142528643-Bolesti-pčela-sa-imunologijom.pdf

7/22/2019 142528643-Bolesti-pela-sa-imunologijom.pdf

1/76

Bolesti pela sa imunologijom

1

Sadaj:

BOLESTI ODRASLIH PELA .................................................................................................................................. 3

Bolesti pelaizazvane bakterijama ................................................................................................................ 3

Septikemija (Septicaemia) ......................................................................................................................... 3

Paratifus (Paratyphus) ............................................................................................................................... 4

Majska bolest ............................................................................................................................................. 5

Dizenterija .................................................................................................................................................. 5

Ostale bakterije kod pela ......................................................................................................................... 7

Bolesti pela izazvane gljivicama ................................................................................................................... 7

Aspergiloza (Aspergillosis) ......................................................................................................................... 7

Bolesti pela izazvane virusima ...................................................................................................................... 8

Paraliza pela ............................................................................................................................................. 9

Hronina paraliza pela (Crna bolest,crne pele ,umska bolest)............................................................. 9

Ostali virusi pela ..................................................................................................................................... 13

Bolesti pela izazvane protozoama .............................................................................................................. 16

Nozemoza (Nosemosis, nozematoza) .......................................................................................................... 16

Amebna bolest (Ameboza, Amoebosis) ................................................................................................... 21

Ostale protozoe kod pela ........................................................................................................................... 23

Gregarine ................................................................................................................................................. 23

Flagelate ................................................................................................................................................... 24

Bolesti izazvane akarinama i insektima ....................................................................................................... 24

Akaroza (Acarosis) .................................................................................................................................... 24

Varooza (Varoosis, varoatoza) ................................................................................................................. 27

Tropileloza ................................................................................................................................................ 34

Senotenijaza (Senoteniasis, apimijaza,mijaza) ........................................................................................ 35

BOLESTI LEGLA ................................................................................................................................................. 37

Bakterijske bolesti ........................................................................................................................................ 37

Amerika kuga legla (amerika trule, opaka trule,Pestis apium)......................................................... 37

Evropska kuga legla (Evropska trule) ..................................................................................................... 41

Lana kuga ................................................................................................................................................ 44

Kiselo leglo ............................................................................................................................................... 45


2/76


2

Meinasto leglo (Sackbrood) ................................................................................................................... 45

Kreno leglo (Calkbrood) ......................................................................................................................... 47

Kameno leglo (Stonebrood) ..................................................................................................................... 48

Neinfektivne bolesti pela ............................................................................................................................... 50

Prehlaeno leglo ...................................................................................................................................... 50

Pregrejano leglo ....................................................................................................................................... 50

Bolest umske pae .................................................................................................................................. 51

Uticaj hrane na zdravlje pela..................................................................................................................52

BOLESTI MATICE..............................................................................................................................................53

TETOINE PELA ............................................................................................................................................ 55

Voskovi moljci .......................................................................................................................................... 56

Brauloza (Braula coeca-pelinja va).......................................................................................................58

Etinioza (Aethina tumida-mala buba konice) ......................................................................................... 60

Opnokrilci- HYMENOPTERA (ose,strlljeni,pelinji vuk)......................................................................... 62

Mravi- Mutilli (Mutilla differens,M. europea) ......................................................................................... 63

Pauci (Arachnida) ..................................................................................................................................... 63

abe (Rana spp.)....................................................................................................................................... 64

Mievi i rovica (Mus spp. Apodemus spp.)............................................................................................ 64

Ptice (Classis Aves- senica,pelarica,detli,une,vrapci).......................................................................... 65

Medved (Ursus arctos) ............................................................................................................................. 65

tetoine meda........................................................................................................................................66

Trovanja pela .......................................................................................................................................... 66

CCD..........................................................................................................................................................68

IMUNOLOGIJA PELA I INSEKATA............................................................................................................70


3/76


4/76


4

uslovima. Na podlogama stvara uto-zelene kolonije koje fluoresciraju usled prisustva pigmenata

(fluorescin,piocianin i pioveridin).Bakterijski razmaz za mikroskopski pregled moze se dobiti i odvajanjem

krila pele od toraksa i njegovim potapanjem u kap vode na mikroskopskoj ploici.Materijal za

laboratorijsku dijagnostiku su ivebolesne pele.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Preporuujese unitavanjebolesnih pelai njihovih leeva(spaljivanjem),a sae s leglom i prazno sae iz konice sa bolesnim pelamanajbolje je pretopiti u vosak. Med nije za

ishranu pela. U kontroli bolesti upotrebljavan je streptomicin,ali je uzbaen iz upotrebe zbog njegove

rezistencije kod uzronika.

Paratifus (Paratyphus)

ETIOLOGIJA: U pitanju je oboljenje akutnog toka, koje nastaje dejstvom specifinog uzronika,

bakterije Bacterium (Salmonella) paratyphi alveii uticajem nespecifinih faktora.

Osobine uzronika:Bacterium (Salmonella) paratyphi alveije vrlo pokretna, Gram negativna,

fakultativno anaerobna bakterija tapiastog oblika, koja ne stvara spore. Kultivie se na uobiajenim

hranljivim podlogama (neutralni agar i bujon).

EPIZOOTIOLOGIJA: Pele se inficiraju per/os zaraenom hranom i vodom. Uzronik moe da se nae

u organima za varenje zdravih pela kao saprofit, ali do pojave bolesti dolazi dejstvom nespecifinih

faktora, kao to su loi vremenski uslovi u toku prezimljavanja, nedostatak vode, slabe zajednice itd.

Najee se javlja samo u jednoj zajednici ili u vie zajednica jednog pelinjaka. Infekciju iz konice u

konicu mogu da prenosebumbari, zaraene pele ilipelar koji manipulie obolelom zajednicom. Bolest se

najee javlja u rano proljee, ali moei od aprila do septembra.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKI NALAZ: Obolele pele prvo slabe i gube sposobnost za let,

skupljaju se oko leta i na poletaljci gde mogu da se uoe mrlje od tenog izmeta svetlo-smee boje.

Abdomen bolesnih pela je naduven, a iz njega se blagim pritiskom lako istiskuje tean sadraj, odakle

mogu da se izoluju uzronici.Bolest moe da trajejedan ili vie dana (10 do 15), a u sluaju poboljanjavremenskih uslova i uz primenu higijenskih mera bolest prestaje. Patohistoloke promene esto su na

peritrofnoj membrani intestinuma.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja izolovanjem uzronika iz hemolimfe ili digestivnog trakta ivih

bolesnih pela, mikroskopiranjem, biohemijskim i serolokim analizama. Diferencijalno dijagnostiki bolest

treba razlikovati od nozemoze i amebijaze (nalaz spora prilikom mikroskopiranja) kao i od dizenterije pela

(nalaz nesvarenih zrnca polena u izmetu).

TERAPIJA I PROFILAKSA: Bolest moe da proe spontano sa poboljanjem vremenskih uslova i uz

bolju ishranu, ali uglavnom je potrebno preduzeti odreenemjere: sav pribor treba dezinfikovati, zaprljane


5/76


5

ramove sa saem treba ukloniti, a pele prenijeti u nove ili dezinfikovane konice. Antibiotsku terapiju

treba primijeniti na osnovu antibiograma, u eernom sirupu. Preventivne mjere podrazumjevaju

unitavanje insekata i drugih tetoina u pelinjaku koji mogu da prenesu uzronika, spreavanjegrabei,

kvalitetnu ishranu (ukloniti med loeg kvaliteta i dati eerni sirup ukoliko je potrebno prihranjivanje),

higijenu napajalita iredovnu dezinfekciju pribora.

Majska bolest

Majska bolest je bolest metabolizma mladih pela koju karakterie opstipacija creva.

ETIOLOGIJA: Majska bolest se javlja preteno u maju, po emu je i dobila naziv, a predstavlja

opstipaciju (zatvor) i uginuemladih pelakoje njeguju leglo. Nastanak bolesti, osim nespecifinihfaktora,

najeevezanih za ishranu, povezuje se i sa prisustvom bakterije Spiroplasma apisu hemolimfi pela,koje

uglavnom potiu sa povrinecvetova.

EPIZOOTIOLOGIJA: Bolest se javlja kod pelastarih 6 do 13 dana. U toku maja u koniciima najvie

legla i potrebne su velike koliine hranljivih materija i vode za proizvodnju mlea. Dok je potronja tih

materija ujednaena i koliina vode dovoljna, zdravstveno stanje mladih pela nije poremeeno. U

suprotnom, sadrajcrijeva postaje tvrd i gust.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Bolest se naglo pojavljuje i to samo kod mladih

pela i ima akutan tok. Obolele pele u velikom broju (stotine i hiljade) naputaju konicu i pred njomuginjavaju uz grevitepokrete. Za kratko vrijeme moeda ugine veliki broj pela.Mrtve pelese nalaze na

poletaljci i ispred konice.Sadrajdigestivnog trakta ima tvrdu konzistenciju i tamno smeuboju.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (maj mesec), klinikeslike (uginuemladih

pela)i patoanatomskih promena(suv i tvrd izmet). Bolest treba razlikovati od suve nozemoze i trovanja.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Preventivno i sluaju pojave bolesti preporuuje se davanje

toplog vodenog rastvora meda ili eera (1:1 ili 1:2), uz dodatak kuhinjske soli (1 gram na 1 litar

rastvora) u toku nekoliko dana.

Dizenterija

ETIOLOGIJA: Dizenterija (dijareja, proliv) moe da predstavlja simptom vie oboljenja. Nastaje

iskljuivo delovanjem nespecifinih egzogenih i endogenih faktora. U pitanju je nakupljanje velike koliine

tenog sadraja ucrevu i nemogunost pela da izbace taj sadraj izvan konice, tako da su sae i ulaz u


6/76


6

konicu prekriveni izmetom. Ovo stanje se javlja u toku zime, i moe biti praeno znatnim uginuem tzv.

zimskihpela.

EPIZOOTIOLOGIJA: Na nastanak dizenterije utiu brojni nepovoljni faktori, prvenstveno oni koji

spreavaju pele da izau na proistni let. Pojaano uzimanje hrane, npr. usled uznemiravanja od

strane mieva, takoe utie na pojavu oboljenja, ali i nekvalitetna hrana (medljikovac), hranasa puno polena,hrana savisokim sadrajem vlage i vlaga u konici. U svakom sluaju, kod pela dolazi do

poremeajavarenja i zadravanja nesvarenih esticahrane, koje poveavaju osmotski pritisak i zadrzavaju

vodu u ampuli rektuma (zavrni deo zadnjeg creva), gde je povoljna sredina za razmnoavanje kvasaca, koji

su uneti hranom jopre zazimljenja. Do dizenterije moe da doe i usled prisustva izvesnih toksina iz hrane

koji remete normalni metaboliki bilans vode kod pela. Te materije mogu da potiu iz meda, vonih

sokova, nerafinisanih eera itd.Do pojave bolesti moe da doe i usled greaka u apitehnici kada pelar

previe suzi leto i tako onemugui normalno provetravanje konice, pa se vlaga zadrava unutar nje, i

onemogui proistni let.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Dizenterija nije kontagiozno oboljenje. Kod obolele

zajednice, svuda po unutranjosti konice primeuje se izmet karakteristinog mirisa, koji podsea na miris

brana ili maijeg izmeta. Sve izmet je tean,i pele umazane njim ne mogu dalete, puu i veoma su

osetljive na hladnou, pa ubrzo uginu. elije saa podseaju na trulo leglo. Mogu se nai mrtve pele

unutar konice.

