One su napuštene, bez identiteta i kao paket ostavljene, a iza njih ostaju samo mede sa kojima se niko igrati neće.

ODBAČENE

ŠKOLOVANJE

COVER STORY. Šta se stvarno krije iza vrata džamije? Čitajte u našoj velikoj reportaži.

Prvaci — zamorčići austrijske politike

EKSKLUZIVNOIntervju: Parni valjak

KOSMO10 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 7 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

BEBE

Der Familienbonus Plus ist die bisher größte Entlastungsmaßnahme aller Zeiten für Familien. Insgesamt werden rund 950.000 Familien und etwa 1,6 Mio. Kinder in Höhe von bis zu 1,5 Mrd. Euro entlastet.

Ein großes Plus für Familien

Was heißt das nun für Ihre Familie? Sie erhalten künftig einen Steuerbonus von bis zu 1.500 Euro pro Kind und Jahr. Der Familienbonus Plus vermindert also direkt Ihre zu zahlende Steuer. Bei niedrigeren Einkommen bedeutet das in Zukunft sogar nicht nur weniger, sondern gar keine Ein-kommensteuer mehr bezahlen zu müssen.

Der Familienbonus Plus steht Ihnen so lange zu, so lange für das Kind Familienbeihilfe bezogen wird. Nach dem 18. Geburtstag Ihres Kindes steht Ihnen ein reduzierter Betrag zu, wenn für dieses Kind weiterhin Familienbeihilfe bezogen wird.

Neu: Der Kindermehrbetrag

Anders als bisher werden nun auch ge-ringverdienende Alleinerziehende bzw. Alleinverdienende berücksichtigt, die gar keine oder eine sehr niedrige Einkommen-

steuer bezahlen. Ihnen steht künftig ein so genannter Kindermehrbetrag in Höhe von 250 Euro pro Kind und Jahr zu.

Neues ersetzt Altes – zu Ihrem Vorteil

Die gute Nachricht vorweg: Niemand steigt durch den Familienbonus Plus schlechter aus als zuvor. Im Gegenteil: Der Familien-bonus Plus kann unter den Eltern aufgeteilt und damit optimal ausgenützt werden. Da er unmittelbar die Steuer und nicht nur die Steuerbemessungsgrundlage vermindert, hat er eine vielfach höhere Entlastungswir-kung als die Abzugsfähigkeit von Kinder-betreuungskosten und die Berücksichti-gung des Kinderfreibetrages, die ab 2019 wegfallen.

So holen Sie sich Ihren Bonus

Sie können gegenüber Ihrem Arbeitgeber erklären, dass der Familienbonus Plus ab

dem Jahr 2019 über die Lohnverrechnung berücksichtigt werden soll. Dann verrin-gert sich schon während des Jahres Ihre Lohnsteuer. Sie können ihn aber auch nach Ablauf des Jahres beim Finanzamt über die Steuererklärung bzw. Arbeitnehmerveranla-gung geltend machen.

Der bewährte Brutto-Netto-Rechner wurde erweitert, damit Sie sich Ihre persönliche Steuerersparnis durch den Familienbonus Plus beziehungsweise den Kindermehrbetrag ausrechnen können.

Den Rechner, den aktuellen Folder sowie weitere Informationen fi nden Sie gesammelt auf familienbonusplus.at

JETZT ERSPARNIS BERECHNEN

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Bis zu 1.500 € Steuern sparen pro Kind

Berechnen Sie Ihren persönlichen Vorteil: familienbonusplus.at

FAMILIENBONUS

BM

F/Fo

tolia

RAZONODAVaspitanje. Nijedan roditelj nije isti. Svako vaspitava dete na svoj način, a opšti trendovi i metode vaspitanja su se tokom istorije više puta menjali.

KULTURABosansko-hrvatsko-srpski. Lingvistkinja Snježana Kordić ekskluzivno za KOSMO daje odgovor na večito pitanje: da li se radi o jednom ili o tri jezika?

GOURMETPatlidžan. Povrće koje je omiljeno u čitavoj Evropi, izvor je ne samo zdrav-lja, već i bogatih ukusa, a odličan je i za „fingerfood”!

