2. Osnove Menadzmenta Djordje Jovanovic

OSNOVNI POJMOVI I ODNOSI U MENADŽMENTU

GENEZA MENADŽMENTA

GENEZA MENADŽMENTA

• “Svoje izvorne oblike menadžment nalazi u predvodništvu koje postoji u životinjskom svetu”.

Ž. Radosavljević i R. Tomić

• Pojavom govora i mišljenja, čovek stiče prva iskustva koja mu obezbeđuju olakšanje sopstvenog opstanka.

• On vrši izradu prvih oruđa, oružja, vrši izradu ambara, korpi i drugih primitivnih, ali u to vreme značajnih alatki.

• Time počinje proces racionalizacije radi štednje energije da bi “sadašnjost poslužila budućnosti”.

GENEZA MENADŽMENTA

• U životinjskim skupinama često postoji visok nivo organizovanosti.

• Svaki mrav u mravinjaku, svaka ptica u jatu, životinja u stadu ili čoporu ima svoje mesto, ulogu i karakteristike grupe.

• Svaka životinjska skupina ima svoje lidere za kojim je često spremno da krene čitavo krdo.

• Zato i kažemo, “da je bolje krdo jelena koje predvodi lav, nego krdo lavova koje predvodi jelen”.

GENEZA MENADŽMENTA

• Ljudske skupine su počele da se organizuju, međusobno povezuju i biraju svoje vođe koje će artikulisati interese grupe, jer u grupi pojedinac lakše odoleva nedaćama prirode i lakše ostvaruje opstanak, ali i sopstveni razvoj.

• Tako su nastale prve ljudske organizacije i prve “klice” menadžmenta.

• Ovi fenomeni su se vremenom razvijali do današnjih dana, što zahteva detaljnija objašnjenja.

“Klice” menadžmenta u preistoriji

• Američki etnolog i glavni osnivač naučne antropologije, poznat posebno za utvrđivanje studije sličnosti Sistema i za njegovu sveobuhvatnu teoriju socijalne evolucije.

• Morgan je otkrio da su Indijanci u Severnoj Americi imali veoma sličan obrazac zajedničkog plemenskog organizovanja sa organizacijom antičkih Grka i Rimljana.

Lewis H. Morgan(1818-1881)


• U preistorijskoj organizaciji, rukovodioci skupina, klanova i plemena bili su prvi menadžeri.

• To su bili ljudi od ugleda, a osnovni kriterij za njihov izbor bila je darovitost i/ili veština.

• Veruje se da je i starost člana grupe mogla biti od uticaja za izbor vođe.


• Ne ulazeći u analize organizacije i rukovođenja kod drugih plemena, možemo konstatovati da je najveći deo principa vladavine i političkog ustrojstva savremenog sveta stvoren u preistorijskom dobu ljudske civilizacije.

• Savremeni menadžment se dobrim delom može unapređivati izučavanjem iskustava preistorijskog društva i njihovom doslednom primenom, naročito po pitanju demokratičnosti.

Menadžment u robovlasništvu

• Razvoj proizvodnih snaga prvobitnog društva doveo je do stvaranja sela, a onda i gradova koji su se pretvarali u države.

• Dolazi do metamorfoze primitivnog, nevlasničkog i homogenog prvobitnog društva u klasno i antagonističko društvo.

• Time je u osnovi promenjena i organizacija prvobitnog društva, pa shodno tome i njegov menadžment.


Kod Sumera (5000. godina p. n. e.) uvode se profesionalni upravljači i profesionalne upravljačke strukture. Sumerska mitologija je stvarala “hijerarhiju vođa po kojoj je bog najveći” i kao takav ovlastio zemaljskog samrtnika na svakoj teritoriji da vlada kao njegov predstavnik.


• Stari Egipćani su u javnim radovima primenjivali planiranje. organizaciju i kontrolu u poljoprivredi.

• Oni su razradili centralistički oblik vladavine i pripovedali da “oni koji rukovode ili vode poslove treba da budu birani između iskrenih, nesebičnih i sposobnih”.


• Kralj Babilona, Hamurabi (1728–1686. godina p. n. e.) uveo je proračune, vođenje knjiga, procenjivanje i opisivanje radnih mesta.

• Hamurabijev zakonik je jedan od najtemeljitijih zakonskih akata koji dobrim delom obrađuje pravna pitanja menadžmenta.

“Hamurabi ponizno stoji ispred boga sunca”


• Kinezi su (2000. g. p. n. e.) utvrdili standarde odgovornosti rukovodioca.

