22. Patofiziologija Nervnog Sistema

  • View
    117

  • Download
    12

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PATOFIZIOLOGIJA

Text of 22. Patofiziologija Nervnog Sistema

  • 22. P ATOFIZI OLOG IJA N ERVNOG SISTEMA

    Zoran Stoiic

    NERVNI 5IsTEMNcrv r.r i sistenr obezbeduj e kont rolu pona5anja

    iec l inke u pronrenl j iv im spol ja5nj im i unutra5nj imuslovi ma sreci i ne, osigu ravaj uci svoj in-r integrativni ntfunkci jaura svrs is l . rodno i sk ladno reagovanje indi -viclue u oclr2ar.an.iu njenog biolo5kog integriteta.

    Nervni sistent s ntozgont kao najviSim integra-t ivn i rn ceut ronr ;rreclstavlj a najkomplikovaniju po -znatu 1'rostojccu strukturu, s obzirom na to da je san-rrnozrrk sastavljen ocl preko sto ruil i jardi f ieuron(t, ne-koliko uri loni.r kikrnretarir aksona i dendrita i viSe odl0r i s inapsi . Ovaj s is tem, k i io najs loZeni j i organskisistenr coveka, nir ri izl icite nacine uprat' l ja svim funk-cijanra orsaniznra, ocl r-rir jelenrentarnijth kao Sto jereakci j i r . na c l ra2i iz spol jaSnje sredine, pa do najs lo-leni j ih k ; ro l to je ps iha coveka. U CNS,u, neuroni sasxr . i i rn c luginr produ2ecinr ; r (aksonima) i kratk im irazgrani r t inr c lendr i t in t r r , okru2er. r i su speci ja ln impotponr inr tk ivor t r Qt t ,Lrroql i . j t t tn) i qustom rnreZomkrvnih suclova.

    Organizacija nervnog sistemaVecina neLrrorla u CNS-u povezana je sa drugirn

    neuroninr i r , gradec ' i ra lzgranatu rnreZu. Medut im,jedan broj neurona ne ostvaruje sinaptitke kontaktesa clrugirn ueuroninta, nego il-r stvara sa skeletnimnr i i id inr i r , zat in t g latk int miSic inta krvnih sudovai unr.rtraSnjih organir, kao i sa ieli jama endokrinihz\ez.da, te ove celi je predstar.l jaju izvrine organe il ietektore nc-rvnog sistema. Slo2ene funkcije central,r.rog nervnog sistenta ostvaruju se preko tri osnovnanivorr, koji irniqu posebno tunkcionalno znaienje:tr) nivo kic'ntene nro2dir-re, b) nir.o niZih delova nro-zga i c) nivo vil ih delova mozga il i nir.o kore mozga.

    538

    Nivo k i imene nrct td i r te . Na n ivou k icmene m

  • PATO F I ZI O LOG I J A N E RV N OG SISTE M A

    tosir, kora mozgrl kao izcianak niZih delova mozga,posebno trrlamusa, ostvaruje i kontrolu niZih centa-ra i zajeclniikrh integrativnih funkcija, a posebnoiurir uloqu u procesima miil jenja i obradi ranije ste-cenih i r t tbrnrac i ia .

    Nervni s ls tcnr r - r osnovi iunkcioni5e na jedno-st i rvr i i r r r pr inc ip inra cksci tac i le i i t rh ib ic i . ie , odnosnoclinanii ike ravnote2e koia se odviia na razlidit im ni-voinra, ocl poieclinaine nervne celi je preko medu-sobno nadrederrih ner"'t-rih tunkcionih celina, pa docekx'itog nervuos sisteurir kao nedeliive celine. Osnov-ni strukturaini i funkcioni elementi 'nervnog sistema

    n(rt,ne tcli ie - ri izl ikuju se od svih drugih ieli ja uorgirniznru po tome ito mogu da prenose impulsebez gubi tka in tenzi teta na vel iku udal jenost i zbogposedovarnja sinaptitke funkcije koja omogucavaprenos signal;r hemijskim putem preko neurotran-smiterir, koji se pri podraZaju izh"rduju na nervnimzirvriecir.r-rir. Zir nirstanak arkcionog potencijala od-g()\()rnog za provodenje impulsa u nervnom sistemuposebno znaiirjnu tt loqu ir-naju jonski kanali. Veiinajonskih kanala moZe da n-renja svoju strukturtt, Stoiu.r ontclgttcava da u pojedinim trenucima budu otr. 'o-rc-ni i l i zatvoreni za prolirz razli i i t ih jona, odnosnoimaiu u logu kapi le . Stoga, poremeia j i jonskih kana-h (kartalttptrt l lc), koji nastajLl zbog promena njihovestrukttrre i1i tunkciie, imaiu znatajnu ulogu u nastan-krr razlicit i l-r neuroloSkih poremecaja (ataksije, epi-lepsi ja , per t ioc ' l i ina para l iza, migrene i dr . ) .