Abdomen bolesnih pela je jako naduven iblagim pritiskom na njega lako se istiskuje sadraj creva,

tako da je hitinska opna izmeuabdominalnih segmenata providnija nego to je normalno.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, epizootiolokih podataka, klinke slike,patoanatomskih promena i labaratorijske dijagnostike (bakterioloki pregled). Za postavljanje dijagnoze

znaajno je vreme pojavljivanja, tako da se iskljuuje tzv. letnja dizenterija, koja moe da nastane za vreme

kinih dana utoku leta. Laboratorijskim pregledom iskljuuju se nozemoza, paratifus, amebijaza.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Ukoliko se bolest javi u toku zime, pele (gnezdo) treba utopliti, a hranu

zameniti eernim sirupom 1:1 (eventualno kvalitetnim medom). Leeve uginulih pela trebaukloniti i

spaliti. Ramove i zidove konice trebamehaniki oistiti i oprati toplom vodom.Medikamentozna terapija

se ne primenjuje.

Preventivne mere se odnose na pripremu drutva za prezimljavanje, odnosno treba zazimiti zdrava i

jaka drutva, pri emu trebavoditi rauna da to bude blagovremeno i da matica nije suvie stara. U konici

treba ostaviti dovoljno kvalitetne hrane (12 do 15 kg). Pelene mogu da koriste velike kristale meda, pa im

za zimu ne treba ostavljati vrste meda koje su sklone brzoj kristalizaciji. Takoe, u toku zime ne treba

bez potrebe uznemiravati drutvo, ali treba redovno prov eravati aktivnost zajednice u

povoljnim vremenskim uslovima. Vano je da je konica smetena na suvom terenu i da ne prokinjava.


7/76


7

Ostale bakterije kod pela

Pored navedenih bakterija koje imaju najvee znaenje u patologiji odraslih pela,vrlo je vano

napomenuti da postoje izvesne bolesti legla koje su vezane sa bakterisjkom infekcijom.To su prvenstveno

uzronici amerike i evropske kuge. Ove bolesti e biti opisane u bolestima legla. Meutim vano je

napomenuti jo jedan rod bakterija koje mogu se nai u organizmu odraslih pela,a to je rod Spiroplasma.

Spiroplasma vrste su izolovane iz hemolimfe odraslih pela. Spiroplasme su spiralne bakterije i vrlo

pokretne i vrlo je vano napomenuti da nemaju elijski zid. Kod odraslih pela mogu izazvati oboljenje koje

onda nazivamo spiroplazmoza. Dijagnostika ove bolesti se vri mikroskopiranjem i kultulernim pregledom

(podloga za mikoplazmeGIBCO medijum).

Bolesti pela izazvane gljivicama

Aspergiloza (Aspergillosis)

ETIOLOGIJA: Aspergiloza je oboljenje koje izaziva gljivica Aspergillus flavus i druge iz roda

Aspergillus (A. niger, A. fumigatus). Uzronik napada odrasle pele i leglo. Bolest kod legla naziva se

kameno leglo.

Osobine uzronika: Telo gljivice(micelijum) sastoji se iz konastih hifa, na ijemkraju se nalaze

spore iz kojih mogu da nastanu nove kolonije. Za razmnoavanje je potrebno dovoljno vlage i odreena

temperatura koja za veinu plijesni iznosi 20-30C, a za pripadnike vrsta Aspergillus i viaod 37C. Ove

gljivice su veoma rasprostranjene u prirodi. Spore su okrugle ili nepravilno sfernog oblika, veliine2x3 do

5x7 m. Boja spora moe da bude beliasta, limunastouta ili tamnozelena, a boja kolonija, zavisno od

vrste uzronikai starosti procesa, utosiva ili maslinasto mrka. Spore i hife su osjetljive na toplotu

temperatura od 60C ubija ih za 30 minuta. Od dezinfekcionih sredstava osjetljive su na 1-ni

rastvor sublimata, 5%-tni rastvor fenola ili formalina ili 2-3%-tnu karbolnu kiselinu. Aspergillus fumigatus

spada u patogene aspergiluse i dovodi do pneumomikozeljudi, ivotinjai ptica.A. flavusproizvodi veoma

jak aflatoksin, koji ima kancerogeno delovanje na jetru i spada meunajjaedo sada poznate toksine. Taj

toksin deluje direktno na nervni sistem pele i na endokrini sistem, a vjerovatno i na odbrambene

mehanizme, smanjuje otpornost peleprema gljiviniminfekcijama.

EPIZOOTIOLOGIJA: Glavni nespecifinifaktor za nastanak bolesti je poveanavlanostu konicamai

slaba drutva(za nastanak oboljenja kod sisara i ptica takoe pogoduje loa kondicija i oslabljenost


8/76


8

organizma delovanjem neke druge bolesti). S obzirom na to da se spore nalaze svuda, pele ih unose u

konicupolenom i nektarom, a mogu ih imati i na nogama, dlaicamai drugim dijelovima tijela. Hranjenjem

larvi pele prenose spore na leglo, gdje se obino prvo i zapaa oboljenje koje se u tom sluaju naziva

kameno leglo. Inficiranje obinonastaje unoenjemspora u digestivni trakt, retko preko kutikule. irenju

spora, osim preko pela,doprinose i kontaminirani dijelovi konice i pelarskipribor. Mogua je vetaka

infekcija.

KLINIKASLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Bolest se obino javlja nekoliko nedelja (3 do 4)

posle pojave na leglu. Kod zaraenihodraslih pelaspore isklijavaju u digestivnom traktu, micelijum probija

zid creva i osim abdomena zahvata i grudni deo tela. Usljed djelovanja toksina miiipostaju meki i beli.

Obolele pelesu uznemirene, postaju trome,bezuspenopokuavajuda polete i posle nekoliko sati uginu

tako topadaju na tlo ispred konicei nepravilno pokreunoge, usni deo i abdominalne segmente. Uginule

ple imaju neto savijen abdomen, tvrd kao i toraks (grudni segment). Digestivni organi su takoe

otvrdnuli pa se tekoprepariu.Smrt nastupa usled toksemije.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja u labaratoriji mikroskopskim pregledom i kulturelno. Za

mikroskopski pregled uzimaju se delovi leeva pele potopljenih u kap 50% glicerola ili u fiziolokom

rastvoru. Ovako dobijena suspenzija predstavlja nativni preparat. Izolovanje Asperilus flavus se izvodi

uglavnom na Sabourand agaru. Pri radu treba biti oprezan i obavezno nositi zatitnu masku jer je

aspergiloza zoonoza.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Terapija se ne sprovodi. Aspergiloza pela se retko javlja, meutim, s

obzirom na to da je u pitanju zoonoza, bolest opasna po oveka, u sluajupojave potrebno je potovati

propisane veterinarsko-sanitarne mere i pristupiti unitavanjezaraene zajednice (pele,leglo, tj. okviri sa

saem, utopljavajui materijal ...). Ispranjene konice treba prvo mehaniki oistiti (leeve i otpadni

materijal spaliti) a zatim ih, kao i sav pribor dezinfikovati. Konicese mogu tretirati i plamenom let lampe.

Poslije primene i delovanja dezinficijensa konice treba oprati toplom vodom i ostaviti da se osue.

Zemljitau okolini konicatakoetreba dezinfikovati (4% rastvorom formaldehida, 10 l/m i prekopati do

dubine od 10 do 15cm. Med i pergu ne treba koristiti za ishranu pela;med iz ploditatreba unititi,a onaj

iz meditamoeda se upotrebi samo u konditorskoj industriji (nepreraennije za ishranu ljudi). Smatra se

da na pelinjaku nema zaraze mesec dana posle sprovoenja svih navedenih mera i izvrene zavrne

dezinfekcije. Pri radu sa sumnjivim zajednicama i zaraenim materijalom treba koristiti zatitne naoare,

rukavice i povez za nos i usta, kao mere preventive.

Bolesti pela izazvane virusima

Po svojoj prirodi, virusi su jedva neto vie nego genetski materijal koji se nalazi u proteinskom

omotau. Nasuprot drugim viim formama ivih bia, virusi ne poseduju mehanizme nezavisnog razvia i

umnoavanja kroz metabolizam hranljivih sastojaka, kako to ine mnogi drugi mikroorganizmi (gljivice,bakterije, protozoe i drugi).


9/76


9

Virusi napadaju sve vrste ivih bia. Oni su obino specifini za pojedine vrste ivog sveta, pa i za

medonosnu pelu Apis mellifera. Kod ovog insekta do sada je identifikovano oko 18 vrsta razliitih virusa.

Neto ira i pouzdanija saznanja o prirodi i ulozi virusau nastajanju pelinjih oboljenja nastala su u drugoj

polovini dvadesetog veka. Ranije se samo nasluivalo da postoje neki faktori koji za razliku od bakterija

prolaze kroz filtere. Sa konstrukcijom elektronskog mikroskopa postalo je mogue identifikovat i i otkriti

veliinu, oblik i simetriju samih virusnih estica. Specijalnom laboratorijskom tehnikom preiavanja i

serolokim testiranjima dolo se do saznanja da virusi istog oblika i veliine mogu biti sasvim razliiti kada

se radi o proteinskom omotau i reakciji u odnosu na specifini antiserum.

Kao najvanija virusna bolest pela navodi se paraliza pela, ali zadnjih godina na znaaju dobijaju i ostali

virusi koji izazivaju patoloke promene kod pela.

Paraliza pela

Paraliza pela je virusno infektivno oboljenje pela prouzrokovana virusima koji se umnoavaju u

mnogim tkivima odraslih pela,posebno u nervnom tkivu i u epitelnim elijama intestinuma tj. srednjeg

creva. Paraliza pela predstavlja u sutini dve bolesti koje se razlikuju po toku i po osobinama

uzronika,tako da postoji hronina paraliza pela i akutna paraliza pela.

Hronina paraliza pela (Crna bolest,crne pele ,umska bolest)

ETIOLOGIJA: Uzronik je anizometrian virus ,elipsoidnog oblika veliine 65x22 nm. Virus sadri RNK

kiselinu i u in vitrouslovima se kultivie na kulturi tkiva pela.

Osobine uzronika: Virus hronine paralize je otporan prema hloroformu i etru, a neotporan prema

visokoj temperaturi. Na 4 C zadrava aktivnost nekoliko nedelja. U laboratorijskim uslovima virus

se vi e umn oava u or ganizmu pela n a 30 C nego ako se dr e na 35 C ; meutim, on bre ubijapele na vioj temperaturi. Vetako inficiranje uspeva samo aerosolom kada virus prodire u organizam

pela preko traheje. Inficiranje moe nastati kada se estice virusa inokulii direktno u hemolimfu pele ili

ak per/os. Simptomi nastupaju za 5-7 dana, a smrt dan kasnije.

EPIZOOTIOLOGIJA: U nekim periodima vremena hronina paraliza moe biti prisutna na

pelinjacima, kao to je to bio sluaj u Velikoj Britaniji 1950. godine kada je zaraenost iznosila oko 8%, da

bi 1966. pala na 2%. Interesantno je da je ovo opadanje zaraenosti ilo uporedo sa smanjenjem ukupnog

broja pelinjih drutava. U Francuskoj je ova vrsta virusa naena u daleko manjoj meri u pel injim

drutvima koja su i pored zaraenosti varoom preivela etiri godine.


