1

На основу члана 35. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр.

54/09, 73/10,101/10, 101/11,93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др.закон,

103/15, 99/16, 113/17, 95/2018 и 31/2019)

Mинистар финансија доноси

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ

БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ЗА 2020. ГОДИНУ И ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 2021. И 2022. ГОДИНУ

У складу са чланом 35. Закона о буџетском систему буџетски корисници, на

основу овог упутства, припремају предлог финансијског плана, за 2020. годину, са

пројекцијама за 2021. и 2022. годину.

1. Основне економске претпоставке и смернице за припрему предлога

финансијског плана буџетског корисника и нацрта буџета Републике Србије са

средњорочним пројекцијама

У светлу успоравања коњуктуре глобалне економије, све израженије

поларизације, геополитичких тензија, трговинских конфликата и предузетих

протекционистичких мера, српска привреда наставља побољшање свих

макроекономских перформанси. Адекватним и синхронизованим мерама фискалних и

монетарних власти у релативно кратком временском периоду успостављена је фискална

стабилност и рапидно смањен јавни дуг, обезбеђен је перманентан раст прилива СДИ и

континуиран привредни раст, побољшана је екстерна позиција земље и значајно

смањена незапосленост, а све то уз ниску, стабилну и предвидиву инфлацију,

унапређење финансијског система и подизање квалитета целокупног привредног

амбијента. У 2018. години регистрован је снажан раст економске активности, који је

надмашио првобитна очекивања. Достигнута стопа реалног раста од 4,3% је највиша

стопа раста српске привреде у последњих десет година. Структура извора раста је

пожељна, доминантна је улога инвестиција и извоза, док је повећање приватне

потрошње засновано на здравим и одрживим основама. Посматрано према производном

приступу обрачуна БДП, у 2018. години су сви производни сектори дали позитиван

допринос укупном привредном расту. Улогу доминантног носиоца раста, сходно учешћу

у структури БДП, задржао је сектор услуга, подржан рекордном пољопривредном

годином. Грађевинска активност је током 2018. године имала динамику изнад очекивања

и обезбедила раст БДП преко првобитно пројектованог, док је индустријска производња

и поред свих екстерних шокова међугодишње повећала креирану бруто додату вредност

и такође имала позитиван утицај на кретање укупне привредне активности.

Адекватно креиран буџет за 2018. годину, у коме је фискални простор

приоритетно усмераван у правцу капиталних расхода, резултирао је убрзањем

инвестиционих активности државе. Развојни карактер буџета задржан је и у 2019.

години са значајно повећаним капиталним улагањима. Повећање пензија и плата у

јавном сектору спроведено је уз строги принцип фискалне одрживости и дозирано je са

циљем стимулативног дејства на домаћи производни и услужни сектор. Такође,

активним учешћем у социо-економском дијалогу проналазе се решења за повећање

минималне цене рада на начин који неће додатно оптеретити привреду и уз очување

2

конкурентности Србије као инвестиционе дестинације, а са жељом да се обезбеди

инклузивност привредног раста и креира амбијент социјалне кохезије.

Све макроекономске мере доносе се у циљу јачања успостављеног модела раста

који се заснива на повећању инвестиција и извоза. Напори су усмерени на

интензивирање структурних реформских процеса, како би се обезбедио континуитет

побољшања привредног окружења, напретка на међународним листама конкурентности

и даљег подизања кредитног рејтинга земље. Посебан напор улаже се у реформисање

јавних предузећа са циљем подизања њихове ефикасности. Такође, успоставља се

систем поузданог мониторинга свих пословних процеса који ће спречити шокове и

препознати и квантифицирати фискалне ризике, али и ризике по привредни раст.

Препозната је неопходност проналажења нових извора раста, па су иновације,

истраживање и развој, обновљиви извори енергије, креативне индустрије и еко

инвестиције у сталном фокусу приликом дефинисања будућих активности.

Влада РС остаје фокусирана на смањење удела сиве економије у свим

привредним токовима. Очекује се да ће усвојени Национални програм за сузбијање сиве

економије, преко унапређења рада Пореске управе, увођења подстицајних мера за

легално пословање и запошљавање, смањења оптерећења пословања, ефикаснијег

надзора и друштвене актуелизације овог феномена, додатно допринети побољшању

услова пословања и обезбедити здраво конкурентско надметање. Додатни допринос

достизању овог циља дају и активности дигитализације свих административних

процедура.

У првом кварталу 2018. године забележена је реална стопа привредног раста

од 2,5%. Позитивна кретања укупне економије у претходном периоду настављена су и

у првом кварталу 2019. године. Према подацима РЗС, српска привреда је у прва три

месеца остварила реалан међугодишњи раст од 2,5%. Посматрано са производне стране

БДП, раст је био вођен услугама и грађевинарством. Ова два сектора задржала су високу

динамику из претходног периода. Повећање бруто додате вредности у услужним

делатностима за 3,8% мг, допринело са 1,9 п. п. укупном расту. Овај раст опредељен је

растом трговине, туризма и угоститељства али и све јачим услугама везаним за

информационо-комуникационе технологије. Након снажног раста у 2018. години од

12,7%, позитивна кретања у сектору грађевинарства настављају се и у првом кварталу

2019. године. Регистрован је реални раст вредности изведених радова од 13,6% мг, док

је производња цемента и грађевинског материјала већа за 12,2% и 10,5%, респективно.

И поред врло високе базе у истом периоду претходне године, раст БДВ грађевинарства

износио је 12,3%, што укупној стопи привредног раста даје допринос од 0,4 п. п.

Индустрија је у прва три месеца имала негативан утицај на укупну стопу раста. Редовни

ремонти производних капацитета водећих компанија у нафтној и хемијској индустрији

определили су негативан допринос прерађивачке индустрије, док је додатни

успоравајући утицај дао електро-енергетски сектор. Кретање пољопривредног сектора

је процењено на бази вишегодишњих просечних приноса, што у односу на родну 2018.

годину даје негативан допринос. Поузданија процена пољопривредне производње

очекује се крајем лета, што у складу са методологијом, може у некој мери променити и

утицај ове делатности на привредни раст у првом кварталу, а тиме и стопу раста БДП за

овај период.

Посматрано на страни употребе БДП, раст је вођен потрошњом становништва и

инвестицијама. Стопа раста приватне потрошње је у нивоу очекиваног раста БДП у 2019.

