------ 315-------J U G O S L O V E N S K E 2 E L E Z N I C E

ZJZ br. 1981/69

PRAVILNIKO ODRŽAVANJU DONJEG STROJA PRUGA

JUGOSLOVENSKIH ŽELEZNICA

Važi od 1. januara 1971. godine

B E O G R A D1970

Nadležna stručna služba za izradu ovog pravilnika je Građevinska služba

Zajednice Jugoslovenskih železnica.

U rednik: Stevan Mitrović

Izdaje: Zavod za novinsko-izdavačku i propagandnu delatnost JZ — Beograd, N em anjina 6.

Š tam pa: »Birografika«, Izđavačko-štam parsko preduzeće JZ — Subotica

S A D R Ž A J

I. OPSTE o d r e d b eS trana

Član 1. S adržina P rav iln ika .........................................................................11Član 2. Donji stroj .............. .................................... ................11Član 3. O državanje ................................... ................................................ ........11

II. ODRŽAVANJE ZEMLJANOG TRUPA

Član 4. Sastav zem ljanog trupa ..................................................................uČlan 5. P lanum pruge ............................ .................................................. ........13Član 6. Nasipi .....................................................................................................17Član 7. Useci ......................................................................................................22Član 8. Tam ponski sloj . . ...............................................................................26Član 9. P adine ........ .......................................................... .................................28Član 10. Pružni pojas .................. .................. ....................................................29Član 11. Ja rkov i za odvodnjavanje zem ljanog tru p a .................... ........30Član 12. Obloge .......................... ; ..........________________ ..........................34Član 13. Obložni zidovi ....................................................................................35Član 14. Potporni zidovi ............ ..................................................................37Član 15. Drenaže ......................................................................................... ........42Član 16. B iološko-tehnički radovi ........................ >........................................45Član 17. Zajedničke odredbe za zem ljani tru p .......................................49

III. ODRŽAVANJE MOSTOVA I PROPUSTA

Član 18. Pojm ovi obaveze .............. ...............................................................50Član 19. Evidencija i tehnička dokum entacija .................... ......................51Član 20. K ontrola stan ja m ostova i p ropusta .................................. ........56Član 21. S taln i nadzor .................................... ..................; , . . . . .....................57Član 22. Povrem eni pregledi .......... ..........................1....................................59Član 23. Povrem eni pregledi na nivou radne jedinice za održa­

vanje pruge .............................. ............................................................59Član 24. Povrem eni pregledi na nivou ZTP-a ................................... ........63Član 25. Izveštaji o pregledim a .......................................................................66Član 26. Specijalni pregledi i isp itivan ja ........ ..........................................67

4

S tranaČlan 27. Radovi na održavanju i opravkam a čeličnih m ostova

i p ropusta ............ ...................................................................... 75Član 28. Radovi na održavanju i opravkam a m asivnih mostov-

skih stubova ........ ................................................... ................. 79Član 29. Radovi na održavanju m asivnih m ostova i p ropusta ... 81

IV. ODRŽAVANJE TUNELA

Član 30. Pojm ovi ......................................................................................... 83Član 31. Evidencija i tehnička dokum entacija ................................... 83Član 32. K ontrola stan ja tunela .............................................................. 86Član 33. S talni nadzor ..................................................... .............................. 87Član 34. Povrem eni pregledi ............ ..................................................... 89Član 35. Specijalni pregledi ....................................................................... 90Član 36. Redovno održavanje ............ .................................................... 91Član 37. O pravke tunela ........................................ .................................. 93Član 38. Veće opravke tunela ........ .......................................................... 99Član 39. Mere za zaštitu saobraćaja u tunelu . . . . i ........................ .....100Član 40. V entilacija tunela ....................................................................... .....101Član 41. G alerije ................ ........................................................................ .....102

V. ODRŽAVANJE STANIČNIH POSTROJENJA

Član 42. O državanje kolskih vaga u stanicam a .................... .....103Član 43. O državanje postro jenja za snabdevanje vodom ............ .....106Član 44. O državanje staničnih perona ................................................ ..... 109Član 45. O državanje pothodnika .............................. ..................................110Član 46. O državanje ram pi .......................................................................... 110Član 47. O državanje tovarn ih profila . . , .................... .................... .....111Član 48. O državanje jam a za okretnice ............................................... .....112Član 49. O državanje skladišta uglja — ugljene r a m p e .................. .....112Član 50. O državanje jam a za čišćenje v a tre ...................................... ..... 112Član 51. O državanje puteva u rejonu železničkih stanica ............ ..... 113Član 52. Zajedničke odredbe za stanična postro jen ja .................. .....114

VI. ODRŽAVANJE OBJEKATA ZA ZAŠTITU PRUGE OD POVRŠINSKIH VODA I ATMOSFERSKOG UTICAJA

Član 53. O pšta prav ila za održavanje ............ ..........................................114

Član 54, O bjekti za zaštitu od nanosa bujičnih to k o v a ........ .................116Član 55. B iološko-tehnički radovi i m ere .......................................... .....119Član 56. O bjekti za osiguranje korita rečnih to k o v a ...................... .....124Član 57. Rečno korito i regulacioni objekti kod m ostova ............ .....128

5

Član 58. Z aštita m ostova od leda ........................ ............................... ........131Član 59. Z aštita p ruga od u ticaja m orskih i jezersk ih ta lasa . . . 131Član 60. Z aštita pruga od zavejavan ja .................... ............................ ......132Član 61. O bezbeđenje pruga od snežnih lav ina ............ .............. .........136Član 62. Z aštita p ruga od ve tra ......................................... ...................... ......139

VII. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 63—65. 139/140

6

IZMENE I DOPUNE, ISPRAVKE I TUMAČENJA

*) U ovu rubriku unosi se broj strane, člana i tačke ovog pravilnika na koie se izm ena i dopuna, ispravka odnosno tum ačenje odnosi. Redni broj tum ače­nja unosi se u tekst pravilnika, i to pored odredbe na koju se odnosi,

OVIM PRAVILNIKOM MORAJU B ITI SNABDEVENI:

Radnici koji vrše poslove u radnim jedinicam a, sekcijam a, pogo­nim a i preduzećim a za održavanje pruge, za g lavnu opravku pruge (za rem ont pruge), za pružna postro jenja, za investicione radove na gornjem i donjem stro ju železničkih pruga i na poslovima pro jek tovanja , snim a­n ja , obeležavanja i nadzora gornjeg i donjeg stro ja železničkih pruga, kao i radnici koji vrše poslove u sektorim a, službam a, odeljenjim a, od- secima i grupam a za održavanje pruge i za građevinske poslove u TP-im a, ZTP-im a, ZZTP i ZJZ:

— tehn ičara održavanja pruge,— građevinskog tehničara,— šum arskog tehničara,— građevinskog inženjera,— inspektora održavanja pruge,— inspektora građevinske službe,— diplom iranog građevinskog inženjera,— diplom iranog inženjera šum arstva.b) R adna m esta u radnim grupam a, pružnim deonicam a, radnim

jedinicam a, radilištim a, gradilištim a, izvršnim jedinicam a, sekcijam a i organizacijam a za održavanje pruge, za glavne opravke pruge (za re ­m ont pruge), za pružna postro jenja, za regeneraciju kolosečnog m ate­r ija la i za investicione radove:

— pružni poslovođa na održavanju pruge (desetar),— šef p ružne deónice (nadzornik pruge), C— pom oćnik šefa pružne deonice (nadzornik pruge),— poslovođa za kosine,— poslovođa za mostove,— poslovođa za tunele,— poslovođa za bunare i vodove,— rukovodilac radne grupe,— rukovodilac radilišta,— rukovodilac gradilišta,— referen ti na poslovima gornjeg stroja,— referen ti na poslovima donjeg stro ja ,— rukovodilac tehničkog sektora,

— rukovodilac tehničkog odseka,— rukovodilac tehničke grupe,— rukovodilac jedinice, sekcije, pogona, preduzeća,— pom oćnik rukovodioca jedinice, sekcije, pogona, preduzeća.c) R adna m esta u ostalim izvršnim jedinicam a na pruzi:— šef stanice,— rukovodilac sekcije za SS i TT postrojenja,— poslovođa ekipe radionice za održavanje kon tak tne mreže,— šef radionice za održavanje kon tak tne mreže.

Na osnovu člana 51. Osnovnog zakona o izgradnji železnica,o saobraćaju i bezbednosti na železnicama (»Službeni list SFRJ«, br. 9/65) i člana 25, tačke 20. Statuta Zajednice JZ (»Službeni glasnik Zajednice JZ« br. 1/67, 1/68. i 4/68), Skup­ština Zajednice JZ, u saglasnosti sa saveznim sekretarom za privredu (aktom 7 br. 200/2-70 od 30. III 1970. godine), donosi

PRAVILNIK O ODRŽAVANJU DONJEG STROJA PRUGA JUGOSLOVENSKIH ŽELEZNICA

ZJZ br. 1981/1969.Beograd, decembar 1969. god.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE ZAJEDNICE J Z

dipl. inž. Jovan Panajotović, s. r.

P R A V I L N I K

O ODRŽAVANJU DONJEG STROJA PRUGA JUGOSLOVENSKIH ZELEZNlCA

I. OPSTE ODREDBE

Sadržina, Pravilnika

Član 1.

Ovaj prav iln ik sadrži odredbe o održavanju donjeg stro ja pruga na m reži JZ, kao i na industrijsk im prugam a i kolosecima na kojim a sao­b raćaju vozila JZ.

Donji stroj

Član 2.

Donji stro j po ovom prav iln iku čine: zem ljani trup , mostovi i p ro­pusti, tuneli, stanična postro jen ja i objekti za zaštitu p ruge od površin­skih voda i atm osferskog uticaja.

Održavanje

Član 3.

Pod održavanjem po ovom p rav iln iku podrazum eva se: vođenje teh ­ničkih i drugih podataka, stalni nadzor, povrem ena pregledanja, isp iti­vanja, preduzim anje m era u cilju blagovrem enog o tk rivan ja i o tk lan ja­n ja nepravilnosti i oštećenja.

II. ODRŽAVANJE ZEMLJANOG TRUPA

Sastav zemljanog trupa

Član 4.

1. Z em ljani trup pruge, u zavisnosti od relativnog visinskog polo­žaja terena i nivelete pruge, čine nasipi (si. 1), useci (si. 2) i zaseci, uključivo sa planum om .

12

SI. i — P o p r e č n i p rese le z e m lja n o g tr u p a p r u g e u u s e k u

13

2. U određenim uslovima, kao sastavni đeo zem ljanog trupa ispod zastorne prizm e ugrađuje se tam ponski sloj.

3. U sastav zemljanog tru p a ulaze i veštačke građevine ugrađene u sam trup pruge ili pored njega, kao što su ja rkov i i kanali za odvod­n javan je zem ljanog trupa sa postojećim objektim a za p ropuštan je vode kroz tru p pruge otvora do 1,0 m, obloge, obložni i potporni zidovi, d re ­naže, vegetacioni pokrivač na kosinam a i padinam a i dr. M eđutim, po­stojeće ob jek te za propuštan je vode kroz trup pruge o tvora ispod 1,0 m, ukoliko su potrebni i dalje, zam enjivati objektim a otvora > 1,0 m, u protivnom ih ukinuti.

4. Sa zem ljanim trupom celinu čini i padina na kojoj leži trup , kao i padine više i niže trupa u širin i pružnog pojasa.

Planum pruge

Član 5.

1. P ri p rijem u novih pruga na redovno održavanje i pruga u eks­ploataciji posle izvršene glavne opravke, kao i p ri rekonstrukciji posto­jećih pruga, m ora se prethodno obaviti p rijem p lanum a pruge.

2. P rijem planum a obavlja se zapisnički i obuhvata:— kontrolu kota planum a u osi koloseka i na ivicam a planum a,— kontrolu osnovnih geom ehaničkih karak teris tika tla p lanum a (zbi-

jenost, vlažnost, kapilarnost, o tpornost na m razu i si.),— kontrolu izvedenih površina planum a,— kontrolu tam ponskog sloja.

3. M aterija l u p lanum u pruge m ora da zadovoljava određene uslove:

— modul stišljivosti p ri isp itivan ju zbijenosti pločom 0 30 cm m ora da iznosi:

.za koherentne m aterija le ......................................................... 250 kp cm-za peskovite m aterija le ............................................................. 300 kp/cm2za šljunkovito-peskovite m aterija le .......... .......................... 400 kp/cm s— otpornost na m razu prem a Rucklijevom d ijag ram u (si. 3).

4. Uzroci nestabilnosti koloseka najčešće su deform acije planum a, te se zbog toga u takvim slučajevim a m ora isp itati s tan je planum a.

5. V idni znaci deform acija u planum u su:— p rskan je (špricanje) b la ta za vrem e prolaska vozova,— sleganje koloseka,— izdizanje koloseka,

14

SI. 3 — D ija g r a m za o c e n u o s e t l j i v o s t i t la n a m r a z u p o R u c k l ij e v o m k r ite r iju m u

— izdizanje bankina,— sleganje bankina,— pukotine na bankinam a.a) P rskan ja b la ta iz kolosoka o tk lan ja ti odmah kada se pojave. Ako

su ona vezana samo za zagađenost zastora, onda ih o tk lan ja ti običnom zamenom zastora na tom e m estu. Ako je u p itan ju raskvašavan je p la- num a, usled čega p rskan je dolazi najčešće na sastavim a, onda u tv rd iti uzrok ove pojave izradom prošeka kroz zastor i zem ljani trup pruge na m ostu gde se p rskan je po jav lju je i na 2 do 4 m ispred i iza ovog mesta. Prosecati do dubine do koje se zapažaju porem ećaji u zem lja­nom m aterija lu . Ako ova dubina dostigne do 10 cm iznad dna odvodnih jarkova sa strane, celu k ru n u nasipa ili useka zam eniti tam ponskim slo­jem, koji se m ora dobro nabiti. K ada je dubina raskvašavan ja veća, postupiti po čl. 6. tačka 6-b ovog praviln ika.

b) S leganje koloseka, koje se može pojaviti naročito posle jak ih kiša, i kada tra je duže vrem ena, siguran je znak da je u p itan ju pore­mećaj u zem ljanom tru p u pruge. Do ovog porem ećaja dolazi usled p ro ­padanja zastora kroz p lanum u tru p pruge u vidu zastornih »džepova- -uvala«, »korita« ili »vreća« (si. 4, 5, 6).

c) Izdizanje koloseka je česta pojava u zimskom periodu za vrem e velikih hladnoća.

Uzrok ovome je s tv a ran je ledenih sočiva u vezanom m aterija lu od kojega je izrađen nasip, a naročito u gornjem delu ispod p lanum a za vrem e dugo tra jn ih m razeva. Voda koja je p rodrla kroz planum u tru p pruge od vezanog m aterija la , odozgo ili kap ilarno odozdo, p ri m ržn jen ju obrazuje ledene k rista le — ledena sočiva uz znatno povećanje zaprem i- ne m aterija la , čim e se izaziva Izdizanje koloseka. U proleće, po p restan ­ku dejstva m raza, dolazi do o tapan ja ledenih sočiva i znatnog prav laža- vanja m aterija la ispod planum a.

SI. 1 — Z a s t o m i d ž e p o v i

SI. 5 — Z a s t o m o k o r ito

SI. 6 — Z & storn a v r e ć a

i J r

^Novi nasipni materijal

— m»/ . ■/ ' A 7 » / ■ / y ■ , '

Zastorno kpriio’ • ' • / • / / /■ . /

16

Sva ova mesta moraju se evidentirati i snimati, a podaci čuvati do donošenja odluke, posle pregleda, o vrsti potrebnih radova.

d) Izdizanje bankina je siguran znak deformacije planuma i kosina nasipa. Uzrok tražiti ili u pojavi zastornih džepova, korita ili vreća, od­nosno u njihovom povećavanju i podilaženju ispod bankina, ili u bub­renju materijala ispod planuma prema prethodnoj tački c).

M ere da se ovo spreči sastoje se u sanaciji nasipa (čl. 6, i. 6-b).Ako je u p itan ju bubren je vezanog m atrija la , takav m aterija l

ukloniti.e) S leganje bankina po jav lju je se usled k lizan ja ili ško ljkan ja n a ­

sipa. T ada odm ah pristup iti isp itivan ju i opažanjim a, koja se sastoje u postav ljan ju sondažnih cevi po kosini i bankin i zem ljanog trupa, preko kojih se putem viska kontroliše deform acija tru p a i nivo pod­zemne vode. Opaža se putem nivelm ana preko kontro ln ih oznaka po­stav ljen ih po bankini zem ljanog trupa.

R ezultati isp itivan ja i opažanja čuvaju se do donošenja odluke o vrsti po trebnih radova.

f) Pukotine na bankinam a, kao posledica deform acija u tru p u p ru ­ge, sleganje nasipa koji n ije u toku građen ja dovoljno nab ijen ili kao znak predstojećeg ško ljkan ja kosina, m oraju se odm ah zatvoriti isto­rodnim m aterija lom od kojeg je izrađen zem ljani trup.

6. B ankine kao otvoreni delovi p lanum a m oraju b iti pravilno održa­vane, p ri čemu:

— održavati nagib bankina od 4«/o,— čistiti trav u sa bankina,— odbacivati i odvoziti sa bankina sav m aterija l koji se dobija

rešetan jem tucanika ili čišćenjem jarkova,— ne dozvoljavati deponovanje šina na bankinam a,— sprečavati ug rađ ivan je u bankinu zem ljanog tru p a izgrađenog

od vezanog m aterija la : kablova ja k e i slabe s tru je , raznih vodova od­nosno cevovoda za vodovod, naftu , paru i sL, kao i teških stubova za kontak tnu m režu, ukoliko za to n e postoji odobren projekt.

7. Dozvoljeno je ugrađ ivan je u bank ine oznaka za osu i niveletu koloseka, padokaza, kilom etarskog, hektom etarskog i kriv inskog kolja, kao i ostalih signalnih oznaka. U daljenost ovih oznaka određena je v a ­žećim propisim a o gornjem stroju.

8. U t. 3. ovog člana navedeno je koje uslove m ora da zadovolji m aterija l u planum u pruge. Ako i pored toga p lanum pruge počne da pokazuje znake deform acija, p ristup iti m eram a za njegovu zaštitu. Z aštitne m ere se sastoje u:

17

— postav ljan ju zaštitnog-tam ponskog sloja (čl. 8) u krun i tru p a sa davanjem većeg nagiba podlozi ispod njega,

— postav ljan ju zaštitnog sloja u bankinam a (si. 7) od šljake, peska ili p iritne zgure rad i odvodnjavanja m uljevitih m esta i om ogućavanja o ticanja od čela pragova,

51. 7 — Z a š t itn i s lo j u b a n ­k in a m a

— prim eni zaštitn ih sredstava na p lanum u pruge koja sprečavaju up ijan je vode odozgo, kao što su razne v rste kreča, bentonit, em ulzije i slično, ili

— zam eni gornjeg sloja k rune zemljanog tru p a novim m aterija lom otpornim na mraz.

Izbor m era koje će se p redvideti m cra se poveriti posebnoj ra d ­noj grupi.

Nasipi

Član 6.

1. M ora se organizovati sta lna kontrola ponašanja novih nasipa (si. 1) pod saobraćajem i pod raznim vrem enskim uslovima. Ova ko n t­rola se sastoji u sledećem:

— kontrola sleganja nasipa,— vizuelno posm atranje postojanosti kosina nasipa u pogledu n a ­

giba, erozije, izbočenja i slično,— sn im anje i za tva ran je v idnih pukotina kako voda ne bi ulazila

u nasip i raskvašavala ga,— posm atran je okolnog zem ljišta rad i uočavanja da li im a pojava

izdizanja, sleganja, pom eranja i slično,— jed an p u t godišnje, u le tn jem periodu, nap rav iti na pojedinim

m estim a (najbolje ispod šinskog sastava) prošek u zastoru do planum a da bi se u tvrdilo kako se ponaša p lanum odnosno nasip ispod zastora na m estim a gde je opterećenje najveće.

2 Prav iln ik 315 — srpskohrvatski

18

2. S leganje nasipa kontro lisati nivelm anskim instrum entom , rav n ja - čam i podravnjačom . N ivelm anskim instrum entom kontrolisati sleganja nasipa u sredini i na ivicam a planum a, a ravnjačom i podravnjačom sleganje kosine nasipa.

3. P onašanje već stabilizovanih nasipa obavezno kontro lisati u sle- dećim slučajevim a:

— povećanje obim a saobraćaja (povećanje bro ja vozova),— povećanje osovinskog pritiska,

SI. 8a — T ip ič n i s lu ­č a j e v i k l iz a n ja

k o s in e

— povećanje brzina,— prom ena konstrukcije gornjeg stro ja (jači tip šine, u g radn ja be­

tonskih pragova um esto drvenih, zam ena šljunčanog zastora tucaničnim i slično),

19

— u g radn ja u nasip novih postro jen ja (stubova kon tak tne mreže, zgrada, signala i slično).

U ovim slučajevim a m oraju se obavezno računskim putem iznaći novi u ticaji na zem ljani tru p p ruge kao i isp itati nosivost samog trupa.

4. Radi preventivne zaštite nasipa pored reka, potoka i stojećih voda, gde postoji opasnost od oštećenja ili odnošenja u doba poplava, m oraju se u blizini blagovrem eno sprem iti dovoljne količine kam ena, vreća sa peskom, žicanih korpi (gabioni) i slično. O vaj m aterija l ne sme da se deponuje po bankinam a i kosinam a nasipa.

5. U slučaju prom ene uloge nasipa zbog novonastalih okolnosti (na­sip pruge postaje i odbram beni nasip, postojeći nasip pored veštačkih jezera), m ora se blagovrem eno doneti odluka o načinu njegovog ojača- n ja shodno novim uslovima.

6. U slučaju pojave deform acija nasipa, kao što su:— erozija kosina nasipa,— zastorni džepovi, korita i vreće (si. 4, 5, 6),— klizanje i ško ljkanje kosina (si. 8a),— rasp lin javan je (si. 8b),— ton jen je nasipa,— bubren je usled sm rzavanja,

m oraju se, u zavisnosti od uzroka koji su im ali u tica ja na n jih u toku eksploatacije, preduzeti sledeće m ere:

SI. 8b — R a s p lin ja v a n j e n a s ip a

a) Na nasipim a čije su kosine podložne eroziji (pod u ticajem vode, vetra) m oraju se obaviti radovi osiguranja biološko-tehničkim m eram a (čl. 16).

b) Ako se u nasipu od vezanog m a terija la stvore duboki zastorni džepovi, ko rita ili vreće (si. 4, 5, 6), m ora se odm ah p ristup iti sanaciji nasipa. P ri tom e se rukovoditi sledećim principim a:

— kada je dubina ovih deform acija do 1,0 m, nasip do te dubine zam eniti novim nasipnim m aterija lom uz propisno ugrađ ivan je (si. 5);

2*

20

— ako je dubina deform acija nasipa preko 1,0 m, prvo iznad dela zastornih džepova, ko rita ili vreća postaviti sloj dobro nabijenog veza­nog m a terija la debljine 20 cm, koji služi kao zaptivač (si. 6). D na za­storn ih džepova, korita i v reća ocediti otvorenim ili cevnim drenovim a (si. 6);

— tam o gde n ije moguće prim eniti jednu od nap red navedenih m era, m ora se p ristup iti in jek tiran ju cem entnim m alterom , vodenim staklom , b itum enskom em ulzijom i dr.

c) K ada se pojave prv i znaci k lizan ja nasipa (pukotine u planum u, prom ene u osi i n iveleti koloseka, deform acija kosina), organizovati istražne radove, rad i mogućnosti određ ivanja po trebnih m era za s ta b ili­zaciju nasipa.

d) U slučaju rasp lin javan ja nasipa, kom e obično prethode:— dugotrajno sleganje koloseka,— izbočenje — nadim anje kosina,— izdizanje okolnog tla sa strane,— raskvašavanje nasipa usled kapilarnog p en jan ja vode, predvideti

h itne m ere u pogledu obezbeđenja saobraćaja. 2TP, odnosno ZŽTP (u daljem tekstu : ŽTP) će odm ah obrazovati rad n u grupu rad i pregleda i preduzim anja daljih neophodnih m era.

e) Znaci ton jen ja nasipa su sleganje koloseka zajedno sa nasipom, koje je u početku lagano, a zatim naglo, i bočno istisk ivan je — izdiza­n je terena. Ako se konsta tu je ton jen je , koje se obično dešava kada je podloga nasipa slaba, te je usled op terećenja došlo do loma tla , postu­piti isto kao pod d).

Presek !-I SI, 9 — K a m e n o r e b r o u n a s ip u

21

f) B ubren je nasipa p o jav lju je se u zimskom periodu, kada m aterija l sadrži više od lOVo frak c ija d < 0,02 mm. Z aštitne m ere sastoje se u poboljšanju granulom etrijskog sastava m aterija la , da bi se dobio ste- pen neravnom ernosti U > 7, indeks plastičnosti J ^ 5, i m anje od 3°/o frakcija d < 0,02 mm.

7. Pored navedenih m era (a do f), za stabilizaciju nasipa u zavisno^ sti od v rste pom eranja i m aterija la od kojeg je izgrađen nasip mogu se p rim eniti i sledeće m ere:

— ugradn ja poprečnih kam enih rebara u nasip (si. 9),— spoljna zaštita nasipa od vezanog m aterija la šljunkovitim m a ­

terijalom ,— in jek tiran je tru p a nasipa ovazdušenim cem entnim m alterom

(aerocem),— m alte risan je kosina,— izrada term akadam a u planum u pruge,■— ugradn ja peščanih šipova,— ojačan je nasipa putem eksplodiranih rupa napunjen ih peskom,— pobijanje arm iranobetonskih šipova,— elektroosmoza,— in jek tiran je tru p a nasipa hem ijskim sredstvim a,— postav ljan je izolacionog sloja — folija od veštačkog m a terija la

ispod zastora na planum u.K am ena reb ra u nasipu rade se po tipu drenažnih ispuna i prose-

caju nasip poprečno na osu koloseka do dubine ispod raskvašenog m a­te rija la . Ova rebra, pored prosušivan ja m aterija la , vrše i m ehaničku stabilizaciju nasipa.

8. U slučaju potrebe za proširen jem postojećeg nasipa, ovo p rošire­n je izvesti prem a si. 10, po p rav ilu istorodnim m aterija lom od kojeg je

S I. 10 — P r o š ir e n je p o s to je ć e g n a s ip a

JLJIt/)| U)olgOT U'U

Postojeća kosina

22

izrađen nasip. Sam prošireni deo nasipa rad iti prem a Tehničkim uslo- vima za građenje železničkih pruga.

Useci

Član 7.

1. Već prvih godina na prugam a u eksploataciji pokazuje se da li je nagib kosina usekai (si. 2) pravilno određen,. Ovaj nagib kod zemlje, po pravilu , iznosi najviše 1 :1, a kod stenovitih m aterija la od 4 :1 do vertikale. U nevezanom m aterija lu (pesak, š ljunak 1 si.) najveći nagib kosina useka može biti jednak prirodnom uglu tren ja za odnosni m a­terija l, a u vezanom u zavisnosti je od otpornosti tla na sm icanje i od visine kosine.

2. U slučaju pojave m asovnih deform acija izvedenih nagiba kosina, slično kao na kosinam a nasipa (si. 8a), m ora se odm ah ispitati koji je najpovoljniji nagib, kako bi se moglo odm ah p ristup iti radovim a na ub lažavanju nagiba useka.

3. Najčešći radovi na održavanju kosina useka su:— osiguranje od erozije,— osiguranje od oburvavanja kam enog m aterija la na prugu (veš-

tačke građevine),— održavanje i obnavljanje rastin ja na kosini (čl. 16),— osiguranje useka od zavejavanja, osulina i snežnih lav ina (deo

VI, čl. 60 i 61),— uk lan jan je — kavanje sa kosina labavog kam enja koje može pash

na prugu, odnosno njegovo učvršćivanje — ankerovanje za podlogu ili okolni teren.

4. Na kosinam a useka, gde postoji sta lna opasnost od padan ja k a ­m ena koji može da ugrozi saobraćaj, odrediti čuvara kosina ili postaviti električne vodove u obliku m reža koji su d irektno povezani sa elek­tričnim alarm nim signalim a u susednim stanicam a, radi upozorenja da je došlo do oburvavanja sa kosine.

5. Ako na kosinam a u nevezanom m aterija lu izbija podzemna voda, može doći do isp iran ja sitnozrnog peska i rušen ja kosina. U ovakvim slučajevim a sva podzemna voda se m ora na vrem e uhvatiti drenovim a i po potrebi nagib kosina ublažiti.

P ojave erozije na ovakvim kosinam a m oraju se odm ah o tk lan ja ti odgovarajućim m eram a (čl. 16).

6. Na kosinam a u vezanom m aterija lu , m ora se voda, bez obzira da li je površinska ili podzemna, najk raćim putem odvesti sa kosine kao i iz samog useka.

23

7. U glinovitim m aterija lim a često nasta ju pukotine u koje prodire voda i izaziva porem ećaje ravnoteže kosina.

M ere za sprečavanje ovih deform acija su sledeće:— ublažavanje nagiba kosina,— opterećenje nožice kosina,—■ odvodnjavanje kosina,— ugradn ja kam enih rebara i potpornih zidova,— zatvaran je pukotina,— vegetativno vezivanje kosina (čl. 16),— obloge, potporni i obložni zidovi (čl. 12. do 14).a) Kao najefikasn iju m eru za sprečavanje porem ećaja kosina, po

pravilu , p rim en iti ublažavanje nagiba kosina. Ugao nagiba kosina oba­vezno se m ora u tv rd iti geom ehaničkim ispitivan jem ukoliko za sličan m a terija l na tom terenu ne postoje već stečena iskustva.

b) O pterećenje nožice kosine useka upotreb iti kao p ro tiv te re t kod k lizanja kosina za slučajeve kada je klizna ravan ispod nožice kosine.

Ovu m eru prim eniti samo u slučajevim a kada za to im a dovoljno prostora izm eđu nožice kosine useka i odvojnog kanala (si. 11). P ro ­tiv te re t se rad i isključivo od nevezanog m aterija la (kamen, betonski blokovi, gabioni, k rupan šljunak i si.).

c) O dvodnjavanje kosina useka u vezanom m aterija lu , ako se na n jim a po jav lju ju izvori, p ištoljine i m okre površine, postiže se đ re - nažnim rebrim a (si. 12), koja m oraju da zadovolje i sledeće uslove:

— da budu ukopana najm an je do ispod granice m ržnjenja,— da izliv u odvodni ja ra k ili u dubinsko odvodnjavanje bude n a j­

m anje 30 cm iznad njihovog dna,— prilikom ugradnje drenažnih rebara paziti da se ne porem et'

kosina i ne izazovu klizanja.

81. — 11 — O p te r e ć e n je n o ž ic e k o s in e u s e k a

24

Lom ljenkam en

loncprojjustlgiv

H orizon taln i f i l ta r —

V ertikaln i f il ta r —

P re se k d ren . reb ra

V odonepropustljiv_ s lo j

l t j w fw ir» *[^-Obloga

^L om ljenkam en

SI. 12 — D r e n a ž n o re b r o u u s c k u

25

d) U gradnjom kam enih reb a ra (si. 13) upravno na osu koloseka sprečavaju se ško ljkan ja na kosinam a useka. Ova reb ra se u nožici kosine oslan ja ju n a potporni zid pored pruge ili na o jačane jarkove. Potporni zid može se rad iti od kam ene naslage ili od gabiona ukoliko za to postoji dovoljno prostora.

e) Radi za tvaran ja pukotina nastalih p ri skup ljan ju ovakvih m ate­rija la , kao i rad i sprečavanja dalje pojave pukotina, preko stepenasto izrađene podloge naneti sloj od peska, uz odgovarajuće zasadivanje (čl. 16, tačka 8c).

8. K ada se na kosinam a useka pojave znaci nestabilnosti, n jihov dalji razvoj m ora se p ra titi m erenjem . Ovim m eren jem ustanoviti veli­činu, p ravac i vrem enski razvoj porem ećaja.

U tu svrhu, u području porem ećaja ravnoteže kosine postaviti kon­tro lne oznake i vezati ih na sta lne tačke izvan porem ećaja. P rikupljeni podaci o prom enam a visina svake kontrolne oznake m oraju se u pogod­noj razm eri unositi u situacioni plan i p redstav iti grafički, kako bi se na osnovu ovih zapažanja m ogle predvideti odgovarajuće mere.

9. Za stabilizaciju dugačkih kosina u kam enitom m aterija lu neotpor­nom na atm osferske uticaje, nagib kosine ublažiti s tvaran jem terasa. Ovo se postiže izradom niskih zidova u suvo od kam enja koje se nalazi na površini kosine. Ako u v rh u kosine postoji relativno m ali prolaz kroz koji dolazi m aterija l na kosinu, na tom prolazu izgraditi jedan ili više baražn ih zidova (si. 14) jačih nego za terase.

10. Za nestab ilne kosine m ora se ustanoviti kn jiga evidencije. U ovu kn jigu unose se sve prom ene koje se ja v lja ju na kosini u toku eksploatacije, kao i opis svih radova sa skicam a koji su izvršeni ili se vrše na poj.edinim m estim a.

26

Tamponski sloj

Član 8.

1. U slučajevim a kada se na nasipim a i usecim a izgrađenim od glinovite zem lje prim ete pojave koje dovode do sleganja koloseka i ne­sigurne vožnje usled nestabilnog zem ljanog tru p a pruge (propadanje šljunčanog zastora, b la tn i sastavi, p rod iran je b la tne kaše u zastor, b u ­bren je zemlje, p roširenje bankina), ispod nivelete k ru n e p lanum a m ora se uk loniti slaba zem lja i kao zam ena nasuti tam ponski sloj (si. 15) od nevezanog m aterija la .

2. G ranulom etrijsk i sastav m a terija la za tam ponski sloj m ora im ati sledeće karak teristike:

, ! , N asip

Tam ponski L ' ' T l » .iiw sloi

SI. 15 — T a m p o n s k i s lo j

i aPodlogu (n ep o d esn a zdravica u o p š te ili suva g lin a , ilovača, lap o rac i s ita n p e sa k ) zbiti

la k im n ab ijače m .

a) S tepen neravnom ernosti m aterija la da bude U ¡> 7, a najm an je U = 5. O ptim alan zem ljani m aterija l (krupnozrni pesak, šljunkoviti pesak ili peskoviti šljunak) za tam ponski sloj da se sastoji od zrna raz­ličite krupnoće, tj. od sitn ih srednjih i k rupn ih frakcija , je r samo takav može dobro da se zbije i da im a po trebnu nosivost.

Ako je stepen neravnom ernosti m aterija la tam ponskog sloja U < 5, tj. kada se sastoji od zrna jednake krupnoće, kolosek će b iti nestabilan (kolosek će »plivati«).

Ako je stepen neravnom ernosti m aterija la za tam ponski sloj U = 7, m aterija l će b iti bolji ukoliko sadrži više peskovitih frakcija.

K riterijum o pogodnosti m a terija la za tam ponski sloj dobija se an a­lizom granulom etrijskog sastava.

E fekti koji se postižu upotrebom zem ljanog m aterija la za tam ponski sloj prem a napređ navedenim propozicijam a su- sledeći:

— otpornost samog sloja na m raz i zaštita od zam rzavanja,— sigurnost p ro tiv štetnog u ticaja kap ilarn ih voda,

— efikasna odvodnja oborinske vode,— pojačana čvrstoća ležišta zastorne prizm e i nosivost podloge,— sigurnost p ro tiv p rod iran ja b la tne kaše iz podloge.b) P rečn ik zrna m a terija la za tam ponski sloj koji odgovara ordi-

nati 15“/o granulom etrijskog d ijag ram a (si. 16) ne sme da bude veći od četvorostrukog prečnika frakcije tla kod 85*/o granulom etrijskog d ija ­gram a podloge (Terzaghievo pravilo). Ovim pravilom određen je n a j­m anji p rečnik koji m oraju im ati zrna peska da glinovito zem ljište u podlozi ne bi prodiralo u tam ponski sloj.

SI. 16 — G r a n u lo m e tr iJ ' s k i d ija g r a m

P rim er: Iznalaženje tačke F t granulom etrijskog d ijagram a tam - ponskog sloja za v rs tu tla u podlozi (si. 16):

4 • d85 tlo = 4 . 0,02 mm = 0,08 mm

daje tačku F t na ordinati d15.

K riva granulom etrijskog sastava m aterija la koji bi bio pogodan za tam ponski sloj m ora da seče o rd inatu d 15 na tački F , ili levo od toga.

c) M aterija l za tam ponski sloj sa stepenom neravnom ernosti U = 15 ne sm e sadržati više od 3°/o f rak c ija m an jih od 0,02 m m da b i bio otpo­ran na m raz, odnosno preko 10n/o za m aterija l sastava U = 5.