10/76


10

U naoj zemlji nije poznat intenzitet zaraenosti virusom hronine paralize, ali se pretpostavlja da je

u poslednje vreme veoma nizak, to ne znai da se to ne moe promeniti pod uticajem ovog ili onog

faktora. Prisustvo pojedinano obolelih pela je evidentno, ali bez nekih veih posledica.

Do infekcije u prirodnim uslovima moe da doe preko usnog aparata (pri emu je potrebno

prisustvo velikog broja virusnih estica) ili preko pora na kutikuli nastalih usled slomljenih ili iupanihdlaka. Virus moe da se nae u mednom mehuru oboljelih pela, odakle ga mogu preneti zdravim

jedinkama prilikom tzv. socijalne ishrane. Virus moe biti prisutan due vreme u zajednici, a da

ona izgleda zdrava. Do izbijanja bolesti u takvim zajednicama dolazi delovanjem nespecifinih

faktora koji primoravaju pele da prekinu svoje aktivnosti u kratkom vremenskom periodu (npr. loe

vrieme) i prenatrpanou konice. Bolest se obino javlja kod nekoliko zajednica jednog pelinjaka, a

vrijeme pojave je obino uproljee ili ljeto. Osjetljivost na taj virusje naslednog karaktera,tako to je

primeena genetska predispozicija nekih linija pela na ovaj virus. esto se bolest javljala u umskim

predelima tako da je nazvana od strane pelara i umska bolest. Da bi dolo do infekcije mora se u

organizam pele uneti ogromna koliina virusnih estica.

Profesor Jovan Kulinevi I sar. se uspeli su da selekcijom dobiju linije pela koje su se statistiki znaajno razlikovale u

pogledu osetljivosti i otpornosti prema hroninoj paralizi. Iz ovih i drugih istraivanja proizlazi da se osetljivost i tolerantnost na

ovu vrstu virusa nasleuje, to se lako moe utvrditi i na samim pelinjacima, jer se bolest najee javlja sporadino u stresnim

okolnostima za pelinja drutva. To se moe eksperimentalno dokazati: Uzeti su okviri sa leglom i pelama iz pelinjeg drutva

koje nije pokazivalo simptome hronine paralize. Formirano je vie staklenih jednoramnih nukleusa koji su smeteni u neku vrstu

paviljona, ali tako da su pele mogle praviti izlete samo u okviru veeg kaveza od plastine mree. Poto je veina pela ima la

iskustvo slobodnog letenja u prirodi, za njih je ogranien prostor predstavljao dramatinu promenu i one su pokuavale na svaki

nain da se nau u slobodnom prostoru. Neke su na mrei ostajale i propadale, ali se veina vraala u nukleuse. Nakon 1012

dana boravka pela pod gore opisanim okolnostima, pojavilo se mnogo pela sa simptomima hronine paralize koje su

uginjavale. Pretragom pod elektronskim mikroskopom naeno je obilje estica virusa, dok je kod pela iz originalnog drutva koje

nije pokazivalo bilo kakve simptome oboljenja, virusnih estica bilo vrlo malo. Na osnovu svega ovoga moe se izvesti zakljuak

da neke od stresnih okolnosti ili vie njih simultano mogu izazvati pojavu oboljenja. Sve je to povezano i sa stepenom nasleene

tolerancije na ovo virusno oboljenje.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Bolest se ispoljava u dva oblika, koji mogu da se

pojave istovremeno u zajednici, ali obino jedan od njihdominira.

Kod prvog oblikadolazi do nenormalnog podrhtavanja krila i tijela oboljelih pela. Poto ne mogu

da polete, ove pele puze po zemlji ili uz stabljike trave ispred konice, ili se nakupljaju u vidu

grozda u konici, iznad saa sa medom. Abdomen im je povean usljed proirenog mednogmjehura ispunjenog tenou. Drutva koja suzahvaena u veemobimu mogu da propadnu u toku

nedjelju dana, ostavljajui maticu sa aicom pela na zaputenom sau.

Drugi oblik simptomasastoji se od pojave crnih od dlaica ogoljenih pela. Ta ogoljenost je rezultat

ponaanja zdravih pela istog pelinjeg drutva. Posmatranjima je utvreno da zdrave pele na neki nain

prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlaica na toraksu i abdomenu. Takve pele, za

razliku od simptoma prve grupe, jedno vreme mogu leteti. esto gube orijentaciju, pa pokuavaju da uu u

druge konice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pela samo oboljenje naziva i crna bolest (u

Nemakoj schwarzsucht, u Francuskoj mal noir, u Italiji mal nero). U SADu hroninu paralizu nazivajuhairless black syndrome. Nije iskljueno da je jo Aristotel opisujui pele sa crnim abdomenom i nazivajui


11/76


11

ih lopovima, ukazao na pelinju bolest. Interesantno je napomenuti da tako obolele crne pele

pokuavajui da uu u svoju i druge konice bivaju doekane od straarica na slian nain kao i tuice.

Obolele crne pele za nekoliko dana izgube mo letenja, podrhtavaju krilima i abd omenom koji postaje

naduven i ubrzo uginjavaju.

Obolele pele poslije nekoliko dana poinju dapodrhtavaju, gube sposobnost za let i uskoro

uginu.Uginue nastupa 4-6 (7) dana od pojave znakova bolesti. Mrtve pele su ponekad pokrivene

ljepljivom sluzi koja ima miris ribe. Zadnje crijevo je ispunjeno svijetlom vodenastom masom.

Patohistoloki je mogue videti virus u modanom tkivu i u citoplazmi epitelih elija zadnjeg creva kod

pela. Nalaze se u vidu bazofilnih granula.

DIJAGNOZA: Pri uoavanju crnih, sjajnih pela koje podrhtavaju, i koje druge pele izbaciju iz

konice, moe da se postavi sumnja na ovu bolest.Dijagnoza se postavlja samo u laboratoriji, primenom

odgovarajuih metoda za dokazivanje i izolaciju virusa i nalazom bazofilnih granula u tkivu mozga,

torakalnih ganglija i epitela elija zadnjeg crijeva. Detalnjije reeno dijagnoza se postavlja na osnovu:

Patohistolokog pregleda-nalaz bazofilnih granula;

Biolokog ogleda- kada se preieni rastvor estica hronine paralize injecira, daje sa

hranom ili poprska po odraslim pelama, one obino obole posel 7 dana;

Serolokim metodama-serum neutralizacioni test na kuniu:

Elektronska mikroskopija;

Izolovanje virusa na kulturama elija i tkiva poreklom od pele.

Diferncijalno dijagnostiki se iskluuju: akutna paraliza,ostali virusi pela(vidi dole),trovanjaitd.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Protiv virusnih oboljenja ne postoji specifina terapija. Primenjuje se

prihranjivanje pela eernim sirupom sa dodatkom vitamina, prvenstveno vitamina C, zatim nikotinske

kiseline, oligoelemenata i proteina. Komercijalni eer, umaloj koliini, sadri enzim ribonukleazu, na koji

je osjetljiv virus hronine paralize. Pored upotrebe eera preporuuje se prskanje pela u konicama

vodenim rastvorom ribonukleaze. Neki pelari, da bi suzbili virus hronine paralize vre zamenu matice

vidljivo obolelog pelinjeg drutva, maticom koja je odgajena na pelinjaku gde nema ove bolesti. U

svakom sluaju, to je dobra praksa jer je poznato da se sparivanjem u bliskom krvnom srodstvu

(inbreeding) mogu dobiti pele osetljive na paralizu. Dokazano je da u pogledu osetljivosti na virus

hronine paralize postoji razlika izmeu pelinjih drutava. Na tom saznanju je baziran i nauni projekat

dvosmerne selekcije na tolerantnost i osetljivost na ovo virusno oboljenje koja je vrena u SAD kod 5

selekcionih generacija.

Akutna paraliza pela (Paralysis acuta)

ETIOLOGIJA: Ovu vrstu virusa otkrili su Bailey i saradnici kao laboratorijsku pojavu prilikom

istraivanja hronine paralize. Ako se preiena suspenzija ovog virusa promera 30 nm ubrizga u zdravu

pelu, virus e se multiplicirati veoma brzo, pele e uginuti posle 23 dana.


12/76


12

Osobine uzronika: Virus akutne paralize oblikom i graom vrlo jeslian virusu mjeinastog legla.

Zbog oblika i grae svrstan je u rod Enterovirusa i familije Picornaviridae. U laboratoriji se bolje umnoava

na 35 C nego na 30C, ali najbre ubija pele na nioj temperaturi, to je suprotno od virusa hronine

paralize.Virus sadri RNK.

EPIZOOTIOLOGIJA: Infekcija ob ino prolazi neprimjetno. Virus moe da se nae upljuvanim lijezdama naizgled zdravih pela, kao i u polenu. Meutim, efekat tog virusa doveden

je u vezu s prisustvom Varroa jacobsoni, a u kontinentalnoj Evropi virus akutne paralize je identifikovan

kaojedan od uzroka smrtnosti odraslih pela i legla u drutvima koja su jako infestirana varoom. U skoro

svim zemljama gde je prisutna varoa mrtve pele su esto sadravale estice virusa akutne paralyze.

Smatra se da krpelj aktivira virus ili ga oslobaa iz tkiva gdje se obino nalazi prilikom prodiranja u telo

latentno inficiranih pela, koje ubrzo bivaju sistemski inficirane i na kraju uginu. Krpelj moe da prenese

virus sa zaraenih na zdrave odrasle pele i lutke. Odrasle inficirane pele, prije nego to uginu, mogu da

prenesu virus preko sekrecije svojih lezda u hranu za larve i na taj nain i njih da inficiraju. Larve koje su

hranom unele veliku koliinu virusa uginu prijepoklapanja elije, a one koje preive mogu dapostanu

latentno inficirane odrasle pele.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Kod pela nastaje paraliza slina onoj koju izaziva

virus hronine paralize, ali obolele pele uginu veoma brzo posLe pojave klinikih simptoma (2-3 dana).

DIJAGNOZA:Za postavljanje sumnje na paralizu mogu se uzeti u obzir kliniki simptomi kao i pojava

da kliniki zdrave pele izbacuju iz konice crne i sjajne pele koje podrhtavaju kao i vreme pojave bolesti.

Laboratorijska ispitivanja uginulih i bolesnih pela obuhvataju sledee metode: histoloki pregled

intestinuma i mozga kada se dokazuju citoplazmatske bazofilne inkluzije; bioloki ogled sa zdravim pelama

kojima se daje sterilan filtrat dobijen od bolesnih pela; serum-neutralizacioni test; indirektni ELISA-test ,

detekcija virusa u odraslim pelama iu Varroa destructor; Imunodifuzioni test po Mansu - u; dokazivanje

virusa elektronskim mikroskopom; izolovanje i umnoavanje virusa na kulturi tkiva pele;

TERAPIJA I PROFILAKSA: Kada su u pitanju virusi(akutna paraliza) i varoa, pravovremenom

intervencijom protiv varoe krajem jula i poetkom avgusta, otklonie se oteenje i prevremeni gubitak

zimskih dugovenih pela. Selekcijom pela koje su manje privlane za varou, smanjuje se pritisak virusne

infekcije. Iako se u poslednje vreme mnogo radi na varoi i virusima, mnogi elementi nisu pouzdano

objanjeni. U jednim uslovima odluujui faktori ili faktor za virusno delovanje mogu biti razliiti, ali izgleda

da postoje i takvi faktori koji imaju iri znaaj. Primer za to je stradanje na stotine hiljada pelinjih drutava

u itavoj Evropi 2002/2003. Postoje ozbiljne indikacije o zajednikom delovanju virusa i varoe. to se tie

nae zemlje, procenjuje se da se gubici javljaju u kraim ili duim vremenskim intervalima saglasno

intenzitetu razmnoavanja varoe i efikasnosti preparata koje pelari koriste za subijanje ovog pelinjeg

parazita.