40

STARS

REPORTAŽA

COVER

Istražujemo kako novi zakon o dodatnim časovi-ma nemačkog u školama utiče na prvake.

26 Eksperiment sa decom

Da li je tačno da se u džamijama propoveda mržnja i kreiraju paralelna društva? Upustili smo se u obilazak bečkih džamija u potrazi za odgovori-ma! Otkrijte šta smo saznali i doživeli!

30 Džamija — kuća straha?

Nakon 43 godine postojanja Parni valjak i dalje radi punom parom!

44 Parni valjak: „Opraštanje

nije u planu!”

ZDRAVLJEUmnjaci. Iako većina ljudi vadi svoje osmice, postoje situ-acije kada se njihovo vađenje ne preporučuje. DDr. Haider govori o ovom problemu.

38

TEHNIKAApps & Co. KOSMO Vam predstalja nekoliko aplikacija koje će Vam pomoći da bolje organizujete svoje obaveze i smanjite svakodnevni stres.

36

MOJE PRAVOŠkola. Uskoro roditelje i staratelje očekuje nov zakon kao i direktne novčane kazne ukoliko deca neopravdano izostanu iz škole.

12

POLITIKAEbner. Sekretar partije VP za Donju Austriju, govori o zanatskim subvencijama koje ova pokrajina nudi.

14

SPORTPrelazak. Fudbaler Smail Prevljak za KOSMO ot-kriva kako je prelazak u Red Bull Salzburg promenio njegov život i karijeru.

58

U Beču od 2001. godine postoji tzv. „Baby box”, u okviru bolnice Wilhelminenspital, gde majke potpuno anonimno mogu ostaviti svoju neželjenu decu. KOSMO Vam otkri-va koliko je dece do sada napušteno u glavnom gradu Austrije i šta se dešava sa njima kada ih majke ostave.

22 Ostavljenje bebe

STARSŠmekeri. Podsetimo se nekih od najvećih šmekera bivše Jugoslavije, čija lepota sa godinama ne prolazi!

KOSMO 03

REPORTAŽA

42

Foto

s: iS

tock

phot

os, A

mel

Top

čagi

ć, K

OSM

O

50

56

AUTO-MOTOPoskupljenje. Međunarodni testovi kojima se od ove jeseni mere količine štetnih izduvnih gasova razlog su za poskuplje nje automobila.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Majn šenes Esterajh — majn ajnciges Hajmatland!

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

NOVI ZAKON. Jedna četvrtina svih učenika u austrijskom obrazovnom sistemu ne ko-risti njemački kao razgovorni jezik kod kuće. Kako bi se osigurao razvoj u školama, neophodni su dodatni časovi njemačkog za one učenike koji ne mogu da prate nastavu. Prema tome, od školske godine 2018/19. se uvode dodatni časovi njemačkog jezika za sve one koji ne ispunjavaju uslove. KOSMO se raspitao šta o tome misle naši sugrađani.

Kao majka za svoje dijete že-lim najbolje mogućnosti u školskom obrazovanju. Od-lično poznavanje njemačkog jezika je preduslov za praće-nje nastave ne samo u osnov-nim školama, već i za dalje obrazovanje u budućnosti.

Moje mišljenje o dodatnim časovima je veoma pozitivno. Kao i mnogi, ja sam prvo na-učio svoj maternji jezik pa tek onda njemački. U osnovnoj školi sam išao na dodatne časo-ve njemačkog i to je bila savrše-na prilika da usavršim jezik.

Dejan Vujičić (26), građevinski inženjer

Smatram da su dodatni ča-sovi više pomoć nego diskri-minacija ili bilo šta neoprav-dano. Dodatni časovi koji su povezani sa edukacijom i prilikama za učenike su zaista pametan postupak od strane države Austrije.

Časovi njemačkog:

Ðurđica Hammer (40),HR menadžer

Deca treba od malih nogu da uče jezik jer tada najviše „upi-jaju”. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je najbolje kada dete u školi priča sa svojim vršnjacima na nemačkom. Ne treba ni maternji zanemariti, ali zato služe roditelji.

Dajana Topić (23), student usmenog prevođenja

Nemanja Erdevički (23), student usmenog prevođenja

Dodatni časovi njemačkog nisu diskriminacija. Bolje je u školi uzimati dodatne časove jer tako roditelji znaju da je njihovo dijete na sigurnom. Uostalom, ne moraju da plaća-ju posebno časove njemačkog jezika, koji inače koštaju puno.

