3. MEDIJSKI

  • View
    217

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of 3. MEDIJSKI

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    1/48

    MEDIJSKI ENTITETI

    1

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    2/48

     Publika masovnih medija je široka i

    heterogena.

     Ipak, za istraživače medija sve je manje anonimna.

     Dobro poznavanje medijske publike, njene strukturisanosti (segmentacije), potreba, navika i preferencija sastavni je deo

    medijsko-mnjenjskih istraživanja.

    2

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    3/48

     Identifikacijom auditorijuma i „medijskihentiteta”, bilo kao masovne publike (razlikovanje mase od publike), ili kao različitih ciljnih grupa i njihovih preferencija,

    bave se čitavi timovi eksperata. 

    3

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    4/48

     Auditorijum  kao opšti pojam podrazumeva sva lica koja mogu da prate program nekog kanala/stanice.

     To pretpostavlja njihovu psihofizičku sposobnost, kao i tehničke mogućnosti za prijem programa.

    4

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    5/48

     Auditorijum medija masovnog komuniciranja čine:  ◦  sva lica određenih psiho-fizičkih sposobnosti i

    osobina; ◦  oni se nalaze u zoni prijema signala;

    ◦  imaju mogućnost da nesmetano koriste odgovarajući prijemnik u trenutku koji je vremenski definisan.

    5

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    6/48

    UKUPNI AUDITORIJUM "Zlatnih žica": mesečni proseci za

    prva i reprizna emitovanja, Srbija ukupno

    0

    30000

    60000

    90000

    120000

    150000

    Januar Februar Mart April Maj Jun

    Prva

    emitovanja

    Reprize

    6

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    7/487

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    8/48

       Zahvaljujući velikim tehničkim mogućnostima

    prijema programa, posebno televizijskog (koji se može pratiti i na drugim medijskim platformama), danas se može govoriti o globalnom globalizovanom) medijskom

    auditorijumu.

    8

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    9/48

     

    0

    50.000

    100.000

    150.000

    200.000

    250.000

    300.000

    4-9 10-19 20-29 30-44 45-59 59 i više

    RCH

    9

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    10/48

     Publika se razlikuje od mase po tome što se strukturira zahvaljujući istovetnom interesovanju svojih pripadnika.

     Pripadnici publike uspostavljaju interakciju sa nekim od

    kreativnih centara uglavnom kulturnih institucija, čiji je cilj zadovoljavanje najšire shvaćenih individualnih i grupnih nematerijalnih potreba.

     Publika – u zavisnosti od interesovanja – može biti filmska,

    sportska, pozorišna... a neko može istovremeno biti ljubitelj pozorišta i posetilac sportskih takmičenja. 

    10

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    11/48

     Publiku, u načelu, ne karakteriše organizovanost, što znači da pristup u nju nije uslovljen preuzimanjem neke stalne uloge, poštovanjem nekih obaveznih pravila, ili postojanjem hijerarhijske organizacije.

     Dovoljan uslov za okupljanje publike je zajedničko interesovanje.

     Tako nastaje publika poštovalaca (appreciative public ) nečega ili nekoga.

     Nju mogu da čine milioni ljudi koji se međusobno ne poznaju i najverovatnije se nikada neće sresti.

    11

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    12/48

     Unutar ovakve difuzne publike nastaju i čvršći oblici povezivanja na kojima insistiraju kreativni centri – to su različita

    udruženja obožavalaca,  prijatelja, navijača...

     Tada kolektivitet postaje ono što je  poznato pod nazivom akciona publika. 

    12

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    13/48

       edijska publika

     je nešto uži pojam od pojma auditorijum. 

     Ali, to je mnogo širi pojam nego što to uobičajene definicije

    publike dozvoljavaju, budući da emisione poruke masovnih

    medija nisu prostorno ograničene, a time ni njihova publika.

     Medijsku publiku čine pojedinci na krajevima komunikacionih

    kanala.

     Publika je oblik društvenosti sa labilnim psihološko-

    prostornim vezama i može da opstane samo ako je okupljena

    oko nekog medijskog ili umetničkog centra.

    13

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    14/48

     Publika je: ◦ vrlo labilna struktura;

    ◦ sastavljena je od različitih individua/grupa; 

    ◦ okupljenih oko nekih saopštenja za koja su

    interesno motivisane.