години и не угрожава успостављени модел раста. Ово повећање детерминисано је

наставком побољшања на тржишту рада, али и ефектуирањем мера фискалне

релаксације, односно, повећањем пензија од новембра 2018. године и плата у јавном

сектору почев од 1. јануара 2019. године. Инвестиције бележе међугодишњи раст од

3

8,4%, у односу на високо постављену базу у референтном периоду, што кореспондира

са успостављеном трајекторијом грађевинске активности и континуираним растом СДИ,

који је за прва три месеца износио 11,8%. Извоз је у првом кварталу порастао за 9,3% и

показао ојачану резистентност на спољне шокове. Раст увоза за 9,4% мг, динамиком која

приближна расту извоза, имао је за резултат побољшање утицаја спољне трговине на

раст БДП, односно наставак смањења негативног доприноса који је нето извоз генерисао

у претходном периоду. Државна потрошња је повећана у строгим оквирима очувања

достигнутих фискалних резултата и са растом од 2,5% дала допринос од 0,4 п. п.

Првобитна пројекција привредног раста за 2019. годину задржана је на нивоу од 3,5%.

Привредни раст у првом тромесечју који је био благо испод очекивања, последица је

успоравања у сектору индустрије, која су ефемерног карактера и не угрожавају

очекивану годишњу стопу раста од 3,5%. То је потврђено и од стране ММФ

задржавањем пројектоване стопе, након друге посете у оквиру програма Инструмента за

координацију политика (Policy Coordination Instrument – PCI). Очекује се да ће на страни

понуде сви производни сектори осим пољопривреде имати позитиван утицај на

привредни раст. Позитиван допринос се очекује од сваке компоненте расходне стране,

при чему ће улогу доминантних извора раста имати приватна потрошња и инвестиције.

Узимајући у обзир историјске податке, актуелне економске показатеље и

изгледе за Републику Србију и међународно окружење задржана је пројекција

привредног раста за 2020. годину од 4,0% мг. У обзир су узети ефекти предузетих мера

економске политике, успостављена фискална и монетарна стабилност, трендна кретања

реалног сектора, ојачана екстерна позиција земље и растући прилив СДИ. Поред тога,

започете реформе и планирана системска унапређења привредног амбијента

идентификована су као извори потенцијалног додатног раста. У супротном смеру могу

деловати неизвесности креиране турбуленцијама на међународном тржишту роба и

капитала. Влада РС ће водити одговорну и предвидиву фискалну политику,

синхронизовану са монетарним властима и фокусирану на лоцирање нових извора раста.

Очувана стабилност јавних финансија обезбедила је фискални простор за повећање

капиталних расхода, али и омогућила конкретне мере у правцу растерећења привреде и

афирмације приватног инвестирања. Прилив СДИ обезбедиће трансфер знања и

технологије, подићи конкурентност и обезбедити нове продајне канале домаћим

произвођачима. Механизам подстицаја има за циљ њихову секторску и регионалну

дисперзију како би биле обезбеђене претпоставке равномерног развоја и максималне

искоришћености конкурентских предности.

Посматрано по агрегатима употребе, очекује се наставак позитивног утицаја

раста запослености и повољних услова задуживања на приватну потрошњу, али ће њен

раст ипак бити спорији него у претходној години и износиће 3,3%. У складу са својим

доминантним учешћем у структури БДП ова компонента ће дати најзначајнији допринос

економском расту. Треба имати у виду да је раст потрошње базиран на здравим

изворима, нижи је од реалног раста БДП и неће генерисати унутрашње и спољне

неравнотеже. У 2020. години инвестиције ће бити друга по значају компонента у погледу

позитивног доприноса расту, што је веома важно са становишта његове одрживости.

Очекује се међугодишње повећање од 7,0%, што ће допринети расту БДП са 1,5 п. п.

Усмереност СДИ пре свега у секторе који производе разменљива добра, модернизација

постојећих и активирање нових производних капацитета, уз очекивани опоравак спољне

тражње, резултираће бржим растом извоза (9,6%) од раста увоза (8,3%). Оваква кретања

ће обезбедити неутралан допринос нето извоза реалном расту БДП. Такође, уз

побољшане односе размене довешће до смањења дефицита текућег рачуна платног

биланса на 4,7% БДП у 2020. години.

4

Посматрано са производне стране, повећање креиране БДВ очекује се код свих

сектора. Услужни сектор ће задржати улогу доминантног носиоца раста са доприносом

од 2,1 п. п. Раст би требао да буде диверсификован и остварен у већини услужних

делатности а посебно у трговини, саобраћају, туристичким услугама али и све

значајнијем ИТ сектору. Укупна индустрија ће са опоравком спољне тражње и

активирањем нових производних капацитета убрзати у 2020. години и допринети расту

БДП са 0,9 п. п. Оваквим кретањима услужног и индустријског сектора биће опредељено

око три четвртине стопе привредног раста. За грађевинарство се предвиђа наставак

стабилног раста и у наредном периоду и допринос расту БДП од 0,4 п. п. у 2020. години.

Очекује се наставак извођења приватних грађевинских радова, уз повећање ефикасности

реализације јавних пројеката. Под претпоставком просечне пољопривредне сезоне за

сектор пољопривреде пројектован је благи позитиван допринос расту БДП у 2020.

години.

Тржиште радне снаге у 2018. години обележила су изузетно повољна кретања.

Тако према Анкети о радној снази стопа незапослености у тој години достигла је

рекордно низак ниво и износила је 12,7%, што је мање за 0,8 п. п. у поређењу са годином

пре и за чак 6,5 п. п. мање него 2014. године. Од 2014. до 2018. године повећана је

запосленост за 10,7%, и износила је 2.832,9 хиљада, уз повећање броја радника на

неодређено и одређено време, као и запослених са пуним радним временом. У овом

периоду, стопа запослености достигла је ниво од 47,6%, што је њен највећи ниво од када

постоје упоредиви подаци (2014–2018). Поред значајног смањења стопе незапослености,

забележена су и структурна побољшања на тржишту рада. У последње четири године

регистровано је смањење стопе незапослености младих са 47,5% на 29,7%. Смањење

незапослености регистровано је у свим старосним групама. Просечна нето зарада у 2018.

години је износила 49.650 РСД и повећана је номинално за 6,5% и реално за 4,4% у

односу на 2017. годину. На овај раст утицало је готово подједнако повећање зарада у

јавном и приватном сектору. Посматрано према делатностима расту зарада су пре свега

допринеле трговина и прерађивачка индустрија.

На почетку 2019. године настављена су позитивна кретања на тржишту рада.

