Slavia Orlovi

Klasina i savremena shvatanja demokratije

Pojam i znaenja demokratije

Osnovna i doslovna definicija demokratije je - vladavina naroda. Ona poiva na

prevodu antikog pojma demos narod i kratein vladati. Drugi, moda najcitiraniji i

najee korieni osnov ovakvog definisanja demokratije je deo iz govora Abrahama

Lincolna u Getizburgu 1863. kada je rekao da je demokratija vladavina naroda, od naroda za

narod (democracy is a government of the people, by the people and for the people).1

Prema interpretaciji Arenda Lajpharta, u sluaju reprezentativne demokratije to znai

vladavina narodnih predstavnika, ali u skladu sa eljama naroda. To daje odgovor na

pitanje i ko vlada i u ije ime vlada.2 Da li je re o veini naroda to implicira veinska

demokratija ili to vei broj predstavnika razliitih socijalnih grupa to je osnov konsensualne

demokratije. Namee se logino pitanje ko ini narod. Kako napominje Robert Dal: Moda u

itavoj oblasti demokratske teorije i prakse nema komplikovanijeg ni upornijeg problema.3

Izraz narod se koristi: narod kao svi, narod kao veina, narod kao nie klase, narod kao

organska nedeljiva celina, narod kao apsolutni veinski princip ili skup subjektiviziranih

pojedinaca graana.4 Kako je to lepo rekao Ivor Denings, narod ne moe odluivati dok

neko ne odlui ko ini narod.5

Demokratija odreuje kako se bira vlast, kako se organizuje i vri vlast i kako se

kontrolie i smenjuje vlast od strane graana (naroda) za graane (narod). Esencijalna ideja

demokratije je u tome da ljudi imaju pravo da odrede, odnosno odlue ko e njima vladati.6 U

tom smislu, graani stabilnih demokratija veruju u demokratiju i oekuju od svojih vlada da

ispune njihova oekivanja. Demokratija je forma vladavine u kojoj vladaju izabrani

predstavnici. To nije vladavina svih i po elji svih, ve vladavina manjine izabrane od veine

1 Prema Sartori ovani, (2001), Demokratija ta je to?, CID Podgorica, str. 102. Pojam narod na grkom je demos, latinski, populos, italijanski, popolo, francuski, peple, nemaki, volk, engleski, people.2 Lajphard Arendt, (2003), Modeli demokratije, Slubeni list SiCG, Beograd i CID Podgorica, str. 753 Dal Robert, (1999), Demokratija i njeni kritiari, CID Podgorica, str. 1894 ovani Sartori, isto, str. 95 Ivor W. Jenings:The people cannot decide until somebody decides who are the people, prema, Sorensen George, (1998), Democracy and Democratization, Process and prospects in a Changing World, Westview Press, A Member of Perseus Books, L.L.C., str. 41 6 Sodaro Michael J., (2004), Comparative Politics, A Global Introduction, McGraw-Hill, New York, str. 162

1

da vlada i deluje i interesu svih graana, ili bar veine. Ako vladavina nije po zakonu i pravu,

onda to nije demokratija. Zato su za svaku demokratsku vladavinu od posebne vanosti

vladavina prava i konstitucionalizam. Vladavina prava je princip po kojem mo drave mora

biti ograniena zakonom (pravom) tako da niko ne bude iznad zakona.7

Demokratija tei jednakoj participaciji svih graana po principu jedan ovek jedan

glas. Demokratiji su potrebni aktivni graani i to vea njihova ukljuenost (inclusion)8 u

politikom (i javnom) ivotu drutva, ali dobrovoljno a ne prisilom. Primoravanje i

prisiljavanje graana na politike aktivnosti je odlika nedemokratskih autoritarnih i

totalitarnih poredaka. Najvei despotizam je kada morate da se izjasnite i da postupate po

zahtevima drugih. Autoritarizmi ue ljude da budu vieni ali ne i da se uju. Kako istie

Hantington, autoritarni reimi, po definiciji, drastino ograniavaju uestvovanje u politici.9

Graani su jednaki ne samo po vrednosti svoga glasa, ve pre svega, po ljudskim pravima i

slobodama.10 To su, Jo od Dona Loka, osnovna ljudska prava; pravo na ivot, telo, slobodu i

imovinu, preko slobode govora i izraavanja i slobode tampe, verske slobode, sloboda

okupljanja i udruivanja, prava jednake zatite pred zakonom, pravo fer sudskog procesa i

suenja. Ova prava su univerzalna i neotuiva. Za liberale najvei politiki cilj je sloboda.

Vladina intervencija u drutvu moe biti legitimna samo sa ciljem da titi ivot, slobodu i

imovinu graana, to znai obezbediti okvir za delovanje slobodnog trita. Drugi pridaju

prednost politikoj jednakosti graana. Don Stjuart Mil je insistirao na participaciji i

jednakosti, ali se zalagao i za plural voting (pri emu neki birai imaju vie glasova od

ostalih), pre svega za obrazovanije slojeve drutva. Sredina devetnaestog veka je obeleena

brojnim nejednakostima. On se, na primer, zalagao za jednakost polova.

Jedna od osnovnih distinkcija izmeu demokratskih i nedemokratskih politikih

reima jeste postojanje izborne konkurencije i kompeticije (pojam competition obuhvata obe

ove dimenzije) i rasprostranjeno uee graana u glasanju. Ova razlika se pre svega u

kompetitivnosti njihovih partijskih sistema. U analizi svakog politikog sistema stabilnost je

sredinja veliina. Kako istie Vuina Vasovi, stabilna demokratija je ona u kojoj je

sposobnost sistema dovoljna da odgovori na zahteve koji se pred njega postavljaju.11 Ruenje

7 Michael J. Sodaro, Isto, str.1658 Michael J. Sodaro: Ukljuenost znai da demokratska prava i slobode pripadaju svima (ili postoje za sve). Ona se ne smeju porei specifinim elementima populacije kao to su ene ili manjinske grupe , isto, str. 1659 Huntigton Samuel P., (2004), Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog veka, Politika kultura - Zagreb i CID Podgorica, str. 13510 Michael J. Sodaro: Jednakost znai da demokratska prava i slobode moraju biti priznata svima na jednakom osnovu. Nijedna grupa u drutvu nema manje demokratskih privilegija od drugih grupa., Isto, str. 16711 Vasovi Vuina (2003), Lajphartova konsociaciona demokratija, predgovor knjige, Modeli demokratije, CID, Podgorica, str. 20

2

ili otvaranje Berlinskog zida koji simbolizuje raspad komunizma i kraj hladnog rata, kolaps

Sovjetskog Saveza i globalno irenje demokratije 90-ih, doveli su do nove demokratske

euforije. Fukujama je proglasio kraj istorije. To je fraza kojom opisuje krajnju taku

ideoloke evolucije oveanstva kao univerzalizaciju zapadne - liberalne demokratije kao

konane forme ljudske vladavine. Demokratija je poslednjih godina zabeleila veliki

napredak. Veliki broj zemalja se demokratizovano, veliki broj njih je u procesu

demokratizacije. Ova proces je zahvatio Afriku i mnoge jednopartijske sisteme u njoj,

Latinsku Ameriku i mnoge vojne diktature, kao i mnoge Azijske zemlje sa raznim oblicima

diktature. Nakon ruenja Berlinskog zida Istona Evropa se oslobaa totalitarnih reima

zakljuno sa Srbijom 2000., a poslednjih godina i Gruzija, Ukrajina i ostale zemlje Centralne

Azije. U ovim delovima sveta bile su podgrejane i velike nade i velika oekivanja. Staro je

pravilo da to manje oekujete manje ete se razoarati. Naroito je teko za kratko vreme

podii ekonomski standard i promeniti politiku kulturu i navike ljudi. Jednostavno, nije

mogue da odete na spavanje kao komunista a da se probudite kao demokrata.

Demokratska teorija obuhvata pitanje ta demokratija jeste i ta bi trebala da bude, ali

je vano znati i praktina iskustva kako se bira i organizuje vlast i vlada u razliitim dravama

i drutvima. Debate o demokratiji obuhvataju i jedno i drugo, imajui u vidu socijalni

kontekst i institucionalni okvir. Hantington je verovatno u pravu kada primeuje: Temeljne i

opsene rasprave o demokratiji u smislu normativne teorije su, bar u Americi, utihnule i

zamenjene nastojanjima da se razume priroda demokratskih institucija, odnosno kako one

deluju i koji razlozi dovode do njihovog nastanka i nestanka.12 Poslednjih godina je

zabeleen trend novog insitucionalizma kome nisu odoleli ni klasici demokratske politike

teorije poput Dala, Sartorija i Lajpharta. Za razumevanje demokratije vano je pratiti uticaj

obe dimenzije na politike partije i demokratiju; socijalno-kulturne i institucionalne. U

razliitim zemljama demokratija zavisi od niza specifinosti kao to su struktura politikih

institucija, politika kultura, socijalna struktura i socioekonomski kontekst. Meu

demokratskim reimima naglaavaju se razliite distinkcije: predsedniki versus

parlamentarni sistem; veinski versus predstavniki izborni sistem; dvopartijski viepartijski

sistem; disribucija moi meu partijama; ekstremni multipartizam; veinski konsensualni

model demokratije. Demokratija, kao i politika uopte, traga za ravnoteom i merom,

odnosno, nivelisanjem i balansiranjem. Kao to Will Rogers vidi politiku: On je rekao da

politika pomalo podsea na odravanje balansa prilikom ukrcavanja na brod. Kada se brod

12 Samuel Hantington, isto, str. 14

3

nagne levo, ti treba da se nagne desno, kada se brod nagne desno, ti treba da se nagne levo.13

Konstitucionalna demokratija traga za merom odnosa izmeu konflikta i konsenzusa meu

pojedincima i grupama u drutvu. Po Huanu Linzu, demokratija je vladavina na odreeni

vremenski period (pro tempore), sa regulisanim intervalima trajanja mandata, to je, izmeu

ostalog, i brana od mogue zloupotrebe.14

Dvadeseti vek je pokazao kako se pojavljuju novi interesi, nove forme participacije,

ukljuivanje novih grupa i nova oekivanja od demokratije da transformie proces, da

prepozna te izazove kako bi nastavila dalje. U njenom razvoju, upravo je impresivna bila

sposobnost adaptacije. Kako istie Rasel Dalton: Demokratski proces je kao i sve ljudske

aktivnosti nesavren, ali njegova snaga lei u pretpostavci da su ljudi najbolji krojai (ili

sudije) svoje sudbine. Uspeh demokratije meri se ueem javnosti u ovom procesu,

potovanjem graanskih prava i reakcijom sistema na zahteve naroda. Kao to je Adlai

Stevenson jednom rekao, u demokratiji ljudi dobijaju onakvu vlast kakvu zasluuju (bolju ili

loiju).15 I pored empirijskih potvrda i teorijskih zakljuaka ostaje najtee savladiva prepreka

poslenika u drutvenim naukama da se razume i naroito da se predvidi ljudsko ponaanje.16

Sumirajui uvodne napomene o demokratiji moemo rei da demokratija

podrazumeva ili demokratiju ini: vladavina naroda; vladavina sa saglasnou (pristankom)

onih nad kojima se vlada; vladavina veine koja potuje prava manjine, ili vladavina manjine

izabrana od strane veine; garantovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda; slobodni i poteni

izbori; jednakost pred zakonom; vladavina prava i fer sudski proces; ustavom ograniena

vladavina (konstitucionalizam); socijalni, ekonomski i politiki pluralizam, kao i vrednosti

tolerancije, pragmatizma, saradnje i kompromisa.

