utvrđena tržišna vrednost spornog zemljišta u iznosu koji je dosuđen prvostepenom presudom. Utvrđeno je da između stranaka nije zaključen sporazum o naknadi, niti je vođen vanpar-nični postupak za određivanje naknade. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su niže-stepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženu na isplatu dosuđenog iznosa, koja odluka se navodima revizije ne dovodi u sumnju. Naime, prema čl. 72. st. 2. Zakona o ekspro-prijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95) postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost,


- 75 -

u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravnosnažna sudska odluka, okončaće se po odredbama ovog zakona. Prema čl. 42. ovog zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište se od-ređuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ze-mljište koje je u vlasništvu tužilje je faktički eksproprisano sredinom prošlog veka za potrebe tuženih koji su na njemu podigli svoje objekte i u čijem posedu se zemljište i sada nalazi, zbog čega tužilji pripada pravo na naknadu po odredbama Zakona o eksproprijaciji, bez obzira što formalno postupak eksproprijacije nije sproveden. Pravo na naknadu za eksproprisanu (oduzetu) nepokretnost ne zastareva, a visina dosuđene naknade je u skladu sa navedenom odredbom čl. 42. Zakona o eksproprijaciji.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 831/05 od 21.12.2006. god.)

223388.. Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za ekspro-prisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti.


223399.. Visinu naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrđuje sud u vanparničnom postupku, a ne služba društvenih prihoda nadležne opštine kao upravni organ.


224400.. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokret-nosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o ekspropri-jaciji nije poništeno u roku iz člana 39. Zakona o eksproprijaciji, pa je eksproprisana nepokret-nost postala društveno vlasništvo, a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu, onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud, u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparnič-nom ili parničnom postupku.


224411.. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost, bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine.


224422.. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, a može se pobijati samo zbog prevare, prinude i zablude.



- 76 -

224433.. Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokret-nost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati.


224444.. Ne može se jednostranom izjavom, naknadno, opozvati saglasnost nadležnog organa, koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost, pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade.


224455.. Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na

malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate.

Iz obrazloženja:

Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno re-šenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretno-sti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. god.)

224466.. Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se

odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom.

Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visi-ni stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraća-nju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i kon-fiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, nakna-


- 77 -

da se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Repu-bličkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada ka-mata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vred-nost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja od-luke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eks-proprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za odre-đivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenji-ma od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvo-stepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o is-pravci jer je važna suština, a ne forma.


224477.. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službe-

noj dužnosti.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka, iz raz-loga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost, dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. Kako se radi o postupku, gde sud postupa po službenoj dužnosti, to je prvostepeni sud mo-rao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo pro-meta ili ne, a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. Zbog toga je potrebno da prvo-stepeni sud u ponovnom postupku, po službenoj dužnosti, pribavi izveštaj Poreske uprave na okol-nost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, kao i eventualno po kojoj ceni, i da, u vezi i s tim, oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti.



- 78 -

224488..

Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepo-kretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio pr-vostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, a na raspravu od 11.5.2004. godine, punomoćnik predlagača nije došao. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku, posebno čl. 134. i čl. 11. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti, da je hitan, da čak nema ni preki-da postupka usled smrti stranke, a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i da-lje postupa. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen.


224499.. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom kori-snika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit.


225500.. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela, a nije pred opštinom sproveden postu-

pak eksproprijacije niti je naknada isplaćena, a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put, tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine.

Iz obrazloženja: Prema članu 20. Zakona o putevima, regionalni put je u svojini Republike Srbije. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju, da se posta-vi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije, da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktič-ko stanje sa pravnim.

(Iz rešenja Okružnog suda u Užicu, Gž. 5/06, od 13.02.2006. god.)

225511.. Kada je u rešenju o eksproprijaciji kao korisnik eksproprijacije označeno V.P. ''S...'',

OOUR vodoprivredna organizacija ''B... '' iz B..., koje više ne postoji, obaveza plaćanja nov-čane naknade za eksproprisane nepokretnosti leži na J.V.P. ''S...v...'' B..., V.C. ''S...-D...'' iz B..., kao pravnom sledbeniku korisnika eksproprijacije.


- 79 -

Iz obrazloženja: Protivnik predlagača J.V.P. ''S... v...'' B..., J.V.C. ''S...-D...'' iz B... ima status pravnog lica i stoga nije jasno zbog čega protivnik predlagača kao pravno lice nije mogao biti stranka u ovom postupku, tako da ne stoje navodi iz žalbe da je sud učinio bitnu povredu postupka iz tač. 9. odredbe čl. 361. st. 2. ZPP-a. Drugo je pitanje da li je protivnik predlagača pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari, da li je on pravni sledbenik korisnika eksproprijacije V.P. ''S...'' - OUR V.O. ''B...'' iz B... Okružni sud, kao i prvostepeni, nalazi da je protivnik predlagača pravni sledbenik korisnika eksproprijacije. Iz rešenja o eksproprijaciji utvrđuje se da je eksproprijacija izvršena u korist protivnika predlagača, odnosno tada V.P. ''S...'' OOUR vodoprivredne organizacije ''B... '' iz B..., radi izgradnje kanala na melioracionom području opštine od P... do R... kao i za druge objekte investicione izgradnje melioracionog kanala. Nesumnjivo je da nave-deno vodoprivredno preduzeće koje je označeno kao korisnik eksproprijacije u rešenju o eksproprijaciji više ne postoji. Prema odredbi čl. 81. Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", 46/91), za obavljanje vodopri-vredne delatnosti na vodnim područjima osnivaju se sledeća javna vodoprivredna preduzeća: 1) za vod-no područje Dunav: J.V.P. ''D...'' s potpunom odgovornošću, 2) za vodno područje ''S...'' J.V.P. ''S...'' s potpunom odgovornošću i 3) za vodno područje ''M...'' J.V.P. ''M...'' sa potpunom odgovornošću. Izme-nama navedenog zakona iz 1996. godine, čl. 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 54/96), propisano je da navedena javna vodoprivredna preduzeća prestaju s radom 31. 12. 1996. godine, pri čemu će danom početka rada J.V.P. iz st. 2. ovog zakona (ovde protivnik pred-lagača) preuzeti sredstva, prava i obaveze zaposlene preduzeća iz st. 1. ovog člana. Prema tome, po oce-ni Okružnog suda, iz navedenih zakonskih propisa proizlazi da je protivnik predlagača pravni sledbenik korisnika eksproprijacije i stoga je u obavezi da plati novčanu naknadu za eksproprisane nepokretnosti, koju je prvostepeni sud pravilno utvrdio shodno čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, tako da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, donoseći pobijano rešenje o određivanju novčane naknade i troškovima vanparničnog postupka.


225522..

Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu, ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost.

Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost, s obzi-rom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Visina naknade je određe-na prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti, na osnovu čl. 43. u vezi sa članom 72. Zakona o ekspro-prijaciji, a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. Obavezan je krajnji korisnik da pred-lagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako da se u reviziji protiv-nika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. A. i E. G), treća lica u odnosu na predlagača. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o ekspro-prijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti, pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada, ne može umanjivati zato što je trećim licima dode-ljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1100/06, od 15.06.2006. god.)


- 80 -

225533.. Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvreme-

nu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infra-strukturom.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog re-šenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlji-šta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vred-nost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spo-ljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom ob-liku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči.


225544.. U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište, a y skla-du sa odredbom čl. 135. Zakona o vanparničnom postupku, odlučuje sud u veću od troje sudija, a ne su-dija pojedinac, pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru, Gž. 186/04 od 30.03.2004. god.)

225555.. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. 42.

Zakona o eksproprijaciji, a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvo-da, rokovi za otplatu su određeni u čl. 12. tačka 6. pomenutog zakona.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I... R... 4/99 od 9. 6. 2000. godine, obavezan je protivnik predlaga-ča da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tro-mesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti reše-


- 81 -

nja, sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim po-dacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Rešenjem Okružnog suda u U... Gž. 765/2001 od 11. 4. 2001. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača, a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I... R... 4/99 od 9. 6. 2000. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U., protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. 3922/2001 od 3. 10. 2002. odbio kao neosnovanu reviziju protiv-nika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U... Gž. 765/2001. od 11.4.2001. godine. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I..., kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem, utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. Veštak je imao površinu parcela, nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi, kvalitet zemljišta, njegovu plodnost, pogodnost za obradu, udaljenost od puta i mo-gućnost korišćenja za druge namene. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta, a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima, čije je sedište na teritoriji Opštine I... Kod tako utvrđenih činjenica, proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predla-gača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču, i to na način i u rokovima propisanim u čl. 12. tač. 6. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Prema odredbi čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisa-no zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji, pa je Vrhovni sud primenom čl. 393. u vezi čl. 400. ZPP, a u vezi čl. 30. Za-kona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.


225566..

Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevin-sko, određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljopri-vredno zemljište, budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta.

Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području, predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. 1. i čl. 9. st. 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta... ("Sl. glasnik RS", br. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemlji-šte u smislu čl. 3. tač. 2. Zakona o građevinskom zemljištu, predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. 42. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta... a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzima-nja predstavljalo poljoprivredno zemljište, budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta.



- 82 -

225577.. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužno-sti, a ne po zahtevu stranke. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije.


225588.. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije, ili po drugom zakonskom osnovu, gde se na-knada određuje po službenoj dužnosti, počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik ne-pokretnosti prema zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 28. i 29.05.1986. god.)

225599.. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa, vlasnik ta-kve zgrade nema pravo na naknadu, već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal.

(Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije, U-65/86)

226600.. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat, pored troškova određenih u od-redbi čl. 47. Zakona o eksproprijaciji, u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja gra-đevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije, koji su bili potrebni za gradnju eks-proprisanog objekta.


226611.. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvo-stepene odluke, koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presu-đenja.


226622.. Za građevinski objekat bespravno podignut, iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eks-proprijaciji, ne može se ostvariti naknada.


226633.. U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eks-proprisano poljoprivredno zemljište.



- 83 -

226644.. U vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eks-

proprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka.

Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp. broj 322/2 KO Č... (sada kp. broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp. broj 680/1 Preduzeće za vodovod i kana-lizaciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. LJ. L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku. Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene rele-vantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pogrešno je. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima eksproprijacije, član 39. Zakona o poljopri-vrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", broj 49/92), kao i arondacije šuma, član 77. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slu-čaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvr-šenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Sl. glasnik RS", broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada o kojoj, ako se ne postigne spo-razum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odred-ba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisi-ma o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3) Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Sl. list SFRJ", broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogle-du izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinskopravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. ZPP). U pogledu izvršenih promena na spor-nom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije, koji se odnose na pravo korišćenja cene navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravosnažnosti te odluke postu-pak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2401/05 od 24. 11. 2005. god.)


- 84 -

226655.. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eks-proprijacije.


226666.. U slučaju deeksproprijacije, vrednost naknade za eksproprijaciju, koju vlasnik treba da vrati, mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti, u kojoj je, pri njenoj isplati, bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti ekspro-prisane nepokretnosti.


UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141- 147. Zakona o vanparničnom postupku)

226677.. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i

zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog po-stupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava - rešava pre-ma pravilima parničnog postupka.

Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasni-

ka, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari); postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari; predlog mora obu-hvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokre-će, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijal-nog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima - član 141. Zakona o vanparničnom postupku.

Ukoliko je, međutim, među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. pravnog odnosa - član 145. Zakona o van-parničnom postupku.

Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Da jeste, bila bi pravil-na odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog po-


- 85 -

stupka, i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari.