Milena Stanković (47), njegovateljica

Sigurna sam da ima mnogo djece koja ne znaju savršeno njemački, ne samo stranaca već i Austrijanaca. Prema tome, dodatni časovi u školama su potrebni i odlična prilika kako bi usavršili svoje znanje jezika i kako bi lakše pratili nastavu.

Svetlana Vasilić (45), radnica

˘

pomoć ili diskriminacija?

Dodatni časovi predstavljaju pomoć prije svega za djecu čiji roditelji ne vladaju nje-mačkim jezikom i ne mogu da pomognu svojoj djeci pri učenju. Osim toga roditelji ne moraju da plaćaju privat-ne časove njemačkog.

Milena Filipović (24), student ekonomije

Uvođenje obaveznih dodat-nih časova u školama nije diskriminacija. Djeca će dosta da nauče počevši od najjednostavnijih stvari kao na primjer članova koji se u Beču i Donjoj Austriji po-grešno ili nikako ne koriste.

Vesna Avramović (25), kontrolor finansija

KOSMO 05

Foto

s: Jo

vana

Vas

ilić

R

edak

tion:

Jova

na V

asili

ć

„Svako je kovač svoje sudbine i sreće. Otišao sam u bijeli svijet kako

bih izdržavao oca, majku, ženu i kćerku. Nisam ih često viđao, ali borba i upor-nost su se isplatili. Nakon dugo godina kao sezonski radnik dobio sam stalni i

siguran posao”, rekao nam je Pantelija Vasilić iz Republike Srpske koji je zaposlen u firmi

prehrambenih proizvoda.Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Fo

to: J

ovan

a Vas

ilić

R

edak

tion:

Jova

na V

asili

ć

KOSMO06

Foto

: Jov

ana V

asili

ć

Red

aktio

n: Jo

vana

Vas

ilić

Nichtdrinnen:Essen in der U-Bahn

Pizza Kriminale.Ihr Essen riecht so kriminell, dass der Verzehr in der U6 jetzt verboten ist. Bitte essen Sie geruchsintensive Speisen nur draußen.

020508T3 WL U6 Essverbot Pizza Kriminale 200x280 KOSMO ET04.10. iWC.indd 1 19.09.18 18:04

KOSMO08

Theresa May — britanska premijerka

Premijerka je u Kejptaunu, Južnoj Africi saopštila novu šemu britanske obrazovne politike, a đaci jedne osnovne škole su priredili doček prilikom kojeg je i gospođa Mej zaplesala. Kako su njeni pokreti djelovali ukočeno poput robotskih, korisnici društvenih mreža su njen ples

nazvali „mejbot”. Između ostalog tviteraši su njen „nastup” usporedili sa koreografijom Džordža Buša mlađeg, tokom posjete zapadnoafričkih plesača Bijeloj kući 2007. godine. Fo

tos:

zVg

Luka Modrić — hrvatski fudbalerMeđunarodna fudbalska fe-deracija (FIFA) je za najboljeg igrača svijeta u sezoni 2017/18. izabrala Luku Modrića kojem je ovo prvi put da dobije nagradu The Best FIFA Men's Player. Osim toga, Modrić je progla-šen za najboljeg igrača Svjetskog prvenstva u Rusiji. Pored nagrade za najboljeg igrača, Modrić se nalazi i u dream teamu Real Madrida koji je prošle sezone osvojio sve što je mogao. Hrvat je nagradu dobio u konkurenciji Cristiana Ronalda i Mohameda Salaha, a on je prekinuo višegodišnju dominaciju Ronalda i Messija.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

20

Foto

s: zV

g

okruga čini Donju Austriju, dok su St. Pölten, Krems a. d. Donau, Waid-hofen a. d. Ybbs i Wiener Neustadt statutarni gradovi. (Izvor: noe.gv.at)

BROJ MJESECA

moglo se pročitati na oficijalnom Facebook profilu Zorana Zaeva, makedon-skog premijera, prilikom posjete austrijskog državnog kancelara Skoplju. Ovaj maler nije bio jedini jer je prilikom dočeka austrijska zastava igrom slučaja ili igrom neznanja zamjenjena latvijskom.

