2 Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja

Programme co-funded by theEUROPEAN UNION Jointly for our common future

Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja

1


2


Publikacija projekta SY_CULTour (Sinergija kulture i turizma: upotreba kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima)http://www.sycultour.eu

Menadžer projekta: David BoleVodeći partner: Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik geografski institut

Uredništvo: David Bole, Mateja Šmid Hribar, Jani Kozina

Prevod na srpski jezik: Marija Nićin

Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultetZa izdavača: Neda Mimica Dukić, Dekan PMFŠtampa: Stojkov, Novi SadTiraž: 500© 2013, Partners of SY_CULTour project

Grafički dizajn i priprema štampe: Lazar Lazić

Autori tekstova: David Bole, Mateja Šmid Hribar, Primož Pipan (Scientific Research Centre of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, Anton Melik Geographical Institute), Federico Bigaran, Silvia Corrado (Autonomous Province of Trento, Division Agriculture), Angela Santilli, Assuntina Fasciani (Mountain Community Sirentina), Nikos Mandrekas (Region of Thessaly), Vera Djurić Drozdek (Municipality of Jesenice), Lina Pavletič (Alianta d.o.o.) Urška Železnikar (Development Agency for Upper Gorenjska), Georgia Papadaki (Heraklion Chamber of Commerce and Industry), Lyubov Trenkova, Ger-gana Kaloyanova (Pazardzhik Regional Administration), Erika Tóth (Central Transdanubian Regional Innovation Agency Nonprofit Ltd.), Jasmina Đorđević, Igor Stamenković, Kristina Košić, Tatjana Pivac, Ivana Blešić (University of Novi Sad, Faculty of Sciences)

Autori fotografija: Argentario Ecomuseum, Urška Bajec Rupnik, David Bole, Iztok Bončina, Bogdan Bricelj, Miran Dolar, Bojan Erhartič, Heraklion Chamber of Commerce and Industry, Aljaž Hrvatin, Judicaria Ecomuseum, Michael Kalafatas, Vladimir Kamčević, Lagorai Ecomuseum, Lazar Lazić, Špela Ledinek Lozej, Matej Lipar, Nikos Mandrekas, Saša Manojlovič, Matjaž Marc, Municipality of Jesenice, Municipality of Strelcha, Pazardzhik regional administration, Peio Ecomuseum, Primož Pipan, Tatjana Pivac, Giovanni Pizzocchia, Miro Podgoršek, Michael Pornalis, Efi Psilaki, Region of Thessaly, Roman Rupnik, Lamberto Anfolsi Schiavitti, Aleš Smrekar, Vladimir Stojanović, Mateja Šmid Hribar, Tadeja Šubic, Tesino Ecomu-seum, Erika Tóth, Tourism Organisation of the City of Sombor, Trentino Ecomuseum, Vanoi Ecomuseum, Aljoša Videntič, Manca Volk Bahun.

This publication is based on the work of the SY_CULTour project, which was co-financed under the South East Europe Transnational cooperation Pro-gramme. The whole or any part of the content of this publication may be quoted, reprinted or reproduced with exact quotation of the publication and the project SY_CULTour. This publication describes the findings of the SY_CULTour project. It does not necessarily reflect official positions of the participating administrations or the European Commission.

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

338.485:338.48-55(035)

SINERGIJA kulture i turizma za razvoj ruralnih područja / [uredništvo David Bole, Mateja Šmid Hribar, Jani Kozina; prevod na srpski jezik Marija Nićin]. - Novi Sad : Prirodno-matematički fakultet, 2013 (Novi Sad : Stojkov). - 52 str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 500.

ISBN 978-86-7031-314-91. Боле, Давид [уредник] 2. Шмид Хрибар, Матеја [уредник]3. Козина, Јани [уредник]а) Култура - Рурални туризам - ПриручнициCOBISS.SR-ID 283014151

3

Sadržaj

0 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.1. SY_CULTour projekat-koncept i ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.2. Metodologija - participativne metode i planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

2 Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Korak 2 – Osnovni pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Korak 3 - Izrada strateškog plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Korak 4 - Priprema akcionog plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Korak 5 - Rukovođenje i sprovođenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Korak 6 – Monitoring i evaluacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

3 Primena uputstva u pilot oblastima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Pilot područje 1 – Idrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Pilot područje 2 – Trentino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Pilot područje 3 – Planinska zajednica Sirentina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Pilot područje 4 – Pelion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Pilot područje 5 – Jesenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Pilot područje 6 – Krit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Pilot područje 7 – Oblast Pazardžik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

Pilot područje 8 – Oblast centralnog transdunavskog regiona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Pilot područje 9 – Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

4 Zaključak – Put napred . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

5 Partneri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Pridruženi partneri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

4

5

0 RezimeTekst napisao: David Bole

Ruralne oblasti Evrope doživljavaju preobražaj usled novonastalih promena na svetskom tržištu. One i dalje u velikoj meri zavise od tradicionalnih privrednih aktivnosti (eksploatacija prirodnih resursa, poljoprivreda, šumarstvo, itd.) koje predstavljaju glavni izvor prihoda i mogućnosti zapošljavanja. Ruralne oblasti često zavise od finansijske po-

moći Evropske Unije ili nacionalnih fondova. Istovremeno, ovo su oblasti bogate kulturnim nasleđem koje ima potencijal da postane osnova društvenog i ekonomskog razvoja lokalnih zajednica. Osnovni cilj publikacije je predstavljanje nači-na upravljanja kulturnim vrednostima od strane lokalne zajednice, koji istovremeno podrazumevaju i očuvanje kultur-ne baštine i ekonomski razvoj.

Ova publikacija stavlja akcenat na „bottom-up» pri-stup u kojem su zainteresovane strane glavni inicijato-ri, ugovarači kao i krajnji korisnici celokupnog procesa stvaranja novih ili modifikovanih turističkih proizvoda koji predstavljaju proizvod njihove kulture. Shodno tome, uvodni deo obuhvata kratko poglavlje o značaju partici-pativnog planiranja uključujući i korisne savete.

Glavni deo publikacije čini predstavljanje metodologi-je pod nazivom „Smernice za upravljanje kulturnim vred-nostima u ruralnim područjima”. Ove smernice, koje su detaljno opisane u drugom poglavlju, imaju za cilj da uka-žu na praktične i konkretne korake koje bi lokalna zajed-nica trebalo da preduzme da bi počela da otkriva, čuva, a posebno koristi svoje kulturne vrednosti u razvojne svr-he. One su napisane u obliku uputstva na jednostavan i pristupačan način. Ovo uputstvo će provesti čitaoca kroz šest koraka, od inicijalne ideje do konačne realizacije, što može biti novi proizvod ili usluga, iskustvo ili priča zasno-vana na kulturnim vrednostima sa razvojnim potencija-

lom. Smernice su ilustrovane primerima i savetima koji su namenjeni širokom krugu korisnika.

Treće poglavlje donosi priče i iskustva partnera na SY_CULTour projektu koji su prošli kroz proces testiranja i ispu-njavanja zahteva smernica za upravljanje kulturnim vredno-stima u ruralnim područjima. Ovi primeri mogu da posluže kao motivacija za sve one koji razmišljaju o preduzimanju sličnih aktivnosti. Na osnovu deset primera sa ilustrativno prikazanim kulturnim vrednostima i na osnovu pozitivnih i negativnih iskustava iz procesa njihovog razvoja u turističke proizvode, uočeno je da ova metodologija stvara pozitivne efekte i pogodna je za upotrebu bilo gde u Evropi.

Konačno, predstavljena su i razmišljanja koja su usme-rena na budućnost evropskih ruralnih područja. Tako-đe, predstavljeno je svih 17 partnera iz šest država koji su uspešno razvili i testirali metodologiju upravljanja kultur-nim vrednostima uz pomoć sufinansiranja od strane Ev-ropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) u okviru transnacionalnog programa saradnje jugoistočne Evrope.

6

1 UvodTekst napisali: David Bole i Frederiko Bigaran

1.1. SY_CULTour projekat – koncept i ciljevi

SY_CULTour (Sinergija kulture i turizma: upotreba kultur-nih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima) je projekat organizovan u okviru mreže Transnacionalnog kooperativnog programa oblasti jugoistočne Evrope sa 17 partnera iz šest zemalja (Bugarska, Grčka, Italija, Mađar-ska, Slovenija i Srbija). Cilj ovog projekta je rešavanje pro-blema sve više globalizovanih evropskih ruralnih područja koja sve manje zavise od tradicionalnih ekonomskih aktiv-nosti, poput poljoprivrede i sve više su orijentisana na uslu-žni sektor, u kojem turizam ima važnu ulogu.

Zašto sinergija kulture i turizma?

SY_CULTour projekat utvrđuje autentične kulturne vred-nosti izdvojenih ruralnih područja koje, zajedno sa prirod-nim vrednostima, mogu da čine osnovu njihove konku-rentnosti. Turizam stvara pozitivne ekonomske efekte koji se ispoljavaju kroz ostvarivanje prihoda i mogućnosti za-poslenja.

Pored ekonomskih, od velikog značaja su i socijal-ni efekti, kao i efekti turizma na životnu sredinu lokal-ne zajednice. Turizam je način da se obogati kvalitet ži-vota i osnaži lokalno stanovništvo. Posebno je važno da lokalna zajednica bude uključena u proces identifikova-nja i valorizacije kulturnih vrednosti na svom području. S druge strane, pozitivan efekat na životnu sredinu se ispo-

ljava kroz očuvanje autentičnog pejzaža ili biodiverzite-ta. Turizam može da služi kao element zaštite, kroz restau-raciju, održavanje i zaštitu materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kreativni potencijal je posebno izra-žen onda kada obnova određenih kulturnih tradicija u tu-rističke svrhe podstiče kreativnost pojedinca, umetničko stvaranje, i potpuno identifikuje pojedinca sa njegovom sredinom i njenom istorijom.

Shodno tome, kultura i kulturno nasleđe u SY-CULTour projektu su definisani na osnovu njihovog potencijala za ekonomski, socijalni, razvoj životne sredine i kreativni razvoj. Termin “kulturna vrednost” podrazumeva različi-te oblike kulture i kulturnog nasleđa u određenom regio-nu (Šmid Hribar i Ladinek Lozej, 2013). Kulturne vrednosti su osnova razvoja određenog područja, od kojih će be-nefite imati ne samo turisti, već i lokalno stanovništvo. U isto vreme, razvoj turizma može imati negativne efekte za lokalno stanovništvo ukoliko postoji zainteresovanost samo za stvaranje profita, a lokalne zajednice budu sma-trane više kao smetnja nego kao prednost.

Na osnovu ovoga, može se zaključiti da dugoročni uspeh razvoja kulturnog turizma zavisi od uspostavljanja partnerstva između investitora i lokalne zajednice. Sto-ga je lokalna zajednica najvažnija zainteresovana strana i njen sveukupni razvoj treba da bude osnovni princip ce-lokupnog procesa. Lokalnu zajednicu čine različite struk-ture ljudi koji su nosioci lokalne kulture, a kvalitet krajnjeg turističkog proizvoda zavisi od njihove saradnje.

► Autor: Miro Podgoršek

7

Šta je cilj i kako ga postići?

Lokalne zajednice moraju biti informisane i same doneti sopstvene odluke o tome koje oblike turizma i koje turističke proizvode žele da ponude turistima, kao i koje će biti proce-njene beneficije i troškovi za celu zajednicu. Ovo je precizan moto SY_CULTour projekta. Glavni cilj je demonstrirati na-čin rukovođenja kulturnim vrednostima u ruralnim regio-nima, čime se stvara pozitivni ekonomski i socijalni razvoj i razvoj životne sredine. U okviru projekta je izvršeno te-stiranje u pilot područjima radi utvrđivanja metodologi-je za rukovođenje kulturnim vrednostima, a koja se bazira na participativnim metodama. Jedina opcija za održivost

biće da se lokalna zajednica posmatra kao glavna zainte-resovana strana u celokupnom procesu. Ova metodologi-ja nazvana “Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima ” je predstavljena detaljnije u slede-ćem poglavlju.

Glavna poenta ovog uputstva jeste da ilustruje, na praktičan i konkretan način, korake koja lokalna zajed-nica treba da preduzme u procesu definisanja, očuva-nja i upotrebe svojih kulturnih vrednosti. Ova uputstva su napisana u obliku instrukcija na jednostavan način, ra-zumljiv za korisnike. Ona su rezultat višegodišnjeg testira-nja u devet pilot područja u jugoistočnoj Evropi. Takođe, ona ilustruju da sistematični i fokusirani napori, koji uklju-čuju lokalnu zajednicu u celosti i podstiču je da rukovodi i propagira svoje kulturne vrednosti, mogu da vode ka po-zitivnim ekonomskim i socijalnim efektima i efektima koji utiču na životnu sredinu. Ovaj proces je detaljnije opisan u trećem poglavlju ove knjige, kroz iskustva stečena u pi-lot područjima.

Svaka lokalna zajednica može da očekuje bar minimal-ne pozitivne efekte ukoliko se odluči da prati osnovne ko-rake “Smernica za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima ”.

1.2. Metodologija - participativne metode i planiranje

Uvod

Razvoj dobrih odnosa između različitih organizacija u lo-kalnoj zajednici i odnosa između javnog i privatnog sekto-ra se smatra ključnim faktorom za obezbeđenje boljih i du-

goročnih rezultata aktivnosti SY_CULTour projekta. Iz ovog razloga, postalo je očigledno, da bi se unapredilo umre-žavanje neophodno je ostvariti komunikaciju, učešće lo-kalnih partnerstava i participativan planski metod i ruko-vođenje projekta i tokom pisanja i testiranja “Smernica za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područji-ma ”.

Da bi se raširila kultura participativnog planiranja među partnerima i olakšali odnosi između lokalnih i re-gionalnih javnih ustanova, asocijacija, turističkih provaj-dera i organizacija, posebna pažnja se stavlja na olakša-vanje socijalne participacije u lokalnim zajednicama. Poslednjih godina, primena participativnog pristupa u procesu odlučivanja je sve veća, što podrazumeva učešće zainteresovanih strana koje donose odluke ili poseduju korisno znanje. Termin “participacija” asocira na različita značenja, polazeći od jednostavnog transfera informaci-ja (indirektno) do aktivne participacije, koja se bazira na partnerstvu mnogih učesnika, kao sto su političari, građa-ni, stručnjaci, zainteresovane strane. Pod aktivnom parti-cipacijom podrazumeva se “učešće različitih zaintereso-vanih strana” dajući im mogućnost ne samo da slušaju i posmatraju, već i da utiču na proces.

Izbor “participativnog načina” suštinski znači usklađi-vanje različitih stanovišta kao načina da se proizvede ino-vacija. Ovaj pristup se dokazao efikasnim, zato što ima tendenciju da povezuje subjekte koji inače ne komuni-ciraju, dajući im mogućnost da se upoznaju sa različitim perspektivama i, na ovaj način, stvore prostor za uočava-nje novih načina sagledavanja i rešavanja problema.

Usvojeni participativni pristup je korišćen za postiza-nje:

• Rešenja konflikata;• Stvaranja znanja;• Razmene znanja između različitih zainteresovanih

strana;

▲ Autor: Lazar Lazić

◄ Izvor: Opština Strelča

◄ Autor: David Bole

▲ Autor: Mateja Šmid Hribar

8

• Razmena pravila• Unapređenje komunikacije;• Poboljšanje kvaliteta.