Tužilac je, međutim, u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom po-stupku - među strankama sporno pravo na stvar, što se ne rešava u vanparničnom postupku već pre-ma odredbama Zakona o parničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, VIII Pž. 2973/06 od 31.08.2006. godine)

226688.. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se

između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine - bračne tekovine, a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja.

Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije

izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređe-nje korišćenja sporne imovine.

Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog na-

čina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka, a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača - otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost.

Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređe-nje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.

Dakle, u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku na ko-je upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa ni one na koje se žalbom ukazuje.

Stoga je prvostepena odluka potvrđena. (Iz Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 1359/05 od 14.10.2005. godine)

226699..

Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane

suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima.


- 86 -

Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku, propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima, na zahtev zainteresovanih učesnika, svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Pravila ovog postupka o uređenju na-čina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada vi-še lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima. Prema odredbi člana 142. Zakona o vanparničnom postupku, svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ogra-ničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih pra-va. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajed-ničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja, uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu od-redbi člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gzz. br. 464/03 od 8.10.2003. god.)

227700.. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik

predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari.

Iz obrazloženja:

Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postu-pak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana, radi predaje katastarske parcele u suposed, s tim što će prvostepeni sud, ukoliko predlagač pokrene postupak, prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 141-145. ZVP, jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. ZVP, drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele, da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga.


227711.. Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom pod-ručju nije uređen način korišćenja, korišćenje takve parcele uređuje se u vanparničnom postup-ku po odredbama čl. 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.


- 87 -

Punovažan je i usmeni sporazum među sukorisnicima građevinske parcele o načinu korišćenja iste. U vanparničnom postupku odlučuje se o izmeni načina korišćenja građevinske parcele koji je uređen sporazumom stranaka ili u sudskom postupku, ako su se u bitnom izmenile okolnosti koje su postojale u vreme zaključenja sporazuma ili donošenja sudske odluke o uređenju načina korišćenja građevinske parcele. Ako je među sukorisnicima sporazumno van suda ili u sudskom postupku ure-đen način korišćenja građevinske parcele, u slučaju povrede prava uređenih na ovaj način, ista se štite u parničnom postupku, tužbama kojima se štiti svojinska državina. Predlagač je u predlogu na-veo da je između njega i protivnika, kao sukorisnika kp. br. 1035 postignuto poravnanje u po-gledu građevina koje se nalaze na ovoj parceli. Ali, da nije u celosti uređen način korišćenja za-jedničke parcele, te da je zato podneo ovaj predlog da bi se u smislu poravnanja regulisalo pita-nje korišćenja iste. Prvostepeni sud, u razlozima rešenja ocenjuje zaključeno poravnanje iz 1985. godine ali ne navodi kakvog značaja isto ima na odluku u ovoj stvari, što odluku čini ne-razumljivom, a što predstavlja bitnu povredu postupka. Iz spisa proizlazi da predlagač, u suštini, traži da se način korišćenja sporne parcele uredi kako je to navedeno u poravnanju. Međutim, ne objašnjava da li su učesnici parcelu koristili nekada kako je to ugovoreno poravnanjem, ili je došlo do nekih bitnih promena, zbog kojih bi ponovo trebalo uređivati način korišćenja sporne parcele. Dakle, sam predlog je bio nerazumljiv i po njemu nije moglo da se postupa. Prvostepeni sud je bio dužan da naloži predlagaču da se opredeljeno izjasni da li traži da se zaštite njegova prava koja je stekao poravnanjem, ili traži izmenu uređenog načina korišćenja sporne parcele, jer od zahteva zavisi da li je za rešenje spornog odnosa nadležan parnični ili vanparnični sud. Ukoliko predlagač tvrdi da je poravnanjem iz 1985. godine uređen način korišćenja sporne par-cele i ukoliko traži zaštitu tako uređenog načina korišćenja, onda bi ova stvar mogla da se reši samo u parničnom postupku, pošto su ugovarači dužni da utvrđeni način korišćenja poštuju sve dok je on na snazi. U slučaju povrede prava iz poravnanja, ista se štite tužbom u parničnom po-stupku. Ako predlagač tvrdi da način korišćenja parcele nije uređen poravnanjem, onda on ima pravo da traži da se isti, u slučaju nesporazuma, uredi u vanparničnom postupku. Na vanparnič-ni postupak predlagač bi imao prava i onda ako od zaključenja poravnanja nastupe bitne prome-ne na parceli, koje bi bile osnov za ponovno uređenje načina korišćenja zajedničke parcele.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. br. 703/94)

227722.. Vlasnik stambenog objekta na gradskom građevinskom zemljištu ne može zahtevati prema vla-sniku drugog stambenog objekta na istom zemljištu ustanovljenje prava stvarne službenosti, već sa-mo da se uredi način korišćenja građevinskog zemljišta pošto kao sukorisnici građevinskog zemlji-šta imaju pravo korišćenja celog zemljišta u okviru građevinske parcele. Stranke kao vlasnici stambenih objekata koji se nalaze na kp. br. 4070/9 a koja je gradsko gra-đevinsko zemljište imaju nepodeljeno pravo korišćenja ovog zemljišta kao izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta dok postoje zgrade na tom zemljištu u smislu člana 35. Zakona o građevin-skom zemljištu. Kako se stranke nisu sporazumele o načinu korišćenja zemljišta to je sud pobijanim rešenjem uredio način korišćenja zemljišta. Pogrešno se u žalbi smatra da je predlagač morao da tra-ži samo ustanovljenje prava službenosti radi prolaza preko zemljišta, jer se radi o gradskom građe-vinskom zemljištu na kojem stranke imaju kao sukorisnici pravo korišćenja celog zemljišta u okviru građevinske parcele dok objekti postoje na zemljištu i u slučaju spora sud uređuje način korišćenja zemljišta što je i učinio pobijanim rešenjem.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 607/93)


- 88 -

227733..

1) Kada je u toku braka do pravosnažnosti presude o razvodu braka, bračni drug, koji je ugovor-ni nosilac stanarskog prava, zaključio ugovor o otkupu stana, stan ulazi u režim zajedničke imovine bračnih drugova. Drugi bračni drug nema ovlašćenje da traži poništaj ugovora, ali može da traži (kako u toku tako i posle razvoda braka) utvrđenje svog udela u sticanju. 2) Kada bračni drug (kao ugovorni nosilac stanarskog prava), posle razvoda braka (a pre ili u to-ku vanparničnog postupka za određivanje nosioca stanarskog prava odnosno i zakupca) zaključi ugovor o otkupu stana, to nije smetnja za vođenje i okončanje vanparničnog postupka, za koji je ire-levantna činjenica otkupa. 3) Ukoliko odlukom suda u vanparničnom postupku za nosioca stanarskog prava odnosno za-kupca bude određen bračni drug koji nije izvršio otkup, on može tužbom da traži poništaj zaključe-nog ugovora o otkupu stana, da bi realizovao svoje pravo na otkup.

(Vrhovni sud Srbije, od 12.04.1993. god.)

227744..

Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tra-žiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. Kod pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, da su učesnici u ovom postupku uređenja upravlja-nja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti čije se uređenje upravljanja i korišće-nja traži, te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju isključivo drži protivnik predlagača, pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. ZVP, da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti.


227755..

Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguće dok se prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je fizička deoba moguća, imajući u vidu detaljni urbanistički plan. U slučaju ako je fizička deoba moguća, a sporan je ugovor o deobi u spisima, postupiće se shodno članu 150. ZVP.


227766.. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele, ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, već o načinu korišćenja, o kome se odlučuje u vanparničnom postupku.


227777.. Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajed-ničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku.



- 89 -

227788.. Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara, već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. U slučaju nepostojanja spora-zuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. i 148. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.


227799.. Kad sud utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili neko drugo pravo, u smislu čl. 150. Zakona o vanparničnom postupku, predstavljaće bitnu povredu iz čl. 354. st. 2. tač. 7. ZPP u vezi čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku, ako sud pro-pusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili nekog drugog prava.


Ne može se u vanparničnom postupku u smislu čl. 141. i 142. Zakona o vanparničnom postupku, od strane sopstvenika posebnih delova zgrade, tražiti uređivanje načina korišćenja dvorišta koja pripada toj zgradi, jer je ovakvo korišćenje od strane vlasnika posebnog dela zgrade već uređeno zakonom. Napro-tiv, odredbom čl. 147. Zakona o vanparničnom postupku određeno je da se odredbe te glave zakona pri-menjuju na sopstvenika posebnih delova zgrade, ali samo u pogledu upravljanja i korišćenja zajedničkih delova zgrade, koji služe zgradi kao celini, ili samo nekim posebnim delovima zgrade. U tom slučaju se kao zajedničari smatraju samo sopstvenici tih delova zgrade, ako se uređenjem njihovih uzajamnih od-nosa ne dira u prava sopstvenika drugih delova zgrade. Ukoliko sopstvenici posebnog dela zgrade ne koriste dvorište na način propisan zakonom zbog eventualnog ometanja od strane drugog sukorisnika, zaštitu svog prava mogu ostvariti u parnici državinskim tužbama.


228811.. Nije pravilno pravno shvatanje prvostepenog suda, po kome rešenje suda može zameniti saglasnost protivnika predlagača kao suvlasnika zgrade za dobijanje dozvole za adaptaciju od strane pravnog orga-na jer je adaptacija potrebna, a ne šteti protivniku predlagača kao suvlasniku. Ovo zbog toga, što je po članu 15. st. 4. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja na zajedničkoj stvari, potrebna saglasnost svih suvlasnika. Kako se protiv-nik predlagača kao suvlasnik protivi vršenju adaptacije, sud u smislu ovog propisa nije ovlašćen da pro-tivniku predlagača nameće takvu obavezu.


228822.. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih su-korisnika.



- 90 -

228833.. Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građe-vinske parcele upisane kao društvena svojina, a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet, odnosno skup stanara, određuje način korišćenja zajedničkih prostorija, pa prema tome i dvorišta. Kako prema članu 27. citirane odluke nadzor nad sprovođe-njem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije, sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pra-vo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana, svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgra-de ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstveni-cima. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava, svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik one-mogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. Stoga je usvajajući zahtev za zaštitu za-konitosti Vrhovni sud ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu, na ponovni postupak.


228844.. Kad su mere i granice građevinske parcele, koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada, onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana, a menjanjem obima korišćenja par-cele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. 37. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. 33. i 34. Zakona o planiranju i uređenju prostora.


228855.. U slučaju nedostatka saglasnosti između suvlasnika za preduzimanje poslova redovnog upra-vljanja stvari, o tome odlučuje sud. Međutim, za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja stvari sudska odluka ne može zameniti saglasnost suvlasnika.


228866.. Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki sa po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Međutim, s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Prvostepeni sud pobijanim re-šenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu broj 2 u površini od 15,50 kvm i koristiti prema skici sobu broj 4 površine 7,40 kvm, a protivnik predlagača sobu broj 1 površine 11,23 kvm i prostoriju broj 3 površine 10,50 kvm.


- 91 -

Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemo-gućnosti fizičke deobe zgrade, s obzirom na položaj i veličinu prostorija, moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja, s tim da svaki od suvlasnika dobije istu odnosno približno istu površinu.


228877.. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari, jer mu sukori-snik to pravo osporava, može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti, pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama, a ne može odluči-vati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave.

(Savezni sud, Gzz. 20/83) 228888..

Usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud preinačava presude nižestepenih sudova ta-ko što odbija zahtev tužioca da se naloži tuženom iseljenje iz suterenskih prostorija ortački podignu-te stambene zgrade. Prema stanju u spisima proizlazi da zgrada nije tehnički primljena a da je tuženi po osnovu zajednič-ke gradnje suvlasnik sa tužiocima na ovoj zgradi sa određenim udelom. Kod takvog stanja stvari Vrhov-ni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su sporni odnos između stranaka raspravili prime-nom člana 4. Zakona o sltambenim odnosima i člana 7. Odluke o kućnom redu u stambenim zgradama. Naprotiv, sporni odnos je trebalo rešiti isključivo primenom propisa o pravu svojine. Tuženi kao suvlasnik polaže pravo na korišćenje sporne zgrade u veličini svog alikvotnog dela, shodno odredbama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Prema tome, nijedan od su-vlasnika ne može da traži od drugog suvlasnika da mu preda u isključivu državinu stvar na kojoj imaju pravo suvlasništva. Tuženi u spornoj zgradi koristi jedino prostorije u suterenu iz kojih se tra-ži njegovo iseljenje, pa bi usvajanjem zahteva tuženi u potpunosti bio lišen državine stvari na koju polaže pravo suvlasništva zajedno sa tužiocem, što bi bilo u očiglednoj suprotnosti sa odredbama člana 14. citiranog zakona. Osim toga sud nalazi da stranke kao sopstvenici idealnih delova sporne zgrade, ukoliko im dosadašnji način korišćenja ne odgovara, mogu da se obrate sudu da u vanpar-ničnom postupku uredi način korišćenja pa i upravljanja zgrade kao zajedničke stvari shodno odred-bi člana 141. Zakona o vanparničnom postupku.


228899.. O predlogu za uređenje načina korišćenja parcele upisane kao društvena svojina odlučuje sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbama člana 141-148. Zakona o vanparničnom postupku. Odlukama nižestepenih sudova odbijen je predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele upisane u zemljišnoj knjizi kao društvena svojina sa razloga da je pitanje korišćenja građevinskog izgrađenog zemljišta uređeno po samom zakonu pa da nema mesta da se o tome odlučuje u vanpar-ničnom postupku. Usvojivši zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ukida oba rešenja i predmet vraća prvoste-penom sudu na ponovno suđenje. Ukazuje da iz spisa proizlazi da obe stranke imaju pravo korišće-


- 92 -

nja predmetne parcele, pa stoga način korišćenja iste valja raspraviti u vanparničnom postupku, u skladu sa odredbama člana 141-148. Zakona o vanparničnom postupku.


229900.. Suvlasnici porodične stambene zgrade, kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi, ne mogu vršiti deobu ove parcele, jer bi to bilo pro-tivno odredbi čl. 33. st. 1. i čl. 34. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Oni mogu spo-razumno odrediti način korišćenja takve parcele, a ukoliko takav sporazum ne postignu, na predlog nekog od njih, način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. 141. i dr. Zakona o vanparničnom postupku.


229911.. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke

stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari.

Iz obrazloženja:

Rešenjem Opštinskog suda u Č... P. br. 325/00 od 21.3.2000. godine, odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. 139/03 od 10.2.2003. godine ukinuo rešenje Op-štinskog suda u Č... R. br. 325/00 od 21.3.2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na po-novni postupak i odluku. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslo-va za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari, zbog poremećenih odnosa između strana-ka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Naime, u članu 142. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari, kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari, a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje, nemaju zakonskih osnova.


229922.. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tra-žiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti, čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži, te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju isključivo drži protivnik predlagača, pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. ZVP, da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti.



- 93 -


(Savezni sud, Gzz. 20/83)

229944.. Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvla-sničke stvari vezuje i pravne sledbenike - kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jedno-stranom voljom menjati.


229955.. Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvla-snika, sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.

(Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 38/87)

229966.. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini, te kada odvoji određene površine u ko-rist jedne ili druge strane, sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u dru-štvenoj svojini, koje koriste predlagač i protivnik predlagača. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (na-vedene su samo površine levo i desno od kapije), Iz rešenja Okružnog suda je ukinuo rešenje prvostepe-nog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. Prvo-stepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama, prema susedu ili strani sveta, da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta, sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost, da označi širinu i dužinu prolaza, način prolaza i prava korisnika ove službenosti.


229977.. Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Međutim, s obzirom na položaj i ve-ličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Prvostepeni sud pobi-janim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će pred-lagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. 2. a u površini od 15,50 kvm. i koristiti prema skici sobu br. 4, površine 7,40 dvm. a protivnik predlagača sobu br. 1. površine 11,23 kvm. i prostoriju broj 3 površine 10,50 kvm.


- 94 -

Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemo-gućnosti fizičke deobe zgrade, s obzirom na položaj i veličinu prostorija, moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja, s tim da svaki od suvlasnika dobije istu, odnosno približno istu površinu.


229988..

Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokretne parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o kori-šćenju stana. Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka - sukorisnika - nosilac stanarskog prava. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka, kao i očita nepravda za jednog od njih. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana, stoga nema mesta. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku, u smislu člana 146. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku Srbije, ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje.



(Savezni sud, Gzz. 20/83)

330000.. Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena.


330011.. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i kori-

šćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija.


- 95 -

Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B... R 199/94 od 19.9.1996. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka, opisanih u tom delu izreke. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće, opisane u tom delu izre-ke. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće, opisanom u tom delu izreke. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišće-nje učesnicima pripada deo parcele, opisane u tom delu izreke. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12.1.1996. godine. Stavom VI izreke uče-snici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti, kako je tim rešenjem utvrđeno. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1.400 dinara. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B... Gž. 1272/97 od 31.3.1997. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. 146. st. 2. u vezi čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Naime, prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika, sukorisnika i dru-gih sudržalaca iste stvari (zajedničara).


330022.. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokre-nute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja načina korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka - sukorisnika - nosilac stanarskog prava. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka, nastupanje štete po njih, samo-vlašće stranaka, kao i očita nepravda za jednog od njih. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana, stoga nema mesta. Ovo tim pre što ni pravosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku, u smislu člana 146. stav 1. Zakona o vanparničnom po-stupku Srbije, ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišće-nju se u ovom postupku odlučuje.


DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI I IMOVINE (Član 148 - 154. Zakona o vanparničnom postupku)

330033.. Primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno

pitanje već pravnosnažno rešeno.


- 96 -

Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na

predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). To - uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža - čini udeo predlagača od ¾. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim reše-njem istog suda.

Navodi iz žalbe da je - u smislu člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku - prvoste-peni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim - neosnovani su. Naime, u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti, sporno pitanje je pravnosnažno rešeno.

Dakle, i po shvatanju žalbenog suda, primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom, ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno.

Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku, isticanje protivnika pred-lagača da je to i dalje sporno je bez značaja.

Pored toga, Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud, na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, izvršio deobu suvlasničke imovine, o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge, na koje i on upućuje.


330044.. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba za-

jedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari - nepokretnosti bliže označe-nih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim ude-lima. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja.

Protiv ovog rešenja, žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača, pobijajući rešenje u celini.

Okružni sud je našao da su žalbe osnovane, postupivši u smislu člana 372. u vezi sa članom 388. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Prema podaci-ma iz spisa moglo bi se zaključiti, iako ne sa potpunom sigurnošću, da navedene zemljišno- knjižne parcele čine jednu celinu, zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih.

Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i - saglasno odgovarajućim propisi-ma - ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa ur-banističkim planom. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvoste-peni sud odlučio da se izvrši civilna deoba, pošto fizička deoba nije moguća.

Međutim, ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda - je preuranjen. Suvlasnici - prema odredbi člana 16. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa -

sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum - odlučuje sud.


- 97 -

Prema članu 16. stav 5. istog Zakona - sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizič-ka deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

Dakle, deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe. Pri tome, vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način is-pita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. i 153. stav 1. Za-kona o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe - o tome će odlučiti sud.

Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. Na dru-goj strani, imenovani protivnici predlagača podneskom od 21.03.2005. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti, ali se pred-lagač, imajući u vidu spise, o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio, što je značajno jer je u po-stupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela, pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum.

Dakle, predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretva-ranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu, sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes.

Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni.

Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti, prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je mo-guća fizička deoba nepokretnosti. Nemogućnost fizičke deobe, pri tome, ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. preparcelacije predmet-nih katastarskih parcela.

Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenič-no stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. preparcelacijom navedenog ze-mljišta.

Saglasno navedenim primedbama, prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema, odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem, postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. preparcelacije.

O troškovima pribavljanja takvog projekta, prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadrža-nim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku.


330055.. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine, znači

osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deo-ba te imovine nije izvršena.

Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. 148. ZVP-a, u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine, sud odlučuje o deobi i načinu deobe. Prema tome, da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe, neop-hodno je da postoji zajednička, odnosno suvlasnička imovina i drugi, da deoba takve imovine nije već


- 98 -

izvršena. U ovom postupku, sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe, niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. Prema stanju u spisima, odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku, proizilazi, ukoliko su ranije već bi-li suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokret-nosti što bi ako je tačno, vodilo odbijanju predloga za deobu. Naime, ukoliko je deoba već puno-važno izvršena na jedan od zakonskih načina, što bi bio i tzv. faktička deoba, onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku, već bi ono što je sporno između učesni-ka moralo da se reši u parničnom postupku.


330066.. Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana.


330077.. Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno.


330088.. Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i pode-lom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima.


330099.. U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Slu-žbeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96).

(Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. god.)

331100.. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta.


331111.. U postupku deobe nepokretnosti, isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću, bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 12097/96 od 27.12.1996. god.)

331122.. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1960/95 od 21.01.1995. god.)


- 99 -

331133.. Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u ostavinskom po-stupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

(Iz rešenja Okružnog suda, Požarevac, Gž. 333/95)

331144.. Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. Tužilja je tražila da se utvrdi da je vlasnik idealnog dela od 1/3.


331155.. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje, već mora od predlagača da zatra-ži razjašnjenje navedene izjave. Po zakonu o vanparničnom postupku postupak se može obustaviti zbog sprovođenja parničnog po-stupka (član 16), kod raspravljanja zaostavštine (član 113), kod uređenja međe (član 160), i kod ponište-nja isprave (član 206). Da je predlagač povukao predlog sud je mogao doneti rešenje kojim konstatuje povlačenje predloga na osnovu člana 193. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postup-ku. Izjava predlagača data na uviđaju da ga postupak više ne interesuje ne može se upodobiti povlačenju predloga, trebalo je od njega zatražiti razjašnjenje navedene izjave.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. br. 802/94)

331166.. Ako je nesporno između učesnika da je deoba suvlasničke imovine izvršena pre podnoše-

nja predloga za deobu, vanparnični sud će predlog za deobu odbiti kao neosnovan.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem je na osnovu čl. 16. ZVP-a, obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari i istim rešenjem odlučeno da se po njegovoj pravosnažnosti spisi dostave parničnom odeljenju istog su-da na suđenje i odlučivanje o pravilima parničnog postupka, pri čemu će se sa predlogom za deobu postupati kao po tužbi za utvrđivanje prava svojine na određenim delovima predmetne nepokretnosti po osnovu već ranije izvršene vansudske fizičke deobe. Rešavajući o žalbi protivnika predlagača, Okružni sud je našao da je žalba osnovana. U vanparničnom postupku u smislu čl. 148. ZVP-a, sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imovine, odnosno samo onda ako deoba zajedničke odnosno suvlasničke stvari i imovine nije već izvršena. Deoba zajedničke stvari i imovine može se izvršiti odlukom suda ili sporazumom zajedničara odnosno suvlasnika, koji može biti zaključen i u usmenoj formi , i kao takav proizvodi pravno dejstvo, ako je sporazum o deobi izvršen (faktička deoba). Prema tome, u koliko je deoba već izvršena na bilo koji od zakonom propisanih načina, tu više nema mesta deobi putem suda u vanparničnom postupku. Ako bi bila tačna tvrdnja predlagača kojoj se spisima pridružuje i protivnik predlagača, fizička deoba predmetnih nepokretnosti izvršena je i sprovedena putem usmenog sporazuma pravnih predhodnika učesnika, što ako bi bilo neosporno među


- 100 -

učesnicima, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan, pri čemu bi učesnicima ostala mogućnost da ovo utvrde ili pismenim sporazumom ili pak putem suda, ali u parničnom postupku, po tužbi nekog od uče-snika. Ukoliko bi bilo sporno da li je deoba već izvršena, postupanje parničnog suda zavisilo bi od toga ko od učesnika ističe činjenicu da je deoba već izvršena. Ukoliko bi predlagač tvrdio da je deoba izvrše-na, a to protivnik predlagača osporavao, predlog bi trebalo odbiti kao neosnovan. U suprotnom ako bi protivnik predlagača utvrdio da je suvlasnika zajednica izvršenom deobom prestala, onda 6i predlagač ukoliko suprotno tvrdi, u smislu čl. 150. ZVP-a, morao biti upućen na parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 749/93 od 23. 5. 1993. god.)