13 Prema, Dalton Russel J., Citizen Politics, Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies, str. XIII14 Juan J. Linz: Demokratija je po definiciji vladavina na odreeni vremenski period (pro tempore), vladavina u kojoj birai u redovnim intervalima mogu uiniti odgovornim one koji vladaju i nametnuti promene. Maksimalna vremenska granica za svaku vlast izmeu izbora je verovatno najvea garancija protiv svemoi i zloupotrebe vlasti, poslednja nada za one koji su u poziciji manjine, Linz Juan J., (1994), Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?, u The Failure of Presidential Democracy, Linz Huan J., Artuto Valenzuela, Ed.(1994), (Volume 1), The John Hopkins Universisty Press, Baltimore and London, str. 16-17 15 Russel Dalton, isto, str. 216 Russel Dalton: Kao drutveni naunici suoavamo se sa najkompleksnijim problemom prirode: razumeti i predvideti ljudsko ponaanje, isto, str. 2

4

Antika i klasina tradicija demokratije

Od kada postoji ljudsko drutvo, belee se traganja za najboljim i/li najoptimalnijim

oblicima organizovanja i ureivanja ljudskog ivota u politikoj zajednici. Uprkos mnogim

kontroverzama koje se vezuju za njen pojam, demokratija je jedan od najoptimalnijih i

najosmiljenijih naina organizovanja politike zajednice, bar za sada i do sada. Iako pojam

potie od antike Grke, mudri ljudi su jo mnogo ranije tragali za vanim pravilima koja bi

sadrala ono najbitnije za ivot zajednice, jer nije nimalo lako uskladiti razliite interese,

vrednosti i uverenja. Kao da je politika oduvek u nekoj vrsti konflikta sa etikim principima.

Sa druge strane, svaki demokratski poredak zahteva bar minimum etinosti. Do velikih i

plemenitih ideja o pravilima dobrog ivota nije lako doi, a jo tee ih je ostvariti. Vojislav

Stanovi, to saima kada pie: "za to je potrebna vera, svest o njihovoj ljudskosti i

ispravnosti, moralna opredeljenost i istrajnost, odgovarajue znanje, volja (individualna i

politika), a kao prepreke stoje vlastoljublje, srebroljublje, gramzivost, ignorancija, zavist,

mrnja, osvetoljubivost, jednostavno ljudska priroda i splet okolnosti koje neke crte podstiu,

a neke druge priguuju ili onemoguavaju".17 Temeljnim pitanjima zajednikog ivota bavili

su se mudri ljudi, vie osnivaa religija i mnogi dravnici. Traei da vana pravila sadre

ono najbitnije, mnogi su se, kako istie Stanovi, u takvom traenju pribliili zakljuku da bi

se svi odnosi meu ljudima mogli na ljudski nain regulisati na poznatom naelu: "ne ini

drugima ono to ne eli da tebi drugi uine".18 Ono to je Konfuije nazvao "zlatno pravilo",

on je saeo u jednu re "reciprocitet", a Sveti Sava u jednu re "ljudskost".19 Ove ideje su, da

se podsetimo, do nas dopirale i preko Kantovog "kategorikog imperativa". Poznavanje

naela nije garancija da e ga se pridravati onaj ko je to pravilo nauio, zato kada mu je neki

hvalisavi i ambiciozni student isticao kako on zna "zlatno pravilo", Konfuije je odgovorio:

"Ti zna pravilo, ali nema snage da ga se pridrava".20 Neminovnost i nunost zajednikog

ivota ljudi u zajednicama, kao individualnog i drutvenog bia, zahteva da se pronalaze,

17 Stanovi Vojislav, (1999), Politike ideje i religija I i II, igoja tampa, Beograd, str. 1518 Vojislav Stanovi:"Kao to znamo, to je hriansko naelo iz Isusove Propovdi na gori: "Sve to hoete da ine ljudi vama, inite i vi njima". Ne bi ispunili i onu poruku sv. Pavla "podajte svakome ono to ste duni", ako ne bi odali priznanje onima koji su do potpuno istog naela doli oko pet vekova ranije: To su bili Buda (oko 563-483.pre Hrista) i Konfuije (551-479. pre Hrista) koji je to naelo nazvao "zlatnim pravilom"., Isto, str. 1519 Vojislav Stanovi: "Sveti Sava (Rastko Nemanji, oko 1174-1235) je i sam radei ustav za dva manastira, te na prevodu i izradi zakonopravila (nomokanonia) detaljno prouio crkvene i dravne zakone, te sutinu pomenute norme, jevaneoske zapovesti, zlatnog pravila, takoe saeo u jednu re: ljudskost", Isto, str. 1620 Vojislav Stanovi, Isto, str. 16

5

izgrauju i kultiviu oblici tog ivota to predstavlja "sutinu politikog".21 ovek eli da ivi

unutar ureenih odnosa. Prema Stanoviu, radi se o "usaenoj potrebi za poretkom, odnosno

"zakonitou" nomizmom, u smislu postojanja pravila koja daju smisao, unose red i

omoguavaju predvidljivost i oekivanje odreenih efekata".22 Re je o poretku u odnosu na

stanje anomije i neporetka. Potovanje pravila i procedura, odnosno vladavina prava je vana

osnova demokratije. Demokratiju su posebno zaduila nekoliko izvora, koja dolaze u razliito

vreme i iz razliitih delova sveta. To su grki polis, rimska republika, britanski

parlamentarizam i ameriki ustav 1787. (konstitucionalizam).

Pojam i sutina demokratije u antikoj Grkoj ima malo toga zajednikog sa

dananjim poimanjem i iskustvom. Nalazimo je kod najranijih tipologija politikih reima;

monarhija tiranija, aristokratija oligarhija, i demokratija ohlokratija. Atinska demokratija

je ostala neiscrpan izvor inspiracije mnogim teoretiarima i dravnicima. U praktinoj politici

njeno ovaploenje je naeno u liku Perikla. Meu antikim filozofima kao da su preovlaivali

njeni kritiari u odnosu na one koji su je hvalili. Robert Dal govori o tri demokratska

preobraaja. Prvi je grad drava, drugi, drava nacija, i trei, uspostavljanje demokratije u

nedemokratskim zemljama. Danas se javlja mogunost postojanja irih i sveobuhvatnijih

nadnacionalnih politikih asocijacija (EU). Potrebno je razjasniti razliku izmeu direktne (ili

neposredne) i reprezentativne (ili posredne, odnosno, predstavnike) demokratije. U direktnoj

demokratiji svi graani, bez posrednika u vidu izabranih ili postavljenih zvaninika, mogu

uestvovati u donoenju javnih odluka. Osnovna ideja je da ono to se tie svih treba da bude

i odlueno od strane svih. Ovakav nain donoenja politikih odluka mogu je samo u malim

zajednicama. Paradigma (model, uzor) direktne demokratije je bio i ostao antiki polis. Za

jedne to je grad drava, za druge, to je grad bez drave,23 ili ak, to je bila demokratija bez

drave. Takve zajednice brojale su nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada ljudi, pri

emu je bilo mogue okupljanje na trgu (agori) radi postizanja zajednikih dogovora i

donoenja politikih odluka. Rekli smo da u direktnoj demokratiji uestvuju svi graani. Da

pojasnimo, nisu uestvovali svi, niti su svi imali status graanina. Drugim reima, svi graani

su bili jednaki, ali nisu svi bili graani. Etimoloki, u demokratiji kao vladavini naroda, u

okviru naroda samo je ogranieni segment, to jest, odreeni broj lica imao pravo na uee

u vladavini. Skup punopravnih graana u ovom smislu inio je demos. Izvan toga (izvan

21 Vojislav Stanovi: "Zato je, po naem miljenju, sutina "politikog" - traenje modaliteta zajednikog ivota, a to znai i ustanova, obrazaca, "boljih" ili "najboljih oblika" i niza elemenata koji se tiu zajednica, regulisanja odnosa u njima, poloaja onih koji dominiraju ili upravljaju, ouvanja integriteta i usmeravanja zajednica ka postizanju odreenih ciljeva", Vlast i sloboda, str. 5422 Vojislav Stanovi, Isto, str, 8923 ovani Sartori, Demokratija - ta je to?, str., 181

6

zidina grada) ostala je veina; ene, deca, stranci i robovi, svi oni koji nisu imali status

graanina. Od tada pa skoro do dananjih dana provejava jedna struja miljenja da su samo

neki ljudi kvalifikovani za vladavinu. Izdvajamo dve ideje koje su relevantne za nau temu.

Prvo, od tada do danas za demokratsku teoriju i praksu veoma je vaan princip graanstva, i

drugo, povezano sa prvim, od prvih svojih dana demokratija se suoavala i suoava sa

problemima iskljuivanja i ukljuivanja ljudi u donoenju politikih odluka. Sve dok

konano, tek u drugoj polovini dvadesetog veka birako pravo nije postalo univerzalno. ak i

posle toga, danas, otvaraju se i ostaju otvorena pitanja graanskih i politikih prava, apatrida

(ljudi bez dravljanstva), emigranata, izbeglica i raseljenih lica. Kako istie Robert Dal: Od

klasine Grke do modernih vremena neki su ljudi neizostavno iskljuivani kao

nekvalifikovani, i sve do dvadesetog veka, kada su i ene dobile pravo glasa, broj onih koji su

iskljueni, prevazilazio je, kao to je to bio sluaj u Atini, u znatnoj meri broj onih koji su bili

ukljueni.24 ak i na vrhuncu atinske demokratije, broj graana ili demos, nije obuhvatao

vie od neznatne manjine uglavnom mukih odraslih atinjana. Stari grci su bili uvereni da je

prava mera demokratije da nuno obuhvata mali broj od nekoliko hiljada do nekoliko desetina

hiljada ljudi. Od antike Grke i Rima, pa sve do XVIII veka, inspirisana ovim iskustvom, u

politikoj teoriji je preovlaivala pretpostavka da je demokratija podobna samo za male

drave. Do drugog demokratskog preobraaja, da se posluimo Dalovim pristupom, dolo je

kada je grad-dravu, zamenila nacionalna drava. Od grada do drave, demokratija je menjala

granice i mogunosti kao jedinstven sistem donoenja kolektivnih obavezujuih odluka.25

Dakle, moderna demokratija je demokratija nacionalne drave.26

Iako Robert Dal s pravom istie da u teoriji demokratije nemamo grki ekvivalent

Lokove Druge rasprave o vladi ili Rusoovog Drutvenog ugovora, moda preteruje kada kae

da su svi grki filozofi bili kritiari demokratije.27 Njihovi intelektualni dometi su bili i ostali

vena inspiracija i za modernu politiku teoriju. Poev od ideje pravde, kao sredine etike

kategorije, do venog ideala jednakosti, jednakom pravu svih graana da govore na skuptini

na kojoj se donose odluke (isogoria) i o jednakosti pred zakonom (isonomia). Da podsetimo i

na Platonovu autokorekciju, od vladavine najmudrijih (filozofa) u Dravi do vladavine

zakona u Zakonima, ili Aristotelovih meovitih (umerenih) reima. Kada je re o antikim

24 Robert Dal, Demokratija i njeni kririari, str. 6025 Robert Dal, Isto, str. 6126 Samuel P. Huntigton: Moderna demokratija nije prosto demokratija sela, plemena ili grada-drave; to je demokratija nacionalne drave i njena pojava u vezi je sa njenim razvojem, Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog veka, str. 19. Napomena: Nacionalna drava nije istoto i mononaconalna drava, ve izraz koji se koristi za drave zapadnih demokratija.27 Robert Dal, isto, str. 70