Da bi se doprlo do svih potencijalnih zainteresovanih strana, pristup se obično bazira na neformalnosti i aktiv-nom slušanju, „biti sposoban da se zanemare lične ideje i perspektive i biti voljan da se da šansa drugim učesnici-ma da ubede pojedinca u njihove ideje”. Na kvalitet parti-cipativnog procesa može se uticati različitim elementima: sadržaj je vrlo važan, svakako, ali i procedure i atmosfera procesa. Važnu ulogu igra i posrednik: osoba koja pred-vodi proces ali ne utiče na odluke. On mora biti svestan da ima važnu i delikatnu ulogu. Dobar posrednik može ima-ti snažan uticaj na druge subjekte i mora obratiti pažnju da samo “posreduje bez forsiranja”. Veštine dobrog po-srednika su:

• Da bude neutralan;• Da obrati veliku pažnju na proces;• Da pomogne razvoju grupe;• Da koristi otvorena pitanja kako bi se stimulisala

diskusija;• Da sumira diskusiju i pomogne grupi da donese za-

ključke;• Da koristi “papagajsku” tehniku: upotrebljava reči

učesnika kako bi preformulisao koncepte i fraze, da započne diskusiju i usmeri je na određene ciljeve.

Rad posrednika može biti vrlo izazovan jer ljudi često imaju velika očekivanja od participativnih procesa, ali ula-žu premalo energije i vremena u njih. Ponekad, participa-cija nije neophodna. Rešenja određenih vrsta problema se jednostavno mogu naći bez participativnog procesa. Participacija je potrebna i preporučljiva kada je problem kompleksan i ne nudi jedinstveno rešenje.

Participativne tehnike

Da bi se ispunile različite potrebe i zadovoljili određeni pristupi, razvile su se različite participativne tehnike.

Uopšteno govoreći, moguće je razlikovati dva osno-vna pristupa participativnih tehnika:

• Direktniji, uspostavlja specifična pravila i faze rada (npr. Project Cycle Management);

• Više kooperativan i manje direktan, fokusiran na proces i odnose, a usmeren na stvaranje kreativne grupe koja je sposobna da se suoči sa promenama (npr. World Cafe i Logical Framework Approach).

Najčešće korišćene participativne tehnike su:• Project Cycle Management (PCM)- skup oruđa za

dizajn i menadžment projekata baziran na pristu-pu Logical Framework Approach (LFA);

• Open Space Technology (PST);• Goal-Oriented Project Planning (GOPP);• European Awereness Scenario Workshop (EASW);• Technology of Participation (ToP);• Creative Problem Solving;• Fokus grupe;• Razmena ideja (brainstorming);• World Café.

Participativni metodi korišćeni u okviru SY_CULTour Projekta

Partneri SY_CULTour Projekta koriste “World Café”, “Open Space Technology” (OST) i “European Awareness Scena-rio Workshop” (EASW) u svojim aktivnostima. Partneri su upoznati sa participativnim planiranjem tokom eduka-tivne radionice, koju je držao stručnjak Gerardo de Luzen-berger. Radionica je bila namenjena edukaciji partnera o tome kako dizajnirati i razviti participativan proces u okvi-ru svakog pilot projekta. Učesnici su bili pozvani da disku-tuju i razmene iskustva sa kojima su se suočavali u svakoj pilot oblasti, koristeći World Café i OST tehnike.

Drugi trening je fokusiran na neke od kritičnih aspekata sa kojima će se učesnici suočavati tokom faze akcionog plana u svim pilot projektima, a naročito sa sledećim: sa dizajnom planiranja akcije i učestvovanjem zainteresovanih strana i sa menadžmentom konflikata. Partneri su naučili da se prime-nom European Awereness Scenario Workshop tehnike može unaprediti dijalog i učestvovanje različitih zainteresovanih strana u procesu rešavanja problema, definisanju zajedničke vizije i predlaganju ideja. Kasnije tokom izrade nacrta i testira-nja uputstva, partneri koriste novostečeno znanje da aktivira-ju zainteresovane strane i stvore inovativne turističke pakete koji odgovaraju njihovim vizijama i očekivanjima.

► Autor: Primož Pipan

▲ Autor: Primož Pipan

9

Ovo poglavlje predstavlja kratak priručnik za upravljanje kulturnim vrednostima. Njegova svrha je da pomogne lju-dima koji žele da doprinesu razvoju ruralnih područja koristeći svoje kulturne vrednosti. Ovo uputstvo će provesti čitaoca kroz ključne faze od inicijalne ideje do konačne realizacije, što može biti novi proizvod ili usluga, iskustvo

ili priča zasnovana na kulturnim vrednostima sa razvojnim potencijalom. Prva dva koraka u priručniku su usmerena ka oblikovanju jasne ideje i predstavljanju pregleda postojećeg stanja određene oblasti, njenih kulturnih vrednosti i stejk-holdera. Treći i četvrti korak daju uputstva za strateško planiranje i pripremu akcionog plana. Peti i šesti korak pružaju op-šte smernice za sprovođenje i vrednovanje rezultata. Metodologija SY_CULTour projekta pruža kombinaciju „top-down” i „bottom-up” pristupa.

2 Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima Tekst napisala: Mateja Šmid Hribar

Uspešno i efi-kasno upravlja-nje kulturnim vrednostima zavisi od lju-di koji moraju da budu u sta-nju da prepoz-naju odgova-rajuće kulturne vrednosti i klju-čne stejkhol-dere. Oni treba da povežu dva u jednu celinu i poboljšaju trži-šni proizvod ili uslugu.

10

Korak 1 – Od vizije do jasno formulisane i strukturisane ideje

Najčešće, pojedinac ili grupa pojedinaca su prvo podstak-nuti ili jednostavno imaju viziju kako da razviju određe-no ruralno područje koristeći kulturne vrednosti. Inicija-tori su motivisani vizijom i imaju dovoljno energije da to i sprovedu, što utiče na njihovu međusobnu saradnju i dis-kusiju o samoj ideji. Ovo je trenutak „oblikovanja” same vizije koja će se kasnije razviti u dobro strukturisanu ideju sa jasnim ciljevima i rezultatima.

Aktivnost 1.1 – Određivanje radnog tima inicijatora koji će započeti i voditi čitav proces sa vaše strane

Prva aktivnost je okupljanje tima ljudi koji bi trebalo da nose datu ideju u određenoj oblasti. Radni tim bi treba-lo da se sastoji od meštana i stručnjaka, iako ovo nije im-perativ. U slučaju ovog projekta, radni tim može da se sastoji i od samih partnera. Dobra je ideja da se uključi i predstavnik lokalne vlasti u rad tima od samog početka procesa. Takođe, trebalo bi uključiti i bar jednog stručnja-ka koji se bavio pitanjima kulture i nasleđa i može da pruži svoje znanje u ključnim trenucima. Radni tim takođe tre-ba da se poveže sa lokalnim zainteresovanim stranama radi kreiranja zajedničke vizije.

Veoma je važno postojanje radnog tima koji mora da bude upoznat sa sadržajem projekta i lokalnim stejkhol-derima, kao i da prisustvuje radionicama i sastancima. Ako se unajmi kao podugovarač neka organizacija ili oso-ba, veoma je važno da ta osoba tj. organizacija budu od samog početka uključeni u ceo proces. Veoma je važno da neka osoba iz tima preuzme ulogu koordinatora od sa-mog početka, jer će to biti veoma korisno u sledećim ko-racima (4, 5 i 6).

Ciljevi: • Stvaranje opšte ideje o tome kako da se sprovede origina-lna vizija u pilot području.

Metode: • Kreativna razmena ideja• Razmatranje primera dobre prakse, tj. sličnih pokušaja u

sličnim oblastimaAktivnosti: • Određivanje radnog tima inicijatora;

• Postizanje zajedničkog razumevanja vizije;• Formiranje lako razumljive ideje sa jasnim ciljevima i re-

zultatima.

11

Aktivnost 1.2 – Postizanje zajedničkog razumevanje vizije

Vizija je često apstraktna i govori nam „šta ukupno želimo da postignemo” na našem području. S obzirom da članovi rad-nog tima mogu da imaju i neznatno različite tačke gledišta, važno je da oni koordiniraju između sebe da bi postigli za-jednički stav o viziji. Na primer, SY_CULTour projekat ima vi-ziju promovisanja kulturnih vrednosti u ruralnim oblastima radi postizanja održivog lokalnog razvoja. Još jedan primer vizije može da bude promovisanje multietičnosti i puteva mira ili promovisanje kulture radi postizanja novog privred-nog razvoja.

Aktivnost 1.3 – Formiranje jasno formulisane ideje i njeno zapisivanje na papir

Svaka apstraktna ideja mora da bude oblikovana i formu-lisana u kratku, konciznu i jasno formulisanu ideju koja ja-sno definiše sledeće:

• Šta želimo da postignemo (ciljevi);• Glavne aktivnosti koje ćemo preduzeti da posti-

gnemo te ciljeve;• Rezultate ovih aktivnosti;• Indikatore sa kojima ćemo utvrditi da li postiže-

mo ciljeve;• Potencijalan prenos dobre prakse iz drugih oblasti.

Važno je zapisati temeljno razrađenu ideju koja će po-tom služiti kao orijentacija tokom ostatka procesa. Ona će nam trebati ponovo u koraku 4 tokom pripreme akcionog plana, a i biće od velike pomoći u koraku 6 tokom procesa vrednovanja. Posebno važan faktor su indikatori sa koji-ma ćemo meriti da li smo postigli zadate ciljeve. Potrebno je da bar neki od indikatora budu merljivi: npr. broj poseti-

laca, novo formirani poslovi ili privremeno zaposlenje. In-dikator može takođe da predstavlja broj novih turističkih proizvoda u određenoj oblasti. Ideja treba da bude u skla-du sa glavnom vizijom (pogledati aktivnost 1.2), kratka i da definiše teritoriju.

PrimerVizijaDa se poboljša upravljanje kulturnim vrednostima u Črnom Vrhu i promo-više održivi lokalni razvoj koji uključuje povezivanje usluga i postojećih pu-tanja/puteva/staza, povezivanje kulturnog i prirodnog nasleđa, itd.

IdejaU cilju obnove područja Črni Vrh ključno pitanje je da se identifikuje poten-cijalan sadržaj na kom mogu da se baziraju turistički paketi za različite cilj-ne grupe i različite vremenske uslove.• Ciljevi: revitalizacija područja i stvaranje vredne turističke ponude u Čr-

nom Vrhu;• Aktivnosti: identifikovanje i opisivanje kulturnih vrednosti sa razvojnim

potencijalom, identifikovanje drugih interesantnih tema i priča i pokuša-vanje njihovog povezivanja sa postojećim kulturnim vrednostima, itd.

• Predviđeni rezultati: novi turistički proizvodi u usluge u Črnom Vrhu, brošura sa opisima, mapom i drugim korisnim turističkim informacijama, nove opremljene staze, itd.

• Indikatori: šest novih turističkih paketa u Črnom Vrhu, 5000 brošura o Črnom Vrhu, jedna informativna tabla o stazama i kulturnim vrednosti-ma, itd.

• Potencijalan prenos dobre prakse: proizvodnja i prerada lana (PAT, Trentino).

▲ Autor: Michael Pornalis

▼ Autor: Vladimir Kamčević

◄ Izvor: Trentino Eko-muzej

12

Ciljevi • Obezbediti osnovni pregled i SWOT analizu istraživanog re-giona;

• Obezbediti inicijalnu listu kultur-nih vrednosti sa razvojnim poten-cijalom;

• Identifikovati i kontaktirati rele-vantne zainteresovane strane.

Metode • Proučavanje literature;• Pregledanje postojećih dokume-

nata i zakonodavstava;• Proučavanje prethodnih pokuša-

ja odnosno inicijativa da se upo-trebe specifične lokalne kulturne vrednosti;

• Terenski rad (takođe uključuje rad sa individualnim zainteresovanim stranama);

• Rad sa stručnjacima;• Pregled razvojnog potencijala

kulturnih vrednosti.Aktivnosti • Obezbediti osnovni prostorni

kontekst;• Pripremiti listu kulturnih vredno-

sti sa razvojnim potencijalom;• Pripremiti listu svih uključenih

zainteresovanih strana.

Korak 2 – Osnovni pregledTokom ovog obimnog koraka, radni tim donosi general-ni pregled: (1) regiona, (2) postojećeg kulturnog nasleđa ili kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom i (3) zainte-resovanih strana. Ovo je trenutak da se izvrši pregled lite-rature, pretraživanje arhive, vršenje onlajn pretrage, i da se izvede terensko istraživanje. Sve ove aktivnosti su po-vezane i izvode se u relativno isto vreme. Naposletku, tre-balo bi Imati jasnu analizu područja.

► Autor: Aleš Smrekar

▼ Izvor: Opština Strelča

13

Aktivnost 2.1 – Obezbediti osnovni prostorni kontekst

Radni tim treba da izvrši osnovni pregled postojeće situa-cije u pilot području. Kratak pregled treba da uključuje generalne informacije o:

• Geografskim karakteristikama;• Demografskim karakteristikama;• Socijalnim karakteristikama;• Karakteristikama životne sredine;• Ekonomskim karakteristikama;• Političkim karakteristikama;• Kulturnim karakteristikama teritorije.

Svi ovi podaci su važni kako bi tim prepoznao razli-čite aspekte područja i posebno se upoznao sa glavnim prednostima, slabostima, mogućnostima i opasnostima (SWOT) pilot područja. Nakon sakupljanja ovih informaci-ja potrebno je pripremiti kratku analizu podataka, na pri-mer SWOT analizu (maksimalno 1 stranicu).

Predloženi način sakupljanja podataka može da bude sledeći:

• Proučavanje literature o pilot području (naučna, stručna i popularna literatura, vebsajtovi, kao i raz-ličite postojeće mape sa prostornim aspektima pi-lot područja);

• Proučavanje prethodnih neuspelih inicijativa da se iskoriste lokalne kulturne vrednosti, kako bi se iz-begle iste greške;

• Pregled postojećih dokumenata i zakonodavstava (nacionalnih, regionalnih, i lokalnih pravnih odred-bi kao i obaveznih instrukcija, pravila, preporuka, i uputstva koji daju institucioni okvir u pilot oblasti);

• Terenski rad (sastanci sa predstavnicima i pojedin-cima koji bi mogli da utiču na razvoj ideje koje su odabrane u Aktivnosti 1.3; stupanje u kontakt sa lo-kalnom zajednicom na terenu, itd).

▲ Autor: Matej Lipar

◄ Izvor: Opština Jesenice

14

Aktivnost 2.2 - Identifikacija kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom

Glavna ideja je pronaći kulturne vrednosti koje će done-ti održiv razvoj u pilot područjima. Prvo, bitno je upozna-ti se sa postojećim kulturnim nasleđem i vrednostima. Da bi se ovo izvelo, radni tim mora da:

• Proveri: – Zvanične i nezvanične baze podataka o kultur-

nim vrednostima; – Turističke vodiče i brošure; – Postojeće studije, inicijative i ekspertize za pi-

lot područje; – Vebsajtove vezane za pilot područje.

• Identifikuje i kontaktira zvanične i nezvanične or-ganizacije (npr. Institut za zaštitu kulturnog nasle-đa) i udruženja koja se bave kulturnim nasleđem; ukoliko je moguće, kontaktirati ih povodom poten-cijalnih dodatnih kulturnih vrednosti.

• Sprovesti terenski rad tokom kojeg bi se moglo pronaći još zanimljivih objekata i resursa koji još nisu uočeni kao vrednosti.

• Kontaktirati različite zainteresovane strane i razli-čite lokalne stručnjake: oni mogu izdvojiti još ne-zvanično prepoznate kulturne vrednosti, posebno one neopipljive kao što su tradicija, ekonomske prakse, itd.

Nakon ovog detaljnog pregleda, trebalo bi sastavi-ti jedinstvenu listu kulturnih vrednosti koje su pronađe-ne. SY-CULTour taksonomija može biti od pomoći dajući ideje o tome šta bi mogla biti kulturna vrednost. Navedite sve kulturne vrednosti koje ste našli. Jednom kada su kul-turne vrednosti sakupljene, radni tim bi trebalo da ih te-stira kako bi uočio one koje imaju razvojni potencijal. Mo-žete koristiti SY_CULTour-ovu listu za procenu da vidite (1) da li kulturne vrednosti imaju razvojni potencijal i ako je odgovor pozitivan, (2) na kom nivou se taj razvojni poten-cijal nalazi. Ova procena će vam dati ideju o upotrebnim mogućnostima kulturne vrednosti, povezanosti sa dru-

gim vrednostima, njihove prostorne aspekte, potencijal-ne menadžere i korisnike, itd. Stavite kulturne vrednosti sa razvojnim potencijalom na mapu i vidite da li možete da ih grupišete u jedinstven turistički proizvod (npr. polje ruža, festival ruža, znanje o branju ruža i pravljenju proiz-voda od njih, itd.).

