125086689 Projekat Wlan Mreze u Zagubici

  • Author
    peka76

  • View
    60

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of 125086689 Projekat Wlan Mreze u Zagubici

  • SADRAJ

    1. UVOD...................................................................................................................................... 22. OPTINA AGUBICA I NJENE SPECIFINOSTI..............................................................43. TELEKOMUNIKACIJE..........................................................................................................74. NAA PONUDA I NAIN UMREAVANJA.....................................................................105. TA DOBIJA OPTINA UVODJENJEM NOVE TEHNOLOGIJE.....................................116. SITUACIONI PREGLED I PRVI KORACI..........................................................................137. ROK, TROKOVI CENA I ISPLATIVOST PROJEKTA....................................................14

    DODATAK

    1. MAPA BEINE MREE OPTINE AGUBICA2. KAKO FUNKCIONIE SATELITSKI INTERNET3. BEINE RAUNARSKE MREE4. VOIP DETALJNIJE O NOVOJ TEHNOLOGIJI 5. NAIN UMREAVANJA

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 1 2/12/2013

  • BEINO I INO POVEZIVANJE INSTITUCIJA LOKALNE SAMOUPRAVE I UDALJENIH MESNIH ZAJEDNICA OPTINE AGUBICA

    Uspostavljanje beine mree za potrebe Optine agubicaUspostavljanje kompletne beine infrasturkture na podruju Homolja a za celu teritoriju Optine agubicaPovezivanje budue beine mrene infrastrukture na internet

    UVOD

    Jo od ranih pocetaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prolog veka) uoceno je da korisnici ovaj novi vid umreavanja racunara najvie koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta odrao do dananjih dana. Istraivanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraivanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u licne ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pote, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Pocetkom devedesetih godina prolog veka taj vid komunikacije, a najvie zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio prakticno dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 2 2/12/2013

  • Beine veze budunostiJedna od smentnji razvoju i irem prihvatanju Interneta kod nas predstavlja loe razvijena telekomunikaciona infrastruktura. Time smo onemoguceni da iskoristimo sve mogucnosti koje prua Internet, kao to su savremeni multimedijalni servisi i prenos podataka velikim brzinama.

    Znacajan projekat naeg Tima za razvoj Interneta(koji ine Laznica-promet doo, Homolie Web developing Team-HWT i Homeland Multimedia pod zajednickim imenom Datasphere Communications ISP) u Homolju pokrenut je sredinom 2005. godine sa ciljem stvaranja uslova za kvalitetan pristup Internetu zainteresovanim korisnicima (Optinska uprava, institucije i pravna lica, banke, kole, Zdravstveni centar i ambulante u poetku), putem beicne tehnologije na nelicencnom frekventnom opsegu.

    U tom cilju na tim je postavio pristupne bazne stanice irom Homolja, radi testiranja kvaliteta i propusnosti podataka (data, audio i video). Nakon probnog perioda u mogunosti smo da ponudimo sveobuhvatnu mreu za celu teritoriju Homolja putem koje nudimo usluge stalnog povezivanja na Internet, povezivanje korisnika u privatne mree i mree ogranienog pristupa,digitalno glasovnu komunikaciju, emitovanje radio i video signala na internet, postavljanje uslunih servera (server parking) kao i postavljanje stalnih ili povremenih Wi-Fi Hot Spot mesta za pristup Internetu.Upotrebljavamo opremu renomiranih svetskih proizvodaca kao to su Motorola, Lucent Technologies, Hyperlink, Zylix i drugi. Ovakav izbor opreme omogucava vrhunski kvalitet usluga koje nudimo.U slucaju bilo kog vida nesreca, zemljotresa, epidemija, poplava, klimatskih promena, stalni satelitski link ka internetu i telefoniji moze biti velika prednost u ocuvanju komunikacija sa svetom (dvosmerna razmena informacija) sto je i oduvek bio problem ruralnog homolja, smanjene mogucnosti kontakta sa svetom, ograniceni saobracaj izazvan losom putnom mrezom, kao i dobrano ogranieni glasovno elektronski/intenret saobracaj, zahvaljujuci losoj telekomunikacionoj infrastrukturi. Sadanju situaciju, uz vau pomo i saradnju smesta elimo da PROMENIMO.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 3 2/12/2013

  • Homolje / Op tina agubica

    Poloaj i kratak istorijat

    Homolje i opstina agubica predstavljaju manju geografsku oblast u istocnoj Srbiji, jasno ogranicenu planininskim vencima sa svih strana.Od Zvizda na severu odvajaju je Homoljske planine (940m),od Resave na jugu venac Beljanice (1336m) crnorekog basena na istoku masiv Crnog Vrha (1027m) i od ravniarske donje Mlave na zapadu-Gornjake planine (825m). Tako uokvirena geomorfoloka celina sastoji se iz dva dela: agubike kotline na istoku i Krepoljinsko - Krupajske kotline na zapadu. Teritorija opstine agubica ima izgled nepravilnog pravougaonika postavljenog u pravcu istok-jugoistok-zapad-severozapad, duzina oko 35 km, dok najvea irina iznosi 26 km. Sadanja granica optine postoji od 1962.god. kada je formirana spajanjem Krepoljinske i agubike optine. Granica prema susednim optinama uglavnom ide preko najistaknutijih vrhova planinskih venaca.Tako, prema Zvidu granica se protee vododelnicom izmedju Mlave i Peka,od Omana na jugoistoku do Rakove bare i Velikog tubeja. Granica prema Donjoj Mlavi protee se grebenom Sumorovca i Vukana, a junije od Mlave preko Karaule, Velikog vrha i i povri Bele reke. Juna granica, prema Resavi, prua se preko Sokolice,grebena Beljanice sve vrha Kapa na istoku.Optina agubica granii se sa optinama Petrovac, Despotovac,Bor, Majdanpek i Kuevo. Optina agubica prostire se na 760 km2 i u administrativnom pogledu skoro u potpunosti pripada podruju Homolja koje obuhvata 733km2.

    Teritoriju optine agubica naseljava 17775 stanovnika koji zive u 4965 domacinstva.Prosecna gustina naseljenosti na 1km2 iznosi 23 stanovnika.Medjutim, posmatrajuci period od popisa 1953. god. kada je na ovim podrucjjima zivelo 23012 stanovnika, evidento je da su brojni faktori uticali na smanjenje broja stanovnika, od izrazenih migracija ka razvijenim gradskim srerdinama do negativne stope prirastaja.Uostalom,period posle pedesetih, u pogledu kretanja broja stanovnika, izdvaja agubicku opstinu kao izrazito depopulacionu sredinu.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 4 2/12/2013