• Oni su znali za “crne liste” na koje su dolazili pojedinci ili trgovci koji su se bavili nemoralnim radnjama.


Stara Grčka je u upravljanju prva uvela načelo demokratije. Platon se zalagao za izbor najsposobnijih i zahtevao je obrazovanje rukovodioca. Sokrat je isticao da: “ne treba omalovažavati ljude koji su sposobni da vode domaćinstvo, jer onaj koji zna rukovoditi ljudima u privatnom domaćinstvu, biće sposoban da rukovodi ljudima i u javnim preduzećima. Onaj koji ne zna rukovoditi, grešiće u rukovođenju jednim ili drugim preduzećem”.


Rimljani su prvi formirali birokratsku organizaciju i odvojili upravljanje civilnim od upravljanja vojnim organizacijama. Smatra se da je kod Rimljana nastao i prvi privredni rukovodilac u nazivu vilikus (vilicus). On je bio nadglednik, gonič i poverenik robovlasnika. Svoju vernost vlasniku, vilikus je dokazivao po žestini svog biča. Smisao bičevanja je bio da se putem prinude iscedi od robova što veći višak rada.

Menadžment u robovlasništvu• U trećem veku pojavljuju se prvi simptomi krize u Kini,

građanski ratovi, podela carstva, a time i kriza u odnosima čoveka prema organizaciji.

• Rob je postao bezimeni učesnik mehaničkog življenja lišen svake inicijative i sigurnosti.

• Oni su u antičkom svetu sve manje spominjani “jer ko da obraća pažnju na domaću životinju”.

• Zakon i stari običaji stavljali su robove i životinje u istu vrstu. • To je dovelo do sloma robovlasništva i nastanka nove epohe

ljudske civilizacije, a time i novog menadžmenta.

Menadžment u feudalizmu

Menadžment u feudalizmu karakteriše hijerarhijska dimenzija sa svojim redom i strogim pravilima ponašanja. Nosioci vlasti su nastojali da izvršnu vlast predaju onim vazalima koji su im najviše obećavali. Time su se feudi sve više osamostaljivali, zapostavljajući zajedničke interese. Celina slabi i poprima oblik labavih veza sa zatvorenošću i izolovanošću. Tako nastaju države u malom sa svojim aparatom koji je bio samostalan i nezavistan, ne samo od drugih delova u celini, već i od centralnog feuda.


U liniji hijerarhije u feudalnoj organizaciji se izdvajaju četiri nivoa upravljanja i to: (1) kralj – je predstavljao prvi nivo upravljanja; (2) vojvode – su bile drugi nivo upravljanja;(3) baroni – su bili treći nivo upravljanja;(4) vitezovi – kao četvrti nivo upravljanja.

Menadžment u feudalizmu• U feudalizmu nastaje esnafska organizacija, kao

udruženje majstora iste struke. • Prema mnogim procenama, esnafske organizacije su

odigrale odlučujuću ulogu u razvoju gradova i zanatstva.

• Zanatski preduzetnici su zapošljavali veći broj radnika, dok su sitne zanatlije prešle na izradu samo pojedinih delova proizvoda.

• Esnafska organizacija je izoštrila kriterije za prelazak kalfi u majstore, što je dovodilo do veće profesionalizacije ove organizacije.

• Najveći uticaj na menadžment feudalne organizacije imale su religiozne organizacije – odnosno crkve.

• Upravljanje katoličkom crkvom zasnivalo se na neprikosnovenom autoritetu njenog centra.

• Lojalnost centru, stroga hijerarhija, neprikosnovenost centra da naređuje i podanika da izvršavaju značajna su pravila koja karakterišu ovu crkvenu organizaciju.

Menadžment u feudalizmu• Islamska organizacija imala je drugačije

organizaciono ustrojstvo. • Ona se ne zasniva na klasičnoj crkvenoj organizaciji,

niti na crkvenom autoritetu. • Samo je jedan autoritet, kome se svi moraju

pokoravati, a on je “Alah”. • Svi vernici treba da poštuju božanske zakone. • To se odnosi i na obrazovana verska lica koja su

delegirana od “Alaha” da šire islamsku veru. • Ovde sveštenstvo nije crkveni autoritet.


• Pravoslavna crkva se u svom organizacionom ustrojstvu razlikuje u odnosu na katoličku i islamsku organizaciju.