Ova lista služi za vašu orijentaciju. Ipak, budite sprem-ni da se ta lista kulturnih vrednosti sa razvojnim potenci-jalom može znatno promeniti u Koraku 3, gde je glavni fo-kus na učešću lokalnih faktora.

Aktivnost 2.3 – Identifikacija relevantnih zainteresovanih strana

Kada ste se upoznali sa teritorijom i njenim kulturnim vrednostima, ključno je identifikovati najrelevatnije zain-teresovane strane. Prvo, radni tim bi trebalo da pripremi listu svih potencijalno zainteresovanih strana u pilot po-dručju i da proveri koji projekti i aktivnosti su u toku. Pa-žljiva selekcija zainteresovanih strana je osnova za budu-će korake. Zainteresovane strane se mogu naći putem:

• Proučavanja dokumenata, inicijativa i stručnosti vezanih za kulturne vrednosti, kulturu, umetnost i turizam (baze podataka o kulturnim vrednostima, primeri dobre prakse, završen terenski rad);

• Razgovori sa pojedincima i predstavnicima različi-tih organizacija (institucije, ministarstva, udruže-nja, društva u Privrednoj Komori, preduzeća, pro-fesionalci, specijalisti, itd.);

• Pretraživanja vebsajtova povezanih sa pilot podru-čjem kako bi se utvrdile lokalne ponude, vlasnici, itd.;

Nakon toga, grupišite zainteresovane strane u manje timove prema njihovim:

• Prostornim autoritetima (lokalni, regionalni, nacio-nalni);

• Formalnim i stručnim znanjima (formalne organi-zacije, neformalna udruženja);

• Statusima i tipovima organizacija (javno/privatno, grupe/pojedinci).

▲ Autor: David Bole

► Autor: Špela Ledinek Lozej

▼ Autor: Lazar Lazić

15

Saznajte koje zainteresovane strane mogu da vam pomognu da razvijete vašu ideju i kako, utvrdite njiho-ve potrebe i ciljeve i označite već postojeće kooperacije ili mreže između njih. Do kraja ove aktivnosti, radni tim bi trebalo da utvrdi nekoliko grupa relevantnih zaintereso-vanih strana sa naznačenim vezama između njih. Lista bi trebalo konstantno da se ažurira tokom sledećih koraka.

Neki primeri potencijalnih zainteresovanih strana:• Lokalne zajednice, opštine, okruzi, pokrajine;• Lokalne turističke organizacije i udruženja ili

centri;• Vladine institucije za zaštitu prirodnog i kul-

turnog nasleđa;• Kulturna i umetnička udruženja i organizaci-

je uključeni u očuvanje lokalnih običaja, na-sleđa i tradicije;

• Regionalni i lokalni muzeji koji mogu biti bi-tan izvor informacija o nasleđu, tradiciji i kul-turi;

• Poljoprivredna domaćinstva i pojedinci koji nude usluge ili nameravaju da budu uključeni u ruralni turizam;

• Seoski i mali hoteli i moteli;• Stručnjaci i profesionalci sa univerziteta i raz-

vojnih centara, koji nisu neophodno iz regio-na gde se turizam razvija;

• Itd.

Ako je moguće, bilo bi mudro pokušati da se razvije i sprovede vaša ideja u okviru već posto-jećih projekata odnosno aktivnosti u pilot podru-čju (npr. u Črnom Vrhu, mi ćemo pokušati da spro-vedemo našu ideju u okviru aktivnosti vezanih za uspostavljanje i promociju Geoparka).

▲ Izvor: Etnomuzej Lagorai

▼ Izvor: Turistička organizacija Grada Sombora

▼ Autor: Vladimir Stojanović

16

Korak 3 – Izrada strateškog plana

Generalni pregled područja i podaci o kulturnim vrednostima kao i zainteresovanim stranama su saku-pljeni; sad je vreme da se sretnete sa lokalnim zaintere-sovanim stranama koje će izabrati najrelevantnije kultur-ne vrednosti iz inicijalne ideje. Radni tim i zainteresovane strane zajedno odlučuju kako da se sprovede inicijalno formirana ideja u Koraku 1. Tokom ovog koraka, održaće se nekoliko radionica sa zainteresovanim stranama. Kori-stan materijal i informacije kako pozvati zainteresovane strane i održati radionice se nalaze u poglavlju 1.2. Ovaj korak bi trebalo da započne radionicom sa lokalnim zain-teresovanim stranama.

Ciljevi: • Proveriti izvodljivost ideje odabra-ne u koraku 1.

• Prilagoditi, rangirati i izabrati listu kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom;

• Definisati jasne i specifične ciljeve odabranih kulturnih vrednosti;

• Prilagoditi listu zainteresovanih strana odnosno učesnika;

• Formirati radne timove.Metode: • Rad sa zainteresovanim stranama

(participativne metode);• Rad sa stručnjacima

(ako je potrebno).Aktivnosti: • Proveriti izvodljivost ideje i defini-

sati i verifikovati prioritete;• Prilagoditi listu kulturnih vrednosti

sa razvojnim potencijalom;• Izabrati i jasno definisati specifične

ciljeve;• Prilagoditi listu zainteresovanih

strana/učesnika.

17

Aktivnost 3.1 – Proveriti izvodljivost i definisati i verifikovati prioritete – prva radionica

Predlažemo da na prvoj radionici radni tim pokuša putem diskusije da utvrdi da li se zainteresovane strane slažu sa idejom iz Koraka 1 i ukoliko je neophodno, prilagodi oda-branu ideju potrebama i ciljevima zainteresovanih strana. Pitajte zainteresovane strane da identifikuju šta u svojoj ži-votnoj sredini oni uočavaju kao kulturne vrednosti sa raz-vojnim potencijalom. Pažljivo vodite i usmeravajte diskusi-ju, ali dozvolite zainteresovanim stranama da razgovaraju među sobom o kulturnim vrednostima sa razvojnim po-tencijalom. Molimo vas da im ne pokazujete vašu inven-tarnu listu kulturnih vrednosti. Možete spomenuti objekte kulturnog nasleđa koje ste pronašli ili im možete pokaza-ti baze podataka kulturnih vrednosti i primere dobre pra-kse. Ovo može da utiče na tim tako da (1) im da ideju šta se može tretirati kao kulturna vrednost i (2) da razmišljaju o drugim primerima dobre prakse koji bi bili korisni za to pi-lot područje i koji se na njega mogu primeniti. Ne bi trebalo da brinete da li će predloženi elementi biti podvedeni pod kulturno nasleđe ili ne: ovo će biti utvrđeno kasnije od stra-ne stručnjaka. Nemojte brinuti čak i ako dobijete potpuno novu listu kulturnih vrednosti. U ovom trenutku najvažnije je da lokalne zainteresovane strane izaberu vrednosti koje oni smatraju važnim i relevantnim. Tokom diskusije o lokal-nim kulturnim vrednostima, pokušajte da stvorite atmosfe-ru gde sve zainteresovane strane mogu slobodno i “bezbe-dno” da izraze svoje mišljenje. Najjednostavniji način da se napravi nova lista kulturnih vrednosti sa razvojnim poten-cijalom je da započnete panel diskusiju.

Pošto je nova lista završena, trebalo bi rangirati kultur-ne vrednosti prema prioritetima zainteresovanih strana. Ovde pokušajte da pratite glavnu ideju razvijenu u Aktiv-nosti 1.3. Podsetimo se, cilj ove radionice jeste da lokal-ne zainteresovane strane rangiraju kulturne vrednosti. Ovaj proces rangiranja kulturnih vrednosti bi trebalo da pojasni i naglasi prioritete lokalnih zainteresovanih stra-

na. Kulturne vrednosti bi trebalo da se rangiraju putem participativnog procesa. Možete ih posavetovati i upozo-riti, ali ne smete nametati ili insistirati na vašem mišljenju. Uzimajući u obzir stečene prioritete, ceo tim bi trebalo da odluči koje kulturne vrednosti želi da dalje razvije u “turi-stičke pakete”. Bolje je odabrati manje vrednosti i koncen-trisati se na njih razvijajući ih u ponude koje imaju kvalitet. Na ovaj način, jednostavnije je postići opipljive rezultate koji će pozitivno uticati na sve uključene strane.

Pre završetka ove radionice cela grupa zainteresova-nih strana treba da odabere jedno lice za kontakt koje će pomoći u komunikaciji i koordinaciji budućih radionica.

PrimerJedan od načina rangiranja kulturnih vrednosti je davanje svakoj od zain-teresovanih strana jednu nalepnicu i zamoliti ih da je zalepe na kulturnu vrednost koju najviše favorizuju i žele da rade na njenom razvoju u proiz-vod ili uslugu. Primer rangiranih kulturnih vrednosti sa razvojnim potenci-jalom u Črnom Vrhu u Idriji koje su odabrale lokalne zainteresovane strane da budu dalje razvijene i uključene u plan akcije:• Posmatranje noćnog neba u javoričkom astronomskom opservatorijumu;• Proizvodnja i prerada lana; • Trnovski kros-kantri maraton;• Matuckar staza;• Feldbahn (železničk ruta) povezana sa planinarenjem;• Kolekcija predmeta iz Prvog svetskog rata.

◄ Autor: Bojan Erhartič


18

Aktivnost 3.2 – Definisanje jasnih i specifičnih ciljeva

Ova aktivnost je predviđena da se sprovede tokom dru-ge radionice ili pošto je lista rangiranih kulturnih vredno-sti već sastavljena. Svaka kulturna vrednost koja će biti dalje razvijena u turistički paket mora biti podržana sa ja-snim zadacima i ciljevima. U ovoj radionici svi učesnici tre-ba da pokušaju da definišu svaki odabrani turistički paket sa konkretnim ciljevima, aktivnostima, rezultatima. Mi vas savetujemo da koristite formulare prikazane ispod, zato što će vam ti podaci biti od pomoći prilikom pripremanja akcionog plana. Iskopirajte formular na tablu i za svaki iza-brani paket unesite učesnike.

Ispunjavanje aplikacije će vam pomoći da uočite šta treba da se preduzme da se paket sprovede i da se pro-nađe ko će rukovoditi turističkim paketom i na koji način.

Informacije o turističkom paketu

Vremenski okvir Vreme, u okviru kojeg ćete razviti kulturne vrednosti u paket ili uslugu.

Odgovorna osoba (koordinator turističkog paketa)

Odgovorna osoba je ona koja predlaže izabranu kulturnu vrednost ili osoba koja smatra da tu kulturni vrednost treba razviti u proizvod.

Opis aktivnosti Kratak opis (1-2 rečenice) u vezi toga ŠTA je glavna ponuda odnosno sadržaj pake-ta i koje su beneficije za korisnike.

Kratkoročni ciljevi Ciljevi koje želite da postignete u narednih godinu dana (npr. markiranje staza, gde treba postaviti table, organizovanje događaja, itd.)

Dugoročni ciljevi Ciljevi koje želite da postignete u narednih 3-5 godina (npr. edukacija turističkih vodiča, organizovanje godišnje ture, itd.).

Očekivani rezultatiKonkretni rezultati koje želite da postignete u procesu razvoja paketa (npr. pro-motivni tekst u novoj brošuri, markiranje staza, ture sa vodičem za organizovane grupe, itd.).

Indikatori Konkretni merljivi indikatori koji bi vam pomogli da procenite da li su ciljevi i re-zultati postignuti (npr. 10 noćenja mesečno, 1.000 isporučenih brošura, itd.).

Ključne zainteresovane strane Zainteresovane strane koje mogu da upotpune paket svojim ponudama (npr. smeštaj, transfer usluga, lokalni restorani, itd.).

Povezanost Druge kulturne vrednosti koje mogu biti povezane mogle bi zajedno da stvore je-dnu priču.

Izvodljivost Proveriti izvodljivost primene paketa (npr. prava vlasnika, pristup, moguće barije-re na stazama poput pašnjaka, itd.).

Predloženi resursi: (ekonomski, održivi, itd.)

Različite investicije (finansijske, socijalni kapital, itd.) koje će vam biti potrebne da sprovedete paket.

Potencijalan transfer dobrih praksa/kulturnih vrednosti Svaka dobra praksa koju možete da navedete i koristite dok sprovodite paket.

Učesnici Volonteri koji će vam pomoći da sprovedete paket.

▲ Izvor: Ekomuzej Judicaria

19

Aktivnost 3.3 – Definicija radnih timova – druga radionica

Ova aktivnost je takođe predviđena da se sprovede to-kom druge radionice. Kada su svi turistički paketi definisa-ni, sve interesne grupe koje su zainteresovane da se ideja sprovede trebalo bi da se podele u manje radne timove, od kojih je svaki zadužen za manje zadatke.

Preporučljivo je da timovi nisu suviše veliki i da su čla-novi voljni da rade i da imaju svoju ulogu i odgovorno-sti. Takođe, budite sigurni da imate dovoljno relevantnih

učesnika koji će moći stvarno da sprovedu individualne aktivnosti u okviru svakog projekta. Pokušajte da moti-višete učesnike na aktivno učestvovanje tako što ćete im objasniti beneficije za njih i celo područje koje će proiste-ći iz njihovih aktivnosti. Važno je da shvate da sprovođe-nje ideje zavisi znatno od njih i da su oni važna spona u procesu stvaranja njihove lokalne ponude. Može se desiti da učesnici koji ne znaju tačno šta treba da rade budu “iz-gubljeni” u svojoj aktivnosti. Međutim, najvažniji rezultat ove aktivnosti je definisanje efektivnih radnih timova sa ljudima kojima je stalo da se ova ideja realizuje.

Ciljevi: • Napraviti plan akcije.Metode: • Rad sa fokusnim grupama (participativan metod);

• Rad sa stručnjacima (ukoliko je neophodan);• Konsenzus o donošenju odluka;

Aktivnosti: • Detaljno definisati zadatake za svaku kulturnu vrednost odnosno paket;

• Pripremiti strategiju za komunikaciju;• Napraviti akcioni plan.

Korak 4 – Priprema akcionog plana

Cilj ovog koraka je da se napiše konkretan i jasan akcioni plan sa kojim će se sprovesti ideja iz aktivnosti 1.3. Svaki ra-dni tim priprema listu zadataka za svoj turistički paket ko-risteći formular. Zatim, oni definišu sledeće zadatke a kor-dinator popunjava formular akcionog plana uz pomoć već popunjenih tabela i podataka koji su sakupljeni tokom prethodnih koraka. Radni tim sarađuje sa lokalnim zainte-resovanim stranama da bi se dogovorili oko toga kako će se sprovoditi komunikacija i ko će nadgledati razvoj i sprovo-đenje akcionog plana i kako će se sve to uraditi.

20

Aktivnost 4.1 – Detaljno definisati zadatke za svaki turistički paket – treća radionica

Treću radionicu će činiti serija manjih radionica, koje će se održavati sa manjim timovima formiranim u prethodnom koraku. Dakle, svaki tim mora da izvrši sledeće:

• Da verifikuje, i ako je neophodno, ažurira podatke na formularu za turistički paket koji su odabrali u prethodnom koraku;

• Da jasno definiše zadatke za postizanje cilja u okvi-ru tog turističkog paketa u tabeli za Detaljan opis zadataka;

• Da utvrdi vremenski rok, istovremeno predviđajući vremenski rok za ispunjenje svakog zadatka.