331177.. Deoba nepokretnosti u suvlasništvu stranaka prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvla-sničkim udelima sprovešće se kad ona fizički nije moguća. Na donošenje takve odluke nema uticaja na-čin korišćenja pre donošenja sudske odluke.


331188.. Po oceni Okružnog suda, prilikom donošenja pobijanog rešenja, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, s obzirom da izrada rešenja ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer i sama sebi protivreči, budući da je izrekom rešenja prvostepeni sud utvrdio da je porodična stambena zgrada sa pomoćnim objektima, koja je u suvlasništvu predlagača i protivnika, nedeljiva, ali je istovremeno izrekom rešenja obustavljen postupak deobe, pa Iz rešenja Okružnog suda nalazi da kada se radi o deobi zajedničke stvari iz člana 148. ZVP, te kada se utvrdi da je stvar fizički nedeljiva, onda se takva konstatacija navodi u izreci prvostepenog rešenja, te da će se po pravnosnažnosti takvog rešenja nastaviti civilna deoba stvari prodajom kuće, pa je pogrešio prvoste-peni sud kada je utvrđujući da je porodična stambena zgrada stranaka nedeljiva, istovremeno i obu-stavio postupak deobe.


331199.. Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. Sporazum o deobi kuće, izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju, ne može se smatrati konačnom deobom, već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja.

Vrhovni sud Srbije, Rev. 489/89) 332200..

Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građe-vinskog zemljišta, jer je u suprotnosti sa odredbama čl. 33. i 34. Zakona o planiranju i uređenju pro-stora i čl. 31. st. 1. Zakona o građevinskom zemljištu, kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanistič-kom planu. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja ze-mljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu.



- 101 -

332211..

Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deoba pro-vedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine, odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti, o čemu se odlu-čuje u parnici, onda će sud, u smislu člana 16. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, posebnom od-lukom obustaviti vanparnični postupak, jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pra-vilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. U ovakvom slučaju sud ne može, u smislu člana 150. stav 1. istog Zakona, prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu, jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovi-ne, niti je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu.


332222..

Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene preprav-ke, sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postoje-ćeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana (Sl. list grada Beogra-da, broj 2/75). Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije, deoba će se izvršiti prodajom, shodno odredbi člana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


332233..

Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovreme-no. Sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela, već uopšte - bez obzira na veličinu tih udela.


332244.. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postup-ka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. Zako-na o vanparničnom postupku, ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini, koji su predmet deo-be, utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju.


332255.. Fizička deoba poslovne zgrade, koja je odlukom suda udruženog rada raspoređena kao osnovno sredstvo sa po 1/3 na predlagače i protivnike predlagača, vrši se u postupku pred opštinskim sudom kao vanparničnim.



- 102 -

332266.. U postupku razvrgnuća imovinske zajednice prodajom na javnoj dražbi fizički nedeljivog stana, od-nosno porodične stambene zgrade, sud će priznati pravo korišćenja stana suvlasniku, koji je i do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao, samo ako taj stan odnosno zgrada nisu fizički deljivi bez obzira na veličinu njegovog dela.

(Viši sud u Novom Sadu, Gž. 3112/84)

332277.. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe, sud će na osnovu rezultata celo-kupnog postupka odlučiti o deobi zajedničke stvari, s tim što i za fizičku deobu stambene zgrade ni-je smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemlji-šno-knjižno telo.


Deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa po-sebnim proposima uz odobrenje nadležnog organa uprave. Prema Zakonu o svojini na delovima zgrada (član 38. stav 2) nadležni opštinski organ uprave dužan je da izda pismenu saglasnost - potvrdu da tako izdvojeni posebni delovi zgrade mogu biti predmet eta-žne svojine. Propisi o građenju su norme imperativnog karaktera koje vezuju i stranke i sud u odlučiva-nju. U spisima postoji rešenje nadležnog građevinskog organa kojim je odbijen zahtev predlagača za iz-davanje odobrenja radi pregrađivanja višestambenog stana zaziđivanjem četvoro vrata, a ovo rešenje, koje je od bitnog značaja u prvostepenom postupku, nije cenjeno. Imajući u vidu izložene primedbe pr-vostepeni sud će u ponovljenom postupku doneti novu odluku.


Zahtev za predaju stvari u državinu i svojinu prema ostalim suvlasnicima, suvlasnik idealnog dela može postaviti tek pošto bude izvršena fizička deoba zajedničke stvari u vanparničnom postupku.


333300.. U slučaju kada nije moguća fizička deoba bespravno podignutog objekta, nije dozvoljeno razvrgnu-će imovinske zajednice na takvom objektu putem javne prodaje. Članom 149. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da predlog za deobu nepo-kretnosti mora da sadrži između ostalog i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti i pismene do-kaze o pravu svojine. U nedostatku ovakvih dokaza, a kako je sud dužan da shodno čl. 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku odlučuje o deobi i načinu deobe shodno zakonskim propisima materijalnog prava, to proizlazi da javna prodaja ovakvog objekta nije dozvoljena, jer ne bi omogu-ćavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.


333311.. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade, na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako, da oni postaju sopstvenicima delova stana, u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema prav-


- 103 -

no dejstvo, jer u smislu člana 1. Zakona o svojini na delovima zgrade predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi.


333322.. Razvrgnuće imovinske zajednice između suvlasnika idealnih delova porodične stambene zgrade, u kojoj zbog izvršenih adaptacija tavana i podruma bez propisanog odobrenja suvlasnici drže veće delove od upisanih u zemljišnoj knjizi, nije moguće izvršiti fizičkom deobom prema faktičkom stanju već samo javnom prodajom.


333333.. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži

podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara.

Iz obrazloženja:

Prema odredbi čl. 149. st. 2. ZVP-a, predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podat-ke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i pri-ložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. Prema tome, u postupku deobe zajedničke imovine, pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deo-be, deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara, koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze, tako da, imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno, pored toga, da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. U ponovnom postupku prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje, zatim kakvi su udeli zajedničara, a tek po-tom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe, pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana, kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.


333344..

Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne po-datke i pismene dokaze o pravu svojine.

Iz obrazloženja:

Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti - stana kao neu-redan, jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti, niti je naknad-no po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. Kako


- 104 -

ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima, revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. Naime, predlagač je uz predlog za fizičku deobu, kojim je obuhvatio sve suvla-snike predmetne nepokretnosti, dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju, između ostalog, sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji, i to u visini od 1/2. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3.10.1996. godine kojom je utvrđeno pra-vo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. Prema tome po oceni revizijskog suda, učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima, pa na-vedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepo-kretnosti koja je predmet fizičke deobe, posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u ze-mljišne knjige. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari.


333355.. Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti sra-zmerno veličini udela suvlasnika.


333366.. Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti ko-ja je predmet deobe, te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini su-vlasničkih delova nije moguća. Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. 148. i 154. Zakona o vanparničnom postupku, odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. Međutim, prilikom odlučivanja, prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku, iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji mora da bude uknji-žen, odnosno da se deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasništvo ne može vršiti putem javne prodaje.


333377.. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika.


333388.. Kada je prilikom kupovine nepokretnosti među suvlasnicima došlo do stvarne podele nepokret-nosti, tako da je svaki suvlasnik postao vlasnik određenog realnog dela, ne može se tražiti razvrgnu-će zajednice nepokretnosti jer takva zajednica i ne postoji.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 91/89)


- 105 -

333399.. Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana, čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela, prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene pre-ma suvlasničkim udelima. Među strankama, koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan, nespor-no je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige, Iz rešenja Okružnog suda je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Po nalaženju okružnog suda zaključak prvostepenog suda da - u situaciji kada je nesporno da fi-zička deoba predmetnog stana nije moguća - shodno odredbi člana 16. Zakona o osnovnim svojin-sko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene, ne može se za sada prihvatiti. Odredbom člana 149. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je, pored ostalog, da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgo-varajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. Prema stanju u spisima, podneti predlog ne sadrži sve ove podatke - posebno pismene dokaze o pravu svojine niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učinil), a da potom ceni osnovanost predloga. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišnoknjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svoji-ne, deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena, jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.


334400.. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati, predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti, pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Pobijano prvostepeno rešenje je, po nalaženju okružnog suda, pravilno i na zakonu osnovano. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe, udelima predlagača i protivnika predlagača i zemlji-šno - knjižne podatke o nepokretnosti, u spisu nema podataka o drugim zajedničarima, iako se iz iz-voda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti, ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste, sud je pravilno postupio odbacivši predlog. Jer, doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhva-titi sve zajedničare. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. Zakona o par-ničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.



- 106 -

334411..

U postupku deobe zajedničke imovine,vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zlo-

upotrebu prava protivnika predlagača, samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupo-trebljava pravo iz čl. 150. stav 1. ZVP-a.

Iz obrazloženja:

Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe, uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. Prema odredbi čl. 150. st. 1. ZVP-a, ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće po-stupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Primena u praksi ove zakonske odredbe, u određenom broju slučajeva, izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača), kome ni-je u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča, najčešće u postupcima deobe nasle-đa, prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem, ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajed-nici, ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i pred-met deobe, da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu, ne uzimajući u ob-zir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. Prema od-redbi čl. 9. st. 1. ZPP-a, stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom, a prema st. 3. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u po-stupku, i pored toga, da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. 10. st. 2. ZPP-a), pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. 150. st. 1. ZPP-a, naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. U konkretnom slučaju, predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom re-šenju Drugog opštinskog suda u Beogradu, O. br. 1209/01 od 23.11.1991. godine. Predlog za deobu podnet je 4.2.2003. godine. Protivnik predlagača LJ. M. nije osporavao suvlasničke udele predlaga-ču i drugim učesnicima u postupku deobe, štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba iz-vrši, sadržan u podnesku od 21.3.2005. godine, označenom kao protivpredlog, da se predlagaču is-plati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. Međutim, na ročištu od 5.12.2005. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe, ističući da je: "...uče-stvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe, te smatra da ima veći udeo, odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci, i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje ku-će, te na taj način LJ. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu." Imajući u vidu i odredbu čl. 7. st. 1. ZPP-a, da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citira-na izjava protivnika predlagača LJ. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima, zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku, niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5.12.2005. godine, niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici, bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe proce-snih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. 150. st. 1.


