2021 o poslovnoj...Investicije Izvori finansiranja Radna snaga Privredne grane..... Poljoprivredna proizvodnja Prehrambena industrija, piće i duvan Industrija tekstila, odeće, kože

Ikvartal

- očekivanja-

IVkvartal

-realizacija-

2020.

Beograd, februar 2021. godine

Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji

2021.

PRIVREDNAKOMORASRBIJE

Izveštaj o trendovima u poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata priprema se radi boljeg razumevanja okolnosti u kojima posluje privreda na domaćem tržištu. Za vodeće privredne grane detaljno se sagledavaju poslovne performanse počev od prometa, iskorišćenosti kapaciteta, preko spoljnotrgovinske aktivnosti i zaposlenosti, do investicija.

Učešće privrednih subjekata u anketi je dobrovoljno i stoga zahvaljujemo svima koji su svojim detaljnim odgovorima obezbedili precizan uvid u uslove poslovanja na domaćem tržištu, ostvarene rezultate u prethodnom periodu i očekivanja za naredni period. Time je obezbeđen uvid u stavove i mišljenja privrednika o uslovima poslovanja i očekivanjima za naredni period.

Sprovođenjem ankete o poslovnoj aktivnosti domaće privrede, Privredna komora Srbije nastoji da unapredi kvalitet analize kretanja na domaćem tržištu, a posebno analize faktora koji utiču na ponudu i tražnju za robom i uslugama u zemlji, kao i ocenu poslovanja sa inostranstvom.

Rezultati ankete, uz redovno praćenje i ažuriranje statističkih podataka, uključujući i sistematizaciju kvalitativnih informacija o prometu, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaposlenosti, investicijama i pristupu izvorima finansiranja, predstavljaju osnov za uvid u kretanja na domaćem tržištu. Anketa je kreirana s ciljem objektivnog prikaza očekivanja i problema s kojima se privreda operativno susreće u poslovanju. Pored toga, rezultati ankete obezbeđuju sistematičan uvid u uslove poslovanja na domaćem tržištu iz ugla privrednih subjekata segmentiranih prema selektovanim granama privrede, kao i o efektima mera ekonomske politike i realizovanih podsticaja države. Na osnovu svega navedenog, rezultati ankete su od značaja za inicijative komorskog sistema Srbije i privredne subjekte pri definisanju poslovne politike na mikronivou u narednom periodu.

Informacije dobijene anketom Privredna komora Srbije koristi kao važan izvor informacija za zastupanje interesa privrede pred nadležnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Shodno tome, uvid u kretanja poslovne aktivnosti privrednih subjekata olakšava razumevanje promena u ovom makroekonomskom segmentu i na taj način daje bitan doprinos procesu kreiranja javnih politika i kvalitetnom donošenju odluka i strategija.

UVODNE NAPOMENE

2

3

Rezime ...................................................................................................................................................................

Poslovna aktivnost privrednih subjekata ........................................................................................................Poslovne performanseIskorišćenost kapaciteta i unapređenje uslova poslovanjaSpoljnotrgovinska aktivnostMogućnosti za uvoznu supstitucijuInvesticijeIzvori finansiranjaRadna snaga

Privredne grane ...................................................................................................................................................Poljoprivredna proizvodnjaPrehrambena industrija, piće i duvanIndustrija prerade drveta, proizvodnja nameštaja i papiraIndustrija tekstila, odeće, kože i obućeHemijska industrija, proizvodi od gume, plastike i ostalih nemetalnih mineralaMetalska i elektro industrijaGrađevinska privredaSaobraćajTrgovinaTurizam i ugostiteljstvo Metodološke napomene .....................................................................................................................................Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije ...................................................................

4

6

23

5860

Sadržaj:

4

Rezime

Očekujući povratak u stabilnije ekonomsko okruženje

Ponovno intenziviranje pandemije zarazne bolesti COVID-19 u četvrtom kvartalu 2020. godine izazvalo je usporavanje privredne aktivnosti u većini evropskih država. Relativno spor tempo isporuke sredstava za imunizaciju stanovništva (vakcine), kao i slaba efikasnost postojećih mera za sprečavanje širenja virusa, primorale su vodeće članice Evrozone, u prvom redu Nemačku i Francusku, da primene potpuno zatvaranje privrede (eng. hard lockdown). Pogoršanu epidemiološku situaciju zabeležila je i Srbija, posebno u periodu novembar−decembar prošle godine, što se odrazilo na pad prometa i proizvodnje u privredi i generalno na pad optimizma u pogledu skorijeg oporavka.

Prema istraživanju koje je sprovela Privredna komora Srbije u saradnji s Republičkim zavodom za statistiku, broj kompanija koje su zabeležile rast poslovnih prihoda u četvrtom kvartalu 2020. godine je gotovo podjednak broju firmi koje su ostvarile pad (37,4% u odnosu na 35,5%). Očekivanja za prvi kvartal 2021. godine su pesimističnija, s obzirom na to da 44,2% anketiranih kompanija očekuje pad prometa u odnosu na 22,3% onih koje planiraju povećanje privredne aktivnosti.

U pogledu korišćenja proizvodnih i uslužnih kapaciteta, iskorišćenost kapaciteta veću od 50% ostvarilo je 71,1% ispitanika u četvrtom kvartalu, što ukazuje na očuvanu ekonomsku bazu. Izvoz kompanija u proteklom kvartalu je bio relativno stabilan, a takav trend se očekuje i u narednim mesecima. Posebno se ističe očuvanje zaposlenosti, imajući u vidu da će oko 70% kompanija u prvom kvartalu tekuće godine zadržati nepromenjen nivo zaposlenosti, dok je broj kompanija koje najavljuju porast zaposlenih blago veći u odnosu na one koje očekuju otpuštanje radnika (16,1% u odnosu na 12,1%).

Iako na tržištu vlada neizvesnost u pogledu razvoja epidemiološke situacija u prelaznom periodu zima−proleće, većina ekonomskih analitičara smatra da usled postepenog sticanja kolektivnog imuniteta na virus (prirodna i veštačka imunizacija), kao i većoj otpornosti zdravstvenog sistema, pandemija zarazne bolesti COVID-19 neće biti glavni faktor determinisanja privrednih kretanja u drugoj polovini 2021. godine. Prema poslednjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, globalnu privredu u tekućoj godini očekuje oporavak od 5,5%, što predstavlja reviziju naviše za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodnu procenu. Pokretači privrednog rasta će biti brzorastuće mnogoljudne zemlje, pre svih Kina i Indija. Sjedinjene Američke Države, koje su podnele najveći udar pandemije, trebalo bi da ove godine pokriju gubitke iz 2020. godine, dok će većini razvijenih zemalja (Evrozona, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada) za oporavak biti potrebno duže od godinu dana.

S obzirom na prelivanje krize na prvi kvartal 2021. godine, novi paket ekonomske podrške koji je najavila Vlada Republike Srbije trebalo bi da obezbedi značajan doprinos za premošćavanje problema likvidnosti, posebno u najugroženijim delatnostima. Planirani rast privrede, koji bi u srednjem roku trebalo da bude nastavljen po pretkriznim stopama (4,0% i više), zavisiće i od očuvanja makroekonomske stabilnosti, daljeg porasta kreditnog rejtinga zemlje, kao i priliva dugoročnih i tehnološki intenzivnijih stranih investicija.

5

U sagledavanju ekonomskog stanja i trendova u zemlji od posebnog je doprinosa redovni izveštaj „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji”, koji je baziran na uzorku od preko 1.000 vodećih kompanija iz najznačajnijih privrednih delatnosti, koje broje oko 240.000 zaposlenih.

Privredna komora Srbije, kao opšti predstavnik poslovne zajednice, ističe zahvalnost svim članicama koje su učestvovale u istraživanju i dale svoj doprinos u pružanju kvalitetne argumentacije značajne za vođenje ekonomske politike države.

Poslovna aktivnost privrednih subjekata

Poslovne performanse

Skoro podjednak broj ispitanika je u četvrtom kvartalu 2020. godine zabeležio povećanje i smanjenje prometa (37% i 35%, respektivno) u odnosu na prethodni kvartal. Najbolje rezultate ostvarile su kompanije iz delatnosti metalske industrije, imajući u vidu da je čak polovina ispitanika iz ove delatnosti registrovala povećan promet. S druge strane, 63% anketiranih iz delatnosti turizma i 57% anketiranih iz delatnosti saobraćaja ostvarili su smanjen promet u odnosu na treći kvartal 2020. godine. Kao i u prethodnim istraživanjima, u okviru sektora prerađivačke industrije, najteže su pogođene firme iz industrije tekstila, odeće, kože i obuće, u kojoj je 49% ispitanika ostvarilo pad prometa.

Delatnosti koje su zabeležile najveći pad prometa u četvrtom kvartalu 2020. godine ne očekuju brz oporavak u prvom kvartalu 2021. godine (čak 49% ispitanika iz saobraćaja ne očekuje promene prometa u prvom kvartalu 2021. godine, dok 42% ispitanika iz turizma očekuje pad prometa). Zabrinjavaju i negativna očekivanja ispitanika iz delatnosti trgovine (59% očekuje pad prometa) i posebno ispitanika iz prehrambene, hemijske i tekstilne industrije, gde 54%, 46% i 44% anketiranih (respektivno) očekuje smanjenje prometa.

Za razliku od realizacije u četvrtom kvartalu 2020. godine, koja pokazuje izraženu nejednakost između ispitanika, u zavisnosti od njihove veličine, očekivanja privrednih subjekata za prvi kvartal ove godine gotovo su identična: nezavisno od veličine ispitanika, svega 21%−23% očekuje rast prometa. Najveće smanjenje prometa očekuju mikropreduzeća (53% ispitanika). Posebno zabrinjava negativno očekivanje, o smanjenju prometa, čak 43% ispitanika svrstanih u kategoriju velikih preduzeća.

6

Zabrinjavaju pretežno negativna očekivanja anketiranih kompanija za prvi kvartal ove godine – 44% ispitanika očekuje smanjenje prometa, trećina nepromenjen promet, dok svega 22% ispitanika očekuje rast prometa.

Promet(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)

realizacija Q4 2020.

očekivanje Q1 2021.



Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: U zagradama je predstavljen raspon promena (povećanje / smanjenje).

Povećanje prometa

Smanjenje prometa

(<5%)20%

(5%-10%)34%

(10%-20%)23%

(>20%)23%

(<5%)22%

(5%-10%)39%

(10%-20%)23%

(>20%)17%

(<5%)15%

(5%-10%)20%

(10%-20%)27%

(>20%)39%

(<5%)12%

(5%-10%)28%

(10%-20%)28%

(>20%)32%

37%

22%

27%

33%

35%44%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

7

Ključni predlozi privrede u oblasti fiskalnog sektora

Poreski krediti za investicije u osnovna sredstva (mašine i objekti)Privredni subjekti ističu potrebu da se vrate poreski krediti, koji su ranije bili omogućeni Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Predlog je da se vrati na snagu mera ukinuta 2014. godine. Ponovo uvođenje poreskog kredita za ulaganje u osnovna sredstva je mera koju podržavaju svi privredni subjekti (posebno predstavnici prerađivačke industrije, izvoznici, ali i predstavnici uslužnog sektora).

Merama poreske politike u narednom periodu omogućiti kreiranje uslova jednakih za sve kompanije(Na primer: porez po odbitku za rezidentna i nerezidentna pravna lica koji je regulisan članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica). Inicijativa za izmenu odredaba člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojima je propisana obaveza plaćanja poreza po odbitku po osnovu otkupa sekundarnih sirovina i otpada isključivo za pravna lica – rezidente Republike Srbije, a čime su pravna lica, prerađivači sekundarnih sirovina i otpada sa sedištem u Republici Srbiji, stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na pravna lica sa sedištem u inostranstvu. Usvajanjem inicijative olakšalo bi se poslovanje i dalji razvoj metaloprerađivačke industrije u Republici Srbiji i otklonila neravnopravnost u tržišnom položaju rezidentnih pravnih lica koja se bave otkupom i preradom sekundarnih sirovina i otpada s nerezeditentnim pravnim licima koja obavljaju istu delatnost.

Obračun i naplata PDV-a po naplati a ne po fakturisanju

Porez na dobitOmogućiti smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica sa 15% na 10%.

Izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanjuIzmena odredbi Zakona uz korišćenje modernih instrumenata mogla bi da ostvari zacrtane ciljeve makroekonomske politike, uz značajno smanjenje administrativnog tereta za privredu. Pokrenuta je inicijativa da se izvrše temeljne i suštinske izmene Zakona o deviznom poslovanju i promeni način deviznog poslovanja. Pokrenuta inicijativa zahteva dodatne analize, koje su u toku, a koje sprovode zajedno poslovne asocijacije koje su pokrenule predmetnu inicijativu (Američka privredna komora, Savet stranih investitora, Francusko-srpska privredna komora, Nemačko-srpska privredna komora, Komora italijansko-srpskih privrednika, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Privredna komora Srbije).

8

Promet prema privrednim granama(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)

realizacija Q4 2020. očekivanje Q1 2021.

Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Privredne grane sortirane su u opadajućem redosledu prema kriterijumu povećanja prometa.

Promet prema veličini privrednog društva(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)

Izvor: Anketa PKS (n=1054).