7

dometima i izvorima demokratije, bitno da naglasimo nekoliko stvari. Prvo, status graana u

antikoj Grkoj bio je vie ekskluzivan (iskljuujui) nego inkluzivan, drugo, smatra se da

antika politika misao, kao ni polis, nije poznavala ideju individualne slobode. Sloboda je

bila atribut pripadnitva gradu. O tome slikovito govori Bendamin Konstan kada poredi

slobodu kod starih sa slobodom kod modernih naroda28; tree, nije bila poznata ideja

federalizma; i etvrto, za nau temu i najvanije, antika Grka nije poznavala princip

politike reprezentacije, odnosno predstavnitva. Kao slikovito kae Sartori, pojam

demokratije antikog doba prestaje tamo gde prestaje demokratija direktnog tipa.29 Drugi,

veoma vaan izvor demokratije oslonjen na antiku Grku jeste republikanska tradicija (res-

publica, opte dobro), koja potie vie iz Rima i italijanskih srednjovekovnih gradova i

renesanse. Grku inspiraciju republikanske tradicije najbolje sublimira Robert Dal sledeim

reima: ovek je po prirodi drutvena i politika ivotinja; da bi ostvarili sve svoje

potencijale ljudska bia moraju iveti jedni sa drugima u politikoj zajednici; dobar ovek

mora biti i dobar graanin; dobra dravna zajednica je asocijacija koju ine dobri graani;

dobar graanin poseduje kvalitete graanske vrline; vrlina je preduslov stremljenja ka dobru

svih kad je re o javnim poslovima; dobro dravno ureenje, prema tome, jeste ono koje ne

samo to odrava ve i unapreuje vrlinu svojih graana.30 Poznato je da su ve u Rimu

odravane skuptine radi izbora funkcionera drave i donoenja zakona. U republikanskoj

tradiciji stvar se pomera od prvobitne uloge naroda da vlada, ka tome da je njegova uloga da

bira voe koje e biti u stanju da vladaju dravnom zajednicom.31 Uveana i sloena politika

zajednica nakon polisa otvorila je nova pitanja i postavila odreene probleme pred

demokratijom da iznalazi reenja. Kako se u jednom sloenijem drutvu razliiti pojedinani i

drugi interesi mogu uravnoteivati i predstaviti? Razliiti interesi neminovno dovode do

konflikta koje je potrebno razreavati. Kako nai meru izmeu pojedinanog i opteg dobra i

kako se oblikuje opte dobro? Teorema Keneta Arrow-a govori o (ne)mogunosti agregiranja

individualnih preferenci.32 Deo odgovora trebalo je pronai u institucijama predstavnike

vladavine (demokratije). Njihovo poreklo se moe nalaziti u XVII veku u Engleskoj. Kada

narod u jednoj sloenoj zajednici ne moe sam da vlada, niko ne moe vladati bez pristanka 28 Bendamin Konstan, The Liberty of the Ancients compared whith that of the Modern, u Political Writtings (ed. B. Fontana), Cambridge: Cambridge Univercity Press, ili, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, Republika br. 262/ 2001, str. 2 od 11; o ovome smo detaljnije pisali u: Orlovi Slavia, (2007), Razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji, (str. 111-136), Godinjak Fakulteta politikih nauka, Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka29 ovani Sartori, isto, str. 15830 Robert Dal, isto, str. 8431 Robert Isto, str. 8532 Arow J. Kenneth (1951/1963), Social Choice and Individual Values, Second Edition, Yale University Press, New Haven & London

8

onih nad kojima se vlada. Ovu ideju nalazimo u Drugoj raspravi o vladi Dona Loka. Radi se

o tome da veina, naroito kada su u pitanju porezi, mora da izrazi svoj pristanak: Istina je

da vlade ne mogu da se odre bez velikog troka i da je prikladno da svako ko uiva svoj deo

zatite treba da plati od svog imetka svoj udeo radi njenog odravanja. Ali to mora da bude sa

njegovom vlastitom saglasnou, tj. sa saglasnou veine, koju daje ili ona sama ili njeni

predstavnici koje je izabrala33. Na samom poetku uvoenja principa politike reprezentacije

utvreno je pravilo nema oporezivanja bez predstavljanja (No taxation without

representation). Promena se ogledala u tome to su predstavnici graana zamenili skuptinu

svih graana u antikoj Grkoj. Po Dalu, kada je jednom predstavnitvo prihvaeno kao

reenje, prepreke u pogledu veliine demokratske jedinice koje su stvorile skuptine u gradu-

dravi, bile su uklonjene.34 To znai, da za predstavniku demokratiju, ni veliina zemlje, ni

broj stanovnika, nisu vie predstavljali prepreku. U odnosu na relativno homogenu populaciju

graana u polisu, ujedinjenih zajednikom privrenou gradu, jeziku, mitovima, bogovima -

struktura modernih drutava je raznovrsnija; od lokalnih i regionalnih lojalnosti, preko

etnikih i rasnih identiteta, religijskih, ideolokih i drugih razlika, socijalnih statusa do

sistema vrednosti i stilova ivota. Time je demokratija uinjena moguom i za velike drave

sa velikom teritorijom. Neminovnost reprezentativne demokratije od polisa do megapolisa

najbolje je iskazao Don Stjuart Mil u Razmatranjima o predstavnikoj vladi. Idealno najbolji

oblik vladavine je ona u kojoj uestvuje itav narod, no budui da ne mogu svi u zajednici

koja premauje veliinu nekog malog grada, osobno sudjelovati, osim u neznatnom delu

javnih poslova, proizilazi da idealan tip savrene vladavine mora biti predstavniki.35

Direktna demokratija nije u potpunosti zavrila sa polisom. Ona je svoje okrepljenje pronala

u Drutvenom ugovoru an aka Rusoa. Ruso je bio protiv reprezentacije (predstavnitva).

Po njemu bi graani trebali biti direktno ukljueni u donoenje zakona, jer, kako kae,

Englezi veruju da su slobodni kada biraju predstavnike u parlamentu. Iako su slobodni u tom

trenutku, nakon izbora predstavnika oni su opet robovi. Za Rusoa, sloboda zahteva direktnu

participaciju i direktnu demokratiju. Jedno od vanih pitanja u demokratiji i za demokratiju je

da li se izmeu izbora odluke donose (samo) od politiara ili i od graana. Inspirisan

iskustvom eneve, iji je bio graanin, Ruso zauzima stanovite da je predstavljanje

nedopustivo, da je suverenost nedeljiva i insistira na optoj volji, za koju se ne zna da li je

to volja svih i kako se ona iskazuje. Ruso pie: Suverenitet ne moe imati predstavnike, iz

33 Don Lok, (1978), Dve rasprave o vladi, NIP Mladost, Beograd, knjiga 1. i 2., glava XI, paragraf 140, str. 8134 Robert Dal, isto, str. 30335 Don Stjuart Mil, (1989), Razmatranja o predstavnikoj vladi, u: Izabrani politiki spisi (drugi svezak), Informator, Zagreb, FPN, str. 42

9

istog onog razloga iz koga ne moe ni da se otui; on se u svojoj bitnosti nalazi u optoj volji,

a optu volju ne moe niko zamisliti: ona je ili ona sama, ili druga; sredine nema. Narodni

poslanici, dakle, nisu niti mogu biti predstavnici naroda, oni su samo njegovi komisionari; oni

ne mogu donositi nikakve definitivne odluke. Engleski narod misli da je slobodan, ali se ljuto

vara; on je slobodan samo za vreme izbora lanova parlamenta: im su oni izabrani, on je

rob, on nije nita. Nain na koji on iskoriuje svoju slobodu za vreme njenog kratkog trajanja

pokazuje da on zasluuje da je izgubi.36 Govorei savremenim jezikom, da li opta volja

podrazumeva ili zapostavlja iskazivanje individualnih preferenci svih graana. Najbolji

odgovor Rusou stie od Bendmina Konstana. U Principima politike, Konstan pie kako se

Drutveni ugovor esto navodi kao prilog slobodi, iako je njegova greka, previajui istinu

napravila najstranije pomono sredstvo svakovrsnog despotizma.37 Konstan smatra da svi

udrueni lanovi ne stiu ista prava koja ustupaju; ne dobijaju svi ekvivalent onoga to

gube, a rezultat moe biti uspostavljanje sile koja e im uzeti ono to imaju.38 Ovde je

neophodno naglasiti nekoliko taaka rastakanja, kako u demokratskoj (politikoj) teoriji, tako

i u onome to je potvrdila politika istorija. S jedne strane, osim vajcarske, kojom je Ruso

bio inspirisan, referenduma i graanskih inicijativa (prikupljanja potpisa), danas je direktna

demokratija retkost iako joj se s vremena na vreme posveuju rasprave, naroito kada su

naglaenije tendencije ka veoj participaciji graana. Drugo, Ruso je bio jedan od inspiratora

Francuske revolucije (1789), dok je na drugoj strani Lokovo delo koincidiralo sa Slavnom

revolucijom u Engleskoj (1688). Na jednoj strani re je o direktnoj, na drugoj strani o

predstavnikoj demokratiji. Neposredno sa tim povezano je i pitanje ko je izvor suvereniteta

narod (kolektivitet) ili graanin (individua) sa svojim pravima. To raskre je u mnogome

odredilo i sadraj politikih ideologija za ije se rodno mesto uzima Francuska revolucija.

Pojavom razliitih interesa, grupa, frakcija i pristupa vodili su konfliktima. U odnosu

na prethodni period, konflikt i kompeticija postali su neto normalno, neizbeno, ili ak i

poeljno. Razliite grupe sa srodnim interesima i uverenjima, oblikovale su se u formi

politikih partija sa ciljem da zadobiju poverenje graana (naroda) na izborima kako vodili ili

obavljali javne poslove. Uspostavljanje principa politike reprezentacije, najneposrednije je

vezano za instituciju parlamenta, odnosno, izabranih narodnih predstavnika, kao i politikih

partija koje pripremaju i sprovode taj izbor. Kolevka parlamentarizma je Velika Britanija iako

36 an-ak Ruso, (1993), Drutveni ugovor, Filip Vinji, Beograd, str. 9537 Bendamin Konstan (2000), Politiki principi i drugi spisi, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 1738 Konstan: Narod, kae Ruso, suveren je u jednom pogledu, a podanik u drugom, ali u praksi, ta dva pogleda se menjaju. Lako je vlasti da gui narod kao podanika, da bi ga prisilila da ispolji kao suveren volju koju mu ta vlast pripisuje, isto, str. 18

10

sam re ima francusko poreklo. Globalizacija se istovremeno uzima i kao rasprostiranje i

irenje demokratije, ali i kao kriza demokratije. Usled procesa globalizacije, demokratija se

globalizuje, ali se u dedemokratizuje. Nesumnjivo je da su promene u srednjoj i istonoj

Evropi i otvaranje Kine promenili bilans ove debate. Napredak liberalne demokratije u XX

veku je impresivan. Ovi procesi koji su se simultano odvijali sa globalizacojom i ine jedno

njeno krilo ili lice, a doprineli su univerzalizaciji individualizma, ljudskih prava i sloboda i

demokratije.

Demokratija u meuodnosu oveka i vlasti

Odnos oveka i vlasti je u osnovi odnos poretka i slobode. Demokratska politika

teorija u irem smislu, tragala je sa jedne strane, za najboljim politikim oblikom (ili najmanje

loim), imajuu u vidu nain izbora i oblikovanja ili organizacije vlasti u politikoj zajednici.