    14

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    15/48

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    16/48

     Kada je reč o publici koju okuplja interesovanje za masovne medije, obično se koristi termin masovna publika ili

    auditorijum.

     Auditorijum: 

    - primarni,

    - sekundarni,

    - tercijarni.

    16

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    17/48

     Istraživanja auditorijuma ukazuju  da je na delu trend njegove

    demasifikacije.

     Raslojavanje  postaje sve izraženiji što znači da je sve manje opravdano govoriti o auditorijumu masovnih medija, već bi  pre trebalo govoriti o njihovim auditorijumima.

      Jer, masovni mediji koji dopiru do sve većeg broja ljudi,  pristupaju im na

    sve manje uniforman način.

     Trend demasifikacije najbolje može da se pokaže na primeru radija koji  u SAD uspeva da efikasno poveže oglašivače  sa upravo onim segmentom auditorijuma koji je zainteresovan za određene proizvode.

     To je dovelo do renesanse lokalnog radija koji je bio potisnut od strane nacionalnih radio mreža.

     Iskustvo američkih, lokalnih komercijalnih radio stanica govori da jednu od njih sluša najviše ljudi ako je ona formatirana. 

    17

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    18/48

     Demasifikacija medija, uz pozitivne posledice, ima i loše naličje. 

     Ono se ispoljava u fragmentaciji koja osujećuje ostvarivanje uloge medija kao javnog foruma, kao što ju je igrala štampa sve negde do polovine XX veka.

     Dominacija štampanih  i elektronskih medija, koji su orijentisani na uske segmente interesovanja svoje ciljne publike, ima zabrinjavajuće posledice.

     Ostavlja sve manje prostora za celovito informisanje i pogotovo marginalizuje raspravu o važnim pitanjima, koja se tiču ne samo

    «obrađivanja sopstvenog vrta» (Volter), nego i društva/sveta kao celine.

    18

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    19/48

     Javnost se od mase i publike razlikuje po tome što je čine

    pojedinci koji angažovano raspravljaju o pitanjima  od opšteg društvenog interesa.

     Ekonomska aktivnost kao i privatni život su  suprotstavljeni brizi o javnom dobru , te se javnost  situira između prostora

    privatnog (privreda i porodica) i prostora države i vlasti – tamo gde se građani okupljaju da bi kritički rezonovali o  javnim poslovima.

     Javnost pretpostavlja otvorenost, obznanjenost i opštu pristupačnost za razliku od nepristupačnosti, zatvorenosti i skrivenosti koje odlikuju kako privatni domen tako i birokratsku organizaciju.

    19

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    20/48

     Promeni prirode javne sfere doprinosi ne samo njena fragmentacija pod uticajem različitih, često suprotstavljenih interesa, već i  postojanje mnoštva  medija u savremenim društvima.

     Ljudi se koncentrišu  na pojedine medije i kanale, a zanemaruju druge tako da nema, ili je savim malo njihovih korisnika koji se preklapaju.

       Zajednička osnova iskustva za sve članove društva nestaje, dok se omasovljena javnost razlaže na više fragmentiranih javnosti, čak uskih ezoteričnih krugova.

     Središnju poziciju nekadašnje  građanske javne sfere preuzima medijski konstruisana javna sfera.

    20

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    21/48

    21

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    22/48

    22

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    23/48

     S druge strane, masa  (budući da se mediji obraćaju masovnom auditorijumu) predstavlja najlabilniji oblik strukturisanosti.

     To su depersonalizovani pojedinci, sa najnižim stepenom intenziteta učestvovanja.

    23

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    24/48

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    25/48

     Postoji i "kritička masa", masa koja je sposobna da nesto podrži, ne podrži, uslovno rečeno proslavi ili sahrani. 

     Ovaj termin koji su novinari žute štampe koristili kako bi veličali uspeh nacionalne zvezde broj jedan nakon koncerta* na

    Marakani 2002. godine dodajući da dotičnamože da se kandiduje za predsednika (u ovom slučaju gubi svoj izvorni smisao).

    25

  • 8/17/2019 3. MEDIJSKI ENTITETI.pdf

    26/48

     Masa  je nastala sa razvojem industrijske civilizacije, urbanizacijom, porastom društvene