  • Opadanje broja stanovnika je posebno dolo do izrazaja poslednjih 20-tih godina (1978.-1998.) kad se stanovnitvo smanjivalo svake godine u proseku za 11.3 na hiljadu stanovnika.Optinu agubica cine 17 naselja.Prvi sauvani podaci o broju stanovnika u Homolju datairaju iz 1467. god.Na osnovu tog popisa tada je u 366 porodica homoljske oblasti zivelo oko 2400 stanovnika. Prirodni uslovi imali su veliki uticaj na formiranje i proces naseljavanja, tj. razvoj naselja u ovom kraju.Za polozaj naselja od najveceg znacaja bile su doline pritaoka Mlave.Tako je zagubica kao administrativni centar opstine

    formirana na krajnjem jugoistocnom delu istoimene kotline, dok je Krepoljin lociran na severnom obodu krepoljinsko-krupajske kotline(na slici vidite satelitski snimak gornje kotline Homolja). Na polozaj ovih i drugih naselja uticao je i privredni momenat.Naime, osvajanjem novih sumskih povrsina i prosirivanjem oranicnih, razvoj naselja formiranih u srednjim delovima pritoka Mlave odvijao se uzvodno.U novije vreme, sirenje naselja u dolinama se odvija se u suprotnom smeru prema kotlinskoj

    ravni,sto ocigledno govori o menjanju nacina privredjivanja stanovnistva.Na osnovu popisa prihoda pokrajne Branicevo, 1467.god.u Homolju je bilo 18 sela sa 171 kucom.Od tog broja danas pod istim imenom postoje 5 naselja: Laznica,Osanica, Izvarica, Milatovac i Josanica, 5 pod drugim imenom(Sige, Suvi Do, agubica, Ribare, i Breznica) dok ostalih 8 naselja vise ne postoje(Gospodjince, Pescanica, Preslab, Zagradje, Gornja Bresnica, Kosarna, Dolnji Cerkar i Libijan).Naselje agubica je upravno, privredno, zanatsko, zdravstveno i kolsko srediste Homolja, odnosno istoimene opstine. Nalazi se na nadmorskoj visini od 315 m, na mestu gde se spajaju kotlinske ravni i planinske padine, sto stanovnistvu omogucava iskoriscavanje razlicitih prirodnih resursa u uslovima povoljnih reljefnih i klimatskih karakteristika.zagubica spada u starija hmoljska nasselja, mada se pod tim imenom pominje tek 1735.god. Na kartama"Branicevskog teftera"iz 1467, na istoj lokaciji je ucrtano jedno od najmanjih homoljskih sela-Jabukovica.Posle skoro tri veka neizvesne sudbine naselja u ovom delu Srbije, na karti uredjenoj po zapovesti princa Eugena Savojskog 1723.-1725.god.,navodi se agubica, dok se u dva teftera mitropolijskog taksila iz 1733. i 1734. god. pominje Vrelo, a u spiskovima Trske crkve kao agubica.

    agubicka optina raspolaze ogromnim prirodnim potencijalom sto je uslovilo opredeljenost stanovnistva za poljoprivrednu i stocarsku proizvodnju kao dominantnog zanimanja preko 65% ukupnog broja radno sposobnog stanovnistva.Od ukupno 75987ha, 37233ha zahvata poljoprivredno zemljiste ili 49% pod sumama je 36421ha ili 47,9%, dok je oko 2300ha neplodnog zemljista.I upravo takav odnos uslovio je planska opredeljenja opstine da se razvoju poljoprivrede i stocarstva posveti veca paznja i mestanima ovog kraja omoguce povoljni uslovi privredjivanja.Znacajna sredstva usmerena su i u sumarstvo koje po svojim potencijalima ne zaostaje za ostalim delatnostima u ovom delu istocne Srbije.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 5 2/12/2013

  • Teritorija istocne Srbije poznata je po rudnom bogatstvu, lezistima uglja i nalazistima raznovrsnih mineralnih sirovina.Jos u drugom i trecem veku ovde je bilo razvijenorudarenje-kopanje rude zlata, ispiranje zlatonosnih peskova u dolini Mlave i Peka, topljenje rude bakra i olova.To je uticalo da se u novijoj istoriji pazvoja rudarstva posveti vise paznje, a posebno organizovanju istrazivanja i eksploataciji uglja i retkih magmatskih i krecnjackih stena. Posebno znacajan su nalazista retke magmatske stene-crni gabro na lokalitetu Crna reka.Poslednjih godina intenzivniji su radovi na utvrdjivanju rezervi, a u toku su i poslednje pripreme za otvaranje kopova i eksploataciji gabroa.U zoni Beljanice, tacnije u podrcju Jelja, otkrivene su na vise mesta rude gvozdja. Ruda bakra otkrivena je izmedju sela Veliko Laole i Jasikova u slivu Crne Reke, kao i u ridanjsko- krepoljinskoj rasednoj zoni. Rudne pojave bakra prate pirit, molibden, i zlato.Utvrdjene su i pojave magnetita i halkopirita.Okolini Osanice u kvarcnim zicama otkrivene su pojave volframita, sfalerita, galenita, antimona, halkopirita i pirita.Posebnu paznju zasluzuju nalazista i lezista kvalitetnog mrkog uglja koja pripadaju severnom delu senjsko-resavske grupe basena i iznose oko 3 miliona tona.Eksploatacija mrkog uglja u rudniku "Jasenovac" obavlja se od 1955. god.

    Opstina zagubica i podrucje Homolje sa ocuvanim prirodnim bogatstvima, koja predstavljaju harmoniju veoma privlacnih ambijentalnih vrednosti kao sto su reljefni oblici, ocuvane sume, cisti vodotokovi, terminalni izvori i vrela, od kojih su mnogi prave prirodne retkosti, kao i vise kulturno-istorijskih spomenika, ima sve predispozicije da preraste u turisticki centar istocne Srbije. Prirodni motivi, prirodne retkosti i zdrava hrana predstavlja osnov turisticke ponude ovog dela istocna Srbije.Vrelo Mlave po svojim karakteristikama predstavlja pravu retkost, jer je do sada ispitana dubina izvorista oko 74 m.Nalazi se na periferiji zagubice ispod severnih padina Beljanice, na nadmorskoj visini od 312m. Vrelo ima izgled manjeg jezera i u stvari predstavlja potopljenu vrtacu okruzenu planinskim uzvisenjima Kondzila i vrelske padine.Krupajsko vrelo nalazi se na nadmorskoj visini od 220m.Smesteno je u ataru sela Milanovca, a od Krepoljina je udaljeno oko 10km.Ima izgled manjeg jezera i spada u grupu kraskih vrela. Vrlo sa okolinom predstavlja veoma privlacan prirodni kompleks koji se u znacajnoj meri moze staviti u sluzbu razvoja turizma.Pecine su podzemno blago Homolja, njegova netaknuta i malo poznata lepota je velike vrednosti.Oko 40 delimicno istrazenih speloloskih objekata-Pogodna pec,Velika i Mala Strogrina pec. izvor www.laznica.com

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 6 2/12/2013

  • Homolje danas, migracija mladih i telekomunikaciona infrastruktura

    U periodu od 2000-2005 primeena je vrlo velika tendencija migracija iz Homolja ka veim gradskim centrima i inostranstvu. Velikim delom mladi se poput mladih iz cele Srbije odluuju za naputanje domovine zarad boljih uslova ivota i rada u inostranstvu.Ovo je do skora bio bespovratan proces. U nedostatku adekvatnog obrazovanja, modernih kulturno opravdanih i ispravnih uzora, loe interne putne mree, loih veza sa ostalim delovima nae zemlje u bilo kom pravcu (podsetimo, Homolje je dolina zatvorenog tipa okruena visokim vencima), loe telekomunikacione infrastrukture, pa samim tim i u tom vidu nemogunost kontakta i povezivanja sa spoljanjim svetom mladi se odluuju za po njima jedino preostalo reenje odlazak.