„Poseta australijskog kancelara Sebastiana Kurza je jaka poruka i poticaj za sve nas“,

CITAT MJESECA

Nova školska godina je počela, a učeni-cima prvih devet razreda u francuskim školama je zabranjen unos mobilnih telefona, tableta i konektovanih satova.

Ova zabrana se odnosi ne samo na učioni-ce već i na školska dvorišta. Svi učenici koji sa sobom nose mobilni telefon, moraju da ga ostave na ulazu u školu, a u suprotnom telefon će biti konfiskovan. Ukoliko dođe do ponovljenih slučajeva, roditelji moraju kod socijalnog radnika. Dozvolu za noše-nje i korištenje mobilnog telefona imaju samo učenici kojima je to dozvoljeno iz zdravstvenih razloga ili ako su neophodni za nastavu. Još jedan novitet u francuskim obrazovnim ustanovama je četvorodnevna radna nedelja. Učenici imaju nastavu po-nedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom, a srijedom odmaraju.

FRANCUSKA:Škole bez mobilnih telefona

KOSMO 09

ODLAZAK SA FUNKCIJE:

U utorak, 18.9.2018. je bivši austrijski

kancelar, Christian Kern, zvanično

objavio da se povlači sa funkcije predsjed-

nika partije SPÖ. Za njegovu nasljednicu

izabrana je Pamela Rendi-Wagner. Kern

je izjavio da će se kandidovati za Parla-

ment Evropske unije i ima punu podršku

svoje partije. Izbori za parlament su u

maju 2019. godine, a lista kandidata će

biti objavljena krajem 2018. godine.

ENERGETSKA PIĆA:Zabrana za mlade

NAUČNA REVOLUCIJA: Voda na mjesecu

Istraživanja su poka-zala da konzumiranje energetskih pića može da izazove ank-sioznost, poremećaj sna i glavobolju.

Osim toga konzumiranje u kombinaciji sa brzom hranom ima negativan uticaj na razvijanje mozga kod tinejdžera. Jedna limenka sadrži količinu kofeina kao šolja crne kafe uz dodatnih šest kocki šećera. Jedan od sastojaka je i vještački proizve-den taurin koji može da prouzrokuje zavisnost. U Velikoj Britaniji je uveden zakon o zabrani konzumiranja energet-skih pića osobama mlađim od 16 godina.

Američka akademija nauka zajedno sa časopisom „Guardian” objavila je slike koje su definitivan i direktan dokaz o postojanju smrznute vode na Mjesecu.

Naime, astronomi su pronašli led koji je nastao od tekuće vode na površini sjevernog i južnog pola na Mjesecu. Ova područja su zaštićena od direktne

sunčeve svjetlosti i mogla bi jednog dana da posluže kao izvor vode za posjetioce sa Zemlje ili za eventual-no formiranje kolonije na Mjesecu.

INTEGRACIJA

Foto

s:Ö

IF, A

PA/S

tatis

tik A

ustr

ia

INTEGRACIJA

integraciji ženaIzveštaj o Izveštaj o

Izvještaj o integraciji je pred-stavljen 13. septembra 2018. godine od strane Savjeta stručnjaka za integraciju, Sta-tistik Austrije kao i Ministar-stva za spoljne poslove i inte-graciju. Težište ovogodišnjeg izvještaja se odnosi na žene i djevojčice, a Austrijski in-tegracioni fond prilagođava ponudu kurseva ženama.

Ministarka spoljnih poslova i ministarka za integraciju Ka-rin Kneissl i predsjedavajuća Savjetom stručnjaka za inte-graciju, doktorka Katharina Pabel su na temelju aktuelnih brojeva i podataka o izazovi-ma integracije za doseljenike i izbjeglice iz statističke knjige Migration & Integration pred-stavile novi izvještaj o integra-ciji. Težište leži na integraciji djevojčica i žena sa migrant-skim porijeklom kao i ženskih izbjeglica kulturološke inte-gracije. Po prvi put na raspo-laganju stoji i posmatranje integracije (Integrationsmoni-toring) koje različite postojeće podatke iz oblasti migracije i integracije sakuplja i povezuje. Kako navodi Karin Kneissl, žene su motor integracije. One igraju veoma bitnu ulogu u tom procesu jer one, prije sve-ga, u patrijarhalnim sistemima

nose odgovornost za vaspita-nje i obrazovanje djece.