• Njenu osnovu čine patrijaršije. • Pravoslavna crkva nema zajedničkog poglavara, niti

jedan zajednički centar. • Svaki patrijarh, mitropolit i arhiepiskop je

samostalan i nezavisan jedan od drugog.


• Bez obzira na dogmatska shvatanja, crkvene organizacije su imale značajan uticaj na menadžment u srednjem veku.

• To je i normalno, jer je sveštenstvo sve do kraja trinaestog veka bilo najbrojnija obrazovna populacija.

• Religijske organizacije su pored pravila i organizovanja imale značajan uticaj i na razvijanje ideje “pravednosti” koja je do tada bila skoro nepoznata.

• Mnogi kadrovi iz sveštenstva su preuzimali važne poslove u reorganizaciji vođenju privrede, školstva itd.


• U feudalizmu, praktičan značaj u razvoju menadžmenta imala je Mletačka republika.

• Kod mletačkih trgovaca nalazimo ortačka i deonička društva kao poslovne organizacije.

• Ovde se prvi put ističe zahtev da računovodstvo bude u funkciji upravljanja.

• Tako su zarade predilaca, tkača i bojadžija evidentirane do detalja na jednom “listu”.

Menadžment u feudalizmu• “Braća Soranzo su upisivali sve poslovne promene u

“memorijal” a zatim u dnevnik, pre unošenja u glavnu knjigu, tako da je u slučaju gubitka glavne knjige (pljačka, požar, brodolom) bilo moguće pomoću ove knjige (dnevnika) uspostaviti glavnu knjigu sa istim ulazima (kolonama)”.

• Feudalizam je zahvaljujući napretku oruđa i stečenim iskustvima u radu promenio odnos čoveka i organizacije.

• Ovde se metod prinude zamenjuje i uvode blaži, ali i efikasniji metodi za eksploataciju kmetova.

Menadžment kapitalizma

• Početni oblik kapitalističke proizvodnje je kooperacija.

• Kapital je uspeo da razdvojene esnafske majstore okupi na jednom mestu, kako bi radeći zajedno povećali proizvodnu snagu rada.

• Zbog toga se kooperacija i predstavlja kao način organizacije mnogo ljudi, koji rade pojedinačne, ali planske i povezane poslove.


• Osnovna karakteristika kooperacije je: komandovanje oplodnjom kapitala i komandovanje društvenim procesom rada.

• “komande kapitalista na polju organizacije proizvodnje postaju isto onako neophodne koliko generalova komanda na bojištu”.

• U kooperaciji treba tražiti korene razdvajanja funkcije vlasništva od funkcije upravljanja kapitalom.

Menadžment kapitalizma• U manufakturi dolazi do novih kvalitativnih promena. • Ona se razlikuju od zanatske radionice po mnogo

većem broju zaposlenih radnika, koji su jednovremeno zaposleni od strane istog kapitaliste.

• Ovde se u stvari radi o tome da je esnafska radionica majstora postala veća, odnosno da se proširila i da je došlo do pojedinačne podele rada koji je zasnovan na ručnom radu (manu facera – raditi rukom).


• U manufakturi radnik postaje delimičan radnik, a alatka i sredstva sa kojima se radnik služi postaje delimičnim alatom.

• Time se dolazi do specijalizacije alata i podele radnika na kvalifikovane (nekvalifikovane, polukvalifikovane i kvalifikovane).

• U početnim i nerazvijenim oblicima manufakture, vlasnik obavlja funkcije upravljanja, rukovođenja i izvršavanja.


• U daljem razvoju manufakture nastaje potreba za vođenjem i koordiniranjem pojedinačnih radova.

• Time nastaje nova funkcija koja obezbeđuje napred navedeni cilj, a to je funkcija koja se bavi upravljanjem.

• Vlasnik je i dalje odlučivao šta će, kojim sredstvima i na kojem mestu proizvoditi, ali je on za sebe rezervisao samo odlučivanje o navedenim pitanjima, dok je izvršavanje prepustio drugim ljudima, kojima je praktično upravljao.

Menadžment kapitalizma• Dok u funkciji izvršavanja dolazi do podele na

pripremu i izvršenje, dotle se suština upravljanja svodi na kontrolu korišćenja sredstava.

• Time manufakturna proizvodnja stvara podelu rada stavljajući naspram drugih nezavisne proizvođače roba koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoriteta konkurencije, prinudu koju na njih vrši pritisak njihovih međusobnih interesa, kao što u životinjskom carstvu velum omnium contra omnes više ili manje održava uslove egzistencije svih vrsta.