    Pored nabrojanih loih uslova za ivot, brojne druge ponekad banalne situacije odvraaju mlade od ostanka ovde. Nedostatak adekvatnih radnih mesta u struci, slabije srednjekolsko obrazovanje, malo kulturnih i zabavnih dogadjaja, nedostatak industrijske proizvodnje (opet radna mesta), kao i agrarno industrijske proizvodnje se ini kao nepremostiva prepreka.Sa druge strane tendencija postoji da se nastala situacija pozitivno rei to pre.U susret prispeu u EU.

    Mi smo odluili da na najbri mogui nain, uz podrku Optine agubica reimo jedan od navedenih problema telkomunikacije i internet. Samim ostvarenjem ovog projekta otvaraju se mogunosti za nova radna mesta, razvoj same Optine, moderni princip rada strunjaka od kue (SOHO) ili malih lokala jeftinih za odrzavanje, iju tendenciju primeujemo u Zapadnoj Evropi, posebno u Nemakoj (Velike firme premetaju svoje office resurse u mirnija, zdravija mesta za rad gde e im se komunikacija i kooperativni, timski rad odvijati nesmetano zahvaljujui jakim i brzim internet, glasovnim i video vezama). Po nama ovo pitanje je najlake, najbre i najjeftinije za reavanje. U daljem tekstu emo obrazloiti i zato.

    Problemi Telekomunikacione mreeOd maja tekue godine Telekom je izgubio pravo monopola na telekomunikacije i telekomunikacioni saobracaj u Srbiji.Trenutno stanje telkomunikacione infrastrukture u Homolju se moe opisati kao oajno.Instalirano je negde oko 2000 fiksnih telefonskih brojeva od kojih je polovina na PCM-u (korienje istih

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 7 2/12/2013

  • bakarnih parica za vie telefonskih brojeva po principu modulacije elektr. signala i sprovodjenje kroz iste kablove - samo moderniji `dvojnik`) te je sa tom injenicom ogranienje dial-up brzine prenosa podataka u proseku od 33.600 do 51.000 kbps-a. Ako ste se naekali u banci da proradi sistem znate bukvalno na ta mislimo.Veza sa Optikim instalacijama koje Telekom ima od Petrovca na Mlavi se odvija putem radio refleksnih releja (na slici). Ovaj vid komunikacije je vrlo ogranien i esto zavisi od vremenskih prilika i konfiguracije terena.Po nezvaninim podacima Telekoma postavljanje optikog kabla do agubice je proglaeno za neisplativu investiciju i pitanje je da li e uopte biti realizovano.

    Mogue reenje, ponudjeno po ovom projektu sa nae strane je uvodjenje nezavisnog satelitskog voice/internet linka velike propusne moi koji e zadovoljiti potrebe svih pravnih lica i celokupnog stanovnitva Homolja.

    Medjusobno povezivanje homoljskih naselja e se realizovati takdoje beino i to:posebna mrea za Optinu agubica sa svojim SAT linkom, uz rezervnu mreu, posebna mrea za pravna lica i trea komercijalna mrea za stanovnitvo.

    Moderna beina tehnologija koja izjednaava beinu i optiku tehnologiju/propusnu mo - WiMAX e biti dostupna u Srbiji od 01.avgusta 2006. Samim tim, nakon ostvarenog projekta beinih poprenih mrea Homolja, pored satelitskog linka bie dostupna kao alternativa za povezivanje sa internetom ili servisima za prenos glasa i videa. Na tim je ve u pregovorima o saradnji sa renomiranom srpskom firmom za telekomunikacije koja e imati ekskluzivno pravo za uvodjenje ove tehnologije na teritoriji cele Srbije.

    Realizacijom ovog projekta Optina agubica dobija osnovno usavravanje telekomunikacionih veza na nivou Optine,

    razvoj infrastrukture, uvodjenje viestrukih sistema povezivanja koji su ispred svoga vremena, nevezani za kvarove, vremenske uslove, neadekvatno korienje.

    Nezavisni Paralelni sistemi(ili nezavisne paralelne mreze preko jednog beinog sistema)

    Ultrabrzi internet za celo Homolje

    Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

    Povezivanje kompjutera (iano, beino izmedju zgrada 128bitna zatitna enkripcija podataka) Optine agubica u kompletnu, zatienu mreu

    Medjusobno Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, (u daljem tekstu MZ - Mesne Zajednice, MK Mesne Kancelarije) radija

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 8 2/12/2013

  • Homolje, Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra ako postoji potreba za time. Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra na brzi internet.

    tehnika podrka klijentima (nova radna mesta)

    odrzavanje infrastrukture unutar mree

    tehniko odrzavanje celokupnog sistema

    izrada i odravanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistem odgovora na predloge zahteve ili albe gradjana u roku od od 24h) preko posebnih internet stranica

    Povezivanje u mreu optinskog informacionog centra sa objedinjenim uslunim delatnostima dostupnih u lokalu kao i u svetu (preko web(internet)baziranog interfejsa) i to pruanje usluga, potvrda izvoda prijem albi i zahteva iz domena opstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma, direkcije za razvoj, komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva, decije i zdrastvene zatite, penzija, osiguranja, uvida u birake spiskove, na slanje i primanje dokumenata nivou Optine i krajnjeg korisnika.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 9 2/12/2013

  • NAIN UMREAVANJA

    slika 1. topologija mreze

    Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da je redno umrezavanje najbre i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u sluaju kraha

    jednog kompjutera u rednoj mrei prekida ceo sistem mree. umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjuteri u

    mrezi povezani na jedan ili vise centara i ne zavise jedan od drugog. tree, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije, a odlikuju

    ga vee brzine prenosa podataka poput redne mree sa sigurnou podataka sistema zvezda. Ovaj sistem je praktino non-stop stabilan, njega mogu da poremete samo vee materijalne nesree ili katastrofe.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 10 2/12/2013

  • Mi smo odluili da vam ponudimo trei kombinovani sistem kao osnovicu mree sa sistemom zvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.iano povezivanje unutar institucija Optine agubica bie po principu zvezda

    ta mi nudimo

    Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

    Povezivanje kompjutera(iano, beino izmedju zgrada 128bitna zatitna enkripcija podataka) Optine agubica u kompletnu, zatienu mreu

    Medjusobno Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra na internet.

    Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnih centara, kola, Opstinskog usluznog centra i internet caffea i Zdravstvenog centra na brzi, sirokopojasni internet,

    tehnicka podrska klijentima odrzavanje infrastrukture od do i unutar mree? tehnicko odrzavanje celokupnog sistema izrada i odravanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistem odgovor

    na predloge zahteve ili albe u roku od za 24h) preko posebnih internet stranica Povezivanje u mrezu opstinskog informacionog centra sa objedinjenim usluznim

    delatnostima dostupni u lokalu kao i u svetu (preko web(internet)baziranog interfejsa) i to pruzanje usluga, potvrda izvoda prijem zalbi i zahteva iz domena opstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma, direkcije za razvoj, komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva, decije i zdrastvene zastite, penzija, osiguranja, uvidjaja u biracke spiskove, dotacijama i premijama na nivou osptine i krajnjeg korisnika.Kompletni sistem po principu klju u ruke

    1 sector wide sistem optinske mrene infrastrukture (zansnovanoj na irokopojasnoj widebroadband) mrei wiMax od 50 do 540 MBS (to jest od 7.14 mb u sec. do 77.14 MB po sec.) protoka podataka sa kojim bi se ispunio preduslov za nesmetanu trenutnu komunikaciju na nivou Optine sa mesnim kancelarijama, to ini zaetak i ostvarivanje projekta Elektronskih sela (e-village, e-community)i ostvarenje sistema elektronskog-upravljanja (E-goverment). U seditu Optine u agubici bi se montirao server sistem sa administrativnim nadzorom i uz posebno napisan program za novi vid moderne interne komunikacije i razmene podataka (izvoda, uplata,elektronskog slanja i preuzimanja potvrda, izvoda i dokumenata sa udaljenih lokacija) podnoenje dnevnih izvestaja o produktivnosti i radu od strane

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 11 2/12/2013

  • efova MK direktno Optinskoj upravi.Obezbedjujemo software koji je potreban za funkcionisanje celokupnog sistema. Nadzor celokupne mree i aktivnosti MK od strane Optinske uprave.

    Odredjuje se jedan superadministrator npr. predsednik opstine odredjuje posebno obueno lice za to koje e imati vrhunske privilegije i kome e svi podaci biti dostupni. Mogunost elektronskog zahteva potrebnog dokumenta, prepisa ili albe od strane gradjana po sistemu odgovor za 24 h. Zahtevani dokument se moe pripremiti nakon provere, zakazati sastanak, poslati putem pote ili kurira i dodatno naplatiti taksu za dodatnu uslugu.A samim time sistem doprinosi i smanjenju trokova Optine.

    VPN mreu

    1 sector small sistem povezivanje nezavisnom mrezom mesne zajednice sa centralnim upravljackim sistemom VPN- povezivanje skola homolja u mrezu i na internet- povezivanje medicinskih centara i ambulanti homolja u mrezu i priprema za ZISzdravstveno informacioni sistem sistem pametnih kartica / knjizica sa kompletnom knjigom bolesti i lecenja pacijenta, prepisanih lekova i primljenih terapija

    Umreavanje svih optinskih kompjutera i po potrebi institucija javnih preduzea od vanosti Optini u jednu intranet (ogranienu unutranju) mreu.u slucaju realizacije celog projekta ovaj paket je besplatan

    VOIP(Digitalni telefoni) unutar opstine razgovor kao i razgovor na nivou drzave i sa inostranstvom za 10 puta jeftiniju cenu od standardne fiksne telefonijeSta je VoIP?Skracenica VoIP znaci "Voice over Internet Protocol" ili u slobodnom prevodu "Telefoniranje preko Interneta".

    Komercijalno: VoIP omogucava korisnicima novi vid telefonije i cene VoIP razgovora su od 6-10 puta manje nego koristeci standardne telefone. Cinjenica da se medunarodni telefonski razgovor tarifira kao poziv u lokalu, dovoljna je da opravda isplativost VoIP-a.Tehnicki: Analogni signal (ljudski glas) se kodira u kompresovani digitalni i kao takav se alje preko interneta, na drugom kraju se vrsi dekodiranje digitalnog u analogni. Konkretno usluga koja parira telekomovoj, takodje se moe iskoristitiza uvodjenje novih brojeva telefona za gradjane koji vie godina ekaju na iste.vie o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

    Povezivanje vec umrezenih (beino, na nivou Optine) klijenata sa internetom ultrabrzom mrezom (poput ADSL-a) bez kablova, bezicno

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 12 2/12/2013

  • download 1024 kbps upload 512 kbps mogucnost nadzora internet aktivnosti radnika, zabrana pristupa nelegalnom sadrzaju, kockarnicama, porno stranicama itd.

    SITUACIONI PREGLED, PLAN I PRVI KORACI PRVE FAZE

    Glavni link Zagubica-Laznica 3.9 km 44.233 21.817 471 m backbone main (kima mreze) agubica-Laznica Backbone second Zagubica-Osanica Backbone spare triangle Laznica-Zagubica-Osanica rezervna mreza u slucaju otkazivanja celokupne glavne mreze preuzima njenu funkciju i zadrzava osnovne funkcije i omogucava jos uvek punu komunikaciju unutar mreze i preko SAT-linka

    U tabeli je prikazana medjusobna udaljenost od osnovnog Sector sistema(backobne Zagubica-Laznica) vazdusnom linijom (km)

    Naziv naselja Udaljenost Region geo.sirina geo.duzina n.visinaSeliste 2.3 homolie 44.250 21.800 416m

    Zagubica 3.9 homolie 44.200 21.800 354mMilatovac 4.4 homolie 44.250 21.767 337mVukovac 6.9 homolie 44.250 21.733 374mSuvodol 7.6 homolie 44.200 21.733 294mJosanica 9.7 homolie 44.283 21.717 459mOsanica 14.8 homolie 44.283 21.933 504m

    Krepoljin 27.0 homolie 44.26 21.6 420Ribare 13.7 homolie 44.274 21.71 430

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 13 2/12/2013

  • slika zemaljskog linka za dvosmerni sat.internet

    Svi planovi, karte i podrobniji podaci su navedeni u dodacima

    grafiki prikaz pokrivenosti satelitima Eutelsat i Hotbird

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 14 2/12/2013

  • ROKProjekat e se odvijati u dve fazeGORNJA DOLINA LINK AGUBICA-OSANICA-LAZNICA, internet rok maj-septembar 2006.DONJA, Krepoljinska DOLINA septembar 2006 mart 2007.

    Projekat sastavio Damir Serbanovic homeland studio homolie internet developing team laznica-promet d.o.o

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 15 2/12/2013

  • DODATAK 1: MAPA BEINE MREE OPTINE AGUBICA

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 16 2/12/2013

  • gde je:mainbackbone(stub mree) zadebljani pravac Laznica-agubica-Ribarsko Brdo Osanicasporedne prikljune mree tipa zvezda - tanke linije koje se pruaju iz pravaca naselja

    DODATAK 2:KAKO FUNKCIONIE SATELITSKI INTERNET

    KAKO UOPSTE FUNKCIONISE SATELITSKI INTERNET Kako uopste da se povezete na Internet osim preko dial-up modema analogne telefonske linije ako ste suvise daleko od telefonske kompanije i optickog kabla za pristup DSL, aDSL i li hDSL ili kablovskom internetu? Satelitski Internet pristup je vredan razmatranja. Ovaj vid komunikacije je idealan za ruralna podrucja kojima treba brzi i sirokopojasni Internet. Satelitski Internet ne koristi uopste telefonske kablove ili kablovsku mrezu za povezivanje na mrezu, ali umesto toga koristi satelitsku antenu za dvosmernu(upload i download) data komunikaciju.Posebna povoljnost je sto se ovakav vid interneta moze podeliti izmedju korisnika velike mreze . Brzina Uploada je oko 100 - 500 kbps po kroisniku dok je brzina Downloada od 1 do 10 mbs. Kable i DSL imaju,teoretski, malo vece brzine,ali satelitski sistemi su oko 10 puta brzi od normalne modemske brzine.