M eđuvrednosti se m oraju pravolin ijsk i in terpolisa ti (k riterijum Ca- sagrandea).

O O wV eličina z r n a u m m ( lo g a rita m sk a p o d e la )l e g e n d a :1. G ranulom etrijski s a s ta v p o d L o g e - tla2. ^ ii~ tam p o n sk o g s lo ja .

28

3. Ukoliko u tam ponskom sloju nem a dovoljno fin ih (sitnih) fra k ­cija, deb ljina tam ponskog sloja m ora se povećati na 50 cm.

Ne dozvoljava se ugrađ ivan je tam pona u dva sloja raznih frakcija, tj. da se na glinovito vezano zem ljište n a jp re naspe sloj prašingstog peska a zatim sloj šljunkovitog peska.

Ako je zem ljani trup izgrađen od vrlo slabog m aterija la , debljina tam ponskog sloja može iznositi i do 70 cm.

4. P ri ugrađ ivan ju tam ponskog sloja:— m aterija l se m ora ugrađ iva ti u slojevim a debljine 15 do 20 cm,

koje treb a dobro zbiti,— ispod zapuštenih b la tn ih šinskih sastava odstran iti raskvašeni

m aterija l tru p a pruge do dna udubljenja, na dužini po 1 m od sastava u pravcu ose koloseka. Podlogu izvesti u nagibu 4 do 10°/#. Na ovako p la­n iranu i zbijenu podlogu s tav lja se tam ponski sloj.

5. O dvodnjavanje tam ponskih slojeva uvek se m ora izvoditi sa strane.

U usecim a i stanicam a odvodnjavanje redovno povezati na posto­jeće odvodne jarkove i drenaže.

6. K ada postoji opasnost od zam uljivan ja ili od m raza, tam ponski slojevi m oraju se postav lja ti duž čitave deonice pruge bez prekida.

7. Ako se prilikom opravke pruge zadržava postojeći zastor od šljunka do donje ivice praga, da bi se ta j sloj koristio kao tam pon, a preko ovog ugradila zastorna prizm a od tucanika, m ora se prethodno u tv rd iti da li ovaj sloj šljunka odgovara za tam pon i da li im a prop i­sanu debljinu. P ri ovome se m ora voditi računa da se održi propisana širina planum a. Ako to n ije slučaj, m ora se ugrad iti nov tam ponski sloj odnosno povećati deb ljina ovog sloja.

Padine

Član 9.

1. Osim održavanja zem ljanog trupa, m ora se voditi briga i o sta ­bilnosti padine na kojoj je izrađen zem ljani trup , kao i padine niže i više njega.

2. K ada se pojave prv i znaci porem ećaja stabilnosti padine (puko­tine, zatalasanost i dr.), odm ah snim iti ove prom ene, postaviti kontro lne oznake na klizištu i koloseku, i v ršiti opažanja prom ena snim anjem sa staln ih tačaka.

3. Istovrem eno, p redvideti sledeće:— odvesti vodu izvan m esta porem ećaja zaštitn im jarkovim a, da

bi se sprečilo p rod iran je površinske vode u tlo na porem ećenom delu padine,

29

*— zatvoriti sve pukotine glinom, koja se m ora dobro nabiti,— kaldrm isati u cem entnom m alte ru postojeće zem ljane odvodne

i zaštitne jarkove,— izraditi kam eni nabacaj u nožici padine ako se prim eti da je do

porem ećaja došlo usled podrivan ja tekućom ili u jezerenom vodom.4. Pored toga, n asto ja ti da se u tv rd i položaj klizne rav n i i nivo

podzemne vode sondažnim bušenjem ili kopanjem sondažnih jam a, radi dobijan ja podataka za izradu p ro jeka ta za san iran je klizišta.

5. O dredbe za san iran je jako strm ih padina sa pojavam a erozije date su u čl. 55.

6. Za stabilizaciju pad ina više tru p a pruge u kam enitom m aterija lu neotpornom na atm osferske u ticaje važe odredbe čl. 7, tačke 9.

Pružni pojas

Član 10.

1. Pod pružnim pojasom podrazum eva se zem ljišn i pojas širine od­ređene investiciono-tehničkom dokum entacijom s obe s trane otvorene železničke pruge.

2. P ružn i pojas m ora b iti om eđen kam enim ili betonskim granič­nim znacim a po JU S-u, ukopanim na odgovarajuću- dubinu, s tim da znak JZ bude okrenut ka osi pruge.

3. N a situacionom planu pruge, ko ji se prilikom preuzim anja pruge u eksploataciju p redaje službi održavanja, m oraju b iti ucrtane i g ra ­nice površine pružnog pojasa.

4. P roveravati da li se g ranični znaci nalaze na svojim m estim a i b rinu ti se o održavanju i k rečen ju ovih znakova, s tim što se kreče je ­danpu t godišnje, i to u proleće.

5. P ra titi izgradnju ob jekata van pružnog pojasa na udaljenosti do 200 m od ose k ra jn jih koloseka (zaštitni pojas), kao i proveravati da li investitori raspolažu potrebnom saglasnošću u pogledu lokacije.

Posebni propisi regulišu izgradnju ob jekata u zaštitnom pojasu.6. Na železničkom području (pružni pojas) p reduzeti potrebne pro-

tivpožarne m ere na m estim a gde železnička p ruga prolazi kroz šum u ili pored šum e odnosno zem ljišta zasađenog poljoprivrednim ku ltu ram a lako zapaljiv im u vrem e sazrevanja.

Na zem ljišnom pojasu pored železničkog područja (pojas sigurnosti) p roveravati da li su i nosioci p rava korišćenja odnosno sopstvenici šum a i zem ljišta iz stava 1 ove tačke preduzeli potrebne protivpožarne m ere rad i obezbeđenja od požara.

30

Posebni propisi regulišu širinu posaja sigurnosti i p rotiv požarne m ere.

Jarkovi za odvodnjavanje zemljanog trupa

Član 11.

1. Z aštitn i jarkovi (si. 2)

a) U toku izgradnje novih pruga, retko se gpade iznad useka zaštitni jarkovi. Ove jarkove m ora da izradi služba održavanja pruga u cilju sprečavanja p rod iran ja oborinskih voda sa b rdske padine na kosine useka, ako na ovima voda počne da izaziva porem ećaje.

b) Ja rkov i m oraju biti najm an je 5,0 m udaljen i od gornje ivice ko­sine useka ili zaseka, što zavisi od v rste m a terija la padine.

c) P adina uzvodno od zaštitnog ja rk a m ora b iti pravilno isp lan ira­na tako da se omogući p rav ilan u liv vode u zaštitn i ja rak .

d) Z aštitne jarkove izvoditi, po pravilu , u pravcu, a gde to n ije moguće, u kriv inam a sa što većim poluprečnikom kako bi voda što bolje oticala i odnosila m ulj.

e) Sistem zaštitn ih ja rkova na kliznim područjim a 'im a da obuhvati u potpunosti celo klizno područje, a vodu iz n jih odvesti najk raćim putem niz padinu van kliznog područja neposredno do propusta i mostova.

2. Odvojni jarkovia) P rem a položaju u odnosu na zem ljani trup , razlikovati:— odvodne jarkove pored planum a pruge u useku (si. 2) i zaseku,— odvodne ja rkove pored nasipa (si. 1).b) Odvodni jarkovi pored planum a pruge u useku i zaseku m oraju

prim iti vodu sa kosine useka i zaseka, kao i sa p lanum a pruge i odvesti je do najbližeg propusta ili mosta.

Z adatak ovih ja rkova je takođe da prim e vodu iz drenaža postav­ljenih u kosine useka, iza potpornih zidova, kao i iz d renaža ugrađenih u tru p pruge.

c) Odvodni ja rkov i sa uzbrdne strane nožice nasipa m oraju prim iti i odvesti svu vodu koja se sliva sa padine u sm eru nasipa i vodu koja se sliva sa kosine nasipa.

d) Voda iz ovih ja rk o v a ne sme podlokavati nožicu nasipa n iti u la­ziti u podlogu nasipa, te ovi ja rkov i najčešće m oraju b iti obzidani.

e) Ukoliko se p rim eti da voda ko ja se sliva sa kosine nasipa ka nizbrdnoj stran i štetno dejstvu je na nožicu nasipa, kao i na padinu ispod i niže nasipa, i sa donje s trane nasipa izgraditi odvodne jarkove.

31

f) Sva m esta na padini niže i više tru p a pruge, gđe povrem eno iz­v ire ili se sakuplja oborinska voda, m oraju se povezati m režom odvod­n ih ja rkova kako ne bi na tim m estim a došlo do pojave klizišta.

Ukoliko se na padini više tru p a pruge pojavi klizanje te rena usled izvorskih ili akum uliran ih voda, m oraju se odmah izrad iti odvodna ko­rita za brzu evakuaciju ovih voda. O va korita, kao privrem ena, izraditi od dasaka ili drugog pogodnog m aterijala , rad i što bolje evakuacije voda preko ugroženog područja. Po izvršenom san iran ju klizišta ova privrem ena korita zam eniti sta ln im jarkovim a u sklopu p ro jek ta za sa ­n iran je klizišta.

3. Zajedničke odredbe za sve vrste jarkova.a) Posle prijem a novih pruga u eksploataciju, kao i kod postojećih

pruga, služba održavanja m ora obratiti pažnju na pravilno funkcioni- sanje ja rkova za odvodnjavanje. P ri ovome naročito konsta tova ti:

— da li se u ja rk u taloži m ulj,— da li se erozijom odnosi dno ja rk a i kosine ja rka ,— da li voda iz ja rk a ponire u tru p pruge i tako na n jega štetno

dejstvu je ,— kako se drži i ponaša obloga ja rka ,— da li je proticajn i profil izrađenog ja rk a dovoljan da prim i m ak ­

sim alne količine oborinskih vođa.b) Da bi se izbeglo usporavanje vode i taloženje nanosa, polupreč-

n ik kriv ine jarka , po pravilu , ne sme da bude m anji od 10,0 m.c) Da bi jarkovi mogli pravilno da funkcionišu, m oraju se, po p ra ­

vilu, rad iti u neprekidnom padu.Podužni pad odvodnih ja rkova ne sme b iti m anji od 2 do 3%o ni

veći od 25%o.Podužni pad zaštitnih ja rkova iznad porem ećenih kosina uscka ne

sme b iti m anji od 4%o, a zaštitn ih ja rkova iznad klizišta i n jihovih od­vodnih ja rkova niz padinu ne veći od 50%o.

Ovo su samo osnovni param etri, m eđutim , p ri određivanju n a jve­ćeg pada ja rkova m ora se voditi računa o količini vode, načinu osigu­ran ja ja rk o v a i v rsti terena.

d) Nagib stranica — kosina neobzidanih ja rk o v a određivati prem a vrsti zem ljišta.

U slučaju sitnog peska i slabo vezanih m aterija la , nagib stran ica ovakvih ja rkova ne sme b iti strm iji od 1 : 2 , u vezanom m aterija lu 1 :1,5, a u stenovitom m aterija lu 1 : 1.

Nagibi stran ica obzidanih ja rkova kreću se od 1 :1 do 5 :1.

32

e) Ako brzina vođe u neobziđanim jarkovim a prelazi brzine nave­dene u sledećem tabelarnom pregledu, m ora se, zbog opasnosti od od­nošenja m aterija la u kom e je ja ra k izrađen, izvesti obziđivanje — obla­ganje ja rk a .

V rsta brdskog m aterija la M aksim alna dozvoljena brzina vode pri dnu ja rk a u m /sek

R astresit m aterija l 0,10S itan pesak 0,25K rupan pesak 0.60G linovit m aterija l 0,40 do 0,75S itan š ljunak do 2,5 cm 1,00K rupan šljunak 1,20K om paktna glina 1,50K am eniti m aterija li 2,15Č vrsta stena 3,10 i više

f) Po potrebi, obziđivanje — oblaganje postojećih ja rkova može se izvesti busenom, kam enom u cem entnom m alteru , beton iran jem na licu m esta ili polaganjem po dnu betonskih rigola od 1/3 cevi 0 400 m m sa stran icam a obzidanim lom ljenim kam enom u cem entnom m alteru , ili đrvetom . Dozvoljene brzine u zavisnosti od osiguranja ja rk a vide se iz sleđećeg p reg led a :

V rsta osiguranja ja rk a Najveća dozvoljena brzina vode pri dnu ja rk a u m /sek

Busen položen pljoštim ice 0,60Busen položen nasatice 1,50K aldrm a u m alteru 3,40Beton 4,20Drvo 6,00Tesan g ran it 10,00

g) Ako bi brzina vođe u obzidanim jarkovim a prelazila i brzine navedene u tabeli pod tačkom f, erozija dna korita ja rk a m ora se sp re- čiti izradom :

— pojaseva (rebra — si. 17a) rad i usta ljivan ja dna,— kaskada od kam ena (si. 17b), betona (si. 17c) ili drugog m ate­

rija la .

33

h) O blaganje dna ja rkova kaldrm om , betonom i slično m ora se oba­vezno izvesti i u slučaju m alih padova u vodonepropustljivom zem ljištu, kako ne bi došlo do razaran ja i stva ran ja m ulja u jarku .

SI. 17 — S p r e č a v a n je e r o z ij e d n a ja r k o v a

i) Kod kaldrm isanih ili betonskih ja rkova m ora se paziti da voda ne nađe p u t ispod kam ene obloge ili betona. Svako, pa i najm an je p ro­d iran je vode ispod kaldrm e odm ah sprečiti. Oštećeno m esto brižljivo otvoriti, nastale šupljine dobro ispuniti i ponovo položiti kaldrm u od­nosno zabeton ira ti ovo mesto.

j) Ukoliko se rušen je ja rkova pod uticajem velikih voda i slično periodično ponavlja, m oraju se kom isijski u tv rd iti m ere za njihovu tra jn iju sanaciju.

k) Ja rk o v i se m oraju stalno održavati u ispravnom stan ju i uvek m oraju b iti čisti. G lavno čišćenje ja rkova treba obav lja ti leti, a u ostala godišnja doba po potrebi.

o) Pojasevi u be to n u izfugovan u c e ­m entnom m a lt e ru 1:2

c) K a sk a d e od betona

3 P r a v i ln ik 315 — s r p s k o h r v a t s k i

34

Prilikom čišćenja, jarkovi so ne sm eju produbiti toliko da se naruši lavnoteža zem ljišta, odnosno da so kosini oduzme prirodni oslonac; zato se prvobitna dubina ja rk a pri tom e ne srne prekoračiti.

M aterija l od čišćenja ja rk a m ora se odvesti na m esto gde se neće ponovo v raćati — sp ira ti u ja ra k , tj. m aterija l se ne sme deponovati na kosinam a nasipa i bankina.

1) P ra titi uzroke zam uljivan ja jarkova, radi mogućnosti preduzim a- lija odgovarajućih mera.

Obloge

č la n 12.

1. Radi zaštite kosina nasipa od spoljnih uticaja, sprečavanja klizanja i isp iran ja m aterija la , ove kosine se m oraju, kada nastup i potreba, ob­ložiti. O blaganje nasipa o stv a ru je se ro liran jem (kam eni nasip), k a ld r­mom, betonskim pločama, betonskim blokovim a i slično.

a) R oliranje, tj. slaganje kam ena rukom na kosinu kam enog nasipa, probranog iz samog nasipa, i z v o d i se po potrebi paralelno sa njegovom izradom. M eđutim, i u toku eksp loatacije može se ja v iti po treba za ro­liran jem kam enih nasipa u cilju sprečavanja rastu ran ja kam ena i radi davan ja nasipu lepšeg izgleda. Kod nižih nasipa ro liran jem se po po tre­bi može održati strm iji nagib kosina (1 :1).

b) K aldrm a i betonske ploče ili blokovi služe za obezbeđenje od u ticaja vode.

K aldrm a se radi jačine oko 30 cm na sloju krupnog peska ili sitnog šljunka. Lom ljen kam en se, uz nužno doterivanje, polaže u vezu, bez čivijanja. K aldrm a može biti u suvo ili u cem entnom m alteru sa isti- njenim spojnicam a (tugovanje).

2. O državanje ugrađenih obloga nasipa sastoji se u:— kontroli stan ja i— popravci i rekonstrukciji obloga.

3. Na svim m estim a gde se iz različitih razloga pojave deform acije obloga nasipa, m ora se odmah in tervenisati. P rethodno se na tom m estu m ora o tkloniti postojeća obloga nasipa i izvršiti p rav ilno nab ijan je zem ljanog trupa, pa zatim ponovo izrad iti obloga od istog m aterija la od kojeg je ran ije bila urađena.

Ako se deform acije obloga nasipa jav lja ju zbog n jihove neotpor­nosti, na takvim m estim a odmah zam eniti oblogu, kako ne bi zbog un iš­ten ja pojedinih delova obloge nastup ile veće deform acije nasipa.

4. K ada se na novoizgrađenim prugam a, paralelno sa tra jn im sle- ganjem nasipa, sleže i obloga, što često ide i do te m ere da se potpuno

35

izgubi bankina u kruni nasipa, m ora se o tkloniti celokupna obloga i podloga na kojoj se ona nalazi, izvršiti dosipanje (čl. 6, t. 8) i nab ijan je nasipa, pa tek onda ponovo izraditi obloga.

5. N aknadno oblaganje nasipa rad iti i u sledećitn slučajevim a:— kada se očekuje da bi nasip pruge mogao poslužiti i kao odbram -

beni nasip za vrem e poplava,— kada se izgrađene kosine zem ljanog trupa ne mogu konsolido-

vati n ikakvim biološkim m eram a, već se stalno na n jim a oseća erozivno dejstvo atm osferskih voda,

— kada su u p itan ju proširen ja zem ljanog tru p a odnosno nasipa pruge zbog rekonstrukcije pruga, p ri nedovoljnom prostoru za izradu kosina nasipa pod blagim nagibom.

6. P reko obloge ne sme se bacati zem ljani m aterija l.

Obložni zidovi

Član 13.

1. P rav ilno održavanje kosina useka i zaseka izvedenih u m a te ri­ja lu koji se lako raspada usled atm osferskih u ticaja postiže se oblož- nim zidovima. U m aterija lu koji im a veliku koheziju ovi zidovi se mogu izvoditi skoro vertikalno, a u m aterija lu s m anjom kohezijom u nagibu (si. 18). N jihove dim enzije se ne određuju računom , već na osnovu is­

k u s tv a , a mogu biti izrađeni od lomljenog kam ena u suvo, u m alteru i od betona.

•3

2. Ako postoji mogućnost da voda dospe iza obložnog zida koji je izrađen deiimično ili ceo u m alte ru ili od betona, onda iza zida izrad iti m an ju drenažu, sa izvođenjem vode na površinu kroz otvore u zidu (barbakane).

3. O državanje ugrađenih obložnih zidova sastoji se u sledećem:— kontrola stan ja obložnih zidova,— pročišćavanje otvora (barbakane) u obložnim zidovima,— popravka i rekonstrukcija obložnih zidova,— odstran jivan je vegetacije na zidovima.a) K ontrola stan ja obložnih zidova sasto ji se u : kontro li položaja

obložnog zida, postav ljan ju kontro ln ih ubeton iran ih belega na pukoti­nam a koje se eventualno pojave na zidu, opisu štetnog dejstva m raza na zid, opisu štetnog dejstva m ehaničkog i hem ijskog od površinskih i podzem nih voda, opisu stan ja b rdske m ase iza zida u pogledu even tu ­alnog p ritiska na zid i pukotina u brdskoj m asi iza zida. Ako se pokreti zida i dalje nastav ljaju , i ako se pojave pokreti b rdske m ase iza zida ili kakva druga oštećenja zida (dejstvo m raza, m ehaničko i hem ijsko dejstvo površinskih i podzem nih voda), služba održavanja preduzeće blagovrem eno potrebne mere.

b) Za pravilno odvodnjavanje potrebno je da se ugrađeni otvori za p ražn jen je podzemnih voda iza obložnog zida redovno pročišćavaju. N a­ročito u zimskom periodu, u ovim otvorim a se nataloži led i na taj način stvori se čep koji onem ogućava p ražnjen je vode iza zida, koja može da p ritisku je zid i da ga putem sm rzavanja razara.

4. N aknadnu izradu novih obložnih zidova predvideti u sledećim slučajevim a:

— kada je brdsk i m aterija l u kosini useka neotporan na m raz i erozivno dejstvo voda, pa se zbog toga n a kosini stalno ja v lja ju osipa­nja, odvaljivan ja i ško ljkan ja brdskog m aterija la na prugu, tj. n a od­vodni ja ra k i p lanum pruge,

— kada je u p itan ju zaštita kosina kam enitih useka na kojim a se s v rem ena na vrem e o tk ida ju kam ene m ase pod dejstvom te m p era tu r­n ih prom ena, atm osferilija, podzem nih voda i slično.

5. Osim obložnih zidova, stabilizacija kosina useka može se postići n a sledeće načine:

—- postav ljan je preko kosine čelične m reže i šprican je betona p re ­ko nje, 4

— postav ljan je sidra (anker) od čeličnih šipki u kosine useka radi sp rečavan ja odvaljivan ja pojedinih kom ada kam ena u useku (si. 19),

— izrada gabiona (čelične korpe sa kam enom) u podnožju kosine useka u cilju sprečavanja zasipan ja odvodnog ja rka ,

— prskan je kosina useka bitum enoznom sm ešom koja. treba da spreči dodir b rdske m ase sa spoljnim u ticajim a atm osferilija.

6. Pored obložnih zidova koji se rade na kosinam a useka, mogu se rad iti i na padini iznad useka ako je u p itan ju sprečavanje raspadan ja i osipanja padine u usek.

SI. 19 — S t a b i l iz a c ij a k o ­s in a u s e k a p o m o ć u č e l i i -

n ih S id ra (a n k e r i)

Potporni zidovi

Član 14.

1. Tam o gde je potrebno da se u zem ljanom tru p u i na padini p r i­hvati p ritisak zemlje, kao i da se suprotstavi oburvavanjim a brdske p a­dine, izvesti potporne zidove od kam ena u suvo, od kam ena u m alteru, ili od betona.

P rem a položaju u odnosu na n iveletu pruge, potporni zidovi u trupu mogu se izraditi kao:

— potporni zidovi ispod nivelete, i to u nožici nasipa (si. 20), u ko­sini nasipa do p lanum a li i do gornje ivice praga (si. 21). Oni se m oraju predvideti kada nastane opasnost od podlokavanja nasipa, kada treba sk ra titi nožicu nasipa, na te ren u sa nagibom većim od 1 : 3 , ili kada u nožici ili kosini nasipa treb a izvesti d rugi ob jek t (put i dr.);

— potporni zidovi iznad nivelete, i to kom binovani sa odvodnim jarkovim a čija gornja površina zida ja rk a prem a osi koloseka može biti

38

S I. 20 — P o tp o r n i z id is p o d n iv e i e t e u n o ž ic i

n a s ip a

SI. 21 — P o t p o r n i z id i s p o d n iv e i e t e d o G IP

39

u ravn i p lanum a (si. 22a) ili u ravn i gornje ivice praga (si. 22b), u kom slučaju se u ovom zidu m oraju ostav iti o tvori za o ticanje vode sa p la­num a.

SI. 22a — p o t p o r n i z id iz n a d n iv e l e t e s a z id o m

ja r k a d o p la n u m a

2. Služba održavanja dužna je da vodi računa o pravilnom održa­van ju potpornih zidova. P ri tom e u tv rđ iva ti deform acije koje se na n jim a po jav lju ju i koje su proizašle usled:

— povećanja i vičnih napona na tlo,— p rev rtan je zidova ili postepene prom ene nagiba spoljn je strane

zida,— klizanje zida,— izdizanje zida,— nejednakog sleganja,— Oštećenja usled dejstva m raza i atm osferilija,— zam uljivan ja drenaža iza zida.a) Povećanje ivičnih napona n a tlo u tem elju zida obično nastaje

usled nekih unu trašn jih prom ena na samom tlu ili usled povećanja opterećenja na tlo samog zida. V idni znaci prekoračenja dozvoljenog opterećenja tla odražavaju se u v idu sleganja zida, pojave pukotina, n e ­jednakog pom eranja zida i slično.

b) P re v rta n je potpornih zidova obično se dešava kada je nasip iza zida, odnosno brdska padina u usecim a prom enila neka svoja geom eha- nička svojstva usled up ijan ja vode ili k lizan ja većih m asa brdskog m a­te rija la .

c) K lizanje potpornog zida obično nastupa kada se horizontalna kom ponenta sile na zid poveća do te m ere da se sam zid tren jem o pod­logu ne može supro tstav iti ovoj sili. To se dešava naročito ako tem elji nisu rađeni u vidu zubaca.

40

d) Izdizanje zida nas ta je na m estim a gde se po jav lju ju klizišta sa kliznom ravni ispod potpornog zida, tako da se zid zajedno sa pokrenu­tom masom u nožici izdiže, dok se brdska m asa u gornjem delu spušta.

e) Zbog nejednakog brdskog m aterija la , u tem elju dugih potpornih zidova podeljenih na kam pade jav lja se nejednako sleganje pojedinih kam pada, a u slučaju dužih kam pada i pucanje samog zida.

SI. 22b — P o t p o r n i z id iz n a d n iv e l e t e s a z id o m

j a r k a d o G IP

f) Potporni zidovi koji nisu urađeni od kvalite tnog kam ena ili be­tona up ija ju u sebe vodu koja u zimskom periodu usled m ržnjen ja razara zidnu m asu. Zato je naročito važno da se k runa zida pravilno održava kako se zid ne bi odozgo natapao vodom.

g) Ukoliko postoje drenaže iza potpornog zida (si. 22a), ako nisu dobro zaštićene vertikaln im i horizontalnim filtrom , često se zam uljuju. Tada se iznad zida skuplja podzem na voda koja nepredviđeno p ritisku je sam zid. Zbog toga se otvori u zidu m oraju s vrem ena na vrem e p ro­čišćavati, pa čak i p rerađ iva ti pojedini delovi drenaže iza zida.

3. K ada se prim ete deform acije u pogledu prom ena položaja zida, odm ah postaviti kontrolne tačke na zidu, i to posebno na svakoj kam - padi u k run i zida i u osnovi zida. Ove kontro lne tačke m oraju se osm atrati zavisno od veličine pokreta i podaci o tome unositi u poseban dnevnik. Ukoliko se k re tan ja po jačavaju i duže tra ju , hitno obrazovati s tručnu rad n u grupu rad i p red lagan ja m era za sprečavanje ovih po- m eran ja.

41

4. Radi o tk lan jan ja deform acija na potpornim zidovima, mogu se, prem a potreb i i m esnim prilikam a, predvideti sledeće m ere:

— izrada uporn jaka (kontrafor) up ravn ih na zid sa zupčastim tem e­ljim a (si. 23) ako je u p itan ju mogućnost p rev rtan ja i k lizanja zidova, i ukoliko to slobodan profil p ruge u usecim a dozvoljava,

SI. 23 — O s ig u r a n je p o tp o r n ih ¿ id o v a p o m o ­

ć u u p o r n ja k a

— ojačavanje tem elja zidova gde se prim ećuje sleganje,— izrada drenaža i sanacija klizišta u slučajevim a gde se potporni

zid izdiže zajedno sa pokrenutom masom,— in jek tiran je b rdske m ase ili nasipa iza zida odgovarajućom sm e-

šom u cilju sm an jivan ja p ritiska n a zid,— izrada paraleln ih d renaža iza potpornog zida u cilju pravilnog

p rik u p ljan ja podzem nih voda iza zida i prosušivan ja tla iza zida (si. 22),

— izrada kam enih naslaga iza zida, koje treb a da sm anje zem ljani potisak na potporni zid.

5. U okviru sanacije zem ljanog tru p a može se jav iti potreba za ugradnjom novih potpornih zidova. Novi potporni zidovi mogu se izvo­d iti samo po odobrenom pro jek tu .

6. Na m estim a gde je h itno potrebno izvršiti obezbeđenje zem lja­nog trupa, kao privrem eni potporni zidovi m ogu se izrad iti blokovi od gabiona, koji p ropuštaju podzem nu vodu, a dobro se supro tstav lja ju n ad iran ju brdske mase.

42

7. Na m estim a gde treba osigurati samo nožicu kosine useka od oburvavanja i erozije, izvesti tzv. o jačane ja rkove od lom ljenog kam ena u m alteru ili od betona (si. 24). K rilo ja rk a koje se nalazi prem a kosini treba da je visoko toliko da se kroz n jega m ogu izrad iti b a rbakane i propusti voda iz drenaža izrađenih iza ovih ja rkova; u slabijem zem ­ljištu ovo krilo treba da bude jačih dim enzija kako bi se po potrebi mogao dozidati i potporni zidić.

SI. 24 — O ja č a n i ja r a k

Drenaže

Član 15.

1. Za p rijem i odvođenje podzem ne vode iz pad ina i trupa pruge, po potrebi, predvideti sistem podzem nih građevina — drenaža.

Za odvodnjavanje stan ičn ih platoa, perona, pu tn ih prelaza, sk re t­nica i si. po potrebi dolaze u obzir p litke drenaže.

I na m estim a gde nem a uslova da se izrade propisni odvodni ja rko - vi, predvideti p litke drenaže.

Svi ovi radovi mogu se izvoditi samo po odobrenom projektu .

2. S lučajevi kada drenažni sistem može doći u obzir kao jedna od m era za sanaciju zem ljanog tru p a n a prugam a u eksploataciji su:

— sanacija p lanum a pruge deform isanog zastornim džepovima, koritim a ili vrećam a,

— sanacija padine na kojoj je izgrađen zem ljani trup , odnosno p a­dine više ili niže zem ljanog trupa,

— sanacija potpornih zidova iznad i ispod nivelete,— odvodnjavanje staničnih platoa,— sanacija k lizišta svih oblika,— kaptaža izvora na kosinam a useka ili u padini.

3. O državanje ugrađenih drenažnih sistem a sasto ji se t r— kontroli pravilnog funkcionisanja drenaža,— pravilnom odvođenju površinske vode van drenaže,— pročišćavanju drenaža,— održavanju izliva drenaža,— prerad i neispravnih delova drenaža.a) K ontrolu pravilnog funkcionisanja drenaža obavljati u doba v e ­

likih kiša.P ri ovoj kontro li voditi evidenciju, koja treba da sadrži: količine

vode na oknim a, bunarim a i izlivim a, zam iiljenost, pojavu izvora u ne- oosrednoj blizini izliva, deform acije na drenaži i slično.

b) Za održavanje postojećih drenaža od naročitog je značaja da površinska voda ne ulazi u drenažu, da je ne bi zam uljivala.

Odvodni ja rkov i koji prelaze preko drenaže m oraju b iti Jako oblo­ženi da ne p ropušta ju vodu u drenažu.

c) K ada se preko kontro ln ih okana i izliva ustanovi da voda ne protiče drenažom iako je p re toga tekla, m ora se izvršiti pročišćavanje sistem a drenažnih građevina od m ulja i prepreka. Čest je slučaj da se kroz izliv u ta jaču uvlače ježevi, korn jače i slično, g d e 'u g in u i na taj način s tv a ra ju p repreku za pravilno oticanje vode.

d) Na izlivim a drenaža (si. 25) obično dolazi do zasipan ja zemljom 17 stran ica ja rk a , zavejavanja, s tv a ran ja leda, za rastan ja izliva u ko­rov, nepravilnog funkcionisanja žab ljih poklopaca (gde ih ima) i slično.

Voditi računa da izliv uvek bude čist kako se ne bi stvarao uspor vode u drenaži, koji može da izazove velike porem ećaje u podlozi i tru p u pruge.

e) P re rad i neispravnih delova drenaža m ora se p ristup iti u slede- ćim slučajevim a:

S I. 25 — l i l i v d r e n a ž e

— kada se konsta tu je da se voda iz d renaža izliva van ta jače zbog porem ećaja u njoj,

— kada se drenaža zam ulju je zbog slabog f iltr iran ja podzemne vode koja se u n ju uliva,

— kada je zbog površinskih pokreta porem ećen položaj drenaže.

4. U postojećim drenažnim sistem im a svih vrsta, m oraju se obavez­no, ukoliko ne postoje, na određenim rasto jan jim a ugrad iti Okna odno­sno drenažni bunari, preko kojih će se moći u toku eksploatacije kon- tro lisa ti pravilno funkcionisanje drenaža. Ove građevine m oraju b iti jasno obeležene i zatvorene propisnim poklopcima. U dubljim oknim a odnosno bunarim a m oraju b iti ugrađene penjalice preko kojih se ra d ­nik može spustiti do ta jače drena.

O kna odnosno drenažne bunare predvideti n a svim m estim a gde se sučeljavaju dve ili više drenaža i n a m estim a gde pojedine drenaže m enjaju pravac pod oštrim uglom ; osim toga i na svakih 50 m odsto­jan ja . U drenažnim potkopim a drenažne ■ bunare predvideti na odsto ja­n jim a 50 do 100 m i na svim m estim a gde im a kaskada i tajača.

5. O dredbe tačke 1 do 4 ovog člana p rim en ju ju se analogno i za podzem ne jarkove — kanalizaciju .

45

BioloSko-tehnički radovi

Član 16.

1. Osim primene građevinskog materijala (čl. 12 i 13), za zaštitu od erozije postojećih kosina nasipa, useka i zaseka, kao i padina, po potre­bi se primenjuje i vegetacija. Da li će se zaštita sprovesti izvođenjem biološko-tehničkih ili građevinskih radova, ili kombinacijom jednih i drugih, zavisi u konkretnom slučaju od reljefnih, geoloških, pedoloških i klimatskih uslova.

2. Vegetacija se ne sme primenjivati kao samostalna zaštita tla na nagibima većim od 1 :1, već se tada zaštita postiže kombinacijom rasti- nja i građevinskih objekata (zidići, pleteri, rovovi i dr.).

3. Vegetacija se kao živi materijal za zaštitu kosina i padina od erozije, može uspešno primeniti pod uslovom da klima, kao i elementi zemljišne podloge, kako geološke, tako i pedološke, po fizičkim i h e- mijskim osobinama odgovaraju biljnim vrstama planiranim za određe­no mesto. Biljni materijal po svojim osobinama vrlo je raznolik, te se izbor i kombinacija vrsta mora vršiti posebno za svaki objekt prema opštim mesnim uslovima.

4. Pre početka radova na zaštiti tla u kosini useka vegetacijom, ko­sina se mora osigurati od naglog sli van ja oborinske vode sa padine. Ovo se postiže pomoću privremenih zaštitnih jarkova, zidova, pletera itd. i održava sve dok biljni pokrivač ne preuzme potpunu zaštitu.

5. Na strmim padinama iznad kosina useka i zaseka, ako su zahva­ćene procesom erozije, moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite, jer bez ovoga vegetativna zaštita tla samo na kosinama useka i zaseka bila bi neuspešna.

6. Na onim kosinama i padinama gde je zemlja biološki aktivna i odgovara predviđenim biljnim vrstama, zaštitni radovi ozelenjavanja mogu se izvoditi odmah prema predviđenom planu, uz prethodno rav- nanje i prekopavanje tla.

7. Kosine i padine u kojima je zemlja sterilna i gde nema uslova za razvoj odgovarajućih biljnih vrsta, prethodno treba nasipati plodnom zemljom debljine 15 do 30 cm. Na mestima gde će se saditi rastinje čiji se korenov sistem razvija u dubinu, prethodno pripremljene rupe mo­raju se ispuniti plodnom zemljom.

Na kosinama sa padom većim od 1 :1,5, radi sprečavanja osipanja donesene plodne zemlje, izraditi zaštitne niske pletere, zidiće u suvo, pobiti češće kolje ili slično.

46

8. Kao neposredne mere mogu se prim eniti:— na kosinam a nasipa:

zatrav ljivan je, pobusavanje,

— n a kosinam a useka i padinam a, još i rastin je ,p leteri.

a) Z atrav ljivan je po m etodi sejanja, ručno, može se prim en jivati skoro na svim m estim a; naročito je uspešno gde im a p rirodne vlage i gde postoje uslovi za zalivanje.

Seje se po p rav ilu u toku m arta ili aprila, a u šum ovitim p lan in ­skim predelim a i u prvoj polovini m aja.

T ravno seme priprem iti kao m ešavinu više v rsta u količini 3,5 do4,0 kg/ar, tj. 35 do 40 g na 1 m 2. U obzir dolaze one v rste koje izdrža­v aju sušu, koje im aju razgranat korenov sistem sa prodorom u d u ­binu, koje se razm nožavaju podzemnim delovim a (rizomi) i koje tra ju više godina, i to prvenstveno autohtone vrste.

Z asejanu površinu tapkati grabuljom ili tapkalicom i sve do po- nika po mogućstvu češće zalivati. U toku prve godine trav u kositi n a j­m anje 2 do 3 puta, dok u toku sledećih godina po potrebi.