Aktivnost 4.2 – Pripremanje strategije za komunikaciju

Da bi se zagarantovala struktuirana i efektivna komunika-cija neophodno je uspostaviti strategiju za komunikaci-ju koja će informisati i uključiti najvažnije zainteresovane strane u akcioni plan. Komunikaciona strategija bi trebalo

da uključuje internu (između svih učesnika) i eksternu ko-munikaciju. Da bi se ovo postiglo neophodno je identifi-kovati komunikatora; ovo može biti bilo ko iz tima ko će se pobrinuti za celokupnu komunikaciju, pogotovo za:

• Saopštenja za javnost i socijalne mreže;• Kontaktiranje pojedinih članova timova;

• Informisanje svih učesnika o događanjima, progre-su ili problemima.

Eksterna komunikacijaJoš jedan važan deo projekta je predstavljanje rezultata javnosti kako bi se podigla svest i podržalo sprovođenje ideje. Komunikator bi trebalo da konstantno objavljuje kratke vesti propraćene slikama i kratkim spotovima u lo-kalnim medijima (novine, vebsajtovi, radio, TV). Objavlji-vanje vesti na socijanim mrežama (Facebook, Twitter, itd.) je takođe sve važnije.

Pošto je ceo projekat baziran na bottom-up pristupu, on predstavlja dobru osnovu za sprečavanje potencijal-nih konflikata između različitih zainteresovanih strana u zajednici. Na taj način, potencijani konflikti se mogu po-javiti jedino u odnosu lokalne zajednice i lokalne samou-prave. Osnovno je da lokalna zajednica održava komuni-kaciju sa lokalnim autoritetima na visokom nivou.

Detaljan opis zadataka

Zadatak 1

Naziv zadatka

Kratak opis zadatka

Odgovorno lice

Zadatak 2

Naziv zadatka

Kratak opis zadatka

Odgovorno lice

... ...

Vremenski rok za razvoj individualnih turističkih paketa: 2013-2014

Mesec/Zadatak Jan ’13. Feb ’13. Mar ’13. Apr ’13. Maj ’13. Jun ’13. Jul ’13. Avg ’13. Sep ’13. Okt ’13. Nov ’13. Dec ’13. Jan ’14. ...

Zadatak 1

Zadatak 2

...

Komunikacija između svih zainteresovanih strana (zajednica, opština, preduzeća, interesne grupe i pojedinci) je ključni faktor, takođe poznat kao participativni pristup planiranju.

► Autor: Efi Psilaki


21

Aktivnost 4.3 – Sačinjavanje plana akcije

Koordinator sakuplja pojedinačne formulare za svaki turi-stički paket koristeći podatke prikupljene tokom prethod-nih aktivnosti i ispunjava formular o akcionom planu. Ak-cioni planovi moraju se pripremiti u skladu sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama. Akcioni plan di-zajniran za SY_CULTour projekat je formulisan pomoću četiri sekcije: a) osnovi pregled i ciljevi, b) predložene ak-cije, c) komunikacija, d) monitoring. Zahtevani podaci bi trebalo da se prikupe u saradnji sa lokalnim zainteresova-nim stranama tokom radionice.

Deo a - Osnovni pregled i ciljevi

Rezime• Naslov: naslov akcionog plana;• Zemlja: zemlja gde će se akcioni plan sprovesti;• Uključeni regioni: regioni uključeni u akcioni plan;• Predviđeno trajanje: vreme trajanja svih uključenih

aktivnosti;• Lice za kontakt: ime koordinatora (predstavnik inici-

jatora, odabran u Aktivnosti 1.1) i ime lica za kontakt iz lokalne zajednice ili zainteresovanih strana (odabra-nih u Aktivnosti 3.1).

Vizija, ciljevi i rezultati• Vizija: glavna vizija koja treba da se postigne sprovo-

đenjem akcionog plana (vidi Aktivnost 1.2);• Ciljevi: konkretni ciljevi dobro razrađene i struktuira-

ne ideje (vidi Aktivnost 1.3);• Rezultati plana akcije: željeni ciljevi na opštem nivou

koji ċe predstavljati rezultat i doprinos akcionog pla-na (vidi Aktivnost 1.3);

• Moguċi transfer dobre prakse od drugih teritorija: ukoliko je moguċe, primeniti lekcije, naučene od dru-gih (vidi Aktivnost 1.3).

Prostorni kontekst• Kratak opis teritorije: tačan pregled stvarne situacije

na području koje učestvuje (vidi Aktivnost 2.1);• Lista kulturnih vrednosti za razvojnim potencija-

lom: identifikovane kulturne vrednosti koje mogu pružiti održiv razvoj lokalnoj zajednici (vidi Aktivnost 2.2);

• Lista uključenih zainteresovanih strana i njihovo učešće: identifikovane zainteresovane strane koje će garantovati uspešno sprovođenje akcionog plana i njegovu održivost (vidi Aktivnost 2.3).

Deo b – predloženi turistički paketi (akcije)

Lista turističkih paketa: napraviti listu predloženih turi-stičkih paketa koje je izabralo lokalno stanovništvo (po-gledati aktivnost 3.1).

Detaljan pregled turističkih paketa i zadataka: pošto se lista uradi treba obezbediti detaljne podatke o izabranim tu-rističkim paketima. Priložiti sledeće tri popunjene prijave za svaki turistički paket (pogledati aktivnosti 3.2 i 3.3):

• Informacije o turističkom paketu;• Opis zadataka; • Vremenski okvir za razvoj pojedinačnog turisti-

čkog paketa.

Pregled vremenskog okvira: na samom kraju, kada su svi turistički paketi opisani (TP) treba obezbediti rezime vremenskih reference za sve turističke pakete uključene u akcioni plan.

◄ Autor: Vladimir Stojanović

▼ Izvor: Regija Tesalija

22

Deo c – Komunikacija

Struktura svih uključenih zainteresovanih strana i formira-nje radnog tima: e-mail lista svih ljudi koji bi trebalo da budu konstantno obaveštavani o napredovanju planiranog turisti-čkog paketa. Takođe trebalo bi da odaberete osobu odgo-vornu za komunikaciju (vidi Aktivnost 4.2).

Rešavanje potencijalnih konflikata: kratak opis o pronalaže-nju ispravnog rešenja za probleme koji se mogu pojaviti iz-među učesnika tokom sprovođenja akcionog plana.

Deo d – Monitoring

Podaci u ovom odeljku su neophodni da bi se proveri-lo stanje akcionog plana. Identifikujte osobe, modalitet i oruđa za kontrolu napredovanja akcionog plana. Obično bi koordinator trebalo da se pobrine za celokupan akcio-ni plan (vidi Aktivnost 1.1). Međutim, svaki turistički paket ima svog koordinatora koji je odgovoran za sprovođenje tog individualnog turističkog paketa.

Vremenski okvir za plan akcije

Mesec / Turistički paket Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec ...

Turistički paket 1

Turistički paket 2

...

► Autor: Efi Psilaki

▼ Izvor: Ekomuzej Peio

23

Korak 5 – Rukovođenje i sprovođenje

Započnimo akcioni plan! Zadaci počinju da se sprovode, proces je u toku. Koordinator svakog pojedinačnog turi-stičkog paketa daje izveštaj glavnom koordinatoru o izvr-šenim zadacima i postignutim ciljevima.

Ciljevi: • Rukovođenje pojedinačnim akcijama kako bi se sproveo akcioni plan;

• Institucionalizacija;

Metode: • Koordinacija i rukovođenje radom u okviru individual-nih fokusnih grupa;

• Koordinacija i rukovođenje rada između fokusnih grupa i zainteresovanih strana;

• Regularna komunikacija;

• Rukovođenje finansijama;

• Prezentacija turističkog paketa i lobiranje za nove fon-dove.

Aktivnosti: • Koordinacija, rukovođenje i primena pojedinačnh kora-ka u sprovođenju akcije;

• Koordinacija i sprovođenje predloženog akcionog plana.

24

Aktivnost 5.1 – Sprovođenje pojedinačnih koraka u okviru turističkih paketa

Svaki radni tim započinje sprovođenje svog turističkog paketa. Koordinator turističkog paketa usmerava i koordi-nira njegovu primenu koristeći detaljan opis zadatka i vre-menskog okvira. Ukoliko je neophodno, koordinator mo-difikuje pojedine zadatke u saradnji sa drugim učesnicima kako bi se poboljšali rezultati. Ukoliko su fondovi nedo-voljni, tim mora pronaći dodatne fondove putem različitih tendera. Kada tako postignu određeni cilj (npr. objavljiva-nje brošure, markiranje staza, itd.), oni moraju obavestiti koordinatora i komunikatora o tome; oni prosleđuju vesti u skladu sa strategijom za komunikaciju.

Aktivnost 5.2 – Koordiniranje i rukovođenje akcionim planom

Koordinator upravlja pojedinačnim turističkim paketima i zadacima i daje savete kako bi usmerio rad, ukoliko je neophodno. Komunikator periodično informiše ceo tim o napredovanju rada i postignućima. Pošto su turistički paketi razvijeni, oni moraju biti formulisani u atraktivne ponude za domaće i strane goste. Ponuda mora biti do-stupna u štampanoj i digitalnoj formi, na domaćem i bar jednom stranom jeziku.

U idealnim okolnostima, individualni turistički paketi bi trebalo da budu integrisani u srednje i dugoročne pla-nove koje bi osmislila lokalna zajednica, a ti planovi bi se razvijali tako da budu institucionalizovani, kao što se reci-mo lokalni muzeji povezuju u mrežu ekomuzeja i na dru-ge načine, uspostavljajući tako brend.

Pored uspešnog sprovođenja, uspeh cele ideje takođe zavisi i od marketinga koji nije tema ovog uputstva zbog svoje kompleksnosti.

▲ Autor: Matjaž Marc

▼ Autor: Nikos Mandrekas

25

Korak 6 – Monitoring i evaluacija

Jedan od najvažnijih aspekata ovog posla je verifikova-nje i evaluacija rada tokom primene pojedinih zadataka, a naročito pošto je rad završen. Ovo je proces tokom kog učesnici utvrđuju da li su ciljevi postignuti i ocenjuju re-zultate. Učesnici utvrđuju kakvi efekti su postignuti rezul-tatima, šta se može poboljšati, koje nove mogućnosti su stvorene. Cilj evaluacije je da formira zaključke i predloži mere koje će doprineti poboljšanju budućih radova ili čak uticati na transfer znanja i praksi u druge regione. Posma-tranje i evaluaciju predvodi koordinator.

Ciljevi: Prezentovati napredovanje projekta;

Obezbediti mere i preporuke za poboljšanje konačnih rezultata;

Metode: Procena;

Regularna analiza projekta i njegovo poboljšanje;

Aktivnosti: Oceniti primenu predloženog projekta.

26

Aktivnost 6.1 – Evaluacija izvođenja predloženih turističkih paketa

Evaluacija se izvodi na kraju, a povremene evaluacije su preporučljive tokom rada kako bi se obezbedila veća efektivnost i kontinuiran proces. Ciljevi, rezultati i indika-tori definisani u Aktivnosti 1.3 mogu biti ovde od pomo-ći. U slučaju povremenih evaluacija neophodno je zacrta-ti određena željena postignuća koja bi nam pomogla da pratimo kako se izvršene akcije poklapaju sa predloženim. Ovo nam pomaže da uočimo moguće nepravilnosti i to kako se one mogu ispraviti na vreme.

Pored indikatora i postignuća, sledeća pitanja nam mogu pomoći u evaluaciji:

• Da li smo postigli planirane ciljeve i rezultate pro-jekta? Ukoliko nismo, zašto?

• Da li su pojedinačni zadaci protekli kako su planira-ni i da li su rezultirali u željene pakete?

• Koje korisne stvari smo naučili tokom izvršenja po-jedinih zadataka?

• Zašto verujemo da određeni turistički paket može da posluži kao dobra praksa i šta možemo da pre-poručimo drugima koji žele da ga primene u dru-gom regionu (transfer dobre prakse)?

• Kakve su nove mogućnosti na lokalnom i naciona-lnom nivou stvorene?

Nosioci turističkih paketa vrše evaluaciju aktivnosti. Koordinator sakuplja rezultate evaluacija i prezentuje ih svim učesnicima. Značajnija postignuća (npr. objavljiva-nje brošura, markiranje staza, itd.) treba da se upotrebe za prezentovanje rezultata opštoj javnosti putem medija bar dva puta godišnje. Možemo iskoristiti ove prezentaci-je da se uključe novi učesnici i primeniti rezultate evalua-

cije i timskog razmatranja da se poboljšaju pojedini pake-ti, formulišu mogući dodatni zadaci i možda čak ideje o novim turističkim paketima.

▲ Autor: Giovanni Pizzocchia

▲ Izvor: Ekomuzej Argentario

► Autor: Iztok Bončina

27

SY-CULTour partnerstvo na horizntalnoj osnovi omogućilo je razvoj i primenu jedinstvene metodologije za upravlja-nje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Pošto je projekat utemeljen na pilot područjima, bilo je važno da su uključeni i lokalni i regionalni faktori - partneri u projektu su stoga lokalne i regionalne administracije, centar za

trening, Privredne komore, Univerzitet koji je sarađivao sa regionalnom Privrednom komorom i Institut koji je sarađivao sa opštinom prilikom primene njene pilot akcije. Partneri su uključili i privukli relevantne zainteresovane strane, kao što su lokalna odnosno regionalna administracija i preduzetništvo, da učestvuju u projektu. Povezano sa geografskom raz-nolikošću zemalja i regiona, partnerstvo je uključivalo partnere iz dve stare zemlje članice koje su imale iskustvo sa upo-trebom kulturnih vrednosti u turizmu (Italija i Grčka) i partnere iz 3 nove zemlje članice (Bugarska, Mađarska i Slovenija) kao i IPA partnera (Srbija). Kako je projekat izgradjen koristeći bottom-up pristup, nacionalni autoriteti i savetodavna tela na nacionalnom nivou nisu bili uključeni kao finansijski partneri već kao saradnički strateški partneri kako bi se osigurala primena preporuka proisteklih iz rezultata projekta. Ovo znači da je projekat na vertikalnoj osnovi imao lokalnu, regiona-lnu i nacionalnu podršku. Indirektno je takođe uključivao transnacionalne i internacionalne učesnike pošto su većina sa-radničkih strateških partnera članovi različitih internacionalnih mreža i udruženja.

3 Primena uputstava u pilot područjima Tekst napisao: David Bole

► Autor: Manca Volk Bahun

Opština Jesenice (OJ)

Regionalni razvojni centar (RCR)

Privredna komora Vojvodine (PKV)

Region Tesalija (RoT)

Privredna komora Herakliona (HCC)

Regionalna administracija Pazardžika (PRA)

Planinska zajednica Sirentina (CMS)

Autonomna Pokrajina Trentino, uprava za poljoprivredu (PAT)

Centralna transdunavska regionalna neprofitna inovaciona agencija (CTRIA)

Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet (UNSPMF)

Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik Geografski Institut (ZRC SAZU)

Zemlje uključene u SY_CULTour projekt Ostale zemlje uključene u SEE programsku zonu

28

Pilot područje 1 – Idrija

Tekst napisao: Primož Pipan

Idrija je brdovita opština u slovenačkim Alpima. Većina od 12,000 stanovnika živi u dva grada u dolini, dok su okolna brda ruralna. Pilot područje je prikazano sa visoravni Črni Vrh. Ova ruralna regija je dobro poznata po svojim teškim, ali tako-đe jedinstvenim životnim uslovima sa kojima se ljudi suočavaju. U prošlosti, ova oblast je bila poznata po rukotvorina-

ma, pogotovo tapiseriji, izradi drvenih buradi, tkanju, izradi grabulja, izradi platna, obućarstvu i pravljenju čipke, kao i po turizmu u periodu između ratova. Iako je ovo ruralna oblast, većina stanovništva je zaposlena u industrijskom sektoru. Vi-soravan Črni Vrh spada pod Idrijski Geopark i čini okolno zaleđe Idrijskog rudnika žive, koji se nalazi na UNESCO-ovj listi Svetske baštine. Opština Idrija, zajedno sa lokalnom zajednicom Črni Vrh, praktično nema nezaposlenosti. Uprkos tome, njihova dugoročna vizija je da se uvede različitost u dominirajući industrijski sektor tako što će se podstaći razvoj drugih ekonomskih oblasti, naročito ruralnog turizma povezanog sa idrijskim rudnikom žive.