24%

23%

24%

24%

52%

53%

24%

23%

24%

24%

52%

53%

33%

23%

30%

31%

36%

47%

33%

23%

30%

31%

36%

47%

41%

21%

26%

42%

33%

37%

41%

21%

26%

42%

33%

37%

55%

22%

22%

35%

22%

43%

55%

22%

22%

35%

22%

43%

Malo

Srednje

Veliko

Mikro

55%

22%

22%

35%

22%

43%

реализација Q4 2020.

очекивање Q1 2021.

Вели

ко

povećan nepromenjen smanjen

55%

22%

22%

35%

22%

43%



Вели

ко


50% 26% 25%Metalskaindustrija


45% 20% 35%Trgovina

41% 32% 27%Drvna industrija

39% 32% 29%Prehrambena

industrija

38% 29% 33%Hemijskaindustrija

37% 33% 29%Poljoprivreda

28% 44% 28%Građevinska

privreda

28% 23% 49%Tekstilnaindustrija

22% 22% 57%Saobraćaj

19% 18% 63%Turizam




30% 29% 42%Turizam




16% 24% 59%Trgovina


industrija



privreda

9

Iskorišćenost kapaciteta i unapređenje uslova poslovanjaNajveći deo anketiranih privrednih subjekata (42%) u četvrtom kvartalu 2020. godine ostvario je iskorišćenost kapaciteta u rasponu 50%−80%.

Istraživanje je pokazalo da sedište ispitanika nije značajnije uticalo na stepen korišćenja kapaciteta u četvrtom kvartalu 2020. godine, ali veličina preduzeća jeste: mikropreduzeća su najmanje koristila kapacitete, za razliku od ispitanika svrstanih u velike privredne subjekte, od kojih je polovina kapacitete koristila u rasponu od 80% do 100%.

Potražnja na domaćem tržištu ostaje dominantan uslov za unapređenje poslovanja i veću iskorišćenost kapaciteta za više od polovine ispitanika (53%). Kao i u prethodnom istraživanju, ispitanici potom ističu važnost državnih i lokalnih podsticaja za poslovanje (40% anketiranih) i potražnju na inostranom tržištu (značajna je za 39% ispitanika). Troškovi resursa postaju sve značajniji uslov za unapređenje poslovanja – 40% anketiranih ih navodi u ovom istraživanju, što je povećanje od 12 procentnih poena u odnosu na prethodno istraživanje.

Potražnja na domaćem tržištu naročito je značajna za firme iz prehrambene i poljoprivrede (61% i 57% ispitanika (respektivno) ističe je kao osnovni uslov unapređenja poslovanja), potražnja na inostranom tržištu najznačajnija je za ispitanike iz metalske industrije (59% ispitanika), dok su domaća i inostrana potražnja podjednako važne za anketirane iz hemijske industrije (po 57% ispitanika ističe domaću, odnosno inostranu, potražnju kao uslov unapređenja poslovanja).

Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Anketirane kompanije imale su mogućnost višestrukog izbora.

Kao i u prethodnom istraživanju, posmatrano po privrednim delatnostima, blizu 80% kompanija iz prerađivačke industrije koristilo je kapacitete u obimu većem od 50%. Najniže korišćenje kapaciteta imali su anketirani iz sektora turizma i ugostiteljstva (čak 52% ispitanika je kapacitete koristilo manje od 30%) i saobraćaja (49% ispitanika je ukazalo na nivo iskorišćenosti kapaciteta manji od 50%).

Iskorišćenost kapaciteta privrede(Q4 2020. godine, % anketiranih)

Najznačaniji faktori za unapređenje poslovanja(Q4 2020. godine, % anketiranih)


do 30%12%

više od 30% do 50%

17%

više od 50% do 80%

42%

više od 80% do 100%

29%

53%

40%

40%

39%

34%

33%

30%

29%

28%

27%

24%

21%

21%

Tražnja na domaćem tržištu

Manji troškovi resursa

Državni i lokalni podsticaji zaposlovanje

Tražnja na inostranom tržištu

Bolja raspoloživost resursa

Povoljni komercijalni izvorifinansiranja

Namenski podsticaji i subvencije

Bolji uslovi poslovanja na lokalnomnivou

Suzbijanje sive ekonomije

Efikasnija javna administracija

Savremene tehnologije

Saobraćajna, komunalna i dr.infrastruktura


10

Iskorišćenost kapaciteta prema privrednim granama

(Q4 2020. godine, % anketiranih)

Važnost suzbijanja sive ekonomije, kao i u prošlom istraživanju, posebno naglašavaju ispitanici iz delatnosti saobraćaja i trgovine (43%, odnosno 42% ispitanika). Kao i u prethodnom istraživanju, podršku internacionalizaciji poslovanja ističu firme iz metalske i hemijske industrije (po 31% ispitanika).

Analiza ispitanika prema sedištu ukazuje da su bolji uslovi poslovanja na lokalnom nivou značajniji za anketirane iz Beogradskog regiona u odnosu na preostala tri regiona.

Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Iskorišćenost kapaciteta u okviru privrednih grana rangirana je u opadajućem redosledu, počev od privredne grane sa najvećim stepenom iskorišćenja kapaciteta.

Iskorišćenost kapaciteta prema veličini privrednog društva

(Q4 2020. godine, % anketiranih)


25% 27% 36% 12%Mikro

14% 20% 41% 25%Malo

9% 11% 47% 33%Srednje

7% 40% 50%Veliko 2%

7% 40% 50%

Velik

o

do 30% više od 30% do 50%više od 50% do 80% više od 80% do 100%

7% 40% 50%

Velik

o


7% 40% 50%

Velik

o


12% 15% 33% 40%Građevinska

privreda

do 30% više od 30% do 50% više od 50% do 80% više od 80% do 100%

7% 8% 46% 39%Drvna industrija

7% 16% 43% 34%Metalskaindustrija

4% 14% 51% 31%Trgovina

10% 16% 43% 31%Hemijskaindustrija

8% 14% 50% 27%Tekstilnaindustrija

5% 20% 49% 26%Prehrambena

industrija

20% 18% 37% 25%Poljoprivreda

20% 29% 32% 19%Saobraćaj

52% 27% 20%Turizam i

ugostiteljstvo

11

Spoljnotrgovinska aktivnostPrema rezultatima ovog istraživanja, od ukupnog broja anketiranih kompanija, 61% ispitanika realizovalo je izvoz u četvrtom kvartalu 2020. godine. Najveće učešće izvoznika u ukupnom broju anketiranih privrednih subjekata, čak 94% anketiranih, ima hemijska industrija.

Podjednak broj anketiranih izvoznika (31%) je ostvarilo rast, odnosno pad, izvoza u četvrtom kvartalu u odnosu na treći kvartal. Iznadprosečan rast izvoza zabeležili su anketirani iz metalske i prehrambene industrije i saobraćaja (38%, 36% i 34% ispitanih izvoznika (respektivno) registrovalo je rast izvoza).

Iako su u prethodnom istraživanju firme iz tekstilne industrije zabeležile najveći rast izvoza, u ovom istraživanju ispitanici iz delatnosti tekstila, odeće, kože i obuće beleže najveći pad – čak 47% anketiranih izvoznika je zabeležilo manji izvoz nego u trećem kvartalu 2020. godine.

Učešće izvoznika je ubedljivo najniže kod mikropreduzeća (38%), koja su takođe ostvarila i najveći pad izvoza – 49% anketiranih izvoznika je imalo manji izvoz u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal.

Privrednici pokazuju umereni optimizam za sledeći kvartal u pogledu kretanja izvoza – skoro polovina očekuje nepromenjen nivo izvoza, uz skoro podjednak broj onih koji očekuju povećanje i smanjenje izvoza. Pesimizam najviše preovlađuje kod ispitanika iz saobraćaja (34% anketiranih očekuje pad izvoza u narednom kvartalu), kao i prehrambene industrije i trgovine (oko trećine ispitanika očekuje smanjenje izvoza).

Internacionalizacija poslovanja - predlozi privrede za dodatnu podršku

Poslovno povezivanje – organizovani onlajn B2B poslovni susreti Privreda je zainteresovana za organizovane pripreme nastupa i organizaciju onlajn poslovnih susreta, posebno usled odlaganja sajmova u zemlji i inostranstvu.

Podsticaji i mere za stimulisanje izvozaRazmotriti uvođenje dodatnih mera i proširenje postojećih mera ekonomske politike sa ciljem stimulacije izvoznika. Naveden je primer pojedinih evropskih zemalja u kojima izvoznici dobijaju stimulaciju od 10% vrednosti ugovora, za svaki izvozni ugovor van tržišta EU. Drugi primer je smanjenje poreza u fazi realizacije izvoznih poslova (npr. Češka i Slovačka su u različitim fazama tranzicije odobravale stimulaciju od 20% do 50%).

Izvoz(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)






Povećanje izvoza

Smanjenje izvoza

(<20%)64%

(20%-40%)20%

(>40%)16%

(<20%)68%

(20%-40%)24%

(>40%)8%

(<20%)46%

(20%-40%)22%

(40%-60%)11%

(>60%)20%

(<20%)53%

(20%-40%)23%

(40%-60%)10%

(>60%)14%

31% 26%

38% 45%

31% 28%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

12

Uvoz(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)






Povećanje uvoza

Smanjenje uvoza

(<20%)67%

(20%-40%)20%

(>40%)13%

(<20%)72%

(20%-40%)21%

(>40%)6%

(<20%)48%

(20%-40%)20%

(40%-60%)18%

(>60%)14%

(<20%)63%

(20%-40%)18%

(40%-60%)8%

(>60%)12%

Od ukupnog broja anketiranih kompanija, 59% realizovalo je uvoz u četvrtom kvartalu, a povećanje uvoza je registrovao 31% anketiranih uvoznika. Najveće povećanje uvoza u četvrtom kvartalu 2021. godine zabeležile su firme iz trgovine i drvne industrije (45% odnosno 38% anketiranih uvoznika).

U prvom kvartalu 2021. godine, 82% uvoznika očekuje isti ili smanjeni obim uvoza, što je u skladu sa očekivanjima o kretanju prometa u istom periodu. Jedina delatnost gde za prvi kvartal 2021. godine veći broj ispitanika očekuje rast uvoza, u odnosu na broj ispitanika koji očekuje pad uvoza, jeste metalska industrija. Kod ostalih delatnosti broj ispitanika koji očekuje pad uvoza nadmašuje broj anketiranih koji očekuje rast uvoza. Smanjenje uvoza u prvom kvartalu 2021. godine očekuje i trećina ispitanika svrstanih u kategoriju velikih privrednih subjekata.

31%18%

44%

55%

25% 27%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

13

Uvoz prema veličini privrednog društva(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)


Izvoz prema veličini privrednog društva(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)


22%

27%

29%

35%

49%

38%



Mikr

o

22%

27%

29%

35%

49%

38%



Mikr

o 22%

27%

29%

35%

49%

38%



Mikr

o

29%

29%

42%

43%

29%

28%



Malo

29%

29%

42%

43%

29%

28%



Malo

29%

29%

42%

43%

29%

28%



Malo

32%

22%

37%

53%

30%

25%



Sred

nje

32%

22%

37%

53%

30%

25%



Sred

nje 32%

22%

37%

53%

30%

25%



Sred

nje

41%

27%

30%

41%

29%

33%



Velik

o

41%

27%

30%

41%

29%

33%



Velik

o 41%

27%

30%

41%

29%

33%



Velik

o

41%

27%

30%

41%

29%

33%



Velik

o


41%

27%

30%

41%

29%

33%



Velik

o


21%

18%

45%

42%

34%

39%



Mikr

o

21%

18%

45%

42%

34%

39%



Mikr

o 21%

18%

45%

42%

34%

39%



Mikr

o

29%

19%

44%

53%

27%

29%



Malo

29%

19%

44%

53%

27%

29%



Malo

29%

19%

44%

53%

27%

29%



Malo

30%

18%

44%

60%

26%

21%



Sred

nje

30%

18%

44%

60%

26%

21%



Sred

nje 30%

18%

44%

60%

26%

21%



Sred

nje

42%

16%

45%

52%

13%

32%



Velik

o

42%

16%

45%

52%

13%

32%



Velik

o 42%

16%

45%

52%

13%

32%



Velik

o

14

Mogućnosti za uvoznu supstituciju Dve trećine anketiranih uvoznika izjavilo je da se u zemlji ne proizvode proizvodi, odnosno ne pružaju usluge koje uvoze, a koje su im potrebne za poslovanje. Za anketirane firme koje uvoze repromaterijal vodeći razlozi zbog kojih ne koriste supstitute proizvedene u Srbiji su, kao i u prethodnom istraživanju:• neadekvatan kvalitet ponude na domaćem tržištu i • visoka cena istih proizvoda / usluga domaćeg porekla.

Pored pomenutih razloga, nedovoljne količine na domaćem tržištu su razlog uvoza anketiranih firmi iz: građevinarstva, trgovine i saobraćaja.

Izvor: Anketa PKS (n=203).Napomena: Anketirani su imali mogućnost višestrukog izbora.

Da li se u zemlji proizvodi repromaterijal koji uvozite iz inostranstva?

(% anketiranih)

Zbog čega uvozite repromaterijal iz inostranstva?(% anketiranih)


Da33%

Ne67%

48%

47%

29%

21%

18%

Neadekvatan kvalitet ponude nadomaćem tržištu

Visoka cena domaćih supstituta

Nedovoljne količine

Na domaćem tržištu ne postojesupstituti

Ugovorne obaveze sa kupcimaopredeljuju dobavljače

15

InvesticijeU četvrtom kvartalu 2020. godine, 48% anketiranih kompanija je realizovalo investicije. U poređenju s realizovanim investicijama u prethodnom kvartalu, 87% firmi je ostvarilo povećan ili isti obim investicija.