Sa druge strane, tragala je za nainima kontrole i ograniavanja vlasti. Te linije razvoja se

mogu pratiti od teorije i prakse antike Grke, preko prirodno- pravnih teorija, sve do

rasprava o konstitucionalizmu i pravnoj dravi. Na jednoj strani se izdvajala vlast na drugoj

pitanje ovekovih sloboda i prava, odnosno, na jednoj strani drava, na drugoj strani drutvo.

Problem je u tome to je napredovanje ideje o slobodi simultano praeno usavravanjem

tehnika vladanja i manipulisanja ljudima. Ta rasprava, naime, traga za pravom merom izmeu

naela autoriteta i naela slobode. Istraujui dvostranost ovih sloenih odnosa koji

karakteriu vekovne ljudske borbe i patnje, ali i zanose i stremljenja, posebno se ispituju dva

oprena pristupa i njihove razliite racionalizacije: prvi, koji polazi od stava da je drava

(vlast) sve, a pojedinac nita i ija je politika posledica da se "drava tovila, a narod mrao";

i drugi, koji oveku obezbeuje takav poloaj, prava i slobode da se moe govoriti o poretku

slobode. Osnovnu temu ovog odnosa, Vojislav Stanovi razmatra u knjizi Vlast i sloboda

usredsreujui se na neke kljune kategorije u istorijsko-razvojnoj i uporedno-politikoj

analizi ideja i institucija. Sluei se takvim postupkom autor nastoji i uspeva da pokae da su

vekovna politika iskustva sa raznim tipovima autoritarnih poredaka i sve sofisticiranijim

nainima na koje je vlast uspevala da se nametne pojedincu, kao i politika teorija koja je

analizirajui ta iskustva davala odgovore univerzalnog znaenja, proizveli ideju

konstitucionalne vlasti, kao jedinog garanta relativne ravnotee slobode i poretka. Pokazujui

na nizu primera da su ljudi u istoriji esto zapadali u euforino slavljenje "konanog

osloboenja" i zavedeni velikim idejama pravde, istine, jednakosti, slobode i demokratije,

podarivali bezgranino poverenje voama i "oslobodiocima", autor stalno upuuje na

11

neophodnu dozu skepse i opreza, iji je izraz i njegovo uverenje da su institucionalizacija

moi, ogranienje vlasti i vladavina prava neophodne pretpostavke slobode. Jedna tradicija

(struja) politiko-pravnih mislilaca naglasak je stavljala na poredak, autoritet, red, disciplinu,

jednoobraznost, a druga, na slobodu, asocijacije, pluralizam, savest, individualni izbor,

alternative, opcije, ograniavanje vlasti, uslovnu poslunost autoritetima. Ovim tradicijama

odgovaraju adekvatni politiki oblici i to; prvoj - despotizam, dominacija, autoritarizam,

diktatura, apsolutizam, totalitarizam i dr., a drugoj, liberalno-demokratski poreci. U gotovo

svakoj epohi moemo nai parove znaajnih mislilaca koji pripadaju jednoj ili drugoj struji

miljenja: Platon-Aristotel; Hobs-Lok; Hegel-Kant. Na jednosj strani su apostoli reda, a na

drugoj apostoli slobode i demokratije. Sruja koja stavlja naglasak na slobodi, ne negira

potrebu za autoritetom, "ali ga je nastojala konstituisati na demokratskim osnovama uz uee

ili pristanak onih nad kojima on ima uticaj ili vlada".39 Teorijsko razdvajanje drutva od

drave koje se vezuje za teorije drutvenog ugovora (od XVI veka naovamo), nastojalo se

stvoriti jedno autonomno polje ovekovog delovanja, relativno nezavisno od nosilaca vlasti.

Od takvih premisa su polazili Lok u XVII veku i Monteskje u XVIII veku. Jer, bez

autonomije drutva u odnosu na dravu, ovek sam naspram drave ne moe izboriti svoje

slobode niti zatititi svoju linost.

Veliki i vaan doprinos demokratiji dale su demokratske revolucije: Holandska, dve

Engleske, i naroito Amerika i Francuska revolucija. Revolucije u Americi i Francuskoj bile

vrlo sline, po inspiraciji ali i razliite po svom ishodu, odnosno usled naina ustavnog

uobliavanja i konstitucionalizacije, odnosno, nastojanja da se neka od polaznih naela

uoblie u trajne politike i pravne ustanove, i pre svega ustav. Amerika revolucija svoj

adekvatan izraz imala je u Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. godine, a Francuska revolucija u

Deklaraciji o pravima oveka i gradjanina iz 1789. godine. Od ovih revolucija, "prava i

slobode postaju jedan od kriterijuma za ocenu i kvalifikaciju politikih reima".40 Meu

najvanijim doprinosima ovih revolucija navode se odgovorna i ograniena predstavnika

republikanska vlada, vladavina prava, odobravanje i stroga kontrola dravnih finansija, podela

vlasti, sudska kontrola uprave, nezavisno sudstvo, u nekim dravama federalizam i dr. Ove

dve revolucije su pokazale koliki je znaaj institucionalizacije i konstitucionalizacije vlasti. O

konstitucionalizmu, Vojislav Stanovi govori, kao o "obliku i sredstvu organizovanja,

regulisanja i ograniavanja vlasti, ali i kao sredstvu (pre)raspodele drutvene moi i pravnog

sankcionisanja (od prvih "ustava" do danas) te preraspodele".41 Dok se, pod 39 Vojislav Stanovi, (2003), Vlast i sloboda, Udruenje za politike nauke i igoja tampa, Beograd, str. 11340 Vojislav Stanovi, isto, str. 17841 Vojislav Stanovi, Isto, str. 216

12

institucionalizacijom, podrazumeva zamena line vlasti odgovarajuim ustanovama i pravnim

poretkom. Kako rezimira autor, "ovaj aspekt podrazumeva jedan od moda, istorijski gledano,

najvanijih transfera ili tranzicija vlasti - tranziciju, pretvaranje line vlasti u instituciju".42

Sistem normi koji pretenduje da se zove pravo, ne sme raskinuti sa kategorijom pravde. To

znai, vladavina prava obuhvata i meta-pravna naela, sistem predvidljivih pravila koja

suzbijaju svaku mogunost diskrecionosti i arbitrernosti, pri emu je dozvoljeno sve to nije

usled nekog posebnog razloga zabranjeno. Na taj nain se zadovoljava jedna, u oveku

duboko usaena potreba za poretkom i izvesnou nominou, za razliku od anomije, koja

nije samo stanje bezakonja ve i iskvarenosti poretka. Ova pravna pravila daju smisao, unose

red i omoguavaju predvidljivost i oekivanje odreenih efekata. U odnosu na poretke u

kojima je ovek prinuen da pribegava "ketmanu", "to vodi srozavanju moralnih vrednosti i

izobliavanju ljudskih karaktera",43 neophodno je da ovek ima hrabrosti sluiti se sopstvenim

razumom. To je davna poruka Horacija i dva veka kasnije Kanta; "Sapere aude"! Ovo je,

zakljuuje autor, inspirisalo Montenja na uput da "o stvarima valja suditi putem razuma, a ne

po glasu svetine".

Savremene teorije demokratije

Prema Karlu Fridrihu, utvrivanje znaenja i znaaja pojma demokratije nije lak

zadatak "jer je demokratija verovatno najkontroverznija re koja se koristi u savremenim

politikim diskusijama".44 Za Arenda Lajpharta, "demokratija je pojam koji gotovo da se opire

definiciji".45 Sutina demokratije krije se u participaciji, kompeticiji i konkurenciji prilikom

izbora politikih predstavnika ali i njihovoj odgovornosti pred onima koji su ih izabrali.

Imajui u vidu ove napomene, pitanjem demokratije u ovom kontekstu baviemo se u

korelaciji kompeticije, konflikta i konsenzusa.

U teoriji demokratije povremeno provejava ideja odabranih upravljaa. Platon je

mislio na najmudrije - filozofe. Kriterijum za odabrane moe biti znanje, moralne

sposobnosti, kompetitivnost upravljaa, tehniko ili instrumentalno znanje, bogatstvo, naslee

i sl. Elitistika teorija je naglasila razliku izmeu onih koji vladaju i onih kojima se vlada

(leaders and followers). Kako je kriterijum za pripadanje eliti uvek uspeh, on moe dolaziti iz

institucionalne pozicije, porekla, poseda (imovine), linih svojstava. Dubok trag u elitistikoj

42 Isto, str. 21843 Isto, str. 30444 Karl Joakim Fridrih, (1996), Konstitucionalizam, ograniavanje i kontrola vlasti, CID, Podgorica, str. 6045 Arend Lajphart, (1992), Demokracija u pluralnim drutvima, Globus, Nakladni zavod, kolska knjiga, Zagreb, str. 13

13

teoriji ostavili su italijanski elitisti; Geatano Moska, poznat po politikoj klasi i politikoj

formuli organizovane manjine i neorganizovane veine; Vilferdo Pareto poznat po tvrdni da

postoji cirkulacija elita (regrutovanje, mobilnost i smenjivanje) i Robert Mihels poznat po

gvozdenom zakonu oligarhije, po kojem svaka organizacija ima oligarhijsko ustrojstvo.

Dom Plamenac u svojoj knjizi Demokratija i iluzija mislei na njih, govori o Italijanskom

ataku na demokratiju. Po Plamencu, postojanje politikog vostva ne mora da znai

nedemokratinost jer demokratija je forma vladavine i svaka vladavina podrazumeva

vostvo.46 Voe i vostvo mogu biti demokratski izabrani i moraju biti odgovorni. Elitistike

i egalitaristike koncepcije o drutvu su u stalnom sukobu. Sartori smatra da su Moska,

Pareto, Mihels i njihovi sledbenici verovatno pogreili jer jedna grupa vladara ne prevladava

redovno. Po njemu, struktura vlasti demokratije je difuzna i karakteriostino poli-arhijska.47

Pri emu, vie elita meusobno konkuriu i uzajamno se kontroliu. Izmeu elite i mase

postoje intermedijarne grupe koje uravnoteuju mo. U demokratiji se odluuje o izboru

osoba od kojih se trai da odlue i donose odluke. Re je o kompetitivnom elitizmu

takmienju razliitih elita za glasove i poverenje graana (naroda). Ova teorija se pripisuje

Joefu umpeteru. Jedan broj teoretiara (Sartori, Hantington, Sorensen) esto se poziva na

Jozefa umpetera, u tumeenju demokratije kao politike metode, odnosno, mehanizma

izbora politikog vostva. Jozef umpeter, koji je po ovaniju Sartoriju "otac takmiarske

demokratije", daje jedno u sutini proceduralno odreenje demokratije: "demokratska je

metoda ono institucionalno ureenje dolaenja do politikih odluka u kojem pojedinci

dobivaju ovlast da odluuju konkurentskom borbom za pridobivanje glasova u narodu".48

Graanima je data mogunost da biraju izmeu rivalskih politikih lidera i vostava koji se

takmie za njihove glasove. Politike partije pripremaju i omoguavaju takav izbor. Izmeu

izbora odluke se donose od strane izabranih politiara. Na sledeim izborima graani mogu

zameniti izabrane predstavnike, odnosno uskratiti im poverenje, kazniti ili nagraditi i zadrati

ih na vlasti. Ova mogunost biranja predstavnika na izborima se esto podvodi pod pojam

demokratije. Rodonaelnik ovakvog odreenja je Jozef umpeter. Gotovo svaka definicija i

demokratije vrti se oko izbora (predstavnika). Analiza demokratije kao otvorenih, slobodnih i

potenih (pravinih) izbora je minimalna definicija. Semjuel Hantington upozorava da

politike voe mogu da budu izabrane demokratskim sredstvima a da ne poseduju stvarnu

