УПРАВЉАЊЕ УГОВАРАЊЕМ

Реализација разноврсних пројеката представља веома комплексан процес који се састоји од низа подпроцеса, веома различитих по месту, улози и садржају. Уговарање реализације, односно извођење пројеката, је свакако један од најзначајнијих подпроцеса, који се глобално посматрано, налази између припреме за извођење и самог процеса реализације пројекта. То је део укупног процеса реализације пројекта, у оквиру кога се, након припрема за реализацију пројекта, врши избор једне или више организација које ће вршити извођење пројеката и договарају и прецизирају услови, у погледу рока, цене, квалитета и др., под којима ће извођач завршити пројекат који му наручилац уступа на извођење.

Процес уговарања извођења пројекта је веома значајан подпроцес који веома утиче на ефикасност реализације укупног пројекта. Од уговорених и прихваћених услова извођења у погледу рокова, цена и квалитета и др. Зависи ефикасност извођења и ефикасност завршетка пројекта у целини. Управљање уговарањем извођења пројекта је према томе значајан део укупног процеса управљања пројектом.

При томе, треба уочити једну различитост која је изазвана, пре свега, разликама које проистичу из врсте пројеката који се узимају у разматрање. Код инвестиционих пројеката (изградње и реконструкције производних погона, фабрика, складишта, енергетских објеката, саобраћајница, стамбених зграда, административних, здравствених и спортских објеката и др.) извођење и уговарање извођења представља сложен и дуготрајан процес, тако да је управљање овим процесом неопходно за ефикасно управљање завршетком пројекта у целини. Код ове врсте пројеката који се називају инвестициони или понегде извођачки пројекти, управљање уговарањем је саставни и незаобилазни део процеса управљања пројектом.

Код других врста пројеката, као што су: истраживачко – развојни, информатички, производни, организациони и слично процес извођења и уговарања извођења често није значајније сложен и дуготрајан, тако да управљање процесом уговарања није толико значајно за укупно управљање пројектом. Наравно изузетака и овде има. Истраживање и развој неког сложеног борбеног средства (авион, хеликоптер, тенк и

1

сл.) може да буде веома скуп и сложен процес који мора да обави неколико извођача. У овом случају наручилац ће бити принуђен да, као у случају уговарања изградње једне производне фабрике, приступи сложеном процесу уговарања реализације овог подухвата, како би се он завршио на ефикасан начин.

Са друге стране, изградња интегралног информационог система, израда пројекта организације предузећа или извршење сложенијег производног задатка, може бити извршена сопственим снагама, па процеса уговарања извршења нема. Ако се обављање ових послова уступа другим извођачима, уговарање ових послова свакако није тако сложено, као у случају уговарања изградње неког инвестиционог објекта. Када се говори о управљању уговарањем у даљем тексту, то ће се првенствено односити на управљање уговарањем извођења инвестиционих пројеката.

Процес уговарања реализације пројекта

Процес уговарања реализације, односно извођења пројекта, представља комплексан процес који се састоји од низа подпроцеса, фаза и активности. Да бисмо реално сагледали могућности управљања уговарањем потребно је јасно дефинисати овај процес и одредити основне подпроцесе или фазе које га чине и јасно прецизирати улогу, носиоце и начин извршења сваке поједине фазе.

Пре свега треба рећи да у процесу уговарања извођења једног пројекат постоје два основна субјекта: наручилац извођења пројекта (Наручилац) и извршилац звођења пројекта (Извршилац). Ова два субјекта, иако су заинтересовани за исти догађај, завршетак пројекта, имају и заједничке, али и супротстављене интересе. Због тога је неопходно да се процес уговарања сагледа са обе стране, и са аспекта наручиоца извођења пројекта и са аспекта извођача.

У процесу уговарања извођења пројекта постоје неке активности које су сличне или заједничке за оба уговарача, а такође и активности које су специфичне за поједине уговараче. Међутим, код дефинисања процеса уговарања и тражења начина за управљање овим процесом, треба респектовати претходно поменуту чињеницу, да овај процес има две стране, односно да у њему учествују два уговарача, те је неопходно

2

процес уговарања сагледати, дефинисати и анализирати са аспекта наручиоца и са аспекта извођача.

