Metode pozitivne analize

Uloga ekonomske teorijePozitivna analiza kako su ekonomske pojave meusobno povezane

Ekonomska teorija obezbeuje polaznu osnovu za analizu meuzavisnosti ekonomskih pojava ... omoguava da se razumeju veze izmeu ekonomskih pojava, ali ne i kvanitifikaciju efekata promene neke pojave....procene kvantitativnih efekata mogua je samo na osnovu empirijskog istraivanja

Dva koraka istraivanja:Utvrivanje korelacijeKvantifikacija intenziteta korelacije

Uzronost i korelacijaUslovi postojanja uzronosti:uzrok (X) mora da prethodi posledici (Y)izmeu uzroka i posledice mora da postoji korelacija mora se otkloniti mogunost da je uoena korelacija posledica delovanja drugih faktora (Z)

Prva dva uslova se relativno lako proveravaju, ali se ispunjenost treeg uslova teko proverava

Proveravanje postojanja i kvantifikacije uzruno posledinih veza koriste se razliite metode:eksperimentalne studije (istraivanja)opservacione studijekvazi-eksperimentalne studije

Eksperimentalne studijePojedinci se sluajno rasporeuju u eksperimentalnu i kontrolnu grupuEksperimentalna grupa izloena je dejstvu nekog faktora (intervencije) koji je predmet analize Kontrolna grupa nije izloena dejstvu faktora koji je predmet analize, a ona slui za poreenje sa eksperimentalnom grupom

Pretpostavka: sline karakteristike lanova obe grupe

Eksperimentalne studije eliminiu pristrasnost

Kontrolna grupa predstavlja neku vrstu kontrafaktuala:ona pokazuje kakve bi rezultate postigli pojedinci iz eksperimentalne grupe da nisu bili u nju ukljueni

Opservacione studije...vrsta empirijskih studija zasnovana na podacima koji nisu dobijeni u eksperimentalnom okruenju

Nain prikupljanja podataka: ankete, upitnici, baze podataka i sl.

Upotreba ekonometrije i drugih statistikih metoda za analizu uzronosti

Regresiona analiza se koristi za ocenu povezanosti dve varijable, uz ostale nepromenjene uslovezavisne vs. nezavisne varijable

Ekonometrijska analize statistikih podatakaSmer i intenzitet meuzavisnosti ocenjuje se na osnovu regresione jednaine, koja u sluaju linearne veze predstavlja regresionu pravu

Regresiona prava se moe predstaviti sledeom jednainom: L = 0 + 1wn + 2X1 + + nXn + ,gde je: ponuda rada L - zavisna promenljiva; neto zarade wn nezavisna promenljiva;ostale nezavisno promenljive X1,...Xn ; parametri: 0,1,2,..., n; sluajni lan

Pouzdanost veze ocenjuje se standardnom grekom ocene parametaraStandardna greka ocene parametara je statistika mera koja pokazuje koliko ocenjeni koeficijent regresije moe da varira u odnosu na svoju tanu vrednost

Kvazieksperimentalne studijeVrsta opservacione studije koja se realizuje u okolnostima koje istraiva ne moe da kontrolie, ali koje su tako podeene da oponaaju sluajno razvrstavanje (prirodni eksperimenti)sluajno razvrstavanje pojedinaca u eksperimentalnu i kontolnu grupu je spontano realizovano u prirodnom okruenju, a ne od strane istraivaauspeh kljuno zavisi od toga da li je istraiva identifikovao situaciju u kojoj je rasporeivanje u eksperimentalnu i kontrolnu grupu sluajno

Tri osnovne vrste kvazieksperimentalnih studijaanaliza razlika u promenamaanaliza instrumentalnih varijablianaliza prekida u regresiji

Analiza razlika u promenamaPorede se promene koje nastaju u rezultatima eksperimentalne grupe sa promenama u rezultatima kontrolne grupe u odreenom periodu