Brojčani podaciZakon o integraciji koji je u junu 2017. godine stupio na snagu, predviđa kurseve vri-jednosti i orijentacije kao i kurseve njemačkog jezika za azilante i sve one koji imaju pravo na zaštitu. Od uvođe-nja ovog zakona, učešće žena izbjeglica koje uzimaju u ob-zir usmjereno savjetovanje se značajno povećalo, a trenutni broj iznosi 41 odsto. Učešće žena na kursevima vrijednosti i za orijentaciju je sa 21 odsto u 2016. godini porastao na 45 odsto. Kursevi integracijskoj fonda informišu sve učesnike o osnovnim vrijednostima, pravilima zajedničkog života, vladavini prava, demokratiji i ravnopravnosti žena i muška-raca. Osim toga, daju učesni-cima osnovne informacije o školskom obrazovnom siste-mu, radnom tržištu i zdrav-stvenom sistemu. Izvještaj o integraciji takođe ima uvid o aktuelnim migrantskim stru-jama. Doseljavanje u Austriju se smanjilo u odnosu na 2016. godinu, dok se ušečće stanov-ništva sa migrantskim pori-jeklom u Austriji u proteklih

deset godina povećalo sa 16 na 23 odsto, što iznosi skoro dva miliona osoba. U odnosu na ostale države članice Evropske unije, Austrija se nalazi na pe-tom mjestu sa 2,8 zahtjeva za azil na 1000 stanovnika.

Kursevi za ženske izbjeglice i doseljenikeNa inicijativu ministarke Kne-issl, od marta 2018. godine Austrijski integracioni fond uvodi u ponudu format kursa koji je prilagođen samo žena-ma. Ovaj dodatni format savje-tovanja je namjenjen ženama sa migrantskim porijeklom i ženskim izbjeglicama, a tema-tizuje pitanja poput samoo-predjeljenja, ravnopravnosti u porodici i na poslu, vladavini prava i informiše o šansama

KOSMO10

za obrazovanje i profesional-nu karijeru. Takođe informiše o mjestima za savjetovanje u slučaju nasilja prema ženama. Tokom integracije žena po-znavanje njemačkog jezika igra veliku ulogu, prema tome po-stoje i kursevi njemačkog koji uzimaju u obzir potrebe žena koje se brinu o djeci. Takozva-ni kurs „Startpaket Deutsch” nudi mnogobrojne besplatne materijale za učenje kao i in-teraktivne snimke za učenje od početničkog do naprednog nivoa. Ukupno 25000 osoba je 2017. godine prisustvovalo kursevima vrijednosti i orijen-tacije, a ove godine taj broj je do kraja februara iznosio 4200. Od njih 40 odsto dolazi iz Si-rije, 31 iz Avganistana i devet odsto iz Iraka.

51 26 21 21 17 1717 17 15

Broj djece koja ne govore njemački kod kuće Broj u procentima za školsku 2016/17. godinu

Izvor: APABeč Vbg GA Sbg Bgld ŠtrkDA Tirol Knt

Ukupno 25 na teritoriji Austrije

PROČITAJTE JOŠ

Foto

s:Ö

IF, A

PA/S

tatis

tik A

ustr

ia

ostoji mnogo razloga protiv bežanja iz škole. Ono što mnogi roditelji i deca ne znaju