• Manufakturni način proizvodnje je odigrao istorijsku ulogu u povećanju produktivnosti rada, specijalizacije alata i ljudi, i uvećanju viška proizvoda, a time i životnog standarda.

• Na određenom stepenu razvoja manufakturni način proizvodnje došao je u suprotnost sa postojećim odnosima.

• Suprotnost je rešena pojavom fabrika, odnosno mašinskog rada, a time i novog razdoblja u razvoju kapitalizma – mašinske industrije.

“Menadžerska revolucija”

• Pojavom mašinskog rada, nastaju preduzeća koja primenjuju mašine, ali i potreba da se individualni kapitalisti povežu ekonomskim putem, odnosno putem tržišta.

• Pošto se privreda povezuje putem ekonomskih veza i odnosa, ova faza kapitalizma sve više poprima karakteristike liberalnog kapitalizma.

• Pitanje upravljanja industrijskim fabrikama postalo je predmet razmatranja brojnih institucija, udruženja, časopisa i dr.

• Nastaju škole koje se bave profesijom upravljanja i to: škola naučne organizacije rada, kasnije škola međuljudskih odnosa, kao i drugi stilovi upravljanja.

“Menadžerska revolucija”• U monopolskom kapitalizmu, proces razdvajanja

svojine nad kapitalom od njegove funkcije, doživljava svoj vrhunac.

• To dovodi do situacije da vlasnici sredstava za proizvodnju postaju rentijeri, a da kapitalom upravljaju menadžeri.

• Takva pojava u kapitalističkom svetu naziva se “menadžerska revolucija”.

• Time ekonomska vlast sa vlasnika prelazi u ruke menadžerskog sloja, koji postaje posebna elita u okviru klase najamnih radnika.


• Praktično razdvajanje vlasništva i upravljanja ostvareno je prvo u Nemačkoj i pod pritiskom finansijskih, odnosno bankarskih institucija.

• Peter Draker u vezi sa tim kaže:• “To se najpre desilo u Nemačkoj, kad je

Georg Simens, osnivač i direktor prve nemačke banke, spasio kompaniju električnih aparata, koju je osnovao njegov rođak...”


• Dok su promene u petnaestom veku bile revolucija u nauci, u osamnaestom veku revolucija pomoću nauke, dotle je u devetnaestom veku odvajanje vlasničke i upravljačke funkcije dovelo do ,,revolucije u revoluciji”.

• Izvršena je praktično dobrovoljna denacionalizacija od vlasnika i pravo upravljanja povereno ekspertima za upravljanje.

• Oni možda ne znaju da izvrše nijednu operaciju na proizvodu koji proizvode njihove fabrike, ali su profesionalci za upravljanje.

“Menadžerska revolucija”• Eksperti za upravljanje su osposobljeni pre svega da

upravljaju ljudskim, ali i drugim resursima i da u turbulentnim uslovima obezbeđuju uspešno poslovanje kompanija koje su im poverene na upravljanje.

• Menadžeri se pokoravaju “trima tehnologikama i to: • (1) logici veličine; • (2) logici metričkog vremena; • (3) logici hijerarhije”.


• Menadžeri su eksperti za upravljanje pre svega ljudskim, ali i ostalim resursima.

• Oni zahvaljujući svojoj stručnosti, bolje upravljaju od vlasnika, što je interesantno i zaslužuje potrebu posebne analize.

• Vlasnici su u celosti poslove upravljanja prepustili menadžerima, pa mnogi žive po nekoliko stotina kilometara dalje od svojih fabrika, ne upuštajući se često ni u veće probleme svoje kompanije.


• Efikasnost menadžerskog rada, vlasnici ocenjuju po visini profita, odnosno dividende koja se isplaćuje.

• Zadovoljavajuća dividenda ili rast kompanije znači produžetak mandata za dalje vođenje firme.

• U suprotnom, menadžmentu se uskraćuje dalje vođenje i to pravo poverava drugima.


• Zajedno sa naučnicima, književnicima, umetnicima, novinarima i drugim uglednim ljudima, menadžeri imaju odlučujući uticaj na vođenje ne samo unutrašnje, već i spoljne politike.

• To je i normalno, jer kapitalistička privreda funkcioniše na osnovama korporacijskog prioriteta.

• “U svakoj važnijoj industrijskoj grani postoji četiri do šest korporacija koje kontrolišu cene i tržište.

