Click here to load reader

14. Martin Hajdeger i Žan-Pol Sartr

  • View
    276

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of 14. Martin Hajdeger i Žan-Pol Sartr

  • (1889-1976)

    MARTIN HAJDEGER

  • 2

    Biografske kontroverze

    Udaljavanje Huserla sa univerziteta i

    dolazak Hajdegera

    Govori i javni istupi (rektorski govor) u

    kontekstu nacistikog preuzimanja

    vlasti i velianje istorijskog poziva

    Nemake

    Kasnije povlaenje iz direktnog i

    aktivnog angamana za Trei Rajh

    Posle rata predaje samo povremeno

    na univerzitetima Nemake, ali tampa

    niz dela koja znatno utiu na

    mnogobrojne filozofske autore irom

    sveta

    Mnogi njegovi uenici, bezbroj

    apologeta, ali i originalnih filozofa

    (naroito u Francuskoj) smatraju ga

    jednim od najveih filozofa

    savremenog sveta

  • 3

    pitanje o bivstvovanju

    Temeljna filozofska interesovanja i celokupni misaoni napor upereni su na

    pitanje o bivstvovanju

    Dok je kod predsokratovskih mislilaca (Anaksimandra, Parmenida i

    Heraklita) dola do rei istina samog bitka

    ona se ve kod Platona i Aristotela pretvara u metafiziko pitanje i tako

    postaje poprite zaborava bivstvovanja

    Bivstvovanje se skriva ukoliko se otkriva u bivstvujue.

    Cela istorija zapadnoevropske metafizike (zakljuno sa Nieom) pokazuje

    upravo tu skrivenost bivstvovanja, koje se kao zaboravljen prikriva u stalnu

    prisutnost bia

    Metafizika pita za bivstvujue kao bivstvujue, ostaje kod bia i ne okree

    se bitku kao bitku

    Zato se metafizika nadvladava u miljenju o istini bivstvovanja.

    Zaborav bivstvovanja:

    nije nikakva subjektivna greka filozofa

    nije nesmotrenost ili propust

    niti neko objektivno dogaanje nezavisno od oveka

    ve je bitna karakteristika otuenja oveka i itave istorije Zapada

  • 4

    kritika zapadne metafizike

    Dekartova metaforina predstava filozofije kao drveta (koren metafizika,

    stablo fizika, grane posebne nauke) i nunost zasnivanja fundamentalne

    ontologije kao ispitivanja tla na kome to drvo poiva

    Metafizika pita o bivstvujuem kao bivstvujuem, a ne osvre se na

    bivstvovanje

    Ona izlae bivstvujue na razliite naine: kao duh, silu, tvar, bivanje, ivot,

    predstavu, supstanciju, subjekat, energiju, veno vraanje istog i sl.

    Meutim, bivstvujue se uvek javlja rasvetljeno bivstvovanjem i kada to

    uspemo da razumemo, bivstvovanje dospeva u neprikrivenost (aletheia)

    Metafizika:

    ne pita da li i kako bivstvovanje sa sobom donosi takvu neprikrivenost

    govori iz neprimeene objavljenosti bivstvovanja, koja joj je temelj

    biva prevladana u miljenju istine bivstvovanja prevladana, ali ne i uklonjena

    je dispozicija oveka shvaenog kao animal rationale (pri emu je duh

    pretumaen u inteligenciju, koja se sastoji od razuma i uma)

  • 5

    ontoloka razlika

    Metafizika:

    u svojim odgovorima na pitanje o bivstvujuem kao bivstvujuem, predoava pre

    bivstvujueg bivstvovanje, izgovara ga nuno i stalno, ali ga ne dovodi do rei, jer

    ga ne pomilja u njegovoj istini

    u njoj se sutina istine pojavljuje uvek ve u kasnijem obliku iskaza i saznanja

    (izvedenog suprotstavljanja bia i miljenja)

    misli bivstvujue u celini i govori o bivstvovanju, ona ova dva neprekidno

    zamenjuje. No ova zamena nije greka, ona je dogaaj

    o n t o l o k a r a z l i k a

    bivstvovanje bivstvujue

    bitak bie

    bie bivstvujue

  • 6

    tu-bivstvovanje kao egzistencija

    Da bi se ujedinio odnos bitka prema biti oveka i odnos oveka prema biti

    bitka koristi se naziv tu-bivstvovanje

    Sutina tu-bivstvovanja je egzistencija

    Ekstatiki smisao egzistencije treba misliti kao ospoljenje otvorenosti

    bivstvovanja samog

    Jedino ovek egzistira, jer jedini on istrajava u neprikrivenosti bivstvovanja

    Metafizika predoava bivstvujue kao bivstvujue u celini (bievnost

    bivstvujueg) i to na dvostruki nain:

    u smislu njegovih najoptijih crta ontologija

    u smislu najvieg i, stoga, boanskog bia teologija

    Metafizika nema svest o ovoj dvoznanosti, jer uvek ve predstavlja

    bivstvujue kako se ono samo od sebe pokazalo, dok ne obraa panju na

    ono to se u bivstvujuem, koje je postalo neprikriveno, ve skrilo

    Napor da se promisli ono to ostaje prikriveno u metafizici naziva se

    fundamentalna ontologija (mada odrednica ontologija navodi na pomisao

    da se radi o ontologiji kao ispitivanju istine bivstvujueg, a ne bivstvovanja)

  • 7

    bivstvovanje bivstvujueg

    Metafizika zaboravlja bie:

    ne misli ontoloku razliku

    pokuava da objasni bivstvujue njegovim svoenjem na rod i stvar

    Jedna od osnovnih karakteristika metafizike je svoenje saznanja na logiko, nauno miljenje i iz toga je proistekla prevlast naunog duha i tehnika revolucija

    Protagora, Heraklit i Parmenid bili na tragu razumevanja bivstvovanja

    Physis je osnova svega to jeste, ono je proces, dogaanje u smislu otvorenosti, osvetljavanja svega postojeeg metafizika ne dosee do istine kao otvorenosti

    itava metafizika ostaje povezana sa fizikom, jer prouava bie samo kako se manifestuje u bivstvujuem ona ostaje proeta izvesnom partikularnou, koja je spreava da bude istinski metafizika

    U potrazi za bivstvovanjem, grka (i srednjevekovna) metafizika je mislila bivstvovanje e kao neto bivstvujue to se samo dovrava u miljenju uklopljenost miljenja u bie ostaje osnovna pretpostavka antike i srednjevekovne metafizike

    Istorija metafizike ispostavlja se kao istorija nihilizma, jer se sve to nije odreeno bivstvujue smatra za nita

    Bivstvovanje nije nita bivstvujue niti njegov sastavni deo, ve je temelj koji postavlja bivstvujue kao bivstvujue

  • 8

    metafiziki zaborav bivstvovanja

    Istorija bivstvovanja poinje, i to nuno, sa zaboravom bivstvovanja

    Metafizika je samo epoha u istoriji bivstvovanja samog

    U svojoj sutini metafizika je nihilizam

    Osnovni zadatak miljenja je da ponovo probudi smisao za bivstvovanje, tj.

    za ono to omoguuje postojanje svakog bivstvujueg

    Taj zadatak mogue je postaviti samo onda ako se sam ovek razume

    drugaije nego do sada: ako se pitanjem o smislu bitka ovek otkrije kao

    eksistencija i kao mjesto boravljenja bivstvovanja (kua bivstvovanja)

    Ispitivanje egzistencije u njenoj vremenitosti, tj. njeno ispitivanje kao ljudsko

    postojanje, priprema i omoguuje pitanje o samom bivstvovanju

    Ljudsko postojanje tu-bivstvovanje, tj. tu bivstvovanja (Dasein ist das Da

    des Seins)

    Zaborav diferencijacije izmeu bivstvovanja i bivstvujueg rezultuje

    metafizikim nihilizmom, pa ovek ostaje bez zaviaja, ostaje stranac u

    ovom svetu, ostaje u njemu u tuini, u enji za izgubljenim zaviajem

    Filozofija kao metafizika nije osvetlila, nego doprinela tom otuenju

  • 9

    shvatanje bia iz horizonta vremena

    Postavljajui pitanje o smislu bivstvovanja ovek postaje:

    ono tu bivstvovanja

    mesto objavljivanja bitne istine

    Ovo postavljanje pitanja ne dolazi od nas ve je realan proces bivstvovanja

    (ono nas uzima u posed)

    ovek je tu-bivstvovanje kao:

    integrisanost oveka i bivstvoanja

    pripadanje oveka bivstvovanju

    objavljivanje bivstvovanja oveku

    ovek:

    uvek na neki nain transcendira bivstvujue ostajui otvoren za bivstvovanje

    odreuje time i otkriva svoju ekstatinu sutinu

    Razumevanje bivstvovanje postaje zbivanje samog bivstvovanja u bitnom

    miljenju

    Sutina tu-bivstvovanja jeste njegova egzistencija

    Razumevajui svoju konanost tu-bivstvovanje:

    se transcendira kao konano, obino bivstvujue

    ono ek-sistira ostvarujui se u svojim projektima

  • 10

    vremenitost

    Smisao tu-bivstvovanja otkriva se u ekstatinoj strukturi vremena

    Tu-bivstvovanje je vremenito: preko vremenitosti ono transcendira

    konanost

    Samo ovek moe da ide ka:

    svom roenju (prolosti) - bivstvovanje-ka-roenju

    svojoj smrti (budunosti) bivstvovanje-ka-smrti

    Preduzima se tako izvorna interpretacija vremenitosti, da se samo bie

    tumai iz horizonta vremena

    Autentino vreme (vremenitost) omoguava jedinstvo vremenskih ekstaza

    (bilosti, sadanjosti i budunosti) i to preko budunosti

    Autentino vreme sadanjost tumai kao:

    momenat projekcije budunosti

    obnavljanje bilosti sa stanovita novih mogunosti (istorinost)

    Beskonano vreme:

    zapalost meu unutarsvetska bivstvujua

    beskonana serija sada

  • 11

    Duboka veza izmeu ovek i vremena omoguava oveku da se otvori

    manifestaciji bivstvovanja

    Otvorenost prema bivstvovanju omoguava briga, koja se prvobitno otkriva

    kao teskoba

    Teskoba otkriva:

    nau baenost u svet (biti-ve-u)

    nau propalost meu bivstvujue (biti-kod) nezaviajnost

    ekstatiku prirodu naeg bivstvujueg kao projekta (biti-unapred)

    Kad se svi ovi momenti strepnje razviju dobija se briga kao osnovni oblik

    egzistirajueg razumevanja sveta

    Iz brige kao ekstatinosti i doivljaja bezzaviajnosti (svet nam je tu)

    otkriva se tu-bivstvovanje kao bivstvovanje-ka-smrti

    Briga otkriva smrt ne kao injenicu kraja, ve kao neprestano prisustvo kraja

    Tek svest o smrti (konanosti) okree tubivstvovanje prema njemu samom

    (od svakodnevice) i omoguuje autentinost

    U brizi se tu-bivstvovanje se nalazi pred ne bivstvovanjem kao svojim

    bivstovavanjem

  • 12

    savest i autentino vreme

    Iz razumevanja konanosti nastaje savest

    Savest:

    se obraa tu-bivstvovanju kao krivcu, tj. odgovornom za neispunjenost (svih) svojih

    mogunosti

    je nedokaziva, ona je fakt

    poziva tu-bivstvovanje da se trgne iz oslukivanja Se prema sebi samom

    otvorenost prema svojoj budunosti (spremnost na poziv)

    dovodi do ina odlunosti

    Odlunost stvara egzistenciju

    Egzistirati znai biti u vremenu egzistencija je projekat

    Beskonano vreme:

    derivat egzistencijalnog (konanog) vremena

    hronometarsko, proraunljivo vreme (jer svakodnevica zahteva proraunavanje efekata

    upotrebe pribora i u tu svrhu i vremena)

    budunost ima samo karakter iekivanja efekata koji su rezultat prostog produetka

    sadanjosti, istog trajanja

    prolost je identina sa sadanjou

    ima poreklo u zaboravu bivstvujueg

    je osnova kategorije prostora koji dominira u svetu shvaenom kao prirunost

    Autentino vreme:

    sadanjost je uvek samo momenat projekcije budunosti

  • 13

    vremenitost, autentinost i istorinost

    Svaki oblik tu-bivstvovanja izraava na odreen nain vreme:

    neautentian (propalost, zaborav, svakodnevica, bezlinost)

    autentinog (egzistiranje na nain brige)

    Bivstvovanje i vreme su jedno

    Autentino vreme je sinonim za bivstvovanje, za smisao naeg egzistiranja

    Tu-bivsvovanje nije vremenito zato to je u istoriji, ve je ono istorino zato

    to je vremenito

    Istorinost:

    autentinog tubia sudbina

    neautentinog udes

    Vreme je izvorno ovremenjavanje vremenitosti, koja kao takva omoguuje

    konstituciju strukture brige.