Без претензија да се строго дефинише или пропише стандардна процедура уговарања, може се рећи да процес уговарања, са становишта наручиоца, обухвата следеће основне фазе:

1. Доношење одлуке о реализацији пројекта и обезбеђење финансијских средстава;

2. Уговарање израде пројектне документације; 3. Припрема за уговарање извођења и одређивање врсте уговора

(услова за уговарање);4. Расписивање конкурса за извођење;5. Оцена понуда и избор извођача;6. Потписивање уговора;7. Праћење уговора и уговорних обавеза током извођења.

Посматрајући процес уговарања са становишта извођача, може се рећи да он обухвата следеће основне фазе:

1. Истраживање тржишта;2. Израда понуде;3. Преговори у вези уговора;4. Потписивање уговора;5. Израда пројектне документације;6. Избор подизвођача;7. Уговарање са подизвођачима;8. Потписивање уговора са подизвођачима;9. Праћење уговора и уговорних обавеза током извођења.

Размотрићемо мало детаљније неке од ових активности које су од изузетног значаја за процес уговарања.

Пре свега треба рећи да наручилац (или инвеститор) може на три начина извршити избор извођача: јавним огласом, прикупљањем понуда и непосредном нагодбом. Изузимајући непосредну нагодбу која је везана за мање пројекте, наручилац припрема и даје на увид услове за избор најповољнијег понуђача у погледу рока, цене, квалитета и др. и на основу тога потенцијални извођачи подносе понуду за извођење пројекта.

3

Када су упитању велики инвестициони пројекти, пракса је у свету да се расписују међународне лицитације за извођење пројекта, чиме се даје могућност учешћа у извођењу и домаћим и страним извођачима.

Понуда представља један од значајних докумената у процесу уговарања којим извођач прецизира услове под којима би био у могућности да изведе објекат. Овај понудбено-уговорни документ представља одговор извођача на тражење наручиоца у вези извођења објекта.

Понуда се ради на основу постављених тендерских услова, односно тендерске документације. Тендерска документација или скраћено тендер представља збирну документацију у којој су приказани сви неопходни аспекти једног пројекта, чиме се дају основни услови за подношење понуде и закључивање уговора о реализацији пројекта.

У понуди су садржани обим и врста радова које извођач нуди да изведе, у складу са подацима из главних пројеката које је извођачу предочио наручилац. Уколико главни пројекти нису урађени или због других проблема нису познати подаци о врстама и количинама радова које треба извести извођач мора да изврши потребне стручне провере на терену и да на основу тога и искуства направи процену врста и количина радова и на основу тога формира понуду.

Понуда, такође, мора да садржи рокове за извођење појединих врста радова или фаза рада и за извршење пројекта у целини. Такође, у понуди се даје цена за извршење појединих врста радова или фаза рада, за део пројекта и за пројекат у целини, као и начин плаћања. Детаљи око начина плаћања разрађују се у процесу уговарања а прецизирају у уговору. У понуди се дају и други елементи који су битни за процес извођења пројеката и који се касније прецизирају у уговору.

На основу услова и критеријума које је објавио у огласу, односно на лицитацији, наручилац оцењује и бира најповољнију понуду. Наручилац није обавезан да прихвати понуду са најнижом ценом, пошто се сматра да понуда са најнижом ценом не мора бити и најповољнија понуда са становишта укупног завршетка пројекта. Најчешће се, приликом оцене понуда, најнижа и највиша цена одбацују.

4

Када је наручилац, односно, инвеститор, на основу разматраних понуда, изабрао извођача, приступа се уговарању извођења пројекта, односно припреми и закључењу (потписивању) уговора о извођењу пројекта. У процесу уговарања, као што је речено, постоје два субјекта – инвеститор (наручилац) и извођач (један или више) који раде на истом послу и стреме истом циљу и завршетку пројекта.

Ова два субјекта имају и заједничке и супротстављене интересе. Инвеститор у принципу жели да му извођач заврши пројекат у што краћем року, да плати најмању цену и да пројекат буде изведен у најбољем квалитету. Извођач такође жели да пројекат заврши у што краћем року, да добије највишу цену за своје извођење и да пројекат заврши у прописаном, односно захтеваном квалитету. Поставља се питање како да обе стране постигну своје циљеве у процесу уговарања, обзиром да су неки од њих конфликтни. Оба субјекта улазе у процес преговарања вођени сопственим интересима и у складу са тим бирају одговарајућу стратегију уговарања. Али оба субјекта теже једном циљу, а то је завршетак пројекта.