Iako je učešće anketiranih koji su realizovali investicije, posmatrano po sedištu, vrlo slično po regionima Srbije, vrednost ovih investicija je različita: polovina ispitanika koji imaju sedište u Vojvodini ili Beogradu su u četvrtom kvartalu zabeležili veće investicije u odnosu na prethodni kvartal, za razliku od ispitanika iz: regiona Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije, gde je 42% odnosno 40% anketiranih zabeležilo rast investicija.

Očekivanja privrednika za prvi kvartal 2021. godine su pesimističnija u odnosu na prethodno istraživanja: čak 70% ispitanika planira veći ili nepromenjen obim investicija u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine, što je za 19 procentnih poena manje u odnosu na prethodno istraživanje. Posebno zabrinjava što svega petina ispitanika svrstanih u kategoriju velikih privrednih subjekata očekuje veće investicije u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na prethodni kvartal.

Investicije(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)






Povećanje investicija

Smanjenje investicija

(<20%)41%

(20%-40%)28%

(40%-60%)19%

(>60%)13%

(<20%)51%

(20%-40%)17%

(40%-60%)19%

(>60%)14%

(<20%)56%

(20%-40%)25%

(>40%)19%

(<20%)56%

(20%-40%)30%

(>40%)14%

Predlozi privrede za unapređenje programa podrške privredi

Relaksirati uslov realizacije investicije u odnosu na odobrenje sredstavaRazmotriti mogućnost relaksacije uslova da se investicija može realizovati tek nakon odobrenja sredstava, što često usporava poslovanje, uz predlog nabavke u istoj godini ili slično.

Proširiti podsticaje na nivou lokala za ulaganja u nerazvijenim i devastiranim opštinamaPreporuka za lokalne samouprave da razmotre dodatne podsticaje i oslobođenja za investicije.

47%

21%

40%

49%

13%

30%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

16

Struktura planiranih investicija(% anketiranih)


Kao i u prethodnom istraživanju, ispitane kompanije planiraju da u narednom periodu najviše ulažu u uvoznu opremu (u ukupnoj vrednosti planiranih investicija, uvozna oprema prosečno učestvuje sa 34%), a potom u građevinske objekte i zemljište (prosečno 30% sredstava namenjenih za investicije). Ubedljivo najznačajniji investitori u uvoznu opremu su kompanije iz oblasti hemijske industrije (uvozna oprema prosečno čini 46% ukupnih planiranih ulaganja). Ulaganja u domaću opremu dominiraju kod ispitanika iz delatnosti turizma (40% učešća), dok su za ulaganje u građevinske objekte i zemljište najviše zainteresovani anketirani iz trgovine, kod kojih ova nabavka učestvuje sa 44% u planiranoj strukturi investicija.

Ulaganja u trajna obrtna sredstva su značajnija kod ispitanika iz delatnosti tekstilne industrije i saobraćaja, gde u proseku predstavljaju 19% odnosno 16% planiranih investicija. Najmanju zainteresovanost ispitanici su pokazali za ulaganja u intelektualnu svojinu i digitalne tehnologije – u proseku, svega 3% sredstava planiranih za investicije.

Investicije prema veličini privrednog društva(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)


34%

30%

22%

11%

3%

Uvozna oprema

Građevinski objekti i zemljište

Domaća oprema

Trajna obrtna sredstva

Intelektualna svojina i digitalnetehnologije


Preispitati garancije kao način obezbeđenja kreditaPrivredni subjekti istakli su da su uslovi za podsticaje u delu sredstava obezbeđenja (garancije, hipoteke) u najvećem broju slučajeva nedostižni i nerealni. Garancije i način njihovog obezbeđenja u znatnoj meri ugrožavaju likvidnost privrednih društava, pri čemu najčešće to moraju biti kvalitetne bankarske garancije, koje podrazumevaju kvalitetna sredstva obezbeđenja, a ne menice privrednih društava. Većina privrednih subjekata (posebno mikro i malih) istakla je da je za njih način obezbeđenja kredita neadekvatan, kao i da nisu u mogućnosti da daju garancije koje se od njih traže. Preporuka: uzeti u razmatranje prihvatanje meničnog i kolateralnog obezbeđenja kao dovoljnog za sve proizvodne delatnosti, a posebno u nerazvijenim i devastiranim opštinama. Nerazvijene opštine deklarativno su povlašćene, a praktično dodatno zanemarene, jer se ne uvažavaju procene kolaterala koje su po Zakonu izvršene od strane procenitelja ovlašćenih od nadležnog ministarstva, uz obrazloženje da su nepokretnosti u nerazvijenim opštinama u slučaju aktiviranja hipoteke – neutržive (potcenjena vrednost hipoteke u nerazvijenim područjima).

38%

32%

45%

38%

17%

30%



Mikr

o

38%

32%

45%

38%

17%

30%



Mikr

o 38%

32%

45%

38%

17%

30%



Mikr

o

51%

22%

41%

51%

8%

27%



Malo

51%

22%

41%

51%

8%

27%



Malo

51%

22%

41%

51%

8%

27%



Malo

47%

18%

38%

53%

15%

29%



Sred

nje

47%

18%

38%

53%

15%

29%



Sred

nje 47%

18%

38%

53%

15%

29%



Sred

nje

40%

22%

43%

41%

17%

38%



Velik

o

40%

22%

43%

41%

17%

38%



Velik

o 40%

22%

43%

41%

17%

38%



Velik

o

40%

22%

43%

41%

17%

38%



Velik

o


17

Da li ste do sada konkurisali za sredstva podsticaja koje daju državne institucije i lokalne samouprave?

(% anketiranih)

Da li ste uveli neku inovaciju u prethodnom kvartalu?(% anketiranih)


Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Pod inovacijom se podrazumeva: primena novih ili znatno poboljšanih roba ili usluga, procesa, nove organizacione metode u poslovanju, promene u organizaciji rada ili u odnosima poslovnih subjekata sa okruženjem, nove marketinške metod

Konkurisali i koristili

57%Konkurisali,

ali nismo dobili11%

Ništa od ponuđenog

32%

Da21%

Ne79%

Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 57% anketiranih privrednih subjekata, dok se trećina ispitanika izjasnila da za ova sredstva nisu konkurisali. Porast broja korisnika može se pripisati činjenici da su podsticaji obuhvatili i korišćenje fiskalnih pogodnosti, direktnih davanja i kredita za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u cilju ublažavanja posledica COVID-19.

Od ukupnog broja anketiranih kompanija, 21% se izjasnilo da je u prethodnom kvartalu uvelo neku inovaciju. Posmatrano po pojedinačnim privrednim delatnostima, najveće učešće ispitanika koji inoviraju svoje poslovanje je u hemijskoj industriji (30% anketiranih), a potom slede metalska industrija (27% anketiranih) i prehrambena industrija (26% ispitanika). Posmatrano prema veličini privrednog subjekta, najveći broj inovatora je u mikropreduzećima, gde se 27% anketiranih izjasnilo da je uvelo neku inovaciju u prethodnom kvartalu. Takođe, ukoliko se analizira sedište ispitanika, najveći broj inovatora je u regionima Južne i Istočne Srbije, gde se 28% anketiranih izjasnilo da je uvelo neku inovaciju u prethodnom kvartalu.


Pojednostaviti administrativne procedureVodeće preporuke u oblasti podsticaja za sve delatnosti: pojednostaviti procedure i papirologiju, smanjiti spisak potrebne dokumentacije s obzirom na to da se ista prikuplja na različitim mestima, pri čemu je često potrebno čekati više dana. Potrebno je razmotriti smanjenje troškova apliciranja. Neophodno je unaprediti komunikaciju institucija i međusobnu razmenu podataka i informacija o podnosiocima zahteva, da institucije uzajamno razmenjuju raspoloživu dokumentaciju (veliki broj potvrda i uverenja nadležnih službi). Predloženo je i povezivanje nadležnih institucija u sistemu dodele podsticaja putem e-uprave uz ubrzanje digitalizacije apliciranja na konkurse.

Unaprediti sistem informisanja o dostupnim podsticajima - pravovremena informisanost privrede o podsticajima i transparentnost procesaPovećati transparentnost objavljivanja konkursa (putem dostave informacija na imejlove privrednih subjekata, uključenjem lokalnih samouprava i ostalih nadležnih institucija u sistem obaveznog informisanja privrede, bolja komunikacija nadležnih institucija u realizaciji podsticaja s privredom). Otvoriti telefonsku liniju za pravnu pomoć u realizovanju sredstava podsticaja. Centralizovati oglašavanje svih konkursa za podsticaje (na jednom mestu, portalu).


Proširiti oblasti poslovanja koje pokrivaju podsticajiPovećati vrednost podsticaja za sve uslužne i dodatne proizvodne delatnosti. Proširenje saradnje naučnih institucija i privrede, poput javnih poziva sprovedenih putem Fonda za inovacionu delatnost.

18

Izvori finansiranjaKao i u prethodnim istraživanjima, anketirani privredni subjekti u poslovanju najviše koriste sopstvena sredstva (79%) i kredite (18%). Budžetski podsticaji i ostali izvori finansiranja imaju zanemarljivo učešće u strukturi izvora sredstava.

Učešće sopstvenih izvora finansiranja najveće je kod ispitanika iz poljoprivrede, građevinarstva i turizma i ugostiteljstva (u proseku, 84% ukupnih izvora sredstava), dok kredite kao izvor finansiranja u proseku najviše koriste anketirani iz delatnosti saobraćaja, drvne i tekstilne industrije (po 23% od ukupnih izvora finansiranja).

Kompanije koje su navele da koriste kredite, dominantno se zadužuju u zemlji, a znatno manje u inostranstvu. Ovaj odnos domaćih i prekograničnih kredita karakterističan je za sve privredne delatnosti obuhvaćene anketom.

Ohrabruje podatak da 48% anketiranih firmi raspolaže s dovoljno sredstava za optimalno finansiranje poslovanja. Po petina ispitanika se izjasnila da im nedostaju sredstva za investicije i sredstva i za investicije i za likvidnost, dok se 11% anketiranih suočava s nedostatkom sredstava za likvidnost.

Analiza ispitanika koji su se izjasnili da imaju problema s likvidnošću pokazala je da za optimalno finansiranje poslovanja kod 48% anketiranih (koji su se izjasnili da nisu likvidni) nedostaje do 30% sredstava, a kod 40% anketiranih nedostaje 30%−50% optimalno potrebnih sredstava.

Koje izvore finansiranja koristite u poslovanju?(% anketiranih)

Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Ostalo obuhvata: zaduženja kod matične kompanije, pozajmice osnivača, finansijski lizing, avansi kupaca i obaveze prema dobavljačima.

Da li vam nedostaju sredstava za optimalno finansiranje aktuelnog poslovanja?

(% anketiranih)


Sopstvena sredstva

79%

Krediti18%

Budžetski podsticaji

2%

Ostalo1%

48%

22%

11%

19%Ne

Da, nedostaju sredstva zainvesticije

Da, nedostaju sredstva zalikvidnost

Da, nedostaju sredstva i zainvesticije i za likvidnost

19

Da li vam nedostaju sredstava za optimalnofinansiranje aktuelnog poslovanja?

(% anketiranih, prema privrednim granama)

Analiza likvidnosti po privrednim delatnostima ukazuje da je najveće učešće ispitanika kojima nedostaju sredstva za finansiranje poslovanja iz turizma i ugostiteljstva (82% anketiranih), dok su najlikvidniji ispitanici iz građevisnke privrede (64% anketiranih raspolaže s dovoljno sredstava). Ukoliko se posmatra likvidnost preduzeća prema sedištu ispitanika, s većim izazovima suočavaju se anketirani iz regiona: Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije, u kojima po 54% anketiranih ne raspolaže s dovoljno sredstava za poslovanje.

Da li vam nedostaju sredstava za optimalnofinansiranje aktuelnog poslovanja?

(% anketiranih, prema veličini privrednog društva)


Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Nedostajuća sredstva za optimalno finansiranje aktuelnog poslovanja u okviru privrednih grana rangirana su u opadajućem redosledu, počev od privredne grane sa najvećim udelom nedostajućih sredstava za optimalno finansiranje u odnosu na raspoloživa sredstva.

82% 18%Turizam i

ugostiteljstvo

Da Ne

64% 36%Saobraćaj

62% 38%Industrija

tekstila

54% 46%Prehrambena

industrija

51% 49%Drvna industrija

51% 49%Poljoprivreda

49% 51%Metalskaindustrija

41% 59%Trgovina

41% 59%Hemijskaindustrija

36% 64%Građevinska

privreda

27% 73%Mikro

40% 60%Malo

60% 40%Srednje

73% 27%Veliko

73% 27%Veliko

Ne Da

20

Radna snagaI u četvrtom kvartalu 2020. godine zaposlenost je stabilna, imajući u vidu da 88% anketiranih nije smanjilo broj zaposlenih, kao i da isti procenat ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u narednom kvartalu.

Posmatrano po pojedinačnim privrednim delatnostima, najveće povećanje broja zaposlenih registrovali su ispitanici iz metalske i drvne industrije (28% i 25% anketiranih, respektivno), dok su najveće smanjenje broja zaposlenih u trećem kvartalu ove godine zabeležile firme iz oblasti turizma i saobraćaja (21% i 19% anketiranih, respektivno).