    Firme koje nude dvosmerni satelitski internet u USA i zapadnoj Evropi su StarBand, Pegasus Express, Teledesic and Tachyon.

    Dvosmerni satelitski Internet se sastoji od:

    * Zemaljska SAT antena * dva modema, uplink i downlink * Koaksijalni kabl izmedju antene i modema

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 17 2/12/2013

  • Dvosmerni satelitski Internet koristi Internet Protokol (IP) i multicasting tehnologiju, koja znaci vise od 5,000 komunikacionih kanala (korisnika) koji mogu biti usluzeni preko satelita. IP multicasting salje podatke sa jedne tacke na vise tacaka (u isto vreme) tako sto ih kompreusje i salje naizmenicno u paketima. Kompresija smanjuje velicinu data paketa i bandwidth (sirinu mreze). Obicno dial-up zemaljski sistemi imaju limitirani bandwidth lkoji sprecava multicasting ove velicine, ali ne i satelitski iternet.

    Zato, ako ste vi u ruralnom podrucju i zelite sirokopojasni,nezavisni, sigurni i nadasve brzi pristup internetu, satelitski Internet je prava stvar za vas!

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 18 2/12/2013

  • DODATAK 3: BEINE RAUNARSKE MREE

    Mobilna telefonija je ve dugo svuda oko nas. Da li nas neto slino u blioj budunosti eka i na polju raunarskih mrea ? Beina komunikacija postaje sve zastupljenija i na tom polju, a trend rasta e biti jo izraeniji. Glavni razlozi za to su usvajanje IEEE 802.11 standarda za beini Ethernet (Wireless Ethernet), njegovo prihvatanje od ogromne veine proizvoaa, kao i znaajan tehnoloki napredak po pitanju brzine i pouzdanosti beine komunikacije. Poto je u pitanju nova i jo nedovoljno poznata tehnologija, kod korisnika je, s jedne strane, prisutno nepoverenje, a sa druge nerealni zahtevi i oekivanja. Ovim tekstom elimo da vam pribliimo svet Wireless LAN mrea (WLAN) i da odgovorimo na najea pitanja i nedoumice u vezi njih. Ta pitanja se obino odnose na mogunosti primene, na nain integracije beinih mrea u postojee oiene mree, na to od ega zavisi maksimalni domet kao i kolika je sigurnost komunikacije.

    STANDARDI

    Iako su ranije postojale alternative, danas se IEEE 802.11 standard apsolutno nametnuo na tritu. To treba pozdraviti jer za to postoje dobri razlozi, a i korisnici e imati manje briga u vezi meusobne kompatibilnosti opreme od razliitih proizvoaa. Samo u sluaju izuzetno specifinih i i retkih primena, reenje treba traiti van okvira IEEE 802.11 standarda.Da bi smo razumeli mogunosti dananjih WLAN-ova moramo se detaljnije pozabaviti IEEE 802.11 standardom. Kao i iroko rasprostranjeni 'oieni' Ethernet standard IEEE 802.3, tako i Wireless Ethernet IEEE 802.11 obrauje prva dva od ukupno sedam nivoa ISO/OSI modela povezivanja - fiziki nivo (PHY - Physical Layer) i nivo veze (MAC - Media Access Control Layer). Kod Wireless Ethernet-a fiziki nivo vie nije UTP, BNC ili fiber optiki kabl ve etar kroz koji se emituju infracrveni ili radio talasi. Infracrvena (Infrared - IR) tehnologija se danas izuzetno retko koristi za WLAN komunikaciju tako da se njom neemo baviti. Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu uestanosti koji je svuda u svetu prihvaen kao opseg za ije korienje nije potrebna nikakva dozvola. ISM u stvari ine tri opsega frekfencija: 902 - 928 MHz, 2.400 - 2.483,5 MHz i 5.728 - 5.750 MHz. Od njih se, u ovom trenutku, najee koristi opseg oko 2.4 GHz, mada treba oekivati i sve veu primenu opsega oko 5.8 GHz. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum modulacije proirenog spektra koje signal rasprostiru po irokom opsegu frekfencija i koje su dovele do prave male revolucije. Nije ni udo, jer one omoguuju da

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 19 2/12/2013

  • vie korisnika istovremeno deli isti frekfentni opseg bez meusobne interferencije, i pruaju mnogo veu otpornost na smetnje i prislukivanje od modulacija 'uskog' spektra. Umesto da se signal velike snage alje preko malog frekfentnog opsega, pokazalo se da je mnogo bolje slati signal male snage preko irokog frekfentnog opsega. Ukoliko na nekoj frekfenciji iz opsega postoji snana smetnja, verovatnoa da e se poslata informacija tano primiti je neuporedivo vea zato to e najvei deo signala biti preneen, a da smetnja nee imati nikakav uticaj na njega. Takoe, ne treba mnogo objanjavati zato je neuporedivo tee priskukivati signal koji je razasut preko prilino irokog opsega frekfencija i uz to ima veoma malu snagu. U prilog tome, recimo da je ova tehnologija razvijena jo pre oko 50 godina i to za vojne primene sa ciljem da bude maksimalno otporna na ometanja, interferenciju i prislukivanje.