Пошто је инвеститор наручилац извођења пројекта који финансира реализацију пројекта, он унапред одређује неке услове за извођење пројекта, што извођеч мора да прихвати да би био изабран за извођење пројекта и да би до уговарања дошло. Међутим, у процесу преговарања многи од ових услова се даље прецизирају и усклађују са домаћим и међународним стандардима. Процес уговарања се завршава потписивањем уговора, документа којим инвеститор уступа извођење извођачу или извођачима. Од тога коју врсту уговора одабере инвеститор, зависи и целокупан процес уговарања, а посебно процес преговарања и закључења уговора.

Врсте уговора

У извођење различитих врста пројеката улази велики број инвеститора са веома различитим искуствима у извођењу инвестиционих објеката. Да би дошло до извођења потребно је да инвеститор и један или више извођача потпишу уговор о извођењу радова на реализацији одређеног инвестиционог пројекта.

5

Респектујући све утицајне факторе, посебно оне који су наведени, пракса извођења инвестиционих објеката је конституисала четири основна типа уговора и то: јединствени уговор, одвојени уговор, кључ у руке и БОТ уговор.

Код јединственог уговора, инвеститор уговара извођење пројекта само са једним извођачем, који се најчешће зове главни извођач. Најчешће се као главни извођач бира онај извођач који има највећи обим радова. Главни извођач бира подизвођача за поједине врсте радова и они су ми одговорни за уговорене рокове. Главни извођач организује извођење свих радова на пројекту и он је одговоран инвеститору за извођење целокупног пројекта. Због тога је одговорност за координацију радова и ефикасност извођења целокупног пројекта код главног извођача, који сноси ризик и консеквенце слабе организације и неефикасног извођења пројекта. Да би се заштитио од тога главни извођач посебну пажњу посвећује управљању извођењем пројекта, уз помоћ сопствених експерата или ангажовањем специјализоване консултантске организације.

Код више одвојених уговора, инвеститор уговара извођење пројекта са више извођача посебно. Сваки уговарач директно комуницира са инвеститором и одговоран је инвеститору за део посла који је он уговорио. Одговорност за координацију радова и ефикасност завршетка целокупног пројекта је на инвеститору. Зато инвеститор мора да организује и координира извођење и да управља пројектом у целини, самостално или уз помоћ специјализованог консултанта.

Код уговора „кључ у руке“, који се сматра развијенијим и потпунијим обликом јединственог уговора, постоји један уговарач који поред извођења преузима и израду инвестиционо-техничке документације, односно главних пројеката. Извођач преузима пуну одговорност и ризик за завршетак целокупног пројекта. Он је одговоран, поред извођења и за пројектовање, али и за нпр. технологију у експлоатацији, јер је он бирао и пројектовао технологију. Овде је одговорност извођача за ефикасан завршетак пројекта, укључујући и нпр. пуштање у рад, доказивање капацитета и технолошких перформанси и сл., велика, а тиме и неопходност да обезбеди ваљано управљање целокупним подухватом.

6

Код БОТ (Build – изгради, Own – поседуј, Transfer – предај) уговора извођач добија да изгради објекат својим, или делом свога капитала и на основу тога право да објекат користи једно време. Овај тип уговора се углавном користи код изградње јавних објеката, као што су метрои, тунели, путеви, луке и сл. Ради се о великим инвестиционим пројектима које држава, у недостатку средстава, уступа фирми која преузима улогу инвеститора и извођача. Држава тиме обезбеђује изградњу објекта од јавног значаја, а фирма која уговара посао са државом добија право експлоатације објекта одређени број година и на тај начин могућност да поврати уложена средства.