Vizija SY_CULTour projekta je da motiviše lokalno sta-novništvo da aktivnije sarađuje u povezivanju inicijativa pojedinaca u oblasti ruralnog razvoja. Dugoročni cilj je ru-ralni razvoj pri kome se koriste kulturne vrednosti, čime se stvara dodatni prihod i nove mogućnosti zaposlenja.

Lista kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom u lokalnoj zajednici Črni Vrh uključuje:

• Posmatranje noćnog neba u javorinskom opserva-torijumu;

• Proizvodnju i preradu lana;• Kros-kantri trnovski maraton;• Stazu Matukar;• Železnicu uskog koloseka povezanu sa planinare-

njem;• Kolekciju predmeta iz Prvog svetskog rata.

Na prvoj radionici, učesnici su identifikovali i razvrsta-li u kategorije kulturne vrednosti sa razvojnim potencija-lom; na drugoj radionici su nastavili sa detaljnim radom na šest kulturnih vrednosti koje su izabrali na osnovu nji-hovih razvojnih potencijala. Budući cilj je da oforme iza-brane vrednosti u atraktivne ponude za domaće i strane goste.

Radionicama u Črnom Vrhu su prisustvovali predsta-vnici:

• Opštinskih vlasti;• Zaduženi za razvoj turističkih programa i turope-

ratori;• Lokalnih javnih udruženja;• Lokalne zainteresovane strane sa kulturnim vred-

nostima;• Zainteresovani pojedinci.

29

Zainteresovane strane su imale dobru saradnju. Je-dan od mogućih problema je da lokalna javna udruženja i zainteresovane strane shvate projektne aktivnosti kao hobi aktivnosti i stoga izgube volju za ostvarivanje ide-ja. Zbog geografske udaljenosti i orijentacije opštinskih zainteresovanih strana ka razvoju Idrije i kandidaturi za UNESCO Svetsku baštinu, većini lokalnih zainteresovanih strana projektna ideja je bila nepoznata. Iz ovih razloga, ključni rezultat je premošćavanje jaza izmedju pojedina-ca, lokalne zajednice i opštinskih zainteresovanih strana.

Inicijativne grupe, organizovane kako bi se ponovo podstakle neke od kulturnih vrednosti, postavile su mo-gućnosti zapošljavanja kao svoj dugoročni cilj. Tokom ovog procesa podsticanja nasleđa, učesnici su shvatili da zadovoljenje pojedinaca koji učestvuju, integracija u in-tergeneracioni transfer znanja sa starijih na mlađe osobe, jača povezanost lokalnog stanovništva što će imati pred-nost za stvaranje novih mogućnosti za zaposlenje ili veće prihode. Ubuduće, inicijativne grupe bi trebalo da spro-vode aktivnosti u okviru njihovih trenutnih finansijskih mogućnosti i da pokušaju da privuku dodatne fondove za ostvarivanje preostalih planova.

Autori:Bojan Erhartič (1, 3, 4, 6)Roman Rupnik (2)Špela Ledinek Lozej (5)Urška Bajec Rupnik (7)

30

Pilot oblast 2 – Trentino

Tekst napisali: Federiko Bigaran i Silvija Korado

Trentino je severo-zapadna italijanska provincija sa 525,000 stanovnika i površinom od 62,000 km2. Čitava površina Trentina spada pod alpsku oblast. Pilot područje je predstavljeno ekomuzejima koji čine njegove manje razvijene de-love sa dobrim potencijalom za kulturni razvoj. Projektom je obuhvaćeno sedam ekomuzeja sa površinom od 1450

km2 (oko 23% teritorije Trentina).

Glavna prepreka u neadekvatnoj valorizaciji kulturnog potencijala je nedovoljna saradnja između poljoprivrede, turizma, zanatstva i kulturnih institucija u definisanju za-jedničke strategije i tržišnih mogućnosti; rascepkanost lo-kalnih farmi, nedostatak zajedničkih sredstava i opreme za pripremanje, čuvanje i komercijalizaciju lokalnih proiz-voda; nedostatak tehničke pomoći i programa edukaci-je posvećenih unapređenju lokalne proizvodnje; nedo-voljne promotivne aktivnosti; nedostatak preduzetničkih sposobnosti.

Provincija Trento podržava razvoj lokalnih zajednica pomoću pokrajinskog razvojnog plana baziranog na in-tegrisanom pristupu. Prema njihovoj viziji, unapređenje kvaliteta života i postizanje održivog razvoja uslovljeno je povezanošću poljoprivrede i turizma kao i inovacija-ma u okviru ovih privrednih delatnosti. Glavni činioci za razvoj održivog i kulturnog turizma su kvalitetni poljo-privredni proizvodi i gostoprimstvo. Ekomuzejska mre-ža može da deluje u ovom okviru kao promoter održivog turizma baziranog na lokalnim proizvodima. Spoljni pro-jekti, kao što su evropski Interreg projekti, stvaraju fon-dove dostupne za održavanje lokalnog razvoja, i mogu da podrže već postojeće inicijative za obogaćivanje lo-kalnih resursa i njihovog predstavljanja u evropskom kontekstu. Glavni instrumenti za teritorijalni razvoj su: edukacija, trening i povećanje aktivnosti volonterskih udruženja.

Kulturne vrednosti uključene u pilot aktivnosti:• Argentario ekomuzej (Dorigoni Mlin, Albiano Ke-

sten Festival, srebrni rudnici planine Calisio, Salva-tori-Zanatta vila);

• Judicaria ekomuzej (ambar most, Balbido: obojeno selo, magareće mleko, lekovita voda, lekovito bilje, Campo zamci Pacomio Maso);

• Chiese ekomuzej (reka Caino etnografska staza, Lardaro barijera, botanički vrtovi doline Chiese);

• Lagorai ekomuzej (Reati: mreže za nošenje slame, Etnografski muzej Telve di Sopra posvećen kultur-

31

nom i istorijskom sećanju Tarcisio Trentin kolekcija, G. C. Franco Furlan prirodna staza);

• Peio ekomuzej (farme i prerada lana, Grazioli, ili La Bega, Hall, Edelweiss proizvodi);

• Vanoi ekomuzej (Vanoi Etnografski muzej, Maize “Dorotea” farma, Herbaruim “prepoznavanje i ruko-vanje biljkama, šetajući stazama Ronc-a”);

• Tesino ekomuzej (Publikacija “Od sećanja do proiz-vodnje: Divlje i lekovite biljke u tradicionalnoj upo-trebi”, “Le Verde”, vrsta Sauerkraut-a karakteristi-čna za Tesino visoravan, Tesino Arboretum).

Glavni partner pilot projekta je Trentino ekomuzejska mreža. Ostali učesnici uključeni u pilot projekat na različi-tim nivoima su:

• Provincijalni proizvođači lekovitih i aromatičnih bi-lja koji koriste TRENTIERBE brend;

• Agencije za promociju turizma;• Udruženja i fondacije za obezbeđenje lokacija za

bašte, tehničku podršku i organizaciju događaja;• Odabrani zdravstveni centri;• Lokalna opštinska vlast;• Lokalno stanovništvo;• Turisti koji posećuju pilot područja;• Istraživači, konsultanti i savetnici.

Trentino ekomuzejska mreža odigrala je stratešku ulo-gu u projektu delujući kao spona između svih učesnika istovremeno negujući visok nivo komunikacije. Aktivno učešće lokalne populacije u udruženjima obezbeđeno je putem dodate vrednosti znanja i ličnog iskustva. Gla-vna slabost je uočena u odnosima između lokalnih udru-ženja i turističkih organizacija. Dok su prvi više zaintere-sovani za očuvanje autentičnosti lokalne kulture, drugi su više orijentisani ka masovnom turizmu i profitu. Upo-redo sa asistencijom istraživača, konsultanata i savetnika, prisustvo udruženja, fondacija, NVO-a, profesionalnih or-ganizacija i lokalnih brendova poput TRETINERBE, faktori su koji mogu stvoriti nove mogućnosti za promociju kul-turnih vrednosti pilot područja. Masovni turizam, napu-štanje planinske teritorije, intenzivna eksploatacija po-ljoprivrednih oblasti, narušavanje biodiverziteta i razvoj infrastrukture predstavljaju glavnu pretnju očuvanju lo-kalne kulturne tradicije.

Glavni rezultati projekta su:• Važna uloga Ekomuzeja kao volonterskog udru-

ženja koje ima jaku vezu sa pilot područjem i koje poznaje njegovu kulturu i istoriju;

• Razvoj inicijativa zasnovanih na postojećim kultur-nim vrednostima i mreža za promociju lekovitog i aromatičnog bilja, kultivisanog i divljeg, integrisa-njem poljoprivrede, turizma i zanatstva;

• Visok nivo učešća na svim događajima vezanim za lekovito i aromatično bilje;

• Očuvanje i povećanje ruralne kulture povezane sa upotrebom lekovitih i aromatičnih biljaka;

Izvori:Ekomuzej Judicaria (1)Ekomuzej Tesino (2, 4, 7)Ekomuzej Peio (3, 6, 8)Ekomuzej Vanoi (5, 9)

32

• Povećanje postojećih kulturnih vrednosti, dobrih praksi, mreža i inicijativa putem njihovog povezi-vanja;

• Razvoj partnerstva između Ekomuzeja, istraži-vačkih instituta, dodatnih usluga, lokalnih farmi, udruženja, korporacija, turističkih agencija;

• Transfer dobrih praksi sa drugih teritorija je omo-gućen sa bilateralnim razmenama i razmenom iskustava između učesnika pilot akcija;

• Inovacija u proizvodnom procesu formiranjem start-up kompanija koje posluju sa lekovitim i aro-matičnim biljkama (SME, poljoprivreda, šumarstvo, turizam i zanatstvo).

Sledeći mogući koraci u pilot području uključuju:

• Osnaživanje turističke mreže kreiranjem sedam vo-diča o stazama začina i lekovitog bilja, po jedan za svaki Ekomuzej;

• Podrška lokalnim zainteresovanim stranama u nji-hovom aktivnom umrežavanju sa ciljem očuvanja i povećanja njihove teritorije.

33

Pilot područje 3 – Planinska zajednica Sirentina

Tekst napisali: Anđela Santili i Asuntina Fašiani

Planinska zajednica Sirentina je locirana u Abruzzo regionu, u provinciji Aquila, blizu gradova Avezzano i Sulmona. Ona se širi severo-istočno od planine Sirente (2340 m) i obuhvata prostor od oko 425 km2. Planinska zajednica Siren-tina, koja je uključena u Regionalni Park Sirent Velino, sastoji se od 16 opština: Acciano, Castel di Ieri, Castelvecchio

Subequo, Fagnano Alto, Fontecchio, Gagliano Aterno, Goriano Sicoli, Molina Alterno, Ovindoli, Rocca di Canbio, Rocca di Mezzo, San Demetrio Ne’ Vestini, Secinario, Tione degliAbruzzi i Ocre e San Benedetto u Perillis. Planinska zajednica je lo-cirana u izolovanoj oblasti, što može biti njena prednost ali i slabost, obzirom da dozvoljava prirodno i kulturno očuvanje lokalnih resursa, ali istovremeno otežava uspostavljanje dugoročnih razvojnih akcija.

Navedene kulturne vrednosti su izdvojene kao ključne za povećanje održivog razvoja planinske zajednice Siren-tina:

• Tradicionalno pripremanje hrane;• Arheološki ostaci;• Lokalne crkve i muzeji.

Ove kulturne vrednosti su odabrane u saradnji sa ključ-nim lokalnim učesnicima i zainteresovanim stranama. Pro-nalaženje kulturnih vrednosti do-stupnih većini opština koje su uključene u projekat, ukazalo je na zajedničku potrebu za uspo-stavljanjem dugoročne saradnje.

Zainteresovane strane koje su aktivno učestvovale u primeni projektnih aktivnosti:

• Opštine koje sačinjavaju Sirentinsku planinsku za-jednicu;

• Lokalna udruženja posvećena promociji teritorije;• Turističke organizacije (B&B i vlasnici farmerskih

kuća, udruženja turističkih vodiča).

Predstavnici navedenih organizacija su učestvovali u lokalnim događajima tokom kojih su razmenjivali isku-stva i ideje vezane za promociju kulturnih vrednosti. Od velike važnosti je bio rad u manjim grupama koji je ola-kšao njihovu interakciju. Glavno ograničenje je bio broj

organizovanih lokalnih događaja. Obzirom da su organizacije koje su učestvovale u radionicama osetile potrebu da nastave sa zajedničkim radom, komunikacija između njih je nastavljena putem elektronske po-šte i telefona. Najrelevantniji rezul-tat radionica je bila odluka o osni-vanju trajnog lokalnog turističkog komiteta.

34

Ideja o komitetu ja da podrži ključne lokalne učesnike i zainteresovane strane, što je najvažniji postignuti cilj. Gla-vna činjenica otkrivena tokom projekta je da su lokalne zajednice bile svesne vrednosti kulturnih resursa, koji su konstantno bili zanemarivani zbog preovlađujućih stavo-va da je teško obezbediti i predvideti kontinuitet bilo koje vrste predložene saradnje.

Zahvaljujući turističkom komitetu u Sirentinskoj pla-ninskoj zajednici zainteresovane strane će biti u stanju da nastave sa zajedničkim aktivnostima u cilju razvoja novih identiteta za zajednicu kao održivu turističku destinaciju. Ova slika savršeno odgovara geografskim i prirodnim ka-rakteristikama pilot područja.

Autori:Giovanni PizzocchiaLamberto Anfolsi Schiavitti

35

Pilot područje 4 – Pelion

Tekst napisao: Nikos Mandrekas

Pelion je jedna od najvećih i najnaseljenijih planinskih oblasti Grčke koja obuhvata 24 sela. Pilot područje čine sela Mi-lies, Vizitsa i Makrinitsa. Milies je selo sa tradicionalnim kamenim kućama i kaldrmama, 28 km od Volosa. Vizitsa je je-dno od najlepših tradicionalnih sela Peliona, 28 km od Volosa. Makrintsa, nazvana i “balkon planine Pelion”, smešte-

na je u severo-zapadnom delu planine, 6 km severo-istočno od Volosa.

Glavni problem u pogledu upotrebe kulturnih poten-cijala u pilot području je nedostatak prethodnih iskustava. U početnim stadijumima projekta, lokalne zainteresova-ne strane su predložile listu od nekoliko kulturnih vredno-sti čiji je izbor postao tema kontraverzi. Takođe, učesnici su izneli stav da bi izdvajanje određenih kulturnih vred-nosti moglo da naruši identitet regiona.

Prvi korak u rešavanju problema bio je ukazivanje na značaj kulturnih potencijala za razvoj pilot područja. Po-djednako je bilo važno da predstavnici lokalnih zajedni-ca razumeju da bez njihovog učešća nije moguće kreirati probni akcioni plan. Ovo je učinjeno organizovanjem tre-ninga za lokalne i regionalne javne institucije i radionica za predstavnike turističke industrije. Na ovaj način, uče-snici su imali mogućnost da iznesu svoje stavove kroz pa-tricipacionu diskusiju i da učestvuju u formiranju liste kul-turnih vrednosti i mapiranju projektnih akcija.

Izdvojene kulturne vrednosti su:• Pelionski Voz;• Firiki jabuka;• Vyzitsa;• Lokalna kuhinja i bilje.