je, da bežanje iz škole ne povlači za sobom samo interne posledice, već i zakonske. Neopravdano izostaja-nje sa časova predstavlja prekršaj, za koji se izriče novčana kazna ili, čak, zatvorska ukoliko roditelji nisu u mogućnosti da plate novčanu kaznu.Prema zakonu, roditelji nose odgo-vornost i obavezu za ispunjavanje svih uslova obaveznog školovanja kod svoje dece. U to prevashodno spadaju redovno pohađanje časova i pridržavanje školskih pravila. Od četrnaestog rođendana su, pored roditelja, i deca odgovorna za svoje ponašanje. Ukoliko se ova dva glavna uslova ne ispunjavaju, roditeljima prete zakonske kazne: ukoliko dete više od tri dana tokom trajanja obaveznog školovanja neopravdano izostane sa časova, roditelju se izriče novčana kazna u minimalnom iznosu od 110 evra. Najviša kazna iznosi 440 evra. Osim toga, na snagu mogu stupiti i dodatne zakonske mere poput upozorenja, razgovora sa školskim savetnicima i psiholozima, kao i sa školskom upravom.Zbog toga i roditelji i deca treba da budu svesni, da neopravdano izosta-janje sa časova predstavlja zakonski prekršaj koji može preouzrokovati veoma neprijatne posledice.

TELOS Law Group Winalek, Wutte-Lang, Nikodem, Weinzinger Rechtsanwälte GmbH

Hörlgasse 12, 1090 WienTelefon: +43 (0) 5 1719wien@telos-law.comwww.telos-law.comBlog: www.telos-law.blog

Dr. Thomas NIKODEM, LL.MPartner u firmi

TELOS Law GroupRechtsanwälte GmbH

KOMENTAR

Bežanje iz škole:pravne posledice

P

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

žavanja ovog propisa tj. ukoliko odgovorne osobe (roditelji ili staratelji) ne obezbede redovno pohađanje škole svoje dece, na snagu stupaju određene mere koje imaju za cilj ispravljanje situacije i postizanje redovnog odlaska dece u školu. Ukoliko se te mere ne ispoštuju od strane roditelja ili staratelja, izriče se novčana kazna za prekršaj po upravnom postupku. Kazna može iznositi najviše 440 evra ili, u slučaju nemogućnosti plaćanja kazne, do dve nedelje zatvora.

Mere za redovno pohađanje nastaveSledeće mere stupaju na snagu ukoliko dete neredovno poha-đa nastavu u školi tokom tra-janja obaveznog obrazovanja. Ukoliko dalje te mere ne do-vedu do poboljšanja situacije, staratelji ili roditelji dobijaju prethodno navedenu novčanu kaznu. U pojedinim slučajevi-ma, direktor škole može pro-dužiti dole navedene rokove. Postiji pet nivoa mera:

� Nivo 1 – ukoliko učenik pet dana ili 30 školskih sati tokom polugodišta ili tri uzastopna dana neopravdano izostane sa nastave roditelji ili staratelji su u obavezi da što pre obave raz-

12 KOSMO

govor sa razrednim starešinom (Klassenlehrer) ili razrednim predstavništvom (Klassenvor-stand) u prisustvu učenika. Na tom razgovoru treba da se objasne razlozi za neopravdano izostajanje. Na kraju razgovora neophodno je pismenim putem dogovoriti sledeće korake koji će sprečiti buduće izostajanje iz škole, kao i objasniti roditeljima i učenicima koje su posledice

neredovnog pohađanja nastave. � Nivo 2 – u roku od četiri sed-

mice nakon obaveljenog prvog razgovora, učenik i njegovi roditelji/staratelji treba da obave drugi razgovor sa razrednim sta-rešinom. Tokom ovog razgovora se proverava da li su ispoštovane sve mere prethodnog dogovora i da li je učenik krenuo redovno da pohađa nastavu. Ukoliko se

Roditelji i staratelji su zakon-ski obavezni da se brinu o tome da njihova deca idu redovno u školu. Nepridrža-vanje ovog propisa tretira se kao prekršaj koji sa sobom donosi novčane kazne. Škole su na početku svake školske godine u obavezi da obaveste đake i roditelje o ovim zakon-skim propisima i posledicama njihovog nepridržavanja.

Obavezno obrazovanjeObavezno obrazovanje u Austriji počinje prvog septem-bra u onoj godini, u kojoj dete navršava 6. godinu života i traje devet godina.