T ravnjaci na kosinam a m oraju b iti kom paktni, što se postiže r e ­dovnim negovanjem i održavanjem :

— trav n jak e čistiti od korova,— gde pojedine vrste trav a (iz bilo kog razloga) izum iru, izvršiti

odm ah dosejavanje,— na m estim a gde je trav n i pokrivač m a kojim načinom oštećen,

popraviti ga odmah i izvršiti ponovno sejan je trave.b) Pobusavanje, po potrebi, predvideti na kosinam a sa padom ve­

ćim od 1 : 1,2, gde je otežano hum uziran je i sejan je semena.Buseni, isečeni najčešće u kom adim a 30 sa 30 cm, debljine 15 cm,

m oraju da budu čvrsti, od m ešavine više trav n ih v rsta sa jak im kore- nom, izvađeni sa suvog m esta najbliže okoline. Posle vađenja, busenje se može držati na lageru u m anjim naslagam a najduže 4 dana, zaštićeno od sunca, naizm enično okrenuto tra v a n a travu .

Kosine na kojim a će se polagati busenje prethodno popraviti i g ra ­buljom izbrazdati. Na priprem ljenoj kosini busene reda ti sa preklopom spojnica, ili ako to n ije dovoljno, slagati busen preko busena (si. 26). Na padovim a većim od 1 : 1,2, svaki d rugi busen p ričv rstiti za podlogu koljem dužine 25 cm, 0 1 do 2 cm.

T ravnjaci postali busovanjem održavaju se kao i travn jaci postali setvom semena. Ukoliko se na pojedinim busenim a trav a n ije održala, na takvim m estim a popravka se može izvršiti setvom semena.

47

e) R astin je raznih vrsta , sam ostalno ili u kom binaciji za za trav lji- van jem ili pobusavanjem upo treb ljava se za efikasn iju zaštitu od erozije.

K om binaciju za trav ljivan ja i ras tin ja prim eniti n a nagibim a većim od 1 : 2. R astin je saditi p re se jan ja semena.

Na istoj kosini odnosno padini može se, prem a terensk im i k lim at­skim uslovim a, upotrebiti kom binacija više v rsta ras tin ja , ili samo jedna vrsta . R astin je m ora da je otporno i dugotrajno, da im a razv ijen kore- nov sistem , da podnosi orezivanje. Izbor rastin ja , p rvenstveno autohtono, m ora se poveriti odgovarajućem stručnjaku .

S tarost sadnica određuje se prem a predviđenim v rstam a i uslovima terena. Prvenstveno se p rim en ju ju sadnice sta rosti 1 do 3 godine. R asti­n je saditi u pojedinačno iskopanim rupam a, u šahovskom poretku, u rovovim a ili sadiljkam a. Razm ak sadnica određuje se prem a nagibu terena, predviđenim vrstam a i sistem u sađenja, i kreće se od 0,25 do1,0 m.

Sadi se u toku proleća (m art, april) ili u toku jeseni (oktobar, no­vem bar). Povoljn ije je jesen je sađenje.

R astin je redovno negovati i održavati, p ri čem u im ati u vidu da prve godine po sađenju sadnice treba, po mogućnosti, što češće zalivati. U toku p rve dve godine osušene sadnice se zam enjuju . I) trećoj godini sadnice se orezuju i fo rm ira ju prem a nam eni i uslovim a terena. Svake godine, dok rastin je ne pokrije tlo, te ren čistiti od korova. U slučaju pojave b iljn ih bolesti, m oraju se blagovrem eno preduzeti m ere zaštite. P rored i van je sadnica vrši se prem a potrebi.

d) P leteri, m rtv i ili živi, podižu se na kosinam a i padinam a da o lakšaju i ub rza ju podizanje biljnog pokrivača (za trav ljivan je ili pobusa- vanje), ili se polja stvorena pleterom zaspu kam enom .

M rtve p le tere rad iti od jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg vrbovog, leskovog i drugog podesnog pruća po ukrštenom sistem u (mreža — si. 27). Veličina polja i visina p letera zavisi od pada kosina, sastava zem­ljiš ta i nam ene. Ove p letere održavati dok vegetacija ne preuzm e zaštitu od erozije. Istrulele, oštećene ili odnete delove p le tera odm ah zameniti.

SI. 27 '— M r tv i p le te r i

. Zive p le tere od pruća ili jedno ili dvogodišnjih reznica v rbe (Salix vinalis, Salix purpurea, Salix caprea), rede topole (Populus canadensis), podizati na strm im kosinam a kada je potrebno odm ah sprečiti snošenje m aterijala .

Zivi p le teri od pruća podižu se u rano proleće, najčešće po uk ršte - liom sistem u sa pomoćnim koljem (si. 28a) ili bez kolja (si. 28b). P rućei kolje ubadaju se pomoću kolca od tvrdog d rv e ta ili ćuskije u p re t­hodno nešto šire naprav ljene rupe. Posle Ubadknja u rupu zem lja se okolo m ora dobra nab iti, naročito u donjem delu.

Zivi p leteri od reznica podižu se prvenstveno u toku jeseni po istom sistem u kao i živi p le teri od pruća, s tom razlikom što je m aterija l p rip rem ljen U rasadnicim a, tj. reznice ožiljene.

Na slobodnom prostoru izm eđu p le tera saditi ras tin je pretežno n i­skog rasta , sa osobinam a razgranatog i dubokog korena.

Zivi p le teri se m oraju održavati i negovati sve dok se dobro ne ožile i nadzem no ne razgranaju . Osušene delove pruća odstran jivati.

Posle potpunog ožiljavanja u slučajevim a izb ijan ja više izbojaka, oba­viti orezivanje sa proredom . N eprim ljene, osušene ili oštećene žive ple­tere zam eniti novim.

SI. 28 — 2 iv i p le te r i

b) Bez kolja

a) Sa koljem

9. S ta ra ti se o pravilnom održavanju vegetacije i odgovarajućih obje­k a ta na kosinam a i padinam a.

Zajedničke odredbe za zemljani trup

Č lan 17.

1. Služba održavan ja je dužna da organizuje kontro lu s tan ja zem­ljanog tru p a rad i uočavanja svih prom ena koje mogu im ati posledica po bezbednost saobraćaja.

2. Na osnovu izveštaja po tačk i 1, služba održavanja će po potrebi odrediti s tručn jake za pregled ugroženih m esta. P rem a složenosti za­d a tka mogu se pozvati i s tručn jaci van železnice.

4 P r a v i ln ik 315 — s r p s k o h r v a t s k i

50

3. Z adatak s tručn jaka po tačk i 2. je da izvrši pregled ugroženih m esta, da predloži po trebne m ere za njihovu sanaciju tako da se na osnovu predloga može nap rav iti p ro jek tn i zadatak za izradu tehničke dokum entacije.

4. Radove prem a pro jek tnom zadatku potrebne za sanaciju i stab i­lizaciju ugroženih m esta tru p a pruge i okolnog terena, može pro jekto- vati samo ovlašćena pro jek tna organizacija.

P ro jek ti m oraju b iti u skladu sa važećim propisim a za pro jekto- van je železničkih pruga i m an jih objekata.

5. Nadzor nad izvršenjem radova prem a odobrenom p ro jek tu po U čki 4. m ora b iti poveren službi održavanja pruga.

6. U toku radova koji se izvode po projektu, ovlašćeni stručn i organ službe održavanja yodi g rađevinsku knjigu i građevinski dnevnik ako radove izvodi sam a služba, odnosno ovlašćeni stručni organ izvođača radova ako služba održavanja obavlja samo nadzor.

7. Radovi se m oraju izvoditi po važećim tehničkim uslovim a za g ra ­đenje železničkih pruga i ob jekata i tipovim a usvojenim od s tran e ZJZ.

8. Posle završetka radova na postojećoj pruzi, u tehničku doku­m entaciju, koja se čuva u službi održavanja, uneti sve prom ene nastale u toku izvođenja radova.

9. I m anji radovi na održavanju zem ljanog tru p a i okolnog te rena koji se izvode u toku eksploatacije pruge bez pro jek ta ili u h itn im slu ­čajevim a, ako su od bitnog u ticaja na dalje održavanje pruga, m oraju se naknadno uneti u odgovarajuću tehničku dokum entaciju.

10. U hitn im slučajevim a predvideti mogućnost neposrednog pre- đuzim anja m era u cilju privrem enog obezbeđenja saobraćaja, a istovre­meno traž iti izlazak na teren stručnjaka, koji će, kada vrem enske p r i­like dozvole, postupiti po tački 3.

11. Posle izvršenih radova na sanaciji i stabilizaciji zem ljanog trupa, m ora se organizovati kontrola nad izvršenim radovim a da bi se dobili iskustveni podaci o ponašan ju saniranog tru p a pod saobraćajem , kao i okolnog terena.

III. ODRŽAVANJE MOSTOVA I PROPUSTA

Pojmovi, obaveze

Član 18.

1. Pod m ostovim a i propustim a po članu 2. ovog prav iln ika pod- razum evaju se. osim m ostova i propusta, uključivo podvožnjaka, još i

51

pešački prelazi iznad pruge ako su oni osnovna sredstva železničke organizacije, podzemni prolazi ka peronim a, signalni mostovi i signalne konzole.

2. Obaveze železničke organizacije p ri održavanju podvožnjaka i nadvožnjaka određene su članovim a 93. i 94 Osnovnog zakona o izgrad­n ji železnica, o saobraćaju i bezbednosti na železnicam a (u daljem tek ­stu : Zakon o izgradnji železnica).

Odredbe člana 93. Zakona o izgradnji železnica koje se odnose na nadvožnjake, shodno se p rim en ju ju i n a pešačke prelaze iznad pruge ako oni nisu osnovna sredstva železničke organizacije.

3. Odredbe ovog prav iln ika odnose se i na održavanje:— zajedničkih stubova m ostova sa posebnim konstrukcijam a za

prugu i jav n i put,— zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija m ostova za prugu

i javn i p u t gde je železnički kolosek potpuno odvojen od koloseka za jav n i put,

— još postojećih mostova za prugu i javni pu t sa zajedničkim s tu - bovima, zajedničkom konstrukcijom i zajedničkim kolosekom.

4. Pod propustim a podrazum evaju se objekti sa rasponom glavnih nosača ^ 5,0 m na ležištim a ili sa zglobovima. Ukoliko ovi objekti ne- maiju ležišta ili zglobove, data m era se odnosi na otvor.

Postojeći propusti ispod 1,0 m otvora podiežu ovim odredbam a samo po posebnoj odluci ZTP-a, inače za n jih važe odredbe ovog prav iln ika iz dela II — O državanje zem ljanog trupa.

5. Pod m ostovim a se podrazum evaju objekti sa ukupnim rasponom glavnih nosača > 5,0 m na ležištim a ili sa zglobovima. Ukoliko ovi objekti nem aju ležišta ili zglobove, data m era se odnosi na otvor.

6. Cevovodi, vodovodi i druge slične instalacije koje sa svojim za­štitn im konstrukcijam a odnosno cevim a prolaze ispod pruge, spadaju prem a svojim dim enzijam a u m ostove ili propuste.

Evidencija i tehnička dokumentacija

Č lan 19.

Za sve objekte pod tačkom 1. prethodnog člana, njihovi korisnici m oraju voditi tehničke i druge podatke, i to:

— spiskove.— knjige eksploatacije i održavanja,— tehničku dokum entaciju.1. Spiskovi

52

a) Spiskove, koji daju najnužn ije tehničke podatke o objektu , po­pun java radna jedinica za održavanje p ruga po prugam a ili delovim a pruga na svojoj te rito riji, posebno za m ostove a posebno za propuste.

Po jedan prim erak ovih spiskova dostavlja se građevinskoj službi odgovarajućeg ZTP-a. O brazac za ove spiskove propisuje svako ZTP za svoju te rito riju .

b) D obijene spiskove ZTP objed in ju je po prugam a ili delovim a p ru ­ga na svojoj te rito riji. Po jedan p rim erak ovakvih spiskova Z T P-a do­stav lja ju G rađevinskoj službi Z ajednice JZ.

c) Zajednica JZ ob jed in ju je spiskove dobijene od ZTP po prugam a n a m reži JZ.

d) Spiskovi se vode po obrascu koji za svaki ob jek t obavezno sadrži sledeće podatke:

— redni broj m osta odnosno propusta;— kilom etarski položaj aritm etičke sredine objekta (bez inundacije),

u kriv in i R = . . . m, u pravoj (ispunjava se jedno ili drugo) i u nagibu ± i = . . . %o;

— naziv vodotoka ili saobraćajnice preko koje ob jek t prelazi;—• ugao zakošenja ob jek ta: p rav ili kosi pod . . .°, sa kosinom desno

odnosno levo;— - v rstu i kvalite t m a terija la :

noseće konstrukcije,stubova, krila, ležišne grede i tem elja;

— sta tičk i sistem noseće konstrukcije;— broj i veličinu otvora;— ukupnu dužinu objek ta (razm ak parapetn ih zidova k ra jn jih s tu ­

bova);— broj i veličinu raspona;— sta tičku širinu ob jek ta (osni razm ak ležišta);— svetlu širinu objekta (između u n u ta rn jih ivica g lavnih nosača od­

nosno ograda);— položaj koloseka na ob jektu;— svetlu v isinu objek ta od gornje ivice šine (GIŠ) do donje ivice

gornjeg sprega odnosno donje ivice rigle portala;— prolaznu visinu ispod ob jek ta (od' VV odnosno n ivelete p u ta do

donje ivice konstrukcije (DIK));,— kolovoz (otvoren, zatvoren);— godinu građenja, godinu obnove, godinu rekonstrukcije ;

— propise na osnovu kojih je ob jek t računat;— kategoriju objekta prem a propisim a ZJZ br. 1390/70 (dozvoljeno

opterećenje po osovini i dužnom m etru);— dozvoljenu brzinu vožnje preko objekta; ako postoji ograničena

brzina, navesti usled čega;— postoji li tehnička dokum entacija objekta i ko ja (kom pletna, samo

statički proračun, samo crteži);— broj koloseka na objektu;— objekt je na koloseku desnom, levom;— građevinsku visinu (od D IK do G IŠ);— konstruk tivnu visinu (od gornje ivice kvadera (GIKV) do GIŠ);— tip koloseka i način pričvršćenja;— v rstu i položaj dilatacionih sprava;— kod čeličnih i spregnutih konstrukcija:

težinu čeličnih delova konstrukcije i ležišta, spojna sredstva,površinu delova za bojenje;

— postupak prednaprezanja;— negabaritna m esta;— prim edbe. \

2. K njiga eksploatacije i održavanjaa) K njige eksploatacije i održavanja vodi radna jedinica za održava­

n je pruga za svaki m ost i p ropust zasebno, po prugam a ili delovirm pruga i po stacionaži bez obzira na v rstu m aterija la konstrukcije.

Svrha vođenja ove kn jige je mogućnost uvida u stan je objekta, te se u ovu kn jigu ne prep isu ju tehničk i podaci o ob jek tu koji se nalazi u spisku.

Jedn im objektom sm atra ju se sve konstrukcije za prem ošćenje na zajedničkim obalnim i rečnim stubovim a, kao i ovi stubovi.

Ako konstrukcije leže uporedo na zajedničkim stubovim a, a pripadaju paraleln im prugam a, opet se vode u jednoj knjizi za jednu prugu. U knjizi za drugu prugu pribeležiti za koju prugu se konstrukcija vodi.

b) U ovu kn jigu se unose:— zapisnik o tehničkom pregledu;— upo trebna dozvola;— zapisnik o tehničkoj p rim opredaji objekta;— prep is ugovora o posebnim pravn im odnosim a, obavezi održa­

van ja , dozvole;

— izvod iz građevinskog dnevnika o nepravilnostim a nastalim pri građenju , na šta obratiti pažnju p ri pregledim a i isp itivan ju ;

— svi oni podaci koji služe za ocenu funkcionalnosti odnosno sigur­nosti objeka (vodostaji, kote tem elja i dr.);

— zapisnici o izvršenim pregledim a, isp itivanjim a i prohnom opte­rećenju, o čemu treba voditi računa p ri narednim pregledim a i isp iti­vanjim a;

— podaci o obavljenim opravkam a. ' 'c) Na prvoj stran i ove knjige m ora b iti n ac rtana skica ob jek ta u

tri p ro jekcije (prim er za. čelični most, vidi sliku 29) sa odgovarajućim podacima.

d) Poseban prilog ove knjige za čelične i spregnute ob jek te je evi­dencija q bojenju, iz koje se m ora videti za svako bojenje, obnovu i opravku boje:

— datum izvršenja;— način čišćenja (ručno, peskarenje, plam en) i vrem e;— osnovni premaz, broj, m aterija l, isporučilac, vrem e;— pokrivni prem az, broj, m aterija l, isporučilac, vrem e;— način nanošenja (prem azivanje, p rskanje);— površina (za popravke u procentim a od ukupne površine);— izvođač;— posebni podaci.e) U ovu kn jigu beleže se i sve kasn ije nastale prom ene na ob jek­

tim a, te je treba voditi tako da ima m esta za upisivanje tih prom ena.

3. Tehnička dokum entacijaa) Tehnička dokum entacija m ora da postoji za svaki m ost i p ropust

posebno, sređeno po prugam a ili delovim a p ruga i po stacionaži.P regledi i isp itivan ja m oraju se oslan ja ti na tehničku dokum en­

taciju.b) Ova dokum entacija, koja počinje da se vodi već pri početku

građenja objekta, p ri p rim opredaji objekta se p redaje nosiocu prava korišćenja sredstava, koji je čuva i dalje po potrebi dopun ju je ili de- lim ično m enja za radove koji su izvedeni ha ob jek tu u toku eksploa­tacije.

c) Tehnička dokum entacija pruža sve pojedinosti o objektu i m ora da sadrži:

— sadržaj dokum entacije;— statički proračun;

Skic

a m

«st

a

56

— crteže na osnovu kojih je ob jek t izveden, sa svim ispravkam a u toku izvođenja. Saglasnost crteža sa izvedenim radovim a m ora overiti nadzorni organ. U slučaju izuzetno velikih mostova, crteži se mogu po­sebno čuvati a u dokum entaciji toga objekta naznačiti m esto čuvanja crteža;

— proračun težine (specifikacija) za čelične, odnosno proračun ko­ličina za m asivne objekte;

— posebne tehničke uslove;— izveštaj o dovršenju radova (građenje, obnova, rekonstrukcija)

i obračun troškova;— podatke o zem ljištu i njegovom ispitivanju , o obliku i dubini

stvarno izvršenog fund iran ja i o naprezan ju u tem eljim a;— podatke o reperim a, sta ln im tačkam a i m ernim m estim a;— podatke o m ehaničkim osobinam a upotrebljenog m aterija la , o

stvarnom načinu izvođenja, izvršenim pregledim a i ispitivanjim a uzoraka;

— dokum ente o nastalim prom enam a od puštan ja ob jek ta u sao­braćaj (naknadni radovi, izmene, obnova, rekonstrukcija);

— građevinski dnevnik i g rađevinsku knjigu.d) Za postojeće m ostove i p ropuste za koje ne postoji tehnička do­

kum entacija ili je ova nekom pletna, izrad iti je ili dopuniti, i to:— izrad iti crteže noseće konstrukcije i stubova na osnovu poda­

tak a snim ljenih na te renu (razm era prem a propisim a za pro jektovanje m ostova);

— izraditi kontro ln i sta tičk i proračun za važeću šem u opterećenja iz propisa za p ro jek tovanje mostova, tj . odrediti kategoriju m osta od­nosno propusta prem a Propisim a o kategorizaciji pruga, ZJZ br. 1390/70.

Kontrola stanja mostova I propusta

Član 20.

1. Da bi se u svako doba korišćenja ob jekata navedenih pod tač- kom 1. čl. 18. obezbedila n jihova ispravnost u pogledu sigurnosti i fun ­kcionalnosti, m ora se obav lja ti opšta kontro la stan ja ovih objekata. Ovu kontro lu obavlja služba održavan ja pruga putem :

— stalnog nadzora,— povrem enih pregleda,— specijaln ih pregleda i isp itivan ja.2. K ontrolu putem pregleda i isp itivan ja obavljati prvenstveno od

ap rila do juna, kako bi se eventualno po trebni m an ji radovi na opravci

mogli pređuzeti još u povoljno godišnje doba. P ri tom e obratiti posebnu, pažnju na nepravilnosti konstatovane pri poslednjem pregledu.

Stalni nadzor

Član 21.

1. Osim kontrole stan ja m ostova i propusta od strane šefa pružne deonice, poslovođe pružne deonice i čuvara pruge, m osta, tunela, kosine u sklopu nadzora svoga re jona pruge, za staln i nadzor nad ovim objek­tim a ZTP će svojom organizacijom , a prem a stvarnoj potrebi, odrediti jednog ili više stručnih radn ika sa najm an je srednjom stručnom spre­mom u građevinskoj struci (u daljem tekstu ovog p rav iln ika: tehn ičar za sta ln i nadzor).

Broj tehn ičara za staln i nadzor na te rito riji jednog Ž T P-a odrediti u zavišnosti od broja, ka rak te ra i s tan ja m ostova i propusta.

2. Za pregled ovih ob jekata u svome rejonu tehn iča r za sta ln i n ad ­zor m ora da sastavi svake godine operativni p lan u zavisnosti od m ate­rija la , ka rak te ra i stan ja objekta. Ovaj p lan odobrava rukovodilac radne jedinice za održavanje pruga, svaki za objekte n a svojoj deonici pruge.

Najveći in te rval ovih pregleda tam o gde se na objektu ne prim e- ćuju duže vrem e n ikakve prom ene može b iti jedna godina, izuzev p re ­gleda provizornih i drvenih mostova, gde in terval ne sme b iti veći od 3 meseca.

P reg led ob jekata tehn iča r za sta ln i nadzor obav lja sa šefom pružne deonice i poslovođom pružne deonice.

3. S taln im nadzorom uočavaju se neispravnosti koje su spolja v id ­ljive kao:

— rđavo stan je koloseka na objektu,— rđavo stan je kolovozne table,— deform acije ili pukotine u objektim a,— znatn ije slab ljen je preseka čeličnih elem enata korozijom,— upadljive v ibracije i pom eranja konstrukcije,— oštećenja od velike vode i leda,— oštećenja od vozila p ri saobraćajnim udesim a n a ili kod mosta,— prom ene na objektu od dejstva m raza, spuštan ja nivoa podzem­

ne vode, klizanja i sleganja terena,— prekid razn ih vodova na objektu.

4. Ako tehn ičar za sta ln i nadzor p rim eti n a ob jektu opasne znake, tražiće odm ah da se izvrši vanredan pregled (čl. 23, t. 2). O vakvi objekti m oraju se posebno osm atrati u vrem enskim razm acim a prem a potrebi.

58

U slučaju neposredne opasnosti, rukovodilac rad n e jedinice za odr­žavanje pruga odmah će uvesti sve potrebne građevinske i saobraćajne m ere kao zatvor koloseka, puta, vodenog toka, lagana vožnja, pomoćno podupiranje i si., a u slučaju kritičnog stan ja po bezbednost saobraćaja, tehn ičar za staln i nadzor odm ah će sam preduzeti h itne mere.

5. Posebna pažnja m ora se obratiti na stan je zaštite čelika od koro­zije. Izgled zaštitnog prem aza m ora b iti stalno kontrolisan, je r se na ta j način može odrediti u kojoj su se m eri pojavila oštećenja na p re ­mazim a. Najčešća oštećenja prem aza su naprsline, m ehurići, pojave rđe, un išten je gorn jih prem aza i odvajan je gornjeg prem aza od m aterijala.

K ontrolisati da li su površine čiste (naslage b la ta , šljaka, pepeo i d ruga nečistoća) i da li je sprečeno zadržavanje vode na bilo kom delu konstrukcije. Svu nečistoću odm ah uklan jati, zaostalu vodu odvesti, a nedostatke prem aza odm ah otkloniti je r svako odugovlačenje im a za posledicu povećanje oštećenja i poskupljenje troškova održavanja. P ri tome voditi računa i o spoljnjim uslovim a (tem peratura, vlaga itd.), koji su veoma važni za uspešno izvođenje zaštitnog prem aza.

6. Nadzor nad objektim a koji samo prem ošćuju postro jen ja JZ (nad­vožnjaci, pešački prelazi iznad pruge van osnovnih sredstava železničke organizacije) svodi se na konstatacije da li stan je objekta ne ugrožava bezbednost saobraćaja i opštu sigurnost na postro jenju JZ. Ako toga ima, kod zain teresovanih organizacija preduzeti potrebne mere.

Pri. tom e naročito kontro lisati da li voda sa takvog ob jek ta pada eventualno na vozni vod elek trific iran ih pruga, što treb a odm ah sprečiti.

7. O nadzoru nad objektim a tehničar za staln i nadzor vodi dnevnik. Samo u slučajevim a kada treba nešto preduzeti, tehn iča r ša lje izveštaj nadležnoj radnoj jedinici za održavanje pruga o pojedinim objektim a, sa eventualnim pozivom da se izvrši i vanredan pregled (vidi čl. 23,t. 2).

8. P rilikom obilaska odnosno pregleda svoga rejona, tehn ičar za staln i nadzor m ora uvek da se jav i nadležnom rukovodiocu radne jed i­nice za održavanje pruga.

9. Za obavljan je pregleda po članovim a 22. do 24, tehn ičar za stalni nadzor je dužan da preko radne jedinice za održavanje pruge izvrši sve potrebne priprem e.

10. Svi radovi na opravci m ostova i p ropusta predviđeni zapisni­kom o pregledim a i isp tivanjim a i koje izvodi sam a železnička organi­zacija, izvršuju se preko tehničara za staln i nadzor. On izvodi ove ra ­dove pod kontrolom za to određenog lica, koje m ora b iti diplom irani građevinski inženjer.

Ako radove izvodi speci jalizovano preduzeće van železnice, kontro lu nad izvođenjem radova obavlja ZTP.

11. Tehničar za staln i nadzor može izvoditi sam ostalno samo one radove iz prethodne tačke ko je naznači dip lom irani građevinski in ­ženjer.

12. Za vrem e izvođenja radova na mostu, za bezbednost saob ra­ća ja na m ostu odgovoran je tehn ičar za staln i nadzor.

Povremeni pregledi

Član 22.

1. Povrem ene preglede m ostova i propusta obavlja radna jedinica za održavanje pruga i ZTP u užem smislu. S vrha ovih pregleda je u tv r ­đ ivanje s tan ja objekata u celini rad i o tk lan jan ja u tv rđen ih nedostataka. P reglede obavljati van saobraćaja, kao i p ri prelazu vozova.

2. Inžen jer koji rukovodi pregledom m ora izrad iti program pregleda, za šta treba priprem iti najnužn iji alat. U slučaju potrebe za o tv a ra ­njem nevidljivih delova objekta, p rip rem iti a la t za skidanje zaštitnog prem aza, obijanje m altera , betona, za raskopavanje tem elja.

3. Ako treba opažati ugibe, inženjer koji rukovodi pregledom izvr- šiće izbor probnog opterećenja.

4. P re pregleda objekti se m oraju dobro očistiti, naročito u uglo­vima i teško pristupačnim m estim a.

5. S obzirom na opasnost rad a na mostu, p reduzeti i strogo se držati m era HTZ.

6. P re početka pregleda objekata na e lek trific iran im prugam a, oba- vestiti odgovarajuću službu, koja će se postara ti da radnici koji uče­stvu ju u pregledu ne budu ugroženi instalacijam a pod naponom.

7. Radi obavljan ja pregleda po čl. 24. ovog prav iln ika, radna je d i­nica za održavanje pruga će om ogućiti p ristup pojedinim d e lo v im a ' objekta shodno program u pregleda uz pomoć skele i drugih potrebnih sredstava. Po potrebi, ukloniti zastor, pod i zaštitne table p ro tiv dim ai preduzeti saobraćajne mere.

Povremeni pregledi na nivou radne jedinice za održavanje pruge

Član 23.

1. Ove preglede obavlja redovno u niže navedenim rokovim a, po prav ilu bez skela i instrum enata, radna grupa sastav ljena od p redstav ­n ika radne jedinice za održavanje pruga (koji m ora b iti diplom irani građevinski inženjer), tehn ičara za sta ln i nadzor i šefa pružne deonice

60

K ada se obavlja pregled po ovom članu, izostaje pregled po članu 21.

2. Na poziv tehničara za staln i nadzor (čl. 21, t. 4), ista radna grupa će izvršiti i vanredan pregled pojedinih ob jekata van predviđenih ro­kova, a naročito posle elem entarn ih nepogoda (poplave, odnosno k a ta ­strofalne vode, lavine, led, neobično jak i vetrovi, izuzetno niske tem ­perature , požar, zem ljotres itd.) i udesa n a objektu.

Po potrebi, na poziv, vanrednom pregledu prisustvovaće i s tručn jak za m ostove koga odredi ŽTP.

Obim vanrednog pregleda obično je isti kao i redovnog, ali se p re­m a nalazu stručn jaka ovlašćenih da v rše pregled ta j obim može sm a­n jiti ili p roširiti (npr. samo pregled zavarenih šavova).

3. Pregledi po tački 1 ovog člana obav lja ju se u sledećim rokovim a:— m asivni mostovi, izuzev od prednapregnutog betona, i konstru ­

kcije sa ubetoniranim glavnim nosačim a — jedanpu t u tr i godine,— čelični (uključivo sa spregnutim nosačim a) i m ostovi od p red ­

napregnutog betona — jedanpu t u dve godine,— provizorni mostovi — dvaput godišnje,•— propusti — jedanpu t u tr i godine,— obalni i rečni stubovi izloženi podlokavanju — posle svake velike

vode, a najm an je jedanpu t godišnje.

4. Na čeličnim m ostovim a i m ostovim a sa spregnutim nosačim a:a) Na koloseku pregledati i p roveriti:— položaj koloseka po niveleti i sm eru;— da li su šine, gde je to predviđeno, zavarene i da li im a puko­

tin a na zavarenim sastavim a;— da li su šine i pragovi propisno pričvršćeni za konstrukciju ;— debljinu zastora na m ostovim a sa zatvorenim kolovozom, koja

ne sme b iti ni m anja ni veća od projektovane;— stan je projektom predviđenih podm etača ispod šina;— ustanoviti do tra ja le i oštećene pragove koji ne mogu odgovarati

svome zad a tk u ;— da li su u redu sigurnosne odnosno šine vodice;— da li dilatacione sprave ispravno funkcionišu;— stan je poda.b) Na konstrukciji pregledati:— da pojedini elem enti konstrukcije- nisu deform isani, oštećeni iz-

vijeni, uv rnu ti. E ventualna m eren ja obavljati na istom m estu gde su obavljena .prethodna m eren ja, rad i m ogućnosti upoređenja;

61

— stan je prem aza i mogući početak rđ an ja n a i oko spojnih s red ­stava (zakivci, sve v rste zavrtn jeva, zavareni šavovi) naročito u p rik ­ljučcim a kolovoznih nosača i spregova, kao i duž spoja između betona i čelika. U nalazu navesti i verovatan uzrok;

— im a li pukotina u delovim a konstrukcije, naročito na v e rtik a l­nim lim ovim a podužnih nosača u blizini p rik ljučaka za poprečne nosače. Ukoliko se ne vide okom, znaci ko ji ukazuju n a posto jan je pukotina su: crvenom rke trak e i m rlje duž pukotine, raspadan je i lju šten je boje na m estu gde se po jav lju ju pukotine;

— zakivke u pogledu labavosti naleganja g lava i šavove u pogledu pukotina, naročito na p rik ljučcim a kolovoznih nosača. S igurni znaci za ovo su pukotine u boji n a glavam a zakivaka odnosno n a šavovim a;

— ležišta i zglobove u pogledu pravilnosti položaja i rada, čistoće, oštećenja, funkcionalnosti, da valjci ne lupa ju za vrem e prolaza vozova i da li su podmazani, i s tan je podlivke;

— da li su u redu u ređa ji za pregled konstrukcije, kanali za kablove, sistem za odvodnjavanje na mostu, zaštitne tab le p ro tiv dim a, zaštitn i u ređa ji na elek trific iran im prugam a, svi saobraćajn i znaci, ledobrani i ledolomi, branici pred čeličnim stubovim a podvožnjaka. O bratiti pažnju na v itoperen je konstrukcije i n jen ih elem enata, dobro m eđusobno nale- ganje elem enata i slabljenje p reseka rđom.

e) Posebno proveriti da li su pešačke staze dobro povezane sa no ­sećom konstrukcijom i da li su pod i ograda bezbedni, kao i da li na konstrukciji postoje ograde na m estim a predviđeinm važećim propisim a za pro jek tovan je železničkih mostova.

d) Kolovoznu ploču spregnutih nosača pregledati po odredbam a za m asivne mostove.

e) K ontrolisati svetli p rofil ob jek ta u odnosu na slobodni profil.f) P reg ledati kanale za kablove i tab le za zaštitu od dima.

5. Na m asivnim mostovim a, uključivo konstrukcije sa ubetonira- nim glavnim nosačim a, osim koloseka kao pod tačkom 4a:

a) P reg ledati sve zidove naročito nosećih delova, i to u pogledu pukotina, raspadanja , odvaljivanja, deform acija, isp iran ja m altera — r a ­stvora iz spojnica. Radi p raćen ja rada opasnih pukotina od jednog p re ­gleda do drugog, naneti cem entne trak e ili uzidati staklo sa datumom.

b) U tvrd iti:— da li su u redu izolacija, sistem za odvodnjavanje, dilatacione

fuge, zglobovi i prelazni uređaji,— da li im a ogoljene arm atu re ,

62

— da li zaštitn i sloj betona čvrsto p rian ja za arm a tu ru odnosno za čelične nosače,

— da li ima pojave rđe po površini betona, što je posledica nedo­voljnog zaštitnog sloja, ^

— da li ima pukotina od m raza koje su paralelne kanalim a za p red - naprezanje, što treba u tv rd iti naročito posle p rve zime od p u štan ja u saobraćaj.

c) P roveriti kvalite t betona otkucavanjem čekićem ili bušenjem probnim dletom. P ri o tkucavanju čekićem beton dobrog kvalite ta daje čist zvonak zvuk, ne osipa se i n e drobi se. Tupi zvuk p ri ud aru čeki­ćem ukazuje i na pojavu šup ljina u m asi zida.

6. Preglede obalnih i rečnih m asivnih stubova, krila, kegli, ledo- brana, ledoloma i rečnog korita obavljati prvenstveno za vrem e n a jn i­žeg vodostanja.

Pored odredaba datih za m asivne m ostove u tv rd iti:— da li se p rljavština i voda ne zadržavaju na ležišnim gredam a

odnosno kvaderim a;— da li su ležišne grede odnosno kvaderi oštećeni, ispucali i da li

su la b av i;— da li ima oštećenja stubova ispod ležišta od potresa usled sao­

braćaja ;— da li je nastalo sleganje i pom eranje stubova i krila, naročito

kod kontinu iran ih nosača;— da li im a oštećenja površine zida od vode, m raza (do trajalost i

ispadanje m altera, raspadan je kam ena, betona), m ehaničkih oštećenja od leda, podlokavanja od erozivne snage vode, zasipanja od bujičarsk ih reka i potoka (što dovodi do napada na tru p pruge), dub ljen ja korita, rušen ja obala. D ubina vode oko stubova i ledobrana, rad i konstatovanja nastalih zasipanja i podlokavanja, može se m eriti na sledeći način:

u slučaju m an jih dubina — letvom sa prikucanom daščicom n a d o ­n jem k ra ju , da p ri postav ljan ju na dno le tva ne tone u m ulj ili m eko dno. Letva treb a da im a podelu n a po 10 cm; u slučaju većih dubina — kanapom sa tere tom težine 10 do 30 kp na donjem k ra ju i čvorovim a obeleženim podelom n a po 50 cm. K anap se zabacuje uzvodno, tako da te re t padne na dno kod m esta m erenja;u slučaju velikih dubina — ehosonderom ;— da li im a pukotina i naprslina od unu trašn jeg naprezanja, od n e­

jednakog sleganja, deform acija ili nag in jan ja, ton jen ja ,— da li im a skrivenih defekata u zidovima stubova, što se o tkriva

kucanjem po površini,

63

— stan je ledobrana i ledoloma, naročito drvenih, je r drvo u tim uslovim a k ra tko traje . U stanoviti da li su pravilno postavljeni i kako su dejstvovali u prošlim zim am a kao zaštita m osta p ro tiv navale leda.

7. P ri pregledu provizornih m ostova proveriti:— položaj konstrukcije u sva tr i pravca i eventualnu izvitoperenost,— stan je koloseka i noseće konstrukcije,— da li kolosek na konstrukciji i konstrukcija na ležištim a čvrsto

naležu,— stan je svih zav trn jeva i okova za vezu,— stan je oslonca (vitlovi, jarm ovi), drvenih m akaza, klešta, pokla-

pača i veza, naročito onih delova koji se nalaze u zoni prom enljive v laž- nosti, kao i m esta u kojim a se može zadržati vlaga, a n ije omogućeno brzo isušivanje,

— da li postoje oštećenja od predm eta koje nosi voda ili od leda.P ri tom e ustanoviti s tan je drvenih elem enata: tru lost, pukotine,

pohabanost, uvijenost, zgnječenost, iskrivljenost, prelom i itd. N aročitu pažnju obratiti na eventualnu pojavu tru ljen ja na m estim a gde je drvo izloženo naizm ekjčnom kvašenju i sušenju.