Pelionski parni voz, zajedno sa mostovima i šinama, je inspirativan i savršeno uklopljen u okolnu sredinu. Projekt je Evaristo de Kirico-a, italijanskog inženjera, čiji je otac bio poznati umetnik Đorđo Dekiriko. Vožnja Pelionskim vozom je nezaboravno iskustvo jer voz prolazi kroz bez-broj prelepih predela. Firiki jabuka je lokalna sorta koja ima značajnu ulogu u ekonomskoj i kulturnoj aktivnosti regiona. Vyzitsa je selo sa unikatnom arhitekturom. Ono predstavlja jedno od najlepših sela Peliona i jedno je od najočuvanijih tradicionalnih naseobina u Grčkoj. Pelion je od antičkih vremena poznat po biljkama koje se koriste zbog svojih terapeutskih svojstava i bogate arome. Tako-đe, veliki značaj ima autentična lokalna kuhinja sa tradi-cionalnim receptima.

Zainteresovane strane iz javnog i privatnog sektora su:• Region Tesalija i regionalna unija Magnezija;• Opština Volos;• Opština Južni Pelion;• Makrintsko udruženje profesionalaca u turizmu;• Južno pelionsko udruženje profesionalaca u turiz-

mu;• Ženska kooperativna organizacija Vizitsa;• Lokalna turistička i ugostiteljska preduzeća (hoteli,

restorani, B&B), vlasnici farmi itd.;• Pojedinci, volonteri, itd.

36

Region Tesalija sa regionalnom unijom Magnesije je imao ulogu koordinatora aktivnosti zbog prethodnih iskustava sa sličnim projekatima. Lokalna udruženja pro-fesionalaca i lokalne kooperacije su učestvovale u zajed-ničkom osmišljavanju kulturnih vrednosti i bile uključene u implementaciju akcionog plana u saradnji sa volonteri-ma iz lokalne zajednice.

Tokom aktivnosti projekta bilo je podsticano učestvo-vanje lokalnih zainteresovanih strana. Učesnici su tokom treninga i radionica radili u manjim grupama pri čemu su uočili važnost kulturnih vrednosti i značaj upravljanja lo-kalnim razvojem. Rezultati projekta uključuju: svest lokal-nih zajednica o održivom lokalnom razvoju, udruživanje lokalnih zainteresovanih strana, listu kulturnih vrednosti u pilot području i razvoj akcionog plana. Međutim, glavni rezultat je uvažavanje stavova lokalne zajednice pre pre-duzimanja bilo kojih aktivnosti. Sledeći korak je bila pri-mena svih aktivnosti u okviru akcionog plana koji je raz-vijen u saradnji sa lokalnim autoritetima. Stanovnici regije Tesalija i uključeni članovi lokalnih zainteresovanih stra-na će sarađivati u praćenju i primeni akcionog plana. Na osnovu iskustva stečenog na projektu, članovi projekt-nog tima će pokušati da primene osnovne ideje na ostale delove regije Tesalija kroz slične programe i projekte. Ta-kođe, planiraju da sačine metodologiju rukovođenja kul-turnim vrednostima koja će biti dostupna lokalnim zain-teresovnim stranama i organizacijama u celokupnoj regiji Tesalija.

Autori:Nikos Mandrekas (2, 5)Michael Kalafatas (3, 4)Michael Pornalis (7, 8)

Izvor:Region Tesalija (1, 6)

37

Pilot područje 5 – Jesenice

Tekst napisali: Vera Đurić Drozdek, Lina Pavletič i Urška Železnikar

Pilot oblast obuhvata celu teritoriju opštine Jesenice, koja je smeštena u severo-zapadoj Sloveniji. Centar pilot oblasti je grad Jesenice zajedno sa južnim padinama planinskog lanca Karavanke. Grad je poznat kao “grad gvoždja i cveća” zbog svoje bogate tradicije proizvodnje gvožđa i belih narcisa. Takozvana Stara staza rude, kojom je ruda transpor-

tovana iz rudnika Savske pećine do topionica u Jesenici, prolazi kroz sela Planina pod Golico, Palvški Rovt i Prihodi. Ovaj put je najočigledniji simbol bogate rudarske tradicije.

Stanovnici opštine koji su sarađivali tokom procesa identifikacije kulturnih vrednosti sa razvojnim potencija-lom identifikovali su tri ključne prepreke za njihovu turi-stičku valorizaciju. Većina učesnika je uočila nedostatak promocije postojećih proizvoda, usluga i događaja fo-kusiranih na gvožđe i cveće. Zatim, kao neke od glavnih prepreka, navode se i nedostatak proizvoda i usluga kao i različite birokratske prepreke pri registrovanju dodatnih farmerskih aktivnosti.

Kako bi se prevazišle ove prepreke lokalno stanovni-štvo je odlučilo da nastavi sa tri pilot akcije: (1) otvaranje Stare staze rude za turističke posete, (2) bolja promocija postojećih i novih proizvoda i usluga, (3) pripremanje in-ventara birokratskih prepreka koji će biti predat odgovor-nim institucijama.

Pre identifikacije prepreka i definisanja pilot akcija, lo-kalno stanovništvo je zamoljeno da identifikuje kulturne vrednosti na teritoriji Jesenice. Primenjena je tehnika rada u grupama, gde je svaka grupa imala zadatak da na mapi Jasenica označi kulturne vrednosti kojih se seti. Locirano je dosta kulturnih vrednosti o kojima se diskutovalo na ra-dionicama koje su sledile. Konačna lista kulturnih vredno-

sti, koje se uglavnom nalaze duž Stare staze rude, su sle-deće:

• Beli narcisi;• Prirodna i rudarska edukativna staza;• Planina Golica;• Rudnici savskih pećina;• Mirca-Hrušica železnica;• Murova oblast Jasenice kao polazna tačka Stare

staze rude;• Kos kaštel;• Oblast stare Save i muzej;• Ruard kaštel;• Kasarna- stara naseobina;• Crkva Uspenja Device Marije i crkva Sv. Rok u Sta-

roj Savi;• Kolpern-skladište uglja u Staroj Savi;• Železara;• Visoka peć u Staroj Savi;

Održane su dve radionice sa ključnim institucijama sa teritorije Jasenice u vezi sa kulturnim vrednostima i tri ra-dionice sa zainteresovanim stranama (lokalno stanovni-

38

štvo). Na ta dva sastanka, predstavnici ključnih institu-cija su sačinili listu zainteresovanih strana koji bi trebalo da budu uključeni u proces pronalaženja sinergije izme-đu kulture i turizma. Na sastancima su bile prisutne sle-deće institucije:

• Opština Jesenice;• Razvojna Agencija Gornje Carniole;• Institut Republike Slovenije za očuvanje prirode;• Institut za zaštitu kulturnog nasleđa Slovenije;• Turističko udruženje Golice.

Na naredne tri radionice zainteresovane strane su pozvane putem lokalnih novina Jaseniške novine, lokal-nog radija Triglav kao i putem pozivnog pisma ili e-mail-a. Pozivu su se odazvale različite zainteresovane strane, tako da je bilo prisutno od 20 do 25 učesnika na svakoj ra-dionici. Učesnici su osnovali Viziju za Jesenice za 2030. go-dinu, identifikovali sve postojeće kulturne vrednosti i sa-kupili ideje za njihov razvoj i integraciju. Potom su radili u grupama u skladu sa svojim interesima i okupljali se na dodatnim sastancima radi detaljnije diskusije o akciji. Plan akcije je pripremljen na poslednjoj radionici i biće razra-đen do kraja projekta, kako bi bio koristan lokalnoj zajed-nici i nakon završetka projekta. Ovo će omogućiti zainte-resovanim stranama da započnu primenu akcionog plana pošto će skup zadataka, odgovornosti i utvrđenih vre-menskih rokova biti jasan.

Učešće zainteresovanih strana i njihova aktivna parti-cipacija u razvoju kulturnih vrednosti se smatra jedinim načinom za dugoročni razvoj oblasti. Takav princip rada može ponekad da bude zahtevniji, jer se mogu pojaviti konflikti. Ali u drugu ruku, ovi konflikti se mogu u ranim etapama pretvoriti u konsenzus i ne moraju da eskaliruju u budućnosti ukoliko su odluke već donesene ili aktivno-sti već primenjene.

Autori:Saša Manojlovič (1)Tadeja Šubic (2)Bogdan Bricelj (3)Aljoša Videntič (5)Miran Dolar (6)

Izvor:Opština Jesenice (4)

39

Pilot područje 6 – Krit

Tekst napisala: Georgia Papadaki

Krit je najveće i najnaseljenije ostrvo u Grčkoj koje čini značajan deo njene privrede i kulturnog nasleđa, dok u isto vre-me zadržava jedinstvene lokalne kulturne osobine kao što su njegov dijalekat, ples i muzika. Glavni sektori privred-nih aktivnosti u regionu Krita su poljoprivreda tj. stočarstvo i turizam. Najveći gradovi i najpopularnije turističke des-

tinacije se nalaze u severnom delu Krita dok su ruralne i manje razvijene oblasti smeštene na južnom i centralnom delu ostrva. Pilot oblast predstavljaju Palliani i Agios Thomas koji nude raznolikost kulturnih vrednosti, prirodnih lepota, reli-gije i arheološkog blaga, dok im istovremeno u potpunosti nedostaje turistička infrastruktura.

Glavne prepreke za korišćenje kulturnog potencijala i upravljanja kulturnim vrednostima su proistekle iz suko-ba koji su nastali među zainteresovanim stranama tokom sprovođenja akcionog plana. Izvođenje radionica u ovoj oblasti nam je pomoglo da prevaziđemo uočene proble-me s obzirom da su lokalne zajednice aktivno učestvovale, i sami tim, razvile osećaj samouverenosti.

Kulturne vrednosti uključene u akcioni plan u pilot po-dručjima su:

• Kritski način ishrane;• Kritske kafedžinice;• Uzgajanje maslina;• Zidno slikarstvo crkvi na Kritu.

Ideja je da se stvori put u pilot području koji će obuh-vatiti kulturne vrednosti i koji će pratiti turistički aran-žmani za sve ciljne grupe, pogodni za turističke posete tokom čitave godine tokom kojih će se posetioci upoz-

nati sa prirodnim i kulturnim identitetom jedinstvenim u Grčkoj. Kulturni putevi u Palliani i Agios Thomasu će biti prvi u mreži kulturnih ruta u regiji Krita.

Zainteresovane strane koje su bile uključene:• Turistički vodiči;• Asocijacija kritskih turističkih agencija;• Opštine i druge lokalne vlasti;• Kulturne organizacije i omladiniski klubovi;• Lokalni preduzetnici i mala i srednja preduzeća;• Univerzitet i drugi instituti.

Lokalni turistički vodiči su profesionalci koji su u sta-nju da opišu i promovišu obalst kao turističku destinaciju. Vodiči imaju stručno znanje o drevnoj i modernoj istoriji, kulturnom i prirodnom nasleđu, i pomogli su u kreiranju mreže kulturnih puteva kao turističkog proizvoda. Kritske turističke agencije imaju bliske kontakte sa hiljadama turi-sta pre i posle njihove posete Kritu. One su bile i više nego

40

zainteresovane da nam ponude kulturne staze priprem-ljene u okviru projekta kao turističkog proizvoda. Opšti-ne i druge lokalne vlasti su zainteresovane za razvoj svo-jih oblasti u svakom pogledu, a posebno za lokalni održivi razvoj. Oni su bili veoma aktivni tokom priprema i reali-zacije akcionog plana posebno u oblasti razvoja infra-strukture. Lokalne kulturne organizacije i omladinski klu-bovi čine ljudi koji vole svoje poreklo i koji su učestvovali u radionicama i svim aktivnostima. Lokalni preduzetnici i mala i srednja preduzeća su bila veoma zainteresovana za razvoj projektnog akcionog plana i unapređenje turisti-čkog sektora u pilot područjima zato što im se projektne aktivnosti čine kao moguća šansa za prevazilaženje teške situacije nastale usled ekonomske krize. Univerzitet i dru-ge institucije su se aktivno uključivale u projektne aktiv-nosti kao stručni konsultanti.

Tokom radionica bilo je mnogo diskusije o potencijali-ma lokalnog razvoja. Na primer, lokalno stanovništvo nije bilo zainteresovano za promene u svojim selima dok tu-ristički vodiči i turističke agencije nisu mogle da prihvate takav stav. Privredna komora Herakliona je zauzela ulogu posrednika dok su radni timovi pokušali da pronađu re-šenje koje će zadovoljiti obe strane i učinili mogućim da se akcioni plan uspešno implementira u pravcu održivog razvoja.

Sledeći mogući koraci u vezi sa projektnim aktivnosti-ma biće sprovođenje svih neophodnih mera koje će mesta sa kulturnim vrednostima učiniti pristupačnijim i atraktiv-nijim (npr. rasčišćavanje, rekonstrukcija, itd.), organizovanje seminara i kurseva, kreiranje promotivnog materijala, izra-da mapa kulturnih vrednosti i aktivnosti, poput mreža kul-turnih staza, kojima bi se pokrio veći deo ostrva.

Autori:Efi Psilaki (2-7)

Izvor:Privredna komora Herakliona (1)

41

Pilot područje 7 – Oblast Pazardžik

Tekst napisao: Lyubov Trenkova i Gergana Kaloyanova

Oblast Pazardžik je provincija u južnoj Bugarskoj koja je ime dobila po administrativnom i industrijskom centru – gradu Pazardžik. Pilot područje predstavlja opština Strelča koja pokriva površinu od 224 km2 i nalazi se na na-dmorskoj visini od 475 m. Oblast ima karakteristike niskog planinskog područja. Njena pretežno ruralna privreda

se zasniva na poljoprivredi i šumarstvu i nekim specifičnim privrednim delatnostima kao što su: proizvodnja eteričnih ulja ruže, biljaka, voća i povrća iz staklenika i proizvodnja optičkih sočiva. Geotermalni izvori se tradicionalno koriste u svrhe banjskog i velnes turizma. Bogato kulturno i istorijsko nasleđe, prostrana šumska područja sa lovnim i ribolovnim zona-ma i jedinstvene kamene formacije predstavljaju dodatni turistički potencijal. Veći deo stanovništva (oko 5000) kao i ve-ćina privrednih aktivnosti su koncentrisane u opštinskom centru Strelče. Međutim, oblast doživljava migracije radnika ve-likih razmera. Infrastruktura je nedovoljno razvijena, usled pada investicija u oblasti trasnporta i komunikacija, što je čini nedovoljno privlačnom za potencijalne turiste.

Proizvodnja ružinog ulja je tipična lokalna delatnost i iz nje su nastale neke specifične kulturne tradicije koje su imale ključnu ulogu u oblikovanju identiteta same obla-sti. Međutim, mnoge druge kulturne vrednosti su osta-le nerazvijene zbog neproučenog potencijala i malog kapaciteta upravljanja među lokalnim zainteresovanim stranama kao i zbog loše promocije. Metodologija za upravljanje kulturnim vrednostima u okviru SY_CULTour projekta se doživljava kao sredstvo za prevazilaženje ovih problema.

Kulturne vrednosti koje su uključene u sprovođenje projektne metodologije su bile i materijalne i nemateri-jalne:

• Tračanski kultni kompleks – Heroon;• Megalitski kompleksi: Kachulata, Kulata, Skumsale;• Bancheto mineralni izvor i mineralni bazen;• Muzejski kompleks u okviru Muzeja istorije;• Amaterski izvođači „bake iz Strelče”;• Tradicionalna lokalna kuhinja.

42

Kulturne vrednosti su podeljene u tri aktivnosti: „Sred-nogorie” etnografski festival, amaterske izvedbe opštin-skog centra „Enlightenment” na zahtev turističkih opera-tera i restauracija prve manastirske škole kao deo izložbe u Muzeju istorije. Izbor kulturnih vrednosti su napravi-li učesnici obuka i radionica koje su organizovale lokalne zainteresovane strane.

Zainteresovane strane uključene u sprovođenje pilot aktivnosti su bile:

• Opštinska uprava;• Lokalni kulturni centar;• Turistički informativni centar;• Muzej istorije;• Savetodavni odbor o kulturi i obrazovanju;• LEADER lokalna akciona grupa.

