ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Kao što smo rekli, svaki projekat, od ideje do konačnog završetka prolazi kroz određeni broj različitih faza. Ovaj vremenski period, kome se, kroz određeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat dovodi do završetka, naziva se životni ciklus projekta.

Detaljno analiziranje i definisanje životnog ciklusa projekta omogućava da se celokupan proces realizacije jednog projekta raščlani na globalne i manje delove i da se proučavanjem pojedinih delova ciklusa i ciklusa u celini, pronađu i odrede najbolje mogućnosti za što efikasnije odvijanje ovog ciklusa.

Uobičajeno je da se životni ciklus projekta najpre prikaže kroz nekoliko globalnih faza, koje daju vremensko odvijanje realizacije projekta. Ovakav polazni pristup životnom ciklusu projekta važi za sve projekte, bez obzira na veći broj različitih vrsta. Zbog toga se kod nekih prikaza životnog ciklusa projekta koji se daju u literaturi, ciklus projekta odvija slično životnom ciklusu proizvoda.

Razvoj projekta u vremenu se prikazuje kroz napredovanje realizacije projekta ka konačnom završetku. Pri tome se mogu koristiti različiti kriterijumi za definisanje odgovarajućih faza u životnom ciklusu projekta. Ako je u pitanju životni ciklus projekta koji daje prikaz razvoja projekta slično razvoju proizvoda, onda se kao merilo može uzeti kretanje troškova projekta u vremenu, što je i logično s obzirom da su vreme realizacije projekta i troškovi realizacije projekta dva osnovna merila koja karakteriše odvijanje projekta.

Životni ciklus projekta, ili projektni ciklus se obično definiše, u vremenskom smislu, kao kontinuirani proces ukupne realizacije projekta, koji čine četiri osnovne faze:

Identifikacija projekta, Pripreme projekta, Procene projekta, Nadzor realizacije projekta.

Veoma interesantan prikaz životnog ciklusa projekta dat je na slici 1, i on je čest u literaturi.

1

Slika 1. Životni ciklus projekta

Prema ovakvom prikazu najznačajnije faze u tipičnom životnom ciklusu projekta su:

Pokretanje i razvoj ideje, Analiza i odlučivanje, Organizacija i početak, Primarno upravljanje, Kretanje nadole, Ispitivanje i analiza.

Grafički prikaz životnog ciklusa projekta u ovom slučaju daje i mogućnost sagledavanja troškova i resursa u toku odvijanja projekta, što je od izuzetnog značaja za dobru analizu odvijanja realizacije projekta i određivanje upravljačkih akcija koje bi doprinele efikasnoj realizaciji projekta.

Životni ciklus projekta se najčešće deli na faze prema vrsti poslova koji se na projektu obavljaju u okviru vremenskog perioda između početka i završetka projekta. U jednoj takvoj podeli razlikujemo sledeće četiri faze životnog ciklusa projekta: koncipiranje projekta, planiranje, izvršenje i završna faza.

Faza koncipiranja je početna faza u kojoj se vrši utvrđivanje osnovnih aktivnosti za definisanje projekta, identifikovanje potreba i mogućnosti, određivanje alternative i definisanje organizacije projekta.

Faza planiranja uključuje izradu pripremnih planova i skica, detaljno projektovanje i izradu kompletnog plana koji omogućava završetak projekta.

2

Završna ili konačna faza objedinjuje završne aktivnosti i zadatke neophodne da se projekat konačno dovrši, odnosno ostvare projektni ciljevi.

Uprošćeni grafički prikaz na ovaj način definisanog životnog ciklusa projekta da je na slici 2.

Slika 3.

Jedno uprošćeno definisanje i podela životnog ciklusa dati su u daljem tekstu i odnosi se pre svega na realizaciju investicionog projekta u našim uslovima. Kod ovog definisanja ciklus projekta se posmatra kao upravljački ciklus odvijanja realizacije projekta koji sadrži sledeće globalne faze:

Planiranje, Projektovanje, Realizacija, Praćenje, Kontrola.

Navedene globalne faze sadrže veliki broj pojedinačnih aktivnosti čije odvijanje u vremenu čini ukupan proces realizacije odnosnog projekta.