    Vremenitost:

    je bitno ekstatika

    se izvorno ovremenjuje iz budunosti

    Izvorno vreme je konano

  • 14

    U svojim kasnijim radovima:

    miljenje bivstvovanja (umesto filozofija)

    pitanje o bivstvovanju (umesto fundamentalna ontologija)

    Dosadanja filozofija (racionalistika, mistino-iracionalistika) samo je jednostrano filozofsko stremljenje koja izviru iz istog temeljnog ne-razumevanja bivstvovanja

    Sutina nauke je istraivanje, a sutina istraivanja je u tome da saznavanje samo sebe usmerava u neko podruje bivstvujeg, prirode ili istorije

    Nauka postaje istraivanjem kad tzv. injenice postanu predmetne

    Meutim, ono to stoji u injenicama, ali i ono to je stalnost njihovog menjanja, jeste pravilo

    Postojanost promene u nunosti njenog proticanja je zakon

  • 15

    Tek u vidnom krugu pravila injenice kao injenice postaju jasnima

    Istraivanje injenica jeste uspostavljanje i ouvanje pravila i zakona

    Utemeljivanje zakona, meutim, postaje odluno za eksperiment

    Izvriti eksperiment znai: predstaviti uslove u skladu s kojima se odreena

    povezanost mijene moe slediti u nunosti njenog proticanja, a to znai tako

    da se njime moe unapred ovladati za raunanje

    U nauci specijalnost nije neka posledica, ve temelj napretka samog

    istraivanja, jer ono raspolae biima kada moe da ih prorauna u

    njihovom buduem toku ili naknadno izrauna kao prolost

    Misliti u blizini bivstvovanja znai istovremeno se odeliti od nauke

    tavie, nauka ne misli na nain mislioca:

    to za nju nije nikakav nedostatak

    ve prednost, jer osigurava mogunost da se na nain istraivanja upusti u bilo

    koje predmetno podruje i da se tamo nastani

  • 16

    Umetnost i tehnika

    Kada metafizika postane univerzalna i planetarna (kad se sve vie

    rasprostire celom Zemljom) dolazi do velikog razvoja nauke i tehnike

    Moderna tehnika i savremena nauka predstavljaju krajnju fazu zaborava

    bivstvovanja to dolazi u vreme svetske noi: u tehnikom redu gasi se

    svaki trag zaviajne blizine oveka bivstvovanju

    Postavlja se pitanje mogunosti i odrivosti svih metafizikih disciplina, pa

    tako i estetike

    Kao metafiziko pitanje o sutini umetnosti (a umetnost on definie kao

    sebe-u-delo-postavljanje istine bia) estetika ne moe da dopre do svog

    pravog izvora, jer je njen horizont ogranien na nain bitka stvari, a i samoj

    stvari ne doputa da bivstvuje u svojoj stvarnosti, ve je gura u odreene

    kategorije

  • AN-POL SARTR

    (19051980)

  • 18

    Pod uticajem: Kjerkegora,

    Huserla i Hajdegera

    Vlastito egzistencijalistiko

    shvatanje sveta i ivota, u

    kojem se u raznim fazama

    njegovog stvaralatva

    isprepliu mnogobrojne

    filozofske i idejne tendencije

    vremena

    Angaovan u drutvenom

    ivotu i nekim politikim

    akcijama

    Pisac izuzetnih dela iz podruja

    romana i drama

  • 19

    punina stvari i praznina svesti

    itavo bie je izvan oveka koji egzistira sve svoje mogunosti i tako

    nadilazi puni i masivni pozitvum bia

    1. ovek ima telo koje se moe posmatrati kao stvar meu drugim stvarima, ali on

    nikada nije samo svoje telo

    2. Usred masivne punine njegove telesnosti

    3. njegova svest se pojavljuje kao praznina koja ima potrebu da bude ispunjena

    4. ova potreba navodi svest da imitira nain bivstvovanja materijalnih stvari koje su