Primer: U nekim dravama u SAD je uveden porez na pivo sa ciljem da se smanji broj mladih koji strada u saobraajnim nesreamaNakon uvoenja poreza broj stradalih se smanjio, ali je pitanje da li je to posledica uvoenja poreza na pivo?Zakljuak se donosi poreenjem promena broja stradalih u onim saveznim dravama u kojima je uveden porez i onima u kojima nije uveden porez na pivoUkoliko je smanjenje broja nesrea vee u dravama koje su uvele porez na pivo, zakljuuje se da je uvoenje poreza uticalo na poboljanje bezbednosti saobraaja Zakljuak kritino zavisi od toga da li drave koje nisu uvele porez predstavljaju adekvatnu kontrafaktualu za one drave koje su uvele porez

Analiza instrumentalnih varijabli Metod kojim se izoluje sluajna varijacija u varijabli koja se istrauje kako bi se dobila aproksimacija eksperimentalne studije

Ovaj metod je pogodan ako postoji varijabla koja sistematski utie na razvrstavanje pojedinaca u eksperimentalnu i kontrolnu grupu... njenim ukljuivanjem u model eliminie se potencijalna pristrasnost

Primer: u SAD je istraivano da li veliina odeljenja utie na uspeh uenikahipoteza je bila da uenici u manjim odeljenjima postiu bolji uspehmeutim, bolji uspeh uenika u manjim odeljenjima ne mora da bude posledica veliine odeljenja ve nekog drugog faktora kao to je ambicioznost roditelja i dr. da bi se iskljuio uticaj ostalih varijabli koriena je instrumentalna varijabla koja sluajno varira a to je broj roene dece u toku jedne godine po kolskim okruzimavarijacije broja roene dece utiu na veliinu odeljenja, a ne utiu direktno na uspeh u koli

Analiza prekida u regresiji... oslanja se na precizno utvreni kriterijum kojim se razgraniavaju oni koji su podvrgnuti odreenoj intervenciji i oni koji nisu, sa ciljem da se oponaa eksperimentalni postupak

Primer: uticaj dopunske nastave na uspeh uenikaUenici koji su ostvarili broj bodova ispod nekog nivoa su obavezni da tokom leta poseuju dopunsku nastavuPoredi se uspeh uenika koji su poseivali dopunsku nastavu, a iji uspeh je bio malo ispod kritinog nivoa, sa uspehom uenika koji nisu poseivali nastavu, a iji uspeh je bio malo iznad kritinog nivoa

Primer 1.Krajem 2008. godine u Srbiji je privremeno suspendovan porez na prihod od kamate na tedne uloge (do tada je iznosio 20%), sa ciljem da se graani podstaknu da tede u bankama.

Na koji nain bi mogli sprovesti eksperimentalnu studiju u cilju utvrivanja uticaja ukidanja ovog poreza na rast tednje u bankama?Zbog ega je teko sa sigurnou utvrditi postojanje ove korelacije i utvrditi njen itenzitet?

Primer 2.Da li bi ispitivanje pitanja uticaja snienja poreza na dohodak od kamata na nivo tednje u SAD moglo kvalitetnije da se sprovede primenom neke druge metode (osim eksperimentalne studije)? Objasniti.Pretpostavka je da u SAD savezne drave imaju nadlenostu u pogledu utvrivanje stope poreza na dohodak od kapitala

Domai zadatak, br. 7, str. 35.Predlogom budeta koji je Buova administracija podnela 2006. godine, predvieno je poveanje deficita tokom vremena, odnosno, sve vei jaz izmeu rashoda i prihoda. Usledila je estoka rasprava. S jedne strane, kritiari administracije su dokazivali da e vei deficiti dovesti do poveanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera nee imati uticaja na kamatne stope. U priloenoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prolosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku izmeu prihoda i rashoda utvrenu u tekuim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit.

Godina DeficitKamatna stopa1980$ -73,815,2%1985 -212,3 9,91990 -221,210,01995 -164,0 8,82000 236,4 9,2

Kakav zakljuak biste mogli da donesete o vezi izmeu federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zato bi zakljuci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematini.

**************