    TEHNIKE MODULACIJE

    Postoje dve osnovne tehnike koje se koriste kod WLAN-ova: tehnika 'skakanja' signala po frekfentnom opsegu (Frequency Hopped Spread Spectrum - FHSS) i tehnika irenja signala direktnom sekvencom (Direct Sequence Spread Spectrum - DSSS). Ponekad, ali izuzetno retko, koriste se i njihovi hibridi.Tehnika irenja signala direktnom sekvencom (DSSS) je danas najvie koriena Spread Spectrum tehnika. Kod nje se signal kombinuje sa pseudo-sluajnom numerikom sekvencom poznatom kao Barkerov kod koja se sastoji od 11 'chip-ova' ('chip' je identian bitu, s tim to ne prenosi nikakvu informaciju). IEEE 802.11 insistira na korienju iskljuivo Barkerove sekvence jer je to uslov meusobne kompatibilnosti. Na poetku, Barkerov kod se fazno modulie korienjem BPSK (DSSS na 1 Mb/s) ili QPSK (DSSS na 2 Mb/s) modulacije. Zatim se, korienjem XOR funkcije, kombinuje sa signalom. Rezultat je tok podataka brzine 11 Mb/s i signal koji se prostire po 11 puta irem spektru. Poto je se i amplituda signala takoe smanjuje za isti faktor, ukupna snaga signala ostaje nepromenjena. Vano je to se i eventualne smetnje smanjuju 11 puta. Na prijemu, signal se demodulie i poslati podaci se regeneriu. Maksimalna snaga emitovanog signala je ograniena na 100mW u Evropi (kao najslabiji mobilni telefoni) i do 1000mW u USA. Tipina snaga ureaja koji se mogu nai na tritu je oko 50mW to je ispod nivoa uma. Kod DSSS modulacije ISM opseg se moe podeliti na 13 potpuno nezavisnih kanala bez ikakve meusobne interferencije. To znai da u istom prostoru moe raditi 13 WLAN DSSS potpuno nezavisnih mrea. Takoe, mogue je da vie WLAN mrea koriste isti kanal ali to zavisi od poloaja Wireless stanica, snage emitovanja i dr. Napomenimo da postoje minimalne razlike u granicama ISM opsega i broju kanala u par zemalja. DSSS tehnologija se koristi i kod GPS satelitske navigacije kao i kod CDMA celularnih telefona.Tehnika skakanja signala po frekfentnom opsegu (FHSS) se bazira na potpuno drugom principu. Frekfencija na kojoj se signal emituje se neprestano menja, tj. signal skae po celom spektru i to po odreenoj pseudo-sluajnoj funkciji. Prijemnik je podeen da prati promene frekfencije sa koje predajnik emituje. Ako na nekoj frekfenciji postoje smetnje koje ometaju komunikaciju, podaci e biti poslati ponovo kada sistem skoi na drugu frekfenciju koja je slobodna od smetnji. IEEE 802.11 daje slobodu kod izbora perioda posle koga se vri skok na drugu frekfenciju, ali se u praksi koristi 2.5 ili vie skokova u sekundi. irina spektra po kome signal skae kod FHSS tehnologije je 1 MHz, tako da se ISM opseg moe podeliti na 79 nezavisnih kanala. U okviru kanala signal skae po ak nekoliko hiljada razliitih frekfencija. Stoga vie FHSS ureaja moe raditi u istom prostoru ali su zbog velike snage signala meusobne interferencije ipak verovatnije nego kod DSSS-a. Po IEEE 802.11 standardu i kod DSSS i kod FHSS modulacije moe se ostvariti komunikacija na brzini od 1 ili od 2 Mb/s. U toku prole godine standard je dopunjen i brzinom od 11 Mb/s ali je ona mogua samo sa DSSS modulacijom. Od samog nastajanja IEEE 802.11 standarda vodi se diskusija oko uporeenja DSSS i FHSS modulacija. Znaajna prednost u maksimalnoj brzini komunikacije i nia cena DSSS ureaja e doneti konanu prevlast DSSS modulacije, mada e i FHSS ureaji imati svoje mesto na tritu jo neko vreme. Zajedniki razvoj velikog broja proizvoaa doveo je do pojave DSSS ureaja na 11 Mb/s, a ve su razvijeni i standardi za brzine od 20 i 30 Mb/s. ak i proizvoai koji su tradicinalno bili vezani za FHSS ureaje ve odavno nude i DSSS opremu s tim to se po pravilu radi o OEM proizvodnji sa par tajvanskih firmi.

    RAZLIKE U ODNOSU NA OIENI ETHERNET

    Zbog drugaije prirode fizikog medijuma i na nivou veze postoje razlike u odnosu na oiene mree. CSMA / CD metoda koja se koristi u oienim Ethernet mreama je ovde nepraktina jer je otkrivanje kolizija kod radio signala mnogo tee. Naime, stanica koja emituje signal, zbog jednosmernosti radio komunikacije, nema nain da otkrije da li je moda dolo do kolizije. Osnovna metoda pristupa je stoga malo modifikovana i zove se Distributed Coordination Function (DCF) koja koristi Carrier Sense Multiple Access / Collision Avoidance (CSMA / CA), a ne Collision Detection (CD) metod. Radi se o tome da stanica oslukuje da li je medium slobodan za emitovanje i ako jeste, poinje sa emitovanjem signala ali posle nekog sluajnog vremenskog intervala. To znaajno smanjuje verovatnou kolizija jer spreava da vie stanica pone u isto vreme sa emitovanjem u trenutku kada su otkrile da je medijum slobodan. Da bi se dobila efikasnija komunikacija koriste se CTS i RTS signali. Na poetku komunikacije poiljalac alje RTS signal kojim za neki vremenski period rezervie medijum i obavetava primaoca da ima paket za njega, naravno ukoliko je primalac u okviru dometa. Ukoliko se ne radi o ad-hoc mrei, neke stanice

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 20 2/12/2013

  • nee uti RTS signal. Meutim, Acess Point u WLAN-u alje tada CTS signal koji e ovog puta sigurno doi i do primaoca kao i do svih drugih radnih stanica ime im se stavlja do znanja da je medijum rezervisan i da e emitovanje uskoro zapoeti. Kada je u pitanju adresiranje spomenimo da IEEE 802 ema adresiranja duine 48 bita je primenjena i u IEEE 802.11 standardu to ga ini kompatibilnim sa drugim standardima 802 familije u koje spada i klasini Ethernet.

    PITANJE SIGURNOSTI

    Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljanih kada su u pitanju WLAN mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojni analitiari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju WLAN mree sigurnijim od klasinih oienih mrea. Za to postoje veoma jaki argumenti, a ne zaboravimo da i oiene mree imaju svoj beini deo, tj. da emituju zraenja iji intenzitet nije mali, naroito kod dananjih UTP mrea. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN i WLAN mrea potiu od razliitog fizikog nivoa. Neemo se ovde baviti brojnim ranjivostima oienih LAN mrea ve emo ukratko obraditi nekoliko sigurnosnih mehanizama koje su na raspolaganju kod WLAN-ova, a koji se ne sreu u 'oienom' svetu. Spomenimo ponovo da sama Spread Spectrum tehnologija, kao to smo rekli, garantuje visok stepen sigurnosti. Pored nje mnogi Wireless ureaji imaju ugraene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standarno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korienju kljua i RC4 algoritma za kriptovanje. Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupati WLAN-u. Kriptovanje se neuporedivo lake implementira kod WLAN-ova to je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvoaa specijalizovanih za WLAN Security softver. Da bi neko pristupao WLAN mrei mora imati informacije o radio opsegu, korienom kanalu i podkanalu, sigurnosnom kljuu i password-ima za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo vie podataka nego kod klasinih oienih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim. Kao zanimljivost, za kraj spomenimo i da Infrared komunikacija prua ultra sigurnost na fizikom nivou jer IR talasi ne prolaze kroz vrste prepreke kao to su zidovi. To smanjuje broj moguih primena ali garantuje da se u okviru jedne prostorije moe formirati IR mrea koja e biti savreno izolovana od spoljnog sveta.