- 107 -

ZVP-a, čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. 9. st. 3. ZPP-a, i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. ZPP-a. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i doka-zima, kako bi pravilno primenio odredbu čl. 150. st. 1. ZVP-a, vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji, nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača.


334422.. Ako je sporno da li je deoba već izvršena vanparnični sud će prekinuti postupak deobe i

predlagača uputiti na parnicu.

Iz obrazloženja:

U žalbi protivnika predlagača ističe se da prvostepeni sud nije primenio odredbu čl. 150. ZVP-a, što je bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u ovoj pravnoj stvari, čime je u stvari prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. ZPP-a u vezi s čl. 150. st. 1. ZVP-a. Naime, prema odredbi čl. 150. ZVP-a ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Protivnik predlagača M. M. isticao je u prvostepenom postupku, još na raspravi od 28.6.2000. godine, da je deoba suvlasničke imovine izvršena 1985. godine, da od tada svako od učesnika u deobi drži svoj deo, ali se o ovome predlagači nisu izjasnili niti je prvostepeni sud uzeo detaljniju izjavu i podrobni-je objašnjenje od protivnika predlagača o načinu na koji je deoba izvršena, pri čemu sada i u žalbi protivnik predlagača ističe da je deoba izvršena i da je o tome sačinjen čak i pismeni sporazum, na osnovu koga je izvršeno geodetsko cepanje pojedinih katastarskih parcela. Kod ovakvog stanja stva-ri pobijano rešenje je moralo biti ukinuto, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku na nesum-njiv način utvrditi da li je sporno među učesnicima da je deoba već izvršena, kao bi eventualno pri-menio odredbu čl. 150. ZVP-a.


334433.. Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može done-

ti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na ne-kretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud


- 108 -

odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pita-nje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži.


334444.. Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici.


334455..

Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta, a podneskom od 4. novembra 1994. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti pro-tivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom, te da obaveže protivnika predla-gača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. Međutim, predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe, o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u van-parničnom postupku, te samim tim ni da određuje privremene mere. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača, ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici.


334466..

Pobijanim rešenjem opštinskog suda prekinut je vanparnični postupak za fizičku deobu i predla-gač upućen na parnicu. Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. S obzirom na to, vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljni urbanistički plan. Ako ta deoba ne bi bila moguća, treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu, s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno čl. 141. do 148. Zakona o vanparničnom postupku. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća, a sporan je ugovor o deobi u spisi-ma, u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 77/90-2)

334477..

Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu, kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari.

(Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu, Gž. 1160/88)


- 109 -

334488.. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika, sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe, pravo na imovinu ili udeo u imovini ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi po-kušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti, čime bi prestala potreba da-ljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. Iz rešenja Okružnog suda je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizič-kom deobom nepokretnosti. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda - kao tužioca, protiv protivnika predlagača drugog reda - kao tuženog, radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. Jer, odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izri-čita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postu-pak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti.


334499.. Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stva-rima, odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. Zakona o vanparničnom postup-ku, predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. stav 2. tačka 7. ZPP u vezi čl. 30. Zakona o van-parničnom postupku, ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na par-nicu, omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili nekog drugog prava.


335500..

Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničari-ma nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deo-ba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine, odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokret-nosti, o čemu se odlučuje u parnici, onda će se sud, u smislu člana 16. st. 1. Zakona o vanpar-ničnom postupku, posebnom odlukom, obustaviti parnični postupak, jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. U ovakvom slučaju sud ne može, u smislu čl. 150. st. 1. istog zakona, prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu.



- 110 -

335511..

U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postup-ka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini, koja je predmet deobe, utvrđeni pravosnažnim reše-njem o nasleđivanju.


335522.. Bez održanog ročišta, vanparnični sud ne može doneti meritornu odluku o predlogu za deobu

zajedničke stvari ili imovine, osim ako su sporna samo pitanja primene materijalnog prava.

Iz obrazloženja:

Predlog predlagača da se izvrši deoba nepokretnosti - objekta dimenzija 10 x 5,5 metara i na-značene katastarske parcele, na kom objektu su predlagač i protivnik predlagača suvlasnici sa ude-lima od po 1/2 po osnovu poravnanja zaključenog pred nadležnim Opštinskim sudom od 23.11.1999. godine pod navedenim brojem javnom prodajom kao i da se izvrši deoba pokretnih stvari - sredstava za rad za obavljanje pekarske delatnosti ( peći na naftu i veknerice, na kojima su predlagači suvlasnici sa po 1/2 po osnovu istog poravnanja takođe javnom prodajom ) odbijen je prvostepenim rešenjem kao neosnovan.

Prema sadržini pomenutog poravnanja zaključenog 23.11.1999. godine, učesnici su suvlasnici sa udelima od po 1/2 na objektu dimenzija 10 x 5,5 metara sa uvedenom trofaznom strujom, vodom i odvodom u septičku jamu, pri čemu je dovod rešen pomoću kućnog bunara koji se nalazi na placu gde se objekat nalazi, kao i na sredstvima za rad za bavljenje pekarske delatnosti sa istim udelom ( peć na naftu i veknerica ).

Istim poravnanjem protivnik predlagača, kao vlasnik zemljišta na kome se objekat nalazi, pri-znao je i dozvolio da se na osnovu poravnanja učesnici mogu knjižiti kao suvlasnici sa po 1/2 na na-vedenom objektu.

Na osnovu ovog poravnanja, predlagač je podnela predlog za deobu, koji je uređen podneskom od 29.05.2006. godine i traži da se izvrši deoba javnom prodajom, kako nepokretnosti - predmetnog spornog objekta, tako i pomenute katastarske parcele ( bez navedene površine ), kao i pobrojanih pokretnih stvar.

Pobijanim rešenjem, prvostepeni sud je bez održavanja ročišta odbio predlog za deobu, nalazeći da - kada je u pitanju deoba građevinskih objekata - oni ne mogu biti predmet deobe bez zemljišta na kome se nalaze i koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta. Kako je predlagač zahtevao i deobu parcele na kojoj se sporni građevinski objekat - pekara nalazi, ali da se ta parcela vodi kao isključivo vlasništvo protivnika predlagača a sudskim poravnanjem - kojim je utvrđen suvlasnički udeo učesnika od po 1/2 na pekari i pekarskoj opremi - nije utvrđen i suvlasnički udeo predlagača i na parceli na kojoj se objekat nalazi, uz važi pravilo da građevinski objekat zajedno sa zemljištem na kome se nalazi i zemljištem koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta predstavlja jedin-stvenu stvar - predlog za deobu je neosnovan jer se ne može tražiti deoba zemljišta na kojem predla-gač nema svoj suvlasnički udeo, dok sredstva za rad pekare predstavljaju sporednu stvar u odnosu


- 111 -

na objekat-pekaru i dele pravnu sudbinu glavne stvari. Zbog toga je prvostepeni sud predlog za de-obu odbio kao neosnovan.

Postupajući na opisan način, odnosno donoseći meritornu odluku o predlogu za deobu bez odr-žanog ročišta, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a na koju je inače ukazano i žalbom predlagača.

Naime, raspravno načelo je jedno od osnovnih načela pravičnog suđenja, sadržanih u članu 4. stav 1. i članu 5. stav 1. ovog Zakona i članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo načelo se potvrđuje i odredbom člana 151. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, koja propisuje da će sud - po prijemu predloga za deobu - zakazati ročište na koje će pozvati sve zajedničare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, dok prema odredbi člana 153. stav 1. istog Zako-na, ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati pa će po izvođenju potrebnih dokaza i na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim propisima materijalnog prava, doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine.

Usmeno ročište ne bi bilo neophodno ako bi bila sporna samo pitanja primene materijalnog pra-va, što bi bio izuzetak od pravila da se meritorna odluka donosi na osnovu usmenog i neposrednog raspravljanja. Ovde to, međutim, nije slučaj.

U konkretnoj stvari nije jasno da li je predlagač na osnovu sudskog poravnanja, s obzirom na njegovu sadržinu, stekao svojinu sa udelom od 1/2 ne samo na spornom objektu već i na celoj nave-denoj katastarskoj parceli na kojoj se objekat nalazi ili samo na delu te parcele koji je neophodan za redovnu upotrebu objekta, o čemu učesnici treba da se izjasne, pa će stoga - u ponovnom postupku - prvostepeni sud zakazati ročište po predlogu za deobu i zatražiti od učesnika da se izjasne šta tačno predstavlja njen predmet, posebno u pogledu zemljišta na kome se objekat nalazi i koje služi za re-dovnu upotrebu objekta. Ako predmet deobe bude bio sporan, postupiće na način predviđen članom 150. Zakona o vanparničnom postupku.

Kada su u pitanju pokretne stvari potrebno je raspraviti da li se, po prirodi navedenih pokretnih stva-ri može izvršiti samostalna deoba nezavisno od deobe objekta u kojem se te pokretne stvari nalaze.


335533..

Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti.

Iz obrazloženja:

U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogo-vor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanpar-ničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvla-sničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih od-nosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.



- 112 -

335544.. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo.


335555.. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični po-stupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje - ugovor sa procesno-prav-nim dejstvom a ne parničnu radnju, pa se može pobijati u parnici zbog zablude, prevare ili prinude.

(Vrhovni sud Srbije, 2709/91)

335566.. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade, na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako, da oni postaju sopstvenicima delova stana, u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema prav-no dejstvo, jer u smislu čl. 1. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi.


335577.. U postupku deobe pokretnih stvari sud će, pre donošenja rešenja o deobi javnom proda-

jom, saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokret-nih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari, koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika, dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe, isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvred-nost tih stvari u visini njegovog udela. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razlo-ga: Prema odredbi čl. 153. stav 1. ZVP, sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara, pošto prethodno sasluša uče-snike i izvede potrebne dokaze, dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripad-ne upravo njemu, kako je to propisano stavom dva istog propisa. Prema tome, pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom, sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. Inače, predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe, onda tu više nema mesta deobi, već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici.



- 113 -

335588.. Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se

deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deo-bom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemlji-šne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemlji-štu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odre-dio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti.


335599.. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari do-

suditi jednoj a druge, odgovarajuće protivvrednosti, drugoj strani.

Iz obrazloženja:

U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. Na predlog jednog od njih, s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi, vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari, javnom prodajom i podelom ostvarene ce-ne na jednake delove. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. Po žalbi protivnice predlagača, drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno re-šenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. Zakona o vanparnič-nom postupku koji se odnose na postupak suda, kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj, posteljina, posuđe i slično. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive, kao što su 200 rolni platna i slično. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari, ako neke od istih dosudi jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani, vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. Deli se imovi-na, a ne pojedina stvar.

(Iz rešenja Okružnog suda Sombor, Gž. 58/98 od 29.1.1997. god.)


- 114 -

336600.. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će, u slučaju kada fizička de-

oba nepokretnosti nije moguća, odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvla-snicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji.

Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. Kao prvo, kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan, sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. Zatim, sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini, odnosno vrednosti suvlasničkog udela. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vred-nost nije srazmerna. Ako je to, pak nemoguće, sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost, sud će na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju, vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stva-ri, odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njiho-vog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Međutim, ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvla-snika, odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela.