13/76


13

Ostali virusi pela

Satelitski virus hronine paralize pela

Na elektronmikroskopskim preparatima virusa hronine paralize mogu se skoro uvek videti estice

promera 12 nm koje su seroloki razliite od virusa hronine paralize. Same estice se ne multipliciraju

organizmu pele,ve samo sa virusom hronine paralize. Satelitski virus deluje inhibitorno na najvee

estice hronine paralize koje imaju i najvei potencijal zaraavanja. Upravo ovaj fenomen moe imati

ulogu u zatiti pela protiv hronine paralize.

Spori paralitini virus pela ili SPV (Slow paralysis virus)

Virus spore paralize pela je naen kod prividno zdravih zajednica pela u Velikoj Britaniji. Vetake

infekcijom pela nastaje lagana paraliza prva dva para nogu i uginue nakon 12 dana posle infekcije.

Postoje radovi koji dokazuju da se SPV virus prenosi ka APV virus odnosno da Varoa destructorslui kao

vektor u prenoenju ovog virusa.

Virus deformisanih krila ili DWV (Deforming wing virus)

Infekcija sa virusom deformisanih krila ili DWV (Deforming wing virus) virusom moe nastati u

svakom razvojnom stadijmu (jaja,larve,lutke) medonosne pele,ali ne prouzrokuje po pravilu simptome i

oteenja. Virusje ak izolovan iz neoploenih jaja, to jasno pokazuje da se moe prenositi vertikalno.

Izolovan je ak iz sperme trutova,preko koje se inficiraju jaja prilikom oploenja. Meutim je dokazano da

na ovaj nain dolazi do tzv. skrivene infekcije pri kojoj ne dolazi do simptoma vidljivih na pelama.Za

vreme larvenog stadijuma DWV virus se moe preneti preko hrane,odnosno preko pela koje hrane larve.

Meutim, najvanije je istai da se DWV virus prenosi preko pelinjog krpelja (Varoa destructor) na lutke i

odrasle pele. Opte je poznato pelarima da se kod jae zaraenosti pelinjih drutava varoom javljaju

pele sa zakrljalim i deformisanim krilima i nedostacima na drugim delovima tela. Ovo se uglavnom

dogaa u drugoj polovini leta i u jesen i to je siguran znak da je opstanak pelinjeg drutva veoma ugroen.

Dugo se mislilo da je to rezultat iscrpljivanja parazitirajuom varoom dok je pela u stadijumu lutke. .

Postepeno se dolazilo do dokaza da neki drugi faktor, povezan sa varoom, moe imati znaajnog, pa i

presudnog udela u propadanju pelinjih drutava. Upravo taj drugi factor je bio DWV virus koga prenose

varoe i interesantno je rei da simptomi bolesti nastaju samo kada se virus u organizam pele (stadijumlutke) unese putem varoe.Mnogi simptomi propadanja pelinjeg legla i pojava pela sa deformisanim


14/76


14

krilima, areno i uginulo leglo i skraen ivot pela radilica mogu se sada objasniti aktivnou ovog virusa u

zajednici sa varoom. Pored navedenih injenica o prenoenju i pojavi ovog virusa kod pe la prije nekoliko

godina je zabeleeno da se ovaj virus pojavio i kod bumbara bez uea varoe.

Kamirski virus pela ili KBV (Kashmir bee virus)

Prvobitno, ovaj virus je izolovan iz uzoraka odraslih pela Apis cerana koji je iz Kamira dospeo u

Rothamsted.KBV je mali RNK virus veliene oko 30 nm iz familije Dicistroviridae . Ako se kamirski virus

ubrizga u odraslu pelu, veoma brzo se multiplicira i pele uginu posle 3 dana. Isto to se dogodi ako se

suspenzija virusa utrlja preko kutikule u odraslu pelu,to predstavlja najvaniji nain infekcije. Virus dodat

hrani pela ne izazica nikakve promene. Danas postoji mnogi radovi koji pokazuju da se KBV prenosi preko

varoesa pele na pelu i na taj nain iri izmeu pelinjih zajednica. Ne postoje simptomi koji garantuju da

je zajednica zaraena ovim virusom, ali treba posumnjati kada drutva slabe bez vidljivog prisustva bolesti

legla ili varoe, kada je povean broj umiruih pela u unutranjosti ili pored i ispred konice, gde se pele

trzaju uz nekoordinisane pokrete.KBV se dokazuje imunodifuzionon tehnikom.

Pelinji virus duginih boja ili AIV (Apis iridescent virus)

Apis iridescentni virus (AV) je DNK virus veliine oko 150 nm izolovan iz odraslih Apis ceranaporeklom iz Kamira.Spada u familiju Iridoviridae. Naziv je dobio po boji koja se javlja kod preienog

preparata u vidu kristalne mase.Gledano pod mikroskopom ova masa podsea na dugine boje. Pronaen je

u Apis cerana iz Kamira i severne Indije, ali se moe umnoavati i u medonosnoj peli Apis mellifera.

Razmnoava se u raznim vrstama tkiva(ovarijum,hemolimfa) odraslih pela. Obolele pele izgube mo

letenja, bauljaju ispred konica Apis cerana i skupljaju se u grupe dok ne uginu. Upravo zbog ovakvih

simptoma kod Apis cerana se kae da on izaziva uklupavajuu bolest. Smatra se da obolela legla

propadaju za 2 meseca od pojave prvih simptoma. Predpostavlja da se prenosi preko ektoparazita,

najverovatnije preko Varroa destructor.

Virus oblaastih krila ili CWV (Cloudy wing virus)

Virus oblaastih krila je naen u pelama Evrope, Egipta i Australije i verovatno je prisutan i kod nas.

Virus je veliine oko 17 nm, a u prirodnim uslovima do infekcije dolazi aerogenimputem preko prvog para

traheja. Inficirane jedinke vrlo brzo umiru, a moe doi do izumiranja pojedinih drutava ako je u pitanju

teak oblik infekcije.Ova vrsta virusa kod zaraenih pela moe izazvati gubitak providnosti krila,posebno

onda kada su pele jako inficirane. Za nastanak bolesti znaajnu ulogu igraju nespecifini faktori kao i stepen invadiranosti sa Varroa destructor.


15/76


15

Egipatski pelinji virus

Ako se mlade larve pele injeciraju ovim virusom uginjavaju za 8 dana. Ova vrsta virusa je izolovanaod odraslih pela iz Egipta,a kasnije je identifikovan i kod nas.

Pelinji virus Arkanzasa

Virus iz Arkanzasa izolovan je iz odraslih pela u koje je injeciran ekstrakt polena, koji je uzet odpela pri povratku u konicu. Injecirane zdrave pele uginule su posle 1525 dana.

Pelinji virus X

Virus X moe biti povezan saprotozoom Malpighamoeba mellificaekoja inficira malpigijeve sudove

koji imaju ulogu bubrega kod pela. Propadanje pelinjih drutava u toku zime koje je esto pripisivano

malpigiozi, sasvim je verovatno da potie od virusa X koji bi u najveoj meri mogaobiti presudan. Odraslim

pelama u hranu doda ovaj virus, skrauje im ivotni vek. Morfoloki je slian Y virusu,ali se seroloki

razlikuju.

Pelinji virus Y

Pelinji Y virus se esto javlja u odraslim pelama rano u leto. Pod eksperimentalnim uslovima

umnoava se na 30 C, ali ne i na 35 C, i to u epitelijalnom tkivu debelog creva. Pojavljuje se esto sa

Nosemom apis Sanderi utie na tok bolesti.

Filamentozni virus pela ili F virus

Umnoava se u masnom jajnom tkivu odraslih pela, a takoe i u hemolimfi koja kod jako zaraenihjedinki postaje mleno bela. Virusna infekcija se javlja u vremenu od maja do septembra.Za filamentozni


16/76


16

virus se prvobitno smatralo da je neka vrsta rikecije i kao Y virus i virus crnih matinjaka pojavljuje se sa

Nosemom. F virus se moe izolovati iz hemolimfe pela koja je puna virusnih estica,a zati se mikroskopira

faznim-kontrast mikroskopom.

Virus crnih matinjaka ili BQCV (Black queen cell virus)

Virus crnog matinjaka manifestuje se pojavom crne skrame na zidu matinjakau kome se nalazi

mrtva predlutka ili lutka matice. U ranom stadijumu, obolela predlutka lii na meinasto leglo i ima vie

bledo utu boju, a teni deo sadri mnogo estica virusa. Ovaj virus moe ugroziti one pelare koji se bave

masovnom proizvodnjom matica, a ne vode dovoljno rauna o higijenskim uslovima. Pojava virusa je

zabeleena sa pojavom Nosemaekao i kod prethodna dva virusa.

Bolesti pela izazvane protozoama

Nozemoza (Nosemosis, nozematoza)

Nozemozu uzrokuje protozoa, mikrosporidija Nosema apis Zander, koja napada epitelne elijezida

srednjeg creva matice, radilice i trutova, dovodei do poremeaja u varenju i apsorpciji hrane.

Parazit opstaje tokom cele godine u zaraenom drutvu,a maksimalan broj dostie u prolee,kada je u

toku intenzivno odgajanje legla. Pored Noseme apis oboljenje moeda izazove i Nosema ceranae, koja je

prvobitno izolovana iz indijske peleApis ceranae. Ove vrste parazita u srodstvu su sa uzronikomPebrine,

Nosema bombycis Naegeli, bolesti koja se javlja kod svilenih buba.

ETIOLOGIJA: Nosema apis, za koju se smatra da ivi zajedno sa svojim domainom pelama oko 60miliona godina. Nosema apis prolazi u svom razvoju kroz nekoliko razvojnih stadijuma (spora, planont,

meront, sporonti, sporoblasti). Razvoj parazita i formiranje spora zavisi od temperature. Najpovoljnija

temperatura za razvoj parazita je izmeu 30 i 34C. Nosema apis razvija se iskljuivo u elijama epitela

srednjeg creva odraslih pela, to je potvreno ispitivanjima medne voljke, srednjeg i tankog creva,

Malpigijevih sudova, rektuma i rektalnih papila. Infekcija nije samo tkivno, ve i elijski specifina.

Ustanovljeno je in vitroda spore N. apisu mrtvim pelama dranim na 4C i pri 90-100% relativne vlanosti

zadravaju svoju infektivnost najmanje 81 dan, dok spore N. apis u vodi ili osuene u posudi ostaju

infektivne i posle 93 dana.


17/76


17

Nosema ceranaeje izolovana iz azijskih medonosnih pela (Apis cerana Fabricius 1793.) u Kini.

Postoji osnovana sumnja da su jo neke mikrosporidije prisutne kod pela i samo ekaju da budu takoe

opisane. Mnoge vrste mikrosporidija ne mogu se razlikovati pod obinim mikroskopom. To je mogue

uraditi i to uz velike tekoe jedino pomou elektronske mikroskopije. Ne moe se iskljuiti pretpostavka da

su mnogi raniji nalazi pripisivani N. apis pripadali N. ceranae ili moda nekoj drugoj vrsti.