KLASIFIKACIJA PROJEKATA

Klasifikacija projekta i definisanje određenih tipova projekata sa sličnim karakteristikama omogućava da se precizno utvrde specifičnosti određenih tipova projekata i na osnovu toga definiše određeni koncept upravljanja ovim tipom projekata, koji će se na najbolji način pokazati u praksi.

3

Jasno je da se ne može postaviti isti pristup upravljanju projektom za npr. projekte izgradnje velikog investicionog projekta i za projekat uvođenja informacionog sistema, ili za projekat organizovanja određenog društvenog događaja. Svaki tip projekta ima određene specifične karakteristike koje predodređuju pristup upravljanju projektom, odnosno specifičan pristup određivanju rukovodioca projekta, formiranju projektnog tima, planiranju realizacije projekta, i praćenju i kontroli realizacije projekta.

U postojećoj literaturi o upravljanju projektima i pojedinim priručnicima daju se određene klasifikacije projekta zasnovane na različitim kriterijumima. Ovde ćemo prikazati neke od tih klasifikacija u kojima se pojavljuju poznati tipovi projekata, kao što su građevinski projekti, informatički projekti, organizacioni projekti, itd.

Internacionalne asocijacije za upravljanje projektima IPMA u svom priručniku za sertifikaciju projektnih menadžera (IPMA Competence Baseline) daje veoma jednostavnu podelu na sledeća 4 tipa:

1. Investicioni projekti,2. Istraživačko-razvojni projekti,3. Organizacioni projekti,4. Informatički projekti.

Ovi tipovi projekata su dosta poznati te ih nećemo posebno analizirati, niti utvrđivati eventualne zajedničke karakteristike ili razlike.

U okviru udruženja IPMA izvršeno je jedno istraživanje koje je rezultiralo određenom klasifikacijom projekata, koja je prezentirana na IPMA World Congresse u Budimpešti 2004. godine. Ova klasifikacija razlikuje 10 tipova (kategorija) projekata koji se prezentuju u daljem tekstu.

1. Vojni/odbrambeni projekti: Odbrambeni sistemi, Kosmički projekti, Vojne operacije.

2. Biznis projekti organizacionih promena: Akvizicije/merdžen, Unapređenje procesa, Novi poslovni poduhvat,

4

Organizaciono restruktuiranje, Pravni postupak.

3. Projekti komunikacionih sistema: Komunikacione mreže, Bežični komunikacioni sistemi.

4. Projekti specijalnih događaja: Internacionalni događaji, Nacionalni događaji.

5. Projekti industrijskih postrojenja: Zatvaranje postrojenja, Uništavanje postrojenja, Modifikacija postrojenja, Projektovanje i izgradnja postrojenja.

6. Softverski i IS projekti: Razvoj softvera, Projektovanje informacionog sistema.

7. Internacionalni razvojni projekti: Razvoj poljoprivrede, Zdravstvo, Školstvo, Ishrana, Naseljenost, Mala i srednja preduzeća, Infrastruktura.

8. Medijski projekti: Filmovi, Televizija, Muzika i muzički događaji.

9. Razvoj proizvoda ili usluga: Informacione tehnologije/Hardware, Industrijski proizvodi/procesi, Proizvodi široke potrošnje, Farmaceutski proizvodi/procesi,

5

Usluge (finansijske i druge).

10.Istraživačko-razvojni projekti: Okruženje, Industrija, Ekonomski razvoj, Medicina, Naučni projekti.

Interesantnu podelu daje i poznati autor iz projektnog menadžmenta R. Gareis. On vrši diferencijaciju projekata prema sledećim kriterijumima:

1. Grana – građevinski, idnustrijski, IT, farmaceutski, itd.,2. Lokacija – nacionalni, internacionalni,3. Sadržaj – veze sa kupcima, proizvodi i tržište, infrastruktura, kadrovi i

organizacija,4. Investiciona faza – studija, koncepcija, realizacija, ponovno puštanje

ili održavanje,5. Stepen ponavljanja – jedinstven, ponavljajući,6. Kupac (korisnik) – interni kupac, eksterni kupac,7. Trajanje – kratko, srednje i dugotrajno,8. Povezanost sa poslovnim procesima – primarni, sekundarni, tercijarni

procesi.

Ne ulazeći posebno u različite kriterijume za klasifikaciju projekata (prema veličini, trajanju, nameni i oblastima, itd.) nas ovde interesuje, pre svega, klasifikacija koja omogućava da se definišu odgovarajući pristupi za upravljanje određenom vrstom projekata. Ovakva klasifikacija se temelji na analizi koja je prethodno utvrđena za dve grupe projekata nazvanih investicioni i biznis projekti. Za navedene grupe projekata biće prezentirani i odgovarajući pristupi za primenu projektnog menadžmenta.

Uzimajući u obzir dužinu trajanja, složenost, potrebne resurse i finansijska sredstva, moguće je sa stanovišta primene projektnog menadžmenta izdvojiti dve globalne grupe projekata. To su investicioni i biznis projekti. Tipični investicioni projekti su:

Izgradnja novih industrijskih pogona i fabrika, Rekonstrukcija i proširenje industrijskih pogona i fabrika, Dislokacija industrijskih pogona i fabrika,

6

Uvođenje nove tehnologije, Izgradnja puteva i pruga, Izgradnja energetskih postrojenja, Izgradnja brane, nasipa i dr.

U biznis projekte za koje je zainteresovana privreda mogu se nabrojati:

Izrada analize postojećeg stanja firme, Izrada biznis plana firme, Izrada studije opravdanosti, Izrada strateškog plana razvoja firme, Izrada projekta uvođenja informacionog sistema, Uvođenje informacionog sistema, Izrada i uvođenje nove organizacije, Uvođenje sistema kvaliteta, Istraživanje i osvajanje novog tržišta, Prezentacija firme na sajmu, Organizovanje trening seminara za menadžere, Projekat reklamne kampanje firme, Realizacija izvoznog posla (poduhvata), i dr.

I u neprivrednim delatnostima se mogu izdvojiti biznis i investicioni projekti. U zdravstvu, na primer, mogu se izdvojiti sledeći biznis projekti:

Nabavka opreme, Reorganizacija, Uvođenje IS, Organizovanje odlaska zdravstvenih radnika u inostranstvo, i dr.

Moguće je takođe izdvojiti i određene investicione projekte, kao što su:

Otvaranje klinike, Izgradnja doma zdravlja (bolnice), Rekonstrukcija bolnice, Otvaranje laboratorije, Rekonstrukcija vodovoda, Uvođenje grejanja i dr.

Slične podele i prikaz mogu se učiniti i u oblasti obrazovanja. U ovoj oblasti mogu se navesti sledeći biznis projekti:

7

Nabavka nove opreme, Uvođenje IS, Reorganizacija, Prezentacija fakulteta, Organizovanje đačke ekskurzije, i dr.

Takođe postoje i mnogi investicioni projekti, kao što su:

Izgradnja nove škole, Rekonstrukcija škole, Uvođenje grejanja, Rekonstrukcija vodovoda, i dr.

Na osnovu ovog kraćeg pregleda i određene analize mogu se specificirati osnovne karakteristike imvesticionih i biznis projekata, koje mogu predstavljati osnovu za izradu procedure upravljanja biznis projektima.

Analizirjaući detaljnije investicione projekte može se zaključiti da ovi projekti imaju sledeće karakteristike:

Dugotrajni su, Postoji veliki broj učesnika, Uključene velike količine resursa, Troše se velika finansijska sredstva, Veoma su složeni, Duga realizacija projekta, znatno duže od pripreme, Obavezna primena standardnog softvera, Projektni menadžer i projektni tim upravljaju projektima, a neko drugi

ga realizuje, Neophodno dugotrajno praćenje i kontrola realizacije projekta, i dr.

Osnovne karakteristike biznis projekata su:

Kratki, Manji broj učesnika, Manji resursi i troškovi, Manje složeni, Priprema najčešće duža od realizacije, Nije neophodna primena softvera, ali je poželjna,

8

Projektni menadžer i projektni tim najčešće upravljaju projektom i realizuju projekat.

Potrebno veoma fino i precizno planiranje (operativno planiranje). Veoma izražena uloga projektnog menadžera i projektnog tima, i dr.

Upoređenjem osnovnih karakteristika investicionih i biznis projekata mogu se doneti sledeći zaključci. Zbog svoje dugotrajnosti i složenosti investicioni projekti zahtevaju upotrebu odgovarajućeg softverskog paketa. Biznis projekti su kraći i znatno jednostavniji tako da se njima može upravljati bez primene standardnog softvera. Investicioni projekti imaju dugotrajnu realizaciju, a biznis projekti najčešće veoma kratku. Kod biznis projekata je više izražena potreba efikasnog i koordiniranog rada rukovodioca projekta i projektnog tima i potreba detaljnog planiranja realizacije i striktna podela zadataka i odgovornosti. Kod investicionih projekata neophodno je striktno praćenje i kontrola realizacije od strane projektnog tima i rukovodioca projekta.

Uzimajući u obzir prethodnu jednostavnu klasifikaciju na investicione i biznis projekte i odgovarajuću analizu i poređenje osnovih karakteristika ovih projekata moguće je napraviti jednu malo detaljniju klasifikaciju na tri grupe projekata. To su investicioni, biznis i društveni projekti.

1. Grupa – Investicioni projekti- Projekti kapitalnih ulaganja (klasični investicioni projekti),- Proizvodni projekti,- Istraživačko-razvojni projekti, - Projekti remonta.

2. Grupa – Biznis projektiPrimeri biznis projekata iz ove grupe su:- Organizacioni projekti,- Informatički projekti,- Naučno istraživački projekti,- Konsultantski projekti,- Marketinški projekti.

3. Grupa – Društveni projektiPrimeri društvenih projekata su:- Organizovanje simpozijuma, konferencija i sl.,- Organizovanje kulturnog događaja (muzički koncert, izložba i dr.),

9

- Organizovanje sportskih događaja,- Snimanje filma,- Izvođenje pozorišne predstave,- Organizovanje proslava, ručkova, i sl.

Karakteristike ovih projekata su slične ili iste kao kod prethodne podele. Za novu grupu projekata – društvene projekte važi slična ili ista analiza koja je prethodno data za biznis projekte.

KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTOM

Razvoj koncepta upravljanja projektom

Realizacija savremenih razvojnih, investicionih vojnih, i dr. projekata karakteriše velika složenost, ogromni troškovi i veliki broj učesnika u realizaciji. Sve ove komponente zahtevaju da se u okviru svakog projekta obavlja racionalno usklađivanje svih resursa i koordinacija obavljanja pojedinih aktivnosti, kako bi se projekat realizovao na najefikasniji način. Znači zahtevaju da se svakim projektom racionalno upravlja da bi se što efikasnije realizovao.

Ovi razlozi su doveli do toga da je u SAD prilikom realizacija kompleksnih programa i projekata stvorena koncepcija upravljanja projektom (project management).

Kao i mnoge druge metode i koncepti savremene organizacije i upravljanja i koncept upravljanja projektom je nastao u vojnoj industriji prilikom realizacije složenih i skupih vojnih programa i projekata. Koncept upravljanja projektom zadnjih godina, prodire sve više u industriji i koristi se za upravljanje realizacijom krupnih industrijskih i drugih investicionih projekata, kao važna sredstva koja obezbeđuju postizanje planiranih ciljeva, odnosno doprinosi da se projekat realizuje u planiranom vremenu i sa planiranim troškovima. Koncept upravljanja projektom se danas koristi za upravljanje realizacijom raznovrsnih projekata i programa-vojnih, naučno-istraživačkih, industrijskih, poljoprivrednih, itd.

Može se reći da je upravljanje projektom koncept koji predstavlja sintezu prethodno stvorenih znanja i iskustava iz ranijih programa i projekata, tako da su oslonci koncepta ranije razvijene i praksi poznate metode organizacije

10

i planiranja, kontrole. Koncept se, uopšteno gledano, bazira na postupku uspostavljanja takve organizacione forme koja omogućava da se na najbolji način iskoriste raspoložive metode planiranja i kontrole za efikasnu realizaciju projekta, odnosno omogućava najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi u procesu realizacije odnosnog projekta.

Kao što je već rečeno koncept upravljanja projektom je stvoren sredinom pedesetih godina u vojnoj industriji SAD, prilikom realizacije krupnih vojnih programa. Formiranje koncepta se vezuje za realizaciju projekta Polaris američke mornarice.

Od razvoja i korišćenja u vladinim institucijama, vojsci i vojnoj industriji, koncept se dalje širi i počinje primena u privredi, posebno industriji. Velike industrijske kompanije, naročito one koje su vezane za proizvodnju i prodaju računara i velike konsalting organizacije počinju da razrađuju ovu koncepciju, stvaraju sopstvene prilaze i šire primenu, tako da danas postoje razvijeni paketi računarskih programa, koji omogućavaju efikasniju primenu koncepta upravljanja projektom. Danas je koncept upravljanja projektom široko razvijen u svetu i nezamenljiv posebno kod složenih i skupih investicionih projekata.

Koncept upravljanja projektom stiže u Jugoslaviju krajem šezdesetih godina angažovanjem stranih konsultantskih kuća na realizaciji nekih naših projekata. Naime, određene svetske konsalting organizacije su, na opštim temeljima koncepta upravljanja projektom, stvorile sopstvene pristupe, koje koriste u slučajevima angažovanja na realizaciji određenih projekata u mnogim zemljama. Naravno, opšti pristupi ovih pristupa ostali su uglavnom isti, ali se konkretni prilazi primene u upravljanju projektom, donekle razlikuju.

U našoj zemlji je gostovalo više inostranih konsalting organizacija (PA International, Artur Anderson, Artur de Litle i dr.) koje su ostavile neka, dosta skromna znanja u oblasti Project managementa. Uzimajući u obzir ova zajednička angažovanja i obuke putem seminara koje su oni održavali kod nas ili na koje su naši stručnjaci išli u inostranstvo, može se reći da koncept upravljanja projektom još uvek kod nas nije pustio dublje korene i da su znanja koja o ovoj materiji posedujemo, izuzimajući neke pojedince, dosta skromna i šire nepoznata. Očigledno da nam u ovoj oblasti nedostaje znanje i obučeni stručnjaci koji bi širili mogućnosti primene koncepta upravljanja projektom u realizaciji krupnih investicionih i drugih projekata.

11

Definisanje koncepta upravljanje projektom

Pod projektom se, kako smo rekli, najčešće podrazumeva poduhvat koji se preduzima da bi se postigli definisani ciljevi, u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima. Predviđena realizacija projekta se može postići samo ako se racionalno usklade sve aktivnosti, resursi i učesnici i izbegnu, odnosno eliminišu, sva moguća odstupanja, zbog čega je neophodno da se projektom upravlja.

Upravljanje složenim i skupim projektima nije bilo moguće ostvariti poznatim upravljačkim metodama i klasičnim konceptima organizacije, pre svega funkcionalnom, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Koncept upravljanja projektom zbog toga razvija nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuću organizaciju koje omogućavaju usklađivanje svih aktivnosti i koordinaciju svih učesnika, što dovodi do efikasne realizacije projekta.

Da bi malo bliže objasnili postavke koncepta upravljanja projektom, poći ćemo od opštih definicija ovoga koncepta. Treba odmah reći da u literaturi postoji veći broj definicija ovog koncepta, kao što ima i mnogo pojedinačnih pristupa primeni u praksi.

Jedna uopštena definicija može se izvesti iz već pominjanih ciljeva koncepta. Upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi potvrđen koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija obavljanja potrebnih aktivnosti da bi se određeni projekat realizovao na najefikasniji način.

Upravljanje projektom je posao osiguranja krajnjih ciljeva projekta uz suočavanje sa svim rizicima i problemima koji se javljaju u realizaciji. To je jedna specijalizovana oblast upravljanja koja je razvijena da bi se koordiniralo i upravljalo sa većim brojem kompleksnih aktivnosti u modernoj industriji.

Upravljanje projektom je umeće kako izvoditi projekat saradnjom ljudi u dogovorenom vremenu, određenim sredstvima rada i troškovima, sa željenim učinkom.

12

Koncept upravljanja projektom, kao što se vidi iz prethodnih definicija, se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda i resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata u realizaciji projekta.

Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije određenog projekta.

Bliže sagledavanje uopštenog koncepta upravljanja projektom moguće je uz pomoć sledećeg opšteg modela upravljanja projektom kod koga su šematskim prikazom date osnovne funkcije posmatranog koncepta.

Slika 3. Opšti model upravljanja projektom

Upravljanje projektom

Planiranje

Postavljanje cilja

RezultatVreme

Troškovi

Određivanje strukture

Izračunavanje vremena

Planiranje resursa

Utvrđivanje budžeta

Organizacija

FunkcijeKompletiranje

personalaNeophodne instrukcijeUzajamna povezanost

Kontrola RezultatVreme

Troškovi

13

S obzirom da je ovo jedan opšti model upravljanja projektom, njegove osnovne funkcije (postavljanje cilja, planiranje, organizovanje i kontrola) su iste kao i kod drugih upravljačkih procesa, ali je njihova razrada usklađena sa potrebama upravljačkih procesa usmerenih na realizaciju projekta.

Osnovne karakteristike koncepta upravljanja projektom

Razmatrajući različite prilaze konceptu upravljanja projektom, pre svega sa stanovišta mogućnosti potreba za primenom odgovarajućih metoda, odnosno sa stanovišta mogućnosti primene u praksi, moguće je izvući i uopštiti nekoliko osnovnih karakteristika koncepta, koje su, uglavnom, zajedničke za sve pristupe.

Prvo, treba reći da svaki pristup konceptu upravljanja projektom podrazumeva definisanje i korišćenje odgovarajuće, odnosno najpogodnije organizacije (u literaturi se često koristi uži pojam organizacione strukture) za upravljanje realizacijom projekta, gde osnovnu ulogu igra organizaciona jedinica zadužena za upravljanje realizacijom projekta.

Ova karakteristika proističe iz potrebe da se za upravljanje realizacijom projekta formira nova organizacija, različita od organizacije formirane za upravljanje određenim poslovnim sistemom. To je sasvim logično jer je projekat drugačiji sistem od preduzeća, odnosno poslovnog sistema, te traži i drugačiju organizacionu strukturu, odnosno celokupnu organizaciju za efikasnu realizaciju. U realizaciji svakog projekta najčešće učestvuje veći broj poslovnih sistema te je zbog toga neophodno formirati novu, odgovarajuću organizaciju, koja odgovara navedenim uslovima, i koja će da omogući optimalnu povezanost i koordinaciju svih učesnika u realizaciji. Ovo se odnosi, pre svega, na organizovanost glavnog izvođača radova, i na povezanost sa svim kooperantima, učesnicima u realizaciji projekta.

U konceptu upravljanja projektom, najčešće se predlaže za korišćenje tzv. projektna organizacija, koja se formira za obavljanje upravljačkih funkcija u procesu upravljanja projektom, odnosno za upravljanje realizacijom projekta. Zavisno od matičnog poslovnog sistema i drugih faktora, projektna organizacija se može formirati kao stalna ili povremena. Na čelu projektne organizacije je rukovodilac projekta koji rukovodi obavljanjem svih

14

upravljačkih funkcija u procesu upravljanja projektom zavisno od dodeljenih mu prava i odgovornosti.

Drugo, svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema za upravljanje realizacijom projekta zasnovanog na računaru i odgovarajućim softverskim paketima.

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o polaznim planiranim veličinama o realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju u toku realizacije projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije, znači nije moguće vršiti permanentno praćenje i kontrolu i upravljati projektom. Ovakav jedan informacioni sistem može se formirati samo uz pomoć standardnih softverskih paketa za upravljanje projektom koji su razvijeni u zadnje vreme i sve više ulaze u primenu.

Treći, svi pristupi upravljanju projekta predlažu i koriste tehniku mrežnog planiranja i gantograma u planiranju, praćenju i kontroli realizacije projekta. Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenljiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekata, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje realizacijom projekta. Ovo je sasvim logično kada se zna da je tehnika mrežnog planiranja u upravljanju projektom, što je veoma pojednostavljen i može se reći, pogrešan pristup, s obzirom da je upravljanje projektom daleko složeniji, i pre svega, organizacioni – upravljački koncept.

15