    Si na pti cka neu rotro n sm i sij aNeuroni nreclusobno komr"rniciraju prevas-

    hoclno prrtenr sinaptiike neurotraltsmisije. Pri tomeneurotrrrnsnriteri se sinteti it-t u presinaptiikom re-gionu nervuih terminalir, iuvaju se u vezikulama ioslobaclri iu r.r sintrpti ikr,r pukotinu, gde se vezuju zarecc.ptore nir postsinirpti ikoj r-nerlbrani. Dakle, neu-ronrii ic'na spojnica sastoii se od 3 dela: presinaptid-kos kra ia aksona, s inapt ickog prostora i posts inap-t ic ike urenrbr i ine. I )o lazak t rkc ionog potenci ja la upresinapticki terminal rezultira oslobadanjern aceti l-holina iz- r 'czikr"rla r-r sinapticki prostor. Oslobodeniirceti lholir-r pliva u sinaptiikoj pLrkotini prema recep-toriml koji se nali ize na postsinaptiikoj mernbrani.Kircirr se aceti lholin ve2e za receptor dolazi do korn-tormacirlnc promene feceptora, ito omogucava ula-zak jona nirtri ir.rt la, r-rslecl iega se postePerlcl tnenja

    rnembranski potencrjal, koji postale nranje negativirn,sve dok se ne dostigne nivo kada potinje da se genet i5e akcioni potencijal koji se i irr po celoj nretrbranimi$iinog vlakna. Nlembranski akcioni potencijal dovodi do oslobadanja intraceli jskog kalcijr-rnra, koji sevezuje za kompleks aktin-miozin i r-rzrokuje skracenje miofibri la, odnosno misict-tu kor-rtrakciju. Nakonostvarene kontrakcije, holinesteraza koja se nalazi ttsinaptiikoj pukotini razgraduje aceti lhoiin i rr.r tajnaiin prekida dalte vezivanje aceti iholina za receptore, usled iega se zavriava f-azar depoltrrizacile i zapodin je proces repolara izaci j e . ) {eurotrans I t . t i tc ' r i ,dakle, modul i ra ju funkci ju posts inapt i ik ih cel i javezivanjem za specifitne neurotransntiterske receptore. Postoje dva osnovna tipa ner.rrotranstriterskihreceptora: . fo notropt t i , ko je t ine jonski kanalr ko j r seotvaraju posle aktivacije neurotransmiteroll i trrcta'botropni receptori koji posle interakcije sa (i proteinima stimuli5u produkciju drugog glasnika i aktivi-rajr"r protein kinaze, enzir-ne koje modulirajr-r raz-li i i tecel i jske procese. Pored k las i in ih neurotransmitera(acet i lho l in , dopamin, noradrenal in , serotoni t - t ,gama-aminobutern i r k ise l ina - ( ;ABA i dr . ) i bro jn ineuropept id i (supstanca P, enkela l in i , neurotenzin,beta-endorfin i dr.) takode ntogn imati lteurotr:rn-smitersku ulogu. Poremeiaj odre'cleuog neurotran-smiterskog sistema iine osnor.u vehkog bro1a razlit i-t ih poremecaja nervnog s is tetna (nt i jasteni ja grav is ,Parkinsonova bolest, Alchair-nerova bolest i dr.). 'frebaimati u vidu da ne komut-ticiraju sve celi je nerr,nogsistema putem neurotransl t r i tera, vec se ova ko-munikacija ostvaruje i kroz pr.tkotinaste vez-e (vrtlrjunctions) koje onoguiavaju direktno elektricno pro-vodenje medu neuronimir, kao i diftrziju jotta i tuc-tabolita izmedu celi ja, te stoqa i poremecaji nreha-nizma pukotinastrh veza takocle t.ttogtt uzrttkttvatiraz l ic i te neu ro loSke porel l )er : i l ic ' .