Unakrsna zaraavanja dveju vrsta pela (Apis mellifera i Apis ceranae) su pokazala da Nosema apis moe

inficirati Apis ceranae, ali da se parazit pri tome razmnoava manje uspeno nego kada je u pitanju

evropska medonosna pela. Takoe se tvrdi da se Nosema ceranaebolje razmnoava kod Apis mellifera

nego to je to sluaj sa Nosema apiskada je domain azijska medonosna pela, iako za to nisu dati detaljni

podaci.

Razvojni ciklus: odigrava se u digestivnom traktu pele. Unoenjem spora hranom, vodom ili

izmetom (lizanjem obolelih pelakoji je sladunjavog ukusa jer sadrinesvarena zrnca polena), u srednjem

crevu dolazi do njihovog isklijavanja. Vanoje istaida je razvojni ciklus Noseme apisdosta kompleksan, u

kome poetni i zavrnistadijum inispora. Spora ima oblik pirinanogzrna i ne moze se videti struktura

spore u nativnom preparatu. Spore imaju jednu membranu ili sporocistu, unutar koje se nalazi granulozna

sporoplazma. Spoljna membrana je hitinozna. Na prednjem polu spore se nalazi polarna kapsula i pet

jedara ratrkana u sporoplazmi od kojih samo dva perzistiraju u toku isklijavanja. U unutranjosti spore

postoji i jedan filament koji se naziva polarni filament. On se u momentu isklijavanja oslobaa u

spoljanjusredinu i fiksira za epitelnu elijuili ulazi u nju. Tako nastaje primarna ili ameboidna klicakoja

ima samo jedno jedro. Ameboidna klica se deli sukcesivnom deobom i daje stadijume spiralnog oblika.

Posle ovih stadijuma nastaju stadijumi okruglog oblika koji se nazivaju planonti, koji imaju jedra paralelno

poreana.Sledeistadijumi su tzv. merontikoji imaju viejedara rasporeenikao perle na ogrlici. Meronti

se hrane sadrajemelijai razmnoavajuse rapidno. Kada ponestane hranljivih materija meronti sporuliui

prelaze u sporonte, koji su lancetastog oblika. Od sporonta nastaju sporoblasti koji imaju dva jedra.

Daljom terminalnom transformacijom nastaju mlade spore koje imaju pravilan ovalan oblik i vakuolu u

sporoplazmi. Od mladih spora konanonastaju stare spore (zrele) koje nemaju vakuolu i koje mogu da

potpuno ispunjavaju sve epitelne elijesrednjeg creva. Veliki broj zrelih spora u epitelnim elijamaizazivaju

njihovo pucanje i tako se oslobaajuu spoljanjusredinu.

EPIZOOTIOLOGIJA: Nosema apis je kosmopolitska vrsta. U tropskim i subtropskim zemljama nema

neku naroitu patoloku vanost. S druge strane, u zemljama sa umerenom klimom, smatra se vrlo

ozbiljnom boleu.Javlja se u svim delovima Evrope, naroitou centralnoj i hladnijim delovima kontinenta,gde dovodi do ozbiljnih gubitaka odraslih pela, pa ak i celih zajednica. U Evropi je zadnjih godina

dokazano i prisustvo Nosema ceranae, ak i u nekim geografski udaljenim delovima kontinenta, to

ukazuje na to da ovaj pelinji parazit nije nedavno uneen, ve da je u pelinjim drutvima hronino

prisutan ve dugo vremena. Patoloki podaci sa panskih pelinjaka zaraenih sa N.ceranaepokazuju da se

ne radi o brzom i kratkom trajanju oboljenja, ve nasuprot tome, o nespecifinim simptomima kao to su

postepeno slabljenje pelinje zajednice, vei jesenji i zimski gubici i smanjena produktivnost. Nisu zapaeni

klasini simptomi nozemoze, kao to su proliv ili puzee i paralizovane pele ispred leta. Francuzi su takvo

stanje nazvali suva nozemoza. Ovim se objanjava to su se poslednjih godina otkrivale spore nozemoze


18/76


18

u uzorcima pela bez klasinih simptoma. U mnogim zemljama sveta vrena su istraivanja koja pokazuju

da nozemoza zajedno sa varozom izaziva najvee tete u pelarstvu.

Pod prirodnim uslovima infekcija nastaje per/os kontaminiranom hranom i vodom, ili lizanjem

izmeta,koji je sladunjavog ukusa kada postoji dijareja kod bolesnih pela.Spore iz spoljne sredine u konicu

(hranu, vodu) unose pelesabiraice.Zaraenepele ivekraeod zdravih, a zaraena matica uginjava utoku nekoliko nedelja. Glavni, pa i primarni izvor infekcije, je izmet zaraenihpelau kome se nalazi velika

koliinaspora N.apis. Kako u izmetu ima puno nesvarenih zrnaca polena, zdrave peleliuizmet bolesnih.

Bolest se lako iriunutar drutvakada su peleprisiljene da defeciraju u konicii kada je zaraenamatica

(koja inaedefecira u konici).Trutovi su jednako prijemljivi kao i radilice. Mlade pelese inficiraju kada

iste elije koje su zaprljane izmetom zaraenihpela. Prenoenje iz jedne u drugu konicu vri se

premetanjemokvira zaprljanih izmetom u konicusa zdravim pelama (da se izvede leglo), spajanjem

zajednica, paketnim rojevima, kontaminiranim medom i pelarskim priborom. Mogui, ali ne

toliko znaajni prenosioci spora su drugi insekti koji se hrane uginulim pelama ili saem, izvori vode u

okolini konice(bare itd.), bumbari, ose i drugi insekti. Od februara do apri la moeda se javi akutno

oboljenje, kada procenat uginua moe biti i 100%. Osim akutnog toka,moe da se javi i

subklinika forma bolesti (bez simptoma), t o predstavlja hronini tok. Da li e hronini

(benigni) tok prei u akutni, zavisi od delovanja nespecifinih faktora (druge infekcije,

vlanost, temperatura itd.). Bolest tokom ljeta jenjava jer zaraene pele uginu izvan konice,

imese broj parazita u konicismanjuje. Meutim,u tom periodu je prisutna hroninainfekcija jer izvestan

broj spora opstaje, imese ciklus nastavlja. Ako se zaraenazajednica zazimi, peleuginjavaju u velikom

broju posle dva, tri meseca, gde uginuamogu biti i do 100%, pa zajednica uglavnom i ne doekaprolee.

Akutni tok se objanjavapojaanimobnavljanjem epitelnih elijacrijeva (najslabije je u toku zime),topogoduje razvoju parazita. Sem toga, viemu odgovara temperatura od 30 do 34 C nego 20 C. Bra

zamena starih pelamladima i njihov kraiivotleti usporava progresiju bolesti.

Subkliniki oblik bolesti moe se objasniti smanjenom brzinom izmene epitela zaraenih pela i

injenicomtotzv. letnje peleivekrae(4 do 6 nedelja), i uginjavaju izvan konice.Iz ovog zakljuujemo,

s obzirom na duinuivotaletnje pele,parazit ne dostiesvoj finalni stadijum-sporu koja je sposobna za

isklijavanje.

Faktor koji pospeuje bolest je postojanje istovremene infekcije amebom Malpighoamoeba

mellificaei istovremeno prisustvo virusa ( pelinjivirusi X, Y i F).

Specifiniritam bolesti moese objasniti na sledeinain:impeleponuaktivnije da seponaaju,

stvaraju se uslovi zairenjeinfekcije u zajednici (nastupanje ranogprolea),kada se javlja akutni tok i u to

vreme invadiranostpeladostiesvoj maksimum. U letnjim mesecima nastaje subklinikioblik koji moeda

potraje dopoetkajeseni. Zbog sezonske varijacije pojavljivanja simptoma nozemoze neki autori nozemozu

nazivajuprolenimgubitkompela.

PATOGENEZA: Nosema apis Zander je obligatorni intracelularni parazit. Njeno umnoavanje u

epitelnim elijamasrednjeg creva prouzrokoje inflamaciju digestivnog trakta, i posledinodijareju. Takoedolazi do poremeaja u resorpciji nutritijenata, jer je srednje crevo naj aktivniji deo digestivnog trakta


19/76


19

pele.Usled prisustva parazita, epitelne elije degeneriu i u njima se formiraju razliite vakuole, depoi

glikogena i slepljeni ribozomi, todovodi do smanjene sinteze RNK i supresije enzimske sekrecije. Infekcija

negativno utiei na rezerve proteina masnog tela-smanjenje nivoa proteina i masnih kiselina u hemolimfi,

sastav masnih kiselina je kod inficiranih pela poremeen, a pogoene su i elije corpora allata. Mlade

pele se ranije aktiviraju u sakupljanju nektara i polena, to utie na njihovo bre starenje. Metaboliki

poremeajiutiuna razvitak hipofaringealnih lezdai time smanjuju sposobnost pelada stvaraju hranu za

larve. S druge strane, ponekad se zapaa i konstipacija, koja nastaje usled opstrukcije creva nakupljenim

sporama N.apis. Kod inficiranih matica usled metabolikih poremeaja moe doi do degeneracije

ovarijuma i atrofije oocita.

KLINIKA SLIKA: Simptomi nozemoze nisu naroito speicfini. Obzirom na postojanje akutnog i

hroninogtoka bolesti, klinikaslika se moepodeliti na znake koji se javljaju na pojedinoj pelii znake koji

se javljaju na pelinjojzajednici u celini.

Posledice prisustva nozeme u odraslim pelamase ogledaju u sledeimpromenama. ivotnivek jeskraen,naroitokod zimskih pela(umjesto 6-8 mjeseci ivesvega 2-3 mjeseca). Hipofaringealne lezde

mladih pela, negovateljica, gube sposobnost da proizvode matinu mlepotrebnu za ishranu legla.

Inficirane negovateljice prestaju s odgojem legla i preuzimaju dunostsakupljaicai straarica.Takav efekat

na odrasle pelezapaenje i kod bolesti meinastoglegla. Inficirane matice prestaju sa polaganjem jaja i

uginu za nekoliko nedelja. Kod pela se, naroito pred uginue, zapaa uvean abdomen. Usled

prekomernog nakupljanja vode dolazi do dizenterije i pojave tenog izmeta uto-smee boje i neprijatnog

otrog mirisa. Bolesne pele izlaze iz konice, ne mogu da lete, uznemireno se kreu rairenih krila,

sakupljaju se ispred konice u gomilice i tu ubrzo uginjavaju. Ovakva klinika slika se uoava u prolee

(mart,april, maj). Mortalitet varira zavisno od razvoja bolesti. Svi pomenuti simptomi nisu patognomonini,kratko traju i javljaju se neposredno pred uginue.

U toku zime, kada se pele zadravaju u konici razliito dugo vreme, kod njih je abdomen zamazan,

uznemirene su i uginjavaju u konici. Tada se napodu konice moe nai veliki broj mrtvih pela. U toku

leta, ovih simptoma nema jer pele obino uginjavaju van konice.Inae, svi navedeni simptomi ispoljavaju

se tek posle 21. dana starosti pela.

to se tie simptoma koji se odnose na pelinju zajednicu, obino se u prolee, kada se javlja akutni

tok bolesti, prilikom nadraajnog prihranjivanja, nalazi veliki broj mrtvih pela uprkos tome to postoje

dovoljne kojiine hrane u konici. Leevi pela su na podu konice, a sae, ramovi i zalihe polena su

poprskane tamno-smeim mrljama (dijareja). U ovim prilikama moe se ponekad videti i mali broj jo ivih

pela, koje se vuku po podu konice ili po sau. Prilikom i najblaeg pritiska na abdomen ovakvih pela lako

se istiskuje tean izmet. Primetno uginue pela usled jae rairenosti infekcije govori da je proces star

najmanje 3-4 nedjelje. Efekat ove bolesti na pelinju zajednicu, osim velikog broja uginulih pela u

prolee(iako je hrane i vode dovoljno), moe biti pojavanesklada izmeu veliine legla i broja pela koje ga

pokrivaju (moe nastati i prehlaeno lego).