Процес извођења пројекта

Након што је потписан уговор о извођењу пројекта, један или више извођача заједно са подизвођачима, крећу у извођење пројекта. У процесу извођења активно или пасивно учествује велики број субјеката. Два су учесника најважнија са становишта сагледавања и одвајања процеса извођења. То су инвеститор (наручилац) и извођач (извођачи). Због тога је потребно процес извођења дефинисати и анализирати и са становишта инвеститора и са становишта извођача. Без претензија детаљнијег и прецизнијег дефинисања може се рећи да процес извођења пројекта, са становишта инвеститора, садржи следеће основне фазе:

1. Избор консултаната за праћење и надзор над извођењем,2. Праћење и координација извођења и надзор над извођењем,3. Финансирање извођења,4. Решавање оперативних проблема у извођењу – измена пројекта,

додатни радови, прекид радова и др.,5. Пријем радова и пројекта у целини.

Посматрајући са становишта извођача, процес извођења пројекта садржи следеће основне фазе:

1. припрема извођења,2. Извођење радова на градилишту,3. Планирање и праћење извођења,4. Координација рада подизвођача,

7

5. Финансијска реализација – наплата извршених радова и плаћање подизвођачима,

6. Предаја пројекта и доказивање перформанси.

Наравно постоји и већи број других активности које се обављају у процесу извођења, зависно од врсте пројекта, врсте уговора, начина уговарања и др. Посебно је значајно да ли је инвеститор потписао уговор са једним извођачем, који се зове главни извођач и који је одговоран за извођење пројекта у целини или је потписао уговоре са више одвојених извођача који обављају део посла и одговарају за њега.

Да би могао, са своје стране, да учествује у процесу извођења, у делу за који је он одговоран, инвеститор мора да укључи своју стручну службу, нпр. инжењеринг, која ће да координира рад извођача, затим да врши праћење и контролу извођења и да врши стручни надзор над извођењем. Ово је веома значајан и веома стручан посао који захтева екипу експерата из различитих области, које инвеститори најчешће немају, поготово организоване у оквиру посебне службе као што је Инжењеринг. Зато су инвеститори принуђени да ангажују консултанта да у њихово име и за њихов рачун обавља све наведене послове у вези извођења. Или ако инвеститор има део кадрова који је посебно организован и може да обавља ове послове (нпр. слабије развијена служба Инжењеринга), онда се ангажује консултантска организација која ће, заједно са инвеститорском службом, да обавља координацију, праћење и надзор над извођењем пројекта.

Праћење и координација извођења пројекта представља веома сложен и значајан посао, од кога доста зависи ефикасност завршетка пројекта у целини. На који начин, у коме обиму и ко обавља вођење пројекта зависи највише од врсте уговора и од тога чија је предвиђена одговорност за ефикасну координацију и завршетак пројекта.

Ако су у питању одвојени уговори са више извођача, онда одговорност за координацију извођења и ефикасан завршетак пројекта има инвеститор. У том случају он мора да успостави ефикасну организацију која ће да врши координацију свих извођача (сваки извођач је одговоран за рад својих подизвођача). Инвеститор такође мора да направи добар план извођења пројекта и да врши перманентно праћење и контролу извођења сваког извођача и пројекта у целини. На тај начин

8

инвеститор самостално или уз помоћ свог консултанта, врши управљање извођењем пројекта.

Ако је у питању јединствени уговор и један извођач онда одговорност за координацију извођења и ефикасност завршетка пројекта носи тај извођач. Овај извођач мора да организује и координира рад свих подизвођача и добављача (испоручиоца опреме и сл.) и свих других учесника у извођењу пројекта ради што ефикаснијег завршетка. Извођач то може да обавља сопственим кадровима или да ангажује консултанта.

Извођење радова на градилишту је кључни део реализације сваког пројекта. Обично се прво обављају припремни радови на самом градилишту, а затим приступа непосредним радовима на извођењу пројекта. Које врсте радова ће се обављати и у ком обиму зависи од врсте пројекта који се реализује. Код инвестиционих пројеката преовлађују грађевински и монтажни радови. Грађевински радови се односе на изградњу грађевинских објаката, саобраћајница, канала, темеља и слично. Монтажни радови се односе на монтажу разноврсне опреме, машина и инсталација. Када су нпр. у питању енергетски објекти или објекти из процесне индустрије главнину извођачких радова чине монтажерски радови.

Надзор над извођењем пројекта обухвата праћење извођења радова и утврђивање да ли су радови изведени у складу са пројектованим решењима. То је веома сложен и стручан посао који може да обавља само организација која има одговарајући кадар. То су најчешће пројектантске или инжењеринг односно консалтинг организације које се баве пројектовањем и извођењем пројеката. Извођење надзора је обавеза инвеститора.