Odgovorne osobeRoditelji i staratelji su dužni da vode računa o tome da njihova deca idu redovno u školu, da rade sve kontrolne i pismene zadatke, da imaju svu neophodnu školsku opremu (udžbenike, sveske itd.), kao i da ne narušavaju pravila pona-šanja u školi. Za svaki prekršaj koji naprave odgovaraju njihovi roditelji. Kada dete napuni 14 godina, ono takođe, pored svo-jih roditelja, snosi određenu dozu odgovornosti za svoje posptupke. U slučaju nepridr-

Novčane kazne zaizostajanje iz škole

OBAVEZARoditelji su od-govorni za re-dovan odlazak dece u školu

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

ustanovi da određene mere nisu donele poboljšanje ili samo u maloj meri, razredni starešina je obavezan da uključi školskog psi-hologa u dalje korake rešavanja izostajanja. Cilj na ovom nivou je da se prepoznaju uzroci za izostajanje iz škole i da se pogo-đenim osobama (roditeljima, starateljima i deci) omogući bolja međusobna komunikacija. Nakon razgovora neophodno je potpisati pismeni dogovor o pri-menama dogovorenih rešenja.

� Nivo 3 – u roku od četiri nedelje nakon razgovora sa škol-skim psihologom, roditelji ili staratelji su dužni da zajedno sa svojim detetom obave još jedan

razgovor sa školskim psiholo-gom i razrednim starešinom, te da se proceni da li je došlo do poboljšanja. Ukoliko se tokom razgovora utvrdi da prethodni koraci nisu doveli do rešavanja situacije ili jesu u maloj meri, onda je razredni starešina oba-vezan da informiše roditelje ili staratelje i učenika koje pravne posledice mogu da snose, uko-liko se ne budu pridržavali

dogovorenih i uspostavljenih mera za rešavanje situacije. Osim toga, starešina je dužan da u slu-čaj uključi službenika zaduženog za menadžment kvaliteta, koji će ispitati pridržavanje dotadašnjih mera i uspostaviti nove mere za poboljšanje situacije. To podra-zumeva redovno korišćenje sistema školskog savetovališta kako bi se uzroci problema uspešno uklonili.

� Nivo 4 – dve nedelje nakon razgovora sa osobom zaduže-nom za menadžment kvaliteta, potrebno je obaviti još jedan razgovor sa njim kako bi se utvr-dilo da je došlo do poboljšanja. Ukoliko se tokom razgovora

ispostavi da je učenikovo obra-zovanje i redovno pohađanje škole na bilo koji način ugroženo od strane njegovih roditelja ili staratelja, o tome se u što kraćem roku moraju obavestiti institu-cije zadužene za zaštitu dece i omladine tj. socijalna služba.

� Nivo 5 – socijalna služba ima rok od četiri nedelje nakon razgovora učenika i roditelja tj. staratelja sa osobom zaduženom

za menadžment kvaliteta da zakaže sledeći razgovor, tokom kojeg će ispitati da li su mere dogovorene sa menadžerom kvaliteta ispoštovane i da li su donele poboljšanje. Ukoliko se ispostavi da ciljevi tih mera nisu dostignuti, razredni starešina je dužan da prijavi roditelje tj. sta-ratelje nadležnom opštinskom upravnom sudu.

Zakonske promene Sadašnji plan od 5 nivoa, koji je stupio na snagu 2013. godine, je prema mišljenjima mnogih previše komplikovan i zahteva obimnu administraciju, koja u daljem toku iziskuje ogromne novčane i logističke troškove. Ministar obrazovanja, Heinz

Faßmann, želi da pojednostavi taj birokratski put, te da uvede novčane kazne odmah nakon što učenik izostane tri puta ne-opravdano sa nastave. Pritom neće važiti više pravilo o uza-stopnom izostajanju, već će biti dozovljeno da se neopravdano izostane samo tri puta tokom čitavog trajanja obaveznog obrazovanja tj. tokom devet godina. Ko prvi put napravi taj prkršaj dobiće najmanju novča-nu kaznu u iznosu od 110 evra, a najviša propisana (za ponov-ljene slučajeve) će iznositi 440 evra, a može se kretati i do 66o evra. Visina kazne će zavisiti od pojedinačnih slučajeva i učesta-losti izostajanja sa nastave. Više na: www.help.gv.at.

Radost je zarazna! 50 evra za vašupreporuku.Atraktivne ponude za sve nove klijente! Od 15. oktobra u Vašoj Erste Bank fi lijali!

Was zählt, sind die Menschen.