Poetkom i tokom leta ne zapaaju se neke posebne promene u zajednici, iako pele mogu da budu

inficirane.


20/76


20

PATOANATOMSKE PROMENE: Glavne promene nalaze se u srednjem crevu, a vrlo retko u

epitelnim elijama Malpigijevih sudova. Nalazi se deskvamacija inficiranih elija iz kojih izlaze zrele spore,

koje dalje napadaju neinficirane elije. Ekskrement je tean, uto -smee boje i u njemu se pored zrelih

spora moe videti i polarni filament, kao i deskvamisani epitel ispunjen sporama. Pored toga, u izmetu se

esto nalaze i estice nesvarene hrane. Zbog ovih promena intestinum, a naroito srednje crevo poprima

jasno belu ili beliastu, za razliku od zdravog koje je uto ili uto-zelenkasto. Do promene boje srednjeg

creva ne dolazi odmah, ve nekoliko dana od nastanka infekcije.

DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Usled javljanja nespecifinih simptoma, na osnovu

klinike slike postavlja se samo sumnja na bolest. Konana dijagnoza se postavlja na osnovu labaratoriskih

analiza, mikroskopiranjem (dokazivanje spora Noseme) i, u novije vreme, reakcijom lanane polimeraze

(PCR) kojom se moe utvrditi vrsta uzronika (N.apisili N.ceranae). Sumnja se moe postaviti ukoliko se u

proljeeprimijeti neuobiajeno veliki broj uginulih pela ili je razvoj drutva usporen. Za postavljanje

sumnje na terenu moe se (pincetom) izvui aoka i sa njom i srednje crevo. Normalno crijevo je smee

boje, sa vidljivim prstenovima. Kod inficiranih pela crijevo postaje beliasato, neto uveano i manje

segmentirano. Meutim, ta pojavamoe biti povezana i sa nekim drugim poremeajima u varenju, paje

tanu dijagnozu mogue postaviti samo u laboratoriji.Uzorak za pregled treba da sadri najmanje 30 pela

(pojedinani uzorak mogu da budu ive bolesne pele, pele iz kon ice ili s poletne daske, ili svei leevi

pela ispred konice). Najbolje uzorke predstavljaju pele sa leta(sakupljaice koje se vraaju u konicu) i

one sa vrha nastavaka. Izmet sastrugan s okvira moe daposlui kao materijal za pregled.

Diferencijalno dijagnostiki spore nozeme treba razlikovati od elija kvasaca, spora gljivica, masnih i

kalcifikovanih telaacai od cista M.mellificae koje su sfernog oblika i prenika 6-7 m. Kod amebne bolesti

takoe moe da doe do dijareje,ali je sumporno ute boje i karakteristinogmirisa. U obzir dolaze i drugebolesti, kao to su dizenterija,paratifus, melanoza i gljivine infekcije.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Nozemoza je jedna od bolesti koje se obavezno prijavljuju i suzbija se po

zakonu. Dijagnostikom ispitivanju, jednom godinje do kraja marta, podleu svi pelinjaci iz kojih se

stavljaju u promet pelinje zajednice, pelinje zajednice za uzgoj matica, sve pelinje zajednice u oplodnim

stanicama i sve pelinje zajednice sumnjive na nozemozu.

U sluaju pojave bolesti s klinikim znacimazakonske mere nalau: dezinfekciju konice, okvira, saa

i pribora, uklanjanje i spaljivanje izrazito slabih zajednica. Leenepeleprenose se u dezinfikovane konice.

Leenjese vri kod svihzajednica u pelinjaku ukoliko je dijagnostikim metodama utvreno prisustvo N.

apis bez znakova karakteristinih za tubolest.

Dezinfekcija saa i konica moeuspjeno da se vri pomou pare siretne kiseline. Za fumigaciju

treba poslagati nekoliko nastavaka sa praznim saem a ispod i iznad njih staviti poklopne daske koje e

sprijeiti prodor vazduha (sve otvore u konici zatvoriti). Na vrh okvira treba staviti posudu s

komadiemvate koja je natopljena sa 15 ml (jedna puna supena kaika) koncentrovane siretne

kiseline. Nakon toga se postavlja gornja poklopna daska i ostavi da stoji 24 sata (najbolje bi bilo da je

spoljna temperatura visoka, inae se vreme dezinfekcije produava). Pre ponovne upotrebe nastavci

moraju dobro da se provetre. Dranje saa na 49C i 50% relativne vlanosti tokom 24 sata u znatnoj merismanjuje njegovu inficiranost, a pri tome ga ne oteuje.


21/76


21

Od svih preparata koji su ispitani jedino oni na bazi fumagilina(npr. Fumidil B) dali su dobar efekat i

jo uvek nije zapaena pojava rezistencije kod uzronika nozemoze. Aplikovanje leka vri se davanjem

lekovitog sirupa. Naroito je efikasan u spreavanju razvoja nozeme kod zimskih pela i paketnih rojeva.

Poto fumagilin ne utie na spore parazita ve samo na razvojne stadijume, tretman s tim preparatom nee

potpuno eliminisati bolest iz drutva. Infekcija e se nastaviti nakon to je lekoviti sirup utroen. Tretman

fumagilinom se pokazao najboljim kada se lek daje u eernom sirupu u jesen, a moe i u rano prolee, pre

premetanjapela u iste konice. Davanje leka u prolee nema tako dugotrajan efekat. Temperatura vode

(sirupa) u koju se dodaje preparat nesme da bude via od 49 C. Fumagilin je antibiotik,izolovan iz gljivice

Aspergilus fumigatus.

Sprovoenje preventivnih mera je najbolji nain suzbijanja nozemoze. Drutvima treba omoguiti

optimalne uslove za prezimljavanje, odnosno treba zazimiti jaka drutva s mladom, kvalitetnom maticom i

dovoljnim koliinama hrane. Drutvu u jesen trebaostaviti dovoljne koliine polena. Konice treba da

prezime na osunanim, oceditim mestima, zaklonjenim od hladnih vetrova. Propolis sa ventilacionih otvora

treba ukloniti i omoguiti bolju cirkulaciju vazduha. Onemoguiti prisustvo vlage u konici i prenatrpanost,spreiti nedostatak vode. U konici u toku zime treba ostaviti minimum potrebnog prostora, da bi pele

lake odravale temperaturu.Staro, potamnelo sae treba redovno uklanjati i zamijeniti ga novim. Treba

obratiti panju na higijenu vode na pelinjaku. Kao jo jedna od profilaktikih mera, preporuuju se i

redovni labaratorijski pregledi u prolee i u jesen.

Amebna bolest (Ameboza, Amoebosis)

Amebna bolest predstavlja parazitsko oboljenje odraslih pela iji su osnovni znaci dijareja sa

pojavom slabosti pela i pelinjih zajednica. Uzronik je protozoa Malpighamoeba mellificae Prell,

eukariotski MO koji pripada klasi Sarcodina i potklasi Rhizopoda,koji parazitira lumenu Malpigijevih cevi.

Amebna bolest se retko javlja samostalno. esto je meana infekcija sa nozemom.

Protozou Malpighamoeba mellificae je prvi opisao MASSEN (1919), a klasifikaciju je izvrio PRELL(1927).

ETIOLOGIJA: Malpighamoeba mellificae Prell se javlja u dva oblika:

Vegetativni oblik koji je pokretan,hrani se i ima sposbnost umnoavanja. Vegetativni oblici su

razliite veliine I oblika ,ali najei imaju flagelaran i oblik cilindra. Vegetativni oblici se jo

nazivaju i puzajui flagelaran i plivajui ciindrini. Nalaze se slobodno u lumenu Malpigijevih

sudova ili su prveni za sam epitel.

Oblik ciste je oblik koji se ne hrani i predstavljaju otporni oblik amebe. Okruglog su oblika i neto suvee od cista nozeme. Prelamaju svetlost u nativnom preparatu i sadre 1-2 jedra. Nalaze se u


22/76


22

lumenu Malpigijevis sudova kao i vegetativni oblici. Meutim cistini oblici se izbacuju u spoljanu

sredinu i tako predstavljaju infektivan oblik. Postoji zatitne i otporne ciste.Otporne ciste mogu da

ostanu infektivne u fecesu 6 meseci. Ciklus se razvija u odrasloj peli i traje 24-38 dana i ne razlikuje

se od drugih ameba.

EPIZOOTIOLOGIJA: Prevalenca bolesti je najvea u rano prolee kada oboleva vei broj pela.Infekcija nastaje per/os kada se pele hrane sa kontaminirano hranom ili liu izmet oboljelih pela.Bolest se

najee javlja kod radilica.Amebna bolest je najee udruena sa nozemozom i retko se javljas

samostalno.

Putevi prenoenja zaraze su slini kao i kod nozemoze (preko meda,voska,pelara,pelarskog

materiala,grabei itd.). Amebna bolest ima manji znaaj za patologiju pela od nozemoze.Amebna bolest

pokazuje tendenciju porasta u Nemakoj,dok je u drugim zemljama prema statikim podacima zastupljena

2-3% u pelinjim drutvima.Mikroskopski pregledi mrtvih pela u Srbiji pokazali su da su ciste amebe vrlo

esto prisutne u pelama bez spora nozemoze, iako je bilo i takvih uzoraka u kojima su naena obauzronika.

PATOGENEZA: Ciste unete per/os ekscistiraju u crevu zatim plivajui odlaze u Malpigijeve sudove*.

Dolazi do razmoavanja amebe u lumenu Malpigijevi sudova i do degenrativnih promene u epitelnim

elijam samih tubula. Amebe se uvlae u cevice preko pseudopodija, forme koja nema elijsku opnu i

zahvaljujui tome ameba se moe utisnuti izmeu elijskih zidova Malpigijevih cevica crpei hranu i

ponovo stvarajui ciste koje mogu dovoditi do novog zaraavanja oteujui elije, ili e dospeti u debelo

crevo i sa izmetom opet doi na sae ili zidove konice. Dolazi do pormeaja sekretorne sposobnosti samig

organa i M.sudovi gube sposovnost ekskrecije tenosti u creva. Ovo nastaje zbog mehanikog oteenja

organa usled nagomilanih ameba u lumenu tubula.

*Malpigijevi sudovi imaju ulogu bubrega kod sisara,odosno ulogu u ekskreciji i odravanju osmolariteta

tenosti kod insekata.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Poto je re uglavnom o meovitoj infekciji sa

nozemozom ,moemo slobodno rei da si simptomi slini simtpomima nozemoze. Prvose zapaa slabost

pela i prvo uginjavaju stare pele. Gledano uopteno pelinja zajednica slabi jer smanjuj broj pela u

konici. Zatim se javlja jak,profuzan,ukast i izrazito smrdljiv proliv. U konici moemo nai mrtve

pele,zatim tene ekskremente i pele koje su izgubile sposobnost leta(kasni stadijum bolesti). Kod pela salakim tokom abdomen je blago proiren i savijen ,pele puu i imaju strahovoito grenje nogu.