    OPREMA I NJENE PRIMENE

    U okviru WLAN-ova koriste se Wireless mrene ISA, PCI ili PCMCIA kartice i Wireless pristupne stanice (Access Point). Wireless mrena kartica je po svemu slina 'klasinim' mrenim karticama osim to umesto konektora za kabl, ima konektor za antenu. Za sve vie nivoe umreavanja, i 'klasina' i Wireless mrena kartica se ponaaju identino i potpuno transparentno. Access Point nije beini hab, ve bi smo mogli da ga definiemo kao brid izmeu LAN i WLAN mree. On, dakle, ima LAN port (po pravilu Ethenet) i WLAN port, tj. prikljuak za antenu. Slui da Wireless radne stanice pristupaju oienoj mrei, i obratno da korisnici iz oiene mree pristupaju WLAN-u. Spomenimo da se Access Point moe koristiti i kao 'eksterna' Wireless mrena kartica za umreavanje samo jednog raunara u WLAN.Postoje dve osnovne topologije ili tipa Wireless Ethernet mrea. Prva je tzv. 'ad-hoc' ili peer to peer mrea koju ine samo Wireless radne stanice. Svaka stanica moe direktno komunicirati sa bilo kojom drugom stanicom u okviru WLAN-a. Maksimalan broj radnih stanica u WLAN-u je toliki da se u praksi teko moe dosegnuti. Ad-hoc mree se brzo instaliraju, mobilne su i esto su privremenog karaktera. Druga tip Wireless Ethernet mree je tzv. infrastrukturna u kojoj Wireless radne stanice komuniciraju preko Access Point-a, bilo meusobno, bilo sa radnim stanicama u oienoj mrei. Tu se javlja i pitanje 'roaming'-a koje nam je poznato i iz mobilne telefonije, a predstavlja prelazak Wireless stanice sa jednog Access Point-a na drugi.

    ANTENE I DOMET

    Domet Wireless ureaja zavisi od antena koje se koriste. Po irini ugla emitovanja postoje dva tipa antena. Prve su omni - direkcione antene koje signal emituju svih 360 i omoguuju point to multi-point komunikaciju. Nije neophodna optika vidljivost ali se domet znaajno smanjuje zavisno od prepreka. Eksterne omni antene imaju pojaanje i do 15dB s kojim se postie domet i do 10 - 20km. Dobra strana je to se sa ovakvim antenama mogu pokriti itava podruija i umreiti svi mobilni ili stacionarni korisnici i cele LAN mree koje se nalaze u okviru dometa. Jedan od pravaca razvoja Wireless Etherneta je i Internetu pristup baziran na ovome principu. Pokrivanje celih podruija je pria za sebe, tu postoje posebne metode za merenje snage signala u pojedinim delovima, potrebno je iskustvo u vezi refleksije i difrakcije signala na preprekama i dr. Loa strana omni antena je to se signal razbacuje na sve strane, pa ga moe primati i onaj ko nebi trebalo. Zato je ipak preporuka da se koristiti vie usmerenih antena spojenih na ureaj preko tzv. antenskog splitera. ISM opseg kod nas nije previe korien a izbegavanje omni antena tamo gde je to mogue garantuje da e tako biti i u budunosti. Wireless kartice i Access Point-i se standardno isporuuju sa malim onmi - dipol antenama iji je domet na otvorenom oko 250m, dok je u zatvorenom 50 - 150m zavisno od tipa objekta. Drugi tip antena su uni - direkcione (usmerene) antene koje obino imaju ugao emitovanja od 10 do 70 i prvenstveno su namenjene za point to point vezu, mada naravno mogu raditi i point to multi-point. Mogu imati i dosta velike snage emitovanja od preko 20dB, pa samim tim i vei domet koji see do nekoliko desetina kilometara. Kod usmerenih antena, po pravilu, je neophodna optika vidljivost. Najvei domet koji se moe postii je oko 60-70 km, a korienjem odreenih tehnika i vie. Na tako velikim rastojanjima usmeravanje antena postaje sloen zadatak koji zahteva posebnu aparaturu i obuen kadar. Spomenimo samo da se na ovakvim rastojanjima mora raunati i na efekte kao to je zakrivljenje Zemljine lopte to povlai neophodnost montae antena na visoke objekte. Mogu se koristiti i tzv. repeating stanice, tj. jedan link se moe realizovati u nekoliko skokova posebnih linkova. Koje je antene optimalno koristiti zavisi od konkretne primene i topologije terena. Postoji dosta pratee opreme za antene koja je esto veoma korisna i preporuljiva. Pomenuemo zatite od elektrinih pranjenja (Lightening Protection) koje je veoma poeljno koristiti ako se antena montira na mesto koje nije dobro zatieno gromobranom. Interesantni su i ve spomenuti antenski spliter-i (Antenna Splitter) koji omoguavaju da se na jedan Wireless ureaj spoji nekoliko antena.

    IZNENADNA PONUDA

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 21 2/12/2013

  • Cisco, 3Com, Nortel, Cabletron i druge velike firme na polju raunarskih mrea su se takoe ve ukljuile u trku i, skoro preko noi, poele da nude svoja Wireless Ethernet reenja. Metod za to je jednostavan i sastoji se u kupovini malih firmi specijalizovanih za Wireless Ethernet ili u OEM proizvodnji. Budunost IEEE 802.11 standarda je time zagarantovana, a pred korisnicima je sve tea dilema oko izbora optimalne tehnologije - Wireless Ethernet ili razni xDSL-ovi, ISDN, Frame Relay i dr. Wireless Ethernet je danas potpuno zrela tehnologija, nezamenljiva u mnogim sitacijama kao to su instalacija mree u istorijskim objektima pod zatitom drave, zatim na mestima gde je postavljanje kablova teko, preskupo ili ak nemogue ili pak tamo gde se mrea mora instalirati brzo ili gde korisnici moraju biti mobilni. Wireless Ethernet esto predstavlja najjednostavnije i najoptimalnije reenje jer jedna Wireless kartica nekada moe zameniti stotine metara fiber optikog kabla i sve peripetije oko njegovog postavljanja. Ono to je sigurno je da e klasine oiene LAN mree jo dosta dugo biti dominantne, ali da e udeo WLAN-ova naglo rasti i da e se stvari u budunosti verovatno preokrenuti. S obzirom na poveanje brzine Wireless Ethernet-a postavlja se pitanje isplativosti dodatnih ulaganja u kabliranje kategorija 6 i pogotovu kategorije 7 (koje, uzgred budi reeno, jo zvanino nisu ni usvojene). Dok se iskoriste potencijali usvojenog standarda za kategoriju 5E koji podrava i Gigabit Ethernet 1000Base-T mree na 1000 Mb/s, doi e do napredka Wireless Ethernet-a koji sada teko moemo predvideti i koji e moda potpuno potisnuti oiene mree.

    DODATAK 4: DETALJNIJE O NOVOJ VOIP TEHNOLOGIJI (Voice Over Internet Protokol Prenos Glasa preko internet protokola)

    VOIP

    Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju- Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone)- Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone)- Mogucnost telekonferencija (istovremeni poziv na vie telefona)- Istovremeno slanje podataka (Tekst,Grafika,Video...)