46 John Plamenac, (1978), Democracy and Illusion (An examination of certain aspects of modern democratic theory), Longman London and New York, str. 5647 ovani Sartori, isto, str, 15448 Jozef umpeter, (1998), Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Plato, Beograd, str. 298/99. Prevod kod Sartorija je:"demokratski metod je institucionalna mera kojom se stie do politikih odluka, u okviru koje neke osobe dobijaju mo da odlue preko takmiarske borbe za narodni glas", Demokratija - ta je to?, str. 156

14

vlast. Oni jednostavno mogu biti produena ruka ili marionete neke druge grupe. Ukoliko

najmoniji kolektivni donosioci odluka nisu izabrani na izborima, politiki sistem nije

demokratski.49 I Samjuel Hantington smatra da je najvaniju modernu formulaciju tog

proceduralnog koncepta demokratije dao 1942. Jozef umpeter. On se nadovezuje na

umpetera u svom pristupu demokratiji: Kao oblik vladavine, demokratija je odreena

terminima koji se odnose na izvore autoriteta vlade, ciljevima kojima slui vlada i

procedurama konstituisanja vlade. Poto nastaju problemi kada se demokratija definie ili

terminima izvora autoriteta ili svrhama, u ovoj knjizi (knjiga Trei talas, S.O.) se koristi

proceduralna definicija. U drugim sistemima ljudi postaju voe roenjem, pomou sudbine,

bogatstva, putem nasilja, kooptiranjem, uenjem, imenovanjem ili ispitivanjem. U demokratiji

voe bira narod na izborima i to je njena osnovna procedura.50

Smatrajui da je umpeterova definicija strogo proceduralna i da obuhvata

demokratiju u fazi njenog stvaranja a ne njenog delovanja, Sartori priziva u pomo Fridrihov

princip "predvienih (anticipirajuih) reakcija" koji govori o tome kako su oni koji su

kompeticijom izabrani, svakodnevno uslovljeni oekivanjima kakva e biti reakcija njihovih

biraa na odluke koje oni donose. Demokratija, dakle, podrazumeva i odgovornost ali i to

kakav e biti odgovor izabranih i njihove odluke. Kombinujui umpetera i Fridriha, Sartori

odreuje demokratiju kao "mehanizam koji proizvodi otvorenu poliarhiju ije takmienje na

izborinom tritu daje mo narodu, a posebno namee obavezu davanja odgovora svojim

biraima".51 Vuina Vasovi, oigledno ozaren klasicima demokratske teorije, naglaava kako

demokratija u mnogo emu konvergira i preklapa se sa legitimnou. Po njemu se demokratija

moe odrediti "kao sistem u kojem postoje barem tri osnovne karakteristike: kompeticija

izmeu pojedinih politikih subjekata i aspiranata na politike pozicije, participacija graana

u procesu politikog odluivanja i odgovornost politike elite ili upravljaa pred narodom

odnosno birakim telom".52

Pluralistika drutva pretpostavljaju postojanje razliitih interesa, politikih razlika,

drutvenih grupa i organizacija nezavisnih jedna od druge i od vladajue strukture, a samim

tim i suprostavljanje i borbu tih grupa. Staro verovanje da graani mogu i treba da tee

optem dobru pre nego zadovoljenju sopstvenih ciljeva postalo je mnogo manje odrivo u

49 Huntigton Samuel P., (2004), Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog veka, Politika kultura - Zagreb i CID Podgorica, str. 1650 Huntigton Samuel P, Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog veka, str. 1351 ovani Sartori, , Demokratija - te je to?, str. 15752 Vuina Vasovi, (2004), Legitimnost, drava i civilno drutvo, u: Izmeu autoritarizma i demokratije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska), knjiga II, Civilno drutvo i politika kultura, CEDET, Beograd, str. 329

15

praksi, i ak, nemogue, jer se "opte dobro" rascepkalo na individualne i grupne interese.

Demokratija zato mora da odgovori na zahteve koji se pred njom postavljaju.

Robert Dal, jedan od rodonaelnika moderne demokratske teorije, naglaava da

odgovornost vlade treba da bude u skladu sa preferencama graana.53 Po njemu je politika

jednakost klju demokratije. To zahteva da graani imaju mogunost da formuliu svoje

preference, da izraze svoje preference ostalim graanima i vladi putem individualne i

kolektivne akcije, i da njihove preference imaju jednaku vanost i teinu. Osam Dalovih

kriterijuma se esto podvode u tri osnovne kategorije: 1. Kompeticija izmeu individua i

organizovanih grupa, pre svega politiih partija za efektivnu poziciju u vlasti (vladi) u

regularnim vremenskim intervalima iskljuujui primenu sile i nasilja; 2. Politika

participacija, sa visokim nivoom uea graana u izboru svojih predstavnika i lidera, pri

emu se pretpostavljaju fer i poteni izbori bez iskljuivanja pojedinaca i grupa iz tog procesa;

3. Graanske i politike slobode, od slobode izraavanja, tampe, udruivanja u cilju

politike kompeticije i participacije54. Koristei Dalovu terminologiju, da bi vlada mogla da,

u toku odreenog vremenskog perioda, trajnije bude odgovorna prema zahtevima svojih

graana kao politiki jednakih subjekata svi bi punopravni graani morali u celini imati

sledee mogunosti: 1. Da formuliu svoje zahteve 2. Da svoje zahteve iznesu pred sugraane

i vladu putem individualnih ili kolektivnih akcija 3 Da njihovi zahtevi budu jednako

vrednovani od strane vlade, odnosno da se ne pravi nikakva diskriminacija s obzirom na

sadraj zahteva ili izvor iz kojeg dolaze.55 Vuina Vasovi ovako navodi osam Dalovih

obeleja poliarhije: 1. Svaki lan organizacije obavlja in za koji pretpostavlja da je izraz

preference izmeu datih alternativa, odnosno, glasanje; 2. Teina koja se pripisuje izboru

odnosno glasanju svake individue u procesu izraavanja volje je identina; 3. Alternativa sa

najveim brojem glasova se deklarie kao pobedniki izbor (sve u izbornom periodu); 4.

Svaki lan koji presuuje ponueni set alternativa moe uneti svoju preferiranu alternativu

meu one koje su ve istaknute; 5. Svi pojedinci poseduju identinu informaciju oko

alternativa (obe u predizbornom periodu); 6. Alternativa (lideri ili smerovi politike) s

najveim brojem glasova potiskuje bilo koju alternativu s manje glasova; 7. Nareenja (the

orders) izabranih funkcionera (elected officials) treba da se sprovode; 8. Sve odluke u

meuizbornom periodu su subordinirane ili izvrene u odnosu na one koje su izraene u toku

53 Robert Dal: Pretpostavljam da je kljuna karakteristika demokratije trajno prisutna odgovornost vlade prema zahtevima svojih graana, koji se smatraju politiki jednakim, Poliarhija, participacija i opozicija, str. 1054 Slino vienje Dala prema, George Sorensen, Democracy and Democratization, Process and prospects in a Changing World, Westview Press, A Member of Perseus Books, L.L.C. 1998, str. 1355 George Sorensen, Isto, str. 12

16

izbora.56 Meu teoretiarima demokratije ne postoji potpuna saglasnost ni oko definisanja a

naroito oko merenja demokratije. Ipak, za odreivanje da li neka zemlja ispunjava

demokratske standarde ili ne veina autora polazi od osam Dalovih kriterijuma izloenih u

njegovoj Poliarhiji.57 U Knjizi Demokratija i njeni kritiari, Dal navodi sledee institucije

poliarhije: 1. Biranje funkcionera. Kontrola nad odlukama vladajue strukture u sferi politike

je po ustavu poverena izabranim funkcionerima; 2. Slobodni i poteni izbori. Izabrani

funkcioneri se biraju na estim i poteno sprovedenim izborima u kojima je ponuda relativno

neuobiajena; 3. Opte pravo glasa. Praktino svi odrasli imaju pravo uea na izborima za

funcionere; 4. Pravo na kandidovanje na funkciju. Praktino svi odrasli imaju pravo da se

kandiduju za funkcije u vladajuoj strukturi, iako vei broj godina ivota moe biti uslov koji

se ne trai kada je re o birakom pravu; 5. Sloboda izraavanja. Graani imaju pravo da

iznose svoja miljenja o iroko definisanim politikim pitanjima, bez opasnosti da budu

strogo kanjeni, to ukljuuje i kritiku funkcionera vlade, reima, drutveno-ekonomskog

ureenja i vladajue ideologije; 6. Alternativne informacije. Graani imaju pravo da zahtevaju

alternativne izvore informacija. Osim toga, alternativni izvori informacija postoje i zatieni

su zakonom; 7. Autonomija udruivanja. Da bi ostvarili svoja raznovrsna prava, ukljuujui i

ona navedena gore, graani imaju i pravo da stvaraju relativno nezavisna udruenja ili

organizacije, ukljuujui nezavisne politike stranke i interesne grupe.58 Kasnije dodaje, da

bi se dravama upravljalo demokratski: 1. vojska i policija moraju biti podvrgnute civilnoj

kontroli i 2. Civili koji ih kontroliu moraju i sami biti podvrgnuti demokratskom procesu.59 U

knjizi O demokratiji (On Democracy),60 po Dalu, demokratije omoguuje: 1. djelotvornu

participaciju 2. Jednakost u glasovanju 3. Stjecanje obavijetenog razumijevanja 4. Provedbu

konane kontrole nad dnevnim redom 5. Obuhvaenost punoljetnih osoba. Kako sam Dal

istie, ovi postulati karakteriu aktuelna i ne samo nominalna prava, institucije i procese. Oni

mogu posluiti kao kriterijumi za odreivanje u kojim zemljama postoji poliarhija.61 Dal

56 Vuina Vasovi, Vasovi Vuina (1999), Dalova poliarhino-demokratska gramatika, predgovor knjige Demokratija i njeni kritiari, CID, Podgorica, str. 39-4057 Dalove kriterijume koriste, Lajphart u Modelima demokratije, Phillippe C. Schmitter and Terry Lynn Karl , What Democracy is...and is not, Journal of Democracy, Summer, 1991, iz Dileme pluralistike demokratije; Andreas Schedler, Elections Without Democracy, The Meny of Manipulation, Journal of Democracy, Vol. 13. Novembar, 2. april, 2002; Russel J. Dalton, Susan E. Scarrow i Bruce E. Cain, Advanced Democracies and The New Politics (Journal of Democracy, 15:1 (2004) 124-128) Russel J. Dalton, Susan E. Scarrow i Bruce E. Cain; Otrija kritika Dala dolazo od Wlliam H. Riker, Liberalism against Populism, A confrontatin Between the Theory of Democracy and the Theory of Social Choice, 198258 Robert Dal, Demokratija i njeni kritiari, str. 30859 Robert Dal, Isto, str. 39260 Robert Dal, (1998), On Democracy, Yale University Press, New Haven/ London, str. 37-38; Knjiga je prevedena u Zagrebu pod naslovom O demokratiji, u izdanju Politike kulture, 2000. str. 4461 Robert Dal, Demokratija i njeni kritiari, str. 308

17

empirijskom modelu daje ime poliarhija. Razvojem i uslonjavanjem modernih drutava

dolazi do vee raznovrsnosti politikog tela i intenziviranja neslaganja i konflikata to dovodi

do razvoja novih politikih institucija. Zbog svega toga se moderna predstavnika demokratija

razlikuje od drugih politikih sistema. Poliarhija je istorijski ishod napora za demokratizaciju

i liberalizaciju politikih institucija nacionalnih drava; kao poseban tip politikog poretka i

reima; kao sistem politike kontrole (koji je zastupao umpeter) u kojoj su najvii

funkcioneri u upravljanju reimom motivisani da prilagode svoje ponaanje kako bi dobili na

izborima u politikom sistemu sa ostalim kandidatima, partijama i grupama; sistem politikih

prava; kao izbor politikih institucija potrebnih demokratskom procesu u irim relacijama

moderne drave. Jedan od najznaajnijih uslova poliarhije je iroki socijalni pluralizam.62

Kako istie Vuina Vasovi, Dal kritikuje Medisonov model demokratije, smatrajui da su

konice i ogranienja vlasti, pre svega, u socijalnoj strukturi, a ne u ustavnoj organizaciji

vlasti.63 Dal neretko koristi izraze demokratije i poliarhije kao sinonime, zbog ega e

Plamenac rei da ne vidi dublji smisao Dalovog razlikovanja demokratije i poliarhije. Dal

naglaava razliku izmeu ireg socijalnog pluralizma na kojem poiva poliarhija i

subkulturnog (etnikog, verskog, rasnog, jezikog, religijskog) pluralizma koji e biti osnova

konsocijativne demokratije. Dal je smatrao da postoje tri mogua puta demokratizacije, odnosno puta u poliarhju, kako bi se on izrazio i to: 1. Liberalizacija prethodi inkluzivnosti, 2. Inkluzivnost

prethodi liberalizaciji i 3. zatvorena hegemonija se naglo transformie u poliarhiju, iznenadnim

uvoenjem opteg prava glasa i prava na politiko takmienje. Po njemu, verovatno najuobiajeniji

sled za starije i postojanije poliarhije bila je neka vrsta aproksimacije prvog puta, odnosno,

takmiarska politika prethodila je irenju participacije.64 Sa Dalom se slae i Hantington kada pie:

Istorijsko iskustvo pokazuje da se demokratizacija lake odvija ako se konkurencija razvije pre

participacije.65

Za Arenda Lajpharta, demokratija nije sistem vladavine koji u celosti obuhvata sve

demokratske ideale, ali im se u razumnoj meri pribliava.66 Demokratija je vladavina "ije su

akcije uvek bile u savrenoj korespodenciji sa preferencama svih njenih graana"67. Za

62 Robert Dal: Drutveni i organizacioni pluralizam postojanje znatnog broja drutvenih grupa koje su relativno nezavisne jedna od druge i od same vladajue strukture, isto, str. 30663 Vuina Vasovi, isto, str. 38; Slian komentar ima i Russel Dalton: Robert Dal (1971) je preformulisao medisonianske principe po kojima je postojanje mnogih konkurentnih politikih grupa, sa lanstvom koje se preklapa i ukrta, i prestrojavanje politikih grupacija sutinska karakteristika pluralistike demokratije. U nekim sluajevima ovo preplitanje moe biti pozitivna odlika politike graana (graanske politike), Citizen Politics, Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies, str.2564 Robert Dal, (1997), Poliarhija, Filip Vinji, Beograd, str. 43-4665 Hantington, Trei talas, str. 9366 Ared Lajphart, Demokratija u pluralnim drutvima, str. 1267 Prema Vuini Vasoviu, (2003), Lajphartova konsociaciona demokratija, predgovor knjige, Modeli demokratije, Arenda Lajpharta, CID, Podgorica, str. 20

18

Lajpharta, kako istie Vuina Vasovi, demokratija "mora biti sposobna da reava probleme,

tenzije i sukobe i mora biti otvorena za mirne promene ili dinaminu stabilnost".68 Obzirom da

pluralna drutva po samoj svojoj strukturi sadre duboke socijalne podele i politike razlike

koji mogu biti osnova za nestabilnost, veoma je vana politika stabilnost. Vuina Vasovi, u

interpretaciji Lajpharta, istie kako "stabilan poredak sadri etiri osobine: odravanje

sistema, (system maintance), civilni poredak (order), legitimnost i efektivnost".69 Za stabilan

poredak karakteristino je da ima visoku verovatnou da ostane demokratski i da ima nizak

nivo stvarnog i potencijalnog graanskog nasilja (civil violence). Gotovo da preovladava

stanovite da socijalna homogenost i politiki konsenzus doprinose stabilnosti demokratije.70

Lajphart nastoji modifikovati ovu tvrdnju konsocijacijskom demokratijom (u Demokratija u

pluralnim drutvima), odnosno, konsensualnom demokratijom (u Modelima demokratije),

kada pie "moda i jest teko ali nije nemogue postii i odrati stabilnu demokratsku vlast u

pluralnom drutvu".71 Rascepi (cleavages) i podele u drutvu mogu biti viestruki: religijski,

ideoloki, jeziki, religiozni, kulturni, rasni ili etniki. Za uspeno funkcionisanje

pluralistikog drutva nune su pretpostavke pravila igre ("rules of the game") i konsenzusa,

odnosno, da demokratija postane jedina igra u gradu (the only game in town). Lajphartova

konsociaciona demokratija pretpostavlja segmentirane rascepe sa mogunou da politike

partije jasno i posebno reprezentuju sve segmente i kooperaciju i sporazume izmeu raliitih

segmentiranih elita. On je ovaj svoj model izveo na osnovu "studije sluaja" Holandije, preko

vajcarske, Austrije i Belgije, uporeujui ga sa veinskim (vestminsterskim) modelom

demokratije.72 Inspirisan Lajphartom, Vuina Vasovi s pravom istie kako je "kljuno pitanje

da li taj apriorni ili da ga nazovemo bazini konsenzus o potrebi postojanja i ouvanja

zajednice postoji ili ne" i nastavlja, "ako postoji onaj sloj konsenzusa koji je fundamentalan ili

primaran, onda se on ne moe meriti i odreivati".73

68 Vuina Vasovi, Isto, str. 2069 Vuina Vasovi, Isto, str. 2270 Arend Lajphart: "Homogenost drutva i politiki konsenzus bili bi uvjet za stabilnu demokraciju i uinitelji koji do nje dokazano vode. I obrnuto, dri se da su duboke podele drutva i politika razmimoilaenja unutar pluralnih drutva razlogom nestabilnosti i slomova u demokracijama", Demokratija u pluralnim drutvima, str. 971 Arend Lajphart, Isto, str. 972 Konsenzus ili konsociacioni model demokratije rezimirano prema Vuini Vasoviu sadri sledee elemente: 1. podela izvrne vlast u irim koalicionim kabinetima, 2. egzekutivno-legislativna ravnotea vlasti u kojoj nema ostavke vlade, 3. multipartijski sistem, 4. proporcionalna reprezentacija, 5. interesno-grupni korporativizam, 6. federalna i decentralizovana drava, 7. jaki bikameralizam, 8. ustavna rigidnost, 9. sudska kontrola, 10. nezavisnost centralne banke, Vuina Vasovi, Isto, str. 3373 Vuina Vasovi, Isto, str. 37

19

Nedemokratski oblici i kritike demokratije

Jedna vrsta distinkcija i razlikovanja demokratije od drugih politikih oblika jeste

uporeivanje sa nedemokratskim reimima, to ini Sartori. Drugi nain je da se ukae na

njene kritike i protivnike, to ini Dal. Nedemokratski oblici politikih reima su apsolutizam,

autoritarizam, totalitarizam, diktatura i autokratija. Apsolutizam znai koncentrisanje

apsolutne vlasti u rukama jednog vlastodrca ija je vlast neograniena i on je iznad zakona.

Autoritarizam potie od autoriteta. To je prihvatanje i potovanje vlasti. Autoritarizam i

totalitarizam su rei koje potiu iz vremena faizma i komunizma. Totalitarizam potie od

totaliteta to obuhvata i prekriva sve. On ima pet karakteristika: slubena ideologija,

masovna partija koju kontrolie oligarhija na elu sa voom firerom, monopol nad

medijima, teroristiki sistem (tajne) policije i monopol drave u ekonomiji. Diktatura je, kako

istie Sartori, forma drave i struktura vlasti koja je neograniena (apsolutna) i diskreciona

(arbitrerna), i dodaje, diktatorska drava je neustavna drava, drava u kojoj diktator kri

ustav koji mu omoguava svata.74 Autokratija je samopostavljenje, odnosno, kada se neko

sam proglasi za vou ili to postaje nasledstvom. Nasuprot tome, istie Sartori, demokratski

princip podrazumeva da niko ne moe sam da uzme vlast, da niko ne moe da se proglasi

efom i da niko ne moe da nasledi vlast.75

Robert Dal u kritiare ili protivnike demokratije navodi anarhizam i starateljstvo.

Anarhisti smatraju da je mogue zamisliti drutvo bez drave (an-archos bez vladara).

Obzirom da je drava po svojoj prirodi prinudna, ona je i nepoeljna. Dal naglaava razliku

izmeu dva stava koji se esto meaju. Jedan je anarhistiki i glasi - da li je racionalno i

razumno pristati na dravu, i naelo graanske neposlunosti ili naelnog odbijanja

potovanja zakona, koje se ogleda u pitanju ako pristanem na dravu, moram li uvek da je

posluam.76 Anarhizam poiva na etiri pretpostavke.77 Prvo, niko nije obavezan da podri i

potuje lou dravu; drugo, prinuda je karakteristina za sve drave; tree, prinuda je po

svojoj sutini rava; i etvrto, drutvo bez drave je praktino ostvariva alternativa drutvu sa

dravom. Anarhisti se protive svim oblicima hijerarhije i prinude, ne samo u dravi ve i u

svakoj vrsti asocijacije. Na osnovu navedenih pretpostavki sledi pet zakljuaka. Prvo, poto

su drave nuno prinudne sve drave su, nuno, i loe; drugo, poto su sve drave nuno

loe, niko nema obavezu da poslua ili podri bilo koju dravu; tree, poto su sve drave

74 ovani Sartori, Demokratija ta je to?, str. 17475 ovani Sartori, Isto, str. 17576 Robert Dal, Demokratija i njeni kritiari, str. 9877 Robert Dal, Isto, str. 99-102

20

loe, poto niko nema obavezu da slua ili podri bilo koju dravu, i poto je drutvo bez

drave praktino ostvarljiva alternativa, sve drave treba ukiniti; etvrto, demokratska drava

jo uvek je drava i jo uvek prinudna sila, pa je kao takva jo uvek i loa; i peto, poto bi

zahtev za jednoglasnou spreio prinudu, one asocijacije u kojima se odluke donose na taj

nain mogle bi biti opravdane, ali takva asocijacija ne bi bila drava. Anarhistika kritika nas

podsea da je u praksi teko i gotovo nemogue u vladanju obezbediti pristanak svih. U kritici

anarhizma, Dal navodi sledea dva jaka argumenta. Prvo, u odsustvu drave verovatno e i

dalje postojati krajnje nepoeljni oblici prinude (prirodno stanje), i drugo, u jednom drutvu

bez drave, mogue je da pojedini lanovi steknu sredstva dovoljna za stvaranje krajnje

tlaiteljske drave. Zato je bolje pokuati stvaranje zadovoljavajue drave nego pokuati da

se ivi u drutvu bez drave.

Jedna od alternativa demokratije je starateljstvo, odnosno vladavina odabranih

upravljaa. Ona ima svoje poreklo jo u antikoj Grkoj i polazi od pretpostavke sloenog

pojma opteg dobra,78 a obian narod nije kvalifikovan i dovoljno sposoban da prepozna opte

dobro. Kako istie Dal: Sutina politike vetine i nauke je, naravno, poznavanje dobrobiti

zajednice ili polisa.79 Neto drugaiji pristup ima sistem zasnovan na zaslugama

meritokratija. Re je o politikoj kompetentnosti koja podrazumeva znanje i moralnu

sposobnost, odnosno, znai da vladavinu treba prepustiti kvalifikovanoj manjini s obzirom na

njihovo superiorno znanje i vrlinu. Meutim, odraslim i zrelim ljudima graanima, na

kojima poiva demokratija, nisu potrebni ni staratelji ni paternalisti. Kako nas podsea

Vojislav Stanovi, obzirom da "svako drutvo ima snage koje naginju autoritarizmu i

ideologije koje takve zahteve racionalizuju",80 na nama je da umemo da ih prepoznamo i da

im se na valjan nain suprostavimo, odnosno, pruimo otpor. Upravo ono to, kako smatra

Leo traus, u XX veku nismo umeli.

78 Res publika, stvar svih, javno dobro, public good, opti interes, zajedniko dobro, commonweal, common wealth, dobro i dobrobit svih, vidi, Sartori, isto, str. 188, i Dal, str. 11479 Robert Dal, isto, str. 11580 Vojislav Stanovi, Vlast i sloboda, str. 147

21

Prednosti demokratije u odnosu na druge vrste politikih reima

Dal, u svojoj knjizi On Democracy, izmeu ostalog, navodi desetak razloga zbog kojih

je demokratija prednosti u odnosu na nedemokratske aternative. Prvo, demokratija pomae da

se vlada zatiti od autokrata.81 To je, po njemu, jedan od kljunih problema u politici zatita

od megalomanije, paranoje, sebinosti i svega onoga ime se autokrate slue, ukljuujui i

ideologije, nacionalizam i drugo, sa ciljem da slue njihovim sopstvenim ciljvima. Cena

despotske vladavine moe da bude jako skupa sa nasiljem, ratom i optim rtvama. U vreme

Staljinove vladavine (1929-1953), na primer, dvadeset miliona ljudi je ubijeno iz politikih

razloga (1932-1933). Za vreme Hitlerove vladavine u nacistikoj Nemakoj (1933-1945) na

desetine miliona ljudi izgubilo je ivot u vreme drugog svetskog rata. Hitler je lino

odgovoran za smrt est miliona Jevreja u koncentracionim logorima, ali i Roma,

homoseksualaca i lanova ostalih grupa koje je hteo da uniti (istrebi). Pol Pot, voa Crvenih

Kmera je pobio etvrtinu stanovnitva Kambode (self-inflicted genocide). On je imao strah

od obrazovanih. Kako istie Dal, ni istorija narodne vlasti nije bez ozbiljnih nedostataka,

naroito prema ljudima izvan njihovih granica, kao to je to bilo u kolonijama. Per Ahlamark

navodi: U periodu od 1900. do 1987. godine poginulo je oko 170 miliona ljudi zbog

politikih razloga, ne raunajui ratove. Drave totalitarnog reima pogubile su jo 138

miliona ljudi. Autoritarne drave su ubile 28 miliona. Demokratske drave su ubile oko dva

miliona ljudi, pre svega bombardovanjem civilnih meta. Bez obzira koliko su kontroverzni

primeri demokratskih ekscesa, oni ne menjaju kompletnu sliku. Veinu ovih krvoprolia

izazvalo je marksistiko-lenjinistiko spajanje apsolutne ideologije i apsolutne moi.

Parafraza izreke Lorda Aktona glasi: mo ubija, a apsolutna mo ubija apsolutno.82

Drugo, demokratija garantuje graanima brojna osnovna ljudska prava koja

nedemokratski reimi ne priznaju ili ne potuju. Nije dovoljno samo da se ljudska prava upie

u ustavu ili drugom kodeksu ve da se garantuju i u praksi.

Tree, demokratija prua graanima iri spektar line slobode od drugih reima.

etvrto, demokratija pomae ljudima da zatite svoje interese.

Peto, samo demokratska vlada moe pruiti maksimalne mogunosti pojedincima da

praktikuju slobodu samoodreenja (autonomiji), da ive prema zakonima koje su sami

izabrali. esto, samo demokratska vlada moe pruiti maksimalne mogunosti za moralnu

odgovornost.

81 Robert Dal, On Democracy, str. 4682 Per Ahlamark, je bivi zamenik premijera vedske, Danas, 16. januar, 2001.

22

Sedmo, demokraija podstie humani razvoj potpunije od bilo koje alternative.

Osmo, samo demokratska vladavina moe postii relativno visok stepen politike

jednakosti.

Deveto, savremene predstavnike demokratije ne vode ratove jedne sa drugima. To

ima posledice po meunarodne odnose. Profesor R. D. Ramel sa Havjskog univerziteta

istraivao je 353 protagonista sukoba, izmeu 1816. i 1991., u kojima su uestvovale

demokratije i diktature. Demokratije su se borile protiv nedemokratija u 155 sluajeva.

Diktature su se borile protiv diktatura u 198 sluajeva. Nije pronaao primere ratova izmeu

demokratija.83 Dal navodi da od 34 meunarodna rata izmeu 1945. i 1989. nijedan nije bio

izmeu demokratskih zemalja.84 Demokratske zemlje se bore protiv nedemokratskih zemalja,

kao to je to bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali nekada pomau i nedemokratske

reime i diktatore na vlasti (Latinska Amerika). Razloge zato demokratske zemlje ne ratuju

meusobno, Dal vidi u visokom stepenu meunarodne trgovine meu demokratskim

zemljama, to ih navodi da sarauju pre nego da ratuju. Ali demokratski graani i lideri ue

umetnost kompromisa zbog ega demokratskiji svet obeava i mirniji svet.85

Deseto, zemlje sa demokratskim vladama tee da budu ekonomski prosperitetnije od

nedemokratskih vlada. Kada smo govorili o uslovima za demokratiju, istakli smo i

ekonomske razloge i naveli da se ekonomski razvoj deava i u nedemokratskim zemljama ali

utemeljen na prirodnim resursima kao to je nafta (Saudijska Arabija). Ovde je re o

sistemskim pretpostvkama. to je slobodnije trite i slabija regulativa drave, radnici se

mogu lake kretati iz jednog mesta u drugo u potrazi za (boljim) poslom, vlasnici privatnih

firmi se mogu takmiiti u plasiranju i prodaji svoje robe i usluga, a potroai mogu imati izbor

izmeu razliitih vrsta roba i razliitih cena. Kako kae Dal, na kraju XX veka, iako nisu sve

zemlje sa trinom ekonomijom demokratske, sve demokratske zemlje su imale trinu

ekonomiju.86 Trina ekonomija nudi bolje mogunosti za ekonomski prosperitet, Dal navodi

i ostale ekonomske prednosti demokratije. U demokratskim zemljama bolje je obrazovanje, a

obrazovanija radna snaga sklonija je inovacijama i ekonomskom rastu. Vladavina prava,

nezavisno sudstvo i sigurnija vlasnika prava i ugovori stvaraju bolje pretostavke za

ekonomske aranmane. Takoe, moderna ekonomija zavisi od komunikacija, a meu

demokratskim zemljama prepreke u komunikaciji su manje. Razmena informacija, vrednosti i

roba je laka i manje opasna nego razmena sa nedemokratskim zemljama. Generalno,

83 Prema, Per Ahlamark, isto84 Robert Dal, isto, str. 5785 Robert Dal, Isto, str. 5886 Robert Dal, Isto, str. 58-59

23

savremene demokratske zemlje, obezbeuju bolji ambijent za trinu ekonomiju i ekonomski

rast od nedemokratskih. Dal podsea kako trina ekonomija proizvodi i ekonomsku

nejednakost to se, po njemu, moe odraziti na politiku jednakost u demokratskim dravama.

O meuodnosu demokratije i ekonomskog prosperiteta slikovito govori izjava Dankana

Rustova: Skoro sve bogate zemlje su demokratske i skoro sve demokratske zemlje su

bogate.87

Osim ovih razloga na koje ukazuje Dal, Hantington navodi kako demokratske vlade

daleko manje koriste nasilje protiv svojih graana nego autoritarne, kao i da su demokratski

sistemi mnogo otporniji na revolucionarne promene nego autoritarni.88 Osim toga, u

nedemokratskim zemljama lideri zavravaju tragino. Amartia Sen, dobitnik Nobelove

nagrade za ekonomiju, empirijski je dokazala da se u zemljama u kojima vlada demokratija

nikada nije dogodilo masovno gladovanje koje je izazvalo masovnu smrt.89

Po Dalu, Demokracija ne moe jamiti da e njezini graani biti sretni, bogati,

zdravi, pametni i da e ivjeti u miru i pravdi. Te ciljeve ne moe ostvariti nijedna, pa ni

demokratska vlast. tovie, u praksi demokracija nije nikada u potpunosti ostvarila svoje

ideale. Poput svih prijanjih nastojanja da se ostvari demokratska vlast, moderne demokracije

takoer pate od mnotva nedostataka.90

Prednosti koje demokratija prua ine je poeljnijom od njenih alternativa. Sa svim

njenim prednostima, ona je neuporedivo bolja od nedemokratskih politikih oblika. Jedna od

znaajnih potvrda njene opteprihvaenosti jeste i injenica da danas pojedinci, grupe,

organizacije i drave nastoje da se predstave to demokratskijim.

87 Prema, Samuel Hantington, Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog veka, str. 3688 Samuel Hantington, Isto, str. 3189 Per Ahlamark: Za vreme gladi u Bengalu 1943. dva do tri miliona ljudi je umrlo od gladi. Od kada je Indija stekla nezavisnost 1947., sa viepartijskim demokratskim sistemom, zemlja nikada nije iskusila takvu katastrofu. Bili je neuhranjenosti, loe ishrane, oskudica u hrani, slabih etvi, ali nije bilo gladi. Ovo treba uporediti sa injenicom da se Maov veliki skok napred dogodio izmeu 1958. i 1961. kada je 30 miliona Kineza umrlo od gladi. To je deset puta vie od broja Indijaca koji su umrli od gladi u britanskoj Indiji pre manje od dvadeset godina, Per Ahlamark, isto90 Robert Dal, On Democracy, str. 60, ili O demokratiji, str. 65

24

Modeli demokratije

Pre rasprave o modelima demokratije, neophodno je naglasiti da meu vodeim

toretiarima demokratije postoji bitna razlika izmeu onih koji su zagovornici postojanja

razliitih modela demokratije (knjige Arenda Lajpharta i Dejvida Helda nose naziv Modeli

demokratije) i onih koji smatraju da ne postoje modeli. Po Sartoriju, na primer, savremena

demokratija je sutinski jedna (main stream, sredinja), to je liberalno-konstitucionalni

model demokratije91. Ovo upuuje na oprez kada se pokuava izvriti izvesna tipologizacija i

razdvajanje modela. Naime, raspravi o modelima prethodi nekoliko napomena. Prvo, uz

pojam demokratije esto idu propratni epiteti, atributi i podele na podtipove. Svaki od njih

nema status modela92. Drugo, kada govorimo o modelima, da li mislimo na empirijske ili

normativne modele, odnosno, da li se bavimo pitanjem ta bi demokratija trebalo da bude ili

ta ona zaista i jeste. Tree, ako pomou modela pokuavamo da utvrdimo analitiko-

istraivaki kako demokratija funkcionie, mogue je da ima onoliko odgovora koliko ima

demokratija, odnosno demokratskih drutava. Zato je vano fokusiranje na kljune aspekte

demokratske vladavine. etvrto, ako prihvatimo koncept postojanja razliitih modela

demokratije, pitanje je koliko su oni isti (idealnotipski), granini ili pomeani93.

Na poetku smo napravili distinkciju izmeu direktne (neposredne) i indirektne

(posredne, reprezentativne, predstavnike) demokratije. U svom radu Advanced Democracies

and The New Politics, Russel J. Dalton, Susan E. Scarrow i Bruce E. Cain, u savremenoj

demokratiji, novom talasu, i u zahtevima za vie demokratije od strane graana, prave

razliku izmeu tri modela demokratije: reprezentativne, direktne i advocasy demokratije94.

Reprezentativna demokratija je ona u kojoj graani biraju elite (prestavnike). Direktnu

demokratiju u savremenom drutvu ovi autori vide kao bypass (or complement) procesu

reprezentativne demokratije sa inicijativama i referendumima. Ovo dozvoljava graanima da

neposredno uestvuju u procesu donoenja odluka bez posredujueg uea i uticaja

reprezentanata (medijatora). Advocacy demokratija je ona u kojoj graani uestvuju u

razmatranju i formiranju (ili izvoenju) politike bilo direktno ili preko surogata (ili

91 ovani Sartori, Demokratija ta je to?, str.39 I 9292 David Caller i Steven Levitsky su identifikovali vie od 550 podtipova demokratije, prema Larry Doamond, Is the Third Wawe Over?, Journal of Democracy, 7.3.(1996) 20-3793 Samjuel Hantington: Nikada se politiki reimi nee savreno uklopiti i intelektualne sheme i bilo koji sistem klasifikacije mora raunati sa nejasnim, graninim i pomeanim sluajevima, Trei talas, str. 1594 Russel J. Dalton, Susan E. Scarrow i Bruce E. Cain, Advanced Democracies and The New Politics, (Journal of Democracy, 15:1 (2004) 124-128)

25

zamene), kao to su javne interesne grupe iako i dalje konane odluke donose elite95. Sada

virtuelno, svaki javni interes moe biti preveden u apel sudu zasnovan na pravima graana.

Na taj nain graani neposredno ili preko ovlaenih zastupnika, grupa, kancelarija ili

advokata mogu direktno protestovati i demonstrirati u cilju zatite i ostvarivanja svojih prava.

Takav primer je i mogunost direktnog obraanja Evropskom sudu (u Strasburu) graana

zemalja lanica Evropskog saveta.

Dejvid Held96 navodi brojne modele, meu kojima i jednopartijsku demokratiju. Ako

je jednopartijska, onda nije demokratija.

Odnos manjine i veine u demokratiji. Demokratija je sistem vladavine. Svaka

vladavina podrazumeva vostvo (rulership, leadership). Vostvo u demokratiji je uvek

izabrana manjina od strane veine. U demokratiji se izbor vostva podvrgava veinskom

pravilu i odluivanju. Vladavina izabranih od strane veine meri se odnosom prema manjini.

Manjina i veina su u demokratiji promenljiv odnos97. Demokratska teorija je relativno rano

ukazala na opasnosti od tiranije veine. Sartori pravi razliku izmeu tri vrste tiranije veine:

ustavna, izborna i socijalna. U ustavnom kontekstu, tiranija veine je krenje prava manjine

donosei zakone ili vladajui na taj naina. Medison i Deferson su imali na umu izborni

despotizam koji se boji tiranije veine od strane koncentracije moi u izbornoj skuptini.

Glasovi za manjinu i od 49% su izgubljeni i ona moe da izgubi sve. U drutvenoim

kontekstu to je presija drutva nad pojedincem (Mil, Tokvil). Veinska vladavina, odnosno

veinsko pravilo (majority rule) trpi odreene zamerke. Vuina Vasovi navodi neke ot tih

zamerki: Nastojanje da se realizuju odreene vrednosti na raun drugih koje mogu biti

znaajnije od prvih; narodna suverenost i veinska vladavina ne mogu da ree odreene

konflikte; veinski princip ne prua reenje za sluajeve gde je svaka od alternativa

preferisana (or voted for) od jednakog broja graana; to je blie stanje odnosa stanju

relativno ujednaenih grupa to su veinski princip i maoritarna demokratija slabiji; situacija

sa veinskom demokratijom se posebno komplikuje u multikulturnim, odnosno,

multinacionalnim zajednicama. U takvim sluajevima i u odreenim uslovima konsocijacija

moe biti pogodan oblik politikog organizovanja98. Po Vasoviu, Dal je pristalica

korigovanog veinskog modela demokratije.

95 Isto, str. 7496 Videti u Held Dejvid, Modeli demokratije, kolska knjiga, Zagreb, 199097 Sartori: U demokratskom sistemu izborne vladavine ba veinsko pravilo proizvodi manjinu ili manjine koje njom vladaju, Demokratija - ta je to?, str. 146

98 Vuina Vasovi, Predgovor, u Demokratija i njeni kritiari, Robert Dal, str. 35

26

esto se veinski model demokratije svodi ili poistoveuje sa veinskim izbornim

sistemom (neproporcionalnim, jednomandatnim SMP). U tom smislu, proporcionalni izborni

sistem vodi boljem predstavljanju u parlamentu ali je zahtev graana i dobra vlada99 . Najbolji

metod, smatra Sartori, bie onaj koji garantuje dobar izbor leadership-a. I Mil kao zagovornik

proporcionalnosti nastojao je da u predstavnikoj vladi bude elita zemlje najbolji.

Lajphart: veinski versus konsensualni (konsocijativni) model demokratije

Nezavisno u kojoj meri navedeni modeli zaista i egzistiraju ili su samo proizvod

teorijskog diskursa ili terminoloki izumi, najdublji trag i najvie rasprave o modelima

demokratije izaziva distinkcija izmeu veinskog i konsensualnog (konsocijalnog) modela

demokratije. Reprezentativna demokratija kojom se bavimo u ovom radu egzistira u jednom

od ova dva modela.

Lajphart, koji je po poreklu Holananin, analizirao je holandsko iskustvo i najveim

delom u svom opusu oblikovao konsocijalni model demokratije, kao alternativan veinskom

modelu. Najpre ga je oblikovao, ali ga je kroz sva svoja dela branio. Izraz konsocijacija

Lajphart je uveo kasnih ezdesetih godina oslanjajui se na pojam consociacio Johanesa

Altuzijusa100. Konsocijalni model Lajphart nudi kao optimalan za pluralna (supkulturna)

drutva. Kako istie Vuina Vasovi, Lajphart se obilato koristi konceptom i instrumentom

modela: Nasuprot Sartoriju, on smatra da je upravo model dobro sredstvo da izrazi osobine

nekog tipa poretka odnosno sistema. Lajphart koristi termin model u tri razliita smisla:

racionalnom, preskriptivnom i empirijskom. Racionalnost modela se izraava uglavnom u

njegovoj loginoj koherentnosti. Ovaj model se opisuje uz pomo nekog empirijskog sistema

(npr. veinski model preko britanskog). Preskriptivni model sadri skup bazinih izbora-

opredeljenja (basic choices) koji se moraju odabrati-uraditi od strane ustavnih ininjera u

zemljama koje pokuavaju da uvedu ili ojaaju demokratski reim101. Konsocijacija je i

empirijski i normativni model. Empirijski, Lajphart konsocijalni model demokratije izvodi iz

studije sluaja Holandije, a kasnije se nadovezuje na vajcarsku, Belgiju i Austriju, da bi na

kraju preporuio ovaj model kao primeren svim drutvima. Navedenim dravama je

99 Sartori: Skoro uvek se tvrdi da je proporcionalni sistem pravedan, a da je jednomandatni nepravedan, odnosno da je problem u tanom predstavljanju, u tanoj proporciji izmeu lanova i mesta u parlamentu. Moda. Ali na taj nain se postepeno gubi iz vida da izbori treba da budu selekcija, i da, na kraju, najvaniji zahtev graana je dobra vlada , Demokratija ta je to?, str. 159100 O Johanesu Altuzijusu i pojmu consociacio vidi ire u Ilija Vujai, Federalistika alternativa, Njemake teorije federalizma sedamnaestog vijeka, Institut za politike studije, beograd, 1993., str. 31-82101 Vuina Vasovi, Predgovor u Modeli demokratije, Arend Lajphart, str. 21

27

zajedniko to to su heterogena i podeljena drutva po raznim osnovama. U vajcarskoj

postoji 25 kantona sa tri govorna podruja (nemaki, italijanski i francuski). U Belgiji postoji

podela izmeu Flamanaca koji govore flamanski (katolici) i Valonaca koji govore francuski

(antiklerikalni). U Austriji postoji istorijska podela prema verskim uverenjima i ideologiji,

regionima. U Holandiji postoji podela po religiji i ideologiji koja proizvodi etiri bloka

(katoliki, kalvinistiki, liberalni i socijalistiki). Robert Dal smatra da je poliarhija manje

prisutna u zemljama sa supkulturnim pluralizmom. Po njemu, sa uveanjem snaga i

razliitosti supkultura u zemlji, izgledi za nastanak poliarhije se smanjuju. Supkulture se

najepe formiraju oko etnikih, verskih, rasnih, jezikih ili regionalnih razliitosti,

zajednikog istorijskog iskustva i motiva 102. Kako istie Vuina Vasovi, pojam

konsociacione demokratije obuhvata dve strane politike: segmentirane rascepe koji su tipini

za pluralna drutva i politike kooperacije segmentiranih elita103. Po Lajphartu, bitna razlika

izmeu veinskog i konsensualnog modela je i to to je veinski model iskljuiv,

kompetitivan i suparniki, dok model konsensusa karakteriu angaovnost, pregovaranje i

kompromis104.

Vestminsterski (veinski) model demokratije

Veinski model se uobiajeno zove i vestminsterski model po Vestminsterskoj palati u

Londonu u Vestminster distriktu, gde se nalazi Britanski parlament. Do 1993., Novi Zeland

je, po Lajphartu, bio istaknut primer vestminsterskog modela demokratije. Vestminsterski

model u Ujedinjenom Kraljevstvu, po Lajphartu ima sledee karakteristike: 1. Koncentracija

izvrne vlasti u jednostranakim kabinetima sa tesnom veinom; 2. Dominacija kabineta; 3.

Dvostranaki sistem; 4. Veinski i disproporcionalni izborni sistem; 5. Pluralizam interesnih

grupa; 6. Unitarna i centralizovana vlast (vlada); 7. Koncentracija zakonodavne vlasti u

jednodomnom zakonodavnom telu; 8. Fleksibilnost ustava (Britanija ima nepisan ustav); 9.

Nepostojanje sudske kontrole ustavnosti (revizije); 10. Centralna banka koja je pod kontrolom

izvrne vlasti.

Prva karakteristika je koncentracija izvrne vlasti u jednostranakim kabinetima sa

tesnom veinom. U ovom sistemu koalicione vlade su izuzetno retke. Po Lajphartu, veina

odstupanja od pravila - koalicije dve ili vie stranaka ili manjinski kabineti uglavnom se

javljala u periodu od 1918. do 1945. Ratni kabinet 1940-45. koji su formirali konzervativci

(sa svojom veinom u parlamentu) sa liberalnom i laburistikom strankom, i konzervativnim 102 Robert Dal, Demokratija i njeni kritiari, str. 343103 Vasovi, isto, str. 31104 Arend Lajphart, Modeli demokratije, str. 76

28

premijerom Vinstonom erilom bio je sluaj koalicionog kabineta105. Laburisti su 1976.

formirali manjinski kabinet, a 1977. formirana je takozvani LIB-LAB koalicija, sporazum

slopljen izmeu laburista i liberala.

Druga karakteristika je dominacija kabineta (vlade). Usled fuzije zakonodavne i

izvrne vlasti, kako istie Ljaphart, najjai or