    sobom ispunjene da bi veno mirovale u venoj sadanjosti

    Suprotnost bia i egzistencije ostaje nesavladiva, jer egzistencija u svojoj

    ekstatinoj nezasitosti nikada ne moe koincidirati sa sobom kao stena ili

    komad gvoa to ostaje samo nedostina elja

    Zato to ovek ne moe da dostigne bie u realnom ivotu, otelovljenje bia

    u umetnikom delu ima za njega neodoljivu dra koja ga navodi na nova

    iskuenja i nove projekte

    Projekat dostizanja bia je fundamentalan i on lei u osnovi svih drugih

    projekata

  • 20

    stvar i svest

    U nesavladivoj suprotnosti bivstvovanja i egzistencije nema ontoloke

    prednosti nijednog od dva pretpostavljena tipa bivstvovanja:

    ni svesti kao bivstvovanju-za-sebe

    ni stvarima kao bivstvovanju-po-sebi (u sebe zatvorenom bivstvovanju)

    I stvari i svest bivstvuju, ali na razliite naine:

    svest bivstvuje kao:

    ista unutranjost

    ista spontanost

    providna praznina (bez sadraja) (koja postoji samo dok se rasprskava prema stvarima)

    (Bie-za-sebe je nita, jer je nedostatak smisla bia. Bie je mogue samo preko delatnosti

    bia-za-sebe (rasprskavanja) bie-za-sebe nema esenciju, ve je stvara negacijom svake

    faktinosti negacija je izraz slobode kao to je pozicija izraz sluajnosti.)

    stvari bivstvuju kao:

    neto nestvoreno

    bez cilja i odnosa

    bez mogunosti

    kao inertna prisutnost (koja postoji po sebi i koincidira sa sobom i miruje)

  • 21

    miljenje i svet

    U miljenju treba poi od iste svesti:

    ali to jo ne znai da ona u sebi nosi osnovu svoga bia

    ona se ne moe zamisliti ni kao akt ni kao geneza

    svest ne postoji samo u aktu

    svest ne prethodi vlastitoj egzistenciji

    Svest nije osnova svoga bia:

    potpuno je kontingentna

    prethodi nitavilu

    izvlai se iz samog bia

    Bivstvovanje sveta u celini i nae vlastito bivstvovanje-u-svetu ostaju:

    nestvoreni

    sluajni

    apsurdni (njihovo postojanje se ne moe opravdati)

    Ontologija slobode:

    ne trai nita metafiziko (ni duh iza sveti, ni stvar po sebi iza pojava, ni vene i

    nepromenljive istine)

    samo nastoji da utvrdi taan odnos koji ujedinjuje fenomen bia sa biem

    fenomena, unutar iskustva svesti, da bi tako dovela oveka u posed njegovih

    vlastitih mogunosti i uinila ga odgovornim za njegovu sudbinu

  • 22

    ovek kao bie slobode

    Sloboda:

    oslanja se na samu sebe

    pokazuje se kao ono to je poslednje utemeljeno bez temelja je

    moe da bude dostignuta samo kroz sebe samu (a sve drugo samo su neophodni

    instrumenti koji omoguavaju (ili spreavaju) tok slobode)

    je ovekova spontanost, a nije samo tekovina njegovog vlastitog aktiviteta

    ovek:

    slobodan je samo ukoliko moe da se oslobodi

    izvorno je slobodan, jer nema neku unapred odreenu sutinu

    ali je njegova sloboda suvie apstraktna i neivotna (ona koincidira sa nitavilom koje ga

    odvaja od sebe samog)

    nije nego se stvara (do smrti): dok je iv nikada ne koincidira sa samim sobom

    kreira svoju esenciju, samo angaujui se u nekom konkretnom inu koji obavezuje

    oveka

    samo kroz in moemo da ispunimo nau slobodu i da postanemo esencijalni

    ovek je primarno slobodan i neesencijalan, ali on mora delovati da bi

    ostao slobodan i postao esencijalan

    Egzistencija nije faktum ve zadatak

  • 23

    ispunjenje slobode

    Ali kako moe da se ispuni praznina slobode?