Na jarm ovim a proveriti vertikalnost šipova (viskom), da li im a pod- lokavanja i kojih razm era (m erenje: vidi t. 6), da li m eđu šipovima pri dubini vode preko 6 m ima podvodnih veza, da li postoji predviđeni kam eni nabačaj oko jarm ova i m eđu šipovima u samom jarm u.

8. P ri pregledu ratnosklapajućih mostova pregledati sve zavrtn jeve da li su čvrsto pritegnuti i podmazani, kao i stan je prem aza.

9. Na objektim a osetljivim na sleganje i objektim a fundiran im na nestabilnim terenim a proveriti da li su nastupile prom ene u odnosu na poslednja zapažanja, naročito da li ima novih pukotina ili povećanje postojećih, da li je očuvan slobodan profil na i ispod mosta, da li je u ledu prelaz na trup pruge po osi i niveleti. U ta j pregled uključiti i n ivelisanjc konstrukcije uz poređenje sa prvobitn im stanjem .

10. P roveriti da li su reperne stalne tačke još na svom prvobitnom m estu i kontro lisati stan je vodom erne letve.

Povremeni pregledi na nivou ŽTP-a

Č lan 24.

1. Ove preglede obavlja redovno u niže navedenim rokovim a, po potrebi uz pomoć skela i instrum enata, radna grupa koju čine stručn jak za m ostove — diplom irani inžen jer službe održavan ja 2T P -a, diplom i­ran i inžen jer radne jedinice za održavanje pruga i tehn ičar za staln i nadzor.

64

K ada se obavlja pregled po ovom članu, izostaje pregled po čla­nu 23.

2. Na poziv radne jedinice za održavanje pruga, u slučaju potrebe, inženjer Z T P-a m ora izvršiti i vanredan pregled, van predviđenih ro ­kova. Kod težih slučajeva vrše se specijalni pregledi i isp itivan ja prem a odredbam a u članu 26.

3. P regledi po tački 1 ovog člana obavljaju se u sledećim rokovim a:— m asivni mostovi, izuzev od prednapregnutog betona — jedanpu t

u šest godina, v,— čelični (uključivo sa spregnutim nosačim a) i m ostovi od p red­

napregnutog betona — jedanpu t u četiri godine,— provizorni mostovi — jedanpu t godišnje.

4. P ri pregledim a po ovom članu, pregleda se i proverava tem elj- n ije sve što je pom enuto kod pregleda po članu 23.

a) Na čeličnim m ostovim a i mostovim a sa spregnutim nosačim a treba posebno:

— detaljno pregledati u pogledu pukotina pojedine elem ente kon­strukcije, naročito kod prik ljučaka kolovoznih nosača; brižljiv ije na konstrukcijam a koje su bile rušene;

— proveriti ispravnost zakivaka (otkucavanjem sam o ako se sa si­gurnošću ne može u tv rd iti da li je zakivak labav), posebno onih koji su teško pristupačni. Labave zakivke označiti vrhom odgovarajućeg čekića, a one zakivke koji se neće odm ah zam enjivati obeležiti na obema g la­vam a upadljivom bojom, da bi se kasn ije mogli lako raspoznati. Even­tualno oštećenje boje usled udaran ja čekićem po glavi zakivaka pri isp itivan ju blagovrem eno popraviti;

— u spojevim a raznim vrstam a zavrtn jeva (obični, prednapregnuti) kontro lisati da li su nav rtk e propisno pritegnute. P ritezan je prednapreg- nu tih zavrtn jeva kontrolisati na 5 do 10°/o od celokupnog bro ja zav rt­n jeva u spoju. Radi toga n a jp re položaj nav rtk e obeležiti i odvrnuti je na jm an je 60°, p ri čemu prid ržavati glavu zavrtn ja . Za odv ijan je n a v r t­ke po treban je m om ent od 70 do 75®/# m om enta p ritezan ja. N avrtku zatim opet p ritegnuti do obeleženog početnog položaja, za šta je po tre­ban najm an je teorijsk i propisani m om ent p ritezan ja. Ako jedan p red ­napregnu ti zavrtan j u spoju može ponovo da se pritegne momentom m anjim od teorijskog, m oraju se kontro lisati i po potrebi p ritegnu ti svi zavrtn jev i spoja do propisanog praktičnog m om enta pritezan ja;

— otk riva ti pukotine i slabo p rian jan je zavarenih šavova, naročito na priključcim a kolovoznih nosača, na početnim i završnim ugaonim šavovim a pojasnih lamela, na priključcim a ukrućen ja za pojaseve, na

sučeonim šavovim a vertikaln ih lim ova i pojasnih lam ela. Na sum njivim m estim a m ora se odstran iti pokriveni prem az i šavovi pažljivo preg le­dati, po po trebi i lupom i o tkucavanjem čekićem;

— pri pregledu prem aza, naročito na objektim a novijeg načina iz­vođenja gde je rđavo izrađen i nedovoljno održavan prem az neposredna opasnost za saobraćaj, u tv rd iti stepen prorđalosti, uključivo na delovi- m a nosača neposredno ispod pragova i na u n u trašn jim površinam a sandučastih preseka i drugim teško pristupačnim m estim a. Prem az spo­jeva prednapregnutim zavrtn jim a u području glava i navrtk i, kao i duž spojnica tarue ih se površina, ne srne b iti oštećen. N apukli prem azi n a ­vode n a sum nju o sm anjen ju prednaprezanja zav rtn jeva ili da je n a ­stupilo klizanje, što znači da se potrebno prednaprezan je m ora isp itati;

— obratiti pažnju na oblik p ritisnu tih elem enata. P rav ilnost se p roverava pomoću tanke čelične žice zategnute uz ivicu elem enta;

— kontrolisati m eđusobni odnos glavnih nosača u horizontalnom i vertikalnom pravcu, kao i visinski položaj svih oslonaca u odnosu na jednu sta lnu tačku.

b) F rL pregledu ob jekata od prednapregnutog betona u pogledu pukotina, deta ljn ije p regledati zategnutu zonu sa pretpritiskom . U slu ­čaju rada pukotina pod saobraćajem , zah tevati isp itivan je pritegnutosti zavrtn jeva.

c) U slučaju potrebe za opažanjem ugiba, u tehničkoj dokum enta­ciji naći sa kakvim je nadvišen jem (u sredini raspona) m ost bio izveden i ovo nadvišenje kontro lisati u neopterećenom i opterećenom stan ju mosta.

Od pregleda do pregleda upoređ ivati ugibe sa veličinom dozvolje­nog ugiba.

d) P ri pregledu obalnih i rečnih stubova, ako postoji sum nja da su pod vodom oštećeni, može se koristiti gnjurac, a u posebnom slučaju i podvodna kam era.

e) P ri pregledu provizornih m ostova i propusta na drvenim oslon­cima, p roveriti zahvaćenost tru lje n ja po potrebi vađenjem čepova.

P ri pregledu provizornih ratnosk lapajućih m ostova proveriti i ugib.

5. Osim pregleda po tački 1. i 2. ovog člaha, isti organi obavljaju i tzv. dopunske preglede, i to zavaren ih i spregnu tih konstrukcija tri m eseca posle početka eksploatacije obavezno, a i posle prve zime ako je konstrukcija bila izložena izuzetno niskim tem peratu ram a.

a) Na zavarenim konstrukcijam a pregledati varove rad i o tk riv a­n ja naprsl'ina i slabog p rian jan ja usled lošeg zavarivan ja.

b) Na spregnutim konstrukcijam a kontro lisati:

5 Praviln ik 315 — srpskohrvatski

66

— ugibe glavnih nosačar— varove rad i o tk rivan ja naprslina i slabog p r ia n ja n ja usled lošeg

zavarivanja,— beton rad i o tk rivan ja naprslina,— dodirne površine izm eđu čelika i betona u pogledu eventualnog

m eđusobnog odvajanja.c) N a konstrukcijam a osetljivim na sleganje, ako su fund irane na

nestabilnom terenu, preglede v ršiti na jm an je jed an p u t godišnje na isti način kao i p ri redovnim povrem enim pregledim a. U ta j pregled u k lju ­čiti i n ivelisanje konstrukcije uz poređenje sa p rvobitn im stanjem .

Izveštaji o pregledima

Član 25.

1. O povrem enim pregledim a po članovim a 23. i 24. radne grupe sastav lja ju izveštaje.

2. Izveštaje rad iti u vidu zapisnika o pregledu i unositi u knjigu eksploatacije i održavanja. U n jim a se m ora sum ira ti stan je ob jek ta na osnovu upoređenja sa rezu ltatim a dobivenim prilikom prethodnog pregleda.

3. Izveštaj m ora da sadrži i vrem e obav ljan ja pregleda, ko je obavio pregled, sredstva kojim a je obavljen pregled, vrem enske i tehničke uslove pod kojim a je pregled obavljen.

4. U izveštaju dati, po potrebi, predlog m era koje treba preduzeti sa rokom, pa on m ora b iti ja san i dokum entovan.

5. Podaci o pukotinam a nađenim p ri pregledu m oraju da sadrže: položaj, pravac, dužinu i širinu pukotina, sa skicom, po potrebi i snim ­kom.

6. U nalazu pri pregledu navesti u tvrđeno stanje , odvojeno za:— . kolosek,— gorn ji stroj objekta,— donji stro j objekta.

7. U zaključku zapisnika dati m išljenje za pojedine delove (prema prethodnoj tački) u pogledu:

— bezbednosti saobraćaja (vozovi i putnici),— bezbednost u širem sm islu (osobe koje se nalaze na, pored ili

ispod objekta),— potrebe za specijalnim isp itivan jem sa obrazloženjem .

8. O preduzim anju i izvršenju m era u vezi sa nalazom u izveštaju0 pregledu, izvršilac podnosi izveštaj, koji se unosi u kn jigu evidencije1 održavanja. D okum entacija se p rik ljuču je tehničkoj dokum entaciji objekta.

Specijalni pregledi i ispitivanja

Član 26.

1. Specijaln i pregledi i isp itivan ja m ostova i propusta koji podležu održavanju po ovom praviln iku, preduzim aju se izuzetnim povodom i po potrebi, putem stručne kom isije u sledećim slučajevim a:

a) posle težih udesa na ob jek tu ili posle većih elem entarn ih nepo­goda;

b) kada je kod provizornih ili sta rih m ostova potrebno u tv rd iti u licaj starosti, zam orenosti m aterija la , korozije, deform acija i slično n a stab ilnost konstrukcije;

c) kada je potrebno ob jasn iti stvarne uslove rada konstrukcije pod dejstvom statičkog i dinam ičkog op terećenja u cilju u tv rđ ivan ja uza- ja jtin ih dejstava m ostova i vozila sa kojim a se do njihovog uvođenja n ije im alo iskustva, i u cilju p rik u p ljan ja eksperim entaln ih podataka za usav ršavan je m etoda p roračuna;

d) u cilju određivanja nosivosti odnosno klase m osta u eksploataciji;e) u slučaju prom ene šeme opterećenja ili izm ene odredaba u od­

nosu na one za koje je m ost prvobitno dim enzioniran.

2. Z a prip rem u i sprovođenje specijalnih pregleda i isp itivan ja od­govoran je rukovodilac stručne komisije, koju obrazuje 2T P od svojih stručn jaka.

U zavisnosti od cilja i obim a isp itivan ja, po potrebi, u ovoj kom i­siji učestvuju i stručn jaci ZJZ, Zelezničkog ili d rug ih institu ta , kao i stručn jaci van JZ, ili se ceo posao poverava za to specijalizovanoj ekipi.

Rukovodilac specijalnog pregleda odnosno isp itivanja, po p rikup lje­nim podacim a i proučenoj tehničkoj dokum entaciji, sastav lja program i dostav lja ga svim zainteresovanim službam a, koji sadrži: dan i v re­m enski in te rv a l kada će se pregled odnosno isp itivan je izvršiti, k ra tak opis p redm eta ispitivanja, dispoziciju pomoćnih skela i broj vučnih i drugih vozila koja će služiti za opterećenje m osta i slično. P rogram om isp itivan ja odrediće se koji će se elem enti m osta i n a š ta ispitivati, kao i kojim instrum entim a.

Rukovodilac nadležne radne jedinice za održavanje pruga obezbe- đ u je i postav lja potrebne skele i d ruga pomoćna sredstva rad i osm atra- n ja konstruk tivn ih delova i rad i postav ljan ja m ern ih instrum enata;

zatim se s ta ra o prostorijam a za sm eštaj instrum enata, o obezbeđenju prilaza i prelaza, o blagovrem enom uvođen ju -lagane vožnje, o obezbe­đen ju poljskog telefona za vezu sa susednim stanicam a, i o drugim sao­braćajn im m eram a koje se d a ju u nalogu na osnovu program a isp iti­vanja.

P re svakog probnog opterećenja, konstrukciju detaljno pregledati rad i o tk lan jan ja eventualnih nedostataka koji bi mogli u ticati na po­našan je konstrukcije pod opterećenjem . Isto tako, konstrukciju , ili b a r n jene najopterećenije delove, p regledati i posle probnog opterećenja, rad i u tv rđ iv an ja eventualnih nepoželjnih posledica od probnog op tere­ćenja.

3. Isp itivanjem posle težih udesa ili posle većih elem entarnih n e­pogoda (ad la), konsta tu ju se razna oštećenja i slab ljen ja nosećih ele­m enata koja su od u ticaja na norm alno odv ijan je saobraćaja ili na s ta ­bilnost konstrukcije. P ri tom e istaći ona oštećenja čije se o tk lan jan je m ora izvršiti u određenom roku.

Ako se konsta tu je slab ljen je nosećih elem enata ili oštećenja (kida- n je i deform acije) usled udesa, p ris tup iti i računskom proveravan ju konstrukcije, a po potrebi i kontro lisan ju naprezan ja putem specijalnih instrum enata, kao i proveri gabarita.

Ledolomi kod m ostova na velikim rekam a koje se preko zim e za- 1 leđu ju (oštećenja pojedinih šipova, slab ljen je veza, podlokavanje), m o­ra ju se blagovrem eno pregledati, da bi se po trebni radovi mogli izvesti pre nas tu p an ja m razeva.

4. Za provizorne i sta re sta lne konstrukcije (ad lb), naročito one od čelika s ta re preko 60 godina, pu tem odgovarajućih institucija izvršiti laboratorijsko isp itivan je m aterija la , izuzetno n a terenu.

Na uzorcim a uzetim sa m osta isp itu je se: jačina na zatezanje odno­sno pritisak , istezanje, zam or i žilavost, krista lografska s tru k tu ra i po potrebi hem ijski sastav. D obijeni rezu lta ti za sta ri m a te rija l upoređuju sc sa rezu ltatim a za odgovarajući novi m aterija l.

Uzorke uzim ati iz najv iše napregnutih elem enata glavnih nosača, i to najm anje po tri uzorka za svaku v rstu isp itivan ja. M esta sa kojih su uzeti uzorci pokrivaju se na podesan način. Ova m esta za uzim anje uzoraka označuje inženjer—stru čn jak za m ostove i ona m oraju b iti jasno označena na planu.

Na betonskim konstrukcijam a izuzetno se vade probni uzorci za labora to rijska isp itivan ja pod nadzorom inženjera odgovornog za mostove. .

5. Isp itivan je pod dejstvom statičkog i dinam ičkog opterećenja (ad lc).

69

a) Pod statičkim ili m irn im opterećenjem podrazum eva se op tere­ćenje koje stoji na mostu, ili se kreće bez udara i trzan ja brzinom do 5 k m /h (puzeća vožnja). P ri dinam ičkom isp itivan ju brzina ne treba da bude m an ja od 10 km/h.

b) Ova isp itivan ja obav lja ju se u obimu koji zavisi od cilja isp iti­van ja i rezu ltata povrem enih pregleda. Za svako detaljno isp itivanje m osta isp itu je se, po pravilu , na svakoj konstrukciji svaki glavni nosač i po jedan od svake v rste ostalih nosača, jednak po konstrukciji i veli­čini. U slučaju isp itivan ja oštećenih objekata, op tereću ju se oni nosači koji im aju najv iše defekata odnosno čije tehničko s tan je najm an je za­dovoljava.

U opštem slučaju određuju se:(I) pod statičkim opterećenjem :— ugibi glavnih i kolovoznih nosača,— nagibi tangente na elastičnu lin iju kod oslonaca,— naponi u elem entim a konstrukcije,— pom eranja pokretnih k ra jev a glavnih nosača,— deform acije stubova,— deform acije u vezama, spojevim a kao i u fugam a, zglobovima,

naprslinam a i dr.,— uglovi nagiba stubova;(II) pod dinam ičkim opterećenjem :— ugibi g lavnih i kolovoznih nosača,— naponi u elem entim a konstrukcije,— am plitude, učestanosti i periode vertikaln ih i horizontalnih v ib ­

rac ija (slobodnih i prigušenih) za glavne nosače i d ruge elemente.

H orizontalne v ibracije m ere se u ravni kolovoza, odnosno na onom pojasu glavnog nosača koji je bliži kolovozu.

c) Naponi i deform acije m ere se po p rav ilu u oriim presecim a kon­strukcije gde su računski naponi odnosno deform acije za statičko ili m irno opterećenje najveći.

K ada nem a potrebe za isp itivan jem podele napona u preseku e le­m enta, m eriti samo ivične napone, a napone u težištu preseka odrediti iz površine d ijagram a frapona. Na arm iranobetonskim elem entim a po ­trebno je m eriti napone kako u betonu tako i u arm atu ri. Napone sm i­can ja i lokalnog p ritiska m eriti na jako napregnutim m estim a, u n as tav ­cim a i spojevim a; osim toga, m eriti deform acije u spojevim a arm irano- betonskih elem enata spregnutih konstrukcija.

70

d) S leganje oslonaca pod đejstvom opterećenja m eriti prvenstveno na novosagrađenim mostovima, gde se mogu jav iti zna tna sleganja ne sa­mo usled popuštan ja tla, već i usled sab ijan ja u spojnicam a stubova. S leganje sta rih m asivnih stubova m eriti sam o ako postoji sum nja u stabilnost tla. H orizontalna pom eranja stubova m eriti u slučaju nag i­n jan ja ili neravnom ernog sleganja, a takođe i u slučaju horizontaln ih kom ponenata reakcija.

e) O pterećenje za isp itivan je m osta stav lja n a raspolaganje m ašin- ska služba nadležnog ŽTP-a, na tražen je građevinske službe.

Vrstu' lokomotive i kola odabra ti zavisno od cilja isp itivanja. Loko­m otive kojim a se vrši isp itivan je m oraju b iti oprem ljene kao za služ­bu, sa dovoljno zaliha vode i goriva i sa ispravnim brzinom erim a. Po pravilu, koristiti najteže lokom otive koje su u saobraćaju na dotičnoj pruzi, odnosno one koje izazivaju najnepovoljn ija dejstva.

Ukoliko se za isp itivan ja predvide i d ruga sredstva (razna udarna opterećenja, vibracione m ašine i slično), mogu se pozajm iti od drugih v lasnika.

Teška te re tn a kola treb a da budu jednak ih konstrukcija i razm aka osovina.

f) Za železničko-drum ske m ostove opterećenja se kom binuju još i sa kam ionim a i drugim drum skim vozilim a (traktori, parn i v a ljak i drugo) koja su sposobna da svojim intenzitetom izazovu m aksim alne moguće uticaje.

g) P re isp itivan ja u tv rd iti težinu svih vozila. Ako se isp itivan ja vrše u blizini železničke stanice ili m esta gde se može izvršiti m erenje, u tv rđu je se b ru to-težina vozila. Ako nem a m ogućnosti da se izm eri b ru to-težina, onda se težina vozila uzima prem a zvaničnim podacim ao težini, a težina te re ta (peska, zemlje, uglja i drugog m a terija la u ra ­sutom stanju) prem a zaprem inskoj težini ili putem posebnog m erenja. K ada se rad i o obim nijim ispitivanjim a u toku kojih lokom otiva m enja svoju težinu zbog potrošnje vode i goriva, m ora se uzeti u obzir tzv. »faktor tendera«. Stoga je posle svake serije vožnji ili posle svakog p ro ­teklog časa rada potrebno ponovo odrediti težinu vučnog vozila.

h) Broj i odgovarajući redosled vozila, kao i raspored opterećenja voznog parka po dužini i širin i m osta odrediti iz u tica jn ih lin ija za od­govarajuće elem ente. Ako ne postoji statički proračun, za neke elem ente konstrukcije (na prim er štapovi ispune rešetkastog nosača) ne m oraju se izračunavati i c rta ti u ticajne linije, već se opterećenje postepeno pom era dok se u posm atranom preselcu elem enta ne postigne m aksim al­ni uticaj (eksperim entalno iznalaženje najnepovoljnijeg položaja opte­rećenja).

71

i) Za m erenje deform acija p rim en jivati m erne satove osetljivosti 1/10 do 1/100 mm, deform etre, k linom etre i d ruge instrum ente, a za m eren je napona m ehaničke i elek trične tenzom etre tzv. m erne trak e dužine:

za čelične mostove 10 do 25 mm,za betonske mostove 80 do 200 mm.M erni instrum enti za isp itivan je d inam ičkih u ticaja m oraju im ati

sledeće osnovne karak teristike:— M erna frekvencija (tj. najveća frekvencija ko ju može dati in-

s trum enat sa odstupanjem + 3 i —5fl/o) m ora iznositi za m erenje na če­ličnim m ostovim a najm anje 500 Hz, a za m erenje na betonskim m osto­vim a 300 Hz.

— Oscilografi m oraju im ati u ređa j koji na reg istru jućo j trac i u crta ­va jednu kontinualnu lin iju koja p redstav lja vrem ensku bazu na kojoj se pomoću kon tak ta na šinam a reg istru je položaj voza na mostu.

— U ređaj za baždaren je m ora b iti podesan đa se dovođenje in s tru ­m enta u ravnotežno stan je može obaviti nesm etano u in te rvalu izm e­đu< ive vožnje.

— A m plitude instrum enta za pokazivanje rezu lta ta m oraju b iti dovoljno velike da bi se ordinate mogle očitavati sa tačnošću koja ne odstupa više od 2°/o.

j) Svi instrum enti koji se u isp itivanjim a p rim en ju ju m oraju b iti ispravni, baždaren i i provereni na licu mesta.

k) Da bi se prilikom isp itivan ja elim inisale greške p ri očitavanju koje se ja v lja ju usled tem peratu rne prom ene, m oraju se prim eniti i od­govarajući instrum enti (tzv. kom penzacione m erne trake). Ove trak e obično se postav lja ju na elem entim a konstrukcije koji n isu izloženi n a ­prezan ju od opterećenja voza, a im aju iste tem peratu rne uslove kao i elem enti ko ji se ispituju.

Osim toga, za vrem e tra ja n ja procesa isp itivan ja m ora se m eriti i tem pera tu ra vazduha na suncu i u hladu. U nekim slučajevim a potrebno je m eriti i b rzinu vetra.

1) M erna m esta za postav ljan je instrum enata, određena program om isp itivan ja (t. 2. ovog člana) prethodno p riprem iti: m ehanički i hem ij- ski obraditi. P ri ovome se m ora voditi računa da se konstruk tivn i (Jelovi m osta ne oštete, a po završenom p oslu :

na čeličnim m ostovim a — m esta sa kojih je sk inu ta boja ponovo prem azati,

— na arm iranobetonskim m ostovim a — m esta gde je obijen zaštit­ni sloj betone rad i o tk rivan ja arm atu re brižljivo zatvoriti.

72

m) S tatičke vrednosti m eriti pod m irn im opterećenjem . Za m ale razlike u vrednostim a pod puzećom vožnjom u oba sm era, uzim a se sredn ja vrednost dva uzastopna p ara vožnje. Za veće razlike, vrednosti se obrađuju posebno za svaki sm er vožnje, tj. za svaki uzastopni p a r vožnji u jednom sm eru.

n) P ri dinam ičkom opterećenju brzine povećavati po p rav ilu po 20 km /h, ili m anje ako se rad i o kritičnim brzinam a sa pojavam a rezo­nancije (posebno rezonancije u podužnim, poprečnim i glavnim nosači­ma). Ovo povećanje m ora ići do m aksim alne brzine dozvoljene na tom delu pruge.

K ritične brzine određivati putem računa ili opita. Jedno »trčanje« obuhvata sve »vožnje preko mosta« jedne iste brzine. Za svaku m ernu tačku, za svaku brzinu i svaki voz kojim se ispituje, m oraju se p red - videti b a r 4 vožnje preko m osta, od kojih po dve za oba sm era vožnje, koji se posebno označuju. Brzine za vožnju unazad ne sm eju b iti veće od dozvoljene.

Vožnje koje čine jedno trčan je obavljati što tačn ije istom brzinom ; odstupanje od propisane brzine ne sme b iti veće od ± 5 km /h.

o) Na dvokolosečnim m ostovim a m eren ja se obavljaju :— kada voz za isp itivan je prolazi p rv im kolosekom (pri čemu in ­

strum ente postaviti na stran i tog koloseka), dok drugi kolosek ostaje neopterećen,

— kada voz za isp itivan je prolazi p rv im kolosekom, a na drugom se nalazi opterećenje od voza u s tan ju m irovanja,

— kada, ako je moguće, vozovi za isp itivan je prolaze jednovrem e- no sa istim sm erom k re ta n ja na oba koloseka.

Za isp itivan je m ostova sa više koloseka uzim a se da se pokretno opterećenje od vozova može nalaziti istovrem eno n a svim ili nekim kolosecima. P ri tom e se uzim aju u obzir opterećenja na onim kolose- cim a i sa onim sm erovim a k re ta n ja koji izazivaju najveće sta tičke u ti- caje, deform acije na osloncima i u nosačima.

p) O rganizacija isp itivan ja m ora b iti takva da sam proces isp itiva­n ja bude skraćen do m aksim um a, što je od osobite važnosti za uzim anje u obzir tem peratu rn ih u tica ja i za o tk lan jan je bilo koje slučajnosti koja može u ticati na tačan rad instrum enata.

Sporazum evanje između rukovodioca ispitivanja, voznog i pomoć­nog osoblja m ora b iti dobro organizovano. To se postiže pogodnom vrstom i načinom sporazum evanja kao što je: zvučnik, svetlosni signali, telefonska veza, radio-veza i slično. Za vrem e isp itivan ja m osta ruko ­vodilac m ora b iti u stalnoj vezi sa radnicim a,

73

Na oba prilaza, n a udaljen jim a dovoljnim za zalet vozila, m oraju b iti postavljeni signali prem a Signalnom pravilniku.

Za vrem e isp itivan ja zab ran ju je se k re tan je pešaka na m ostu i p ri­lazim a, i prisustvo lica koja ne učestvu ju neposredno u procesu isp i­tivanja.

r) Rukovodilac isp itivan ja m ora organizovati up isivanje podataka sa ispitivanja, koja saradnici u toku procesa isp itivan ja unose u speci­ja lne terenske form ulare. Sva up isivan ja m oraju b iti čitka, potpisana i m oraju sadržati podatke o m ostu koji se isp itu je , o m ernim presecim a i m ernim tačkam a, o m ernim instrum entim a, o vozovima kojim a se most ispituje, o sm erovim a vožnji i brzinam a, kao i ostale potrebne podatke i napom ene u toku isp itivan ja (dan, sa t i vrem enski uslovi kada je isp itivan je vršeno).

s) Po potrebi, ugibi i nagibi izm ereni pod opterećenjem od vozá, mogu se svesti na odgovarajuće vrednosti pod opterećenjem istog in ­tenziteta kao i računsko opterećenje.

Ovako se ugibi i naponi m ogu odrediti samo ako je p ri m eren ju ___ opterećenje postavljeno u položaj koji izaziva m aksim alni uticaj u isp i­

tivanom elem entu. P ri tom e se obuhvataju dinam ički u ticaji koeficijen- ■ tom tf, i uticaj izvijanja p ritisnu tih odnosno uticaj slab ljen ja preseka

zategnutih elem enata.

t) E lastični ugib izm eren pri probnom opterećenju po pravilu ne sme prelaziti izračunati ugib za isto opterećenje više od 10°/o.

Zaostali ugib izm eren posle probnog opterećenja po pravilu ne sme prelaziti 20n/o izračunatog elastičnog ugiba.

Polovina am plitude horizontalne oscilacije u sredini čeličnih g lav­nih nosača po pravilu ne sme prem ašiti 1/10000 deo raspona k onstruk ­cije; p ri tom e za m ostove u kriv in i voditi računa i o bočnom ugibu usled u ticaja centrifugalne sile.

Ako navedene deform acije, vertikalne ili horizontalne, prelaze date granice ili pri ponavljan ju istih probnih opterećenja zaostali ugibi r a ­stu, odm ah preduzeti m ere da se u tv rde uzroci ove pojave.

U slučaju da se nedozvoljene deform acije ne mogu objasniti g reška­m a u statičkom proračunu, m aterija lu , izradi ili m ontiranju , odnosno ako i po odstran jen ju konstatovanih m ana i neispravnosti pri ponov­nom probnom opterećenju n as ta ju deform acije opasne po funkcional­nost konstrukcije, kom isija daje m išljenje o podobnosti konstrukcije za jav n i saobraćaj posle kontrole p ro jek ta i upoređenja izračunatih i iz- m erenih napona.

74

u) P robna opterećenja preduzim aju se samo za m ostove od čelika, arm iranog i prednapregnutog betona, kao i za spregnute konstrukcije ako su rasponi veći od 10 m ; izuzetno i za m ostove m an jih raspona neuobičajenih koncepcija. ^

v) Probno opterećenje se m ora ponoviti delim ično ili u celosti ako su dobijeni rezu lta ti isp itivan ja nepotpuni ili nepouzdani, ili d rugi slič­ni razlozi pokažu da je to neophodno.

6. Nosivost odnosno kategoriju m osta u eksploataciji (ad le), s ob­zirom na opterećenje koje može bez ograničenja saobraćati n a mostu, određivati računskim putem.

Ako se dokaže da je nosivost m osta nedovoljna, te je potrebna re ­konstrukcija, za ojačanje m osta uzeti u račun odgovarajuću šemu pokretnog opterećenja za dim enzionisanje m ostova na novim prugam a istog ranga. U slučaju potrebe za m anjim ojačanjim a, ko ja ne spadaju v rekonstrukcije, Zajednica JZ može, uz obrazloženi predlog ŽTP-a, odobriti da se most na pruzi norm alnog koloseka ojača za nosivost:

na prugam a I i II reda .................. m in 20 tona po osovinina prugam a III .................. m in 16 tona po osovini.

7. U slučaju isp itivan ja navedenog pod le ovog člana, u statički proračun uneti nove tehničke uslove u pogledu dozvoljenih naprezanja i dinamičkog koeficijenta i novo opterećenje.

8. K onstrukcije pomoćnih skela i pomoćnih sredstava za pregled odnosno isp itivan je m oraju b iti podesne za ove radove, stab ilne i si­gurne.

9. Posle završenih isp itivan ja kom isija podnosi Ž T P-u izveštaj koji m ora da sadrži:

— podatke o ekipi i odgovornom rukovodiocu, kao i o sredstvim a za ispitivanje,

— podatke o nam eni i svrsi ispitivanja,— k ra ta k opis konstrukcije,— datum isp itivan ja i uslove pod kojim a je izvršeno isp itivan je

(meteorološke podatke naročito o tem peratu ri vazduha za vrem e isp iti­vanja i si.),

— podatke o probnom opterećenju,— rezu ltate isp itivanja prikazane tabelarno i grafički,— rezu lta te isp itivan ja upoređene sa računskim podacima, p rika­

zane tabelarno i grafički (izm erene i računske vrednosti),— stan je konstrukcije p re i posle ispitivanja,

— m išljen je o podobnosti odnosno sigurnosti konstrukcije za op te­rećenje predviđeno projektom . ■

Izveštaj se dostavlja i Zajednici JZ.

Radovi na održavanju i opravkama čeličnih mostova i propusta

Član 27.

1. Svi nađeni labavi statički zakivci n a konstrukcijam a u eksploa­taciji m oraju se što pre zam eniti ispravnim da ne bi došlo do labav lje­nja susednih ispravnih zakivaka.

Ako u jednoj vezi im a sta tičk ih zakivaka:— na mostovim a građenim posle 1950. god. više od 20%>, odnosno

u jednom redu više od 4 kom. labavih zakivaka, ili— na m ostovim a građenim pre 1950. god više od 10°/o, odnosne» u

jednom redu više od 2 kom. labav ih zakivaka, onda se zam eni ovih za­kivaka m ora pristup iti odmah.

Ako se u nekoj grupi sta tičk ih zakivaka nađe preko 1/3 labavih zakivaka, m oraju se zam eniti svi zakivci u toj grupi.

2. P rilikom zamene sta tičkih zakivaka zam eniti i nađene labave konstruk tivne zakivke.

3. Z abranjeno je uk lan jan je većeg b ro ja zakivaka na jednom m estu jednovrem eno.

4. Posle zam ene neispravnih labav ih zakivaka u jednoj vezi, p re ­gledati sve zakivke u toj vezi, i ukoliko se naknadno nađe još koji la ­bavi zakivak, i ovaj odm ah zam eniti.

5. U k lan jan je labavih zakivaka rad i zam ene v ršiti tako da se pri tom e ne oštećuje m aterija l konstrukcije. Zabranjeno je odb ijan je glave sekačem, kao i poprav ljan je glave zakivaka udarcim a radi postizanja što boljeg naleganja glave i izbegavanja šupljine. Naročito pažljivo po­stup iti p ri zam eni zakivaka n a sta rim konstrukcijam a od varenog čelika.

6. E ventualne neravnine i zarđala m esta na m aterija lu konstruk ­cije oko ru p a uklonjenih zak ivaka izravnati g latk im brušenjem .

7. One delove konstrukcije na kojim a se pri svakom povrem enom pregledu odnosno isp itivan ju uvek na istom m estu konsta tu ju labavi zakivci, de ta ljn ije isp itati i traž iti uzroke tih pojava.

8. L abavi zakivci mogu se zam enjivati i obrađenim prednapregnu- tim zavrtn jim a.

9. Sve labave nav rtke običnih zavrtn jeva koje se n ađu p ri pregledu, odm ah dobro pritegnuti. Na onim zavrtn jim a čije se n av rtk e odvijaju i pored češćeg p ritezan ja, nav rtk e na pogodan način obezbediti od nepoželjnog odv ijan ja ili zavrtan j zam eniti.

M ere ko je se m oraju preduzeti u slučaju prednapregnu tih za v rt­n jeva iznete su u članu 24, tačka 4a.

10. B ušenje rupa za zakivke ili zavrtn jeve na elem entim a noseće konstrukcije, rad i p ričvršćivanja stubova, nosača, zvučnika, cevovoda, električnih provodnika i slično, zabranjeno je bez odobrenja stručne službe za m ostove u 2T P-u .

11. Na zavarenim konstrukcijam a naročitu pažnju obratiti pojavi naprslina, bilo u šavovima, bilo u osnovnom m aterija lu . Naročito de­ta ljno isp itati m esta gde očekujem o koncentracije napona i višeosna naponska stanja.

P ri po jav i naprslina prvo u tv rd iti njihovo p rostiran je i na n jiho­vim krajev im a izbušiti po jednu rupu prečnika oko 10 m m rad i spreča­vanja daljeg napredovanja naprsline. P re zavarivan ja naprslinu ižlebiti tako da bi se moglo izvršiti pravilno zavarivanje.

Za svako zavarivan je na mostovskoj konstrukciji u eksploataciji potrebna je saglasnost stručne službe za m ostove u ZTP-u.

Za izvršenje ovih radova na zavarivan ju važe svi propisi i načela koja važe i za izradu zavarenih čeličnih konstrukcija.

12. Ležišta sa oštećenom cem entnom podlivkom m oraju se ponovo podliti, ili ubaciti olovne ploče odnosno ploče od drugog pogodnog m a­terijala . Za podlivku se može um esto portland-cem enta uspešno upo- treb iti i d ruga v rsta cem enta ili drugi za to oprobani m aterija l.

Podlivka od cem entnog m alte ra može se prim eniti samo ako postoji m ogućnost da se konstrukcija odigne za vrem e njegovog vezivanja i po­trebnog stv rdn javan ja . Ovo važi i za podlivke od drugog m aterija la koji traži izvesno vrem e za stv rdn javan je . U protivnom , um esto pod- livki s tav lja ju se ploče od olova ili drugog oprobanog m aterija la . P ri obnovi podlivke m ora se voditi računa o tom e da između ležišne ploče i kvađera ne ostanu praznine i da gornja ležišna ploča ostane u pro- jektovanom položaju.