Према подацима АРС у првом кварталу стопа незапослености је међугодишње смањена

за 2,7 п.п, на ниво од 12,1%. Укупна запосленост је била већа за 4,5%, уз даљи раст

формалне за око 140 хиљада и пад неформалне запослености од око 18 хиљада лица.

Повољна кретања на тржишту радне снаге потврђују и подаци из ЦРОСО, према којима

је у периоду јануар–април регистрован пораст броја запослених на међугодишњем нивоу

за 57 хиљада лица, односно за 2,8%. То је у потпуности резултат раста броја запослених

у приватном сектору за 65 хиљада, док је у јавном сектору смањена запосленост за 8

хиљада лица. Почетком 2019. године позитивна кретања зарада настављена су нешто

бржим темпом. Тако је у првом кварталу просечна нето зарада номинално повећана за

9,5%, а реално за 6,9% мг. и износила је 53.739 динара. Реални раст зарада у јавном

сектору је износио 6,8%, а био је подржан и повећањем плата у приватном сектору од

7,3%. Највећи допринос расту просечне зараде као и у 2018. години дају трговина и

прерађивачка индустрија.

У средњорочном периоду очекује се наставак позитивних кретања на тржишту

рада и достизање једноцифрене стопе незапослености. Посвећеност Владе повећању

броја запослених као једном од приоритетних циљева економске политике, огледа се

кроз континуирано побољшавање услова на тржишту рада, унапређење институција

тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања на тржиште рада теже

запошљивих лица, али и кроз подршку регионалној и локалној политици запошљавања.

Такође континуирано се ради на унапређивању радне снаге у погледу квалитета, као и

на улагању у људски капитал, све у циљу лакшег општег запошљавања, а нарочито у

5

оном делу привреде који има већу додату вредност. Такође, интензивираним радом

инспекцијских служби, а након унапређења радног законодавства и донесених мера у

правцу пореског растерећења рада, наставиће се смањивање броја запослених у сивој

зони и њихово превођење у контингент формално запослених. Овим ће услови рада, у

погледу права и осигурања радника, бити унапређени, а позитиван ефекат ће се одразити

и на приходе буџета. Такође, очекује се да ће раст реалних нето зарада у приватном

сектору бити бржи него раст зарада у јавном сектору што ће резултирати смањењем јаза

у зарадама ова два сектора.

Инфлација се на почетку 2019. године, у складу с најавама Народне банке

Србије, очекивано приближила централној вредности циља од 3%. У периоду

јануар-мај потрошачке цене су у просеку порасле за 2,5% мг, а највећи раст од 3,1% мг

забележен је у априлу. Да је инфлација ниска и стабилна указују и подаци о базној

инфлацији, тј. стопи раста потрошачких цена по искључењу цена хране, енергије,

алкохола и цигарета. Она се тако у периоду од октобра 2017. до маја 2019. године кретала

у распону од најниже вредности од 0,8% до највише од 1,5%, мг.

Процењује се да ће се инфлација у средњем року кретати у оквиру граница

циља НБС (3±1,5%) у оном делу који се налази испод средишње вредности.

Средњорочна пројекција инфлације заснована је на очекиваним кретањима у домаћем и

међународном окружењу. У првој половини 2020. године инфлацију ће успоравати

висока база цене поврћа, као и излазак једнократних поскупљења појединих производа

и услуга из међугодишњег обрачуна. У супротном смеру деловаће очекивано повећање

агрегатне тражње, као и ублажавање утицаја апрецијације динара из претходног

периода. Кључни ризици остварења пројекције инфлације односе се на кретања у

међународном окружењу, а посебно на неизвесности у погледу кретања на светском

тржишту примарних производа и финансијском тржишту.

Спољнотрговинска размена је након погоршања у 2017. години

стабилизована током 2018, a у 2019. години се очекује благо побољшање

платнобилансних кретања. Обим спољнотрговинске размене је у 2018. години био

међугодишње већи за 3,7 млрд евра. Извезено је робе (ф.о.б) за 16,3 млрд евра, а увезено

за 21,9 млрд евра (ц.и.ф), што је повећање од 8,1% мг и 13,0% мг, респективно. Оваквом

динамиком извозно-увозних активности спољнотрговински дефицит је повећан за 1,3

млрд евра. Међутим, будући да је то повећање највећим делом опредељено већим

потребама привреде за репроматеријалом и опремом, очекује се убрзање извоза што ће

резултирати постепеним смањењем дефицита у средњорочном периоду. Раст обима

спољнотрговинске робне размене настављен је и почетком 2019. године. У периоду

јануар–април извезено је робе (ф.о.б) у вредности 5,5 млрд евра, а увезено (ц.и.ф) за 7,4

млрд евра, што представља међугодишњи раст од 7,3% и 9,0%. Оваква кретања имала су

за резултат повећање робног трговинског дефицита за 14,2% мг. Пројекцијом за 2020.

годину предвиђено је побољшање спољнотрговинских токова које се заснива на

модернизацији и ширењу производних капацитета у делатностима разменљивих добара,

јачању конкурентности на међународном тржишту и освајању нових тржишних ниша.

Очекује се да ће досадашњи интензивирани инвестициони циклус имати утицај на

извозну активност и учинити је динамичнијом од увозне, компензујући смањење спољне

тражње услед споријег пројектованог раста евро зоне. Раст робног извоза у еврима од

10.0% и увоза за 7,8% смањиће спољнотрговински дефицит роба на 11,8% у 2020.

години, са 12,3% у 2018. години. Предвиђа се наставак повољних кретања на рачуну

услуга и раст суфицита на око 2.9% БДП. Нето ефекат текућих трансфера и нето

факторских плаћања у наредном трогодишњем периоду биће позитиван и износиће око

2 млрд евра просечно годишње, што ће бити довољно да покрије скоро половину

дефицита спољнотрговинског биланса роба и услуга. Оваква кретања уз пројектовану

6

динамику економске активности имаће за резултат смањење учешћа дефицита текућег

рачуна платног биланса на 4,7% БДП на крају 2020. године.

Током 2019. године настављен је тренд позитивних кретања на приходној

страни буџета. Фискална кретања одражавају повољне макроекономске трендове, пре

свега, на тржишту рада, који су допринели бољој наплати прихода. На крају првог

квартала 2019. године суфицит на нивоу опште државе износио је 11,2 млрд динара, док

је на нивоу републичког буџета након остварен суфицит у износу од 15,8 млрд динара.

Боље остварење прихода у односу на план очекује се, у највећој мери, код

доприноса и пореза на зараде, пореза на додату вредност, пореза на добит и непореских

прихода. Боља наплата прихода искористиће се за повећање нивоа капиталних

инвестиција, повећање улагања у путну инфраструктуру преко субвенција и позајмица

државним путним предузећима и решавање проблема који су изазвани задуживањем у

швајцарцким францима.