Malpigijevi sudovi su atrofirani,mleno bele boje i sa jasnim nekrotinim-crnkastim ognjitima na

zidovima ovog organa. Na transverzalnom preseku M.sudova se zapaa potpina obstrukacija lumena sa

cistama i vegetativnim oblicima amebe,ali nalazimo i veliki broj deskvamisanih elija.

DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja nalazom cista u fecesu samih pela koje se razlikuju pd cista

nozeme.Ciste su sferinog oblika,prelamaju svetlost i neto su vee od cista nozeme. Za mikroskopski

pregled se uzima sadraj creva ivih pela i vri se mikroskopiranje. Ciste se mogu bojiti metilenskim


23/76


23

plavim,gencijana-violet ili karbol fuksinom. Pored ove metode moe se vriti preparisanje samih M.sudova i

mikroskopiranje samog lumena organa. Nalazom cista ili veg.oblika potvujemo sumnju na amebnu bolest.

Diferencijalno treba iskljuiti nozemozu (esto udruena infekcija),paratifus,dijareju i trovanja pela.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Specifina terapija za amebnu bolest ne postoji. Za razliku od nozemoze,

fumagilin ne deluje na amebozu Najbolje je odravati higijenu na peinjaku i u konici ,zatim pravilno i

racionalno vriti apitehnike postupke.

Profilaktike mere su iste kao kod nozemoze.

Ostale protozoe kod pela

Pored Noseme apis Zanderi Malpighamoeba mellificae Prell kod odraslih pela su opisane i druge

vrste protozoa koje nemaju vei kliniki epizootioloki znaaj u pelarstvu. Ove protozoe uglavnom

parazitiraju u intestinumu odrasle pele i najee ne izazivaju bolest. Zanimljivo je naglasiti da nijedna

protozoa ne izaziva bolest kod legla,iako se mogu nai kod larvi i lutki (N.apis Zander) . Protozoe koje

moemo nai kod odraslih pela su: gregarine (red Gregarinidae) i neke flagelate iz roda Leptomonas.

Gregarine

etiri vrste gregarina su povezane sa medonosnom pelom:Monoica apis, Apigregarina stammeri,

Acuta rousseauii Leidyana apis. Nezreli oblici ili cefalonti su veliine 16x44 m. Cefalonti su ovalnog oblika

i njihovo telo se sastoji od dva segmenta s ti to je posteriorni segment vei. Zreli oblici se nazivaju

sporonti (85m) i poseduju potpuno redukovan anteriorni segment.

Gregarine se nalaze u srednjom crevu odrasle pele vezane za same epitelne elije. Protozoe se

mogu videti mikroskopom u nativnom preparatu napravljenom na taj nain to se odvoji srednje crevo od

ventrikulusa i zadnjeg creva. Zatim se stavi na mikroskopsku ploicu zajedno sa kapi vode ili fiziolokog

preparata ,poklopi se pokrovnom ploicom i posmatra se pod mikroskopom.


24/76


24

Flagelate

Flagelate uglavnom nalazimo u zadnjem crevu ili rektumu odrasle pele i pripadaju rodu

Leptomonas. Nalaze se slobodno u lumenu ili vezane za epitelne elije. Flagelate variraju u veliini od 5 -30

m. Nekada se vide kao tela slina biserima sa flagelama,a nekada kao nepravilna tela duguljastog oblika.

Mogu se videti na nativnom mikroskopskom preparatu napravljenom od macerisanog zadnjeg creva

ili rektuma. Posmatraju se pod velikim uveanjem.

Bolesti izazvane akarinama i insektima

Akaroza (Acarosis)

Akaroza je kontagiozno, parazitsko oboljenje respiratornog aparata odraslih pela, iji je uzronik

Acarapis woodi Rennie, koji je otkriven 1919. u Velikoj Britaniji. Predstavlja kosmopolitsku bolest i u

Severnoj Americi se smatra epizootskom, a u ostalim delovima sveta enzootskom boleu.

ETIOLOGIJA:Acarapis woodi Rennieje striktni parazit, mikroskopski vidljiva akarina, svetlo-ute dobeliaste boje, ovalnog tela bez kapituluma. U morfologiji enke i mujaka postoje znatne razlike.

Oploena enka parazita duga je 120 do 180 m, a iroka76 do 100 m. Mujak je dug 85 do 115

m, a irok 57 do 85 m. Mujak nema respiratorni aparat, za razliku od enke, kod koje je on formiran u

vidu stigmi, koje se nalaze sa obe strane usnog dela, odakle se rasprostiru tubularne traheje u celo telo

stvarajui uvojke.

Segmentacija tela nije naroito izraena, ali se ono ipak satoji od nekoliko anatomskih i

funkcionalnih delova. Prednji, usni deo gnatostoma, prednji deo trupa podostomai zadnji deo trupa-

opistostoma. Usni aparat graen je za bodenje i sisanje. Nemaju oi. Imaju 4 para nogu. Prvi par

uglavnom slui za opipanje, drugi i trei za kretanje, a etvrti je reduciran i uglavnom slui za odupiranje

prilikom okretanja u toku hoda. Noge su sastavljene od lania, a na njima kao i na telu nalaze se dlaice

razliite duine i gustine. Telo je obloeno finom kutikulom.

Razvojni ciklus:Acarapis woodiceoivotni ciklus provodi u disajnim putevima (traheji) pele. Jedini

sluaj kada naputa domaina je kada oploena enka naputa domaina samo kako bi nala novog.

A.woodibez domainauginjava jako brzo (par sati, 1 dan), ajedini domainmu je medonosna pela.

Kao to je ve napomenuto, ceo ivotni ciklus odvija se u disajnim putevima pele. Postoje 4razvojna stadijuma:jaje, larva, nimfai adult. Oploena enka u disajne puteve pele prodire kroz prvi par


25/76


25

stigmatskih otvora prvog para traheja na torakalnom delu i tu polae jaja. Svaka enka polae 5-7 jaja iz

kojih za 3-4 dana izlaze pokretne, meinaste larve sa 3 para nogu. Stadijum larve traje 6 -7 dana posle ega

se one tranformiu u deutonimfe koje imaju 4 para nogu, a iz njih kasnije nastaju adulti. Svi stadijumi (osim

jaja) se hrane hemolimfom pele. Ceo ciklus traje najmanje 21 dan, to moe da objasni zato se bolest

javlja kao oboljenje zimskih pela. Letnje pele ive neto vie od mesec dana i za to vreme se odigra do 2

ciklusa, dok sa suprotne strane, kod zimskih pela koje ive i do 5,6 meseci odigra do 6 ciklusa iz kojih moe

da nastane vie stotina parazita.

A.woodibolje izdrava niske nego visoke temperature, kao i vlanost. Na 15C pokreti su usporeni i

neprecizbi, na 30-34C su normalni, a pri 40C pokreti su vrlo ivahni, ali se lako zamaraju i, ukoliko nemaju

hrane, brzo uginjavaju.

PoredA.woodi Rennie, postoji jo dve vrste iz ovog roda: A.externusi A.dorsalis.

EPIZOOTIOLOGIJA: Akaroza je dijagnostikovana u Evropi, Sevornoj i Junoj Americi, Aziji i Africi.

Najvee probleme stvara u Severnoj Americi. U naoj zemlji nije dokazana.

Inficiranje uvek nastaje kroz stigmatske otvore prvog para traheja i to kontaktom toraks uz toraks

inficirane i zdrave pele. Parazit napadamlade pelezbog pogodne anatomske grae njihovih stigmatskih

otvora u to doba. Infestacija moe da nastane kod radilica, trutova i matica. Osjetljive su pele od 7-9 dana,

a matica moeda se inficira do 12 dana starosti. A.woodiese napada trutove u doba godine kada ih ima

u konici.

irenju krpelja u konici odgovaraprisustvo mladih pela, a u toku hladnih dana injenica da su

pele blie jedna drugoj. Prenoenje iz jedne konice udrugu mogue je samoivim pelama (seljenje napau, kupoprodaja pela, hvatanje rojeva, zaraena matica,zaletanje pela,itd.).

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Akaroza je zimski problem. Retko se uoavaju znaci

bolesti kod letnjih pela.Efekat delovanja parazita na pelu zavisi od njegove brojnosti unutar traheje i

vezan je za nastanak mehanikih povreda i fiziolokihporemeaja koji su posljedica opstrukcije vazdunih

puteva (samim parazitom ili ugrucima hemolimfe), oteenja zida traheje i gubitka hemolimfe. Kako se

populacija parazita poveava,zid traheje koji je normalno beliast i proziran, postaje neproziran sacrnim

mrljama. Zbog nedovoljnog snabdevanja miia krila kiseonikom dolazi do poremeaja njihove funkcije.Zbog toga su pele nesposobne da polete, nepravilno rairenih krila koja podrhtavaju (iaenje zadnjeg

para krila, fenomen poznat kao K-krila). Ovakve pele mogu se videti na tlu ispred konice.Takoe moe

da doe do oteenja iotpadanja krila. Obzirom da bolesne pele ne lete, pa i ne defeciraju dalje od

konice, kod njih moe doi do poveanja abdomena i eventualnog izbacivanja fecesa natlu na kome lee.

Kao posledica prisustva parazita moe da doe do uginua pela manjegili veeg obima. Smrt pela

nastupa zbog prisustva parazita i njihovih razvojnih oblika u traheji, ekskremenata parazita, ugruaka

hemolimfe, pa i zbog toga to obolele pele ne lete, ne premetaju se u konici pa ostaju bez hrane i

toplote. U tekim sluajevima zaraenosti klinika slika akaroze u jednoj zajednici jeste veliki broj mrtvihpela na poletaljci, ili na tlu ispred konice, kao i ive pele,nesposobne za let.


26/76


26

Nekad razvoj bolesti moe biti toliko usporen da pelar i ne zapaa nikakve simptome i do 4 -5

godina.

Patoanatomski, posle 2-3 nedelje od iniciranja u traheji se mogu nai prve genetracije A.woodi.

Obzirom da se one dalje razmnoavaju, posle oko 8 nedelja u traheji i njenim ograncima mogu da se nadju

brojne akarine i njihovi razvojni oblici. U sluajevima kada je traheja prenatrpana, enke izlaze iz nje ismetaju se na koren krila, ili prelaze na druge neinficirane pele u njihove traheje. Iako se akarine u prvom

redu nalaze u prvom paru traheja pele, ponekad se mogu nai i u njenim razgranatim delovima, kao i u

trahejama glave. Jako retko se mogu nai i u vazdunim mehurovima abdomena i glave.

Pored parazita i njegovih razvojnih oblika, u traheji se mogu nai i njegovi ekskrementi i ugruci

hemolimfe.

DIJAGNOZA se postavlja samo pregledom uzoraka u laboratoriji. Najbolje vrijeme za prikupljanje

uzoraka je rano proljee ili kasna jesen (od novembra do aprila), jer je tada populacija parazita brojna.

Uzorak moe sadravati radilice, maticu i trutove, mada parazitpreferira trutove. Potrebno je najmanje

100 ivih bolesnih pela. Diferencijalno dijagnostiki dolaze u obzir i druge vrste krpelja (Acarapis vagans,

A. dorsalis)koji esto mogu da se nau natoraksu zdravih pela, ali se smatra da nenanose tetu.

TERAPIJA I PROFILAKSA:Akaroza je jedna od bolesti koja se obavezno prijavljuje i suzbija po zakonu.