• Tako na primer tri najveća monopola u Americi u proizvodnji čelika drže 50% američke proizvodnje čelika, a ona je veća od celokupne proizvodnje čelika, evropske zajednice za ugalj i čelik”.


• Menadžeri u “menadžerskoj revoluciji” se koriste znanjem i naučnim institucijama u ostvarivanju svojih ciljeva.

• U njoj se vrši najviši stepen saradnje izmeću brojnih institucija koje mogu da utiču na povećanje profita.

• Menadžeri se ne interesuju za ideologiju. • Njihova je ideologija da nema ideologije. • Umesto ideologije, menadžeri propagiraju biznis.

ODREĐENJE MENADŽMENTA

Šta je zapravo menadžment?• Termin menadžment danas je u veima širokoj

upotrebi kod raznih naučnih disciplina, što je dovoljan razlog da se isti termin shvata na različite načine, kako u praksi, tako i u teoriji.

• Za menadžment se često koristi termin “administration”, umesto rukovođenja u upotrebi je upravljanje, za upravljanje se često koristi termin rukovođenje, a za jedno i drugo termin organizovanje.

• To stvara “džunglu” određenja, čemu je doprinela i menadžerska teorija Zapada.

Šta je zapravo menadžment?

• Ovom neodređenju je posebno doprineo neadekvatan prevod Tejlorovog dela “Shop management” i “The principles of scientistic menagement”, tako što se prvo delo prevodi kao naučno upravljanje, a drugo kao naučno rukovođenje.

• Jednu od najstarijih, a u isto vreme i najboljih definicija menadžmenta dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett): menadžment je “umetnost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih ljudi”, odnosno orkestriranje ljudi, rada i sistema, kako bi se postigli definisani ciljevi.

Šta je zapravo menadžment?• Francuski inženjer Henri Fajol (Henri Fayol), tvorac

univerzalnog menadžmenta, opisao je funkcionalni pristup organizacije i menadžmenta.

• Fajol je ukazivao da svi menadžeri, bez obzira na kojem se nivou hijerarhije nalaze i u kojim vrstama delatnosti (vladinim agencijama, obrazovnim institucijama, društvenim službama), obavljaju slične funkcije.

• On je smatrao da su poslovi menadžera isti na najvišim, ali i na najnižim nivoima, kao i da nema razlika u upravljanju velikim organizacijama, kakve su na primer, jedna zdravstvena institucija i frizerski salon.


• Piter Draker (Peter Drucker), jedan od najboljih poznavalaca menadžmenta kaže da je on “nauka i veština upravljanja ljudima”.

• Glavni fokus stavlja na ljudski resurs, od koga zavisi pokretanje svih drugih resursa.

• Za P. Drakera menadžerstvo je specifična, “samostalna oblast aktivnosti i znanja”.

• Smatra da se menadžerstvo odnosi samo na “poslovno preduzeće” i da treba razlikovati vlasnika (“boss”) od menadžera, pri čemu ističe da je “management” specifični organ industrijskog društva.


• Generalno uzevši, možemo reći da je menadžment modalitet rukovođenja.

• U tom modalitetu menadžeri preuzimaju brojne funkcije i zadatke od vlasnika i organa upravljanja, kako bi što efikasnije i efektivnije organizovali menadžment proces.

• Zato se menadžment može definisati i kao proces planiranja, organizovanja, vođenja, koordinacije i kontrolisanja ljudskih, materijalnih, finansijskih, informacionih i drugih resursa, zarad ostvarivanja organizacionih ciljeva pod najpovoljnijim uslovima.

Šta je zapravo menadžment?• Ljudi koji se bave menadžmentom u praksi nazivaju

se menadžeri. • Oni su članovi organizacije koji nose primarnu

odgovornost za organizovanje i izvršavanje menadžment procesa.

• Menadžeri obavljaju raznovrsne aktivnosti u organizacijama, što je uslovljeno brojnim i relevantnim faktorima, kao što su: hijerarhijski nivo na kojem se menadžeri nalaze, vrste organizacije (proizvodne, uslužne itd), disperzije i decentralizovanosti organizacije, itd.

Potreba za menadžmentom

• Pre pedeset godina, istaknuti naučnik iz organizacije i menadžmenta Čester Bernard (Chester Bernard), definisao je menadžment kao svesno koordiniranje aktivnosti dve ili više osoba.

• Menadžment je i nastao onog trenutka, kada su ljudi počeli da se međusobno druže i zajednički obavljaju pojedine aktivnosti.

• Tada se i javila potreba da neko od njih koordinira ili usmerava zajednički rad.