336611.. Ako je fizičku deobu stambene zgrade nemoguće izvršiti u postojećem suvlasničkom sra-

zmeru bez velikih građevinskih radova i adaptiranja i visokih troškova koji ti radovi iziskuju, sud će odrediti da se deoba izvrši prodajom nepokretnosti.

Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama, nesumnjivo proizlazi da je fizičku deobu stambene zgrade čiji su su-vlasnici predlagač i protivnik predlagača, nemoguće izvršiti u postojećem suvlasničkom srazmeru bez velikih građevinskih radova i adaptiranja i visokih troškova koje ti radovi iziskuju. S obzirom na te či-njenice, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odredio da se deoba izvrši prodajom nepokretnosti, što je u skladu sa odredbom člana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


336622.. Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti ko-ja je predmet deobe, te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini su-vlasničkih delova nije moguća.


- 115 -

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. 148. i 154. Zakona o vanparničnom postupku, odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. Međutim, prilikom odlučivanja, prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku, iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji, mora da bude uknji-žen, odnosno da se deoba objekta, koji predstavlja vanknjižno vlasništvo, ne može vršiti putem jav-ne prodaje.


336633.. Ako fizička deoba zgrade nije moguća, sud će na zahtev suvlasnika ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom, ako nema zah-teva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku.


336644.. Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta, a podneskom od 4. novembra 1994. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti pro-tivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom, te da obaveže protivnika predla-gača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. Međutim, predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe, o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u van-parničnom postupku, te samim tim ni da određuje privremene mere. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača, ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici.


336655.. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. Takvom odlukom suda ne me-nja se status bespravno podignute zgrade, već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u po-stupku raskidanja njihove imovinske zajednice.


336666.. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njego-vu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova, ako se svi suvla-snici o tome nisu sporazumeli.



- 116 -

336677.. Prema oceni Okružnog suda, prilikom donošenja pobijanog rešenja, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 381. u vezi sa članom 354. stav 2. tačka 13. ZPP, s obzirom da izrada rešenja ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer i sama sebi pro-tivureči, budući da je izrekom rešenja prvostepeni sud utvrdio da je porodična stambena zgrada sa pomoćnim objektima kp. br. 11/4 KO Kragujevac, koja je u suvlasništvu predlagača i protivnika, nedeljiva, ali istovremeno izrekom rešenja obustavljen postupak deobe, pa Iz rešenja Okružnog suda nalazi da kada je stvar fizički nedeljiva, onda se takva konstatacija navodi u izreci prvostepenog re-šenja, te da će se pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti civilna deoba stvari prodajom kuće, pa je pogrešio prvostepeni sud kada je utvrđujući da je porodična stambena zgrada stranaka nedeljiva, istovremeno i obustavio postupak deobe.


336688.. Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar, ob-zirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu, koje se, za slučaj spora, ostvaruje u parnici.


336699.. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekinut je vanparnični postupak za fizičku deobu i predla-gač upućen na parnicu. Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. S obzirom na to, vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. Ako ta deoba ne bi bila moguća, treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu, s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. do 149. Zakona o vanparničnom postupku. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća, a sporan je ugovor o deobi u spisi-ma, u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 77/90-2)

337700.. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini, može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade, na njegov zahtev, pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 118/90 )

337711.. Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih par-cela moguća, imajući u vidu detaljni urbanistički plan.



- 117 -

337722.. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stra-naka, ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova.


337733.. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke, odno-sno da ima status presuđene stvari, te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. Pri to-me nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina, jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. Međutim, nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine, niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku.


337744.. Kada među suvlasnicima stvari nije bilo spora o veličini suvlasničkih delova, to je doneto rešenje o razvrgnuću suvlasništva, ovo rešenje obavezuje sve suvlasnike jer ima dejstvo presuđene stvari. U sporu za deobu nepokretnosti tužilja nije osporila da ova imovina predstavlja predmet deobe, niti je osporila veličinu suvlasničkih delova tuženih. Stoga ona sada ne može u parnici tražiti da se utvrdi njen veći su-vlasnički udeo u ovoj imovini. Prema tome, nije prihvatljivo rezonovanje revizije da status presuđene stvari mogu imati samo odluke donesene u parničnom postupku.


337755.. Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana, čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela, prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene pre-ma suvlasničkim udelima. Među strankama, koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nespor-no je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige, Iz rešenja Okružnog suda je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Po nalaženju okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fi-zička deoba predmetnog stana nije moguća - shodno odredbi člana 16. Zakona o osnovnim svojin-sko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene, ne može se za sada prihvatiti. Odredbom člana 149. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je, pored ostalog, da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgo-varajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. Prema stanju u spisima, podneti predlog ne sadrži sve ove podatke - posebno pismene dokaze o pra-vu svojine, niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini), a da potom ceni osnovanost predloga. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine, deoba nepo-kretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvo-ljena, jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.



- 118 -

337766.. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene preprav-ke, sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postoje-ćeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. list grada Beogra-da”, br. 2/75). Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije, deoba će se izvršiti prodajom, shodno odredbi čl. 16. st. 5. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.


Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovreme-no. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela, već uopšte - bez obzira na veličinu suvlasničkih udela.


337788.. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti, ispu-njeni su zakonski uslovi za fizičku deobu.


337799.. Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti, koje su u suvlasništvu stranaka. Odbijajući reviziju u odnosu na glavnu stvar, dao rešenje kojim je određena fizička deoba, Vr-hovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije, da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su ume-sto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada, odlučili da izvrše fi-zičku deobu. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. Zakona o vanparničnom postupku. Osim toga, kako je odredbom člana 16. stav 5. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari, a u konkretnom slučaju fizička deoba su-vlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti, to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. No, s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada, ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice, dobija površinski 0,61 kvm. manje, nižestepeni sudovi su uz prista-nak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela pro-tivniku predlagača. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka, Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju, ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. Po stanovištu Vrhovnog suda, pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove pri-maju na korišćenje i slobodno raspolaganje, to se ne može uzeti da je stan, koji je pripao na deo pro-tivniku predlagača (koji u njemu stanuje), neuseljiv i kao takav manje vrednosti. Po stanovištu Vrhovnog suda, pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove pri-maju na korišćenje i slobodno raspolaganje, to se ne može uzeti da je stan, koji je pripao na deo pro-tivniku predlagača (koji u njemu stanuje), neuseljiv i kao takav manje vrednosti, pa su predlagači


- 119 -

dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova, ne računajući dogradnju i adaptaciju. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate.

(Vrhovni sud Srbije, Gž. 9785/84)

338800.. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom, u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da uči-ni radi ostvarenja deobe, ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade, shodno članu 24. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. list SAPV”, br. 31/79) i član 6. stav 1. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. list SFRJ”, broj 57/65), koji se primenjuje na osnovu Zakona..... iz „Sl. list SAPV”, broj 21/73.


338811.. U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici, u pravilu, snose troškove postupka na jednake delove, a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača, već i troškovi protivnika, koji su u zajedničkom interesu svih deobničara.


338822.. Kada susvojina postoji na više stvari, a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar, sud može svakom suvla-sniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu, vo-deći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovim potrebama, s obzirom na zanima-nje i ostale prilike, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika.


338833.. U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava, odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe.


338844.. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini, sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari, pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno ze-mljišno-knjižno telo.



- 120 -

338855.. I u odsustvu sporazuma stranaka, kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na če-tiri samostalne celine, srazmerno suvlasničkim udelima, nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako, što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači, a na drugoj pro-tivnici predlagača. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako, da svaki suvlasnik do-bije onaj deo, koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Inače, fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima, uz odobrenje nadležnog organa uprave.


338866.. Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine donese takvo re-

šenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj de-obi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. 82/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripa-da u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. 1340/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj po-vredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazu-mljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenica-ma. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delo-vima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku.


338877.. U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnok-

njižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zako-na o osnovama svojinskopravnih odnosa.


- 121 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost, i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. 149. st. 2. i čl. 153. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio da se deoba zajedničke nepo-kretnosti izvrši javnom prodajom, ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. 153. st. 2. Zakona o vanpar-ničnom postupku u vezi čl. 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. 380. st. 1. tač. 3. Zakona o parničnom postupku. Odluka o troškovima vanpar-ničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. 166. st. 3. Zakona o parničnom postupku. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. 149. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, imaju-ći u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. 33. u vezi čl. 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, saslušati zajedničare u smislu čl. 153. st. 1. Zako-na o vanparničnom postupku, utvrditi sve okolnosti u smislu čl. 153. st. 2. i čl. 154. Zakona o van-parničnom postupku u vezi čl. 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ceniti navode pro-tivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku.


338888.. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te ni jedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke odnosno ima status presuđene stvari, te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina, jer se veličina udela u ovakvoj imovini u parnici utvr-đuje samo kada je ona sporna. Međutim, nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine, niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku.


UREĐENJE MEĐA (Član 155 -163. Zakona o vanparničnom postupku)

338899..

Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci su-

sednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici.

Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn.

korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemlji-šnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih


- 122 -

knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku.

Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku pred-lagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta.

Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prome-tu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili ni-je, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača.

Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao fak-tičkog vlasnika i faktičkog posednika.

Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti.


339900..

Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postup-

ka za uređenje međa.

Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome suse-di ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog na-vedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio.


339911..

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. Ožalbenim rešenjem uređena je međa između parcele predlagača 2440, ZK br. 349, KO Š... i parcele protivnika predlagača br. 2439, ZK. ul. br. 691 KO Š..., utvrđeno zauzeće od 0.00005 h od parcele 2440 i protivnik predlagača obavezan da zauzeto zemljište preda predlagaču. Kako je utvrđeno da sporna međašnja površina iznosi 5 m2 i da je neznatne vrednosti prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba člana 159. stav 1. u vezi člana 161. i člana 162. Zakona o vanpar-ničnom postupku uredio među između parcela stranaka na osnovu jačeg prava koje proizilazi iz postoje-ćeg stanja u katastru.


- 123 -

Međutim, nije bilo mesta obavezivanju protivnika predlagača da preda zauzeto zemljište od parcele 2440 jer je ovo u suprotnosti sa odredbama člana 162. Zakona o vanparničnom postupku kojim je pred-viđeno da u rešenju o uređenju međe sud opisuje graničnu liniju između parcela učesnika, pozivajući se na skicu uspostavljenog stanja koja je sastavni deo rešenja, a ne i da se učesnici obavezuju na predaju zauzetog zemljišta.


339922..

Tužilac ima pravo da traži da u parnici ispravi među, ako je prilikom premeravanja i obnove zemlji-šnih knjiga došlo do pomeranja granične linije bez nekog pravnog osnova, već greškom. Nižestepeni su-dovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvajanjem tužbenog zahteva utvrdili ispravku gra-ničnih linija nepokretnosti.


339933..

Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu, merodavno je stvarno stanje na terenu, a ne stanje u katastarskim pla-novima. Tužilac je bio dužan da dokaže da on polaže jače pravo na posed - na spornu međašku po-vršinu, a on to nije dokazao. On se poziva na katastarske planove, a ti planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem, pa je merodavno stvarno stanje na terenu. Tužilac je ovaj plac kupio kasnije od tuženih i držali su ih onako kako su ih primili predajom od pravnih prethodnika. Ničim nije dokaza-no da je tuženi držao nešto što mu ne pripada.


339944..

Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača, jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni, a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača, tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele, shodno čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Pravilna primena odredbe čl. 156. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva, da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. To dalje znači da, ako navedeni uslov ni-je ispunjen, predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen, a ne da se donese rešenje o obustavi postupka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1337/06, od 18.10.2006. god.)


- 124 -

339955.. Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih

parcela.

Iz obrazloženja:

Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi pro-tivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja reše-nje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovla-snog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih za-uzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno put-no zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za ure-đenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna me-đa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parce-le onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u pose-du druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju ra-di o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku.


339966.. Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretno-

sti odnosno korisnici istih.

Iz obrazloženja:

Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odno-sno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa ozna-kama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. pro-dala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima van-parničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svoji-


- 125 -

nu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. god.)

339977..

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. Po ovoj pravnoj stvari predlagač u bitnom navodi: da je vlasnik cele određene parcele i da mu je protivnik zauzeo deo iste, pa traži uređenje međa po jačem pravu između navedene parcele i takođe određene parcele protivnika, te na taj način traži povraćaj zauzetog dela u vezi čega tvrdi da mu je protivnik takav deo zauzeo bez pravnog osnova. Protivnik osporava da je zauzeo deo parcele predlagača, s tim što je saglasan da se međa iz-među njihovih parcela uredi po jačem pravu, odnosno prema faktičkom stanju. Prvostepeni sud je pobijanom odlukom uredio među na način kako to predlaže protivnik i to u bitnom sa razloga da je faktičko stanje na terenu takvo da protivnik drži sporni deo nepokretnosti u smislu člana 159. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). Ovakva odluka prvostepenog suda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a to je bitna povreda odredaba postupka iz člana 354. stav 2. tačka 13. ZPP, sa čega je istu valjalo ukinuti na osnovu člana 380. tačka 3. ZPP. Naime, po članu 159. ZVP ako među učesnicima postoji spor o međaškoj površini čija vrednost ne prelazi 80. dinara, sud će rešiti u postupku uređenja međa i to: 1. Prvenstveno na osnovu jačeg prava stranaka, 2. A ako to nije moguće, onda na osnovu poslednjeg mirnog poseda i 3. Ukoliko se spor ne može rešiti ni na ovaj način, sud će međašku površinu podeliti po pravičnosti. U smislu stava 2. istog zakonskog propisa, sud će postupiti na isti navedeni način bez obzira na vrednost međaške površine kad se učesnici tako sporazumeju a po članu 160. ZVP, ako među učesnici-ma postoji spor o međaškoj površini čija vrednost prelazi 80,00 dinara a ne postignu pomenuti sporazum u smislu člana 159. stav 2. ZVP, sud će uputiti predlagača na parnicu i obustaviće vanparnični postupak. Prvostepeni sud nije postupio u smislu navedenih zakonskih propisa, tj. nije utvrdio vrednost sporne međaške površine a nije uzeo na precizan način ni izjave stranaka da li eventualno žele da bez obzira na vrednost međaške površine, da se sprovede postupak u navedenom smislu iz citiranog propisa, tj. po čla-nu 159. stav 1. ZVP. U suštini se vidi da su stranke bile saglasne da se međa uredi po osnovu jačeg prava. Međutim, prvostepeni sud nije na taj način uredio među, već prema faktičkom stanju na terenu koji osnov ne postoji u citiranom zakonskom propisu, mada se eventualno može pretpostaviti da se to odnosi na pomenuti osnov pod brojem 2., tj. na poslednji mirni posed. Na ovaj način prvostepeni sud nije postupio po navedenom zakonskom redosledu. U okviru ove pravne stvari prvostepeni sud je izvodio dokaze na okolnosti o pomenutom jačem pravu stranaka u odnosu na predmetnu spornu površinu, pa je izveo i dokaze saslušanjem svedoka, ali o tome nema ni reči u razlozima pobijane odluke u smislu citiranog zakonskog propisa, što tako-đe predstavlja nedostatak zbog koga je pobijana odluka nejasna.



- 126 -

339988.. Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 di-nara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak.


339999.. Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već uko-liko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iz-nos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu po pravičnosti. Kako predlagač tvrdi da su međe poremećene, to je sud bio dužan prilikom uviđaja na licu me-sta da zahteva od stranaka da obeleže međašku liniju, pa ukoliko se pojavljuje sporna međaška po-vršina odluči u smislu čl. 159. i 160. Zakona o vanparničnom postupku. Ako sporna međaška povr-šina, odnosno njena vrednost prelazi zakonom utvrđeni iznos rešiće se na osnovu jačeg prava i ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način sud će postupi-ti tako da međašku površinu podeli po pravičnosti. Ovo će učiniti bez obzira na vrednost međaške površine, ako se učesnici tako sporazumeju. Međutim, ukoliko među učesnicima postoji spor o me-đaškoj površini, čija vrednost prelazi zakonom utvrđeni iznos, a stranke ne postignu sporazum da se postupi na napred opisani način, sud će uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postu-pak, kako je izričito predviđeno članom 160. navedenog zakona.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 898/92)

440000.. Uređenje međa vrši se po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. Prvostepeni sud nije utvrdio vrednost sporne međaške površine, što je važno sa aspekta člana 160. Zakona o vanparničnom postupku, niti je na pouzdan način uzeo izjavu stranaka da li žele da bez obzira na vrednost međaške površine da se postupak sprovede u smislu člana 159. Zakona. U suštini vidi se da su stranke bile saglasne da se međa uredi po osnovu jačeg prava. Prvostepe-ni sud nije na taj način uredio među, već prema faktičkom stanju na terenu koji kao osnov ne postoji u Zakonu, sem ukoliko se to ne odnosi na stav 2. člana 159. "na poslednji mirni posed".


440011.. Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 go-dina, onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda.

(Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru, Gž. 1414/86)

440022..

Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema po-slednjem mirnom posedu, merodavno je stvarno stanje na terenu, a ne stanje u katastarskim planovima.


- 127 -

Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. Naime, utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa iz-među spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. S obzirom na to, tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu, a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. Ovo zbog toga, što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem, ne samo kada je u pitanju ova međa, već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. A u takvoj situaciji i po mišljenju ovog suda, merodavno je stvarno stanje na terenu, a ne stanje na katastarskim planovima. Inače, prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u po-sed još 1959. godine, dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. I jedan i drugi su placeve preuzeli ona-ko kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici, a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca ni-je bilo spora o međi. Prema tome, tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika, a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca, bilo kada je ovaj držao sam tužilac, bilo njegovi pravni prethodnici.


440033..

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta.


440044.. U postupku uređenja međa ne može se utvrđivati pravo svojine na spornim površinama. Ne mo-že se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međnji znaci nisu pomereni, oštećeni ili uništeni u smislu člana 155. Zakona o vanparničnom postupku. Prvostepenim rešenjem uređene su sporne međe između predmetnih parcela stranaka i utvrđeno da predlagač i protivnik predlagača imaju pra-vo svojine na određenim površinama. Odredbama čl. 155. do 163. ovog Zakona nije predviđena mogućnost utvrđivanja prava svojine na međaškim površinama. Može se utvrđivati samo o međaškoj površini kao faktičkoj površini i to po osnovima iz člana 159. ZVP, ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međa ima opisati samo granična linija između parcela učesnika u smislu člana 162. ZVP.


SASTAVLJANJE I POTVRĐIVANJE SADRŽINE ISPRAVE

(Član 164. i 165. Zakona o vanparničnom postupku)

440055.. Ugovorom o podeli imovine između vlasnika preduzeća ne vrši se promet nepokretnosti, pa taj ugovor ne podleže overi u smislu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 239/95)


- 128 -

440066.. Overa potpisa na ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti izvršena u konzularnom predstavništvu SFRJ u inostranstvu ima snagu overe koja se traži po članu 10. Zakona o prometu nepokretnosti.


SASTAVLJANJE ISPRAVE (Član 166 - 174. Zakona o vanparničnom postupku)

440077..

Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. Sa-mo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lič-no i po imenu poznat - zaveštanje nije ništavo.

Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji, tada se ne utvrđuje njegov identitet - član 167.

stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Prvostepeni sud je, u tom smislu, pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja

i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok, kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje, tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identi-tet utvrđuje preko lične karte.

To navode žalbe čini neosnovanim, jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigled-no je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca.

U tom smislu, i prema stavu žalbenog suda, sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju.

(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/04(2) od 30.08.2004. godine)

440088.. Propust sudije da primaoca izdržavanja pouči o pravu da na svom jeziku posredstvom

tumača prati postupak pred sudom i povreda ovog njegovog prava povlači ništavost ugo-vora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka forme, u smislu člana 195. st. 1. i 2. Zako-na o nasleđivanju.

Iz obrazloženja: Maternji jezik imenovane pokojne – primaoca izdržavanja bio je mađarski jezik, pri čemu je de-

limično vladala i srpskim jezikom, dakle - ne u potpunosti. U zapisniku suda sačinjenom prilikom


- 129 -

zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju 08.11.2001. godine nije konstatovano da je poučena o pravu na upotrebu svog jezika odn. da joj je ugovor protumačen na mađarskom jeziku.

Pravilnom primenom materijalnog prava (odredbe člana 195. Zakona o nasleđivanju i člana 169. stav 1. i člana 174. Zakona o vanparničnom postupku u vezi sa članom 102. Zakona o parničnom postupku primenjenog na osnovu člana 30. Zakona o vanparničnom postupku) na ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i usvojio zahtev tužbe radi poni-štaja ugovora o doživotnom izdržavanju.

Član 195. Zakona o nasleđivanju: Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije ko-

ji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca održavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici; ako to ne učini - ugovor je ništav, a o preduzetim radnjama pri zaključenju ugovo-ra o doživotnom izdržavanju sačinjava se zapisnik koji potpisuju svi učesnici koji su prisustvovali sastavljanju ugovora pa i tumač, shodno članu 174. Zakona o vanparničnom postupku.

Dakle, proizilazi da je za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju nužna pretpostavka da stranka (naročito primalac izdržavanja) razume jezik na kome je sačinjen ugovor i da shvati zna-čaj službene sudske radnje i upozorenja sudije o posledicama zaključenog ugovora.

Kako je maternji jezik primaoca izdržavanja – imenovane pokojne mađarski i kako je u kon-kretnom slučaju utvrđeno da primalac izdržavanja nepotpuno vlada srpskim jezikom - onoliko koliko je potrebno da se u svakodnevnom razgovoru sporazumeva sa svojom okolinom, to je ona imala pravo da u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju upotrebljava svoj jezik, a sudija koji je vodio ovaj postupak bio je dužan da je pouči o pravu da postupak pred sudom prati na svom jeziku posredstvom tumača - shodno članu 102. Zakona o parničnom postupku i članu 169. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1948/05 od 12.07.2006. g

SASTAVLJANJE SUDSKOG TESTAMENTA (Član 175 - 182. Zakona o vanparničnom postupku)

440099.. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete, ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sači-njenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilji pripada pravo na naknadu štete zbog nezako-nitog odnosno nepravilnog rada sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu, prilikom sačinjava-nja sudskog testamenta zaveštaoca pok. Z.D. koji je sačinjen suprotno odredbama čl. 66. Zakona o nasleđivanju u smislu člana 56. Zakona o sudovima važećeg u vreme podnošenja tužbe, za ko-ju odgovara tužena Republika Srbija. Međutim, tužbeni zahtev tužilje kojim traži predaju ze-mljišta u površini koja bi tužilji pripala da je sporni sudski testament punovažan, je neosnovan, s obzirom da u smislu člana 56. Zakona o sudovima, tužilji pripada pravo na naknadu štete, a ne pravo na predaju stvari - drugog zemljišta kao naknade štete, a tužilja nije opredelila tužbeni zahtev za naknadu štete isplatom u novčanom iznosu u smislu člana 185. stav 3. Zakona o obli-gacionim odnosima.