Узимајући све то у обзир процењујемо да ће се 2019. година завршити на нивоу

планираног резултата, како на нивоу опште државе, тако и на нивоу републичког

буџета.

Правци фискалне политике у 2020. години

Оријентација фискалне политике у средњем року јесте одржање ниског

дефицита, даље смањење јавног дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу

подршке привредном расту. Растерећењем привреде, кроз смањење фискалног

оптерећења, подстиче се раст и отварање нових радних места. С друге стране, фискални

простор омогућио је већу алокацију средстава за јавну инфраструктуру. Како би се на

најбољи начин превазишао инфраструктурни јаз, односно побољшао квалитет и

квантитет јавне инфраструктуре, потребно је и значајније побољшати систем управљања

јавним инвестицијама. Коначно, стабилизацијом јавних финансија отворио се простор

за напуштање кризних мера које су биле примењене током програма фискалне

консолидације у протеклом периоду.

Средњорочни правац фискалне политике поставља и оквир буџета у 2020.

години. Буџетом за 2020. годину обезбедиће се даље фискално растерећење привреде,

одрживо повећање пензија и плата и додатно повећање развојно оријентисаних

расходних категорија.

Напуштају се у потпуности, из периода фискалне консолидације, кризне

мере. Дефинитивно се укида Закон о привременом уређивању основица за обрачун и

исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних

средстава („Службени гласник РС”, број 116/14), чије је фазно укидање почело у овој

години.

Простор опредељен за јавне инвестиције буџетом за наредну годину

приближава се пожељном и потребном нивоу. У републичком буџету средства

опредељена за јавне инвестиције чине 3,2% БДП-а, док на нивоу опште државе који

укључује и инвестиције у локалну инфраструктуру опредељена средства чине 4,3%

БДП-а у 2020. години.

Макроекономским пројекцијама за период од 2020. до 2022. године предвиђена

је кумулативна стопа реалног раста БДП од 12,5%, заснована пре свега на повећању

домаће тражње. Овај извор раста је детерминисан како истрајним растом инвестиција,

тако и растом личне потрошње услед повећања животног стандарда становништва.

Основне макроекономске претпоставке за период 2019. – 2022. године

Исказано у процентима осим ако није другачије назначено 2019 2020 2021 2022

Стопа реалног раста БДП 3,5 4,0 4,0 4,0

БДП у текућим тржишним ценама (у млрд РСД) 5408 5819 6252 6713

7

Извори раста: процентне промене у сталним ценама

Лична потрошња 3,5 3,3 3,2 3,1

Државна потрошња 2,7 1,5 1,5 1,2

Инвестиције у фиксни капитал 6,7 6,9 7,0 7,1

Извоз роба и услуга 7,4 9,6 9,2 9,1

Увоз роба и услуга 7,6 8,3 7,7 7,7

Допринос расту БДП, п.п.

Домаћа тражња 4,3 4,0 3,8 3,8

Инвестициона потрошња 1,4 1,5 1,4 1,5

Лична потрошња 2,4 2,3 2,1 2,1

Државна потрошња 0,5 0,3 0,2 0,2

Спољно-трговински биланс роба и услуга -0,8 0,0 0,2 0,2

Кретање цена

Потрошачке цене (годишњи просек) 2,2 1,9 2,4 2,8

Потрошачке цене (крај периода) 2,1 2,0 3,7 3,0

Дефлатор БДП 3,3 3,5 3,3 3,2

Кретања у спољном сектору (%БДП)

Спољнотрговински биланс роба -12,4 -11,8 -11,4 -11,0

Спољнотрговински биланс услуга 2,8 2,9 3,0 3,2

Салдо текућег рачуна -5,1 -4,7 -4,4 -4,3

Директне инвестиције - нето 5,3 5,0 4,7 4,5

Јавне финансије

Фискални резултат опште државе (% БДП) -0,5 -0,5 -0,5 -0,5

Извор: МФИН

2. Обим средстава, односно лимит расхода и издатака буџетског

корисника за 2020. годину, са пројекцијама за наредне две фискалне године

У овом упутству утврђују се смернице за планирање појединих категорија

расхода и издатака као и ограничења расхода и издатака корисника буџетских средстава.

Приликом утврђивања лимита расхода и издатака за сваког буџетског корисника,

пошло се од важеће организационе, функционалне и програмске структуре,

надлежности корисника према Закону о министарствима, предлога приоритетних

области финансирања буџетских корисника, извршења расхода и издатака у протеклом

периоду и пројекције извршења расхода и издатака до краја 2019. године, као и

остварених учинака програма.

Код буџетских корисника код којих је у току 2019. године дошло до промена у

организационој структури или у надлежностима, извршена је одговарајућа корекција

обима средстава за 2019. годину, што је представљало основ за утврђивање лимита за

2020. годину.

Такође, у утврђеним лимитима садржана су финансијска средства која су

потребна за реализацију донетих закона, измена закона, као и других аката (закључци

Владе, уредбе и др.) у 2019. години и ранијим годинама, а који захтевају ангажовање

финансијских средстaва у 2020. години и наредне две године. Наведена средства

планирана су на основу процене финансијских ефеката достављених од стране

буџетских корисника приликом предлагања тих аката.

8

Уколико буџетски корисници имају потребу за додатним средствима, потребно

је детаљно образложити захтев и износ по Програмима, Програмским

активностима/Пројектима и економским класификацијама.

Ограничења расхода по корисницима буџетских средстава постављена су на

изворе финансирања 01 – Општи приходи и примања буџета, 10 - Примања од домаћих

задуживања и 11 - Примања од иностраних задуживања.

Уколико корисници буџетских средстава очекују донације, апропријације

прихода и расхода (извор финансирања 05 и 06) могу планирати у складу са очекиваним

износом средстава донације. Апропријације прихода и примања, расхода и издатака из

изворa финансирања 07 - Трансфери од других нивоа власти, 08 - Добровољни

трансфери од физичких и правних лица и 09 - Примања од продаје нефинансијске

имовине, могу се планирати у складу са реално очекиваним приливом средстава по том

основу.

У складу са успостављањем децентрализованог система управљања средствима

ЕУ, извор финансирања 56 - Финансијска помоћ ЕУ, треба планирати у складу са

оствареним приливом у текућој години и очекиваним приливом средстава из ЕУ у

наредној години, а што је детаљније објашњено у Инструкцији за обезбеђивање износа

суфинансирања пројеката који се финансирају из финансијске помоћи Европске уније,

достављене у прилогу овог упутства.

Средства потребна за суфинансирање ИПА пројеката садржана су у оквиру

лимита буџетских корисника, а обрачуната су у сарадњи са Министарством за европске

интеграције и секторима Министарства финансија надлежним за координацију система

управљања и спровођења програма финансираних из средстава ЕУ. Буџетским

корисницима који у својим предлозима финансијских планова не буду планирали

довољно средстава потребних за суфинансирање, Министарство финансија ће приликом

израде Нацрта закона о буџету умањити друге економске класификације у потребном

износу.

Распоред лимита по „главама” у оквиру раздела је прелиминаран. Надлежно

министарство може да предложи другачији распоред у оквиру укупног лимита.

Oграничења расхода по корисницима буџетских средстава постављена су на

групи конта 41 - Расходи за запослене, као и на економским класификацијама 411 -

Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) и 412 - Социјални доприноси на терет

послодавца, на нивоу главе. Приказ лимита је доступан кроз апликацију за припрему

буџета „БИС” приликом уноса предлога финансијског плана буџетског корисника.

Структура расхода индиректних корисника буџетских средстава мора да буде у

складу са смерницама датим у даљем тексту овог упутства. Надлежни директни

корисници су дужни да реално планирају приходе и расходе индиректних корисника.

У оквиру утврђених лимита за буџетске кориснике планирана су и средства

секторске буџетске подршке. У оквиру раздела Министарства унутрашњих послова

планирана су средства из секторске буџетске подршке за унапређење капацитета служби

Управе граничне полиције који су укључени у спровођење Секторског реформског

уговора за интегрисано управљање границом у износу од 0,480 млрд динара.

Група конта 41 - Расходи за запослене

Плате запослених које се обезбеђују у буџету Републике Србије регулисане су

Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС“,

бр. 34/01, 62/06 - др. закон,... 99/14 и 21/16), Законом о платама државних службеника и

намештеника („Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06 - исправка,... 108/13, 99/14 и

95/18), Законом о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/09, 73/10,... 103/15,

9

99/16, 113/17, 95/18 и 31/19), Законом о систему плата запослених у јавном сектору

(„Службени гласник РС“, бр. 18/16, 108/16, 113/17 и 95/18), и другим посебним

законима.

Закон о платама државних службеника и намештеника се не односи на плате

изабраних лица у Народној скупштини (народни посланици) и Влади, већ се на њих

примењују одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама.

На обрачун и исплату плата запослених у Министарству унутрашњих послова,

Безбедносно-информативној агенцији, Министарству одбране, као и за носиоце

правосудних функција (судије и тужиоци) примењују се одредбе посебних закона.

На плате запослених који раде на спровођењу контроле у Управи царина,

Пореској управи и Управи за спречавање прања новца, поред Закона о платама државних

службеника и намештеника, примењују се и посебни прописи (уредбе, правилници,

одлуке и др.) којима је регулисан њихов рад.

У 2020. години основица за обрачун и исплату плата судија исплаћиваће се: 70%

из извора 01 – Oпшти приходи и примања буџета, а 30% из прихода остварених по

основу наплате судских такси које припадају правосудним органима.

Средства за плате у лимитима задржана су на нивоу средстава планираних

Законом о буџету Републике Србије за 2019. годину, а евентуална корекција износа

планираних за групу конта 41 извршиће се у току буџетске процедуре на основу

ревидиране Фискалне стратегије, измена и допуна Закона о буџетском систему и

процене потребних средстава за расходе за запослене за 2020. годину.

Као и у претходним годинама, и у буџетској 2020. години, не треба планирати

обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и

бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања

услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, за

директне и индиректне кориснике буџетских средстава буџета Републике Србије и

локалне власти, као и друга примања из члана 120. став 1. тачка 4. Закона о раду

(„Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-УС, 113/17 и 95/18

– аутентично тумачење), осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли

у 2020. години. У 2020. години не могу се исплаћивати „нетранспарентни бонуси”.

У складу са чланом 7. Уредбе о припреми кадровског плана у државним органима

(„Службени гласник РС”, број 8/06) потребно је с предлогом финансијског плана

доставити и нацрт кадровског плана на увид.

Група конта 42 - Коришћење услуга и роба

У оквиру групе конта која се односе на куповину роба и услуга, потребно је

реално планирати средства за ове намене у 2020. години, водећи рачуна да се не угрози

извршавање сталних трошкова (421 - Стални трошкови).

Препорука је да буџетски корисници у буџетској процедури преиспитају и

потребу смањења других накнада за рад, које нису обухваћене Законом (уговори о делу,

уговори о привремено повременим пословима и др).

Посебно је приликом планирања ове групе конта потребан крајње реалан приступ

и са аспекта Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним

трансакцијама („Службени гласник РСˮ, бр. 119/12, 68/15 и 113/17).

У оквиру ове групе конта у лимитима су садржани износи средстава за које је

Министарство финансија дало сагласност у складу са Уредбом о критеријумима за

утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за

закључивање одређених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више

година („Службени гласник РСˮ, бр. 21/14 и 18/19).

10

У оквиру ове групе конта на разделу Републичког хидрометеоролошког завода

потребно је планирати средства у износу не мањем од 0,25 млрд динара за набавку

противградних ракета.

Група конта 44 - Отплата камата и пратећи трошкови задуживања

Пројектовани износ расхода по основу камата за 2020. годину износи 106,5 млрд

динара.

Група конта 45 - Субвенције

У оквиру субвенција неопходно је преиспитати све програме по основу којих се

додељују субвенције. Приликом планирања средстава за субвенције и њихових намена

посебно треба имати у виду све прописе који се тичу државне помоћи.

У оквиру раздела Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

субвенције намењене железничком и интермодалном саобраћају планиране су у

укупном износу од 13,1 млрд динара.

Субвенције за ЈП „Путеви Србије” планиране су у укупном износу од 7,3 млрд

динара, од чега 0,5 млрд динара за учешће Републике Србије у Пројекту рехабилитације

путева и унапређења безбедности саобраћаја.

Субвенције за „Коридори Србије” д.о.о. планиране су у износу од 0,5 млрд

динара.

Укупне субвенције у области пољопривреде које се исплаћују са раздела

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде која укључују и средства

ИПАРД-а, планирати у износу не мањем од 37,1 млрд динара (извор финансирања 01 -

Општи приходи и примања буџета).

Субвенције намењене за „енергетски угроженог купцаˮ планирати у износу не

мањем од 1,42 млрд динара.

У лимитима су садржана и средства за финансирање основне делатности Јавне

медијске установе „Радио-телевизије Србијеˮ на разделу Министарства културе и

информисања у износу од 3,1 млрд динара, која треба планирати уколико се стекне

правни основ изменом Закона о јавним медијским сервисима.

Група конта 46 - Донације, дотације и трансфери (трансфери другим

нивоима власти и организацијама обавезног социјалног осигурања)

Ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе планирају се у износу од

33,3 млрд динара.

У оквиру трансфера другим нивоима власти планира се и трансфер запосленима

у образовању и култури на територији АП Војводина на начин како је то описано у делу

расхода за запослене.

У лимитима су садржана и средства за наменски трансфер за финансирање

основне делатности Јавне медијске установе „Радио-телевизије Војводинеˮ на разделу

Министарства културе и информисања у износу од 0,9 млрд динара, (ова средства треба

планирати уколико се стекне правни основ изменом Закона о јавним медијским

сервисима), као и средства намењена за наставак реализације пројекта адаптације,

реконструкције и доградње зграде Народног позоришта у Суботици у износу од 0,4 млрд

динара.

11

На разделу Министарства културе и информисања планирана су средства у

износу од 145 мил динара за реализацију Пројекта „Нови Сад Омладинска престоница

Европе 2019 – ОПЕНС 2019”.

У оквиру ове групе конта на разделу Министарства правде планирана су средства

намењена пружању бесплатне правне помоћи.

Приликом планирања средстава на економској класификацији 463 - Трансфери

осталим нивоима власти треба имати у виду следеће:

Потребно је у предлогу финансијског плана за 2020. годину посебно приказати

средства, у Прилогу број 5. (Средства буџета Републике Србије намењена за територију

АП Војводина) која ће се из свих извора финансирања усмеравати из буџета Републике

Србије буџету АП Војводине (трансфери за поверене послове, наменски трансфери

јединицама локалне самоуправе са територије АП Војводине и др.), као и средства за

инвестиционе пројекте од значаја за АП Војводину. Приликом достављања података у

траженој форми треба имати у виду Одлуку Уставног суда број IUz-353/2009 којом је

утврђено да поједине одредбе Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине

Војводине нису у сагласности са Уставом.

У циљу обезбеђивања података о укупним издвајањима за територију АП Косово

и Метохија из средстава буџета Републике Србије, потребно је да корисници јавних

средстава доставе податке о висини средстава која усмеравају по свим основама (плате,

стални трошкови, инвестиције, социјална давања, накнаде за незапослене, пензије и др.)

на територију АП Косово Метохија за 2020. годину, уношењем података у табелу у

Прилогу број 6. (Средства буџета Републике Србије намењена за територију АП Косово

и Метохија).

Трансфер ка Националној служби за запошљавање планиран је у износу од 0,55

млрд динара са раздела Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

из Буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања

особа са инвалидитетом.

Трансфери ка Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање

планирани су у укупном износу од 171,4 млрд динара и то: са раздела Министарства

финансија у износу од 171,14 млрд динара; са раздела Управе за сарадњу с црквама и

верским заједницама у износу од 0,26 млрд динара.

Трансфери ка Републичком фонду за здравствено осигурање планирани су у

укупном износу од 36,7 млрд динара и то: са раздела Министарства финансија у износу

од 26,7 млрд динара од чега због смањене стопе доприноса за здравствено осигурање у

износу од 26,4 млрд динара и по основу доприноса за здравствено осигурање за одређена

привредна друштва у износу од 0,3 млрд динара; са раздела Министарства здравља у

износу од 10,0 млрд динара и то 3,3 млрд динара за накнаду зараде у случају привремене

спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, 2,1

млрд динара за здравствену заштиту лица оболелих од ретких болести и 4,6 млрд динара

за здравствену заштиту лица која се сматрају осигураницима по члану 22. став 1. Закона

о здравственој заштити.

Трансфери ка Фонду за социјално осигурање војних осигураника су планирани у

износу од 0,44 млрд динара са раздела Министарства одбране за накнаду дела трошкова

за становање корисницима војних пензија.

Група конта 47 - Социјално осигурање и социјална заштита

Расходе по основу социјалне заштите из буџета потребно је планирати користећи

прописане параметре за индексацију и планирани број корисника одређеног програма

12

социјалне заштите. Потребно је образложити кретање броја корисника по појединим

програмима социјалне заштите.

На разделу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

планирана су средства у износу од 0,5 млрд динара за решавање вишка запослених у

процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију.

Група конта 48 - Остали расходи

Приликом планирања наведених расхода, треба имати у виду да се услед

недовољног износа средстава на економској класификацији 483 - Новчане казне и

пенали по решењу судова, иста повећава смањењем осталих економских класификација,

на којима је, у складу са одредбом закона о буџету, неопходно прилагодити преузимање

обавеза, како би се на тај начин спречило стварање доцњи.

У циљу пружања подршке одржавању EXIT фестивала планирана су средства у

износу од 65,0 мил динара, од чега на разделу Министарства омладине и спорта, у износу

од 30,0 мил динара, док је износ од 35,0 мил динара планиран на разделу Министарства

трговине, туризма и телекомуникација.

Група конта 49 - Средства резерви

Текућа и стална буџетска резерва планиране су у износу од 3,002 млрд динара.

Класа 5 - Издаци за нефинансијску имовину

Издаци за набавку аутомобила могу се планирати у складу са Закључком Владе

05 Број: 410-1808/09 од 26. марта 2009. године и изменама тог закључка.

Корисници не исказују као капиталне издатке текуће поправке и одржавање

зграда, објеката и опреме, већ расходе за те намене (за молерске, зидарске радове,

поправке електронске и електричне опреме итд.) планирају на апропријацији економске

класификације 425 - Текуће поправке и одржавање.

Министарство привреде планира издатке за реализацију пројеката финансираних

средствима Националног инвестиционог плана (НИП) искључиво у износу преузетих

обавеза. Остали корисници не планирају издатке за реализацију пројеката НИП-а.

Средства за експропријацију планирају се на разделу Министарства финансија.

Корисници буџетских средстава дужни су да у току израде предлога финансијског плана

доставе Министарству финансија посебним дописом процену неопходних средстава за

експропријацију за 2020, 2021. и 2022. годину.

У лимитима у оквиру разделa Министарства спољних послова, главе

Дипломатско конзуларна – представништва, садржана су средства за прибављање

објеката у својину Републике Србије у износу од 0,892 млрд динара.

Капитални пројекти

Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и

грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, укључујући

услуге пројектног планирања које је саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за

изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу

нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса.

13

Директни буџетски корисници достављају Министарству финансија захтеве за

финансирање капиталних пројеката из своје надлежности након спроведеног оцењивања

и селекције капиталних пројеката.

Оцењивање капиталних пројеката врши се кроз квалитативну и квантитативну

анализу и вредновање:

1) предвиђених циљева капиталног пројекта;

2) предложених варијанти (опција) и резултата извршене анализе могућих

ефеката сваке од опција;

3) трошкова и користи за сваку од варијанти (опција);

4) потенцијалних ризика;

5) изабране оптималне варијанте (опције).

Приликом оцењивања и селекције капиталних пројеката примењују се следећи

критеријуми:

1) релевантност пројекта за остваривање стратешких циљева из надлежности

овлашћеног предлагача;

2) однос трошкова и користи пројекта (укључујући нето садашњу вредност,

интерну стопу рентабилности, период повраћаја улагања, коефицијент трошкова и

користи и др.);

3) потенцијалних ризика за реализацију пројекта;

4) ефекат пројекта на друштвени, економски, регионални и еколошки одрживи

развој.

За капиталне пројекте чија је реализација у току министарству се достављају

захтеви за финансирање капиталног пројекта чија је реализација у току (Прилог 2б:

Образац КР).

За потребе разматрања предлога за финансирање новог капиталног пројекта,

министарству се доставља захтев за финансирање новог капиталног пројекта (Прилог

2ц: Образац КФ).

У случају када овлашћени предлагач доставља више захтева за финансирање

капиталних пројеката, дужан је да те пројекте рангира по њиховом значају, тако што

пројекти чија је реализација у току имају приоритет у односу на нове пројекте (у Образцу

КФ и Образцу КР нижи редни број захтева означава виши приоритет).

За нове капиталне пројекте мале, средње и велике вредности, директни буџетски

корисници достављају и предлог идеје капиталног пројекта (Прилог 2а: Образац КИ).

Трошкови разраде пројектних идеја (израду претходне студије изводљивости,

односно претходне студије оправданости са генералним пројектом, као и студије

изводљивости, односно студије оправданости са идејним пројектом), планирају се у

оквиру одговарајуће програмске активности.

Истичемо да је потребно да капитални пројекти вредности веће од 12 милиона

динара буду приказани као посебни пројекти у програмској структури буџета Републике

Србије.

Директни корисник буџетских средстава, као овлашћени предлагач капиталног

пројекта, одговоран је за тачност података наведених у достављеним образцима.

Капитални пројекат који није предложен на наведени начин, односно захтеваној форми

неће се разматрати. Такође, неће се разматрати ни захтеви који не садрже све тражене

податке.

Министарство финансија врши проверу комплетности достављених образаца и

може захтевати достављање на увид документације релевантне за предложени

капитални пројекат.

14

Вишегодишње планирање капиталних пројеката

У складу са Законом о буџетском систему капитални издаци се исказују за три

године у општем делу буџета, без обзира на то да ли се капитални пројекти уговарају

фазно по годинама или буџетски корисник преузима обавезе по уговору који захтева

плаћање у више година.

Kапиталне пројекте потребно је планирати по годинама у оном износу који је

остварив и одговоран са фискалне и економске тачке гледишта.

Приликом вишегодишњег планирања капиталних пројеката корисници полазе од

члана 5. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину („Службени гласник РСˮ,

број95/18), само за обавезе које су преузели по уговорима које се односе на капиталне

издатке и захтевају плаћања у више година, а за које је добијена сагласност Владе, и

дужни су да такву обавезу укључе у финансијски план у износу обавезе за ту годину и

планирају по годинама у оквиру лимита на свом разделу.

За капиталне пројекте за које нису преузете вишегодишње обавезе, корисници су

дужни да анализирају физичку и финансијску реализацију тих капиталних пројеката, у

циљу ефикасније алокације средстава. На основу урађених анализа корисници могу

одустати од пројеката чија је даља реализација неоправдана. Уколико се корисници

одлуче да одустану од неких пројеката након спроведене анализе, средства планирана у

лимитима за те пројекте се не могу користити за друге намене, осим за друге капиталне

пројекте.

Код пројеката где се као извор финансирања појављују пројектни зајмови,

потребно је приликом планирања буџета укључити и средства пројектних зајмова

намењена за њихову реализацију, али само у износу за који се процењује да ће бити

повучен и потрошен у тој години, узимајући у обзир статус пројектног зајма, уговором

дефинисане рокове, услове и динамику повлачења средстава итд.

Корисници буџетских средстава достављају Министарству финансија преглед

пројектних зајмова (Прилог 3а: Преглед пројектних зајмова) и преглед донација (Прилог

3б: Преглед донација).

Средства остварена продајом доплатне поштанске марке

Корисници који планирају прикупљање средстава издавањем и продајом

доплатне поштанске марке за одређену намену морају тачно планирати износе прихода

по овом основу како би на одговарајући начин биле планиране апропријације прихода и

расхода по овом основу. Податке о издавању доплатне поштанске марке потребно је

доставити у форми табеле дате у Прилогу број 7.

Јавне агенције

У вези са одредбама Закона о буџетском систему, које се тичу корисника јавних

средстава (у оквиру списка корисника јавних средстава, који утврђује министар

посебним актом, посебно ће се водити јавне агенције) потребно је да надлежна

министарства, податке о укупним приходима и расходима агенција доставе у форми

табеле дате у Прилогу број 8.

15

Програмски буџет

Програмски буџет, као један од механизама за спровођење наведене реформе

упрaвљања јавним финансијама, омогућава боље управљање учинком јавне управе, већу

одговорност корисника буџета, успостављање снажнијих веза између годишњег буџета,

утврђивања приоритетних расхода и издатака и спровођења јавних политика, као и већу

транспарентност потрошње. Буџетски корисници су у обавези да искажу свој

финансијски план према програмској класификацији у складу са Упутством за припрему

програмског буџета. Такође, у складу са Упутством за изештавање о учинку програма,

буџетски корисници су у обавези да уз предлоге финансијских планова доставе и

полугодишње извештаје о оствареном учинку програма.

Родно одговорно буџетирање

Планом увођења родно одговорног буџетирања у поступак припреме и доношења

буџета Републике Србије за 2020. годину обухваћено је 47 буџетских корисника који

уводе елементе родно одговорног буџетирања у своје предлоге финансијских планова за

2020. годину, са пројекцијама за наредне две фискалне године. Саставни део овог плана

чини Упутство за увођење родно одговорног буџетирања.

План увођења родно одговорног буџетирања у поступак припреме и доношења

буџета Републике Србије за 2020. годину налази се на линку:

https://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13643

Упутство за увођење родно одговорног буџетирања налази се на линку:

https://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13645

3. Садржај предлога финансијског плана

Предлог финансијског плана буџетског корисника за 2020. годину и пројекције

за 2021. и 2022. годину, са образложењем уносиће се у апликативни софтвер за

планирање буџета „БИС”.

Прилози

Потребно је попунити и посебне прилоге, и то:

Прилог број 1. Планирана средства за плате у 2020. години:

Посебно указујемо да се неће разматрати образац Прилог 1 који је копиран или

који је сачуван у другом формату, с обзиром да су поједине ћелије заштићене ради

електронске обраде података.

Такође напомињемо да је за сваки акт који се доставља Министарству финансија

на мишљење и давање сагласности, а који подразумева промену броја и структуре

запослених, потребно поново попунити Прилог 1 и доставити га на имејл

dunja.tepavac@mfin.gov.rs, ради сагледавања ефеката предложених аката.

Прилог 1-средства. Преглед планираних средстава за плате у 2020. години;

Прилог 1а. Преглед броја државних службеника и намештеника у 2020. години

на које се односи Закон о платама државних службеника и намештеника;

Прилог 1б. Преглед броја изабраних лица у 2020. години у Влади, Народној

скупштини и Уставном суду;

Прилог 1в. Преглед броја запослених у 2020. години на које се не односи Закон

о платама државних службеника и намештеника и у Министарству унутрашњих

послова, Војсци Републике Србије и Безбедносно-информативној агенцији;

16

Прилог 1г. Преглед броја носилаца правосудних функција у 2020. години на које

се односи Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву;

Прилог 1д. Број запослених и потребна средства за јубиларне награде и

отпремнине запосленима при одласку у пензију у 2020. години. Посебно указујемо да се

мора попунити овај образац, нарочито у делу који се односи на број запослених и износ

отпремнина који се исплаћује са економских класификација 414 и 463.

Прилог 1ђ. Пројекција плата, при чему ће се за 2019. годину попуњавати

реализација закључно са јуном месецом 2019. године, док ће се за преостале месеце

уносити планирана маса средстава за плате и планиран број запослених. За 2020. годину

попуњавају се планиране вредности за све месеце и планирани број запослених у складу

са планираним средствима за 2020. годину.

НАПОМЕНА: Странице: „пренос-1” до странице: „пренос-4” се не обрађују од

стране корисника буџета.

Прилог број 2:

Прилог 2а: Образац КИ;

Прилог 2б: Образац КР;

Прилог 2ц: Образац КФ;

Прилог број 3:

Прилог 3а: Преглед пројектних зајмова;

Прилог 3б: Преглед донација;

Прилог број 4. Преглед пројеката/секторских програма за децентрализовано

управљање;

Прилог број 5. Средства буџета Републике Србије намењена за територију АП

Војводина;

Прилог број 6. Средства буџета Републике Србије намењена за територију АП

Косово и Метохија;

Прилог број 7. Средства доплатних поштанских марака;

Прилог број 8. Подаци о пословању јавних агенција;

Прилог број 9. Комисије и уговори.

Посебнe напоменe:

Mолимо вас да предлогом обухватите и најважније структурне реформе које ћете

спроводити у наредном трогодишњем периоду (како оне које су већ усвојене и чија се

примена очекује и у наредном периоду тако и реформе чије усвајање и примену

планирате у наредним годинама). За сваку структурну реформу потребно је дати кратко

образложење и обавезно исказати финансијске ефекте спровођења исте, односно

одговарајуће фискалне импликације које ће наведена мера имати у наредном периоду

(за сваку годину посебно).

4. Поступак и динамика достављања предлога финансијског плана

буџетских корисника

Предлог финансијског плана буџетског корисника за 2020. годину и пројекције

за 2021. и 2022. годину, са образложењем уносиће се у апликативни софтвер за

планирање буџета „БИС”.

17

Буџетским корисницима ће, у софтверској апликацији за припрему буџета, бити

доступна програмска структура, односно програми са припадајућим програмским

активностима и пројектима који су усвојени Законом о буџету Републике Србије за 2019.

годину, затим програмске активности и пројекти који су отворени у току буџетске 2019.

године као и током израде предлога приоритетних области финансирања буџетских

корисника за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину, у складу са актуелном

програмском структуром.

Програмске информације (образложења, циљеви и показатељи) ће бити учитане

из предлога приоритетних области финансирања буџетских корисника у предлог

финансијског плана за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину у складу са

актуелном програмском структуром.

Овако исказана програмска структура ће буџетским корисницима послужити као

основа за израду предлога финансијског плана за 2020. годину са пројекцијама за 2021.

и 2022. годину.

Унос предлога финансијских планова буџетских корисника биће омогућен од 10.

јула 2019. године у апликативном софтверу за припрему буџета „БИС”.

Уколико буџетски корисник има потребу да искаже нове политике које би се

реализовале кроз нове програмске активности/пројекте или кроз постојеће програмске

активности/ пројекте, односно уколико има реалну потребу за њиховим финансирањем

изнад утврђеног лимита, потребно је да се писмено обрати Министарству финансија са

одговарајућим захтевом који мора бити детаљно образложен. Приликом достављања

листе нових програмских активности/пројеката неопходно је одредити приоритете.

Свака нова програмска активност/пројекат испред свог назива мора имати редни број од

1 до нн који означава приоритет и који се не сме понављати (од 1 - приоритет од највећег

значаја до нн - приоритет од најмањег значаја, где нн уједно представља укупан број

нових програмских активности/пројеката). Министарство финансија ће, тек након

разматрања наведеног захтева, моћи да у апликацији отвори нове програме и пројекте,

односно да омогући исказивање изнад утврђеног лимита.

Штампани формат предлога финансијског плана буџетског корисника мора

имати печат и потпис функционера буџетског корисника.

Попуњене прилоге потребно је доставити у штампаном и електронском облику

на e-mail адресу: budzet@mfin.gov.rs

Прилози и ажурирано корисничко упутство за рад у апликацији налазиће се на

интернет страници Министарства финансија, у секцији „буџетски корисници”. Контакт

особа задуженa за пружање техничке подршке буџетским корисницима при раду у

апликацији: Дарко Ившан (тел. 011/3642-926).

Рок за достављање предлога финансијских планова је 1. септембар 2019.

године.