Dijagnostikom ispitivanju, jednom godinje, do krajamarta, podlijeu svi pelinjaci iz kojih se stavljaju u

promet pelinje zajednice, pelinje zajednice za uzgoj matica, sve pelinjezajednice u oplodnim stanicama i

sve pelinje zajednice sumnjive na akarozu. Ako se utvrdi akaroza u zaraenom pelinjaku se nareuje

zabrana prenoenja svih pelinjih zajednica u polupreniku od 3 kilometra oko zaraenog pelinjaka,

lijeenje svihpelinjih zajednica unutar zaraenog kruga odgovarajuim lijekom, kontrolno dijagnostikoispitivanje u zaraenim pelinjacima koje se sprovodi slijedeeg proljea, zatvaranje zaraenog pelinjaka

do zavretka postupkal ijeenja. Za lijeenje akaroze moguse koristiti razliiti akaricidi u vidu dimnih

preparata. Manje toksini zaljude su mentol i mravlja kiselina. Mentol moe da se primijeni u vidu kristala

od 50 g za drutva u dva nastavka, koji se stavljaju u gornji dio saa i gdje trebaju ostati do 28 dana. Spoljna

temperatura treba da bude iznad 18 C, a optimalna temperatura za isparavanje mentola je 27-29 C.

Mentol ne treba stavljati u vrijeme glavne pae, a med zaishranu ljudi treba prethodno ukloniti. Mravlja

kiselina u koncentraciji od 70% moe da se prospe po kartonu 30x20x0,15 cm, stavljenom na podnjau

dalje od ulaza u konicu.Naj preporuljivije je dase tretman vri uproljee i poetkom ljeta. Rigorozan

tretman je preporuljiv kada su pele jako infestirane.U preventivi treba izbjegavati postupke koji dovode

do prenatrpanosti drutava na ogranienomprostoru u cilju iskoriavanjaraspoloive pae, kao ispajanje

zajednica nepoznatog zdravstvenog stanja. Selekcija i higijensko ponaanje u smisluizraenosti

meusobnog ienja pela, imaju uticaja naotpornost prema ovom parazitu


27/76


27

Varooza (Varoosis, varoatoza)

Uzronikove bolesti pelai legla prvi put je opisan 1904. godine na ostrvi Javi, gde je ustanovljen u

trutovskom leglu Apis cerana. U pitanju je krpelj, Varroa jacobsoni (destructor), koji je veoma

rairen u gotovo svim delovima sveta gde se moenai i Ap is mellifera. Parazitira tokom cele

godine, hraneise hemolimfom pela,larvi i lutki. estose nalaze podaci da je V. destructordrugi naziv za

V. Jacobsoni. Meutim,od 18 tipova V. Jacobsoni kojoj je domainApis cerana samo dva tipa postala

su parazit Ap is mell ifera. Oba tipa pripadaju V. destructor, koja se razlikuje po veliini

(veaje) i reproduktivnim karakteristikama od V.jacobsoni. Ipak svi rezultati do kojih se dolo

istraivanjemV. jacobsoniuglavnom mogu da se primijene i na V. destructor.

ETIOLOGIJA: Varoa je vidljiva golim okom, tamno-smeedo crvenkaste boje. Na pelamase nalazesamo enke, koje su vrlo pokretne i lako prelaze sa pele na pelu. Telo je ovalno, dorzo-ventralno

spljoteno prekriveno vrstim kutikularnim omotaem koji obezbeuje zatitu od mehanikih oteenja ili

povreda koje moe naneti domain ovog parazita, odnosno pele radilice iz kaste negovateljica. Na telu

postoji est pari ekstremiteta: helicere, pedipalpi i 4 para ekstremiteta za hodanje. Ambulakre ekstremiteta

za hodanje su prilagoene za privrivanje na telo domaina. Kod mujaka, helicere imaju i ulogu u

kopulaciji.

Odrasla enka Varroa krpelja je duga 1.045 1.135 mm, a iroka 1.515 1.666 mm. Telo enke je

ovalnog oblika, a hitinski omotaje gladak, crvenkasto braon do tamno braon boje. Na prednjoj strani telaje usni aparat za bodenje i sisanje, kojim probijaju hitinski omota pela i uz pomo miia drela siu

hemolimfu svog domaina. enke krpelja se privruju na odrasle pele izmeu abdominalnih segmenata ili

telesnih regiona, kao i na drugim mestima koja im omoguavaju laku ishranu hemolimfom. Ovakav nain

ishrane iscrpljuje pele, dok novonastale ranice poveavaju podlonost sekundarnim infekcijama.

Mujaci su znatno manji od enki (duina tela je 0.752 0.928 mm, a irina 0.707 0.883 mm) i

imaju okruglasto telo prekriveno slabim hitinskim omotaem belosive ili ukaste boje. Usni aparat

mujaka i miii drela su slabo razvijeni, te ne mogu da siu hemolimfu pela. Zreli mujaci se ree mogu

videti jer se obino nalaze samo u leglu.

Varoa na adultnoj peli obino ostaje 7 dana pre ulaska u nepoklopljenu eliju sa larvom. Meutim,

kada u konici nema legla, varoe na odraslim pelama mogu ostati mnogo due. Samo mali broj ovih

krpelja biva uklonjen i ubijen od strane pela radilica. Prouavanja su pokazala da varoe mogu da preive

odvojeno od pela i pelinjeg legla uz dohranu samo 5 1/2 dana, ali na adultnim pelama mogu da preive

znatno due, obzirom da uspeno preivljavaju dugeperiode bez legla tokom otrih zima.

Nekada se smatralo da se krpelji mogu hraniti fekalijama, lepljivim sastojcima elija saa ili larvi

pela, kao i ostacima hrane larvi, ali se danas pouzdano zna da je za normalno formiranje i polno sazrevanje

enki krpelja Varoa destructor neophodna hemolimfa larvi, prvenstveno trutovskog, ali i radilikog legla.Dohemolimfe dolazi probijajui hitin izmeu segmenata abdomena. im pela ugine, varoa je naputa, a


28/76


28

bez domaina preivi najdue 1 dan. Mada su varoe uoavane i na drugim insektima (i nekad ak na

pelarima neposredno nakon rada sa konicom), reprodukcija krpelja se moe obavljati samo u leglu

medonosne pele.

Razvojni ciklus:Adultna enka varoe naputa adultnu pelu i ulazi u radilika i trutovska legla st ara

56 dana i to pre zaklapanja satnih elija i invadira ili radiliku eliju oko 20 sati pre njenog poklapanja ilitrutovsku eliju 40 sati pre poklapanja, pri emu treba naglasiti da varoe preferiraju trutovsko leglo. Nakon

ulaska u eliju, enka krpelja dopuzi do dna satne elije i potopi se u larvinu hranu. U prva 4 sata nakon

poklapanja elije, varoa naputa larvinu hranu i poinje da se hrani hemolimfom protonimfe pele.

Simptom koji jasno reflektuje ishranu varoe u leglu jesu bele take na zadnjem kraju protonimfe

domaina. Bele take predstavljaju u stvari feces varoa koji moe da se uoi i na zidovima satnih elija

nakon izlaska adultne pele iz nje. Celokupno razvie Varroa krpelja odvija se u poklopljenim elijama saa.

enka krpelja prvi put polae jaja 60-70 sati nakon poklapanja elije. Najee polae 5-6 jaja u eliji, pri

emu se iz prvog, obino, razvija mujak, a iz ostalih enke. Tokom daljeg razvia, od jajeta do zrele

jedinke, krpelji prolaze kroz dva juvenilna stadijuma, protonimfu i deutonimfu. Najpre se iz jajeta razvija

protonimfa. Protonimfe mujaka su manje od protonimfi enki, omota im je slabije sklerotizovan i imaju

manji broj dlaica na titu. Pred presvlaenje, protonimfa jedno vreme miruje, a onda se presvlai i

preobraava u deutonimfu, koju odlikuje izraeniji polni dimorfizam. Deutonimfa se presvlai i

preobraava umladu jedinku krpelja. Od momenta oploenja jajne elije pa do razvoja polno zrele enke

proe oko 15 dana, a do formiranja polno zrelog haploidnog mujaka proe svega 5 6 dana. Nejee

samo 4-5 poloenih jaja (1 mujak i 3-4 enke) ima dovoljno vremena da kompletira svoj razvie, odnosno

dostigne polnu zrelost pre izlaska pele domaina iz satne elije. Polno zrele enke krpelja oplode se unutar

zatvorene satne elije, nakon ega mujaci uginu. Osim mujaka, uginu i enke krpelja koji ne sazru pre

otvaranja satne elije.Oploene enke krpelja izlaze iz satnih elija prilikom izleganja mladih adultnih pela

na kojima parazitiraju. Uoi zimovanja, enke krpelja sa adultnih pela prelaze u leglo i razvojni ciklus se

ponavlja.

Veina enki varoe (80%) jaja polae samo jednom u toku svog ivotnog ciklusa, a samo 20% dva i

vie puta. Reproduktivni potencijal je u veini sluajeva ogranien koliinom jaja poloenih prvi put.

Verovatnoa drugog polaganja se poveava samo pri velikoj zaraenosti legla, kada u elije dospeva velika

koliina enki koje nisu iscrpile svoje reproduktivne sposobnosti tokom prvog polaganja jaja. U zimskom

periodu varoe su uglavnom na adultnim pelama, dok u prolee poinju ulaziti u leglo, a leti se njih 80

90% nalazi u leglu, a samo oko 10% na pelama.

Razvoj Varroa krpelja je sinhronizovan sa fazama razvoja larvi, lutki i mladih jedinki radilica i trutova.

Optimalna temperatura za razvoj je priblina temperaturi pelinje zajednice. Kao stenotermna vrsta

razmnoava se u uskom temperaturnom opsegu (od 31 do 37.5C) i pri stabilnoj vlanosti vazduha (60

80%). Pri temperaturama do 31C i iznad 37C smrtnost dostie skoro 100%. Za svaku ispitivanu

temperaturu brzina razvoja varoe je manja u radilikom leglu u odnosu na trutovsko. Takoe je uoeno da

pri istim temperaturama, varoa ee polae jaja u trutovsko nego u radiliko, a razliita je i brzina razvoja,

smrtnost jaja varoe, kao i plodnost enki. Temperatura trutovskog legla je pogodnija i za odlaganje jaja i za

njihovo razvie. Pored temperature, na ovu pojavu utie i razliit hormonalni status hemolimfe radilica itrutova - hemolimfa radilica je loija hrana za enke varoe od hemolimfe trutova zbog drugaijeg sadraja i


29/76


29

odnosa hormona. U laboratorijskim uslovima bez hrane varoa moe da preivi 8 - 10 dana. Na temperaturi

od 2C nastupa klinika smrt u kojoj moe da opstane do 72 sata. Na temperaturi od 42C i vlanosti

vazduha 5060% ivi oko 6 sati, a na 47C ivi svega oko 15 minuta.

Varoe koje se izlegu od marta do avgusta ive 20 45 dana, a one koje se izlegu kasnije ive od dva

do deset meseci. Upravo ovi krpelji koji ive due od est meseci nanose najvee tete pelinjim drutvima,jer dva do tri puta polau jaja koja se izvode na leglu zimskih pela.

EPIZOOTIOLOGIJA: Poslednjih etrdeset godina Varroa je rasprostranjena na svim kontinentima,

izuzev Australije i centralne Afrike, a njen areal se i dalje poveava zahvaljujui komercijalnom transportu

pela i matica (prenoenjem pela brodovima i avionima), migratornim aktivnostima pelara i sl.

Izvori infekcije su najee zaraena pelinja drutva, obolelo leglo, mati

Documents

142528643-Bolesti-pčela-sa-imunologijom.pdf