- 130 -

441100.. Testament je strogo formalan akt koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. Ništav je testament koji nije sastavljen u formi koju predviđa zakon.


441111.. Pošto je jedan svedok pri pravljenju testamenta bio srodnik ostavioca, takav testament nije pu-novažan.


441122.. Ništav je testament sastavljen u smislu člana 66. ZON-ako na njemu nema potvrde sudije da je testament pročitao zaveštaocu, pošto se svedocima to ne može dokazivati.


441133.. Nije valjan pismeni testament sastavljen pred svedocima od strane zaveštaoca, slepe osobe, bez obzira na stepen njegove školske i stručne spreme.


441144.. Zahtev forme sudskog testamenta u pogledu konstatacije da je pre potpisivanja pročitan nepi-smenom zaveštaocu, ispunjen je i kad je ta konstatacija učinjena na zapisniku u predmetu sastavlja-nja testamenta.


441155..

Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/95)

441166..

Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu, osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo.


441177..

Pod uništenjem testamenta treba razumeti ne samo potpuno materijalno uništenje pismena koje sadr-ži testament, nego i njegovo cepanje, precrtavanje sadržaja ili bitnih sastojaka (potpis atestatora), stavlja-nje oznake na testamentu da više ne važi, kao i slično postpuanje testatora usled kojeg je navedena ispra-va stavljena u stanje u kojem se više ne može smatrati poslednjom voljom zaveštaoca.



- 131 -

POTVRĐIVANJE SADRŽINE ISPRAVE

(Član 183- 185. Zakona o vanparničnom postupku)

441188..

Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju -

kao isprave, ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave.

Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. 05. 1991. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora, odlučili - ocenjujući sa-mo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme, u smislu člana 117. stav 4. i 5. Zakona o nasle-đivanju, važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora, u vezi člana 183-186. ZVP. Ugovor o doživot-nom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao, nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom, pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. ZOO. U suprot-nom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven, bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac, o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. ZPP. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po-stupka iz člana 354. stav 2. tačka 13. ZPP, jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu puno-važnosti pobijanog ugovora, u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava či-njenično stanje nepotpuno utvrđeno. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog za-ključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom, pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. stav 4. i 5. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugo-vora. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi, potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovo-ra, u smislu člana 117. stav 4. i 5. navedenog Zakona o nasleđivanju. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. ZVP. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju - kao isprave, ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. do 174. ZVP, ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. Nepostojanje posebne pi-smene isprave o ugovoru, o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju, ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik, sačinjen u smislu člana 183-186. u vezi člana 166-174. ZVP, po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor či-ni apsolutno ništavim, ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog


- 132 -

ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržava-nju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje, pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi, Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz čla-na 394. stav 1. i člana 395. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci.


441199.. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu

svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu, gde se naknada određuje po službenoj dužnosti, počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlu-kom suda.

Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N...S... br. Gž. 2005/03 od 9.10.2003. godine odbije-na je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B...P... br. R. 36/95 od 19.2.2003. godine kojim je protivnik predlagača Opština B...P... obavezana da predlaga-ču J. S. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.053.000,00 dinara sa zakonskom zate-znom kamatom počev od 8.12.2002. godine do isplate, te da mu naknadi troškove postupka. Blago-vremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija protivnika predlagača nije osnovana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12.4.1985. godine Komitet za urbanizam, građevin-ske, stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađe-nog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. M. iz B...P... i to parcelu br. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.04.1985. godine. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. P. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, a koji postupak je okončan 15.11.1988. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. Dana 16.3.1993. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima po-sed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B...P... upisane u zemljišno-knjižni ulo-žak br. 656 KO B...P... parcela br. 4458/02, površine od 14 ari i 04 m2, ranijeg sopstvenika J.M. iz B...P... Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 2.5.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.7.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogod-bi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neiz-građeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgra-đenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eks-


- 133 -

proprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik po-kojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zasta-relost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada odre-đuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokret-nosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik pred-lagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižeste-peni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom po-stupku, revizija je kao neosnovana odbijena.


PONIŠTAVANJE ISPRAVE (Član 195 - 210. Zakona o vanparničnom postupku)

442200.. Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije u predlogu na-veo dokaz, niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te ka-ko ju je i na koji način izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanpar-ničnom postupku ni u Zakonu o menici koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena.


SUDSKI DEPOZIT (Član 211 - 224. Zakona o vanparničnom postupku)

442211.. Predlagač ima pravo da određeni novčani iznos na ime zakupnine stana, a koju zakupoda-

vac neće da primi, položi u depozit suda i da se to rešenjem prvostepenog suda dozvoli, a bez obzira što se vodi parnica između predlagača i vlasnika stana oko iseljenja.


- 134 -

Iz obrazloženja: Na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, pr-

vostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari, na koje je pravilno primenio materijalno pravo.

Pri nespornoj činjenici, naime,da predlagač stanuje u stanu protivnika predlagača, da iznos koji je položen u depozit suda predstavlja neplaćenu zakupninu za sporni stan, da je protivnik predlagača odbila da primi ponuđeni iznos, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, dajući o tome potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Ukazivanje u žalbi protivnika predlagača da je između stranaka u toku spor povodom iseljenja iz spornog stana, nije od značaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, a da li iznos koji je položen u sud-ski depozit predstavlja spornu stanarinu, da li je blagovremeno plaćena ili ne, biće od značaja i oce-njivaće se u toku tog postupka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1021/07 od 27.06.2007. godine)

442222.. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu, zakupac stana može taj iznos zakupnine

predati u sudski depozit.

Iz obrazloženja:

U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13.2.1987. godine, pok. B. M. zaključila ugo-vor o korišćenju stana u ulici N... H... broj 6. (danas ulica K. A.) sa SIZ-om stanovanja grada N...S... Rešenjem poslovni broj P-670/97 od 18.3.1998. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. M., a u korist protivnika predlagača F. E. na nepo-znatom mestu boravišta. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. B. M. koja je preminula 9.10.2003. godine. Protivnik predlagača je zemljišno - knjižni vlasnik predmetnog stana, nasledivši bivšeg vlasnika, svoju majku, pok. F. E. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predla-gača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-47/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine, ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. Postupajući po tome, predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30.6.2005. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.635,00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. godine. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava is-pravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. Naime, odredbom čl. 211. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac, hartije od vredno-sti, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno, a čl. 215. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. Odredbom čl. 327. ZOO regulisano je da u situa-ciji kada je poverilac u docnji, kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan, u obavezi je da za isti plaća i zakupninu, a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 4430/05 od 28.12.2005. god.)


- 135 -

442233.. Prvostepeni sud je morao da ima u vidu odredbu člana 211. Zakona o vanparničnom postupku, koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac, ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iz-nosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. Međutim, polaganje kod suda je predviđeno kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. ZOO, a naime, kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi, ili kad je poverilac potpuno nesposoban, a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika, tada bi došao u doc-nju shodno članu 235. stav 1. navedenog zakona. Stoga je prvostepeni sud, imajući u vidu navedene zakonske odredbe, morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslo-vi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita, dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. ZVP, a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit, u smislu člana 215. istog zakona. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita, sud mora imati u vidu u da-ljem postupku odredbu člana 218. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice, u čiju ko-rist je deponovan novac, izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit, čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom.


442244.. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane koje bi predlagač kao davalac izdržavanja imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju da primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odre-dio da predlagač počev od 1. februara 1985. godine uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je, kao dava-lac izdržavanja, zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je, pored ostalog, dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. Protivnik predlagača - inače primalac izdržavanja po ugovoru, odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pred sudom. Iz rešenja Okružnog suda je - kao drugostepeni - uvažio žalbu protivnika predlagača, ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaiocu izdržavanja plaća novčane iznose. Naprotiv, iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugo-vorile zajednicu života, brigu, negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. Šta više, protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. Prema tome, po-grešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača.



- 136 -

442255.. Pre nego što primi novac u sudski depozit, sud je dužan da utvrdi opravdanost polaganja, a potom u svemu da postupi po odredbama Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odlučeno je da je korisnik depozita dužan da u roku od 3 godine podigne iz de-pozita položenu sumu. U protivnom, suma će biti preneta u korist prihoda buxeta skupštine opštine. Rešenje je ukinuto i dati razlozi: Polaganje novca u sudski depozit, regulisano je propisima čl. 211-224. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82). Iz ovih propisa proizlazi da sud treba da utvrdi opravdanost polaganja u depozit, pa da u tom pravcu donese rešenje o prijemu u depozit. U slučaju odbijanja prijema, treba da pozove deponenta da se o tome izjasni, odnosno ako lice u čiju je korist izvršeno deponovanje, u određenom roku de-pozit ne podigne, pozvaće deponenta da isti preuzme, pa ako i taj rok istekne onda može da bude govora o tome da deponovana suma pripadne društveno-političkoj zajednici. Opravdanost polaganja u sudski depozit, ceni se sa gledišta materijalno-pravnih propisa, kako je to regulisano čl. 327. do 335. Zakona o obligacionim odnosima.


442266.. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i to-kom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist pro-tivnika predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. marta 1984. godine pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. Prema odredbi člana 327. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je neizvesno ko je poveri-lac ili gde se nalazi, ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. U konkretnom slučaju, kao razlog za otvaranje depozita u predlogu - i tokom postupka - navedeno je samo neslaga-nje i netrpeljivost stranaka, dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje.


442277.. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane, koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odre-dio da predlagač, počev od 1. februara 1985. godine, uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je, pored ostalog, dužan da se


- 137 -

stara o ishrani protivnika predlagača. Protivnik predlagača - inače primalac izdržavanja po ugovoru, odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doži-votnom izdržavanju, pred sudom. Iz rešenja Okružnog suda je - kao drugostepeni - uvažio žalbu protivnika predlagača, ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. Naprotiv, iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugo-vorile zajednicu života, brigu, negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. Šta više, protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. Prema tome, po-grešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača.


442288.. Sud će, posebnim rešenjem, pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određe-

nom roku primi ta sredstva.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita, sa obrazloženjem da se u kon-kretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pra-vo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među stranka-ma vodi, i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača, da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. Naime, neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog po-stupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna, te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se ko-rist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama, zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita, a pri čemu odredbom člana 216. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje iz-vršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju, tako da će nakon konačnog raz-jašnjenja ko je novi poverilac, istome biti predata sredstva iz depozita. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te daje pogre-šno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Naime, prvostepeni sud je pravilno utvr-dio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine, zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama, a činjenice koje protivnik predlagača


- 138 -

ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom, jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava, i predmet su ocene parničnog suda. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1537/03 od 19.03.2003. god.)

442299.. Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik pred-lagača, u čiju je korist primljen predmet u depozit, nije predmet podigao u roku određenom reše-njem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. Predlagač, pozvan u smislu člana 218. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme, dužan je i da snosi troškove koji se od-nose na troškove prevoza.


443300.. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenje o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2939/90)

443311.. Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik pred-lagača, u čiju je korist primljen predmet u depozit, nije predmet podigao u roku određenom reše-njem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. Predlagač, pozvan u smislu člana 218. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme, dužan je i da snosi troškove koji se od-nose na troškove prevoza.

(Iz rešenja Četvrtog opštinskog sud u Beogradu, P. 2311/84)

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 225 -227. Zakona o vanparničnom postupku)

443322.. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na sna-gu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnažna sudska odlu-ka, okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 31/97 od 08.01.1998. god.)

Documents

3.2.2. Vanparnicni Postupak