13. Da bi ležišta sa valjcim a pravilno funkcionisala, m ora se održa­vati čistoća valjaka i ploče po kojoj se oni kreću, zatim treba da se pod­m azuju i da im aju prav ilan položaj, tj. da nisu zakošeni, n iti da im aju zaostala pom eranja na jednoj stran i. U tom cilju osm atrati pom eranje pri raznim tem peratu rn im uslovim a.

77

U slučaju zakošenja valjaka, k ra jev i nosača m oraju se odići h id ra ­uličnim dizalicam a i valjci postaviti u p rav ilan položaj. P ri tom e od­red iti broj i nosivost dizalica računom , a takođe proveriti i stabilnost elem enata koji se poduhvataju dizalicam a.

14. Oštećeni ležišni kvaderi m oraju da se zam ene novom ležišnom gredom, koja m ora biti od arm iranog betona.

15. P ri održavanju ležišta novih v rsta prid ržavati se izdatih upu t-stava.

16. D rveni m ostovski pragovi m oraju b iti tačno zasečeni za nale- ganje na svoje nosače. P rilikom obnove i polaganja pragova očistiti i n jihove nosače, a gornje površine pojaseva nosača ponovo obojiti.

17. Oštećeni drveni pod u koloseku n a m ostu na prugam a sa p a r­nom vučom zam enjivati specijaln im lim ovim a (bradavićasti, izbrazdani i si.).

18. Pojedinačne oštećene podnice na konstrukciji izvan koloseka odm ah zam eniti ispravnim , po m ogućstvu im pregnisanim .

19. Oštećeni zaštitn i sloj betona iznad arm a tu re na pešačkim s ta ­ze m a van koloseka pažljivo obnoviti cem entnim m alterom , a preko cele površine staze stav iti asfa ltnu košuljicu. M ontažne betonske ploče za pešačke staze n a konstrukciji m oraju dobro nalegati.

20. Z aštita od korozije: .a) Na osnovu nađenog s tan ja i predloga datih prilikom pregleda če­

lične konstrukcije, odlučiti da li je potrebno, kada i u kom obimu iz­vršiti p rem azivanje te konstrukcije. Iz ekonom skih razloga može se preduzeti delim ična obnova prem aza, p ri čem u se uzim aju u postupak samo delovi ugroženi korozijom kao: kolovozni nosači, priključci, čvo­rovi i gornji pojas.

b) K onstrukciju održavati stalno u čistom stan ju . Zato odm ah u k la ­n ja ti naslage nečistoće, zemlje, peska, šljunka, tucan ika, krpa, gvožđu­rije , osta tka m altera, betona i drugog m aterija la .

c) Ako je m estim ično oštećen samo pokrivni prem az, ako je ispucan ili im a šare u vidu krokodilske kože, m ehuriće, ako se samo on lju šti ili raspada, a osnovni prem az je još netaknut, onda je dovoljno staviti odmah samo nov pokrivni premaz.

P rem a stepenu oštećenja pokrivnog prem aza, d a ju se novi I i II pokrivni ili samo II pokrivni prem az. Ako je m estim ično izbila rđa, onda se na tim m estim a posle čišćenja m ora obnoviti kom pletan sistem, tj. 4 slo ja prem aza.

d) Za v ršen je nadzora nad radovim a oko zaštite od korozije m ora da bude određen staln i nadzorni organ. Po p rav ilu to je tehn ičar za

78

staln i nadzor. On određuje deta ljn ije na kojim će se m estim a obnoviti kom pletan sistem prem aza, a na kojim samo pok'rivni premazi.

e) Za nanošenje prem aza površina se m ora p rip rem iti shodno p ro ­pisim a železničkog standarda JZS G3.003- (1966): »Prem azivanje s tab il­nih čeličnih konstrukcija — Tehnološki postupci«.

f) Na m anjim objektim a odnosno p ri m anjem obim u radova, čišće­nje konstrukcije biće po pravilu ručno. P ri većem obimu radova p ri- m eniti prvenstveno m ehaničko čišćenje konstrukcije. R aspadnut sloj pokrivnog prem aza m ora se dobro očistiti četkom i dobro u tr lja ti krpom natopljenom firnisom . Od starog prem aza može se ostaviti samo ono što je potpuno zdravo, što određuje nadzorni organ.

g) P re nanošenja prvog prem aza, nadzorni organ m ora proveriti da li je čišćenje površina izvršeno propisno i odobriti da se može naneti prvi prem az. Ovo se m ora uneti u radn i dnevnik odnosno u poseban zapisnik.

Redovno čišćenje i p rem azivanje konstrukcije m ora da izvodi isto preduzeće.

b) P rem azna sredstva i n jihov sistem (kom binacija slojeva prem a­za) m oraju odgovarati železničkom standardu JZ S G2. 005-(1966): »Pre­m azna sredstva za zaštitu stab iln ih čeličnih konstrukcija — Tehnički i:slovi za izradu i isporuku«.

P rem azna sredstva m oraju b iti isp itana i p rim ljena od stručnog organa ZTP-a.

i) Po prav ilu se za čelične konstrukcije na čistom vazduhu upotreb­ljavaju prem azna sredstva na u ljanoj bazi, i to za pokrivni prem az siva (RAL 7031) ili zelena (RAL 6011) boja. Iz opravdanih (estetskih) razloga mogu se, npr. u gradovim a, upotreb iti i druge n ijanse pokrivne boje; u tom slučaju n ijansa se b ira u sporazum u sa lokalnim nadležnim or­ganima.

Za konstrukcije u nečistoj gradskoj ili industrijsko j atm osferi, kao i tam o gde je potrebno brzo sušenje prem aza ili veća m ehanička o tpor­nost prem aza, uzim aju se prem azna sredstva n a ftalatno j bazi.

Za konstrukcije u vlažnim prostorijam a uzim aju se sistem i prem aza sa bitum enom .

Svež prem az zaštititi od dejstva dim a i vrelih gasova.Radi zaštite od korozije može se prim eniti i m etalizacija um esto

prem aza ako je to ekonom ski opravdano.j) Ako se predviđa skorašn ja opravka ili rekonstrukcija objekta,

prem azivanje odložiti do posle izvršenja tih radova.k) U svakom spoju prednapregnutim zavrtn jim a, p ristup vlage

m ora b iti stalno sprečen u spoj ne površine, u rupe za zavrtn jeve i k a ­

79

pilarn im dejstvom u spiraln i kanal izm eđu navoja stab la i navoja na- vrtke. Ako se u spoju konsta tu je početak korozije, dobro očistiti ivice spojenih elem enata (koje m oraju dobro međusobno nalegati), glave, ria- v rtk e i spoljne delove — kra jeve navoja, i sve to dobro prevući h a jp re konzistentnim osnovnim prem azim a ili kitom.

1) Na konstrukcijam a preko koloseka, za zaštitu povrSina čelika iz­loženih neposrednom u ticaju lokom otivskih d im nih gasova i pare, po prav ilu i gde ih nem a, stav iti zaštitne tab le shodno odredbam a propisa za p ro jek tovanje novih železničkih čeličnih mostova.

Analogno, na konstrukcijam a preko pruga sa električnim vazduš- nim vodom predvideti odgovarajuće uređaje.

m) P ri izvođenju svih navedenih radova m ora se obezbediti HTZ zaposlenih radnika.

21. D efin itivna opravka napuklog m esta u čeličnoj konstrukciji može se izvesti samo po pregledu diplom iranog građevinskog inženjera i pod njegovim nadzorom, a u težim slučajevim a po m ogućstvu konsultovati i p ro jek tan ta .

Radovi na održavanju i opravkama masivnih mostovskih stubova

Član 28.

1. Ako su stubovi dobro pro jek tovani i građeni, i ako su od dobrog kam ena ili betona, njihovo tekuće održavanje svodi se na poprav ljan je otvorenih spojnica, čišćenje glava stubova i površina ispod glavnih no­sača od b la ta i nečistoće.

O tvaran je i obnovu loših spojnica vršiti, po pravilu , ručnim alatom do dubine od 3 do 6 cm, uz prethodno čišćenje i p ran je spojnica od starog veziva. U slučaju velikog obima radova prim eniti m ehanizovani rad.

2. K ada se na zidovima sta rih m asivnih stubova po jav lju ju m rlje od kalcinisanog kreča, kao znak da je na tim m estim a u toku rastv a - ran je i isp iran je vezivnog sredstva u spojnicam a i poroznim m estim a zida, što može dovesti do rastrošavan ja obloge stuba kao i do ugroža­van ja nosivosti stuba, ova m esta m oraju se poprav iti čišćenjem nastalih šupljina i ubacivanjem cem entnog rastvora ili m alte ra pod pritiskom . Da bi se kvalite t ubrizganog rastvora poboljšao i da bi se olakšao n je ­gov prolaz kroz pukotine u zidu, dodaju še plastične mase. P ri izvođe­n ju ovih radova pridržavati se upu tstava za izabran i postupak.

3. Ako je obloga erodiranai ili m ehanički oštećena, m ora se popraviti, prezidati, odnosno obnoviti.

80

4. Ako se zbog prirode k v ara stub ne može popraviti na jedan od napred navedenih načina, onda prim eniti nek i od sledećih načina po­p ravke stuba:

— to rk re tiran je površine stuba bez ili sa ubacivanjem arm atu rne m reže sa sidrima,

— izrada delim ičnih (prstenaste) ili celovitih obloga od arm iranog betona.

SI. 30 — S ta b i liz a c ija o b a ln ih s t u b o v a u s lu ­

č a ju m a lo g o tv o r a

SI. 31 — S ta b i l iz a c ija o b a ln ih s tu b o v a u s lu ­

č a ju v e l ik o g o tv o r a

81

Način, ove popravke izabrati prem a prirodi kvara i uzrocim a koji su doveli do njega. O vakvi radovi se mogu v ršiti sam o n a osnovu odobre­nog projekta.

5. Ukoliko se stub ne može ekonom ično popraviti, m ora se izvršiti njegova obnova.

6. Postojeće drenaže iza obalnih stubova m oraju se održavati u is­pravnom s ta n ju prem a odredbam a čl. 15. ovog prav iln ika, kako ne bi došlo do nepredviđenog p ritisk a n a zidove stuba.

7. Radi odbrane stubova od leda, m ora se u zimskom periodu držati u p rip rem i po treban ručn i a la t i eksploziv. P ri upotrebi eksploziva predvideti potrebne m ere zaštite.

8. N estabilnost obalnih stubova (pom eranje prem a otvoru) m alih m ostova i p ropusta može se sprečiti izradom ravne ploče između obal­n ih stubova (si. 30). Kod velikih m ostova ovo se može postići izradom kontraforova (si. 31).

Radovi na održavanju masivnih mostova i propusta

Član 29.

1. O štećenja m asivnih konstrukcija u toku eksploatacije traž iti u sledećim uzrocim a:

— loše stan je izolacije i odvodnjavanja,— nekvalitetan beton odnosno kam en,— neravnom erno sleganje stubova.

U novim konstrukcijam a uzrok oštećenja (pojava naprslina) može b iti neoprezno otpuštan je skela.

2. K ada je u tvrđeno izb ijan je rastvora iz zida ili p rocurivanje vode posle velikih kiša, kao posledica lošeg s tan ja izolacije i sistem a za od­vodnjavanje, m ere koje treba preduzeti u zavisnosti su od karak te ra i stepena oštećenja. n

M anja oštećenja mogu se odstran iti ubacivanjem cem entnog rastvo­ra ili to rk re tiran jem površine zida.

U slučaju većih oštećenja m ora se ukloniti zastor, a da se pri tom e saobraćaj ne prekida. Na m alim konstrukcijam a od nekoliko m etara zastor se uk lan ja odjednom po celoj dužini konstrukcije, a na većim konstrukcijam a u deonicam a. D užina deonica zavisi od m ogućnosti za prem ošćenje. P rem ošćenje se postiže n a oprobani način pomoću paketa šina. Jed an tip p rivrem ene konstrukcije sa tzv. visećim paketim a šina d a t je na slici 32.

6 P r a v i ln ik 315 — s r p s k o h r v a t s k i

82

3. Ako je samo obloga m ehanički oštećena ili je sklona raspadan ju zbog atm osferskih u ticaja i svoje nekvalitetnosti, m ora se popraviti, prezidati, odnosno obnoviti.

N oseća konstrukcija

Uzgpgije_________

Poprečn i o s lo n c i

POPREČNI PRESEK

SI. 32 — T ip p a k e ta p r i o b n o v i iz o la c i j e

4. O tvaran je i obnovu spojnica v ršiti kao na stubovim a (vidi čl. 28, t. 1. i 2).

5. U slučaju pojave naprslina, prethodno o tk riti n jihove uzroke i o tkloniti ih. Zatim izvršiti opravku:

— ubacivanjem cem entnog rastvora pod pritiskom , eventualno sa dodatkom plastične mase, uz p rid ržavan je upu tstava za izabran i po­stupak,

— pokrivanjem površine nosača torkret-betonom ,— izradom arm iranobetonske obloge, uz eventualno dodavanje a r ­

m atu re po projektu, čime se u jedno može postići i pojačanje nosača.

6. Ako su oštećenja ozbiljnija, zasvedeni m ost odnosno propust rekonstru isati, a po po treb i i pojačati, na p rim er izradom novog svoda od kam ena ili arm iranog betona, ispod ili iznad postojećeg svoda. O vak­vim radovim a se sme p ris tup iti samo na osnovu odobrenog projekta.

P R E S E K A -A

SI. 33 — R a s te r e ć e n je m a l ih s v o d o v a a r m ir a n o -b e to n s k o m p lo č o m

IV. ODRŽAVANJE TUNELA

Pojm ovi

Član 30.

1. Pod tunelim a po članu 2. ovog p rav iln ika podrazum evaju se podzemne građevine u obliku cevi za provođenje pruga, i galerije koje su samo delim ično u brdskoj masi i služe za obezbeđenje pruge od ob- urvavainja stena, lavina, osulina i si. sa padina.

Evidencija i tehnička dokumentacija

Č lan 31.

Za sve objekte pod t. 1. prethodnog člana, njihovi korisnici m oraju voditi tehničke i druge podatke, i to:

— spiskove,— tunelske knjige,— tehničku dokum entaciju.1. Spiskovi:a) Spiskove, koji d a ju najnužn ije tehničke podatke o objektu, po­

pun java rad n a jedinica za održavanje pruga po prugam a ili delovima pruga na svojoj te rito riji. Po jedan prim erak ovih spiskova dostavlja

«•

84

se građevinskoj službi odgovarajućeg ŽTP-a. O brazac za Ove spiskove propisu je svako 2T P za svoju terito riju .

b) Dobijene spiskove Z TP-a ob jed in ju ju po prugam a ili delovim a p ruga na svojoj te rito riji. Po jedan p rim erak ovakvih spiskova 2 T P -a dostav lja ju G rađevinskoj službi Zajednice JZ.

c) Zajednica JZ objed in ju je spiskove dobijene od Z T P-a po p ru ­gam a n a m reži JZ.

d) Spiskovi se vode po obrascu ko ji obavezno sadrži za svaki objekt sledeće podatke:

— redni broj u spisku od početka prem a k ra ju pruge,— naziv tunela ili broj,— nazive susednih stanica izm eđu kojih se nalazi tunel ili galerija ,— kilom etarski položaj ulaznog i izlaznog po rta la sa kotom GIŠ,— dužinu tunela,— najv išu kotu GIŠ u tune lu i k ilom etarski položaj,— broj koloseka u tunelu : predviđen, ugrađen,

— v rstu vuče u tunelu,— dužinu p ravaca i k riv ina , i m in R,— dozvoljenu brzinu vožnje kroz ob jek t — ako postoji ograničenje

brzine, navesti usled čega,— slobodan profil u tunelu : za p arnu ili e lektričnu vuču,— godinu građenja, obnove, rekonstrukcije,— prim enjene tipove obzide tunelskog profila i m aterija l od kojeg

je obzida izrađena,— geološki sastav b rdske mase,— raspored niša i ostava, m inskih komora,— m aksim alnu visinu nadsloja iznad tunela,— tip gornjeg sloja koloseka,— postro jenja u tune lu : položaj i v rs ta kanala za odvodnjavanje

i za kablove, vazdušni vodovi, način provetravan ja ,— dužinu preduseka i zauseka,— postoji li tehnička dokum entacija ob jek ta i koja,— prim edbe (povrem ena pojava velikih voda u tunelu , poplava

spolja, pojava leda i slično).Redni broj, naziv i dužina tune la uzim aju se sa tablice ko ja se m ora

nalaziti na ulaznom i izlaznom porta lu tu n e la s desne strane, gledano ka tunelu. Tablica m ora da bude bela, visine 21 cm, slova i brojevi crni, visine 12 cm, širine 7 cm, debljine 1,8 cm.

— nagib nivelete i dužinu pojedinih nagiba

85

2. T unelska knjiga:a) Tunelske knjige vodi rad n a jedinica za održavanje pruga za svaki

tunel zasebno, po prugam a ili delovima pruga i po stacionaži.Svrha vođenja tunelske knjige je m ogućnost uv ida u stan je ob jek­

ta, te se u ovu knjigu ne prep isu ju tehnički podaci o objektu ko ji se nalaze u spisku.

b) Na prvoj stran i ove knjige m ora b iti nac rtana skica svetlog p ro ­lila tunela (stvarni slobodni profil tunela).

c) U knjigu se unose:— nađeno stan je p ri pregledim a (iz zapisnika),— podaci o kvalite tu m aterija la obzide,— svi oni podaci koji služe za ocenu funkcionalnosti, odnosno si­

gurnosti objekta,— podaci o izvršenim radovim a u toku eksploatacije.d) Sastavni deo ove knjige su:— zapisnik o tehničkom pregledu,— upotrebna dozvola,— zapisnik o tehničkoj prim opredaji objekta,— zapisnici o izvršenim povrem enim pregledim a, o čemu voditi

računa pri narednim pregledim a,— zapisnici sa sn im anja prom ena svetlog profila tunela sa grafič­

kim prikazim a.e) U ovu knjigu unose se sve kasnije nastalne prom ene n a ob jek ti­

ma, te je treba voditi tako da im a m esta za n jihovo unošenje.3. Tehnička dokum entacijaa) Tehnička dokum entacija m ora postojati za svaki tunel posebno,

sređeno po prugam a ili delovim a pruga i po stacionaži.P regledi i isp itivan ja m oraju se oslanjati n a tehničku dokum en­

taciju.b) Ova dokum entacija, koja počinje da se vodi već p ri početku

građenja objekta, p ri p rim opredaji objekta se p redaje korisniku, koji je čuva i dalje po potrebi dopun ju je ili delimično m enja za radove iz­vedene na objektu u toku eksploatacije.

c) Tehnička dokum entacija pruža sve pojedinosti o objektu i m ora da sadrži:

— ^sadržaj dokum entacije,—■. tehnički izveštaj uz pro jek t tunela,— situacioni p lan tuftela sa predusekom i zausekom i okolinom (ob­

jek ti i/.nad tunela m oraju da se vide iz situacionog plana),— uzdužni profil,— geološki profil,— geom ehanička i geofizička ispitivanja,

86

— pregled (izvod) ugrađenih tipova tunelsk ih p rofila po prstenovi- ma, ventilacionih i m inskih komora, niša i ostava, drenaža, m esta gđo io izvršena kaptaža pijaće i drugih voda i ostalih ob jekata sa t.ačnom kilom etražom,

— glavne pro jek te izlaznog i ulaznog portala ,— glavne projekte ventilacionih i m inskih komora,— glavne pro jek te ugrađenih drenaža,— detalje ugrađenih izolacija,— deta lje ugrađenih nesim etričnih tipova turielske obzide,— izveštaje geologa i hidrologa koji su rađeni u toku izvođenja

redova,— glavne pro jek te ob jekata izvedenih u tune lu (propusti i si.),— glavne pro jek te ob jekata u preduseku i zauseku,— detalje o ugrađenoj kontaktnoj lin iji u elek trific iran im tunelim a,— detalje o ugrađenim vodovima jake i slabe stru je ,— deta lje o gornjem stro ju (opis i crteži),— spisak m esta gde su ugrađene oznake u tunelu za osu i n iveletu

koloseka sa tačnim m eram a u odnosu na osu koloseka i G lS,— izveštaje o dovršen ju radova (građenje, obnova, rekonstrukcija)

i obračun troškova,— dokum ente o nastalim prom enam a od puštan ja objekta u sao­

braćaj (naknadni radovi, izmene, obnova, rekonstrukcija),— građevinski dnevnik i građevinsku knjigu.

d) Za postojeće tunele za koje nem a tehničke dokum entacije, ili je ova nekom pletna, izraditi je ili dopuniti prem a stvarn im m ogućnostim a naknadnim snim anjem n a terenu.

Kontrola stanja tunela

Član 32.

1. Da bi se u svako doba korišćenja ob jekata navedenih pod t. 1. člana 30. obezbedila n jihova ispravnost u pogledu sigurnosti i funkcio­nalnosti, m ora se obavljati opšta kontrola s tan ja ovih objekata.

Ovu kontrolu obavlja služba održavanja putem :— stalnog nadzora,— povrem enih pregleda,— specijalnih pregleda.

2. Zadatak nadzora i pregleda tunela i galerija je kontrola:— svetlog profila tunela,— stan ja tunelske obzide sa konstatacijam a uzroka eventualnih

deform acija,

87

— stan ja sistem a za odvodnjavanje tunela, odvodnih kanala, b a r- bakana, drenaža, kaptaža i izolacije,

— pojave podzemnih voda n a tunelskom zidu i n jihov uticaj na zid tunela,

— gornjeg stroja,— ose pruge i G lS u odnosu na osu tunelske cevi,— stan ja objekata na ulazu i izlazu (portala, potpornih zidova,

j arkova, kosina u preduseku i zauseku, kao i iznad portala),— zagađenosti vazduha dim nim gasovima i p rovetravanja,— oznaka za stacionažu; nagiba, GIŠ, niša, ostava i si.P ri tom e obratiti posebnu pažnju na nepravilnosti konstatovane p ri

poslednjem pregledu.

3. Na e lek trific iran im prugam a kontrolu kontaktnog voda obavlja jedin ica elektro tehničke službe. P ri pregledu ovakvih tune la m ora b iti p risu tan organ nadležne jedinice za održavanje kontaktnog voda, koji m ora o nalazu dati svoj izveštaj.

Analogno važi i za vazdušne i kablovske vodove SS i TT uređaja.

Stalni nadzor

Član 33.

1. Osim kontrole stan ja tunela od strane šefa pružne deonice, po­slovođe pružne deonice i čuvara pruge u sklopu nadzora svog rejona pruge, za s ta ln i nadzor nad ovim objektim a ZTP će svojom organiza­cijom, a prem a stvarnoj potrebi, odrediti jednog ili više stručnih ra d ­n ik a sa najm an je srednjom stručnom sprem om u građevinskoj struci (u daljem tekstu ovog prav iln ika: tehn ičar za staln i nadzor).

Broj tehničara za staln i nadzor na te rito riji jednog 2TP-a odrediti u zavisnosti od broja, k a rak te ra i s tan ja tunela.

2. Za pregled ovih ob jekata u svom rejonu tehn ičar za stalni n a d ­zor m ora svake godine sastaviti operativni plan u zavisnosti od stan ja objekata. O vaj plan odobrava rukovodilac radne jedinice za održava­n je pruga, svaki za tunele na svojoj deonici pruge.

Najveći in terval ovih pregleda, u slučajevim a da se u tunelu duže vrerae ne prim ećuju n ikakve prom ene, može b iti 6 meseci.

P regled objekata tehn ičar za stalni nadzor obavlja sa šefom pružne deonice i poslovođom pružne deonice.

3. S taln im nadzorom m oraju se uočiti sve vidne prom ene u tu n e ­lim a koje mogu ugroziti saobraćaj, kao što su:

88

— deform acije tunelske obzide,— oburvavanje odnosno ispadanje brdske m ase u neobzidanim tu

nelim a,— veće pojave leda u tunelu,— pojave leda na ulaznom i izlaznom delu tunela,— curenje vode sa kontaktnog voda,— deform acije koloseka kao odraz ton jen ja ili bubren ja tla ispod

koloseka usled raznih uzroka.Osim toga, na svim m estim a u tunelu gde se prim ete pukotine na

tunelskom zidu, tehn ičar za staln i nadzor m ora ugraditi oznake od ce­m entnog m altera sa staklom , preko kojih m ora da p ra ti da li se puko­tine šire.

U toku stalnog nadzora osm atrati pojavu šupljina iza tunelskog zida. One se mogu lako o tk riti kucanjem zida, p ri čemu na takvim m estim a nastaje tup i zvuk.

4. Tuneli u kojim a su prim ećeni opasni znaci, i kao takvi mogu ugroziti bezbednost saobraćaja, m oraju se osm atrati i van planom pred­viđenih rokova najm anje jedanpu t u 10 dana.

5. U slučaju neposredne opasnosti, rukovodilac radne jedinice za održavanje pruga će odm ah uvesti sve potrebne građevinske i saobra­ćajne mere, kao zastvor koloseka, lagana vožnja, pomoćno podupiranje i si., a u slučaju kritičnog stan ja po bezbednost saobraćaja, tehn ičar za staln i nadzor će odmah preduzeti h itne mere.

6. O nadzoru nad objektim a tehničar za sta ln i nadzor vodi dnev­nik. Samo u slučaju kada treba nešto preduzeti, tehn ičar za staln i nad ­zor ša lje izveštaj nadležnoj radnoj jedinici za održavanje pruga o po­jedinim objektim a, sa eventualnim pozivom da se izvrši i vanredni pregled (čl. 34, t. 5).

7. P rilikom obilaska odnosno pregleda svoga rejona, tehn ičar za sta ln i nadzor m ora uvek da se jav i nadležnom rukovodiocu radne jed i­nice za održavanje pruga.

8. Za obavljanje pregleda, po članu 34, tehn ičar za staln i nadzor je dužan da preko radne jedinice za održavanje pruga izvrši sve po treb ­ne priprem e.

9. Svi radovi na opravci tunela koji su predviđeni zapisnikom o pregledim a i koje izvodi sam a železnička.organizacija, izvršu ju se preko tehn ičara za staln i nadzor. On izvodi ove radove pod kontrolom za to Određenog lica, koje m ora b iti d iplom irani građevinski inženjer.

89

Ako radove izvodi specijalizovano preduzeće van železnice, kon tro ­lu nad izvođenjem radova obavlja Ž.TP.

10. T ehničar za staln i nadzor može izvoditi sam ostalno samo one radove iz prethodne tačke koje naznači d iplom irani građevinski in ­ženjer.

11. Za vrem e izvođenja radova u tunelu, za bezbednost saobraćaja u tune lu odgovoran je tehn ičar za stalni nadzor.

Povremeni pregledi

Član 34.

1. Povrem ene preglede tunela obavlja radna grupa sastav ljena od p redstavnika radne jedinice za održavanje pruga (koji m ora b iti d iplo­m iran i građevinski inženjer), tehn ičara za staln i nadzor i šefa pružne deonice.

S vrha ovih pregleda je u tv rđ ivan je stan ja tune la u celini, rad i o t­k lan jan ja u tv rđen ih nedostataka.

2. Inžen jer koji rukovodi pregledom m ora izrad iti program pregle­da, za što treba p riprem iti po treban alat, sprave i slično.

3. S obzirom na opasnost rad a u tunelu, preduzeti i strogo se p r i­d ržavati m era HTZ.

4. P re početka pregleda tunela na e lek trific iran im prugam a, obave- stiti odgovarajuću službu, koja će se poštara ti da radnici koji učestvuju u pregledu ne budu ugroženi instalacijam a pod naponom .

5. P regledi po t. 1. ovog člana obavljaju se:— ako je tunel u dobrom s tan ju — jedanpu t u dve godine,— ako je tunel u lošem stan ju — jedanpu t godišnje.Ako su pri poslednjem pregledu zapažene prom ene na tunelskom

zidu ili koloseku koje mogu im ati u ticaja na bezbednost saobraćaja, ovi pregledi mogu biti i češći (vanredni).

6. P ri povrem enim pregledim a:— m eriti svetli profil tunela,— snimaiti m esta gde voda curi odnosno vlaže se zidovi,— sn im ati pukotine, đeform acije, ispadanja, nad im anja, rušen ja i si.,— proveravati položaj ose koloseka u odnosu na osu tunela,— isp itivati zagađenost vazduha dim nim gasovim a i brzine s tru ja ­

n ja vazduha prilikom ventilacije,— proveravati p rav ilnost funkcionisanja sistem a za odvodnjavanje.

7. Izveštaje o povrem enim pregledim a u vidu zapisnika sastav lja radna grupa. U njim a obuhvatiti sve što je napred rečeno, sum irati stan je objekta na osnovu upoređenja sa rezu ltatim a dobijenim prilikom prethodnog pregleda, i predložiti m ere sa rokom za d a lji rad u pogledu redovnog održavanja tunela.

8. Važnije podatke iz ovog zapisnika uneti U tunelsku knjigu, a sam zapisnik priložiti tunelskoj knjizi.

Jedan prim erak zapisnika dostaviti ZTP-u.

9. Radna grupa koja obavlja povrem eni pregled tunela dužna je da •oceni potrebu specijalnih pregleda.

10. O preduzim anju i izvršenju m era u vezi sa nalazom u izveštajuo pregledu, izvršilac podnosi izveštaj, koji se unosi u tunelsku knjigu. D okum entacija se p rik ljuču je tehničkoj dokum entaciji objekta.

Specijalni pregledi

Član 35.

1. Specijalni pregled tunela obavlja izuzetno i po potrebi stručna kom isija, koju obrazuje ZTP od svojih stručnjaka.

Po potrebi, u ovu kom isiju pozivaju se i stručn jac i Zajednice JZ, kao i stručnjaci van JZ ukoliko se radi o specijalnim problem im a.

2. Za priprem u i sprovođenje specijalnih pregleda odgovoran je rukovodilac stručne komisije.

3. Specijalni pregled se v rši naročito:— kada nastupe prom ene u tunelskoj obzidi izazvane pritiscim a

brdske m ase ili korozijom tunelske obzide,— kada nastupe oburvavanja brdske m ase u neobzidanim delovim a

tunela,— kada treba da se proširi tunelski profil u vezi sa elek trifika­

cijom tunela,— kada treba da se izvrše radovi na ven tilaciji tunela,— kada treba da se izoliraju zidovi tunelskog profila,— kada je potrebno o jačati tunelsk i zid,— u slučaju oštećenja pri udesim a (iskliznuća, sudari),— u slučaju elem entarnih nepogoda (prodor brdske vode sa popla­

vom tunela i slično).

4. O izvršenom specijalnom pregledu tunela kom isija sastav lja za­pisnik, koji m ora da sadrži, pored ostalog, i sledeće:

91

— stan je tunela u odnosu na bezbedan saobraćaj,-— grafičke prikaze even tualn ih deform acija tune la i— konkretne predloge m era za o tk lan jan je nađen ih nedostataka,

kao i osposobljavanje tunela za bezbedan saobraćaj.

5. Z apisnik o izvršenom specijalnom pregledu dostavlja se na odo­b ren je Z T P-u koje je obrazovalo kom isiju. Posle odobrenja ovog za­pisnika, ako su predviđeni radovi po članu 37. i 38, rad i se odgovarajuća investiciono-tehnička dokum entacija odnosno projekt, koji takođe m ora da bude odobren prem a postojećim propisim a.

Jed an p rim erak zapisnika o specijalnom pregledu tunela dostavlja se i Zajednici JZ.

6. U tunelim a na e lek trific iran im prugam a, sve povrem ene speci­ja lne preglede obavljati u prisustvu stručn jaka jak e s tru je za kon tak tnu m režu.

7. P re snim anja svetlog profila tunela, p roveriti položaj ose kolo- seka i GlS.

Redovno održavanje

Član 36.

1. Z adatak redovnog održavanja tunela je održati tunel u ispravnom stanju .

Ovde ne ulaze radovi potrebni za opravke i veće opravke po čl. 37. i čl. 38.

2. Redovno održavanje tune la sastoji se uglavnom iz dve grupe radova, i to:

— radovi na sprečavanju uzroka zadržavanja u tunelu vode koja se sliva iz zidova ili drenaža, odnosno na sprečavanju nepoželjnog p r i­liva vode naročito na m estim a gde je moguće da se s tv a ra led,

— radovi na opravci obzidanih i neobzidanih delova tunela.

3. Kao najčešći iz ovih g rupa radova su:a) S prečavanje nepoželjnog p riliva vode u tunel, što je naročito

važno u predelim a gde se zbog ja k ih m razeva jav lja led šte tan nepo­sredno u odsecim a blizu ulaznog i izlaznog portala. U ovim predelim a posebnu pažn ju obratiti na zap tivan je tunelskih zidova s obzirom na led koji se tu stvara , koji pored štetnog dejstva na beton, može da sm anji svetli profil, da pokrije kolosek i da oburvavanjem teških kom ada leda prouzrokuje iskliznuća ili oštećenja vozila.

Na elek trific iranim prugam a m ora se po svaku cenu sprečiti da led sa svoda dođe u dodir sa kontak tn im voznim vodom.

92

Na m estim a gđe je obzida tunelskog profila izvršena sa kam enom koji je higroskopan, a tim e i neotporan na mraz, ili se radi o m alteru i betonu, m ora se sprečiti dodir odnosno prodor vode kroz ovakve zidove.

Sprečavanje curenja i kapanja vode sa tunelske obzide neophodno je i zbog korozije koju voda izaziva na šinam a i kolosečnom priboru.

Z ap tivan je tunela može se izvesti uglavnom kao: zap tivan je tu ­nelskog zida u celini, zap tivanje brdskog m aterija la , zap tivan je spoljne strane svoda (ekstradosa) i zap tivanje unu trašn jih s tran a svoda (in- tradosa).

b) Redovno čišćenje odvodnih kanala i barbakana od m ulja i peska.c) M anje opravke na tunelskom zidu kao što su: obnav ljan je spoj­

nica m alterom , prem azivanje m an jih površina betona gde postoje segre­gacije i popunjavanje m esta gde je kam en ispao iz obloga tune la tako da p reti opasnost saobraćaju.

d) M anje opravke na zidu ulaznog i izlaznog portala, čišćenje kanala iznad portala od m ulja i peska.

e) M anje opravke na potpornim i obložnim zidovima u predusekui zauseku, pročišćavanje odvodnih kanala od m ulja i peska, korova i trav e tako da nečistoća ne bude prepreka pravilnom o ticanju vode iz tunela.

f) Redovno održavanje i popravka ob jekata na padini iznad tu n e l­ske cevi kao što su: kaldrm e, drenaže, jarkovi, kanali. H um uziranje i zasejavanje padine iznad p litk ih tunela odnosno tunela sa m alim nadslo- j<m kako bi se omogućilo brže o ticanje površinskih voda i sprečilo n ji­hovo pon iran je u tunel, što bi moglo oštetiti tunelske obzide.

g) B lagovrem eno čišćenje leda u m okrim tunelim a na ulaznom i izlaznom delu.

h) K avanje i čišćenje kam ena i ostalog m aterija la u strm im predu- secim a i zausecima koji je sklon padu, kao i pošum ljavanje ovih kosina odnosno padina.

i) K avan je labavog kam ena u neobzidanim delovim a tunela.j) Izrada, postav ljan je i održavanje rezervnih čeličnih rem enata od

s ta rih šina, koje služe za brzu in tervenciju u tunelim a gde su nastup ile deform acije profila tunelske obzide, dok se ne pristup i potrebnoj većoj opravci.

k) K rečenje ivica u unu trašn josti niša, kao i kosih lin ija između niša koje označavaju položaj niša.

1) O državanje oznaka u tune lu za osu koloseka i GIŠ, kilom etražu, padove i slično,

93

m) O državanje sistem a ventilacije tunela.n) S k re tan je vode koja curi na kon tak tn i vod.

Opravke tunela

Član 37.

1. Pod opravkam a tunela podrazum evaju se:— in jek tiran je obzide tunelskog profila;— in jek tiran je brdske m ase neposredno iznad obzide tunelskog

p ro fila ;— izolacija tunelskog zida sa spoljne strane na (ekstradosu);— izolacija tunelskog zida sa un u trašn je s tran e (na intradosu);— izrada pojedinačnih drenaža u cilju uvođenja podzem nih voda u

odvodni kanal. Ove drenaže mogu b iti ukopane u tunelsku obzidu ili iz­rađene iza obzide tunela;

— obnova odnosno zam ena uništenih m a terija la u spojnicam a tu ­nelskog zida ručnim ili m ehaničkim putem ;

— opravka i p roširenje odvodnog kanala u tunelu;— ojačanje i p lom biranje tunelskog zida koji je oštećen korozijom.

2. K ada će se prim eniti neki od pom enutih radova, zavisi od vrste oštećenja obzide tunelskog zida, kao i uzroka koji su ta oštećenja izaz­vali. Cesti uzroci oštećenja tunelskog zida su: u ticaji od dim nih gasova, uticaji od dejstva agresivnih podzem nih voda, uticaj leda odnosno m ra­za, uticaj kondenzovane pare i česta prom ena tem peratu re od vrelih dim nih gasova i pare, i najzad povećanje brdskog pritiska.

P rva dva navedena uzroka za oštećenje tunelskog svoda su najčešća:a) P rv i uzročnik za oštećenje tunelskog zida su šte tn i sastojci dim ­

nih gasova. Čađ koja se taloži na zidovima tunela sam a po sebi n ije opasna, ali ona ima osobinu da vezuje sum porastu kiselinu iz dim nih gasova, koja se prilikom dolaska u dodir sa vlagom i vodenom parom p re tvara u sum pornu kiselinu i dalje u gips. Ova pojava se ogleda u izbočenjima na površini betona. U takvim slučajevim a izolirati tune l- ske zidove od vlage.

b) Kao drugi važan uzročnik za razaran je tunelskih zidova su pod­zemne vode, koje se često po jav lju ju u toku eksploatacije. One uglavnom im aju štetno hem ijsko i m ehaničko dejstvo na beton.

Ocenu o hem ijskom štetnom dejstvu podzem nih voda može da do­nese samo odgovarajući stručn jak , a postoje norm ativ i koji daju g ra ­nične vrednosti o dozvoljenoj količini agresivnog m aterijala . Za isp iti­van je agresivnosti voda postoji posebno uputstvo, te je obavezno isp iti­v an je svih podzem nih voda na agresivnost.

94

3. In jek tiran je obzide tunelskog profila prim enjivati na onim. ob jek­tim a na kojim a su spojnice zida, dugim dejstvĐm podzem nih voda, u n i­štene, i to samo ako su zidovi od kam ena koji ne propušta vodu.

4. In jek tiran je b rdske m ase prim enjivati u m aterija lim a u kojim a je brdska m asa isprepucala i gde kroz te pukotine prodire podzemna , voda koja napada obzidu tunela, i to samo na onim m estim a na kojim a nadsloj iznad tunelske cevi n ije suviše mali, ili tam o gde je obzida tu ­nela toliko jaka da može prim iti pritiske koji se po jav lju ju prilikom in jek tiran ja . In jek tiran je brdske m ase naročito je korisno u kom bina­ciji sa prethodnim in jek tiran jem samog tunelskog zida, kao i sa zapti- vanjem spolja svih m esta na kojim a se po javljivala voda. P ri prim eni ovog načina uspeh se najčešće postiže udaljavan jem većih količina vode koja prod ire u m lazevim a na tunelsk i zid. Na tom m estu u tune lu se obično pojavljivala vlaga u zidovima, što m ači da zid n ije .bio apso­lutno zaštićen od podzemnih voda.

5. Izolacija tunelskog zida sa spoljne s trane tunela (ekstrados) p ri- m enju je se za zaštitu tunelskog zida na m estim a gde je on izložen u ti- caju agresivnih voda odnosno agresivnog tla i gde je postojeći zid u tako dobrom stan ju da se isplati vršiti spoljnu zaštitu.

Ovaj sistem izolacije tunelskog zida treba što je moguće više izbe- gavati. I pored efikasnosti u pogledu same zaštite tunelskog zida, on ' ima i svojih negativnih osobina koje se odražavaju na prom ene u b rd ­skim pritiscim a, naime, naknadno izbijanje iznad tunelskog zida može izazvati ogromne komine i pritiske koji mogu da un ište na tim m estim ai sam tunelski zid. Zbog toga se za ovakvu v rstu radova m ora izraditi deta ljan p ro jek t i voditi visoko stručan nadzor. Takođe, obavezno je m eren je brdskog p ritiska iznad tunelskog zida n a neki od poznatih n a ­čina, kako bi se došlo do što realn ijih podataka u pogledu brdskih p ri­tisaka a tim e i posledica koje oni mogu da im aju na samu tunelsku cev.

Ovaj metod izolacije prim enjivati samo tam o gde ne postoje n i­kakve druge m ogućnosti izolacije, odnosno gde su sve druge m ere ne­dovoljne.

P rim ena ovog načina izolacije se u poslednje vrem e dozvoljava . samo kod tunela kod kojih je u p itan ju izolacija obzide tunelskog pro­fila od agresivnih voda. P ostupak oko izolacije ekstradosa je oko pet puta skuplji od najskup lje izolacije sa un u trašn je strane (intradosa).

6. Izolacija tunelskog zida sa un u trašn je strane tunela može se iz­vesti na sledeće nač ine:

— postav ljan je izolacionih elem enata sa unu trašn jih strana tunela,— to rk re tiran je U nutrašnjih s tran a tunela,

95

— obnavljan je i za tvaran je spojnica u zidovima od opeke ili k a ­m ena,

— izolacija sa izradom dvostrukog svoda,— izolacija metodom drenažnih ploča,—- izolacija zida ankerovanjem talasastog lim a u tem eni svod.a) U slučaju postav ljan ja izolacionih elem enata kao što su m em ­

brane, folije, asfaltm astiksne ploče, plastične mase (polietilen, poliester), m ora se:

— prvo odvesti sva izvorska voda i isušiti podloga za postavljanje izolacionih elem enata;

— na suvi zid naneti izravnavajući sloj m alte ra sa takv im sasta ­vom da je ta j m alter otporan i n a štetno dejstvo agresivnih voda;

— posle završenog postav ljan ja izolacionih elem enata, obavezno n a ­neti zaštitn i sloj od betona, koji štiti izolacione elem ente uglavnom od dim nih gasova;

— predvideti da ukupna deb ljina ovakve izolacije tunelskog profila sa u n u trašn je strane ne zadire u slobodni profil tunela.

b) T ork re tiran jem se s tv a ra izolacioni sloj veće vodonepropustlji- vosti i zaštita betona od spoljnih šte tn ih u ticaja . Pom oću to rk re ta može se v rš iti i opravka razorenog betona u tunelim a. Ovaj posao može se izvršiti ili sam im torkretom ili arm iran im torkretom . P re nabacivanja to rk re ta površina rid a se m ora dobro očistiti m lazom vode pom ešane sa deterdžentom pod pritiskom od 10 at, ili peskom pod pritiskom . Slabi detovi zida m oraju se dobro očistiti, a ako je podloga glatka, iz ra - pav iti je.

K ada se to rk re tira ju zidovi kroz koje prodire voda, obavezno se ta voda m ora p rikupiti n a određenim m estim a, pa zatim ugraditi sid ra za koja će se kasn ije vezati čelična mreža.

Za vlažne zidove, prilikom ugradnje prvog sloja to rk re ta , mešavini se dodaje i vodeno staklo (silikat natrijum a) u obliku 3 do 5°/o rastvora.

U građeni to rk re t-beton m ora se pravilno održavati održavanjem vlage — polivanjem u vrem enu od 14 dana u slučaju portland-cem enta,i 21 dana u slučaju pucolanskog cem enta, i to posle 8 do 12 sa ti pošto je izvršeno vezivanje.

K ontrola kvalite ta izvršenog to rk re ta može b iti dvojaka — u roku ugradnje , i prilikom prijem a torkreta .

U toku građenja treba p roveravati: doziranje cem enta i peska, p ra ­vilno održavanje p ritiska u to rk re t-ap a ra tu , da li je pravilno očišćena podloga za to rk re t i slično.

96

P ri p rijem u izvršenih radova: određivati čvrstoću to rk re ta pomoću sklerom etra; pregledati uzete uzorke ploča 30 sa 30 cm u cilju p ribav ­lja n ja rezu lta ta o vodonepropustljivosti, čvrstoći, haban ju i otpornosti na m raz; p relaziti to rk re tiran e površine Čekićem; pregledati dnevnik koji je vođen u toku rada ; detaljno kontro lisati m esta na kojim a se p o ­jav ila voda.

c) O bnavljanje i za tvaran je spojnica u zidovim a od opeke ili k a ­m ena izvoditi po p rav ilu m ašinski. P ri ovoj v rs ti radova d rža ti se sle-dećih nače la :

— prethodno očistiti dobro putem m laza Vode pod pritiskom od 10 at sav razlabavljen i i trošni m alte r u spojnicama.

Na m estim a gde se po jav lju je voda zatvoriti odgovarajućom sme- šom m alte ra spojnice na dubini od 5 cm ispod površine zida, a zatim norm alno izvršiti ispunjavanje spojnica.

— P opunjavanje spojnica po prav ilu izvoditi m ašinam a sa aero- cem-smešom ovazdušenog cem entnog m altera ili cem entnog m alte ra po- mešanog sa pepelom od term oelektrana.

— Ako je potrebno da se pored obnove spojnica delim ično m alte- riše i zid između spojnica, onda se držati p rav ila da se ta j posao obavlja u tr i sloja, gde će prv i sloj b iti sastavljen od m alte ra m ešavine 1 : 1 do 1 : 1,5 drugi od m ešavine u razm eri 1 : 2 i treći od m ešavine u razm eri 1 :3 do 1 :3,5. D ebljina ovakvog sloja m altera je od 2,5 do 3 cm. Po završenom m alterisan ju voditi računa da se za prve dve nedelje odr­žava potrebna vlaga za prav ilno vezivanje m altera , kao i da se spreči obrazovanje sitn ih pukotina usled skup ljan ja u prilično m asnom m al- teru.

— Ako se rad i o m alte risan ju m anjih površina zidova između spojnica, onda m alterisati što veće površine odjednom , je r se pokazalo da se najčešće po ivicam a ja v lja ju oštećenja izolacije.

— U k ratk im tunelim a, gde postoji intezivno k re tan je vazduha i gde je održavanje vlage teško, površine m alte ra u spojnicam a i između spojnica mogu se prem azati bitum enom koji će štititi m alte r od d im ­n ih gasova.

d) Izolacija tunelskog zida sa izradom dvostrukog svoda radi se, po prav ilu samo na m estim a gde je postojeći tunelsk i svod do trajao ili gde je tunelski zid izložen veom a jakom štetnom dejstvu agresivnih voda. S obzirom na sm anjen je svetlog profila i ograničene debljine u n u ta r­njeg svoda, izbijanje vršiti za jednu određenu debljinu (ukoliko to doz­voljava brdski pritisak), pa zatim izravnati sta ri svod cem entnim m al- terom . Posle toga ovaj postupak izvršiti n a sledeći način: prvo ugrad iti izolacione zaštitne trak e koje ne propuštaju vodu a zatim glavni noseći

97

svod. Po pravilu , ovaj svod se redovno rad i od nearm iranog betona, a zbog njegove debljine moguća je izrada sa betonom špricanim pomoću specijalnih m ašina koje mogu da pod velikim pritiskom izbacuju beton so agregatom veličine zrna i do 20 mm u prečniku.

Takođe dozvoljava se i izrada ovog unu trašn jeg svoda od betonskih kvadera debljine najm anje 25 cm.

e) Kao najnov ija m etoda koja se p rim en ju je za izolaciju tunelskih zidova je m etoda drenažnih ploča koje se lepe na dobro očišćene stare zidove pomoću brzovezujućeg m altera. Ove ploče še s tav lja ju po ćelom profilu tunelskog zida i obavezno se posle ugradn je za tv a ra ju zaštitnim

H slojem od betona.7. Za radove navedene pod tačkam a 3. do 6. ovog člana postoji

U putstvo JZ o izolaciji i odvodnjavanju tunela.

8. Kao privrem ena m era za izolaciju tunela sa unu trašn je strane, može se postaviti krov od talasastog salonita sa un u trašn je strane te - m ena svoda. Ovaj salonit je pričvršćen za obzidu tune la putem m etal­nih držača. Iznad salonitnih ploča obavezno se postav lja laki šljakobe- ton, da se između salonita i tunelskog svoda ne bi stvarao led.

9. Svim radovim a predviđenim za izolaciju tunela sa unu trašn je s trane tem enog svoda obavezno m oraju p rethod iti radovi na izradi drenaža za p rihvatan je voda koje izbijaju na površinu zida.

10. Ako se na tunelskom zidu s vrem ena na vrem e po jav lju ju veliki priticaji podzem ne vode, koja zagađuje zastor i oštećuje gornji stro j koloseka, zam uljava odvodni tunelski kanal ili čak izaziva poplavu tu ­nela pa i obustavu saobraćaja, m ora se hitno izvršiti d ren iran je ove vode. Ono se može izvesti na više načina:

— putem drenažnih kanala, koji se neposredno ispod m osta gđo sc po jav lju je voda ukopavaju u zid svoda i oporca, i vertikaln im kanalom dovode u glavni odvodni kanal;

— putem polukružnih ili ovalnih gum enih ili keram ičkih oluka koji se p ris lan ja ju i pomoću to rk re t-m alte ra pričvršću ju na tunelski zid, te se na ta j način izvorske vode svode u glavni kanala za odvodnjavanje;

— putem izrade drenažnih kanala iza tunelskog zida po odgovara­jućim tipovim a iz uslova za građenje železničkih pruga, s tim što se uđe iza tunelskog zida kroz zid oporca, a d renaža se rad i sa p e r io d - ran im zidovima za prijern vode iz b rdske mase. O državanje ovih d re ­naža u tunelim a vrši se na sličan način kao i d renaža u padini b rda;

— ako .su u p itan ju velike količine vode koje se kreću podzemnim pećinam a da bi se s vrem ena na vrem e izlile u tunel, onda se svi ti podzem ni kanali iznad tunela m oraju svesti na jedno ili dva m esta i

.7 Praviln ik 315 — srpskohrvatski

uvesti u glavni odvodni kanal tunela ako je on dovoljnog kapaciteta, ili ih posebnim potkopim a izvesti mimo tunelske cevi van tunela. Za ove radove postoji specijalni sistem rada u podzem nim kavernam a i peći­nam a sa vodom, kao i poseban sistem uvođenja ovih voda preko jedne herm etičk i zatvorene kom ore iza tunelskog zida i jedne pretkom ore koja im a cevi sa šiberim a kojim a se reguliše postepeno odvođenje ovih voda.

11. Ukoliko je priliv vode u odvodni kanal (u sta rim tunelim a ispod koloseka, u novim tunelim a sa s tran e koloseka o tkuda može voda doći) veći nego Sto to omogućava pro ticajn i profil kanala, m ora se p roširiti gornji deo profila ili višak vode odvoditi posebnim cevima. Na svim m e- stim a gde ovaj glavni odvodni kanal prim a vodu iz drenaže ili iz bar- bakana i ta voda nosi sa sobom m ulj, obavezno je da se p re u liva iz­rad i taložnica ko ja će se povrem eno čistiti.

12. P rilikom izvođenja opravki tunela:— saobraćaj vozova ne sme b iti om etan,— p rim en jivati po p rav ilu m ehanizovani rad,— prim en jivati m etode koje iziskuju m alo radnih operacija u zavi-

snosti od vrem ena.Osim toga, d ržati se sledećih načela:— izolaciju tune la rad iti od tem ena svoda p a naniže;— iza tunelskog zida ne sme se ostaviti n ikakva šupljina;— m aterija l kojim se v rši opravka tunela m ora im ati takvu gustinu

i k valite t da na njega ne mogu štetno u ticati dim ni gasovi i agresivne vode;

— oblaganje brdske m ase u tunelim a m ora biti izvršeno u svim tu ­nelim a gde je b rdska m asa od stena sa pukotinam a i stena koje nisu postojane na vrem enske odnosno atm osferske uticaje; ovo naročito važi za b rdske m ase u tem enom svodu.

— p re izrade izolacije tune la obavezno isp itati agresivnost vode, te za izolaciju koristititi m aterija l, naročito cem ent koji je o tporan n a tu v rs tu agresivnosti vode.

— pre postav ljan ja bilo kakve izolacije u tunelu, iznad n je na pod­lozi (brdskoj m asi ili obzidi) u rad iti obavezno tanak zaštitni sloj od jačeg cem entnog m altera ;

— posebno se m ora obratiti pažnja na sastav betona u pogledu granulacij'e, vodocementnog fak to ra i nab ijan ja betona;

— dužina opravki i izolacija u tune lu ne sme b iti veća od dužine p rstena da se ne b i obrazovale naprsline;

99

— novi zid, izolacija ili popravka postojećeg zida obavezno m ora im ati s tab ilnu podlogu, odnosno m aterija l starog zida m ora b iti otporan na dejstvo m raza kako bi mogao da prim i spoljnu oblogu, bilo da se red i o to rk re tu , m alteru ili izolaciji.

13. P re prim ene bilo kojeg napred navedenog načina za opravku tunela, m oraju se izvršiti de ta ljna proveravan ja s tan ja zida i b rdske m ase iza zida specijalnim aparatom — periskopom , pomoću koga se kroz izrađenu bušotinu u zidu mogu v ršiti potrebna opažanja.

Izbegavati izradu štolni za isp itivanje šup ljina iza tunelskog zida kad god je to moguće.

14. Sve opravke tunela izvode se shodno zapisniku o pregledu tu ­nela (čl. 34, odnosno čl. 35).

Veće opravke tunela

Član 38.

1. Veće opravke tunela izvode se u sledećim slučajevim a:— kada se prilagođava svetli profil, na p rim er ako je svetli profil

izrađen prem a slobodnom profilu za parnu vuču, a treb a izvršiti p ro - m enu na električnu vuču;

— kada se ojačava ili ug rađu je novi podnožni svod ili tem elj oporca;— kada profil tunela n ije obzidan pa se zbog geoloških prilika po­

kaže potreba da se tunelski profil obzida;— ako je potrebno da se zid nekog prstena u tune lu ojača ili pot­

puno zam eni zbog slabog stan ja zida u tom prstenu ili povećanog b rd ­skog p ritiska u tunelu;

— ako je potrebno da se skloništa i ostava prerade prem a novim tipovim a;

— ako treba izraditi novi kanal većeg profila zbog pojave veće ko­ličine vode u tunelu;

— ako se ukaže potreba za izm eštanjem odvodnog kanala.

2. Povećani brdski p ritisak kao uzrok veće opravke tunela obično se odražava preko pukotina, izbočenja ili u legnuća na zidu, ispadanja kam ena, o tpadanja betona, ispadanja m altera iz spojnica, sužavanja svet- log profila i rušen ja zida. P ukotine mogu biti uglavnom vertikalne i horizontalne u odnosu na osu tunela. V ertikalne pukotine na tunelskom zidu jav lja ju se u slučajevim a kada su pojedini prstenovi jače opterećeni brdskim pritiskom od susednih; horizontalne pukotine jav lja ju se n a j­češće p ri v rhu ili p ri dnu tem enog svoda i obično su rezultat slabog d i­m enzioniranja temenog svoda.

7»

100

Pored ovih pukotina, pom enutih u prethodnom stavu, na tunelskom zidu po jav lju ju se i tzv. k ra tk e pukotine u raznim pravcim a koje su rezu ltat velikih naprezanja zida na tom m estu ili slabog kvalite ta m a­te rija la u zidu.

3. P ri izvođenju većih opravki tunela nužno je b rinu ti o sledećem:— da se za vrem e izvođenja radova ne dopusti na ra stan je brdskog

pritiska, zbog čega pažljivo rad iti i bez potrebe ne povećavati obim ra ­dova,

— da se za vrem e ovih radova u tune lu po m ogućstvu što m anje om eta saobraćaj vozova.

U tom cilju usvojiti: m etode pomoću kojih se omogućava saobraćaj vozova kroz suženi prostor, m etodu koja omogućava što veću prim enu m ehanizvanog rada, m etodu koja iziskuje m alo radn ih operacija u za- visnosti od vrem ena, a kod kojih je p roveravanje izvođenja jednostavno, pregledno i lako.

4. Sve veće opravke tunela izvode se shodno zapisniku o specijal­nom pregledu (čl. 35).

M ere za zaštitu saobraćaja u tunelu

Član 39.

1. Mere za zaštitu saobraćaja u tunelu p rim en ju ju se po prav ilu u slučajevim a:

— iznenadne pojave pukotina koje se šire na tunelskom zidu,• — naglog ispadanja brdskog m aterija la koji ugrožava saobraćaj u

neobzidanim tunelim a,— kada je p riliv vode toliki da ugrožava obzidu tunela,— kada se iznad tunelske cevi izvode radovi za prolaz saobraćaj-

r.ica (puta, pruge) ili izgrađuju drugi objekti koji će više op tere titi tu - nelsku obzidu nego što je proračunom predviđeno,

— izvođenja svih radova n a opravkam a tunelske obzide, kao i svih drugih radova u tunelu pri saobraćaju vozova,

— stvaran ja leda od kapajuće vode i da li se ovaj spušta na kon­tak tn i vod ili njegovu blizinu (u profilu pantografa).

2. M ere za zaštitu saobraćaja su sledeće:— uvođenje lagane vožnje kroz tunel do 20 km /h, sa propisanim

signalisanjem m esta rada odnosno ugroženog mesta, shodno Signalnom prav iln iku ;

101

— upoznavanje, preko određenog uputstva, železničkog vozopratnog osoblja da n a obližnjim stanicam a sa jedne i druge s trane tunela zak lju ­čava na putničkim vagonim a v ra ta koja bi mogla zadreti u suženi tunel- ski svetli profil, i da za tvara prozore;

— ubacivanje na ugroženim m estim a u tune lu određenog broja već unapred izgrađenih čeličnih rem enata (od sta rih šina ili profilisanog gvožđa), koje treba da prim e povećani p ritisak na tunelsku obzidu i da spreče njeno razaran je ;

— osiguranje nekom paktnih brdsk ih m asa čeličnim ankerim a u ne- obzidanom delu tunela, kao i zidova tunela da bi se sprečilo njihovo cbu rvavan je u tunelu ;

— ugrađ ivan je specijalnih jak ih čeličnih skela — ram ova iznad kojih se obavljaju radovi, sa zadatkom da se održi tovarn i profil vozila kroz tunel dok se radovi u tune lu nesm etano obavljaju ;

: ug radn ja jak ih čeličnih m reža na neobzidanim delovima tunela, sa propisanim ankerovanjem u b rdsku masu, u cilju zaštite od ispada­n ja sitnog kam ena koji može ispadati usled: trošnosti b rdske mase, ošte­ćenja brdske m ase od d im nih gasova, m raza i velik ih brdskih p riti­saka.

3. Kao posebna m era može se za vrem e izvođenja radova kojim a je zauzet kolosek i slobodan profil p ruge predvideti i obustava saobraćaja u razm acim a od nekoliko sati.

4. Odgovorno lice za zaštitu saobraćaja i za preduzim anje nužnih m era u tu sv rhu je tehn ičar za staln i nadzor. On je odgovoran da se sve m ere ko je je propisao kontro ln i organ n a izvođenju radova pravilno sprovedu u život i da vodi računa o postav ljan ju signala i njihovom poštovanju od strane vozopratnog osoblja i ostalih zain teresovanih lica.

5. Ako čuvar pruge, p ružni poslovođa ili tehn ičar za staln i nadzor prim ete ma kakav kv ar na električnoj kontaktnoj m reži, zaštititi prugu i obavestiti o tome susedne stanice.

6. Č išćenje leda sa električnih vodova i u profilu pantografa duž­nost je organa vuče, a izbacivanje leda iz tunela organa građevinske službe.

Ventilacija tunela

Član 40.

1. Ukoliko p rirodna ven tilacija tune la kroz tune lsku cev ne zado­voljava, isp itati m ogućnost po jačanja prirodne ventilacije:

kopanjem vertikaln ih šahtova (ne dužih od 40 do 50 m),— kopanjem niskopa,

102

— bušenjem sondažnih rupa 0 10 do 20 cm počev od površine terena,

— izradom bočnih potkopa.

2. U tunelim a u kojim a se potrebna p rirodna ventilacija ne može postići u granicam a ekonomičnosti, predvideti veštačku ventilaciju, i to na prugam a:

— sa parnom vučom — u tunelim a dužine preko 1 km,— sa dizei-vučom — u tunelim a dužine preko 1,5 km,— sa električnom vučom — u tunelim a dužine preko 2 do 3 km.U slučaju zaprežne parne lokomotive, veštačka ventilacija dolazi u

obzir i u tunelim a dužine m anje od 1 km ako su uslovi za prirodnu ventilaciju nepovoljni.

3. Kao bezopasan sm atra se sledeći sadržaj šte tn ih gasova u vaz- duhu u tunelu:

— ugljen-m onoksid (CO) ne više od 0,008fl/o ili 0,1 g 'm 3 u slučajevim a bav ljen ja ljud i u tunelu do 30 min., i ne više od 0,0024°/o ili 0,03 g/m 1 u slučaju bavljen ja ljud i u tune lu nekoliko časova;

— ugljen-dioksid (C 02) ne više od 0,3°/o ili 6 g/m’ ;— sum por-dioksiđ (S 02) ne više od 0,0007®/o ili 0,02 g/m 3;— m etan (CH4) ne više od 0,2°/o;— sum porvodonik (H2S) ne više od 0,0007%;— nitrozni gasovi (NO, N 0 2, N20 , N2Os, N2Os) ne više od 0,5 mg/1

vazduha.

4. P rilikom povrem enih pregleda tunela m oraju se v ršiti m erenja zagađenosti vazduha, i to 15 m inuta posle prolaza voza. Ukoliko se kon- s ta tu ju prekoračenja od napred označenih, m oraju se p redvideti m ere za poboljšanje ventilacije, a u slučaju s tru ja n ja vazduha preko 5 m /sek za vrem e izvođenja radova u tunelu, preduzeti m ere za sm anjenje stru jan ja .

5. K oje će se m ere za poboljšanje ventilacije preduzeti određiće stručna kom isija koja vrši specijalni pregled tunela (čl. 35) po p itan ju ventilacije.

G alerije

Član 41.

1. Na m estim a gde se konsta tu ju česta oburvavanja snežnih m asa sa ili bez drobine, ili osuline, n a predlog kom isije (čl. 35) p redvideti podizanje galerija:

103

— tunelskog tipa, izrađene kroz brdsku m asu, zatvorene odnosno obzidane ili neobzidane odozgo i sa brdske strane, dok su sa suprotne strane ili potpuno otvorene ili se oslanjaju na k ra tk e ili duže stubove od brdskog m aterijala ,

— izrađene kao veštačke građevine od kam ena, betona, arm iranog betona, drveta, čelika i si. u usecim a i zasecima.

2. Za održavanje galerija tunelskog tipa važe propisi za održavanje tunela.

Za održavanje galerija građenih kao veštačke građevine važe p ro ­pisi za održavanje odgovarajućih veštačkih građevina.

3. P rilikom obavljan ja povrem enih i vanrednih pregleda (čl. 34, t. 5), kao i p ri vođenju stalnog nadzora (čl. 33), u ovo obavezno u k lju ­čiti i preglede svih galerija bez obzira na v rstu i tip , i na n jim a p ri- m enjivati odredbe ovog p rav iln ika kao i kod tu n e la gđe god je tomoguće.

V. ODRŽAVANJE STANIČNIH POSTROJENJA

O državanje kolskih vaga u stanicam a

Član 42.

1. O državanje kolske vage obuhvata:a) održavanje tem eljne jam e vage, kanala za kom unikatore i k a n a ­

la (cevi) za odvodnjavanje jam e,b) održavanje kućice kolske vage i ručne crpke,c) održavanje koloseka na vagi i p rik ljučnih delova koloseka,d) održavanje m osta vage sa polužjem,e) održavanje m ernog ap a ra ta sa u ređajem slabe stru je ,f) održavanje instalacija ja k e s tru je u kućici (osvetljenje, g rejan je

i elek trične crpke za vodu, akum ulatori i si.).

2. O državanje postro jenja kolske vage pod a), b) i c) iz tačke 1. zahteva da se obavlja:

— redovan mesečni pregled postro jenja navedenih pod a), b) i c), rad i u tv rđ ivan ja njihovog stanja, nastalih prom ena i oštećenja, i odre­đ ivan ja po trebnih m era ža dovođenje tih postro jen ja u ispravno stan je ;

— ovaj redovan mesečni pregled obavljaju za to određeni organi radne jedinice za održavanje pruga i šef stanice. R ezultat pregleda i p r e d u z e t e m ere up isati u evidenciju vaga dotične stanice uz potpis lica ko ja su izvršila pregled;

104

— po potrebi m ora da se izvrši pregled i van ovih mesečnih p re­gleda.

3. P rilikom ovih pregleda u tv rd iti:—- da li su tem eljna jam a vage i kanali čisti, da li u n jim a im a vode

i da li ispravno radi odvodnjavanje jam e i kanala ;—- da li postoji neko sleganje tem elja vage i da li im a pom eranja

i pucanja zidova i tem eljne ploče jam e, naročito na zem ljotresnlm pod­ručjim a;

— da li su pokrivni lim ovi na m ostu i na kanalim a u čistom i is­pravnom stan ju i da li su poklopci za otvore na svom m estu;

— da li je kod vage obezbeđen slobodni profil i da li su čisti i p ro ­pisni žlebovi za venac točka;

— da li su šine na vagi ispravno položene i dobro pričvršćene, od­nosno da li im a putovanja tih šina;

— da li je sačuvan slobodni m eđuprostor između m osta vage i okvira tem elja;

— da li je kolosek s obe s tran e vage u ispravnom stan ju i da li je ta j kolosek s obe s trane vage u pravcu na jm an je po 10 m, i u horizon­ta li najm an je po 50 m;

— da li vaga ima potrebnu tab lu sa oznakom najveće dozvoljene brzine vožnje preko vage;

— da li vaga im a signal za pokazivanje slobodnog prolaza vozila p reko vage i da li on ispravno radi.

4. Redovan i vanredan pregled kućica kolske vage, kao i njeno održavanje vrši se po propisim a za održavanje ob jekata visokogradnje.

5. Jedinica u čijim se osnovnim sredstvim a vaga nalazi dužna je da se b rine o obavljanju svih pregleda predviđenih ovim pravilnikom . Kad- na jedinica za održavanje pruga dužna je na poziv te jedinice d a obavi pregled građevinskih delova vage (la , b, c) ko je ne pregledava vagar- ska radionica.

6. Radi obezbeđenja pravilnog funkcionisanja vage, može nastup iti po treba da se kod postojećih kolskih vaga m oraju , naročito po eahtevu Saveznog zavoda za m ere i dragocene m etale, izvršiti neki radovi, kao što su:

— zam ena zidova tem elja od opeke zidom od betona,— izrada zasebnog ulaznog otvora sa s tran e tem eljne jam e,— proširen je kanala za kom unikatore,— produbljen je tem eljne jam e,— izrada nailaznih ploča dužine po 2 m na k rajev im a tem eljne ja ­

me rad i oslan jan ja p rik ljučn ih šina,

105

— izrada odvodnjavanja tem eljne jam e ponirnice, ili pomoću skup- ljajućeg b u n ara sa ručnom ili autom atskom crpkom,

— izrada hidroizolacije tem eljne jam e,— izrada ventilacije tem eljne jam e i kućice vage,—1 izrada kućice za zaštitu m erne sprave i lica ko ja ru k u je vagom.Ovo su radovi investicionog održavanja i mogu se izvoditi samo na

osnovu odobrenog projekta, za koji je prethodno pribavljena saglasnost nadležne kontrole m era i dragocenih m etala.

P ri tom e prim eniti, po rnogućtvu, tipska i oprobana rešenja, a u sa- glasnosti sa svim propisim a koji se odnose na tu m ateriju .

7. Za svaku kolsku vagu, u cilju evidencije i pravilnog održavanja, u jedin ici u čijim se osnovnim sredstv im a vaga nalazi i nadležnoj v a- garskoj radionici, m ora postojati tehnička dokum entacija ko ja sadrži:

— n acrt sklopa kolske vage i detaljne nacrte konstrukcija sa po­dacim a o najvećem opterećenju za koje je vaga računata , o sopstvenoj težini čelične konstrukcije, o najvećim naponim a u konstrukciji i n a j­većem ugibu konstrukcije;

— nacrt tem elja i odvodnjavanja sa podacim a o visini podzemne vode, o gornjem stro ju na vagi i van n je i o p ritisku n a tlo;

— datum tehničkog prijem a izgrađene kolske vage i poslednjeg žigosanja (baždarenje) i najzad stacionažu i broj staničnog koloseka na kojem je kolska vaga ugrađena.

8. E lektro tehnička radna jedinica koja održava postro jenja jake s tru je kod kolske vage po t. l f m ora da obavlja redovni mesečni, a po potrebi i vanređni pregled tih postrojenja. Nađeno stan je posle obavlje­nog pregleda i u tvrđene m ere koje se m oraju preduzeti stručn i organ jedinice up isu je u evidenciju o vagam a dotične stanice.

9. V agarske radionice vrše redovni pregled svake kolske vage je ­danpu t godišnje. Pregledom se u tv rđu je : stabilnost, osetljivost i tačnost kolske vage. Ovi pregledi se v rše nezavisno od onih koje vrši kontrola m era i dragocenih m etala u cilju baždarenja, u čem u učestvu je i v a - garska radionica.

10. S tručno lice vagarske radionice v rši leteći pregled, sitne op rav - ke i podm azivanje kolskih vaga jedanpu t u dva meseca.

11. O pravke i prepravke po t. ld . i le. sme d a obavlja samo dom i­cilna sekcija vagarske radionice. Jedino čišćenje mosta, jam e i kana la vage i crp ljen je vode iz tem eljne jam e sm eju d a v rše za to pozvani stanični radnici.

106

12. Radovi na održavanju i opravci čelične konstrukcije kolskih vaga m oraju se vršiti po odredbam a dela III ovog prav iln ika — »O dr­žavanje m ostova i propusta« ukoliko to odredbom ovog člana n ije d ru k ­čije određeno. Za bojenje čelične konstrukcije i polužja, izuzev noževa i n jihovih ležišta, važe i železnički s tandard i JZ S G2.005 i G3.003.

13. Jedinica u čijim se osnovnim sredstvim a vaga nalazi i dom icil­na jedinica nadležne vagarske radionice sastavljače, u sporazum u sa nadležnom kontrolom m era i dragocenih m etala, godišnje planove za kontrolno baždarenje kolskih vaga u sledećoj godini, isto tako će sa­stav lja ti program e za posebno, pojedinačno baždarenje, a učestvovaće i u njihovom izvršenju, pridržavajući se odredaba Zakona o m ernim jedinicam a i m erilim a, i propisa izdatih na osnovu njega.

14. Uz svaku kolsku vagu m ora postojati štam pano uputstvo za ru ­kovanje i za održavanje kolske vage. U putstvo m ora da je zasnovano na prilogu III P rav iln ika o m anipulaciji p ri prevozu robe od 1. I 1961. godine (Prav. 162).

Održavanje postrojenja za snabđevanje vodom

Član 43.

1. P ostro jen ja za snabđevanje vodom parn ih lokom otiva i stanica čine: crpni u ređaji (sa parnim , m otornim ili ručnim crpkam a, zatim pul- zom etrim a, ejektorim a, i dr.), vodotornjevi sa rezervoarim a, vodonapoj- nici, vodostanični bunari, bunari za vodu za piće, ukopani rezervoari, vodovodna m reža, kanali za odvodnjavanje i kanali za gravitacioni do­vod vođe.

2. V odotornjeve m oraju jedanpu t godišnje pregledati stručni organi i u tv rd iti njihovo stanje, kako bi se preduzela popravka. Ovaj pregled obavljati u proleće.

K ada postoji opasnost da se voda u rezervoaru smrzne, m ora se greja ti prostorija u kojoj se nalazi rezervoar sa vodom. Ovo je naročito neophodno za m ale rezervoare i tam o gde je po trošnja vode m ala i sa prekidim a.

3. Vodonapojnici m oraju b iti postavljeni na prugam a sa parnom vučom, po pravilu između prolaznih koloseka na početku ili k ra ju sta ­nice, odnosno na oba k ra ja , n a odsto jan ju slobodnog profila. Oni m o­ra ju b iti snabdeveni ručicom za lako okre tan je izlivne cevi i za tv a ra ­čem kojim se može brzo i dobro p rek inu ti izliv vođe.

P rečn ik vertikalnog stuba cevi vodonapojnika zavisi od ranga pruge i lokom otiva koje saobraćaju tom prugom.

107

V odonapojnici m oraju biti osigurani od sm rzavanja za vrem e zime:— uređajem za autom atsko ispražnjavanje napojnika kod kojeg

voda pri zatvorenom zasunu (ventilu) napojnika može isteći iz njega, dok pri otvorenom zasunu ne može;

— bušenjem rupe prečnika 8 do 10 mm na vertikalnom stubu cevi napojnika, odm ah iza prik ljučka na zasun koja zimi ostaje otvorena za sve vreme, a preko leta se za tvara zavrtn jem ili drven im čepom;

— obavijanjem konopca ispletenog od ražene slam e, koji se u pro- leće m ora ukloniti sa napojnika.

I u prva dva slučaja, u h ladnijim krajevim a i kad voda n ije sasvim čista, napoj nik obaviti konopcem od slame.

4. Vodostanični bunari iz kojih se pored n ap a jan ja lokom otiva voda koristi i za piće, m oraju b iti održavani tako da se ne zagađuju površin­skom vodom. Zato ovi bunari m oraju b iti zidani, a u gornjem delu u blizini te rena i betonirani, tako da pokrivna ploča nad bunarom bude za 0,30 m iznad terena.

Za snabdevanje stanica i ostalih službenih m esta vodom za piće, ukoliko nem a m esnih — gradskih vodovoda i vodocrpnih stanica, isko­pati posebne bunare ili pobiti cevi za ručne ili elektrocrpke, koje su obično u kom binaciji sa h idroforim a neposredno ili sa pomoćnim r e ­zervoarim a.

B unari se kopaju u teren im a gde je podzem na voda n a dubini od 8 m i više, u kom slučaju voda m ora da se crp i putem kotura, kofe i lanca. Cevi za ručne crpke ili m otorne pobijaju se uglavnom tamo gde se podzem na voda nalazi na dubini m anjoj od 8 m.

K opani bunari za vodu za piće m oraju im ati solidno izrađenu i dobro održavanu bunarsku kućicu sa vratim a, u c ilju osiguranja bunara od atm osferskih padavina i od vode koja se izliva prilikom poplava, kako se' ne bi vraćala u bunar.

Ukoliko se u kopanom b u naru nivo vođe nalazi na više od 8 m od površine terena, i iz takvog bunara voda se može crpsti ručnom ili e lek ­tričnom crpkom , ali se na odgovarajućoj dubini m ora postaviti pomoćni klip ručne crpke, ili se elektropum pa m ora spustiti u bu n ar na odgo­vara juću dubinu. U ovakvom slučaju neophodno je sprečiti da iz klipa crpke ili elektropum pe mazivo dolazi u vodu koja se crpe.

G odišnje jedanput, U' jesen, m ora se obaviti pregled stan ja bunara, isp itati kapacitet bunara , a vodu iz ovih bunara pregledati bakteriološki.

K opani b unari se m oraju čistiti u vrem enu od 3 do 5 godina, i ako ne pokazuju bakteriološku zagađenost. Ovo se čini rad i odstran jivan ja m ulja kako se ne bi začepili priliv i vode, a tom prilikom vrše se i po~

108

trebne popravke zida bunara. Po izvršenom čišćenju i opravkam a sva voda iz bunara iscrpe se do dna, potom se dno opere čistom vodom, a zatim polije krečnim mlekom. Na tako očišćeno dno doda se 0,5 m dobro opranog šljunka, pa se voda iz bunara ponovo iscrpe, da bi se eventualno zam uljivanje zbog dodatka kreča i novog šljunka odstranilo. Ukoliko je dno kaldrm isano ili betonirano sa filtrim a (filtarska mreža), ta kode se doda jedan sloj tucanika, a zatim šljunak, da bi se filta rska m reža sačuvala od eventualnog udara kofe.

5. Cevi vodovodne m reže m oraju biti položene na dubinu od n a j­m anje 0,#0 m od terena, da bi se zimi izbeglo sm rzavanje vode. Sloj od 10 cm peska m ora b iti stavljen ispod vodovodne cevi prečnika m anjeg od 50 mm. U slučaju većeg prečnika cevi, sloj peska m ora da je n a j­m anje 15 cm, rad i ravnom ernog prenošenja p ritisaka koji mogu da se pojave iznad cevi.

Od mesnog vodovoda do vodotom ja prečn ik cevi ne moi;a iznositi preko 100 mm, što zavisi od pritiska u vodovodu, a od vodotom ja do napojnika prečnik cevi zavisi od ranga pruge.

O državanje vodovodne m reže obezbediti da spojevi cevi budu osi­guran i od propuštanja vode, a ostali delovi, kao zatvarači, vodomeri i slično da pravilno funkcionišu.

Cevi koje dovode vodu do rezervoara — vodotom ja, kao i do m e- sta potrošnje, m oraju se pregledati jedanpu t godišnje, i to u proleće. Za pregled cevi ukopanih u zem lju ne m ora se vršiti raskopavanje, već je dovoljno zabijanje čelične šipke 0 18 mm, dužine 1,20 do 1,50 m, duž trase vodovodnih cevi, na svaka 3 do 4 m. Ukoliko je po izvlačenju šipke iz zem lje n jen k raj suv, znači da su cevi i n jihovi spojevi u dob­rom stanju .

6. Radi odvodnjavanja ispod izlivne cevi vodonapojnika, betonski skupljač i kanalizacija poprečno ispod koloseka sve do podužnog s ta ­ničnog kanala m oraju se održavati stalno u ispravnom stanju . Kako se u ovu kanalizaciju odvodnjava i voda iz jam a za čišćenje vatre , to na svakih 20,0 m m ora postojati reviziono okno za čišćenje kanala.

7. Opisom celog vodostaničnog u ređaja, sa svim potrebnim podaci­ma, m ora raspolagati jedin ica kojoj su ovi u ređa ji p redati u osnovna sredstva. Ta jedinica m ora da organizuje obavljanje pregleda svih po­stro jen ja za snabdevanje vodom, da vodi evidenciju o stan ju ovih u re ­đaja i o svim izvršenim radovim a na n jim a (popravke, dogradnje, po­boljšan ja i slično).

109

Održavanje staničnih perona

Član 44.

1. N asuti peroni mogu se to lerisati sa m anjim stanicam a gde frek ­vencija pu tn ika n ije naročito velika. O bostrani poprečni pad od sred i­ne ovakvih perona prem a kolosecima treba održavati u nagibu 4°/o.

2. Z idani peroni m oraju b iti na ivicam a osigurani od stalnog ošte- ćivanja (kam eni ivičnjaci ili drugo).

G ornja površina ovih perona (podovi), koja je na m anjim stan ica­ma nepopločana, može se u toku eksploatacije po po treb i popločati. U tu sv rhu n a jp re dolaze u obzir kam ene ili betonske pločice na sloju nab ijene kam ene sitneži. U slučaju jačeg opterećenja, podloga se rad i od betona, sa pločicama zalivenim cem entnim m alterom , ili sa asfa lt- nom košuljicom debljine 1,5 do 2,0 cm za lakši saobraćaj, odnosno oko 5 cm za teži saobraćaj (kola sa većim pritiskom ).

3. O dvodnjavanje otvorenih zidanih perona izm eđu koloseka m ora b iti dvostrano, sa padom prem a kolosecima u veličini od 4*/# za nepo- pločane perone, a za popločane i m anje, u zavisnosti od v rste poda. U podnožju zida perona m ora se izrad iti d renaža ili betonski kanal pokri­ven perforiran im pločama. Ova drenaža odnosno kana l takođe se ko­risti za odvodnjavanje sam ih koloseka izm eđu perona.

Ovo važi i za otvoreni zidani peron izm eđu stanične zgrade i prvog koloseka.

Čeoni peroni m oraju se, s obzirom n a n jihovu veliku površinu, odvodnjavati u staničnu kanalizaciju .

4. N astrešnice nad peronim a, ukoliko ne postoje, predvideti na s ta ­nicam a u većim gradovim a i tu rističk im mestim a. Ako nastrešnica nije ispuštena nad delom koloseka, već dostiže samo do ivice perona, ona m ora b iti nagnuta ka podužnoj osi perona.

5. Voda sa nastrešnica nagnutih ka podužnoj osi perona m ora se odvesti u stan ičnu kanalizaciju kroz šuplje nosače-stubove ii kroz v e r­tika lne livene cevi postavljene pored ovih stubova.

U slučaju da su nastrešnice nagnute ka kolosecima, n a ivici n as­trešn ice se m ora postaviti o luk ili se deo nastrešn ice od stubova ka koloseku izdigne, te se voda koja se sliva u oluk duž reda stubova od­vodi kao u prethodnom stavu.

6. Radi čišćenja snega i leda, potrebno je za svaku nastrešnicu u tv r ­d iti koliki broj ljudi sme da se nalazi na krovu i kako m oraju na njem u b iti raspoređeni.

110

7. Jed an p u t godišnje — u jesen obavljati pregled perona, nastreš- nice, stanice drenaže i kanalizacije. Ovaj pregled obavljaju stručni organi jedinice u čijim se osnovnim sredstvim a ova postro jenja nalaze. Ako ta jedin ica ne raspolaže odgovarajućim stručnjacim a, onda na poziv te jedinice pregled obavlja radna jedinica za održavanje pruga.

Održavanje pothodnika

Član 45.

1. U stan icam a5 sa veom a frekventnim putničkm saobraćajem gđe ne postoje, izgraditi ispod staničnih koloseka pothodnike sa čeonim ulazim a i izlazima na perone.

2. Za održavanje ovih objekata, bilo da su sa nosećom konstrukcijom u vidu svoda, ili od arm iranog odnosno prednapregnutog betona, ili od čelika, važe odgovarajuće odredbe dela III ovog pravilnika. Ovde se navode odredbe specifične za ovu v rstu objekata.

3. O svetljenje u pothodnicim a m ora biti uvek obezbedeno. Svetlar- nici za dnevno osvetljenje pothodnika, koji se uglavnom nalaze između koloseka i koji su pokriveni čeličnim ram ovim a sa debelim staklim a, m oraju se redovno čistiti. Zimi sneg sa svetlarn ika blagovrem eno uklanjati.

4. O dvodnjavanje u pothodnicim a m ora b iti sprovedeno u staničnu kanalizaciju, koja uvek m ora biti u stan ju da prim i svu vodu i da je za najkraće vrem e odvede, kako p ri velikim padavinam a pothodnici ne bi bili poplavljeni.

Održavanje rampi

Član 46.

1. Radi lakšeg i bržeg u tovara i istovara robe na železničkim stan i­cama, u tovarno-istovarne ram pe, kao i m agacinske ram pe, jedinica u čijim se osnovnim sredstvim a one nalaze m ora održavati stalno u is­pravnom stanju .

2. U tovarno-istovarne otvorene ram pe m oraju b iti sposobne da izdrže pritiske vozila do 10 t po osovini. Delovi koji m oraju da izdrže ova opterećenja su zidovi i obloga — pod rampe.

3. M agacinske ram pe ispred i uz magacin robe stanice, koje služe uglavnom za istovar i u tovar denčanih pošiljaka, m oraju b iti pokrivene.

Ukoliko su m agacinske ram pe u produženju m agacina veće dužine, i ukoliko služe i za u tovar i istovar kolskih pošiljaka, tada ti delovi ne m oraju b iti pokriveni.

111

Pod m agacinskih ram pi m ora b iti tako izgrađen i održavan da i ručna kolica za prevoz robe mogu saobraćati bez teškoća. Kao najpo­godnije obloge su liveni asfa lt i drvene im pregnisane kocke.

4. Zidovi svih ram pi u svojoj gornjoj površini, a na ivici prem a koloseku, m oraju biti zaštićeni od udara pri u tovaru i istovaru postav­ljan jem kam enog ivičnjaka, ili se ubetonira čelični ugaonik 120 120 do 150/150 mm. Ivice ram pe se mogu zaštititi i ubetoniranjem šine lakšeg tipa, tako da nožica šine služi kao zaštita.

5. Na svim ram pam a m oraju se obezbediti solidne betonske ili kam ene stepenice za pristup pešaka na ram pu i blagi navoz za drum ska vozila.

Š irina ram pe m ora b iti dovoljna za okretan je svih v rsta vozila koja dolaze na ram pu i onda kada pored ivice ram pe stoje kola na u to ­varu ili istovaru, m otorna ili zaprežna.

6. Sve ram pe koje su u saobraćaju — na kojim a se vrši rad, noću m oraju biti tako osvetljene da potpuno obezbeđuju k re tan je vozila i pešaka koji su zaposleni na ram pi.

7. P regled stan ja ram pi, kada za to nastane potreba, obavlja stručni organ jedinice u čijim se osnovnim sredstvim a ram pe nalaze. Ako ova jedinica ne raspolaže takvim licima, pregled obavlja, na poziv te jed i­nice, s tručn i organ radne jedinice za održavanje pruge.

P ri pregledu u tv rd iti nedostatke i dati predlog za njihovo ot­k lan jan je.

Održavanje tovarnih profila

Član 47.

1. Na svakoj železničkoj stanici na kojoj se vrši u tovar većeg broja vagonskih pošiljaka, m ora postojati ispravan tovarn i profil.

2. Mesto za postavljanje tovarnog profila na stanici je magacinski kolosek n a kome se vrši, sa ram pe ili na slobodnoj tere tno j liniji, u to ­var kolskih pošiljaka. Obično je na istom koloseku u blizini i kolska vaga, tako da se te m anipulacije m erenja vrše jedna za drugom.

3. Tovarni profil m ora b iti izrađen od trajnog m aterijala , najpogod­n ije od čelika, i to od cevi ili m alih profila — ugaonika, a može se raditi i od sta rih šina. On m ora biti ubetoniran u zem lji da čvrsto stoji, a okvir m ora b iti dovoljno k ru t da se ne povija pod udarom vetra.

4. G abarit tovarnog profila m ora b iti proveravan b ar jedanput mesečno. T ovarni profil daje tačne m ere samo u položaju kada je po t­puno vertikalan . P roveravanje gabarita tovarnog profila, kao i blago­vrem eno o tk lan jan je nepravilnosti i oštećenja, dužnost je jedinice nosi­oca osnovnih sredstava.

112

Održavanje jama za okretnice

Član 48.

1. Oslonac m osta okretn ice m ora stalno obezbeđivati lako okretan je m osta u krugu svoje jam e.

U slučaju okretnica sa centraln im osloncem — stožerom, temelj stožera m osta okretnice na kome ceo most leži m ora da bude stabilan i potpuno centrisan. N ikakvo pokretanje tem elja okretnice nije do­pustivo.

2. K ružna šina postavljena u jam i okretnice m ora biti k riv ljena tačno za odgovarajući poluprečnik. Ova šina sa svojim pragovim a m ora biti potpuno u horizontali, kako ne bi došlo do zastoja i otežanog okretanja.

3. Na podu jam e okretnice, koji m ora b iti izrađen od nabijenog betona, kao i na kružnom vertikalnom zidu jam e, ne sm eju se tole- r isa ti pukotine. Pod m ora im ati pad od 4°/» prem a centru kako bi so jam a okretnice, koja je inače nepokrivena, uvek mogla dobro odvođ- n javati. Neposredno pored centra m ora se postaviti betonski slivnik za p rijem vode koja odlazi sa poda okretnice i koja se m ora uvek brzo odvesti.

4. P regled stan ja jam e okretnice obavljaju , prem a utvrđenim po­trebam a, stručni organi nosioca osnovnih sredstava.

O državanje sk lad išta ug lja — ugljene ram pe

Član 49.

1. Za ugljene ram pe — skladišta uglja, u pogledu odstojanja od koloseka važe isti uslovi kao i za m agacinske rampe.

2. Zidove ovih ram pi, naročito prem a koloseku, održavati tako da ne dolazi do oburvavanja deporiovanog uglja.

3. Voda sa ugljenih ram pi odvodi se u staničnu kanalizaciju, ali se m ora sprečiti da sitne frakcije uglja odlaze u kanalizaciju. Ovo se sp re­čava putem prelivnih taložnih jam a. Takođe se m ora voditi računa da se, ukoliko se ta kanalizacija zapuši, blagovrem eno interveniše, kako voda sa ugljenih ram pi ne bi dolazila u kolosek i zagađivala zastor.

4. P regled i održavanje ugljenih ram pi, kao i kanalizacione mreže u krugu ložionice dužnost je jedinice nosioca osnovnih sredstava.

O državanje jam a za čišćenje vatre

Član 50.

1. M aterijal koji će se upotreb iti za popravku jam e m ora da je otporan na tem peratu ri još usijane šljake, a takođe m ora da bude

113

otporan i na kiseline koje se stva ra ju kada se gasi usijana šljaka vodom. A zbest-beton je veoma pogodan za zidove ovih jam a. K linker- -opeka takođe bolje izdržava visoku tem peratu ru od obične opfeke.

2. Dužina jam e za čišćenje vatre m ora odgovarati najdužim loko­m otivam a koje saobraćaju na toj pruzi, odnosno i onim koje mogu povrem eno doći na čišćenje vatre , uz jednovrem eno uzim anje vode na toj stanici.

3. Dužina jam e m ora b iti dovoljna za m aksim um prijem a šljake ko ju može izbaciti jedna lokomotiva, s tim da šljaka ne pređe gornju ivicu zida jam e. Iz ovih razloga m ora se v ršiti redovno izbacivanje šljake iz jam e, kako ne bi došlo do toga da usijana šljaka dođe u dodir sa pragovim a.

4. D rveni pragovi postavljeni na podužnim zidovim a jam e m oraju se povezati sa zidom da se ne bi pokretali. S obzirom na skupoću takve specijalne građe, a i opasnost da ona izgori od usijane šljake, pogod­n ije je da se na tim zidovima izbetoniraju betonske grede spravljene da izdrže i visoku tem peraturu .

5. O dvodnjavanje jam a postiže se putem slivnika koji se nalazi u sredini jam e, na kome se m ora postaviti gusta rešetka od livenog gvož- đa kako ne bi brzo sagorela od va tre i kiselina. Za taloženje frakcija šljake koje mogu proći kroz rešetku, slivnik m ora im ati jam u, a putem preliva, voda dospeva u kanalizaciju. Ukoliko nem a stanične kanaliza­cije, voda iz svake jam e m ora se odvoditi putem posebnog kanala izra­đenog od betonskih cevi ili čak i običnom tajačom . U tom slučaju odvod­n javan je se vrši u stanični ja ra k koji je ispod nivoa platoa stanice. Uko­liko okolni teren ne dozvoljava neposredno odvođenje vode kroz ja rak , tada se u terenu van staničnih platoa m oraju rad iti ponirni bunari.

6. P regled stan ja ovih jam a m ora obavljati na jm an je jedanpu t godiš­n je tehnički organ nosioca osnovnih sredstava. Na osnovu nađenog stan ja , jedinica-nosilac osnovnih sredstava dužna je da odmah preduzm e potrebne m ere u cilju održavanja ovih jam a u ispravnom stanju .

Održavanje puteva u rejonu železničkih stanica

Član 51.

1. P redstanične trgove i p ristupne puteve stanicam a održavaju od­govarajuće organizacije za javne puteve shodno čl. 22. Zakona o izgrad­n ji železnica.

2. O dvodnjavanje pu teva vrši se po p rav ilu u gradsku kanalizaciju ukoliko je ima, ili u ja ra k pored puta ako je stanica bez odvodne k a ­nalizacije.

8 Prav iln ik 315 — srpskohrvatski

114

3. Kolovoz u gornjoj površini m ora b iti sa obostranim nagibom prem a ivičnjacim a. I sam planum na kome je postavljen gornji stroj kolovoza m ora im ati nacib levo i desno od ose pu ta da bi se mogla oce- d iti voda ako bi kojim slučajem prodrla kroz gornji stro j puta.

4. Voda koja se sa pločnika i kolovoza sliva u olučnjak pored ivič­n jaka odvodi se u kanalizaciju betonskim slivnicim a, u kojim a m oraju biti postavljene livene iešetke dovoljno jak e da izdrže i težak saobra­ćaj. Ovakvi se slivnici postav lja ju na 30 do 50 m jedan od drugog s obe strane puta, ali naizmenično.

Ukoliko nem a kanalizacije — gradske ili stanične, voda iz oluka odvodi se betonskim cevim a ispod iv ičnjaka i pločnika u ja ra k pored puta.

5. Radi obavljan ja nesm etanog i bezbednog saobraćaja pešaka i vozila po pešačkim stazam a i putevim a u rejonu stanice, ove staze i pu- tevi m oraju se uvek održavati u ispravnom stan ju i, sve potrebne po­p ravke blagovrem eno obavljati.

6. P regled stan ja pu teva i pešačkih staza u rejonu stanice, izuzev p ristupnih puteva stanicam a i predstaničnih trgova; obavlja tehnički organ nosioca osnovnih sredstava i na osnovu nađenog stan ja predu- zima m ere rad i o tk lan jan ja nedostataka.

Zajedničke odredbe za stanična postrojenja

Član 52.

1. Radove na održavanju staničnih postro jen ja navedenih u člano­vim a 42. do 51. ovog praviln ika, s obzirom n a bezbednost saobraćaja, kad god je moguće izvode za to ospobljene radne jedinice 2T P-a.

2. Ukoliko se zbog posebnih uslova radovi m oraju ustup iti nekom izvođaču van železnice, nadzor nad izvođenjem radova m ora da vodi stručn i organ ZTP-a.

VI. ODRŽAVANJE OBJEKATA ZA ZAŠTITU PRUGE OD POVRŠIN­SKIH VODA I ATMOSFERSKOG UTICAJA

Opšta pravila za »država»je

Član 53.

1. O bjekti za zaštitu pruga od površinskih voda i atm osferskog u ti- caja p redviđaju se i izvode već i pri samom građenju pruga. M eđutim, zbog prirode i prom enljivosti ovih u ticaja tokom vrem ena, za projek- tovanje odgovarajućih objekata ne mogu se postaviti konkretn i propisi,

115

već samo principi; svrsishodnost izvedenih ob jekata pokazuje se tek u praksi. Stoga, održavanje . postojećih objekata, njihove adaptacije prem a nastalim potrebam a i izgradnja novih ob jekata stalna je duž­nost službe održavanja pruga.

Samo na osnovu odobrenog projekta može se p ristup iti adap taci­jam a i izgradnji novih objekata.

2. Služba održavanja pruga je dužna da odm ah popravi sva m anja oštećenja na hidrotehničkim građevinam a koja zah tevaju neznatne tro š­kove. U ovu svrhu služba održavanja pruga m ora raspolagati nacrtim a izvedenih građevina, da bi u svom elaboratu (i/.veštaju) mogla tačno da prikaže pričin jena oštećenja i izradi program popravki. Ako takv i pro jek ti ne postoje, m ora ih izraditi na osnovu snim ljenog stan ja na terenu.

3. Svakog proleća, i redovno za vrem e i posle svake veće vode, izv r­šiti brižljiv i pregled opšteg stan ja hidrotehničkih građevina u rečnom toku, registrovati sve prom ene u koritu, postojeće Stanje na pruzi, kao i nove pojave nastale usled razornog dejstva voda. Na osnovu pregleda i prikupljen ih podataka, p lan ira ti blagovrem eno izvršenje potrebnih radova.

4. U području svih v rsta regulisanih i neregulisanih tokova, pažnja organa za održavanje pruga m ora da je usm erena na praćenje u tim tokovim a svih pojava koje mogu da im aju šte tan uticaj na stabilnost tru p a i ob jekata železničke pruge (tendencija sk re tan ja toka izazvana prirodnim pojavam a ili veštačkim radovim a, rušen je obala i prim icanje pruzi, nepravilno prenošenje i deponovanje nanosa, nepravilno k re ta ­n je leda, pojave ugrožavajućih talasa, pojave klizišta izazvanih dejstvom voda, svi slučajevi nepravilnog korišćenja voda, obala i korita tokova). Ovo posm atran je m ora obuhvatiti dovoljno široko područje, da bi se u potpunosti uočili uzroci pojava.

5. Svaka prepreka u oticanju može da prouzrokuje i poveća opas­nost p ri nadolasku velikih voda, zbog čega se rečno korito u užem po­ja su pruge m ora održavati, tj. č istiti od nanosa, velikih blokova kam ena, drveća, g ran ja i drugo.

6. Posebnu pažnju obratiti na bujične tokove, čije se uređenje n ik a ­da ne može sm atrati konačnim odnosno završenim , zbog čega se u njim a m oraju predviđati dopunski radovi u gornjem delu toka i na slivu čim se prim ete pogoršanja u o ticanju vode i p renošenju nanosa u rejonu pruge.

Izvorišta nanosa u koritu bujičnih tokova b lokirati izgradnjom p re­gradnih građevina na deonicam a korita u processu ak tivnih porem ećaja

8*

(oburvine, slizišta), ili u profilim a gdc je moguće ostvariti najveće zadr- ivaiije nanosa. P regradnim građevinam a u koritu bujičnog toka pos­

tiže se:— osiguranje poprečnog profila bujičnog korita od erozije,— sm anjivanje uzdužnog pada korita, a neposredno s ovim i sma­

n jivan je brzine k retan ja poplavnih talasa,— zadržavanje određenih količina nanosa i m ehanička stabilizacija

proccsa oburvavanja i k lizanja kosina obala i padina na uzvodnim de- onicam a toka.

7. Uporedo sa izgradnjom hidrotehničkih ob jekata u koritu, in te r- venisati i na slivu prim enom biološko-tehničkih radova i mera.

Objekti za zaStitu od nanosa bujičnih tokova

Član 54.

1. Poprečne građevine:a) Poprečne građevine (pregrade — pragovi i konsolidacioni po-

jasevi) podizati u koritu bujica poprečno na tok kada je potrebno m eha­nički stabilizovati poprečni profil korita, zadržavati nanos i sm anjivati pad dna korita i brzinu k re tan ja poplavnih talasa. Najčešće se grade od kam ena u cementnom m alteru, betona, kam ena u suvo, žičanih korpi (gabioni), drveta, pruća i drugo.

b) P regradne građevine veće visine, naročito kada nisu podig­nu te u sistem u po padu izjednačenja, ili kada je korito vodotoka neo t­porno, po pravilu osigurati od podlokavanja u slapištu izradom pod- slap lja od krupnih kom ada kam ena sa ili bez bučnice (si. 34). A lterna-

1 16

S l. 34 — P r e g r a d a sa s la p IS tem b e z b u č n ir e

tjvno, u istu svrhu može se izgraditi običan konsolidacioni pojas u visini dna korita, dobro ukopan i dovoljno udaljen od pregrade, što zavisi od

r ita nizvodna koncentracija vodenog mlaza može se otkloniti prošire­n jem proticajnog prolila.

c) U slučaju potrebe za brzom intervencijom , p regradu koju je voda podlokala ili zaobišla osigurati ugrađivanjem žičanih korpi (gabi- oni). P ri tom e se izrađuju obalni zidovi nizvodno i uzvodno od pregrade, prem a potrebi, pri čemu nizvodni zidovi mogu da služe i kao potporni za oštećenu pregradu (si. 35). Ako je podlokavanje nastalo isključivo usled

81. 35 — O ja č a n je o i t e t e n e p r e g r a d e u s t a ­n iš tu 1 s a k r i la gab io -

n im a

nedovoljnog fund iran ja u odnosu na levkasto udubljen je u slapištu p re ­grade, ponekad je dovoljno da se u form irani vrtlog baci na gomilu ne­koliko k rupn ih blokova kam ena ili žičanih korpi sa ispunom vrtložne jam e šljunkom ili sitnim kam enom , preko koje se položi ja s tu k od ga- biona pogodno ankerovan za pregradu.

d) U bujičnim tokovim a koji ne presušuju, sa sitnim frakcijam a

e) O bratiti naročitu pažnju na preliv u krun i ovih građevina N aprsle i ođnete blokove kam ena odmah zam eniti, a ako je građevina od betona, preterano haban je može se sprečiti oblaganjem preliva k a ­m enom oblogom (izrade venca od kam ena), ili ugrađivanjem sta re šine.

f) O jačanje pregradnih građevina sklonih rušen ju zbog nedo­voljnih dim enzija ili zbog dotrajalosti, bez obzira ođ kakvog su m a te ri­ja la izgrađene, može se postići ugrađivanjem elem enata od gabiona sa nizvodne strane (si. 37).

SI. 37 — O ja č a n je i n a d v iš e n je p r e g r a d a

s k lo n ih r u š e n ju g a b io n im a

g) Ako je kod pregradne građevine došlo do većih porem ećaja u zidu usled dejstva bočnih pritisaka pom eranjem padina, posle detaljno ustanovljenih uzroka p ristup iti potpunoj sanaciji. P rivrem ene sanacione m ere služe da sačuvaju građevinu do potpune opravke.

2. Regulacioni kanali:a) Regulacione kanale (zemljani kanali, korekcije, kinete) iz ra­

diti uzvodno i nizvodno od pruge, sve do glavnog odvodnog toka, kada se u tv rd i da je p ro ticanje bu jičn ih voda i pronošenje nanosa kroz otvore propusta i m ostova otežano.

b) Bez obzira na sistem, regulacioni kanali m oraju da zadovolje sledeće uslove:

— novo korito m ora da preseca prugu po m ogućnosti pod p ra ­vim uglom;

— usvojeni profil poprečnog preseka kanala m ora da bude što je moguće više isti na čitavoj dužini k an a la ;

—. kanal izvesti do glavnog odvodnog toka sa kotom ušća po m ogućnosti nešto višom od nivoa m ale vode, približno n a koti sredn je m ale vode u glavnom odvodnom toku.

c) O državanje regulacionih kanala sastoji se u prvom redu u čišćenju m an jih deponija nanosa, u brižljivom održavanju k ineta i u k la ­n jan ju .š te tn e vegetacije u zem ljanim kanalim a.

119

d) Radi sprečavanja erozije dna u zem ljanim kanalim a, po po­treb i p rim eniti konsoliđacione pojaseve n visini dna korita ili dno p o t­puno obložiti. Ako se žele povećati p ro ticajne brzine vode, kanal oblo­žiti kam enom ili betonom.

B iološko-tehnićki radovi i m ere

č la n 55.

1. U slučaju tendencije daljeg razvoja erozionih procesa na brdskim padinam a (brazde, jaruge), odnosno produkcije nanosa na slivu bu jič- nih tokova, prim eniti odgovarajući sistem biološko-tehničkih radova. Ove radove uglavnom sačin javaju proste pregradne građevine za s tab i­lizaciju korita ja ruga u kom binaciji sa radovim a na pošum ljavanju i za trav ljivan ju erodiranih brdskih padina i kosina obala.

2. O rgani održavanja pruge m oraju redovno opažati ovakve te n ­dencije, kako bi se mogle blagovrem eno preduzeti potrebne mere.

a) U početnoj fazi razvoja erozionih procesa dovoljno je od o r­gana društveno-političke zajednice zahtevati da se zem ljište na padini iznad pruge obradi u pojasevim a širine 20 do 50 m etara, što zavisi od nagiba padine, p ri čemu raspored plodoreda m ora da bude takav da sigurno sprečava razorno dejstvo vode koja se sliva niz padinu. U sva­kom slučaju jedan od tr i pojasa m ora da bude pod travn im pokrivačem od smeše k lasastih trava i m ahunark i (Leguminosae).

b) Već stvorene brazde i jaruge, ako su m anjih razm era, p lan i­ra ti u nivou terena. K ada su brazde i ja ruge jače izražene, kosine ja ruga škarp ira ti u blažem nagibu, da bi se omogućilo spontano razv ijan je vege­tacije, ili ih fo rm irati setvom pogodne smeše trav a odnosr.o sadnjom šum skih sadnica.

c) K ada je b rdska padina napadnu ta erozijom jakog intenziteta, pošum ljavanje se vrši u kom binaciji sa odgovarajućim tehničkim rad o ­vim a za zaštitu zem ljišta od erozije i za usporavanje sli van ja oborin- skih voda.

Pošum ljavanje vršiti odgovarajućim v rstam a šib lja i drveća i na pogodan način. Za vezivanje te rena prvenstveno se sadi bagrem, izuzev na laporovitom zem ljištu. Osim bagrem a, za pošum ljavan je erodiranih te rena dolaze u obzir, u zavisnosti od klim atskih i pedoloških uslova područja: crn i bor, beli bor, alepski bor, prim orski bor, crni jasen, crn i grab, breza, h ra s t k itn jak , gorski javo r i dr., a na vlažnim te re ­nim a topole, vrbe, jove i am erički jasen.

S lab ije erod irane padine pošum ljavaju se sadnjom sadnica u jam e. Jam e se kopaju u dubinu i širinu od 30 do 50 cm. Sadnice se postav lja ju

120

vertikalno u jam e, žile se pokriju plodnom zem ljom iz gornjeg sloja, koju oko žila lagano rukom zbiti i zatim jam u zatrpati.

U ja rugam a vrlo strm ih obala prvo se pijukom izbuše rupe, a za­tim se drvenom sadiljkom učvršćuju sadnice. ^

S adn ja vrbe i topole redovno se vrši rožnicam a od dvogodišnjih izbojaka dužine 30 do 80 cm, sa 3 do 5 pupoljaka. U mekom i vlažnom zem ljištu reznice se prosto pobija ju u zem lju, p ri čemu paziti da 1 do 2 pupoljka ostanu na površini. U tvrdom zem ljištu prethodno se sad ilj­kom izbuše rupe.

3. Jako strm e padine, sa pojavom linearne erozije (brazde, jaruge) ili gde je pedološki sloj vrlo plitak, p re prim ene vegetacije san ira ti izra­dom konturnih rovova, gradona i retenzionih pojaseva.

K onturne rovove prim enjivati na jako erodiranim i strm im padi­nam a, a gradone na blažim i m anje erodiranim padinam a.

a) K onturni rovovi dolaze u obzir kao vrlo efikasno sredstvo za d irek tn u zaštitu duboko izjaružanih stabilnih padina.

P ri projek tovanju i izvođenju ovih radova držati se sledećih p rin c ip a :

— u određenom odstojanju, da pokriju sve gole površine između šuma, stena i vododerina;

— kopaju se duž izohipsa sa horizontalnim dnom, redovno u sistem u;— m eđusobno rasto jan je određuje se zavisno od kapaciteta ro­

vova i izračunate količine vode;— u koritu rovova predviđeti pregrade, tj. m ale poprečne nasipe

(ekvilizeri) na odsto janjim a 6 do 12 m, čija je k runa niža od nasipa rova;— svaki rov m ora s obe strane biti oslonjen na recip ijente za

vodu (vododerine, uvale, čv rst kam eni teren, šuma);— standard i konturn i rov (si. 38) treba da prim i 75°/# od m ak­

sim alne količine vode koja se očekuje sa intenzitetom od 50 mm (h, s tim da se ostatak ne preliva preko nasipa, već odliva podužno;

S I. 38 — S ta n d a r d n i k o n tu r n i r o v

121

— superstandardni rov, po potrebi, je kapaciteta dva do deset puta većeg od standardnog tipa;

— sem istandardni rov m ora da zadrži oko 50®/o od očekivane količine vode sa intenzitetom od 50 mnVh;

— konturne rovove izvoditi od vododelnice pa naniže.b) G radoni (stepenaste terase) se takođe mogu predvideti rad i

regulisanja slivan ja vode niz padine za vrem e pljuskova, ali samo na stabiln im padinam a.

P ri p ro jek tovanju i izvođenju gradona d rža ti se sledećih principa:— izrađu ju se po lin iji izohipsa;— razm ak gradona iznosi 3 do 5 m (i do 8 m), odnosno m eđu­

sobna visinska razlika iznosi 1 do 3 m, što zavisi od nagiba padine i otpornosti tla na eroziju;

SI. 5» — G r a d o n i

122

— širina građona je 0,5 do 1,0 m ;— terasa im a nagib prem a padini 30°/o;— sa donje strane gradoni se ne osiguravaju samo n a blažim p a­

dinam a (si. 39a). Na strm im i krševitim te ren im a osiguravaju se protiv sp iran ja busenim a, p le terim a (si. 39b), živicom ili oblogom od krupnijeg kam ena (si. 39c);

— u svojim k rajev im a m oraju se vezati za prik ladne recip ijente;— zem lja u gradonim a m ora se rastre sti (prorahliti) do dubine

40 do 50 cm;—• izrada gradona po p rav ilu počinje od vododelnice pa naniže.c) Retenzioni pojasevi od živih p letera (si. 40a) p rim en ju ju se na

vrlo strm im padinam a, u paraleln im redovim a, kam padno, u razm aku od 3 do 5 m m ereno po terenu. P leteri se izrađu ju od vrbovog ili topo- lovog kolja, koje se oplete vrbovim reznicam a (pruće)v Radi efikasnijeg oživ ljavanja bolje je izrađivati niže pletere. Zasađivanje se vrši na zaplavu iza pletera.

Retenzioni zidići (si. 40b) od kam ena u suvo p rim enju ju se na strm im padinam a gde m atična stena izbija na površinu. P ostav lja ju se vodoravno po lin iji izohipsa, popreko na p ravac slivan ja vode. Rasto- ja n je između zidića određuje se u zavisnosti od nagiba terena i razvi­jenosti erozionih procesa, tako da se stvore sigurni oslonci za biološke radove, a kreće se u granicam a od 10 do 50 m etara, m ereno po terenu.

4. U dubokim jarugam a velikog podužnog pada, a u cilju stab ili­zacije korita ja ruga protiv dejstva erozije vodom (dubljenje korita, obur- vavan je obala), po potrebi izvršiti stepenovanje korita podizanjem sis­tem a m an jih poprečnih građevina od p le tera ili od kam ena, ublažiti nagibe kosina, a zatim kosine pošum iti ili za traviti.

SI. 40 — R e te n z io n i p o ja s e v i

123

a) Poprečne građevine od p le tera mogu b it i :— jednostruk i pleteri (si. 41a) od vrbovog i topolovog pruća;— dvostruki p leteri (si. 41b) od istog m aterija la , na deonicama

toka gde je dejstvo vode jače ili u širim profilim a korita.

P rilikom konsolidacije korita ja ruga izradom pletera, potrebno je rad i veće stabilnosti sistem a p letera ugrad iti na svakih 50 do 80 m solidniju pregradnu građevinu od kam ena.

b) Poprečne građevine od kam ena tzv. rustika lne pregrade (si. 42) izgrađuju se u ja rugam a i m anjim tokovima. K am en se obrađuje samo čekićem da dobije solidno ležište. Kam en n a prelivu treba bolje obraditi, a spojnice po potrebi zaliti cem entnim m alterom .

SI. 41 — P o p r e č n a g r a ­đ e v in a o d p le te r a

SI. 42 — T ip r u s t ik a ln e p r e g r a d e

124

c) Pošum ljavanje kosina izvoditi prem a tački 2c ovog člana. .d) Za za trav ljivan je kosina prvenstveno se koriste trave iz poro­

dice klasastih trav a i m ahunarki.Na krečnjačkom zem ljištu koristi se najčešće esparzeta (Ono-

brychis sativa).Na glinovitom zem ljištu prvenstveno se koristi žuti zvezdan

(lotus corniculstus).U svakom konkretnom slučaju izbor v rste trava, kao i sam a setva

m ora se poveriti odgovarajućim stručnjacim a.P ri tome b ira ti prvenstveno autohtone vrste trava, a setvu iz

ruke obavljati samo na padinam a i kosinam a u nagibu do 1 :1 ; na ve­ćim nagibim a setvu obavljati u p litkim brazdam a (2 do 3 cm) na raz­m aku 15 do 20 cm.

Objekti ta osiguranje korita rečnih tokova

Č lan 56.

1. K ada stabilnost zemljanog trupa pruge bude ugrožena razornim dejstvom velikih voda, izvesti regulaciju rečnog toka uglavnom lokal­nog karak tera . Najčešće se pribegava neposrednoj zaštiti kosina nasipa odnosno terena na kome je položena pruga, izradom različitih obalo- u tvrda, paraleln ih i poprečnih građevina, u zavisnosti od svrhe koja se želi postići.

Postojeće objekte održavati i po potrebi adaptirati.2. O baloutvrde (kam eni nabačaji, kam ena naslaga, kaldrm a, obloga

od kam ena, betona, busena, popleta, fašina, pruća, gabiona i slično) po potrebi predvideti za u tv rđ ivan je nestabilnih kosina obala i kao oslo­nac obalam a protiv podlokovanja u nožici. Prim Cnjuju se uspešno na đeonicam a toka u pravcu i u krivini.

61. 41 — Obloge od kamena

125

Uobičajene vrste obloga od kam ena date su na slici 43.

R adi postizanja vodonepropustljivosti kam enih obloga, sppjnice za­liti cem entnim m alterom , ili popločavanje (kaldrm isanje) izvesti na sloju peska pomešanog sa m azutom . Spojnice m oraju biti blago polo­žene u pravcu matice, da bi se zaštitile od isp iranja.

U širim profilim a korita sa niskim obalam a, efikasna i tra jn a zaš­tita od erozije može se postići naizm eničnom sadnjom crne jove i belog jasena, ili kom binacijom vrbe i topole, u v idu dvorednih ili v išerednih drvoreda. Ispred drvoreda obavezno u rad iti paralelno osiguranje od prostog ili ojačanog pletera, kao privrem enu zaštitu zasada.

Do oštećenja postojećih obaloutvrda najčešće dolazi zbog nedovoljne količine krupnog kam ena u nožici ili sitnog m aterija la n a priobalnom dnu. U prvom slučaju potrebno je p re popravke oStećenja na obalo- u tv rd i povećati količinu kam ena određene težine, s tim da kam en bude približno iste krupnoće, kao i da se veći i teži kom adi nabacuju prem a vodotoku. K am eni nabačaj rad i se do m ale vode ili do radne vode koja se nalazi na 0,5 m iznad srednje m ale vode.

K onstruktivno ojačanje otpornosti priobalnog dn a postiže se iz ra ­dom ja stu k a po dnu korita, debljine 30 cm, od k rupn ih ob lu taka ili sitnijeg kam ena dim enzija 75 do 150 mm u podlozi, i kam ena dim enzija većih od 20 cm u gornjem sloju. Erozijom stvorena udub ljen ja p re iz­rade ja stu k a ispuniti šljunkom . Ako je priobalno dno od sitnog peska i m ulja, za osiguranje nožice obaloutvrda p rim en ju je se opterećen fa- šinski m adrac.

Za efikasnu zaštitu od podlokovanja služi ja s tu k od gabiona ili fašinski m adrac debljine 30 do 50 cm, č ija dužina ispred obaloutvrde mora da bude dvaput veća od moguće dubine podlokavanja. Oštećenje ob lautvrde može da nastane i usled dejstva leda i ta lasa ili p livajućih predm eta. Popravke se vrše kam enim nabačajem za vrem e tra ja n ja velike vode, s tim da se kasnije oštećena obaloutvrda dovede u p rvo ­bitno stanje. N ekad se k lizan je obloga obaloutvrde, izazvano bilo kojim uzrokom, može zaustaviti pobijanjem šina, talpi, šipova u nožici i opte­rećivanjem lom ljenim kam enom.

P rilikom opravke oštećene obaloutvrde od kam ena ili betonskih blokova, obavezno u rad iti podlogu od prirodnog ili sejanog šljunka krupnoće veće ođ 1,50 cm ili u obliku f iltra od tucan ika i peska.

3. P arale lne ili uzdužne građevine prim eniti kada se želi postići fo rm iran je nove obale po u tvrđenoj regulacionoj trasi, najčešće na spolj- noj stran i krivine. Ove građevine m oraju b iti v rlo solidno izvedene, na uzvodnom i nizvodnom k ra ju ukoren jene u obalu i m estim ično za obalu povezane poprečnim građevinam a — traverzam a.

126

Na crtežim a (si. 44) su pokazana 4 tipa para le ln ih građevina razli- čitih sistem a fund iran ja :

SI. 44 — O s ig u r a n )« p a r a le ln ih g r a đ e v in a

o d p o d lo k a v a n ja

tip a) sačinjava jedan red gabiona oslonjenih na sloj fašina od živog vrbovog pruća. P rik ladan je za m ale rečne tokove; ,

tip b) od gabiona fund iran na jastuku . P rim en ju je se u rečnim tokovim a sa sitnim frakcijam a nanosa;

tip c) se p rim en ju je za rečne tokove koji pronose k rupan nanos i izvodi se sa osiguranjim a od kam enog nabačaja ili sa ukopanim reb ­rim a od gabiona na svakih 10 do 15 m.

tip d) p redstav lja konstrukciju paralelne građevine izrađene od kam ena sa ili bez podloge od fašinskog m adraca.

127

K oji će se tip p rim eniti zavisi o d 'm a te rija la koji se nađe u blizini, od k arak te ra rečnog toka i od. otpornosti dna korita.

O državanje para leln ih građevina uglavnom se svodi na popravne radove u vezi sa osiguranjim a od podlokovanja usled produbljivan ja dna rečnog korita pored građevine. Ukoliko je p ara le lna građevina pod- lokaria u nožici k ru te konstrukcije, odm ah in tervenisati bez obzira na sezonu i ostale lokalne uslove. Ovo se može brzo u rad iti nabačajem ži- čanih koševa rad i b lok iran ja podlokavanja i za tva ran ja stvorenih udub- ljenja.

I ove građevine rtiogu b iti oštećene usled leda, ta lasa ili p livajućih predm eta, pa se popravke v rše na analogan način kao popravke obalo- u tvrda, što je navedeno u prethodnoj tački.

U težim slučajevim a izbegavati izgradnju k ru tih konstrukcija i ori- jen tisa ti se na elastične građevine od žicanih korpi (gabioni) ili od k a ­m ena naslage.

4. Poprečne građevinea) N apere po potrebi prim eniti kako za zaštitu obala, tako i za

korekciju rečnih tokova svih kategorija. S lučajevi gde naperi ne mogu zam eniti paralelne (uzdužne) građevine relativno, su retki. Oni se ne mogu prim eniti u slučaju kada se ne može ići n a sužen je profila korita, bilo iz razloga što je korito vodotoka već preterano usko ili zato što se ne može m enjati lin ija obale, ili pak kada je obala napadnuta popreč­nim vodenim stru jam a koje se ne mogu naperim a otkloniti.

N aperi ne sm eju nikada prouzrokovati naglo sk retan je matice, već moraj|u da je odbija ju postepeno i što je moguće m irn ije u željenom pravcu. K orekcije vodotoka početi uzvodno od m esta gde se pokazuju oštećenja obala.

N aperi se po pravilu ne rade kao izolovani objekti, već u sistem u najm an je od tri građevine. Kod pravilno izvršenih regulacija, glave napera izgrađenih u sistem u određuju novu lin iju obale, dok se m eđu­prostori između napera postepeno ozem ljavaju rečnim nanosim a sve do potpunog za trpavan ja sam ih građevina.

Zasipanje rečnim nanosom prostora između napera zavisi cd n ji­hovog razm aka, položaja prem a m atici (upravnih, uzvodno ili nizvodno zakošenih), dužine i od toga da li na glavi im aju k rila u vidu čekića.

Po pravilu , glava napera je iznad nivoa m ale vode ili radne vode. U korenu, naper se može završiti i iznad kote velike vode kada se želi otkloniti opasnost zaobilaženja građevine i oštećenja obale. G lavu n a ­pera, radi ublažavanja u d ara vode, izvesti u blažem nagibu, 1 : j do 1 :10. K oren građevine dobro ukopati.

128

Klasičan tip napera k ru te s tru k tu re od kam ena u cem entnom m al- te ru sa uspehom se može prim eniti jedino u brdskim tokovim a sa jakom koncentracijom vučenih nanosa krupnih frakcija i tam o gde se ne mogu očekivati jači procesi erozije dna korita. Ove građevine se m oraju dobro fundirati. Znatno su postojani naperi Od kam ena u suvO i od žičanih korpi zbog sposobnosti prilagođavanja nastalim prom enam a u koritu vodotoka.

N aperi od žičanih korpi mogu se postaviti d irektno po te renu po prethodnom p lan iran ju ležišta do kote najnižih depresija korita, ili se u podlozi položi ja s tu k od žičanih korpi rad i osiguranja glave napera od erozije po dnu rečnog korita (si. 45).

81. 45 — N ap er od gaM^na

Erozijom stvorena udub ljen ja od prelivne vode na nizvodnoj strani, kao i kod glave napera, što pre ispuniti lom ljenim kamenom.

N aperi bez jastuka u podlozi mogu se prim eniti u brdskim toko­vim a čije je korito izgrađeno od krupnih frđkcija nanosa ili kao dopuna već izgrađenih sistem a građevina.

Zasipanje nanosom između napera može se ubrzati naknadnim radovim a, koji se sastoje u izgradnji novih dopunskih građevina kraćih dužina i produženju k rila kod glave napera.

b) Pragove — pregrade prim eniti kada se m ora fiksirati rečno dno od daljeg produbljivanja, kao i za zaštitu podužnih građevina od pod- lokavanja. Izgrađuju se od kam enog nabačaja, ili u vidu zida od kam ena ili betona. Izloženi su oštećenju od udara vode i nanosa, a naročito usled produbljen ja koje s tv a ra prelivna voda preko građevine. O drža­v a ju se podziđivanjem , dopunom odnetog m aterija la , a produbljen ja na nizvodnoj stran i se ispun javaju slično kao kod pregrada prem a čl. 54, 1 .1.

Rečno korito i regulacioni objekti kod mostova

Član 57.

1. Dužnost je službe održavanja pruga da stalno p rati prom ene re ­žima toka uzvodno i nizvodno od mosta, i profila rečnog korita i da

129

preduzim a odgovarajuće m ere, kao i da izvodi potrebne regulacione radove i objekte.

2. Nepovoljne okolnosti režim a rečnog toka na sektoru m ostova i p ropusta p redstav lja ju uvek donekle neizvesnost i rizik u pogledu n ji­hove funkcionalnosti i stabilnosti. Posebnu pažnju u ovom smislu služba održavanja m ora posvetiti opasnosti od pođlokavanja rečnih i obal­n ih stubova.

In tenzite t ove vrste erozije zavisi od brzine vode i otpornosti m ate­r ija la od kojeg je dno rečnog korita izgrađeno. Ova pojava je naročito snažna kod stubova bez uzvodnog k ljuna, u slučaju veće zakošenosti stubova prem a pravcu toka velike vode, kao i kod m ostova sa većim brojem m alih otvora.

Povećanu opasnost od podlokovanja stubova m ogu da prouzrokuju veći p livajući predm eti kao na prim er stabla, sante leda i slično, ili potopljeni predm eti, blokovi stena, ostaci porušenih stubova ili kon­s trukcija ili slično.

3. Način zaštite, v rsta i obim radova protiv produbljivan ja rečnog dna u dom enu m ostova zavisi od veličine toka, režim a njegovih voda i leda, i v rste oštećenja nastalih u rečnom koritu , tako da:

aj U slučaju bujičnih tokova, za zaštitu od pođlokavanja stubova uobičajeno je da se dno rečnog korita kaldrm iše. Radi sprečavanja stva­ra n ja skoka (slap) na nizvodnom k ra ju pločnika, koji je začetnik reg re ­sivne erozije, ovde izraditi p rag — pregradu, ili najm an je kam enu nas­lagu od krupnih blokova kam ena.

b) Dno m anjih reka može se zaštititi kam enim nabačajem , uređajim a od žičanih korpi (gabioni) i kom binacijom kam ena i fašina.

Erozivna proloka (jama) može se isto tako ispuniti prvo slojem peska, zatim šljunkom i eventualno krupnim kam enom, s tim što se ova opera­cija ponavlja ako je potrebno. P ri tome prethodno isp itati posledice koje ovakva osiguranja mogu izazvati (veličina uspora, nepoželjno povećanje brzine vode, nepoželjno usm eravanje stro jn ica, stva ran je preteranog vrtloženja).

Ako je erozija mnogo napredovala, eventualno pribeći podziđivanju stubova, ako to može, pobijan ju šipova svih vrsta , pa čak i in jek tiran ju u šljunčanu m asu ifepod podloge stubova.

c) Način zaštite dna velikih reka u području m ostovskih stubova b ira ti posle detaljnog u tv rđ ivan ja uzroka i veličine oštećenja nastalog u koritu . ~-

P rvenstveno se prim enju je:— popunjavanje produb ljen ja šljunkom u slučajevim a kada vodo­

tok ne nosi šljunak;— kam eni nabacaj od m ešavine sitnog i krupnog kam ena u do­

voljno širokom pojasu oko stubova kada je napadna snaga toka veća;

9 Praviln ik 315 — srpskohrvatski

130

— na m estim a gde je nastalo opšte produbljen je dna korita, a ne sam o pored stubova, zaštita od ogoljenog tem elja stubova može se pos­tići izradom fašinskog m adraca posebne konstrukcije opterećenog k a ­m enom koji opkoljava stub u pojasu dovoljne"širine. Slična konstruk ­cija se može prim eniti i kod obalnih stubova (si. 46).

SI. 4$ — Z a š t ita o b a ln o g s tu b a o d p r o d u b lj iv a n ja

d n a

M ostovske kegle m ogu biti napadnute i podlokane povratnom vo­dom koja se sa inundacije vraća pod m ostovski otvor. Neposredna i ne- odložna zaštita u h itn im slučajevim a postiže se kam enim nabačajem ili ubacivanjem žičanih korpi.

Za tra jn u zaštitu izraditi dodatne građevine kojim a se sve vode (one sa inundacije i one što teku koritom) pravilno uvode pod most, 6 takođe i p rav ilno izvode i nizvodno od mosta.

4. Kao preventivnu m eru protiv nepoželjne erozije — produbljen ja rečnog dna u blizini m ostova svih v rsta i na tokovim a svih vrsta , p red- v ideti zabranu štetne eksploatacije šljunka i peska iz rečnog toka na potrebnom odstojanju uzvodno i nizvodno od mosta.

P aziti i na to da se u blizini mostova ne baca u korito otpadni m a te rija l iz kamenoloma.

5. Regulacioni radovi i objekti u cilju poboljšanja proticaja u otvoru propusta i m ostova su:

a) čišćenje otvora od nanosa i rastin ja , kao i održavanje rečnog korita , uključujući i regulaciju na potrebnoj dužini rad i osiguranja funkcionalnosti svih radova. O državanje ko rita vodotoka odnosi se naro ­čito na čišćenje deponija nanosa ili pojedinih blokova stena (u bu jič- nim tokovim a) koji mogu da skrenu rečni tok. Nepoželjnu vegetaciju, koja sužava profil korita i sprečava proticanje, ukloniti;

b) izgradnja usm eravajućih građevina (nasipi, s tru jn e i paralelne građevine, naperi, uzvodni i nizvodni k ra tk i nasipi u vidu brkova), radi poboljšanja stan ja stru jn e slike u profilu m osta i u neposrednoj blizini;

131

c) prosecanje okuka sa uzvodne i nizvodne s trane od mosta, što služi istom cilju kao radovi pođ 'b);

d) izrada novih ili nadvišenje postojećih pratećih nasipa uzvodno od m osta kada se iz m a kog razloga ne dozvoljava razlivanje vode uzvodno od pruge;

e) p roširenje m ostovskog otvora;f) podizanje mostovske konstrukcije ako je nisko položena i sm eta

pro tican ju velikih voda, a pod uslovom da su svi ostali uslovi zado­voljeni, ili u slučaju da se drugim radovim a ne može postići nesm etano pro tican je velikih voda ispod mosta.

P ri rešavanju ovih zadataka naročito voditi računa o dubini fun- d iran ja , je r će se popravkom režim a rečnih tokova povećati proticajne brzine u profilu mosta, a. sam im tim biće veća i opasnost od erozije, odnosno spuštan ja dna rečnog korita.

Zaštita mostova od leda

Član 58.

1. Poseban slučaj zaštite m ostova nasta je kod rečnih tokova na kojim a se stvara ledena kora znatnih dim enzija, bilo da led stoji ili da bude nagom ilan u sloju debelom po više m etara, pa čak da sante sas­vim zatvore rečni profil do dna. Tada rečno korito oko m ostova može b iti oštećeno ne samo od udara i s trugan ja koje vrši led, već znatno više usled sm anjenja proticajne površine za vodu, koja kroz smanjieni profil ispod leda dobija znatno veću brzinu.

P rva m era za zaštitu rečnog dna i stubova je održavanje rečnog toka u stan ju u kome se ne s tv a ra ju uslovi za zadržavanje leda.

2. U aktivne radn je odbrane od leda spadaju:— razb ijan je ledene kore uzvodno i nizvodno od mosta i omogu­

ćavanje da ledene sante otp livaju u nizvodnom pravcu;— m in iran je nagom ilanih ledenih m asa uzvodno od mosta i omo­

gućavanje da ledene m ase o tp livaju u nizvodnom pravcu.Ovakvi radovi se izvode po posebnom uputstvu.3. O štećenja koja pričini led u rečnom ko ritu obalam a i regulaci-

onim građevinam a popravljaju se na već opisan način.

Zaštita pruga od uticaja morskih i jezerskih talasa

Član 59.

1. Za zaštitu pruga od udarne snage m orskih i jezerskih ta lasa pre ' videti, prem a m esnim prilikam a, građevine koje služe da se razbije i um anji udarna snaga talasa, kao što su:

9*

132

— trup od kam ena sa jakom oblogom,— posebne zaštitne građevine — valobrani,— nabacaj k rupn ih kam enih ili betonskih blokova ispred noži-

2. Isisavajuće dejstvo talasa sprečava se izradom filtra ispod k a­m ene ili betonske obloge, u kome najsitn ije čestice dođu do trupa.

3. Način zaštite trupa pruge od oscilacija nivoa veštačkih jezera, naročito ako su podloga i tru p izrađeni od nevezanih m aterijala , odre­đu je se posebnim projektim a.

1. K ada sneg pada bez vetra i otežava redovan saobraćaj vozova, o tk lan ja se sa koloseka čišćenjem na način kako je regulisano posebnim uputstvom za obezbeđenje saobraćaja u toku zime.

2. Taloženje snega nošenog vetrom u vidu smetova na prugu sp re­čavati podizanjem odgovarajućih zaštitnih objekata, čiji je zadatak da zadrže sneg ispred pruge ili da ga prenesu preko pruge.

3. Radi pravilnog određivanja; položaja i d im enzija zaštitnih obje- ' kata, za svako mesto Ugroženo zavejavanjem odrediti pravac dom inant­nog vetra, brzinu i jačinu vetra , da bi se u k rajn jo j liniji mogla odre­d iti veličina snežnog nanosa.

a) D om inantan vetar je onaj vetar koji duva najčešće iz jed ­nog pravca.

P ravac vetra za svako mesto izloženo zavejavanju određuje se vet- rokazom i označava prem a stranam a sveta ružom vetrova (si. 47).

ce trupa.

Zaštita pruga od zavejavanja

Clan 60.

N

NW •NE

W ESI. 47 — R uža v e tr o v a

S

b) Brzina vetra m eri se anem om etrom u m/sek. U preduzim anju m era zaštite koristiti najveću registrovanu brzinu vetra.

133

c) Jačina vetra, kao funkcija brzine, izražava se pritiskom vetra na ravnu površinu na koju vetar duva upravno. P ritisak v e tra izračunati iz em pirijskog obrasca:

gde je: P = 0,125 f • v2

P — pritisak vetra u kp m2,f — površina položena upravno na p ravac v e tra u m s, v2 — brzina vetra u m/sek.

P rem a brzini vetra određuje se stepen jačine v e tra po tzv. Boforo- voj (Beaufort) skali.

B o f o r o v a s k a l a

Stepen Brzina do m/sek | Stepen Brzina do m /sek

X 1,7 7 15,32 3,3 8 18,23 5,2 9 21,54 7,2 10 25,15 9,8 11 29,06 12,4 12 preko 29,0

d) Veličina snežnog nanosa zavisi od:— količine snega koji je napadao i nanetog snega,— pravca, brzine i tra ja n ja vetra ,— konfiguracije te rena bliže i dalje okoline,— pružnih objekata koji su uslovljeni trasom pruge ili su naknadno

podignuti. ..'t !Za svako ugroženo mcsto m oraju se u tv rd iti uzroci nanošenja sne­

ga i odrediti veličina zavejavanja prem a najvećoj u tvrđenoj količini nanetog snega u m 3. po dužnom m etru tog đela pruge.

4. Dužnost je službe održavanja pruga da pomoću navedenih ele­m enata i koristeći višegodišnje iskustvo blagovrem eno obavi sve p r i­prem e i postavi — podigne zaštitne objekte, da ne bi snežni nanosi do­veli u pitanjte neprekidnost saobraćaja.

Zaštitni objekti su: prenosni snegobrani, sta ln i snegobrani, šum ski snegozaštitni pojasevi i galerije.

5. P renosne snegobrane koristiti kada su snežni nanosi povrem eni i m anje ugrožavaju saobraćaj, na m estim a izloženim vetroVima samo

134

zaključno do stepena 6 po Boforu, kao i na m estim a izloženim zaveja- van jim a za koja još nem a tačnih podataka o svim potrebnim elem en­tim a, n iti dovoljno iskustva. Ako se predvidi njihovo prem eštan je za vrem e zovejavanja, oni mogu zadržati i veće količine snega. Postav ljaju se s one s tran e pruge sa koje v e tar nosi sneg, a po potrebi s obe s tra ­ne pruge.

L in iju za postav ljan je prenosnih snegobrana odrediti za svako ugro­ženo m esto prem a elem entim a pod t. 3, kao i prem a visini samog sne­gobrana. Prem a iskustvu, .snegobrani se postav lja ju od ose bližeg kolo- seka, odnosno od gornje ivice kosine niskih useka, na daljin i od 8 do 15 pu ta visine snegobrana.

Ovi snegobrani iz rađu ju se od d rveta rešetkaste konstrukcije (si. 48), sa površinom šupljina 30 do 40% od ukupne površine snegobrana. Mogu se izrađivati i od pruća i žice.

SI. 48 — P r e n o s n l s n e - gobran

M anipulacija sa prenosnim snegobranim a vrši se prem a uputstvu za obezbeđenje saobraćaja u toku zime.

6. S talne snegobrane (nepokretne pregrade) podizati na onim m es­tim a koja se zimi stalno zavejavaju, gde je p ristup otežan i gđe te re n ­ski uslovi om ogućavaju podizanje šum skih snegozaštitnih pojaseva.

Visina sta ln ih snegobrana, u zavisnosti od stepena zavejavanja iz godine sa najevećim snežnim nanosom, kreće se od 3 do 7 m. Vrednosti za v isinu koje se dobijaju iz raznih em pirijsk ih obrazaca mogu služiti samo orijentaciono.

O dstojanje od bližeg koloseka iznosi 8 do 12 visina snegobrana.S taln i snegobrani mogu biti drveni, od čeličnih stubova sa drvenim

tablam a, zidni ili betonski. S obzirom na k ra tko tra inost, drvene snego­brane izbegavati i postav lja ti samo na nepristupačnim m estim a i gde bi m a koji drugi način zaštite bio znatno skuplji.

n n n n n n n n n n n n - r

90

■CTTTTJTJ1J U U U y ]2000__________

135

D rvene table treba s proleća skinuti i složiti u depo pod krovom, a u jesen blagovrem eno ponovo- postaviti.

7. Šum ske snegozaštitne pojaseve, kao potpunu i tra jn u zaštitu od zavejavanja, treba podizati na svim m estim a gde se konsta tu ju stalna zavejavanja i gde terenski, pedološki i k lim atski uglovi om ogućavaju opstanak rastin ja .

P ri podizanju ovih pojaseva rukovoditi se sledećim principim a:a) R astin je po vrstam a i rasporedu u celini m ora ispunjavati uslo-

ve zaštite.b) R astin je za svako m esto odabrati po vrstam a tako da mu pedo­

loški i k lim atski uslovi potpuno odgovaraju.c) R astin je treba da bude izdržljivo na povećani pritisak snega i

vetra , da podnosi orezivanje i im a izdanačku moć, i u delovim a pojasa da podnosi pojačanu zasenu susednog rastin ja.

d) Dužina pojasa po pravilu odgovara dužini zavejanog dela pruge. Na m estim a gde su zavejavanja veća i gde će, usled delovanja odraslog pojasa, doći do m an jih sk retan ja pravca vetra , dužina p o ja ­seva povećava se po potrebi i do 20 m.

e) Š irina pojasa određuje se za svako zavejario mesto prem a:— veličini zavejavanja, i to iz godine kada je utvrđeno zavejavanje

sa najvećim snežnim nanosom,— upotrebljenim vrstam a rastin ja i njihovom rasporedu,— pedološkim i klim atskim uslovima,— konfiguraciji te rena bliže i dalje okoline,— jačin i i pravcu vetra,— visini snežnog nanosa koji se može dozvoliti u šumskom pojasu.Razni obrasci za određivanje širine pojasa mogu se koristiti samo

orijentaciono, je r ne uk ljučuju sve elem ente koji u tiču na veličinu zave­ja v an ja i na način i mogućnosti zadržavanja snega u pojasu.

Širina pojasa m ora da se kreće od 10 do 25 m, osim na m estim a koja su izložena vrlo jakom zavejavanju, a im aju i veom a nepovoljne terenske i klim atske uslove. Na ovakvim m estim a širina pojasa m ora biti veća od 25 m.

f) V isina pojasa u celini zavisi od v rsta ras tin ja koje ga sačin javaju i uslova pod kojim a se razvijaju .

g) P ri izboru v rsta rastin ja u obzir dolaze prvenstveno au toh to ­ne vrste.

h) Raspored rastin ja u pojasu predvideti tako da pojas bude p r i­zemno neprobojan, a p ri vrhu produvni. P ri tome, zadnji red šumskog

136

pojasa koji je najbliži do pruge m ora da bude na daljin i od 15 do 25 m od bližeg koloseka i najm an je 4 m od gornje rvice useka, a u zavisnosti od reljefa terena.

Izbor vrsta i raspored rastin ja u šum skom snegozaštitnom pojasu u svakom konkretnom slučaju može dati samo odgovarajući stručnjak .

O državanje šum skih snegozaštitnih pojaseva, koje se sastoji u oko- pavanju , popunjavanju, orezivanju, fo rm iran ju , zaštiti od gljiva, inse- kata i divljači, treba sprovoditi u toku prve dve do tri godine redovno, dok docnije prem a potrebi. U sta rijim pojasevim a vršiti redovno pro­redi vanje.

8. G alerije i veštačke tunele podizati u cilju obezbeđenja stalnog saobraćaja na delovima pruga gde su zavejavanja izuzetno velika i d u ­gotrajna, a s obzirom na konfiguraciju te rena ne postoji m ogućnost da se zaštita sprovede na drugi racionalniji način.

Ovaj način zaštite je po pravilu najskuplji.

9. O bjekti navedeni pod t. 6, 7. i 8 ovog člana mogu se izvoditi samo na osnovu odobrenog projekta.

10; Postojeće snegozaštitne objekte svake godine pregledati i u slučaju potrebe, blagovrem eno izvršiti opravke.

Obeibeđenje pruga od sneinih lavina

Član 61.

1. Na strm im padinam a visokih predela gde dolazi do pokretan ja snežnih m asa u vidu lavina (usovi) koje ugrožavaju prugu i n jene objekte, prem a m esnim uslovim a:

— sprečavati s tvaran je lavina,— skreta ti lavine od pruge,— zaštititi ugrožene delove pruge.a) Za sprečavanje s tva ran ja odnosno pokretan ja lavina, na m es-

tim a gde se može očekivati početak pojave s tv a ran ja lavina, postaviti po izohipsam a prepreke koje mogu biti od kam ena, drveta, sta rih šina, pruća i rastin ja :

— kam ene pregrade (si. 49a) rad iti na onim terenim a gde im a do­voljno kam ena. Zidovi se najčešće rade u suvu, a na m estim a gde su lavine česte i izrazito šte tne rade se i u cem entnom m alteru.

— drvene pregrade (si. 49b) postav lja ti na onim terenim a gde je n jihova izrada ekonom ičnija od ostalih sistem a sprečavanja pokreta snega. Izrađu ju se od dasaka, letava, tan jih oblica i slično, rešetkaste konstrukcije, i pričvršćuju se za stubove drvene ili od starih šina. Pod

137

istim uslovim a pregrade mogu biti i samo od sta rih šina. Na onim te ­renim a gde postoji mogućnost, između ovih p regrada obavezno se sadi rastin je . Potrebno je da drvo za pregrade bude im pregnisano;

81. 49 — S p r e č a v a n je p o k r e ta la v in a

— pregrade od pruća u vidu p le tera (si. 49c) mogu korisno poslu­žiti na onim m estim a gde su snežne padavine m anje, lavine povrem ene i u m anjem obimu ugrožavaju prugu. P leteri su dobra zaštita za zasa­đeno rastin je koje treba docnije da form ira zaštitnu šum u;

— rastin je može najefikasn ije da posluži u sprečavanju pokreta snežnih m asa u vidu lavina, na svim m estim a gde za to postoje te re n ­ski, pedološki i k lim atski uslovi. Da bi potpuno sprečilo pokretan je snežnih m asa niz padinu, rastin je m ora da bude form irano po p rinc i­pim a guste zaštitne šume. V rste m oraju b iti odabrane po osobinama:

mda imaju dubok i razg ranat korenov sistem, da su izdržljive na p riti­sak snega, da su izdržljive na režim dugotrajne suše, niske tem perature , jakog vetra i na druge nepogode ovakvih terena.

K oji će se način prim en iti — pojedinačni ili kom binovani, i n a kom razm aku, zavisi od te rensk ih uslova, količine snega, efikasnosti i racio­nalnosti m aterija la od koga se pregrade izrađuju .

Visina pregrada određuje se prem a nagibu terena i količini snega, kao i prem a izdržljivosti m aterija la od kojeg se izrađuju.

Na terenim a gde su lavine redovna po java, zaštitne šum e se mogu podići pod uslovom da se rastin je sadi izm eđu veštačkih ob jekata — pregrada, a to obavezno činiti gde postoje uslovi za to.

b) S kretan je lavina sa njihovog prirodnog pravca, kada su one već u pokretu, sprovesti na m estim a gde to terensk i uslovi dozvoljavaju i gde se ovim skretan jem od pruge postiže potpuna zaštita pruge. S kre­tan je se postiže postav ljan jem pregrada pod uglom od 30 do 60° prem a pravcu k re tan ja lavina. P regrade za sk re tan je lavina najčešće se rade kao suvi zidovi, a na blažim padinam a zem ljani nasipi ili d rvene p re­grade. Zem ljane nasipe treba sa strane toka lavine zaštititi obložnim ili potpornim zidovima.

c) Na onim m estim a gde lavine ne mogu biti sprečene da dospeju na prugu, podići zaštitne objekte koji će om ogućiti prevođenje lavine preko pruge. Ovakvi objekti izrađuju se u obliku galerija ili veštaćkih tunela različitih tipova od im pregnisanog drveta, čelika, arm iranog i prednapregnutog betona, posebno ili u kom binaciji.

Za svako ugroženo m esto m ora se rad iti poseban projekt, p ri čemu se držati sledećih principa:

— galerije od im pregnisanog drveta kao nastrešnice predviđati samo na onim m estim a gde su lavine m anje i ne nose sa sobom kam en ili zemlju. Zapaljive su, pa se m oraju š tititi prem azivanjem ili oblaga­n jem limom;

— po pravilu , osim u prethodnom slučaju, predviđati galerije od arm iranog betona sa elastičnom ili krutom arm aturom , ili od p redna­pregnutog betona;

— ako lavina ne nosi kam enje i druge prim ese, betonska ploča ga­le rije u v idu nastrešnice može biti u neposrednom dodiru sa lavinom ;

— na m estim a gde lavina nosi kam enje i druge primese, betonska krovna ploča m ora biti zaštićena nasipom sa kaldrm om po površini;

— na.m estim a gde se lavina m ora prevesti preko useka, predvideti zasveđene građevine u vidu tunela. Iznad betonskog svoda m ora se iz­v ršiti nasipanje do lin ije padine i pokriti kaldrm om .

139

2. Sve građevine za obezbeđenje pruga od lav ina održavati u isp rav­nom stanju .

P re sezone lavina, treba pregledati sve objekte, kako bi se blago­vrem eno mogle preduzeti m ere na održavanju odnosno obnovi ošteće­n ih ili porušenih objekata.

I za vrem e sezone lavina često obavljati nadzor i odm ah preduzi- m ati odgovarajuće mere.

Z aštita pruga od ve tra

Član 62.

1. Pojedina m esta na prugam a izložena udarim a vetra , zaštititi rad i obezbeđenja redovnog saobraćaja.

2. Za svako ugroženo m esto odrediti pravac dom inantnog vetra , brzinu i jačinu shodno čl. 60, t. 3. ovog pravilnika.

Vetrovi koji duvaju brzinom :— od 20 m /sek o težavaju k re tan je vozova,— od 25 m /sek usporavaju k re tan je vozova,— od 30 m /sek znatno sm an ju ju brzinu vozova,— od 35 m /sek ugrožavaju k re tan je vozova.Na delovim a pruge gde duvaju vetrovi brzine veće od 35 m /sek a

nisu izgrađeni zaštitni objekti, saobraćaj vozova m ora se obustaviti.3. Za zaštitu pruga od dejstva vetra prem a elem entim a iz p rethodne

tačke, m oraju se podizati zaštitni objekti, i to:— zidovi od kam ena (burobrani), ili— šum ski pojasevi.a) Zidove od kam ena g rad iti neposredno pored pruge, najčešće na

granici slobodnog profila, visine od 2,5 do 3,0 m.b) Šum ske pojaseve podizati na onim m estim a gde terenski i pedo­

loški uslovi odgovaraju. Š irina pojasa kreće se od 5 do 15 m, sa sadni­cam a n a razm aku od 1,0 do 1,5 m.

Izbor sadnica po v rstam a zavisi od klim atskih, terenskih i drugih uslova m esta gde se podiže pojas, s tim što u ovu sv rhu b ira ti v rste visokog i poluvisokog uzrasta.

VII. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 63.

Danom stupanja na snagu ovog praviln ika p resta ju da važe:— Propisi o pregledu i isp itivanju m ostova i propusta na m reži

J2 , ZJZ br. 2124/62,

140

— Propisi o pregledu i održavanju tunela na m reži JZ, Z J2 br. 2123/62.

Č lan 64.

Bliže odredbe za prim enu ovog prav iln ika donosi U pravni odbor Zajednice JZ.

O bjašnjenja za prim enu pojedinih odredaba ovog prav iln ika na konkretne slučajeve može davati generaln i d irek tor Zajednice JZ.

Član 65.

Ovaj p rav iln ik stupa na snagu osmog dana od dana ob jav ljivan ja u »Službenom glasniku Zajednice J2« , a prim enjivaće se od 1. jan u ara 1971. godine.