„Bottom-up” pristup je obezbedio da lokalne zainte-resovane strane budu aktivno uključene u proces i omo-gućio je da određene aktivnosti dobiju prioritet na osno-vu zajedničkih interesa i potreba. Međutim, najaktivniji su bili predstavnici institucija i nevladinih organizacija, dok je

bilo teško uključiti odgovarajući broj zainteresovanih stra-na osim onih koji su već članovi opštinskog odbora ili tu-rističkih nevladinih organizacija. Uključivanje predstavni-ka lokalne akcione grupe LEADER otvorio je mogućnost da se obezbede finasijska sredstva za aktivnosti razrađene u akcionom planu čime se obezbeđuje praktična realizaci-ja. Međutim, postoji bojazan, da kada se završi SY_CULTour projekat, lokalne zainteresovane strane neće nastaviti me-đusobnu saradnju jer neće biti podstaknute da organizuju zajedničke sastanke. Zbog toga neke od aktivnosti mogu biti implementirane od strane jednog stejkholdera bez na-dgledanja svih zainteresovanih stejkholdera.

Značajan rezultat aktivnosti na SY_CULTour projektu je animiranje lokalnih stejkholdera da traže zajednička re-šenja i da prepoznaju značaj lokalne kulturne vrednsoti kao faktor razvoja. Takođe, svest stejkholdera je povećana određivanjem razvojnog potencijala određenih lokalnih kulturnih vrednosti i detaljne razrade akcionih planova za njihovo korišćenje. Kao nastavak projektnih aktivnosti, lo-kalni timovi za sprovođenje pripremaju aplikacije za fina-nsiranje svake od akcija u okviru akcionog plana.

Izvor:Regionalna administracija Pazardžika

43

Pilot područje 8 – Oblast centralnog transdunavskog regiona

Tekst napisala: Erika Toth

Oblast Centralnog transdunavskog regiona pokriva površinu od 11.117 km2 na severno-istočnoj strani transduna-vskog regiona. Ona se administrativno sastoji od tri okruga (Fejer, Komarom-Esztergom i Veszprem) i 26 podregio-na. Ova oblast sa velikim potencijalom je treća najrazvijenija regija u zemlji i poznata je po prilivu stranih investito-

ra. Lokalni proizvodi i običaji dobijaju sve značajniju ulogu a susedna sela održavaju jake međusobne veze. Pilot područje predstavlja podregion Topolca koji se nalazi u južnom delu oblasti. Poljoprivreda i industrija imaju najzančajniju ulogu u privrednom životu te podregije. U ovom trenutku najrazvijeniji sektori su vinogradarstvo, proizvodnja vina i šumarstvo.

Glavne prepreke u rešavanju pitanja korišćenja kultur-nih potencijala i upravljanja kulturnim dobrima u pilot po-dručju su nedostatak dobre mreže i loša komunikacija iz-među agencija i stejkholdera koji rade u oblasti razvoja i turizma. Ne postoji jasna vizija o kulturnim vrednostima. Ovoj oblasti nedostaje plan za definisanje i očuvanje kul-turnih vrednosti.

Da bi rešila ovaj problem, Centralna transdunavska re-gionalna neprofitna inovaciona agencija je organizovala dve obuke na kojima su učesnici bili zainteresovane stra-ne i predstavnici lokalne vlasti. Po našem mišljenju, treba-lo bi da postoji jedna osoba, grupa ili agencija zadužena za platformu koja bi omogućila saradnju između predsta-vnika lokalne vlasti i zainteresovanih strana koji bi treba-

lo da se redovno sastaju u cilju rešavanja identifikovanih problema.

Kulturne vrednosti uključene u pilot aktivnosti:• Arboretum u Zircu;• Tapolca pećina;• Dvorci;• Lokalni proizvodi.

Arboretum u Zircu sa engleskom baštom je veoma po-pularan među posetiocima. Smešten je u bašti cistercit-ske opatije u Zircu. Botaničke bašte pokrivaju površinu od 20 hektara. Mnoge od biljaka su izuzetno retke i po-reklom su sa drugih kontinenata. U oblasti ima više od 600 različitih vrsta drveća. Topolca pećina je jedinstve-

44

na atrakcija smeštena u centru grada. Terapeutski efekti pećine su dobro poznati. Neki dvorci su u upotrebi i od regionalnog su značaja dok neki ne privlače veliko inte-resovanje. Brojne manifestacije, dvorske igre i dani vina se organizuju tokom cele godine. Ovi događaji i istorijski spomenici privlače turiste i stvaraju potrebu za različitim vrstama zaposlenja. Lokalni proizvodi nose karakteristike regije i ukazuju na lokalno stanovništvo koje je uključe-no u njihovu proizvodnju. Metode i alat koji se koriste u ovom procesu su takođe lokalni proizvodi. Prihod od pro-daje domaćih proizvoda usmeren je ka obogaćivanju lo-kalne zajednice. Mi smo u projekat uključili lokalne proiz-vode i usluge kao što su: voće, povrće, jaja, sir, marmelada, med, sirup, vino, keramika, ugostiteljstvo, itd. Razlog za ovakav odabir je podsticanje potrošača od strane stejk-holdera da kupuju lokalno proizvedenu hranu. Nadamo se da će projekat obezbediti ekonomsku, ekološku i dru-štvenu korist lokalnoj sredini što će dovesti do održivih obrazaca potrošnje.

Zainteresovane strane koje su pokazale interesovanje za projektne aktivnosti u pomenutoj obalsti su:

• Udruženje mađarskog turizma;• Udruženje Bakony planina;• Udruženje balatonskog zagorja;• Dolina umetnosti.

Udruženje mađarskog turizma i Udruženje Bakony pla-nina imaju razvijenu mrežu turističkih institucija u čijem je interesu briga za kulturne vrednosti. Udruženje za bala-tonsko zagorje i inicijatori Doline umetnosti imaju plan da stvore brend za sve usluge i proizvode koje je proizve-lo lokalno stanovništvo ove oblasti. Rad sa zainteresova-nim stranama je bio izuzetno lak i efikasan. Problem je ne-dostatak kontakta između stejkholdera. Mogućnosti koje imaju su jačanje veza u oblasti turističkog razvoja.

Autor:Erika Tóth

45

Pilot područje 9 – Vojvodina

Tekst napisali: Jasmina Đorđević, Igor Stamenković, Kristina Košić, Tatjana Pivac i Ivana Blešić

Vojvodina je autonomna pokrajina Srbije koja se nalazi u severnom delu države u Panonskoj niziji centralne Evrope. Ima multietnički i multikulturalni identitet sa brojnim mehanizmima za unapređenje manjinskih prava; u Vojvodini živi više od 26 različitih etničkih grupa i govori se šest zvaničnih jezika. Pilot područje predstavljaju opštine Sombor

i Apatin koje se nalaze u severo-zapadnom delu Pokrajine (Zapadna Bačka). Autentične ruralne arhitektonske vrednosti, očuvani salaši, zelene oaze, blizina reke Dunav, crkve i kultura različitih etničkih gupa koje ovde žive su razlozi velikog po-tencijala ove oblasti i predstavljaju pokretačku snagu za razvoj turizma.

Seoske oblasti u opštinama Sombor i Apatin su zane-marivane tokom decenija. Razvoj ruralnog turizma je spro-vođen od strane pojedinaca koji nemaju adekvatnu obuku. Kulturno nasleđe, autentičan seoski ambijent, kao i očuva-na priroda nisu dovoljno korišćeni i promovisani u kontek-stu razvoja turizma, iako ovi resursi predstavljaju veliku pri-liku za razvoj ruralnog-kulturnog-eko turizma.

Uzimajući u obzir navedene probleme, ciljevi tokom projekta su bili: bolja promocija kulturnog nasleđa (inter-net stranice, društvene mreže, brošure, itd), poboljšanje mogućnosti zapošljavanja u oblasti turizma i na salašima (animiranje meštana da iskoriste potencijale koje imaju), očuvanje tradicije, tradicionalnih zanata i rukotvorina, oču-vanje i prezentacija neiskorištenih ili nedovoljno iskorište-nih kulturnih dobara, jačanje kapaciteta stejkholdera u upravljanju kulturnim vrednsotima u ruralnim oblastima i partnerstvo između privatnog i javnog sektora.

Sledeće kulturne vrednosti su prepoznate kao važne za unapređenje održivog razvoja u Vojvodini:

• Šetnja Dunavom u baroknom stilu;• Gradski život na početku 20. veka;

• Gradsko domaćinstvo u nemačkom stilu;• Biciklistička ruta starim Dunavom;• Bodrog fest: festival hrane, pića i umetnosti i zana-

ta;• Muzej duvana;• Galerija Milana Konjovića, zgrada Preparandije,

Gradski muzej u Somboru;• Somborski sir u drvenoj kačici iz Stapara;• Muzejsko-etnološka zbirka u Kupusini;• Dida Hornjakov salaš.

Šetnja Dunavom u baroknom stilu će biti postavljena kao turistička mapa i turistička ruta. Celu oblast izuzetnom čine tornjevi baroknih crkava. Gradski život sa početka 20. veka predstavlja arhitektonske vrednosti u Apatinu i Som-boru. Gradsko domaćinstvo u nemačkom stilu prikazuje duh gradskog društvenog života u Apatinu kasnih 1930-tih godina. Biciklistička ruta Dunavom osmišljena je tako da se proteže granicom Specijalnog rezervata prirode Gor-nje Podunavlje. Bodrog fest: festival hrane, pića i umetnosti i zanata je domaćin događaja koji promovišu folklor i obi-

46

čaje ljudi koji žive u pilot području. Muzej duvana promo-više tradicionalno uzgajanje i čuvanje duvana već više od 120 godina. Galerija Milana Konjovića, zgrada Preparandije i Gradski muzej u Somboru ilustruju arhitektonske vredno-sti. Somborski sir u drvenoj kačici iz Stapara je jedan od naj-značajnijih elemenata gastronomske ponude na teritoriji opštine Sombor. Muzejsko-etnološka zbirka u Kupusini je odgovorna za očuvanje i prikazivanje tradicije i kulturnog nasleđa ovog područja. Dida Hornjakov salaš prikazuje tra-dicionalan način života bunjevačkog stanovništva.

Sledeće zainteresovane strane su aktivno učestvovale u sprovođenju projektnih aktivnosti:

• Nacionalne i lokalne samouprave i druga relevan-tna javna tela sa dovoljno uticaja, moći i resursa u oblasti kulturnih vrednosti i ruralnog turizma;

• Regionalne/lokalne turističke ustanove (mala i sre-dnja perduzeća iz oblasti turizma, farmeri, vlasnici zemljišta i prateće usluge);

• Transnacionalna tela, a posebno predstavnici me-đunarodnih nevladinih organizacija iz oblasti kul-turnih vrednosti i kulturnog turizma;

• Javnost.

Kroz aktivnosti projekta postigli smo afirmaciju kul-turnih vrednosti i partnerstvo između javnog i privatnog sektora, poboljšanje komunikacije između profesionalaca

i pojedinaca kao i bolje razumevanje važnosti razvoja tur-izma. Projekat je takođe uticao na odluku za bolju zaštitu i unapređenje kulturnih dobara kroz njihovu upotrebu u razvoju određenih nemasovnih oblika turističkih kretanja. Porast turističkog prometa će uticati na stvaranje novih radnih mesta namenjenih prvenstveno ženama, mladim i obrazovanim ljudima, ljudima sa posebnim potrebama ali i drugima. U budućnosti, biće neophodno da se iden-tifikuje osoblje sa svim neophodnim veštinama u oblasti turizma a koje će moći da pruži stručnu podršku relevant-nim institucijama.

Autori:Vladimir Kamčević (1)Lazar Lazić (2. 3, 5, 6, 7)Tatjana Pivac (4)

47

Predložena metodologija i smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima je samo jedan od načina kako da se razviju, osnaže i revitalizuju manje razvijena ruralna područja. Testiranje pomenutih smernica u deset pilot područja, kao deo SY_CULTour projekta, ukazuju na neke optimističke trendove. Najoptimističniji su po-

zitivni društveni rezultati koji proizilaze iz ostvarivanja smernica u pilot područjima: lokalne zajednice su počele da raz-vijaju kulturne proizvode za dobrobit opšte revitalizacije društvene oblasti, kao i za sopstvenu korist, omogućavajući im kvalitetne aktivnosti u slobodno vreme, humanitarne aktivnosti, integraciju u zajednicu ili povećanje ličnog interesa. Do-datni pozitivni rezultati uključuju očuvanje kulturnog nasleđa i jačanje unutrašnjeg i spoljašnjeg identiteta kao i zastupa-nje zajednice. Iskustva partnera sa projekta ukazuju na to da ekonomska korist nije trenutna i da će više vremena biti po-trebno da turistički proizvod počne da generiše neku dodatnu vrednost i dodatne mogućnosti zapošljavanja. Partneri su takođe došli do zaključka da je proces aktiviranja kulturnih vrednosti prilično dugačak i zahteva uključivanje svih lokal-nih stejkholdera, kako privatnog tako i javnog sektora.

Glavne preporuke se mogu sažeti u nekoliko tačaka:• Kulturne vrednosti predstavljaju centar neke teri-

torije i kao takve su izvor stvaranja kulturno-turisti-čkog proizvoda;

• Same kulturne vrednosti nisu dovoljne; neopho-dno je znanje i ulaganje kreativnosti i iskustva u osmišljavanje turističkog proizvoda;

• Održivi razvoj se može ostvariti samo kroz partici-pativno turističko planiranje, pri čemu zajednica ne predstavlja samo jednog od stejkholdera, već je uključena u sve faze planiranja; ovo je nešto što bi trebalo da bude uzeto u obzir u svim budućim pla-novima;

• Saradnja lokalne zajednice od samog početka do izvršenja aktivnosti kao i uključivanje lokalnog ka-pitala će mogućnost sukoba i negativne efekte tur-izma smanjiti na minimum; takođe predstavlja mo-gućnost za revitalizaciju i jačanje lokalne zajednice;

• Javne institucije kao što su opštine, instituti i sl. moraju da imaju isključivo ulogu upravljanja i save-tovanja tokom procesa; oni ne smeju da preuzmu celokupan proces ili da nametnu svoje mišljenje lo-kalnoj zajednici.

Stečeno iskustvo dozvoljava nam mapiranje puta za koji verujemo da državne i međunarodne institucije mo-raju da koriste ako planiraju da se bave razvojem, turiz-mom i kulturom u ruralnim područjima. Konačna inter-pretacija može da bude sputana od strane sektorskih organizacija različitih ministarstava ili evropskih institu-

cija. Podela između ekonomsko-razvojnih aspekata i pre-težno kulturno-zaštitnih aspekata ruralnih predela je ta-kođe vidljiva na nivou nevladinih organizacija i udruženja. Baš iz tog razloga partneri na SY_CULTour projektu veruju da evropskim ruralnim predelima treba jedan forum gde će se suočavati oprečna mišljenja i gde će različite zainte-resovane strane od pojedinaca, udruženja i nevladinih or-ganizacija do javnih institucija i naučnih zajednica moći da sarađuju sa ciljem pronalaženja odgovarajućih rešenja.

Sledeći problem je komunikacija i nedostatak infor-macija. Lokalne zajednice nisu organizovane na način koji bi im omogućio praćenje novih trendova razvoja, tende-ra za finansijska sredstva pa čak ni primera dobre prakse koji bi im bili od pomoći u aktivnostima, razvoju proizvo-da kulturnog turizma ili očuvanju sopstvenog kulturnog nasleđa. SY_CULTour projekat je stekao izuzetno pozitiv-no iskustvo u organizovanju „studije” razmene između pojedinačnih lokalnih zajednica u pilot područjima. Samo dve posete su bile neophodne da lokalne zajednice stek-nu nova znanja, nove ideje i motiv za upravljanje sopstve-nim kulturnim vrednostima.