    Za normalno funkcionisal t ie nervr log s is temaod posebrrog je znata ja u logLt t i t i . ic l i r r r r . Nl i ie l in jcsupstanca bogata l ipidinra koja okrr-r2ttje aksone iubrzava prenoSenje inrpulsa, tako Stcl onloglrc'avaakcionom potenci ja lu da preska,-e ogol jene tcg iot rcaksona (RLtrn,i jeot' i (Rorn'ie r) trttrovi) upra\'() pluk()rnijelinizovanih segmenatil, o stvii r tt i t t t ' i t i a t ir j tt aci rtizolatorsku ulogu. Stoga oitecenja nii jelinskog or.no-taia uzrokovana autoimunskim nlehanizntintit (auto-imunske demijelinizujuce bolesti), ali i clrr.rgirn uz-ro-

    s39

  • OSN OV I KLI N I CKE PATO F I ZI O LOG I J E

    cirra (nasledne n.rutacije i dr.) dovode do razvojaraz-li i i t i l-r neuroloikih porerneiaja. Znaiajnu ulogu uoiuvar.rju normalne funkcrje nervnog sistema imajui tzt,. tre trotrofiini

    .fitktori, kao Sto su: neutrofir:n, raz-licit i citokini, brojni faktori rasta i dr. koji modulira-iu neuronski l i ist, uticrt r-ra diferencijaciju i reparaci-jn, ocilrosno inrajr.r prclzitir-ar-r efekat na preZivljavanjeneur()na.

    MoidanikrvotokZa nclrrnalno funkcionisanje centralnog ner-

    vnoq sistenrir i ostvarenje brojnih i.r.eoma sloZenihuloga CNS a neophodan je adekvatan protok krvikroz nroziik, s obzirom na njegovu veliku osetl j ivostna hipoksiju i hipoglikemiju, 3to je uslovljeno dinje-n iconr c la energetsk i metabol izam nozga u potpu-nost i z i rv is i od kol ic ine e lukoze i k iseonika koj i mustoje na rirspolaganju. Stoga, iako mozak predstavljasrir.no 2oo telesne teZine toveka, kroz njega svakognr inutr r pro laz i nei to r . iSe od t / : do l /5 minutnogvolunrena srca (r.r zavisnosti od uzrasta), pri iemu setro i i i oko 2000 celokupnog d isanjem unetog k iseo-nika. Kol i t i r - ra krr - i ko ja pro laz i kroz mozak zavis i s. iec lne st rane od opi teg krvnog pr i t iska, i od Si r inenro2danih krvnih sucl tva ar ter i ja , ar ter io la i kapi la-rrr s clruge stri.rne. I)ok se konstantnost opSteg krvo-toka ocl12ava prnrecl prolnene srcanog ritma i ZivomVirzonr otoiltonr a kt ivr]oSc'u, regulisanom sirnpatid-k inr i parasimpat ick i r r nervni r t r v laknima, dot le jekonstantnost krvotoka u mozgu u najvecoj mer iobezbecleni i nenervninr mehanizminra.

    i\ lo2dani krvotok je irajvecim deiom regulisanr t r t' I r tr t t i : t r r t't | | r o Lt t L) re gt tlrrcile, koj i je tako pode5encla u nro2clanirtr artenjanrer r. lada konstantan parci-ja l r r i pr i t isak k iseonika 1PaOz). Sam mehanizanrautoregul i rc i je protoka krv i kroz mozak je veomaslo2cn r.r.riogeni process, koji se aktivira prorlenomkolicine kiselih tnetabolita u odgovarajucem regionumozsil; zato se moZe reci da 1e moZdani krvotok unajvecoj nreri regulisan sopstvenim metabolizmorn.Cesto su poremecaji moZdanih funkcija uzrokovaniupravo porernecajerrr rloZdanog krvotoka, odnosnosmirnjenjem protoka krvi u mozgu, i l i moZdanimkrvarenjent. Do poremecaja rnoZdanog krvotokanaj ie ice dolaz i us led stenoze i l i ok luz i je moZdaniharteri ja (ishen-ri ini C\rl), spazma krvnih sudova mo-zea (hipertenzivna encef'alopatija, subarahnoidalno

    5.10

    krvarenje, rn igrena), i l i pak zbog int rakrani ja lnogkrvarenja. Pored toga, ntoZdana ishertri ja nroie na-stati i u uslovinra po-u'ecanih pot