Potreba za menadžmentom

• Zajednički rad je neminovnost, zbog toga što su ljudi društvena bića i što su upućeni jedni na druge.

• Shodno tome, ljudi se moraju udruživati, zajednički živeti i raditi i zbog toga što se kroz ovaj način lakše i efikasnije, ali i uz niže troškove ostvaruju postavljeni ciljevi.

• Iz toga zaključujemo da je zajednički rad neminovnost, na koju je čovek orijentisan.

• Koliki će efekat zajedničkog rada biti, u najvećoj meri zavisi od njegovog usmeravanja, što je posao menadžera.

Menadžment i organizacija

• Organizacije su instrument ili sredstvo za ostvarenje postavljenih ciljeva.

• Ona povezuje zajednički rad i čini ga još efikasnijim. • Organizovanje zajedničkog rada putem različitih

organizacionih formi, uslov je njihove uspešnosti.• Trgovinsko preduzeće je osnovano radi posredovanja

između proizvođača i kupca. • Bolnica je osnovana da pruži visoko kvalitetnu zdravstvenu

negu i izlečenje bolesnika. • Koledž je formiran da obezbedi obrazovanje u određenim

oblastima.

Menadžment i organizacija

Postoji više razloga kojima se opravdava postojanje menadžera u organizacijama:da organizacija ostvari efikasnu i efektivnu proizvodnju ili pružanje usluge;menadžeri projektuju i održavaju stabilnost rada jedne organizacije;menadžeri vrše izbor strategije radi prilagođavanja i upravljanja promenama;menadžeri obezbeđuju da organizacija služi krajnjim korisnicima;menadžeri su ključna spona u uspostavljanju odnosa između organizacije i okruženja;menadžeri simbolizuju vlast i organizaciju u statusnom i ceremonijalnom smislu.

Zadatak menadžmenta

• Menadžment je profesija čiji je zadatak da obezbedi opstanak, odnosno rast organizacije, kroz ostvarenje misije zbog koje je organizacija i osnovana.

• Menadžeri su angažovani po odgovarajućim nivoima ili u okviru pojedinih funkcija sa zadatkom da upravljaju određenim delom ili funkcionalnom oblašću.

• Ostali zaposleni radnici, pomoćno osoblje, tehnički analitičari iadministracija imaju zadatak da operacionalizuje planove i zamisli koje projektuje rukovodeća struktura menadžmenta.


• Organizacija ne može efikasno da funkcioniše, bez obe grupe zaposlenih.

• I ne samo to, ove grupe moraju biti povezane, a njihove aktivnosti međusobno usklađene i uslovljene.

• To znači da tek u njihovom međusobnom povezivanju oni mogu da uspešno realizuju misiju organizacije.

Zadatak menadžmentaMenadžeri obavljaju različite poslove u zavisnosti od hijerarhijskog nivoa. Razlike se ispoljavaju u četiri glavne aktivnosti:razlike u vremenskom okviru u kojem se obavljaju određene aktivnosti;razlike u načinu na koje menadžeri obavljaju svoje aktivnosti po funkcijama;razlike u organizacionoj odgovornosti;razlike u posedovanju različitih znanja i veština da se aktivnosti izvedu efikasno.


• Menadžeri na različite načine obavljaju poslove iz okvira menadžment procesa.

• Oni različito planiraju, organizuju, usmeravaju i kontrolišu, ali imaju i različite stepene odgovornosti.

• Top menadžeri se orijentišu na izradu strategijskih planova kojima obuhvataju čitavu organizaciju.

• Menadžeri prvog nivoa (predradnici, brigadiri, poslovođe i dr.), koncentrišu se na planove kojima se obuhvata neki podsistem organizacije, kao što je na primer sektor.

• Konačno razlike postoje i u veštinama i sposobnostima kojima menadžeri moraju da raspolažu.


• Ljudske sposobnosti i veštine omogućavaju menadžerima da sarađuju i razumeju ljude kojima upravljaju, da ih vode, motivišu, rešavaju međusobne konflikte i grade timski rad.

• One su bitne za sve menadžerske nivoe. • Konceptualne veštine omogućavaju menadžerima da

shvate zamisao i koncept funkcionisanja organizacije na jednom apstraktnom nivou analize.

• Ove sposobnosti su najvažnije za top menadžment. • One su uslov za uspešno upravljanja promenama i

uopšte budućnošću kompanije.

Documents

2. Osnove Menadzmenta Djordje Jovanovic