Mi verujemo da se problem izdvojenih i izolovanih pristupa ruralnom razvoju, kao i problemi komunikacije i nedostatka informacija, mogu rešiti uspostavljanjem iz-vora informacija ili portala. Ovakav portal bi omogućio iz-vore informacija, razmenu ideja i prakse za lokalne stejk-holdere i lokalne zajednice a u isto vreme bi služio kao platforma za razmenu mišljenja i diskusiju između stru-čnjaka, predstavnika lokalne vlasti, nevladinih organizaci-ja i drugih zainteresovanih pojedinaca i grupa.

4 Zaključak – Put napredTekst napisao: David Bole

▲ Autor: ▼ Aljaž Hrvatin

48

Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik geografski institut (ZRC SAZU) Novi trg 2, 1000 Ljubljana, Slovenia http://giam2.zrc-sazu.si/en/predstavitev#v Kontakt osoba: David Bole, [email protected]

Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik geografski institut je vodeća slovenačka istraži-vačka institucija iz oblasti društvenih i humanističkih nauka i kao takva ima bogato iskustvo u proučavanju manje razvije-nih oblasti, marginalizacije predela, ruralnog kulturnog nasleđa i regionalnog razvoja. Iz perspektive regionalnog razvo-ja, ona poseduje jak tim istraživača koji se bave pitanjima razvoja manje razvijenih predela sa velikim brojem nacionalnih referenci u oblasti primenjenog istraživanja. Takođe, ova institucija je nacionalni koordinator Kulturnog nematerijalnog nasleđa Slovenije i kao takva je odgovorna za pripremu preporuka za Registar nematerijalnog nasleđa i za sprovođenje UNESCO konvencije. Kroz članstvo u različitim državnim i međunarodnim udruženjima i radnim grupama, Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti prepoznaje probleme u upravljanju kulturnim vrednostima u ruralnim predelima i zato je pokušao da pronađe rešenja u okviru SY_CULTour projekta. Kao član vladine radne grupe za prome-ne zakona o regionalnom razvoju, uticao je da metodologija za upravljanje kulturnim vrednostima postane faktor održi-vog regionalnog razvoja ruralnih predela.

Autonomna Pokrajina Trentino, uprava za poljoprivredu (PAT) Via G. B. Trener 3, 38121 Trento, Italy http://www.provincia.tn.it/ Kontakt osoba: Federico Bigaran, [email protected]

Uprava za poljoprivredu pri Autonomnoj Pokrajini Trentino je regionalno javno telo koje ima ovlašćenje da donosi svoje zakone po velikom broju pitanja. Oblasti koje su u nadležnosti uprave za poljoprivredu su strateško planiranje u poljopri-vredi, zaštita i promocija poljoprivredne proizvodnje, nadgledanje i kontrola. Kancelarija za organsku proizvodnju pro-moviše, koordiniše i nadgleda primenjivanje inicijativa iz oblasti organske poljoprivrede i biotehnologije u skladu sa re-gulativama Evropske Unije i državnim i pokrajinskim regulativama. Pokrajina je nedavno razvila kriterijum za kvalifikaciju lokalnih turističkih proizvoda, garantovanje autentičnosti i prenosa znanja među generacijama u isto vreme fokusiraju-ći se na primere dobre prakse koji su i sami zasnovani na autentičnosti i prenosu znanja. Kancelarija za organsku proiz-vodnju promoviše i učestvuje u inicijativama udruženja i drugih javnih tela koja posluju u sektoru organske proizvodnje, biotehnologije i zaštite životne sredine pružajući svoju stručnost. Osim toga, kancelarija podržava sve lokalne projekte koji se bave održivom upotrebom bilja u okviru ponuda ruralnog turizma.

5 Partneri

49

Regionalni razvojni centar (RCR) Podvine 36, 1410 Zagorje ob Savi, Slovenia http://www.rcr-zasavje.si/en/ Kontakt osoba: Dejan Zupanc, [email protected]

Regionalni razvojni centar je neprofitna i nevladina organizacija čiji je osnovni cilj da postigne opšti razvoj Zasavje re-giona. Ona ubrzava poslovni i privredni razvoj, povezuje i usklađuje ambicije iz oblasti regionalnog razvoja, ekonomije, ljudskih resursa i životne sredine. Ona je uspostavila savremeno okruženje koje je nadograđeno efikasnom mrežom kon-takata unutar i izvan granica regiona. Njen cilj je postizanje otvorenog i modernog regiona koji će u isto vreme biti bla-gonaklon ka svom stanovništvu ali i privlačan za posetioce.

Planinska zajednica Sirentina S.P. n. 11 Sirentina 14, 67029 Secinaro, Italy http://www.comunitamontanasirentina.it Kontakt osoba: Angela Santilli, [email protected]

Planinska zajednica Sirentina je organ lokalne uprave koji se bavi ostvarivanjem opštinskih funkcija kroz uspostavljanje partnerstva kao i snabdevanjem lokalnog stanovništva osnovnim uslugama radi boljeg sprovođenja dužnosti dodeljene lokalnoj samoupravi a sve radi postizanja efikasnosti, uspešnosti i poštovanja socijalnog i društvenog stanja. Planinska zajednica Sirentina je stekla stručnost u promociji i uvećavanju loklanih resursa radi poboljšanja uslova u lokalnim rural-nim i planinskim zajednicama. Usled prisustva velikog broja malih i mikro preduzeća koje karakteriše izolacija, loša vidlji-vost i nedostatak usluga u okviru svoje teritorije, zajednica je razvila strategije sprovođenja aktivnosti koje imaju sposob-nost da poboljšaju lokalnu situaciju. Posebna pažnja je posvećena unapređenju lokalnih rukotvorina, turizma i ekološki angažovanih malih i mikro preduzeća.

Region Tesalija (RoT) Plateia Koumoundourou & Papanastasiou, 41110 Larissa, Greece http://www.thessaly.gov.gr Kontakt osoba: Mata Papadimopoulou, [email protected]

Region Tesalija je jedan od 13 administrativnih centara Grčke i obuhvata regionalne jedinice Larisa, Magnesia, Trikala i Karditsa. Zauzima centralni istočni deo kontinetalne Grčke i prostire se na površini od preko 14.036 km2. Region karakteri-še raznovrstan pejzaž i neke od najplodnijih poljoprivrednih površina u državi. Okružen je visokim planinama i ostrvskim kompleksom na krajnjoj istočnoj administrativnoj granici. Glavni grad je Larisa. Aktivnosti regiona su uglavnom fokusi-rane na održivi ruralni drazvoj, ekonomski rast kroz poboljšanje konkurentnsoti proizvoda i usluga, zapošljavanje, razvoj kulturne saradnje i dalje unapređenje održivog i alternativnog turizma kao i poboljšanje infrastrukture u regionu. Kroz članstvo u raznim državnim i međunarodnim udruženjima, evropskim inicijativama, programima i radnim grupama, re-gion Tesali je stekao dosta isustva koje zatim prilagođava razvoju celog regiona.

50

Opština Jesenice (OJ) Cesta železarjev 6, 4270 Jesenice, Slovenia http://www.jesenice.si Kontakt osoba: Vera Djurić Drozdek, [email protected]

Opština Jesenice je odgovorna za sprovođenje aktivnosti lokalne samouprave sa akcentom na ekonomski razvoj ove oblasti u severo-zapadnoj Sloveniji. Grad je najpoznatiji po svojim železarama i belim narcisima koje zovu „ključavnice” i koji rastu divlje u okolnoj dolini i cvetaju svakog maja. Grad je takođe nekada bio hokejaška sila. Istorija Jesenice se vrti oko železara koje se i danas nalaze u gradu. Osim rudarstva i rada u železarama, stanovnici se bave poljoprivredom i sto-čarstvom. Nakon raspada Jugoslavije, značaj železare je počeo da slabi i tako postrojenje sada zapošljava samo oko 1250 ljudi. SY_CULtour projekat se bavio tradicijom prerade gvožđa i prirodnim nasleđem. Opština je usmerena na stvaranje i razvijanje novih turističkih proizvoda i usluga u cilju podsticanja investicija u oblasti kulturnog nasleđa radi razvijanja Je-senice, koja je više ili manje bila zapostavljena u prošlosti, kao destinacije kulturnog turizma.

Privredna komora Herakliona (HCC) Koronaiou 9, 71202 Heraklion, Greece www.ebeh.gr Kontakt osoba: Michael Kataharakis, [email protected]

Privredna komora Herakliona je jedna od najvećih privrednih komora u Grčkoj sa više od 20.000 članova iz svih sekto-ra privrede. Međutim, ono što karakteriše ovu privrednu komoru nije njena veličina već njena dinamika i inicijative koje preuzima radi postizanja dvostrane uloge: pružanje saveta državi i razvijanje mreže usluga radi direktne pomoći predu-zećima. Privredna komora Herakliona asistira grupama poslovnih ljudi sa njihovim posebnim željama putem osnivanja specijalizovanih zavoda poput: Centra mladih preduzetnika; Kancelarije žena preduzetnica; Kancelarije za odnose sa ja-vnošću koja predstavlja rad same komore i pruža najnovije informacije svojim članovima o aktivnostima, problemima razvoja i drugim operativnim pitanjima; Mreže evropskog preduzetništva koja pruža informacije preduzetnicima o raz-vojnim trendovima u Evropi a posebno u vezi sa podrškom za mala i srednja preduzeća, o evropskom pravu, sajmovi-ma, evropskim programima, potražnjom za proizvodima, bazama podataka; Sektora za razvoj koji se bavi infrastruktu-rom za aktivnosti manjeg obima i drugim oblicima podrške za preduzeća i koji daje predloge za poboljšanje uslova za preduzeća.

Pazardžik regionalna administracija (PRA) Ekzarh Yosif Str 2, 4400 Pazardzhik, Bulgaria www.pz.government.bg Kontakt osoba: Gergana Kaloyanova, [email protected]

Pazardžik regionalna administracija je javna institucija na NUTS3 nivou i kao takva predstavlja administrativnu i teritori-jalnu jedinicu odgovornu za sprovođenje regionalne politike. To je jedna pretežno ruralna oblast a SY_CULTour projekat se doživljava kao podrška našim naporima u formulisanju efikasne i inovativne politike ruralnog razvoja za podsticanje ekonomske diverzifikacije. Uspešno sprovođenje zajedničke metodologije za upravljanje kulturnim vrednostima u okvi-ru SY_CULTour projekta će doprineti unapređenju ruralne ekonomije korišćenjem lokalnih potencijala. Odabrane aktiv-nosti su u skladu sa prioritetima regionalnog razvoja u okviru razvojne strategije Pazardzhik regionalne administracije. Kao javno telo uključeno u proces regionalnog upravljanja, Pazardzhik regionalna administracija ima kompetencije i isku-stvo neophodno za formulisanje preporuka za različite nivoe procesa donošenja odluka i za predstavljanje ovih prepo-ruka loklanim, regionalnim i nacionalnim donosiocima odluka.

REPUBLIC OF BULGARIARegional Administration

Pazardzhik

51

Centralna transdunavska regionalna neprofitna inovaciona agencija (CTRIA) Seregélyesi út 113, 8000 Székesfehérvár, Hungary www.kdriu.hu Kontakt osoba: Ákos Szépvölgyi, [email protected]

Centralna transdunavska regionalna neprofitna inovaciona agencija je agencija regionalnog nivoa, član nacionalne mre-že osnovane odlukom vlade uz učešće šest javnih i polujavnih partnera iz regiona. Za njen rad je na godišnjem nivou iz-dvojeno 0,5 miliona evra iz nacionalnog budžeta i ta sredstva su namenjena inovacionom planiranju, razvoju projekata, unapređenju inovacionih usluga, marketingu i mreži upravljanja. Njen osnovni cilj je uspostavljanje i održavanje mreže usluga putem osnivanja i održavanja jake korporativne mreže sa drugim pružaocima usluga, univezitetima, poslovnim sektorom kao i opštom zajednicom kroz nacionalna i međunarodna partnerstva. Agencija ima četiri stalno zaposlene osobe i pet stalnih spoljnih stručnjaka koji su uključeni u rad sa širokim spektrom regionalnih, nacionalnih i međunarod-nih projekata. Ona takođe ima mrežu institucija i stručnjaka sa kojima sarađuje i koji mogu da pruže znanje neophodno za osmišljavanje i sprovođenje konkretnih zadataka. Jaka regionalna, nacionalna i međunarodna partnerstva kao i port-folio omogućavaju Centralnoj transdunavskoj regionalnoj neprofitnoj inovacionoj agenciji da cilja na različite nivoe re-gionalne zajednice i poslovnog sektora. Agencija upravlja sa nekoliko projekata koji se bave upravljanjem inovacijama, prenosom znanja, razvojem usluga i obukom u oblasti inovacija koji uključuje nacionalno i međunarodno znanje i agen-te inovacija.

Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet (UNSPMF) Trg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi Sad, Serbia ww.pmf.uns.ac.rs Kontakt osoba: Jasmina Đorđević, [email protected]

Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet je obrazovna i naučna institucija koja obavlja nastavu i istra-živanja na pet različitih departmana. Ima preko 500 zaposlenih od kojih je skoro 300 nastavno i naučno osoblje. Depart-man za geografiju, turizam i hotelijerstvo je pokazao visok nivo nastavnog, naučnog i istraživačkog rada u oblasti geo-grafije i turizma. Departman je učestvovao u velikom broju nacionalnih/lokalnih projekata i nekoliko projekata u saradnji sa inostranim partnerima. Na Departmanu postoji nekoliko istraživačkih centara: GIS centar, Centar za klimatološka i hi-drološka istraživanja, Centar za strane jezike, Centar za prostorne informacije dok je Centar za obrazovanje u oblasti turiz-ma i hotelijerstva trenutno u procesu osnivanja. Univerzitet podržava međunarodnu saradnju sa brojnim univerzitetima i institucijama u različitim projektima i programima (CAMPUS EUROPAE (mobilnost studenata), TEMPUS projekti, CEE-PUS, DAAD, WUS Austrija, COST, NATO SfP, FP 7, IPA prekogranična saradnja, SCOPES, SEERA NET, SEE i nekoliko univerzi-tetskih sporazuma, bilateralnih i multilateralnih naučnih saradnja koje promovišu mobilnost studenata i osoblja i razme-nu istraživačkog znanja).

52

Privredna komora Vojvodine (PKV) Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad, Serbia http://www.pkv.rs Kontakt osoba: Dragica Samardžić, [email protected]

Privredna komora Vojvodine je institucija sa dugom tradicijom. Osnovana je 1919. godine. Komora je nezavisna instituci-ja koja se bavi profesionalnim zastupanjem preduzeća i preduzetnika kao i svih drugih vrsta profesionalnih organizacija i udruženja koje su registrovane na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Sve aktivnosti u Komori se sprovode kroz udruženja. Udruženja okupljaju kompanije i preduzeća članice na osnovu sličnih ekonomskih interesa. Njihova osnovna aktivnost je da usklađuju potrebe i probleme različitih privrednih oblasti. Komora pruža nefinansijsku pomoć i usluge preduzetnicima u oblasti poslovnih informacija, privredne politike, finansija, osiguranja, odnosa sa inostranstvom (uklju-čujući učešće na sajmovima i izložbama), prilika na tržištu, mendžmenta kvaliteta, stručnog usavršavanja, tehnoloških inovacija kao i informacionih i komunikacionih tehnologija. Komora ima 50 zaposelnih i deo je sistema komora Srbije a takođe i član evropske mreže komora (Eurochambers). Komora je uzela učešće u mnogim projektima u okviru CARDS i IPA projekata.

Pridruženi partneri

• Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine, Slovenija • Grčki sindikat novih farmera, Grčka • Otvorena sinergija za razvoj turizma, Grčka • Institut za poljoprivrednu ekonomiju, Bugarska • Udruženje turističkih konsultanata, Mađarska • Nacionalni institut za poljoprivrednu ekonomiju, Italija


www.sycultour.eu

Documents

2 Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja