3. Istorijski Razvoj Saobracaja i Transport A

  • View
    2.347

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of 3. Istorijski Razvoj Saobracaja i Transport A

3. ISTORIJSKI RAZVOJ SAOBRAAJA I TRANSPORTA

Cilj ovog poglavlja je da ukae na MEUZAVISNOST razvoja saobraaja i transporta i razvoja privrede i drutva u prolosti i sadanjosti, kao i na osnovne FAKTORE i ETAPE dosadanjeg razvoja saobraajnih i transportnih sistema i MOGUE PRAVCE RAZVOJA u budunosti.

Sadraj: Cilj i metod analize istorijskog razvoja saobraaja i transporta Nastajanje saobraajnih sistema - saobraaj i transport u predindustrijsko vreme (do 1800. godine) Pojava savremenih transportnih sistema (1870-1920) Saobraaj i transport i inustrijalizacija (era Forda, 1920-1970) Novi kontekst saobraaja i transporta i (postFord-ova era, od 1970. ....) Budui pravci razvoja saobraaja i transporta

3.1. UVODNE NAPOMENE: CILJ I METOD RAZVOJA SAOBRAAJA I TRANSPORTA

ANALIZE

ISTORIJSKOG

Efikasno kretanje ljudi i robe/tereta oduvek predstavlja vaan faktor razvoja drutvenih i privrednih sistema, a analiza saobraajnih i transportnih sistema prolosti ukazuje na meuzavisnost razvoja transporta/saobraaja i karakteristika privrede i drutva odreenih zajednica. Izuavanje istorijskog razvoja saobraaja i transporta na poetku obrazovanja saobraajnih inenjera treba da ukae pre svega na tu meuzavisnost razvoja, ali i na to da se u okvirima ove opte zakonitosti uspostavljaju razliiti kvantitativni i kvalitativni odnosi. Takoe, uoavanje osnovne tendencije u dosadanjem razvoju saobraaja i transporta omoguava i njenu ekstrapolaciju na budunost i na taj nain sagledavanje najverovatnijih zadataka saobraajanih sistema budunosti. Svrha poglavlja, nije istorija u smislu uenja podataka napamet, ve da se kroz prolost razumeju i trajno vaee zakonitosti u razvoju saobraaja i transporta. U skladu sa tim, metod analize razvoja saobraaja i transporta moe biti predstavljen matricom meuzavisnosti (tabela 3.1.) karakteristika potreba zahteva za prevozom (koliina, relacija, vrsta, vreme i sl) i karakteristika razliitih drutveno-ekonomskih sistema, jer pre svega karakteristike privrede i drutva nekog podruja i/ili vremenskog perioda definiu potrebe za prevozom i nain zadovoljenja tih zahteva (saobraajna infrastruktura, transportna sredstva i organizacija obavljanja transportne delatnosti).

Karakteristike PeriodPraistorija Antiki nastajanje i razvoj imperija Feudalizam i manufaktura Industrijska revolucija industrijalizacija Globalizacija Informaciono drutvo

Karakteristike Drutveni Privreda i Saobraajna zahteva za odnosi proizvodnja sredstva prevozom

Organizacija saobraajne delatnosti

Tabela 3.1: Metod analize razvoja saobraaja i transporta u zavisnosti od privrednih i drutvenih okvira

Polazei od toga da se poglavlje ne bavi istorijom, nego da na primerima iz prolosti ukae na trajno vaee zakone razvoja saobraaja, postavlja se pitanje izbora ovih primera. Naime, istorija oveanstva ukazuje na velike razlike u putevima kojima su pojedini narodi prolazili kroz pojedine razvojne etape, pa se i vremenski okviri znatno razlikuju. Uprkos tim razlikama, globalni razvoj saobraaja zavisi od opteg razvoja privrede i drutva , kao i od prirodnih faktora i tehnikih reenja. (slika 3.1.) Privreda Ekonomija

Drutvo

Saobraaj/ Transport

Priroda, ivotna sredina

Tehnika i inovacije

Slika 3.1. Faktori opteg razvoja saobraaja i transporta

Zbog toga je u ovom poglavlju usvojena uoptena, na globalnom nivou vaea dinamika razvoja drutva, privrede i saobraaja/transporta. Mogunosti razvoja efikasnih transportnih sistema znaajno su rasle sa ekonomskim i tehnikim razvojem, pa se bez obzira na specifinosti razvoja odreenog podruja zajednica, globalni istorijski razvoj saobraaja i transporta moe sumirati u

nekoliko osnovnih faza koje karakteriu razliite inovacije u saobraajnom sektoru kao posledica razliitih potreba u prevozu, saobraajnih sredstava i organizacionih reenja u ovoj delatnosti. To su sledee epohe razvoja saobraaja i transporta u svetu: 1. Saobraaj i transport u predindustrijskoj eri (do 1800. godine), a u okviru toga:a. saobraaj antikog drutva (nastajanje i razvoj velikih carskih imperija); b. saobraaj u feudalizmu; c. saobraaj u vreme raanja modernog sveta, XVIXVIII vek, period manufakture

2. 3. 4. 5. 3.2.

Pojava savremenih transportnih sistema (1870-1920); Saobraaj i transport i industrijalizacija - era Forda (1920-1970); Novi kontekst saobraaja i transporta, globalizacija i specijalizacija proizvodnje - post-Fordova era (1970-); Budui pravci razvoja saobraaja i transporta. SAOBRAAJ I TRANSPORT U PREDINDUSTRIJSKOJ ERI

Pre nego to su se krajem 18. veka dogodila velika tehnika dostignua pokrenuta industrijskom revolucijom, nije postojao nijedan vid mehanizovanog transporta. U skladu sa karakteristinim periodima razvoja privrednih i drutvenih zajednica na globalnom svetskom nivou, mogu se izdvojiti saobraajna reenja u vreme nastajanja i razvoja velikih carskih imperija antikih drava. U rimskom, egipatskom, persijksom, kineskom carstvu uinjeni su veliki napori u izgradnju saobraajnih mrea zahvaljujui kojima je uspostavljena dugotrajna kontrola na irokoj teritoriji (slika 3.2.), a koje su predstavljale osnovu i za neke dananje saobraajne sisteme. Tako je u Persiji drava za obezbeenje mobilnosti vojske, za odravanje kurirske i potanske veze sa udaljenim oblastima i za sabiranje danka izgradila kaldrmisane puteve, uzdu zasaene drveem. Jedan od prvih puteva je izgradio Cyrus 539. pre n.e, izmeu Vavilona i Egipta Rimsko carstvo je uspostavilo znaajnu putnu mreu koja je opsluivala itav niz velikih gradova Mediterana. Najznaajniji trgovaki i administrativni centri bili su veliki luki gradovi kao Rim, Konstantinopolj i Aleksandrija, a mrea puteva koji su u to doba izgraeni povezivala je ove gradove sa zaleem.

Slika 3.2. Rimski putevi

Iako je imala viestruku namenu i znaaj (i kulturni i ekonomski), osnovni motivi izgradnje i odravanja mree puteva bili su politiki i vojni - radi obezbeenja