    Kako neto moe da nastane iz Niega?

    ovek je bie koje ima mo:

    da iz niega stvara neto

    da (besmislenom i bezvrednom) ivotu podari smisao i vrednost

    ovek mora prvo uskoiti u svet i egzistirati, da bi se zatim odredio

    ovek je zbir svojih inova i nita drugo

    Meutim, ovek je zbog samoizdaje u korenu ugroen

    On bi morao izai iz sveta zamenice, iz zamorne i izvetaene stvarnosti u

    slobodu kroz pravo delovanje

    Prednost ima individualna i konkretna egzistencija nad objektivnom i

    optom esencijom

    Moralne norme, kao opte pojmove, takoe treba odbaciti u ime

    neuslovljene slobode

    Mi sudimo subjektivno bez ikakvih unapred datih normi i potpuno smo

    odgovorni za nae suenje i vrednovanje samostalnost suenja i

    vrednovanja

  • 24

    opasnost neautentino postojanje

    ivotne kukavice prihvataju ve gotove i ve konstruisane vrednosti da bi izbegle strepnju pred slobodom i odgovornou - one ive neautentino

    Bie biva redukovano na defektnu ulogu obinog pozitivuma bez ikakvih mogunosti, dok egzistenciji ostavlja itav prostor mogueg

    Sloboda:

    prokletstvo

    izvor ljudske veliine

    Pravi optimizam poinje tek sa oajanjem

    To je optimizam oveka:

    kome niko nita ne duguje

    koji nita ne oekuje

    koji zna da nema nikakvog prava

    koji rauna samo na sebe samog dok radi za dobro svih

    U nemogunosti da prui bilo kakva praktina uputstva, a da tim ne doe u protivreje sa svojom osnovnom pretpostavkom, Sartr je ostao kod namere da podseti na stalnu mogunost slobode za oveka

    Neuslovljena sloboda postaje bitni element egzistencije i najvia vrednost, pa stoga i merilo svih drugih vrednosti (pa i umetnike)

    Umetniko delo je vredno ako prikazje postajanje (egzistenciju, slobodu), a nevredno, ako prikazuje postojanje (bie, idealni lik)

  • 25

    Sam pojam egzistencije shvaen je u smislu tradicionalnog suprotstavljanja

    egzistencije i esencije:

    Egzistencija oveka prethodi njegovoj esenciji

    ovek prvo postoji, nalazi se, dolazi na svet, a zatim se odreuje.

    U tome lei razlog to je svoju doktrinu osmislio do kraja, pre svega, u

    romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenije

    konkretnoj neponovljivoj egzistenciji

    Radikalni ateizam oznaava otvorenost za savremena idejna kretanja:

    Ako bog postoji, onda ne postoji ovek; jedan drugoga iskljuuju.

    Jedan od centralnih problema jeste pitanje slobode: ovek je osuen da

    bude slobodan, tj. ovek nije nita drugo do sama sloboda

    Ne vezujui se za boga, istinu ili dato bie, ovek u potpunoj naputenosti

    ostvaruje svojom aktivnou smisao svoga bia: ovek je zbir svojih akcija i

    nita drugo

  • 26

    Zasnivanje ontologije u glavnom filozofskom delu Bie i nita

    Ideji slobode daje se i odreeno drutveno znaenje, kao i konkretni i

    istorijski sadraj ( Hajdeger)

    ovek, bez boanskog tutora, osuen da bude slobodan, sasvim je sam, ali

    je upravo njegova sloboda smisao njegove egzistencije

    ivot e biti samo ono (ali i sve ono) to ovek od njega uini: oaj ili radost,

    smisao ili besmisao to zavisi samo od njega

    Jedino stoga moramo i moemo biti odgovorni, a to znai i opredeljeni,

    angaovani: kako sloboda ne bi ostala prazna, treba je ispuniti drutvenom

    aktivnou u skladu s progresivnim istorijskim kretanjima

    Postoje dve vrste bivstvovanja:

    bivstvovanje po sebi

    sainjava celokupno bivstvovanje osim oveka

    ono materijalno, masivno, teko, nivelirajue, gnjecavo

    bivstvovanje za sebe

    ovekovo postojanje

    svest i svet kao konstitucija suprotstavljanja bivstvovanju po sebi

  • 27

    prelaz od ontologije na etiku

    Otkrie nita oznaava izvor vrednosti: to je nedostatak

    ovek vidi sebe kao nedostatak, pa vrednosti izbijaju iz njegove osnovne

    namere koju eli da ostvari sintezom svesti i bivstvovanja

    Stoga ovek i eli sebi da da apsolutnu egzistenciju, u kojoj bi nedostatak

    bio iskljuen: stoga eli da, u sutini, postane bog

    Ovu njegovu nameru otkriva egzistencijalna psihoanaliza, koja u isto vreme

    uverava oveka da je samo on bie putem kojeg postoje vrednosti