Najveći optimizam u pogledu kretanja broja zaposlenih za prvi kvartal tekuće godine pokazuju anketirane firme iz metalske industrije, od kojih 24% očekuje povećanje zaposlenosti. S druge strane, svaki peti ispitanik svrstan u kategoriju mikroprivrednih subjekata očekuje smanjenje broja zaposlenih u prvom kvartalu. Ukoliko se analiza zaposlenosti vrši prema kriterijumu sedišta anketiranog, ispitanici iz regiona Južne i Istočne Srbije imaju neznatno pesimističnija očekivanja u odnosu na druge regione – 16% anketiranih iz ovih regiona očekuje smanjenje broja zaposlenih u prvom kvartalu, u poređenju sa 12% na nivou cele Srbije.

Aktuelna ponuda radne snage u zemlji, u smislu obrazovnih profila i radnog iskustva, odgovora potrebama 86% anketiranih. Međutim, zabrinjavajuće je da polovina ukupno anketiranih smatra da u Srbiji nema dovoljnog broja adekvatnih kadrova. Očekivano, pronalaženje adekvatnih kadrova je najteže mikropreduzećima, u kojima petini ispitanika ne odgovara aktuelna ponuda na tržištu rada. Takođe, ovo istraživanje ukazuje da petina anketiranih sa sedištem u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i 15% anketiranih sa sedištem u regionima Južne i Istočne Srbije na tržištu rada ne može da nađe odgovarajuću radnu snagu, za razliku od anketiranih sa sedištem u Beogradu i Vojvodini, gde se svega 10% odnosno 11% anketiranih suočava sa ovim problemom.

Zaposlenost(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)






Povećanje broja radno angažovanih

Smanjenje broja radno angažovanih

(<5%)64%

(5%-10%)23%

(>10%)13%

(<5%)56%

(5%-10%)33%

(>10%)11%

(<5%)63%

(5%-10%)24%

(>10%)13%

(<5%)48%

(5%-10%)30%

(>10%)23%

U odnosu na prethodna istraživanja, došlo je do određenih promena među najtraženijim kadrovima koji nedostaju. Velike promene dogodile zadesile su kategoriju saobraćaja, gde je tražnja za vozačima D kategorije značajno smanjena. Predstavnici saobraćaja ističu da se u ovakvim uslovima može zaposliti kvalitetan vozač, ali da će verovatno isti problem oko deficitarnosti ovog zanimanja ostati nakon ponovnog otvaranja inostranog tržišta kao u vreme pre pandemije. Sa druge strane, primetan je porast tražnje za vozačima C/D kategorije.

19% 16%

69% 72%

12% 12%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjenostanje

smanjen

21

Smanjenje poreza i doprinosa na zaradeSukcesivno smanjenje poreza i doprinosa na zarade u narednih pet godina, kako bi sa trenutnih 63% smanjilo na 46%. Proširiti meru oslobođenja od poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja na preduzetnike paušalce, kako bi se podstaklo samozapošljavanje. Učešće poreza i doprinosa u zaradama je visoko u odnosu na zemlje u okruženju.

e-bolovanjeNa predlog poslovne zajednice, pokrenuta je inicijativa za uvođenje elektronskog dokumenta i elektronskog sistema praćenja odsustvovanja zaposlenog s rada zbog privremene sprečenosti za rad, elektronskom direktnom komunikacijom između zdravstvenog sistema i poslodavca. Inicijativa je pokrenuta u cilju pojednostavljenja postojećih procedura u sistemu odobravanja, popunjavanja i dostavljanja dokumentacije u vezi sa odsustvom zaposlenih s rada zbog privremene sprečenosti za rad.

Da li aktuelna ponuda radne snage odgovara potrebama vaše kompanije?

(% anketiranih)

Potrebe privrede za reprezentativnim i pouzdanim podacima o zaradama i zanimanjima zaposlenih na lokalnom nivouPri donošenju odluka o izboru lokacije za proširenje proizvodnje ili za nove investicije, privrednim subjektima su, pored ostalih, potrebni i precizni podaci o zaradama zaposlenih za pojedinačna zanimanja na nivou lokalnih samouprava. Nažalost, sveobuhvatna evidencija zaposlenih u ograncima privrednih subjekata ne postoji. Zbog toga su potencijalni investitori upućeni na donošenje odluka na osnovu raspoloživih podataka o prosečnim zaradama na nivou Republike i na lokalnom nivou. To može uticati na stvaranje nepovoljnije slike u odnosu na realnu situaciju na nivou lokalnih samouprava. S druge strane, osim potreba privrede, postoji i potreba Vlade za korišćenje istih parametara prilikom donošenja strateških odluka i kreiranja mera ekonomske politike. Na osnovu komunikacije s predstavnicima Ministarstva finansija, CROSO i RZS utvrđeno je da problem predstavlja neadekvatno ili delimično popunjavanje prijave zaposlenih radnika na socijalno osiguranje od strane poslodavaca koji imaju ogranke u pojedinim lokalnim samoupravama. PKS je, radi prevazilaženja ovog problema, pokrenula komunikaciju s nadležnim institucijama kako bi se unapredio sistem prikupljanja neophodnih podataka i uvele izmene postojeće regulative ukoliko je neophodno. U realizaciji ove aktivnosti neophodno je omogućiti razmenu podataka između CROSO i APR o ograncima privrednih društava. Neophodno je obavezivanje privrednih subjekata koji imaju poslovne ogranke da izvrše unos podatka prilikom elektronskog slanja jedinstvene prijave radnika u CROSO. Prema postojećoj evidenciji, podatak o mestu rada zaposlenog u evidenciji CROSO postoji za samo 10% zaposlenih.


S najvećim izazovom na tržištu rada se suočavaju ispitanici iz hemijske industrije, građevinske privrede i metalske i drvne industrije, imajući u vidu da se 18%, 16%, 15% i 15% anketiranih (respektivno) izjasnilo da aktuelna ponuda radne snage ne odgovara potrebama firme.

Pandemija zarazne bolesti COVID-19, uticala je da se na listi najtraženijih deficitarnih zanimanja prvi put pojavi i zanimanje softverskog inženjera, kao rezultat povećanja domaće i inostrane tražnje, razvoja digitalnog marketinga i elektronske trgovine, što je posledično dovelo i do umerenog rasta tražnje za dostavljačima – vozačima B kategorije.

Među ostalim deficitarnim kadrovima nije bilo značajnijih promena. Najveći udeo u okviru deficitarnih kadrova i dalje zauzimaju zanimanja iz mašinske i građevinske delatnosti, sa umerenim porastom tražnje za kadrovima iz industrije tekstila.

50%

36%

14%

Delimično odgovara – nema dovoljno adekvatnih kadrova

U potpunosti odgovara

Ne odgovara

Deficitarna zanimanja (20 najtraženijih)

Bravar, vozač C/E kategorije, varilac, mašinski inženjer, trgovac, inženjer elektrotehnike, šivač, mašinski tehničar, električar, kuvar, tesar, CNC operater, proizvodni radnici, vozač, stolar, konobar, građevinski inženjer, građevinski tehničar, krojač, montažer, rukovalac građevinskim mašinama, tehnolog, zidar, mesar, softverski inženjer.

22

Zaposlenost prema privrednim granama(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)


Izvor: Anketa PKS (n=1054).Napomena: Broj radno angažovanih u okviru privrednih grana rangiran je u opadajućem redosledu, počev od privredne grane sa najvećim procentualnim povećanjem broja radno angažovanih.

Zaposlenost prema veličini privrednog društva(u % anketiranih, u odnosu na prethodni kvartal)


10%

9%

76%

70%

13%

21%

10%

9%

76%

70%

13%

21%

18%

18%

72%

69%

10%

13%

18%

18%

72%

69%

10%

13%

19%

13%

68%

78%

13%

9%

19%

13%

68%

78%

13%

9%

31%

25%

56%

67%

13%

8%

31%

25%

56%

67%

13%

8%


Malo

Srednje

Veliko

Mikro





industrija


20% 73% 7%Trgovina



privreda



5% 74% 21%Turizam

24% 71% 5%Металска

индустрија

повећан непромењен смањен





20% 70% 10%Trgovina




privreda


11% 62% 27%Turizam



industrija


31%

25%

56%

67%

13%

8%



Вели

ко


31%

25%

56%

67%

13%

8%



Вели

ко


23

Privredne grane

Poljoprivredna proizvodnja

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Pojačati nacionalne subvencije za mere podrške ruralnom razvoju

Nacionalne subvencije za mere podrške ruralnom razvoju pojačati tako da se procenat podrške poveća i da minimalni procenti podrške iznose 60%, s tim da se u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, i za mikro i mala preduzeća procenat podigne do 70%, kao i kod privrednih subjekata gde su vlasnici žene ili mlađi od 45 godina. Predlog je i da se podignu maksimalne vrednosti investicija koje se mogu dobiti po zahtevu.

• Organizovanje mreže za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog poreklaU cilju sveobuhvatnosti procesa neophodna karika jeste podrška lokalnih samouprava i njihovih organa − komunalne policije u čijoj su nadležnosti sprovođenje i nadzor delatnosti zoohigijene, a na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/11, 104/16, 95/18). Podrška koju bi komunalna policija pružala u saradnji s nadležnim veterinarskim inspektorima, imala bi kao cilj unapređenje proizvodnje bezbedne hrane, koja je u osnovi značajna za pregovaračka poglavlja tih oblasti (o bezbednosti hrane, veterinarska pitanja), kao i za ekologiju i zaštitu životne sredine. Ističu se dva paralelna pristupa u sakupljanju i preradi sporednih proizvoda životinjskog porekla. Jedan je uređeni sistem između pravnih lica − veliki organizovani sistemi koji uključuju i trgovine i prerađivače robe (s proteklim rokom), i koji vrše odvajanje organskog od neorganskog dela. Sistem je organizovan na obostranu korist i zadovoljstvo klijenata, ali predstavlja i značajan doprinos unapređenju u oblasti cirkularne ekonomije u našoj zemlji. S druge strane, sakupljanje i prerada sporednih proizvoda životinjskog porekla (pre svega kategorije 1. i kategorije 2. ali i 3.), u situaciji velikog broja individualnih poljoprivrednih gazdinstava u oblasti stočarstva, predstavlja problem. Velikim delom problem su ruralna udaljena područja, koja istovremeno predstavljaju nutritivno vredan teren za uzgoj životinja (značaj biodiverziteta ruralnih krajeva).

• Avansno finansiranje zahtevaU nacionalne mere podrške ruralnom razvoju neophodno je uvrstiti i mogućnost avansnog finansiranja zahteva, kao i ispitati mogućnosti za uvođenje posebne mere podrške u vidu obezbeđenja obrtnih sredstava za pravna lica.

• Obrada zahteva IPARD programaUbrzati obradu zahteva za podršku IPARD programa. Ispitati mogućnost za izradu baze ili internet platforme gde bi svako od podnosioca Zahteva mogao da prati tok kretanja Zahteva kroz faze odobravanja u Upravi za agrarna plaćanja.

• Ispunjenje ekoloških uslova za korisnike IPARD programaRelaksirati zahteve za korisnike IPARD programa, posebno u delu koji je u vezi sa ispunjenjem ekoloških uslova. Isključiti iz obavezne dokumentacije dokumenta i potvrde koji se odnose na ispunjenje ekoloških standarda (pravna lica koja u poslovanju već rade po važećim standardima i propisimaveć se nalaze pod nadzorom i kontrolom ekološke inspekcije).

• Posebna mera za male proizvođače hraneKreirati posebne mere za male proizvođače hrane biljnog i animalnog porekla u skladu s postojećim Pravilnikom.

• Komasacija zemljištaUbrzati i dati veću podršku za komasaciju zemljišta.

• Uključivanje obavezne upotrebe sortnog sertifikovanog semena u sistem subvencija poljoprivrednim proizvođačima i ekonomska opravdanost istogPredlog je da se fiskalni račun, kao dokaz o kupljenom sertifikovanom semenu za setvu, prihvati za subvencije isto kao i fiskalni računi za đubrivo i naftu. Ovakvim merama povećala bi se upotreba sertifikovanog semena, a obezbedili značajno veći prinosi i kvalitet gajenih kultura. Uvesti podsticaje za semensku proizvodnju i sadni materijal, s obzirom na to da se posebno tokom vanrednog stanja potvrdio značaj sopstvene semenske proizvodnje

24

• Problemi u postupcima davanja u zakup poljoprivrednog zemljištaOgraničavanjem površina poljoprivrednog zemljišta za obradu do kapaciteta objekta za držanje životinja, vrši se destimulacija domaćih poljoprivrednika što dovodi do smanjenja proizvodnje, što sa sobom povlači i druge negativne posledice, imajući u vidu broj turnusa u toku godine i broj uslovnih grla na godišnjem nivou, koji je realno mnogo veći u odnosu na kapacitet objekta. (Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, „Službeni glasnik RS“, br. 16/17, 111/17, 18/19, 45/19).U situaciji pandemije COVID-19, ali i prisustva bolesti afričke kuge svinja, neophodno je razmotriti mogućnosti odlaganja avansnog zakupa poljoprivrednog zemljišta, po osnovu stočarstva; postupka davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, uzimajući u obzir i cene zakupa; pravo prečeg zakupa u živinarskoj proizvodnji; što hitnijeg donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i problema u postupku restitucije.

• Problem sa kojim se suočavaju ribari zbog nedefinisanog uslovnog grla za šaranske ribnjakeAktuelan je problem s kojim se suočavaju ribari zbog nedefinisanog uslovnog grla za šaranske ribnjake (Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, „Službeni glasnik RS“, br. 16/17, 111/17, 18/19, 45/19). I pored date mogućnosti da se ribnjaci uključe u pravo prečeg zakupa na osnovu člana 64a. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 65/08 − dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 − dr. zakon), tu odredbu nije moguće iskoristiti jer podzakonskim aktima nije definisano uslovno grlo za oblast ribarstva.

• Dodatne mere podrške ribarstvu zbog pandemije COVID-19Jednokratna pomoć ribnjacima od 60,00 din. po kilogramu ribe. Oslobađanje plaćanja vodarine registrovanim ribnjacima.Kontrola uvoza slatkovodne ribe (količine pri uvozu i istovar).

• Razmatranje mogućnosti uključivanja i velikih privrednih subjekata za dobijanje sredstava iz IPARD IINeophodno je razmotriti mogućnost da veliki privredni subjekti mogu konkurisati za dobijanje sredstava iz programa IPARD II. Bilo bi poželjno da se omogući i velikim pravnim licima da mogu dobiti sredstva za investicije u vezi sa očuvanjem životne sredine i održivo upravljanje resursima. Velika pravna lica bi trebalo da imaju mogućnost da koriste sredstva ovog programa za investicije u vezi sa zaštitom životne sredine i upravljanje otpadom (upotreba obnovljivih izvora energije, izgradnja i opremanje pogona / postrojenja za tretman otpadnih voda, upravljanje otpadom i sl.). Ova podrška bi u velikoj meri doprinela i postepenom prilagođavanju standardima EU u oblastima: higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i očuvanju životne sredine u održivom upravljanju resursima. Trenutno velika pravna lica nisu prepoznata u merama podrške ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede pa je neophodno omogućiti određeni vid podrške i ovim, za privredni sistem države, veoma važnim tržišnim akterima.

• Regulisanje statusa vodoprivrednih društavaNeophodno je regulisati status vodoprivrednih društava. Vodoprivredna društva Srbije posluju i po Zakonu o privrednim društvima, ali isto tako i od strane Ministarstva privrede imaju upute za poslovanje po Zakonu o javnim preduzećima, što je kontradiktorno i u praksi dovodi do brojnih nejasnoća u njihovoj primeni. Stoga se pojavljuje problem u poslovanju kao i mogućnostima za korišćenje mera podrške.

Radna snaga – deficitarnost

Vozač C/E kategorije, administrativni radnik, električar, tehnolog, zaštitar biljne proizvodnje, pekar, komercijalista, ribar, traktorista, proizvodni radnici.

25

Napomena: Anketirane kompanije imale su mogućnost višestrukog izbora.


Iskorišćenost kapaciteta privrede(u četvrtom kvartalu 2020. godine, % anketiranih)

Najznačaniji faktori za unapređenje poslovanja(% anketiranih)


Zaposlenost u odnosu na prethodni kvartal (% anketiranih)


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање

непромењено стање

смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање

непромењено стање

смањење

37%

14%

33%

33%

29%

53%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%20%

više od 30% do 50%

18%

više od 50% do 80%

37%


25%

57%

49%

39%

33%

29%

27%

27%

22%

20%

18%

18%

16%

12%













Podrška internacionalizacijiposlovanja

12%

75% 86%

14% 10%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje

4%

26


Zbog čega uvozite materijal iz inostranstva? (% anketiranih)

Prosečna struktura planiranih investicija



Napomena: Anketirani su imali mogućnost višestrukog izbora.


11%32%

53%

53%

37%16%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

9%27%

45%

45%

45%27%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

60%

40%

20%




32%

30%

27%

8%

2%


Domaća oprema

Uvozna oprema



27

Prehrambena industrija, piće i duvan

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Finansijska podrška za investicije u nabavku opreme i obrtna sredstva za prerađivačku industriju (prerada mesa, mleka, voća,

vina, povrća i industriju mlinsko-pekarskih proizvoda)U nacionalnim merama podrške prerađivačkom sektoru omogućiti finansijsku podršku za investicije u nabavku opreme i obrtna sredstva, za sve investicije čije su vrednosti manje od 100.000 evra, a da celokupnu ostalu podršku preko tog iznosa podrži IPARD program. Poseban zahtev je vezan za uključivanja podrške za mlinsko-pekarsku industriju koja nije prepoznata u postojećim merama podrške MPŠV, kao i IPARD programa.

• PDV na mesne prerađevineSmanjenje stope PDV-a na mesne prerađevine sa 20% na 10%, ujednačavanje stope PDV-a za sve proizvode hrane za životinje sa 20% na 10%, ukidanje stope PDV-a za zdravstvene usluge veterinara koji su u lancu zaštite zdravlja životinja koje ulaze u lanac ishrane:• Snižavanje stope PDV-a na veterinarske usluge

Neophodno je regulisati stope PDV-a na veterinarske usluge koje su zdravstvene usluge, jer se pružaju životinjama u cilju zdravstvene zaštite životinja. U lancu trgovine stočarskim proizvodima visok PDV ozbiljno opterećuje domaće sirovine za mesnu industriju. Zbog toga je smanjena potražnja za domaćim sirovinama i gotovim proizvodima (prerađevine od mesa).

• Snižavanje stope PDV-a na proizvode hrane za životinjeOpterećenje PDV-om je i zbog nejednakog oporezovanja sirovina koje ulaze u gotov proizvod hrane za životinje. Predloženo je da sve sirovine budu snižene na 10%.

• Problem izvoza usled afričke kuge svinja i uvođenje posebnih mera zaštite − prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina

1. Izvoz mesa i prerade od svinjskog mesa ograničen je usled afričke kuge svinja (AKS), uz zabranu izvoza naredne dve godine, počev od decembra 2019. godine kada je prekinuta obavezna vakcinacija protiv KKS. PKS je pokrenula Inicijativu za primenu mera posebne carinske zaštite – prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina.

2. Prioritetno usaglašavanje veterinarsko-tehničkih uslova između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, odnosno Republike Srbije i Republike Južne Koreje, Vijetnama i ostalih trećih zemalja Izvoz svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa nije protokolarno pokrenut niti uspostavljen s mnogim zemljama koje mogu biti značajno tržište za naše stočarstvo i industriju mesa. Neophodan je jasan uvid u uspostavljenu regionalizaciju Republike Srbije i potvrdu prihvatanja regionalizacije od nadležnih evropskih institucija, Ruske Federacije, odnosno zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza i Narodne Republike Kine.

3. Pojava afričke kuge svinja u Republici Srbiji prouzrokovala je prestanak izvoza svinjskog mesa i prerađevina u EU i CEFTA. U pitanju su proizvodi tarifnih oznaka 1601 i 1602 koji se odnose na proizvode od svinjskog mesa. Na osnovu Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, propisan je iznos posebne dažbine koja se plaća. Uvođenje posebnih mera zaštite prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina (za uvoz iz tarifnih oznaka 1601 i 1602 u visini od 0,50 centi). Carinska stopa za uvoz proizvoda pod navedenim tarifnim brojevima iz EU iznosi 0%, 6% i 9%.

• Podsticaji za izvoz mesa Uvođenje podsticaja na izvoz mesa na tržište EU i zemalja CEFTA sporazuma.

• Subvencije za tovUkidanje ograničenja za subvencije za tov.

• Regulisanje veterinarskog lekaNeophodno je izvršiti regulisanje veterinarskog leka posebnim Zakonom o veterinarskim lekovima i medicinskim sredstvima koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Primena lekova u veterinarskom sektoru odnosi se na različite vrste životinja, a pored različitosti vrsta, razlikuju se i mehanizmi utvrđivanja cena, jer pored zdravstvenog efekta, cena veterinarskog leka učestvuje u konačnoj ceni gotovog proizvoda stočarstva (predmet trgovine). Iskustvo sa zajedničkim zakonskim aktom, kojim se reguliše oblast humanih i veterinarskih lekova u Republici Srbiji, pokazuje da se potrebe veterinarskog sektora znatno razlikuju od potreba sektora lekova za ljude. Pored toga, cene veterinarskih proizvoda uglavnom su znatno niže u odnosu na cene lekova za humanu upotrebu, a u pogledu veličine i kapaciteta proizvodnje, veterinarska farmaceutska industrija je manja u odnosu na farmaceutsku industriju lekova za humanu upotrebu. U toku jula 2020. godine pokrenuta je inicijativa za dopune

28

podzakonskog akta u delu kojim se definiše kvalitet neophodnih uvoznih vakcina, i ima cilj regulisanje i normalizaciju tržišta važnim proizvodima koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini (zaustavljanje nestašice, zaustavljanje tržišnih kolebanja u stočarskoj proizvodnji, stopiranje daljeg razvoja nelegalnog tržišta veterinarskim lekovima itd.). Pored toga, iskustva i prakse Evropske unije, polazeći od zajedničke regulative za humane i veterinarske lekove (Direktiva EU 2001/82), nakon pet godina praćenja efikasnosti iste i na osnovu dobijenih rezultata funkcionisanja unutrašnjeg tržišta veterinarskih lekova u EU, dovele su do preispitivanja regulatornog okvira za veterinarske lekove, te je doneta Uredba (EU) 2019/6 o veterinarsko-medicinskim proizvodima radi usklađivanja zakonodavstava država članica EU.

• Predlog za dopunu Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2020. godini („Službeni glasnik RS“, broj 94/19)Predlozi za dopune odnosili su se na sledeće proizvode s tarifnim oznakama:• Sirovo jezgro kikirikija tarifne oznake 12 02 42 00 00 sa carinskom stopom 0 za potrebe konditorske industrije i industrije proizvoda od

kikirikija (dopis br.1002-1/15 od dana 11.02.2020);• Hibiskus i origano tarifne oznake 1211 90 86 55 sa eh naimenovanjem sa carinskom stopom 0% za proizvođače čajeva i začina (dopis br.

1001-2/12 od dana 10.03.2020);• Sušena šargarepa tarifne oznake 07 12 90 50 00 sa carinskom stopom 12,8% i sušeni crni luk tarifne oznake 07 12 20 00 00 sa carinskom

stopom 12,8% (10% u okviru kvote) (dopis br. 1001-2/12 od dana 10.03.2020).• Promene Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a

Izmeniti i dopuniti Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a u članu 2. kako bi isti bio usklađen sa odredbama novog Pravilnika o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina („Službeni glasnik RS“, broj 68/2016), u delu koji se odnosi na pekarske proizvode.

• Smanjenje stope PDV na flaširanu vodu sa 20% na 10%Smanjiti stopu PDV-a na flaširanu vodu sa 20% na 10% jer pripada kategoriji osnovnih životnih namirnica. Proizvođači mineralnih voda saglasni su da je iz kategorije osnovne životne namirnice potpuno neopravdano izuzeta flaširana voda. Najveći broj životnih namirnica oporezovan je po posebnoj stopi od 10% te je stav da ne postoji apsolutno nijedan validan razlog da se flaširana voda oporezuje po višoj stopi od 20%.

• Stimulativni obračun akcize za samostalne pivare • Stabilizacija akcize na pivo za 2021. i 2022. godinu

Svake godine akciza se prilagođava indeksu potrošačkih cena (inflaciji) i već godinama raste. Dosad su teret akciza snosile pivare, da cene proizvoda ne bi rasle i da se teret troškova ne prenosi na krajnje potrošače. Njegovom stabilizacijom omogućila bi se veća predvidljivost i lakše poslovanje, bez negativnog uticaja na zaposlene i krajnje potrošače.

• Suzbijanje nelegalnog prometa jakim alkoholnim pićimaNeophodno je aktivnije raditi na rešavanju problema prodaje jakih alkoholnih pića bez akciznih markica.

• Smanjenje PDV-a na 10% za pivo u HoReCa sektoruSektor HoReCa pretrpeo je najveći udar pandemije COVID-19. Predstavnici industrije piva zalažu se za smanjenje PDV-a na pivo koje se prodaje u HoReCa sektoru.

• Uspostavljanje sistema subvencionisanja troškova kirije od strane Vlade Srbije za HoReCa sektorDa bi olakšali rad i pomogli opstanku HoReCa sektora da preživi u ovom kriznom periodu, predlaže se da Vlada RS koncipira predlog subvencija za zakup poslovnog prostora za sektor HoReCa. Troškovi zakupa prostora značajna su stavka svakog od preduzetnika i jedan su od ključnih elemenata od kojih zavisi poslovanje ugostiteljskih objekata.

• Naknada akcize za bačve piva kojima je istekao rok zbog zabrane rada HoReCa tokom pandemije COVID-19S obzirom na to da su pivare, kao i njihovi kupci (prodavnice i barovi), pre izbijanja pandemije računali na normalno poslovanje i s tim u vezi planirali i naručivali standardne količine piva, vanredno stanje prouzrokovalo je prestanak takvog poslovanja i mnogo bačvi (ako ne i sve) piva koje su isporučene nisu prodate (pivo ima kraći rok trajanja, a da bi napunili bačve novim pivom, većina ugostitelja mora prvo isprazniti postojeće bačve). Predlog je da se vrati akciza na točeno pivo koje je pivara isporučila, a koje je u pomenutom periodu propalo.

29

• Omogućiti povraćaj plaćenih akciza od 50% za prethodnu godinu za zanatske pivareTokom perioda izolacije najveću štetu su pretrpele zanatske pivare jer nisu uspele da realizuju prodaju gotovih proizvoda. Kako bi se omogućio njihov opstanak i dalji rad neophodno je obezbediti neki vid podrške. Predlog je da se podrška realizuje povraćajem sredstava koje su one uplatile prethodne godine na račun akciza u iznosu od 50%. Na taj način se na jednostavan način može realizovati pomoć koja je lako proverljiva i nije finansijski opterećujuća za Vladu.

• Obračun akcize za pivo po plato metodiPlato metoda izračunavanja akcize na pivo bolji je način za utvrđivanje stvarne vrednosti piva. Na taj način se pivu daje veća vrednost, jer se uzima u obzir količina ekstrakta u pivu, a ne alkohol. Metodologiju koristi 16 država članica EU, koje su kao i Srbija vodeći proizvođači piva. U planu je da studija akciznih politika komparativnih zemalja, kako bi se bliže utvrdio optimalni mehanizam, ali i iznos akcize za Srbiju, sa ciljem da se, koristeći ove prakse, pronađe rešenje koje će povećati prihod budžeta Republike Srbije, omogućiti rast industrije i na prvom mestu imati interese potrošača.

• Umanjenje akciza za male pivare (ispod 10.000 hektolitara)Na ovaj način dodatno bi se pomogao položaj i opstanak malih zanatskih pivara, po modelu koji je sličan u ostalim zemljama u kojima postoje male pivare. Zahvataju mali procenat tržišta, ispod 1%, a daju posebnost i specifičnost turističkoj ponudi Srbije.

• Primena depozitnog sistema po zaključcima studijeU toku je istraživanje o modelu uvođenja depozitnog sistema u Srbiji kako bi svi imali relevantne pokazatelje za donošenje odluke o modelu koji će se pripremiti u Srbiji. Osim predstavnika pivarske industrije i ostale industrije koje u svojim operacijama raspolažu ambalažom, uključene su u izradu dve studije koje za cilj imaju: 1) analizu postojećeg sistema za ambalažni otpad i 2) analizu mogućnosti implementacije depozitnog sistema u Srbiji. Brojni pokušaji brzog rešavanja rezultirali su nerazumevanjem razmera problema i troškova njegove primene. Predlog je da se dalji koraci u implementiranju depozitnog sistema preduzimaju po zaključcima studija.

• Uspostavljanje inspekcijskih organa fitosanitarne i veterinarske na graničnim prelazima na kojima ne postoje


Proizvodnja pića i duvana: destilater, vozač C/E kategorije, mašinski tehničar.

Proizvodnja prehrambenih proizvoda: mesar, vozač C/E kategorije, trgovac, pekar, veterinar, magacioner, proizvodni radnici, električar, mašinski tehničar, ekonomista, mašinista, bravar, mikrobiolog, konobar, elektrotehničar, energetičar, fizički radnici.

30



39%

16%

32%

29%

29%

54%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

61%

43%

43%

38%

37%

35%

35%

35%

34%

28%

26%

18%

17%














do 30%5%

više od 30% do 50%

20%

više od 50% do 80%

49%


26%

22%

68%80%

10% 13%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje

7%






31



36%21%

43%

46%

21%33%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

31%10%

44%

63%

25% 27%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

52%

43%

30%

30%

4%






39%

30%

23%

6%

3%

Uvozna oprema

Domaća oprema









32

Industrija prerade drveta, proizvodnja nameštaja i papira

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Subvencije za ugradnju peći za pelet

Omogućiti da kupovina i ugradnja peći na pelet bude pristupačnija kroz sistem subvencija za ugradnju peći na pelet − biomasu za prelazak na čista goriva za grejanje. Potrebno je ubrzati navedenu aktivnost.

• Mere kontrole kvaliteta peleta iz uvoza Uvesti stroge mere kontrole kvaliteta peleta iz uvoza, kao i kontrolu sive ekonomije u ovoj oblasti poslovanja.

• Mere kontrole kvaliteta drveta iz državnih šuma Mere kontrole kvaliteta drveta iz državnih šuma odnosi se na sortiment koji kupuju kompanije koje su pretežno izvoznici. Kvalitet drveta bitan je za opstanak proizvoda na tržištu.

• Uvođenje posebnih podsticaja u industriji prerade drveta Predlog razmatranja uvođenja posebnih podsticaja za sektor prerađivačke industrije (šifre 16.22 Proizvodnja parketa i podnih obloga i 16.23 Proizvodnja ostale građevinske stolarije i elemenata, kao i oblast 31 Proizvodnja nameštaja) kroz odobrenje većeg procenta bespovratne pomoći u sufinansiranju nabavke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta kroz sredstva podsticaja, uz uvođenje posebnih dodatnih podsticaja za preduzeća koja se bave izvozom u navedenim delatnostima.

• Modernizacija mašina za rad i tehnologije proizvodnje Predstavnici industrije papira posebno navede potrebu modernizacije mašina za rad i kreiranja posebnih namenskih podsticaja za ovu granu privrede. Podsticanje usavršavanja tehnologije proizvodnje i olakšavanje pristupa istim (manje firme nemaju mogućnost zapošljavanja kadra koji će biti zadužen samo za praćenje pojava novih tehnologija, podataka kako su one uticale na proizvodnju, proizvode i na kraju, na prihod, kao ni zapošljavanje kadra koji će biti zadužen samo za inovacije u proizvodnji, jer ne postoje dovoljna sredstva). S druge strane, bolja je dostupnost studija i prezentacija, kao i razmena iskustava uspešnih velikih firmi (kako domaćih tako i stranih).

• Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata Predloženo da jedna od mera za ublažavanje krize za drvnu industriju bude i inicijativa da se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, između javnog sektora i privrednih subjekata, prolongiraju ili da se ne zaračunava kamata.


Prerada drveta i proizvodi od drveta: stolar, vozač, drvni tehničar, magacioner, tehnolog, montažer, trgovac, mašinski inženjer, ekonomista, viljuškarista, proizvodni radnici, mehaničar, bravar, vozač C/E kategorije, električar, rukovodilac proizvodnje, fizički radnici, mašinski tehničar, elektrotehničar, CNC operater, lakirer, farbar.

Proizvodnja papira i proizvoda od papira: štampar, grafički radnik, mašinski tehničar, elektrotehničar, mašinski inženjer, inženjer elektrotehnike, fizički radnici, rukovodilac mašine, električar, bravar.

Proizvodnja nameštaja: tapetar, stolar, drvni tehničar, CNC operater, lakirer, bravar, farbar, varilac, mašinski tehničar, šivač, vozač C/E kategorije, krojač, elektroničar, montažer.

51%

49%

45%

44%

43%

37%

34%

32%

29%

26%

23%

23%

22%














33



41%19%

32%

43%

27%38%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%7% više od 30%

do 50%8%

više od 50% do 80%

46%


39%

25% 18%

64% 76%

11% 6%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






34



29% 22%

42% 52%

28% 26%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

38%

12%

41%

56%

21%32%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

53%

44%

35%

24%

21%






36%

29%

22%

10%

4%

Uvozna oprema


Domaća oprema








35

Industrija tekstila, odeće, kože i obuće

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Formiranje grupe industrijskih sektora koji bi se uvrstili u niskoaukumulativne privredne grane

Targetirati sve niskoakumulativne privredne grane i na određeni period smanjiti procenat poreza na zarade. Predloženu aktivnost sprovesti kao srednjoročnu ekonomsku meru.

• Svrstavanje proizvođača tekstilnih proizvoda u Program podrške za ulazak u lance dobavljača Program sprovodi Razvojna agencija Srbije i trenutno su programom obuhvaćeni proizvođači iz industrije metala, elektroindustrije, industrije plastike i gume. Kroz ovaj Program povezati male privredne subjekte koji mogu vršiti uslužne poslove za velike proizvođače tekstilnih proizvoda.

• Kontrola kvaliteta tekstilnih proizvoda Neophodno je uvesti kontrolu kvaliteta uvoza tekstilnih proizvoda i kvaliteta tekstilnih proizvoda na domaćem tržištu.

• Kontrola deklarisanja tekstilnih proizvoda Neophodno je uvesti redovne kontrole na terenu nadležnih inspekcijskih službi.

• Kontrola i carinjenje robe na osnovu realnih uvoznih cena Kontrola i carinjenje robe na osnovu realnih uvoznih cena predstavlja veliki problem domaćim proizvođačima tekstilnih proizvoda zato što se, prilikom uvoza, iskazuju i po nekoliko puta niže cene od njihove stvarne vrednosti.

• Subvencije za odlaganje i reciklažu tekstilnog otpadaU ovom momentu primetan je nedostatak kapaciteta kod privrednih društava koja se bave pravilnim odlaganjem tekstilnog otpada. Potrebno je obezbediti finansiranje kako bi se povećali postojeći kapaciteti za preradu i odlaganje.

• Refundacija dela troškova sertifikacije i resertifikacijeKroz poseban program omogućiti refundaciju troškova sertifikacije i resertifikacije sistema menadžmenta upravljanja kvalitetom, kao i refundaciju troškova implementacije specifičnih standarda za industriju tekstila, kože i obuće.


Proizvodnja tekstila: tekstilni radnici, modelar, konstruktor, šivač, krojač.

Proizvodnja odevnih predmeta: šivač, krojač, tekstilni radnici, modelar, konfekcionar, proizvodni radnici, tekstilni inženjer, električar, mehaničar, trgovac.

Proizvodnja kože i predmeta od kože: obućar, šivač, proizvodni radnici, kožarski tehničar, krojač.

36



28% 31%

23% 25%

49% 44%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%8%

više od 30% do 50%

14%

više od 50% do 80%

51%


27%

51%

49%

43%

42%

37%

31%

30%

27%

26%

24%

22%

16%

13%














17% 15%

72%65%

11% 20%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






37



26% 32%

28%

38%

47%30%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

23% 23%

37% 42%

40% 35%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

56%

50%

25%

22%

22%






35%

25%

19%

16%

6%

Uvozna oprema



Domaća oprema







38

Hemijska industrija, proizvodi od gume, plastike i ostalih nemetalnih minerala

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja • Regulacija upotrebe plastičnih kesa

Potrebna je savremenija i sveobuhvatnija regulacija upotrebe plastičnih kesa. Sa tim ciljem Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS radilo je na izradi novog Pravilnika o tehničkim uslovima za plastične kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a koji je kao nacrt upućen Ministarstvu zaštite životne sredine. Primenom Pravilnika bi se na tržištu Srbije jasno definisali materijali i debljine plastičnih kesa koje se stavljaju u promet i matrijali i debljine čija upotreba treba da se smanji ili potpuno zabrani, a sve u skladu sa Direktivama EU.

• Redizajnirati rešenje ekološke takse po kilogramu uvezenog ili proizvedenog proizvodaUredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada obračunavala se ekološka taksa po kilogramu uvezenog ili proizvedenog proizvoda. Sada su obaveze plaćanja definisane i Zakonom o naknadi za korišćenje javnih dobara i deo su prihoda budžeta RS. Nakon deset godina primene, potrebno je redizajnirati rešenje radi smanjenja troškova poslovanja privrede, jačanja njene konkurentnosti, transparentnog trošenja zelenog novca, prikupljenog od taksi i uspostavljanja odgovornog i pravičnog sistema za sve učesnike na tržištu. S obzirom na to da u Srbiji počinje realizacija kineske i japanske investicije proizvodnje guma, uz već značajno razvijenu proizvodnju pneumatika, potrebno je uvesti održiv model naknada kroz produženu odgovornost proizvođača. Proizvođači i uvoznici bi se, kroz sistem kolektivnog operatera, udružili u sistem i međusobno kontrolisali u plaćanju naknada, odgovorno upravljali novcem, podsticali reciklažu, stvaranje nove vrednosti, kao i otvaranje zelenih radnih mesta.

• Položaj proizvođača etanola u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTAProizvođači etanola nalazi se u neravnopravnom položaju u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTA, s obzirom na to da proizvod mogu da prodaju samo krajnjim korisnicima. Proizvođači iz CEFTA preko distributera, odnosno uvoznika, imaju pristup većem broju potrošača. Neophodno je koncipirati mere za unapređenje položaja proizvođača etanola u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTA.

• Savet za kvalitet i bezbednu upotrebu dezinfekcionih sredstava u Republici Srbiji S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju upotreba dezinficijenasa je prepoznata kao ključna u sprečavanju širenja zaraze izazvane pandemijom koronavirusa. U toku vanrednog stanja privreda je identifikovala potrebu da se pri PKS Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala, osnuje Savet za kvalitet i bezbednu upotrebu dezinfekcionih sredstava u Republici Srbiji. Članove Saveta čine predstavnici: Ministarstva zaštite životne sredine, Ministartsva zdravlja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“, predstavnici Grupacije proizvođača biocidnih proizvoda i predstavnici Udruženja.

Osnovni zadaci Saveta obuhvataju:• Pokretanje inspekcijskog nadzora i kontrolisanje dezinficijenasa koji su stavljeni u promet na tržište Republike Srbije bez Rešenja o upisu u

Privremenu listu, • Edukaciju zaposlenih u hotelima, vrtićima, školama, gerontloškim centrima u vezi sa tenderima i šta je sve neophodno da bude navedeno u

zahtevu za tender, kao i edukacija korisnika/potrošača o bezbednoj upotrebi dezinficijenasa,• Uključivanje labaratorija u rad Saveta kako bi se podigla svest predstavnika labaratarija u vezi sa ulaganjem u odgvarajuće standarde i metode

kako bi ispitivanje dezinficijenasa bilo adekvatno, a rezultati o efikasnosti uporedivi.

39


Proizvodnja proizvoda od gume i plastike: proizvodni radnici, mašinski inženjer, inženjer elektrotehnike, šivač, automatičar, elektroničar, mašinski tehničar, elektrotehničar, konfekcionar, CNC operater, metaloglodač, bravar, računovođa, električar, softverski inženjer, krojač, strugar, mehatroničar.

Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala: inženjer tehnologije stakla, tehnolog, hemijski tehničar, staklar, kamenorezac, fizički radnici, mašinski tehničar, proizvodni radnici, vatrostalni zidar, mašinski inženjer.

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda: hemijski tehničar, tehnolog, mašinski tehničar, tehnolog, elektroničar, automatičar, bravar, vozač C/E kategorije, mašinski inženjer, građevinski inženjer, inženjer elektrotehnike, bravar, gumar, varilac, automatičar, elektroničar, mašinski inženjer, proizvodni radnici.

40



38%20%

29%

34%

33%46%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%10%

više od 30% do 50%

16%

više od 50% do 80%

43%


31%

57%

57%

42%

41%

34%

34%

31%

31%

30%

26%

24%

22%

21%














21% 18%

71% 74%

8% 8%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






41



27% 28%

41% 44%

32% 28%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

25%16%

54%57%

20% 28%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

50%

33%

25%

17%

8%






46%

26%

17%

9%

2%

Uvozna oprema


Domaća oprema








42

Metalska i elektro industrija

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Podrška domaćoj proizvodnji

S obzirom na posledice pandemije COVID-19, domaći proizvođači očekuju podršku države kako bi im bilo omogućeno veće učešće u infrastrukturnim projektima koji su finansirani iz budžeta. Kako bi se smanjila potencijalna opasnost od otpuštanja radnika, potrebno je pronaći odgovarajući model podrške domaćoj privredi u vidu dobijanja poslova i većeg angažovanja.

• Izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina za tarifnu oznaku 7213 91 49 00Upućena je inicijativa za izuzimanje iz Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina za tarifnu oznaku 7213 91 49 00 (toplo valjana žica u koturovima, od gvožđa ili nelegiranog čelika).

• Inicijativa za odlaganje redovnog godišnjeg popisPrivrednoj komori Srbije obratila su se privredna društva sa zahtevom za odlaganje godišnjeg popisa imovine, usled otežanih uslova poslovanja izazvanih širenjem zarazne bolesti COVID–19. Privredna komora Srbije obratila se Ministarstvu finansija sa molbom da u okviru svoje nadležnosti razmotre iznete činjenice i omoguće privrednim subjektima odlaganje godišnjih popisa sve dok se ne budu stekli uslovi za to.


Proizvodnja osnovnih metala: livac, mašinski inženjer, softverski inženjer, varilac, metalski tehničar, inženjer elektrotehnike, metalurški inženjer, master inženjer mašinstva.

Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina: bravar, varilac, metalostrugar, mašinski inženjer, CNC operater, inženjer elektrotehnike, livac, građevinski inženjer, rukovalac mašine, montažer, viljuškarista, vozač C/E kategorije, elektrotehničar, rukovalac građevinskim mašinama, menadžer, kalioničar, kovač, metaloglodač, softverski inženjer, elektroničar, električar, stolar, šivač, mašinski tehničar.

Proizvodnja električne opreme: montažer, varilac, električar, mašinski tehničar, strugar, bravar, CNC operater, mašinski inženjer, tehnolog, elektroinženjer energetike, električar, inženjer elektrotehnike, elektrotehničar.

Proizvodnja mašina i opreme: varilac, bravar, inženjer elektrotehnike, softverski inženjer, mašinski inženjer, metalostrugar, mašinski tehničar, CNC operater, montažer, proizvodni radnici, elektroničar, elektrotehničar, tehnolog, brusač, menadžer, elektroničar, metaloglodač, CNC programer, konstruktor, inženjer energetike.

Proizvodnja motornih vozila i drugih saobraćajnih sredstava: varilac, bravar, mašinski inženjer, autoelektričar, aviomehaničar, avioelektričar, avioelektroničar, aviofarbar, CNC operater, farbar, montažer, limar, strugar, alatničar, softverski inženjer, proizvodni radnici, električar.

43



50%30%

26%

36%

25%34%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%7%

više od 30% do 50%

16%

više od 50% do 80%

43%


34%

59%

49%

40%

35%

35%

34%

34%

32%

31%

25%

22%

20%

19%














28% 24%

63% 71%

10% 5%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






44



38% 31%

36% 42%

26% 27%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

33%24%

42% 59%

25% 17%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

52%

50%

28%

24%

20%






37%

28%

21%

11%

3%

Uvozna oprema


Domaća oprema








45

Građevinska privreda

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Zakon o planiranju i izgradnji

Usaglasiti Zakon o planiranju u izgradnji i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu na način da postupak izrade i potvrde Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ne usporava (ili ne ometa) postupak za pribavljanje građevinske dozvole.

• Inicijativa za rešavanje trenutne situacije u primeni Centralne evidencije objedinjene procedure • Raditi i dalje na ubrzanju procedura pri izdavanju lokacijskih uslova; • Uspostaviti potpunu digitalizaciju u radu u ovoj oblasti, odnosno ukinuti svaku vrste direktnog kontakta podnosioca zahteva i obrađivača

predmeta;• Poboljšati transparentnost urbanističkih projekata, u smislu pravovremenog obaveštavanja javnosti o uvidu u urbanističke planove; • Izraditi jedinstvene smernice za obrađivače u postupanju (u praksi se privrednici suočavaju s problemima tokom obrade njihovih predmeta

− različita tumačenja propisa, zahtevanje naknadnih dopuna dokumentacije i sl.).• Suzbijanje sive ekonomije u delatnosti građevinarstva

• Poboljšanje položaja domaćih kompanija na tržištu, kroz mere kontrole kako bi se suzbila nelojalna konkurencija, ali i povećala sigurnost investitora i izvođača radova;

• Postaviti jedinstvene kriterijume za definisanje poslovno-tehničkih kriterijuma u postupcima izbora najpovoljnijih ponuđača.• Mašine i oprema

• Omogućiti subvencije ili uvesti određene vrste olakšica za kupovinu novih mašina i opreme; • Identifikovati probleme i pojačati inspekcijski nadzor, kako u kontroli proizvoda koji se pojavljuju na tržištu Republike Srbije i ugrađuju na

gradilištima, tako i u sferi građevinskih radova i radnika; • Uvesti olakšice za izgradnju ekoloških i energetski efikasnih objekata.

• Inicijativa za izmenu uslova za snabdevanje gasom fabrika koje se bave proizvodnjom građevinskog materijala• Inicijativa za obezbeđenje mera podrške za kupovinu stanova

Narodna banka Srbije (NBS) usvojila je dopune Odluke o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, čime su stvorene regulatorne pretpostavke za izdvajanje manjeg učešća potrebnog za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana od 10%. U okviru seta privremenih mera NBS je u avgustu usvojila predlog o stambenom kreditiranju novogradnje, tako što predmet stambenog kreditiranja, pored potpuno izgrađenih stanova, mogu biti i:• stambeni objekti u izgradnji bez obzira na stepen završenosti ako je reč o projektnom finansiranju banke kod kojih je Građevinska direkcija

Srbije nosilac građevinske dozvole ili su u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica;• stambeni objekti u izgradnji koji su najmanje 60% završeni ako je reč o projektnom finansiranju druge banke ili o projektu investitora

pravnog lica.Dosad minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu bilo moguće finansirati stambenim kreditima banaka iznosio je 80%. Banke će usvojeni set mera moći da primenjuju do kraja 2021. godine.

• Predlog izmena i dopuna Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 41/20 i 43/20)

• Predlog izmena i dopuna Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Službeni glasnik RS“, broj 62/2019) Predlog se odnosi na uvođenje mogućnosti elektronskog vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige.

46


Niskogradnja i hidroradnja: rukovalac građevinskim mašinama, tesar, građevinski inženjer, armirač, građevinski tehničar, asfalter, zidar, vozač C/E kategorije, varilac, inženjer elektrotehnike, mašinista, saobraćajni inženjer, vodoinstalater, montažer, specijalista za mostove, brodar, mehaničar, fizički radnici, mašinski inženjer, bravar, automehaničar, inženjer geodezije.

Visokogradnja: zidar, tesar, građevinski tehničar, armirač, građevinski inženjer, vozač C/E kategorije, keramičar, mašinista, inženjer elektrotehnike, mašinski inženjer, varilac, bravar, vodoinstalater, rukovalac, građevinskim mašinama, moler, betonirac, limar.

Proizvodnja građevinskog materijala: bravar, električar, betonirac, armirač, vozač C/E kategorije, građevinski inženjer, inženjer elektrotehnike.

• Refakcija akcize na električnu energiju koja je korišćena u mineraloškom procesu proizvodnje cementa, koja je jedan od početnih procesa u proizvodnji građevinskih materijala

• Razmotriti mogućnost posebnih namenskih subvencija i kreditiranja od strane države u delatnostima građevinske privrede • Inicijativa za poboljšanje CEOP procedura uočenih u procesu primena• Incijativa za izmenu i dopunu Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik RS“, broj 53/97)

sa regulativom Evropske unije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

47



28%12%

44%

38%

28%51%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%12%

više od 30% do 50%

15%

više od 50% do 80%

33%


40%

48%

46%

38%

38%

33%

32%

32%

32%

24%

22%

20%

15%

8%














14% 15%

72% 67%

14% 18%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






48



31% 23%

38% 46%

31% 31%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

13% 10%

81%

65%

6%26%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

56%

44%

22%

11%





35%

34%

25%

5%

2%


Uvozna oprema

Domaća oprema








49

Saobraćaj

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Ministarstvu finansija upućen je Predlog novih mera podrške sektoru drumskog putničkog saobraćaja, za prevazilaženje

negativnih posledica nastalih usled COVID-19:• otpis iznosa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u sektoru putničkog saobraćaja za tri meseca (mart, april i maj 2020), • povećanje refakcije na 20 dinara po litru goriva kao trajna mera koja će predstavljati dugoročno rešenje problema sive ekonomije.

• Subvencionisanje nabavke vozila koja koriste ekološka goriva u poslovne svrhe Razmotriti subvencionisanje nabavke vozila koja koriste ekološka goriva u poslovne svrhe, kao i potvrde istraživačkih centara u Srbiji kako bi se ukazalo na neophodnost uvođenja obaveznog korišćenja vozila na ovaj pogon.

• Povraćaj prava na refakciju akcize na gorivo koje se koristi u unutrašnjem rečnom transportu• Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je inicijativa za produženje prelaznog perioda za potpuno

uspostavljanje svih linija i izmenama i dopunama Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 – član 12 st. 4. i 5. od 25.01.2021. godine


Broj prevezenih putnika u drumskom, rečnom i vazdušnom saobraćaju: vozač D kategorije, vozač C/E kategorije, vozač B kategorije, saobraćajni tehničar, automehaničar.

Količina prevezene robe u drumskom, rečnom i vazdušnom saobraćaju: vozač C/E kategorije, vozač B kategorije, automehaničar, logističar, mašinski inženjer, saobraćajni inženjer, mašinski tehničar, mornar, brodsko osoblje, varilac, bravar, montažer, dispečer.

50

Saobraćaj


22% 22%

22%

49%

57%

29%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%20%

više od 30% do 50%

29%

više od 50% do 80%

32%


19%

54%

49%

43%

42%

35%

35%

28%

25%

23%

22%

19%

14%

10%














9% 9%

72% 75%

19% 16%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






51

Saobraćaj


34%16%

31%50%

34% 34%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

23% 17%

47%50%

30% 33%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

40%

33%

33%

20%

7%






34%

25%

19%

16%

5%

Uvozna oprema

Domaća oprema









52

Trgovina

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Proširiti sistem podsticaja za privredne subjekte u delatnosti trgovine koji se bave maloprodajom i veleprodajom, od kojih je

veliki broj bio zatvoren(Na primer: pijace, tržni centri)

• Strogo poštovanje ispisa na deklaracijama proizvoda• Produžetak i povećanje raspoloživih sredstava za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške malim i srednjim

preduzećima za nabavku opreme za 2021. godinu, a koji se sprovodi preko Ministarstva privrede• Poštovanje i primena člana 34. Zakona o trgovini, u kojem se ističe da svaka roba mora biti označena mašinski čitljivom oznakom

(GTIN identifikacijom, QR kodom, itd.)• Održati sistem subvencija (nacionalne mere, IPARD) u vezi sa nabavkom novih poljoprivrednih mašina i opreme• Rokovi za podnošenje prijave na konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije traju bar 60 dana i da se ne skraćuju

budžeti za finansiranje nabavke mehanizacije i opreme za poljoprivredu


Promet robe u trgovini na malo: trgovac, magacioner, komercijalista, vozač C/E kategorije, php programer, knjigovođa, administrativni radnik, marketing menadžer, softverski inženjer, higijeničar, poslovođa, mesar, proizvodni radnici.

Promet robe u trgovini na veliko: vozač C/E kategorije, trgovac, mašinski tehničar, alatničar, električar, fizički radnici, magacioner, vozač B kategorije, CNC operater, farmaceut, tehnolog, regler.

Promet robe u trgovini na veliko i malo, u vezi sa motornim vozilima i motociklima: mehaničar, autolimar, automehaničar, trgovac, vulkanizer, farbar, magacioner, metaloglodač, metalostrugar, keramičar, građevinski tehničar, varilac, autoelektričar, dijagnostričar, električar, limar, komercijalista.

53

Trgovina


45%

16%

20%

24%

35%

59%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%4%

više od 30% do 50%

14%

više od 50% do 80%

51%


31%

64%

42%

40%

39%

39%

39%

33%

27%

26%

25%

20%

20%

13%














20% 20%

73% 70%

7% 10%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje






54

Trgovina


27%16%

43%52%

30% 32%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

45%

19%

35%

49%

20%32%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

61%

57%

39%

9%

4%






44%

22%

17%

14%

3%


Uvozna oprema

Domaća oprema








55

Turizam i ugostiteljstvo

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Zakon o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi

Inicijativa da se Zakon o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi dopuni i obuhvati sezonsku radnu snagu u sektoru turizma i ugostiteljstva. Dopuna zakona o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi daje veću fleksibilnost po pitanju odnosa prema zaposlenima. Ovo je od posebne važnosti kako bi se kreirala socijalna politika za zaposlene koji su otpušteni sa privremenih ugovora. Očekuje se umanjeno povećanje okupiranosti hotela do kraja godine i prvog kvartala 2021. godine sa povećanjem okupiranosti na 50% od drugog kvartala 2021. pa do sredine godine. Sezonska radna snaga u turizmu i ugostiteljstvu podrazumeva sezonalnost na nedeljnom nivou, tj. na dane petak, subota, nedelja; a ne na određene periode u toku godine.

• Umanjenje stope PDV sa 20% na 10% na hranu i piće koja se uslužuje u hotelima, restoranima i brodovima koji krstareUmanjenje stope PDV sa 20% na 10% na hranu i piće koja se uslužuje u hotelima, restoranima i brodovima koji krstare (imajući u vidu da PDV na usluge smeštaja iznosi 10%). Promet alkoholnih pića opao je više od 80% u svim kanalima prodaje. Sa ovom merom bi se pored HoReCa sektora podržali proizvođači i veletrgovci alkoholnih pića. Mera se može odnositi i samo na domaće proizvođače pića- zbog stimulacije domaće proizvodnje.

• Suspendovanje postojećih restriktivnih poreskih meraSuspendovanje postojećih restriktivnih poreskih mera, u segmentu plaćanja ugostiteljskih usluga, imalo bi pozitivan uticaj na poslovanje, s obzirom na to da bi doprinelo povećanju tražnje za ovim uslugama, pri čemu bi privreda finansirala HoReCa sektor. Predloženim merama, ugostiteljske usluge bi pojeftinile za privredne subjekte za oko 35%, što ostavlja dovoljno prostora da se svi prilagode novim okolnostima poslovanja u narednom periodu. Predložena suspenzija restriktivnih odredbi, koje se tiču neodbitka prethodnog PDV (član 29. Zakona o PDV-u) i nepriznavanja troškova reprezentacije za porez na dobit, treba da bude vremenski ograničena, a ne trajna. U cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba, suspenzija restriktivnih poreskih normi trebalo bi da se uslovi isključivo bezgotovinskim načinom plaćanja, kako bi se i osiguralo da troškovi jednog dela privrede predstavljaju prihode ugostitelja, te da se na taj način određena sredstva vrate u budžet (bezgotovinskim plaćanjem bi se kontrolisalo izdavanje fiskalnih računa i obračun PDV-a).

• Porezi i druge dažbine za nastup stranih umetnikaUkinuti obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina za nastup stranih umetnika, kako bi se stimulisao dolazak atraktivnih izvođača i ojačao kulturni turizam. Mađarska i Rumunija imaju 0% opterećenja honorara stranih umetnika, dok je u Srbiji 20% stopa oporezivanja ovih honorara.

• Predlog samoodržive mere za podsticaj tražnje i potrošnje u ugostiteljstvu Predlog uvođenja vaučera za topli obrok, što je model je prisutan u nekim zemljama EU u različitim modalitetima.


Ugostiteljstvo: kuvar, konobar, ugostiteljski radnici, pomoćni kuvar.

Turizam: kuvar, konobar, negovateljica, ugostiteljski radnici, električar, bravar, moler, menadžer, sobarica.

56



19%30%

18%

29%

63%42%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećan

nepromenjen

smanjen

do 30%52%

više od 30% do 50%

28%

više od 50% do 80%

20%

48%

45%

36%

36%

32%

29%

25%

18%

17%

17%

14%

10%

8%














11%

74% 62%

21% 27%

realizacijaQ4 2020.

očekivanjeQ1 2021.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje

5%






57




40%

37%

12%

8%

3%

Domaća oprema



Uvozna oprema


58

Metodološke napomene

Promet. Promet u proizvodnim i uslužnim delatnostima odnosi se na kretanje poslovnih prihoda privrednih subjekata. Promena ostvarene vrednosti poslovnih prihoda se izražava u procentima (%). Poslovni prihodi su prihodi koje je privredni subjekt ostvario iz poslovanja, usko vezani za delatnost kojom se bavi. Sastoje se od prihoda od prodaje robe, prihoda od prodaje proizvoda i usluga, prihoda od premija, subvencija, donacija i drugih poslovnih prihoda (po osnovu zakupnina, članarina i dr).

Iskorišćenost kapaciteta. Ocena stepena iskorišćenosti kapaciteta se vrši na osnovu odnosa realizovanog obima proizvodnje, odnosno usluga prema obimu proizvodnje, odnosno usluga prilikom najviše mogućeg tehničkog korišćenja instalirane opreme. Posebna podoblast se odnosi na faktore koji utiču na iskorišćenost kapaciteta.

Spoljnotrgovinska aktivnost. Kod poslovanja sa inostranstvom podela je izvršena prema stavovima i mišljenju privrede u vezi sa izvoznim potencijalima i uvoznim potrebama. Ocena izvoznog potencijala obezbeđuje se dobijanjem odgovora na pitanja u vezi sa stavovima o očekivanoj promeni izvoza kao i strukturi plasmana na domaćem i inostranom tržištu. Postojeće i procenjene uvozne potrebe dobijaju se putem odgovora na pitanja u vezi sa stavovima o očekivanoj promeni uvoza kao i izjavom da li na domaćem tržištu postoji proizvodnja uvoznih proizvoda i izbor objašnjenja zbog čega se uvozi iz inostranstva. Na ovaj način dobija se uvid u mogućnosti za uvoznu supstituciju.

Investicije. Kod investicija, koje podrazumevaju sve vrste ulaganja u osnovna sredstva privrednih subjekata sa ciljem unapređenja poslovanja, ocenjuju se stavovi u pogledu realizovanih i planiranih investicija uz selekciju strukture planiranih investicija, kao posebnu podoblast.

Radna snaga. U pogledu broja zaposlenih (radno angažovanih po svim poslovima u privrednim subjektima, bez obzira na vrstu angažovanja – u ili van radnog odnosa) ocenjuje se očekivana promena broja zaposlenih kao i ocena kvaliteta ponude radne snage u zemlji, uz opciju navođenja potrebnih obrazovnih profila.

Finansijski izvori. U pogledu finansijskih izvora zahtevana je ocena strukture izvora finansiranja koji se koriste u poslovanju privrednih subjekata (sopstvena sredstva, krediti, budžetski podsticaji i ostalo), kao i podoblasti koje se odnose na likvidnost privrednih subjekata i konkurisanje za sredstva podsticaja.

Inovacije. Kod inovacija, koje podrazumevaju primenu novog ili značajno poboljšanog proizvoda, usluge ili procesa, marketinške metode ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima poslovnog subjekta sa okruženjem, ocenjuju se stavovi o inovativnoj aktivnosti privrednih subjekata u prethodnom periodu.

Anketa o poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji sprovedena je na osnovu uzorka. Veličina uzorka: n=1.054. Uzorak je alociran na području Republike Srbije do nivoa grane za odabrane oblasti delatnosti. Okvir za izbor uzorka su aktivni privredni subjekti koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Privredna komora Srbije ne raspolaže podacima o privrednim subjektima s teritorije AP Kosovo i Metohija, stoga oni nisu obuhvaćeni uzorkom.

Period prikupljanja podataka: od 12. do 29. januara 2021. godine.

Istraživanje je sprovedeno korišćenjem CAWI (Computer Assisted Web Interview) i CATI metodom (Computer Assisted Telephone Interview). Rezultati istraživanja su posmatrani prema definisanim kriterijumima, odnosno oblastima u okviru upitnika prema kojima je posmatran promet, poslovni ambijent, spoljnotrgovinska razmena, investicije, zaposlenost, izvori finansiranja i inovacije u privrednim subjektima koji su odabrani da učestvuju u istraživanju. Rezultati su prikazani kroz frekvenciju odgovora, odnosno srednje vrednosti. Nije vršena ponderacija dobijenih rezultata. Sezonska komponenta nije isključena iz podataka.

59

Struktura uzorka prema veličini anketiranih privrednih društava

Struktura uzorka prema obliku organizovanja anketiranih privrednih subjekata

Struktura anketiranih privrednih subjekata prema regionima u Republici Srbiji

31%

26%

28%

16%Region Južne iIstočne Srbije

Region Šumadije iZapadne Srbije

Beogradski region

Region Vojvodine

14%

45%

29%

11%mikro

malo

srednje

veliko

6%

94%

Preduzetnici

Privrednadruštva

Prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu privredni subjekti koji su učestvovali u istraživanju su ostvarili ukupan poslovni prihod od 18,6 milijardi evra i ostvarili 900 miliona evra neto dobiti, a prema podacima CROSO, u decembru 2020. godine, privredni subjekti su imali preko 240.000 zaposlenih.

60

Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije

Informisanje članica i stručne javnosti o aktuelnostima u ekonomskom okruženju jedna je od ključnih usluga koje pruža Privredna komora Srbije.

Zahvaljujući redovnoj komunikaciji sa privrednim subjektima i internoj bazi podataka, kreiranoj u saradnji sa relevantnim institucijama i privredom, objavljuju se redovni ekonomski izveštaji i analize:

Makroekonomski indikatori (godišnji pregled) – tabelarni pregled osnovnih pokazatelja ekonomskih kretanja u Republici Srbiji.Makroekonomski okvir (godišnji i kvartalni pregled) – pregled najznačajnijih makroekonomskih performansi, aktuelnih trendova, monetarnih i fiskalnih pokazatelja domaće privrede.Sektorske analize PKS – detaljan pregled ekonomske aktivnosti, podrške privredi, aktuelnih dešavanja, inicijativa, propisa, aktuelnih tema po privrednim granama u zemlji prikazan u PKS elektronskim biltenima devetnaest udruženja, koji se objavljuju tromesečno.Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Srbiji – izveštaj Privredne komore Srbije na osnovu ankete o trendovima u poslovnoj aktivnosti privrede.Podsticaji po sektorima privrede – detaljan pregled svih vrsta podsticaja za sektore poljoprivrede, industrije i usluga na republičkom nivou. Pogodnosti za ulaganja u Republici Srbiji – pregled različitih pogodnosti za investiranje u Srbiji. Inovacije – detaljan pregled i analiza aktuelnosti i trendova u oblasti istraživanja i razvoja, kao i inovacija u domaćoj privredi.Makroekonomske analize i trendovi (MAT) – najuticajniji stručni časopis u oblasti makroekonomskih istraživanja u zemlji.Barometar – publikacija prati konjunkturu u domaćoj industriji i mesečno informiše o pokazateljima privrednih očekivanja.Poslovni skok – publikacija “Poslovni skok” se priprema za istoimenu konferenciju, koja se organizuje u regionalnim privrednim komorama s ciljem poboljšanja poslovne klime u zemlji.Standardizovani spoljnotrgovinski i ekonomski izveštaji – sadrže mesečne i godišnje podatke o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, a pristup je omogućen svim privrednim subjektima koji su registrovani i prijavljeni na PKS portal.

Članicama su, po posebnim zahtevima, na raspolaganju informacije o istraživanju tržišta Srbije (analiza po privrednim granama, regionima i opštinama, bilateralna saradnja sa inostranstvom), kao i informisanje o aktuelnostima i trendovima na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Kontakt

Privredna komora SrbijeResavska 1511000 Beograd

Centar za strateške analize,analitiku, planiranje ipublikacije

www.pks.rsE: [email protected]

E: [email protected]

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: +381 11 3300 980

https://pks.rs/strana/makroekonomski-indikatori

https://pks.rs/strana/makroekonomski-okvir

https://pks.rs/strana/sektorske-analize-pks

https://pks.rs/strana/poslovna-aktivnost-privrednih-subjekata

https://pks.rs/strana/podsticaji

https://pks.rs/strana/pogodnosti-za-ulaganja

https://pks.rs/strana/bilten-inovacije

https://pks.rs/strana/makroekonomske-analize-i-trendovi-mat

https://pks.rs/strana/barometar

https://pks.rs/strana/poslovni-skok

https://usluge.pks.rs/portal/usluga/111

https://usluge.pks.rs/portal/pocetna

http://www.pks.rs

mailto:bis%40pks.rs?subject=

mailto:analitika%40pks.rs?subject=

Documents

2021 o poslovnoj...Investicije Izvori finansiranja Radna snaga Privredne grane..... Poljoprivredna proizvodnja Prehrambena industrija, piće i duvan Industrija tekstila, odeće, kože