Инвеститор може да ангажује консултанта који ће истовремено да врши вођење извођења пројекта и стручни надзор или да ангажује посебну организацију која ће да врши вођење пројекта, а посебну за вођење надзора над извођењем.

У неким случајевима инвеститор ангажује организацију која ради главне пројекте и води надзор над извођењем. У том случају је најбоље да праћење, односно вођење пројекта, ако нема сопствених снага,

9

препусти искусном консултанту, а не организацији која ради пројекте и води надзор.

Учесници у уговарању и извођењу пројекта

У процесу уговарања и извођења пројекта учествује велики број учесника. Два су основна учесника: инвеститор, као наручилац реализације пројекта и извођач (или група извођача) као извршилац пројекта.

Инвеститор је организација која има потребу да реализује одређени пројекат и обезбеђује финансијска средства за реализацију пројекта. Инвеститор има одређени циљ који реализацијом пројекта жели да постигне и у складу са овим циљем он одређује основне претпоставке, услове за реализацију пројекта.

Извођач је фирма која се бави пословима извођења пројеката, која инвеститору нуди да, под одређеним условима, изведе пројекат и која након преговора и договора, потписује са инвеститором уговор о извођењу пројекта. Његова дужност је да заврши пројекат у предвиђеном уговорном року, за уговорену цену, у прописаном квалитету и према другим условима предвиђеним уговором.

Пре него што крене у процес уговарања и извођења инвеститор обезбеђује да му нека специјализована фирма уради пројекат. Та фирма се може касније појавити у процесу извођења као фирма коју је ангажовао инвеститор да обавља стручни надзор над извођењем.

Инвеститор ангажује једну или више инжењеринг или консалтинг фирми као консултанта за управљање извођењем и за вођење надзора над извођењем. Зависно од искуства инвеститора у извођењу пројеката и расположивог специјализованог кадра, консултант се ангажује у распону од мање помоћи инвеститоровим људима, па све до комплетне координације и вођења целокупног посла.

У неким западним земљама посао пројектанта и извођача је раздвојен и то обављају посебне специјализоване организације. Код нас једна организација може бити и пројектант и извођач, значи може да уговори са инвеститором целокупан посао, почев од пројектовања, па до завршетка пројекта. Такав уговор, односно посао се зове „кључ у руке“,

10

обично га закључује неискусан инвеститор који нема специјализованог кадра за праћење и надгледање извођења пројекта.

Сагласно Закону инвеститор ангажује и специјализовану организацију која ће да обавља стручни надзор над извођењем пројекта. То може бити организација која је радила пројекте или консултант који је ангажован за вођење пројекта или нека друга специјализована фирма.

Када је у питању јединствени уговор и инвеститор ангажује једног извођача, који се обично зове главни извођач, онда је овај извођач одговоран према инвеститорима за извођење целокупног пројекта у складу са пројектном документацијом, да координира рад свих подизвођача и испоручиоца, да обезбеди да се извођење свих потребних врста радова, испорука и монтажа одвија према плану, да обезбеди извођење свих других активности које су неопходне за завршетак пројекта према уговору.

Тешко да један извођач може самостално да обави све наведене активности и да изведе целокупан пројекат, што је посебно видљиво код инвестиционих пројеката. Због тога главни извођач, односно уговарач који је потписао уговор са инвеститором, бира и ангажује подизвођаче, односно фирме које ће обављати извођење појединих врста радова или дела пројекта, испоручивати и монтирати опрему и инсталације и др. Главни извођач потписује одговарајуће уговоре са подизвођачима и он је према инвеститору одговоран за рад својих подизвођача. По правилу подизвођачи су одговорни према главном извођачу, као и главни извођач према инвеститору.

Задњих година појављује се у свету пракса да поједини инвеститори императивно захтевају од извођача да ангажује одређене подизвођаче, што може да доведе до неспоразума између инвеститора и главног извођача у процесу извођења.

Када је у питању јединствени уговор где је главни извођач одговоран за завршетак пројекта, посебно ако су уговором предвиђене позитивне и негативне финансијске обавезе извођача у вези рокова завршетка пројекта, главни извођач мора посебну пажњу да посвети управљању пројектом. Уколико извођач нема, или нема довољно сопствених кадровских могућности, он је принуђен да ангажује консултанта за управљање пројектом, који ће му помагати у вођењу пројекта.

11

Повезаност учесника у управљању извођењем пројекта

Како је већ речено у оквиру дефинисања процеса извођења пројекта и разматрања улоге и задатака појединих учесника у уговарању и извођењу пројекта, обично се у процесу извођења пројекта појављује и специјализована консултантска организација која ради на координацији извођења и планирању, праћењу и контроли извођења пројекта. Ова консултантска организација, коју ангажује један од учесника у извођењу, има основни задатак да самостално или у сарадњи са специјалистима учесника у извођењу, ради на управљању пројектом.

Овај општи задатак ангажованог консултанта условљен је, пре свега, дефинисаним односом између инвеститора и извођача у процесу извођења пројекта. Обзиром на врсту уговора о извођењу који је потписан, искуство инвеститора и извођача и на расположиве кадровске потенцијале инвеститора и извођача у области управљања пројектом, могуће је на различите начине успоставити модалитете повезаности између инвеститора, извођача и ангажованог консултанта за управљање пројектом. У даљем тексту дају се краћи прикази основних веза и односа између инвеститора, извођача и консултанта у које могу ступити у току извођења пројекта, са краћим објашњењима ситуације на коју се односе. Наравно ово су само неке, основне варијанте, док је у пракси могуће да се појави и одређени број подваријанти.

1. Ако инвеститор има добро развијену екипу за пројектни менаџмент, која делује као пројектни тим или самостална организациона јединица (нпр. у оквиру инжењеринга), онда он самостално обавља праћење и контролу извођења пројекта. Значи инвеститор може самостално да врши вођење пројекта у мери у којој му је потребно. У том случају он нема потребе да ангажује консултанта за управљање пројектом (сл. 1а и 1б).

12

a) б)

______________________________________________

I – инвеститорPMI – пројектни менаџмент инвеститораGI – главни извођачPI - подизвођачIZ - извођачи

Слика 1.

2. Ако инвеститор нема довољно јаку и обучену екипу за пројектни менаџмент и довољно искуства у извођењу пројеката и управљању извиђењем, он онда ангажује консултанта за управљање пројектом, који заједно са његовим људима обавља послове координације и вођења пројекта. Значи у овом случају инвеститор ангажује консултанта за пројектни менаџмент, да обави део послова на вођењу пројекта (сл. 2а и 2б).

a) б)

PMK – Консултант за управљање пројектом

Слика 2.

13

I

GI

PI PI PI

PMI

I

IZ IZ IZ

PMI

PII

PI PI PI PIPII

GI

PI PI PI

I

IZ IZ IZ

PII

PI PI PI PIPII

IPMK

PMI PMI PMK

3. У случају када је инвеститор неискусан у пословима извођења пројеката и нема специјализоване људе који могу да раде на координацији и вођењу пројекта он ангажује специјализованог консултанта да у његово име и за његов рачун управља извођењем пројекта у целини (сл. 3а и 3б).

a) б)

Слика 3.

У сва три случаја зависно од врсте уговора, могуће су две подваријанте:

1. Када је у питању одвојени уговор са више извођача, онда је одговорност за координацију и вођење пројекта на инвеститору. У том случају инвеститор мора да буде значајно ангажован на вођењу пројекта. Екипа пројектног менаџмента инвеститора, консултант или обе екипе заједно, обављају целокупан посао управљања извођењем пројекта. Обавезе извођача у вези вођења пројекта су, у овом случају, веома мале (под б).

2. Када је у питању јединствени уговор, који је инвеститор потписао са једним извођачем, онда је одговорност за ефикасан завршетак целокупног пројекта на извођачу. У том случају инвеститор обавља мањи део послова у вези вођења пројекта и он то са својим кадровима или уз помоћ консултаната може ефикасно да обави (под а). У овом случају када је одговорност за вођење и завршетак пројекта на извођачу, извођач је у ситуацији да он мора да води рачуна о управљању пројектом. Он мора да се добро припреми и да са сопственим кадром или уз помоћ

14

GI

PI PI PI

PMK

IZ IZ IZ

PII

PI PI PI PIPII

I

PMK

I

специјализованог консултанта добро обави координацију и вођење пројекта. Извођач у овом случају има три могућности које су већ поменуте у вези инвеститора. Прво, извођач може да цео посао вођења пројекта обавља сам, уколико има јаку и добро обучену екипу за пројектни менаџмент (сл. 4).

I – инвеститорGI – главни извођачPMGI - Project management главног извођачаРI – подизвођачи

Слика 4.Друго, извођач може да ангажује консултанта за пројектни менаџмент, који ће заједно са његовом екипом да управља пројектом (сл. 5).

PMK – Консултант за пројектни менаџмент

Слика 5.

Треће, ако извођач нема специјализованих и искусних кадрова, он мора да ангажује консултанта који ће, за њега у целини да обавља управљање пројектом (сл. 6).

15

GI

PI PI PI

I

PMGI

GI

PI PI PI

I

PMI PMК

Слика 6.

Инжењеринг и пројектни менаџмент

У нашој извођачкој, али и индустријској пракси, појам инжењеринга је у веома широкој употреби. Најчешће се овај појам користи у извођачкој пракси, да означи један приступ реализацији послова, односно један сложени облик односа између инвеститора и извођаћа у реализацији инвестиционих објеката, познат као „кључ у руке“. У том случају под инжењерингом се код нас подразумева комплетна пројектантско-извођачка услуга, као сложени облик реализације инвестиционих пројеката, где инвеститор дефинише какав инвестициони објекат жели и од извођача добија потпуно готов и спреман на употребу инвестициони објекат. Значи инвеститор добија кључ готовог објекта спремног за коришћење. У оваквим случајевима се обично каже да извођач ради по систему инжењеринга.

У оваквом поступку инжењеринг представља сложени систем реализације инвестиционих пројеката, у коме се нуди и изводи целокупан скуп послова, од потребних пројеката, па до завршетка целог објекта.

Под инжењерингом се подразумева и организациона јединица у оквиру извођачке или друге фирме, која се бави пројектовањем и изградњом комплетних инвестиционих објеката. Организационе делове под називом Инжењеринг, имају поред извођачких и многе друге индустријске организације из области енергетике, хемијске и процесне

16

PMK

PI PI PI

I

GI

индустрије и др. и ове организационе јединице се баве пројектовањем и изградњом комплетних инвестиционих објеката из њихове делатности.

Задњих година појавиле су се код нас и посебне инжењеринг фирме, које се баве комплетном реализацијом инвестиционих пројеката из појединих области и консалтингом из овог домена. Пошто ово представља веома сложен посао који захтева већи број специјалиста из различитих области, новоформиране инжењеринг фирме су најчешће у стању да самостално обављају само део послова, док остале послове поверавају специјализованим фирмама.

Посматрајући инжењеринг као сложени организациони систем везан за реализацију комплетних инвестиционих објеката, размотрићемо могућности организовања инжењеринга у оквиру, пре свега, извођачких организација, односно инжењеринга као извођачке фирме.

Код извођачких организација, инжењеринг мора да обухвати следеће групе послова:

1. Истраживање тржишта и продаје,2. Планирање и израда студија и програма,3. Пројектовање,4. Припрема,5. Извођачка оператива,6. Управљање пројектом,7. Финансије8. Правни послови и сл.

Ако би према овим групама послова пројектовали одговарајућу организациону структуру, оваква организација би више одговарала већој и сложенијој, самосталној инжењеринг фирми (сл. 29).

Инжењеринг као организациони део веће извођачке или друге организације, вероватно не би имао овакву сложену и разгранату организациону структуру, већ само неке од најважнијих организационих јединица. Други послови бе се могли обављати у оквиру постојећих функционалних јединица у фирми, па није потребно да Инжењеринг развија ове послове и одговарајуће организационе јединице. Пример једне такве организационе јединице инжењеринг у извођачкој организацији дат је на следећој шеми (сл. 30).

17

Слика 7.

Слика 8.

Ако говоримо о чисто инжењеринг фирмама, значи о специјализованим фирмама које се баве сложеним облицима пројектовања и извођења инвестиционих објеката и консалтингом у овој области, у нашој пракси се развијају инжењеринг фирме које у својој понуди послова полазе, не од пројектовања инвестиционих објеката, већ знатно раније, од нових

ИНЖЕЊЕРИНГ

Истраживање тржишта и

продаја

Израда студија и пројеката

ПројектовањеЗаједничке

службеУправљање пројектима

ИзвођењеПрипрема

ИНЖЕЊЕРИНГ

Истраживање тржишта и продаја

ПројектовањеПрипрема

Управљање пројектима

18

производних и других развојних програма који су интересантни за поједине инвеститоре и који омогућавају да се изграде поједини погони или целокупне фабрике које би биле носиоци реализације ових програма.

У оваквим случајевима ове инжењеринг фирме морају у свом саставу да имају и специјализоване екипе које се баве новим развојним програмима, израдом прединвестиционих студија и инвестиционих програма и др. тако да уз пројектовање и изградњу нуде целокупну услугу од развојног програма, па до завршетка инвестиционог објекта који би био носилац производње овог програма. На овај начин и сам приступ дефинисања инжењеринга се мења и шири, тако да се у овом смислу под инжењерингом подразумева нуђење и реализовање комплетне услуге, од идеје за увођењем новог развојног програма, па до завршетка и комплетирања фабрике која би била носилац производње новог развојног програма.

У прилог тврдње да се у нашој пракси појављују инжењеринг фирме које нуде комплетну услугу у својој области, од идеје, студије, пројекта, па до извођења, управљања извођењем и завршетка пројекта узмимо као пример једну већу фабрику намештаја или трговачку кућу која се бави специјализованом продајом намештаја, које поред класичне продаје својих производа, шире своју понуду и присуство на тржишту, тако што системом инжењеринга нуде целокупно опремање различитих објеката као што су хотели, болнице, школе, административни објекти и др. Они нуде и реализацију комплетног подухвата унутрашњег уређења одређеног објекта, од идејних решења и пројеката, до потпуног опремања односног објекта свом потребном опремом и намештајем. Пример овакве организације инжењеринга дат је на сл. 9.

19

Слика 9.

И многе производне организације су прихватиле овакав приступ, па поред класичне продаје својих производа, нуде и комплетну услугу која подразумева производњу, инсталирање и монтажу њихових производа на лицу места, односно тамо где инвеститор жели.

Узмимо као пример произвођаче монтажних кућа, који системом инжењеринга нуде комплетну услугу, од идејних скица и пројеката монтажних кућа, преко производње монтажних делова кућа, до монтаже кућа и предаје готових кућа на коришћење. Наравно постоје многи примери и у другим областима индустријске производње, посебно у области производње енергетских и других постројења и сл. Пример овакве организације инжењеринга у производној области дат је на слици 10.

ИНЖЕЊЕРИНГ

МАРКЕТИНГ КОНСАЛТИНГ РЕАЛИЗАЦИЈА

ПРАВНИ ПОСЛОВИ И ФИНАНСИЈЕ

20

Слика 10.

На овај начин појам инжењеринга је, код нас, знатно проширен, тако да се под овим појмом све више подразумева нуђење комплетних услуга у различитим областима, а не само у извођењу. У питању је један шири и сложенији приступ који је близак приступу пројектног менаџмента, који такође захтева сложено третирање пословних подухвата и комплетно управљање, од почетка пројекта, па до његовог завршетка. Само што инжењеринг обухвата и послове реализације и управљања реализацијом једног пројекта. Значи комплетан и комплексан инжењеринг је знатно шири приступ који мора имати у себи уграђен приступ пројектног менаџмента и екипу специјалиста који раде на управљању пројектом.

Јасно је да без управљања пројектом нема правог и комплетног инжењеринга. Јер инжењеринг приступ је замишљен као савремени приступ који нуди комплексно и ефикасно извођење различитих подухвата. А ефикасне реализације различитих пројеката и подухвата нема без коришћења пројектног менаџмента.

Резимирајући ово разматрање концепта инжењеринга и његове повезаности са концептом управљања пројектом, може се констатовати да је инжењеринг код нас, устоличен као сложени приступ којим одређене производне, монтажерске, извођачке и друге фирме нуде инвеститорима комплетну услугу пројектовања и извођења различитих сложених производа и подухвата у разним областима.

инжењеринг

МаркетингПланирање и реализација

Пројектовање,

конструисање и развој производа

Припрема производње и монтаже

ПроизводњаОбезбеђење квалитета

Заједнички послови

21

22