    Prelazak klasicne telefonije na IP mree obecava nam u buducnosti manje trokove telefoniranja i primenu novih aplikacija. Ovaj prelazak, takode, predstavlja i izazov da se na pravi nacin ukomponuju dve potpuno razlicite tehnologije i filozofije. Poto se osnovne postavke u voice i data svetu znacajno razlikuju, njihovo spajanje predstavlja znacajan problem za mrene operatere kojima je cilj da prue visok kvalitet voice usluga na koji smo i navikli. Zbog toga je prenos govora preko IP mrea (VoIP) trenutno vrlo aktulena tema medu IT profesionalcima. Ovaj clanak ima nameru da prui informaciju o tome ta je neophodno ispuniti da bi se pruio visok kvalitet prenosa govora putem paketnih mrea, kao i da ukae na neke strategije za njegovo postizanje, cak i na zaguenim mreama.vise o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 22 2/12/2013

  • VoIP mrea se cini sloenom jer ukljucuje i voice i data komponente. Ranije su ove dve tehnologije koristile potpuno razlicitu filozofiju, odvojenu infrastrukturu i imale razlicite operatere. Mree za prenos govora su oduvek bile odovjene od mrea za prenos podataka, jer je prenos govora zahtevao potpuno drugacije karakteristike mrea.Mree za prenos govora rade na principu komutacije. Saobracaj na ovim mreama je osetljiv na kanjenje i smetnje. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti (99,999%), zbog prirode govornih komunikacija. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljen opseg u mrei tako da se kanjenje vrlo retko javlja kao problem.Mree za prenos podataka rade na principu paketnog prenosa. Prenos podataka je relativno neosetljiv na kanjenje i diter, ali je nedopustiv gubitak podataka. Kada su u pitanju podaci filozofija je drugacija. Glavna preokupacjija je da se podaci pouzdano prenesu putem nepouzdanih medija, bez obzira na kanjenje. U svetu prenosa podataka opseg na mrei se uvek deli i zato su zaguenja i kanjenja vrlo cesta.Faktori koji uticu na kvalitet prenosa podataka su sasvim drugaciji od onih koji uticu na prenos govora. Na primer, na podatke, koji su "bursty" (u jednom trenutku alju se i primaju na citavom opsegu komunikacijskog kanala, a u drugom koriste samo mali deo opsega) kanjenje generalno i ne utice. S druge strane na kvalitet prenosa govora, koji je semplovan, kodiran i emitovan konstantnom brzinom uticu cak i vrlo mala kanjenja.Pri tome, ukoliko se izgubi mali deo paketa podataka prilikom prenosa to nece znatno uticati na kvalitet preneenog govora. Medutim, manji gubitak podataka u prenosu moe dovesti otecenja fajla ili PC aplikacije (koja se prenosi paketima podataka). U pojedinim situacijama, uvodenje VoIP-a na mreu koja radi vrlo efikasno prilikom prenosa podataka, moe rezultirati loim kvalitetom govornog signala.Kriticni faktori koji uticu na kvalitet prenosa VoIP su: kanjenje, diter i gubitak paketa. Radi obezbedenja dobrog i pouzdanog nivoa prenosa govora, mrea mora zadovoljiti bar minimalne vrednosti za sledece faktore:

    Kanjenje mree: kanjenje izmedu krajnjih tacaka mora biti manje od 50 milisekundi (ms). Ukoliko je kanjenje vece od 100ms, moe doci do gubitka celih reci u prenosu ili pojave pauza izmedu recenica. Rezultat bi bio konverzacija puna neprijatnih pauza i iznenadnih prekida.

    Diter na mrei: Diter predstavlja meru promenjivosti kanjenja. Izmedu krajnjih tacaka, diter mora biti manji od 20ms. Vrednost ditera moe se ublaiti koricenjem diter bafera, koji zadrava govorne pakete u baferu, i to onoliko dugo koliki je prosek ditera na mrei.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 23 2/12/2013

  • Gubitak paketa na mrei: Maksimalni gubitak paketa ne sme biti veci od 0.2%.

    Pored ovih kriticnih faktora postoji i par preporuka vezanih za implmentaciju VoIP-a:Komutirane mree: Potpuno komutirane mree moraju da eliminiu (ili bar da smanje na najmanju mogucu meru) konflikte koji se mogu pojaviti kada dve krajnje stanice zauzimaju raspoloiv opseg LAN mree. Mada VoIP moe raditi u LAN shared okruenju, preporuka je da se koristi komutirana mrea, radi boljih rezultata.

    Pristup analognim modemom: treba biti obazriv prilikom koricenja analognih dial-up modema (ciji je opseg 56k) za povezivanje 2 krajnje tacke. Gornja granica opsega za upload na kojoj analogni modemi rade je 33.6Kb, cece i manja. Ovaj opseg je nedovoljan za obezbedivanje kvalitetnog prenosa govora. Uz pomoc kodeka i podeavanjem odredenih mrenih parametara moguce je podici kvalitet govora, ali treba imati u vidu da je mnogo verovatnije da modemi mogu proizvesti neprihvatljiv kvalitet prenosa govora.

    VPN: i sa koricenjem VPN (Virtuelnih Privatnih Mrea) treba biti obazriv. Vecina VPN proizvoda povecava kanjenje zbog kriptovanja i drugih dodataka. Uz to, ukoliko se VPN koristi preko Interneta, zadovoljavajuci nivo kvaliteta se ne moe garantovati ukoliko parametri kanjenje, diter i gubitak paketa nisu u gore navedenim relacijama.. Prioritet prenosa govornih paketa nad prenosom paketa podataka

    Da bi VoIP reenje ispunilo zahteve na zaguenoj mrei ona mora biti u stanju da obezbedi prioritet prenosa paketa koji nose signal govora nad tobicnimT paketima sa podacima. Osobina Class of Service (COS) obezbeduje nivoe prioriteta paketima koji se prenose kroz mreu. IP mrea mora da "zadri" informacije koje se ticu prioriteta paketa du celog prenosnog puta. Takode, mreni svicevi moraju da obezbede odvojene "redove cekanja" za govorne pakete i pakete podataka. Na ovaj nacin se obezbeduje da se govorni paketi obeleeni visokim prioritetom budu procesirani pre data paketa.

    Zakljucak

    Primena VoIP zahteva od administratora mree limitiranje kanjenja, ditera i gubitaka paketa. Na zaguenim mreama, to se moe postici koricenjem QoS. Govorni podaci moraju biti "markirani" CoS mehanizmom. Drugo, ruteri i svicevi moraju prepoznati prioritet govornih paketa. Na kraju, treba koristitii LFI tehniku radi smanjenje serijskog kanjenja na WAN mrei.Dobra vest je da su mree koje objedinjuju prenos govora i podataka vec danas dostupne. Vano je dobro razumevanje cinjenica koje su u tekstu iznete pre nego to se odlucite da objedinite mree za prenos govora i podataka i u Vaoj kompaniji.Izvor: Columbia Univerzitet

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 24 2/12/2013

  • DODATAK 5: NAIN UMREAVANJA CELOKUPNE OPTINE

    NAIN UMREAVANJA

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 25 2/12/2013

  • slika 1. topologija mreze

    Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da jeredno umrezavanje najbrze i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u slucaju kraha jednog kompjutera u rednoj mrezi prekida ceo sistem.umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjutei u mrezi povezani na jedan ili vise centara i ne zavise jedan od drugog.trece, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije i najskuplje a odlikuju ga vece brzine prenosa podataka poput redne mreze sa sigurnoscu podataka sistema zvezda. Ovaj sistem je prakticno non-stop stabilan, njega mogu da poremete samo vee materijalne nesree ili katastrofe.Mi smo odluili da vam ponudimo bas treci kombinovani sistem kao osnovicu mreze sa sistemom zvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.

    projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 26 2/12/2013