mobilnosti vojske - da bi uvala postojee ili osvajala nove teritorije. Rimska mrea puteva imala je oko 320.000 km, od ega oko 80.000 kilometara puteva I klase. irina ovih puteva bila je 3,6 do 7,2 metra, a izuzetno 2,4 metra. Kvalitet ovih puteva bio je veoma dobar, a na temeljima (trasama) tih rimskih puteva sagraene su u Evropi, a i kod nas, mnogobrojni savremeni putevi. Znaajan razvoj trgovinske delatnosti i potrebe u prevozu na due relacije koje su proistekle iz intenziviranja robne razmene uticale su na razvoj brodarstva, naroito: moreplovstva. Egipani su jo pre 3000. godine pre nae ere raspolagali brodovima sposobnim za plovidbu do sirijskih obala. (Slika 3.3.) U tom periodu nastaju i prva prekomorska putovanja najpre drvenim brodovima na vesla a kasnije i na jedra, u emu su se naroito istakli osim Rimljana i Kinezi, Feniani, Grci. Jeftina radna snaga robova mogla se masovno koristiti i u moreplovstvu, to je omoguilo da se grade veoma veliki brodovi. Tako je, na primer, u to doba bilo brodova koji su imali 20, 50 a i 118 vesala. Postoje zapisi da je Ptolomej Filadelf (285247 godine pre nae ere) imao brodove koji su imali po trinaest redova vesala, jedan sa 30 redova, a da je Ptolomej Filopator (222205 godine pre nae ere) imao jedan sa 40 redova vesala, ili 4.000 veslaa (po 100 u svakom redu), zatim 400 ljudi posluge, 3000 ratnika i veu rezervu namirnica.

Slika 3.3. Egipatski brod i brod Cara Tiberija

Meutim, makoliko brodovi bili veliki, njihova korisna nosivost bila je ograniena, ali su ipak odgovarali nameni jer su korieni, preteno, za prevoz skupocene robe za potrebe bogatijih slojeva drutva, dakle za ogranieni broj korisnika i zato u ogranienim koliinama. Ratna mornarica sastojala se uglavnom od brodova na vesla (sa ili bez pomonih jedara) posebno prilagoenih za borbena dejstva. Brodovi su koriteni i za prevoz vojske na udaljena ratita. Za razliku od pomorskog, reni saobraaj je bio manje razvijen jer su najvee reke Rajna i Dunav bile vojne granice a ne jezgro Rimskog Carstva.

Kinesko carstvo je uspostavilo vanu mreu renog transporta sa nekoliko vetakih kanala koji su povezani u Grand Kanal (slika 2.5). Neki delovi tog sistema se i danas koriste.Veliki kanal predstavlja znaajno dostignue hidrogradnje u Carskoj Kini: Prvi segmenti zavreni su oko 605. godine nove ere Dinastija Sui. Vrhunac razvoja u vreme dinastije Ming (1368-1644 nove ere): ukupno izgraeno oko 2,500 km za povezivanje severne prestonicePekinga i juga Kine;transportovalo se oko 400.000t itarica godinje; Znaajna distribucija kroz imperiju, posebno izmeu glavnih gradova; Danas je u upotrebi 1700km, ali ne funkcionie kao celina;

Slika 3.4. Veliki kanal u Kini

Tehnoloka reenja kopnenog saobraaja su se oslanjala na snagu ivotinje, a na energiju vetra za vodni saobraaj koji je predstavljao najefikasniji vid saobraaja. Gradovi su se zato razvijali na obalama velikih reka ili mora to je, pored razvoja poljopivrede, dozvoljavalo i razvoj trgovine kako lokalne tako i meunarodne. Brzine kretanja su bila vrlo male a transportovane koliine ograniene. Prosene brzine koje su se dostizale na konjima su bile izmedju 8 i 15 km/h a na moru su bile neznatno vie. Veoma rano je identifikovan pomorski i reni transport kao najpogodniji za prevoz robe i ljudi a i za kontrolu meunarodne trgovine i kolonizaciju. Efikasnost kopnenog transportnog sistema je bila ograniena za velike razdaljine. To je uticalo na veliinu tadanjih gradova tako da su oni retko prevazilazili 5 km u preniku. Najvei gradovi toga doba kao to su Rim, Peking, Konstantinopolj ili Venecija nisu zahvatali povrinu veu od 20 kvadratnih kilometara. Prvi pomorski pravci povezivali su mediteranski basen i Indiju i nastali su u doba rimskog carstva. U periodu izmeu prvog i estog veka n.e. brodovi su noeni letnjim monsunima plovili izmeu Crvenog mora i Indije. Pretovar robe se vrio u luci Berenike na obali Crvenog mora a zatim se transport obavaljao