Akcija do

16. novembra

KOSMO 13

izostajanje iz škole

Nove zakonske promene, koje mogu stupiti na snagu već od ove školske godine, isključuju sistem od pet nivoa.

Promene podrazumevaju direktan prelazak na novčane kazne za neopravdane časove.

14 KOSMO

POL IT IKA

„Ljudi iz Ex-YU su nerazdvojni „Ljudi iz Ex-YU su nerazdvojni deo Donje Austrije”

KOSMO: Nedavno je najavljena najveća podrška šegrtima u Donjoj Austriji. Šta nas zapravo očekuje?Bernhard Ebner: Tu postoje tri glavne tačke. Svi oni, koji nemaju završenu ško-liu, imaće mogućnost da to nadoknade na sedam lokacija u Donjoj Austriji. Omladina koja nije zavšrila zanat, ili je prekinula izučavanje, moći će ga završiti na pet lokacija. Svi oni, koji ne mogu da pronađu mesto za usavršavanje, dobiće mogućnost da to učine u cen-tru za zanate (Lehrzentren). Ono što je nama i pogotovo predsednici pokrajine Mikl-Leitner od velike važnosti, je da se samo putem obrazovanja može smanjiti broj nezaposlenih i samo na taj način se oni mogu vratiti u poslovni svet. Stoga je oblast mladih od izuzetnog značaja.

Zakonske kvote i rok čekanja u vezi minimalne socijalne pomoći (Min-destsicherung) su odbačeni od strane Ustavnog suda. Kako ćete dalje postupati? Jeste, doneli smo zakon u Donjoj Austriji koji je, nažalost, odbačen. No, jedna stvar nam je bila veoma važna po tom pitanju. Onaj ko radi, ne sme da ispašta! Oni koji rade treba da imaju više od onih koji žive od socijalne pomoći. Uskoro će na uvid biti poslat predlog novog zakona, koji će se većinskim

INTERVJU. Sekretar VP-a Donje Austri-je, Bernhard Ebner razgovarao je sa KOSMOM o aktuelnoj situaciji na tržištu rada, evropskoj politici i o integraciji „starih” i „novih” migranata.

Fotografije: Dušica PavlovićPiše: Manuel Bahrer

širom sveta, koje ćemo sad maksimalno koristiti. Novi pokrajinski savetnik Mar-tin Eichtinger je takođe veoma ugledna osoba na međunarodnom nivou. Evrop-ski forum Wachau se izuzetno dobro etablirao i postao je glavna tačke evropske politike pokrajine Donje Austrije.

Koji su ciljevi Donje Austrije kada je predsedavanje Evropskom unijom u pitanju?Želim da pokrajinu Donju Austriju pred-stavim u naboljem mogućem svetlu i da predsedavanje Evropskom Unijom ite-kako iskoristim za privredne i poslovne kontakte. Na poslednjem sastanku vlade smo definisali novo domaće tržište sa Francuskom. Na ovom tržištu želimo da uspostavimo još prisnije mreže. Posedujemo privredu koja je veoma jako orjentisana prema izvozu, a predse-davanje Evropskom unijom nama daje mogućnost da ga, zapravo, predstavimo

još široj javnosti.

„Zajedno” je jedan od šlagvorta politike pokra-jine Donje Austrije. Koju ulogu igraju takzovani „stari migranti” tu?Kada se priča o Jugosla-

viji, onda se može lako reći da su tadašnji migranti toliko dobro integrisani, da se oni ne razlikuju više od većinskog druš-tva. U opštini, odakle sam ja, poznajem brojne ljude koji su došli za vreme rata u Jugoslaviji i postali nerazdvojni deo tamošnjeg društva, bez kojih se ono nije

moglo više zamisliti. Veoma su angažo-vani u raznim sekcijama i dešavanjima u opštini. Ovde se ne mora više pričati o merama za integraciju, jer su oni u potpunosti postali deo našeg društva.

A kakva je situacija sa „novim migrantima”?Uspeli smo, ako smem to tako da kažem, da savladamo izbegličku krizu veoma dobro, iako se i dan danas mogu osetiti njene posledice. Ovde isto važi kao i kod migranata iz bivše Jugoslavije: ukoliko postoji spremnost na integraciju, onda će sve i funkcionisati bez problema. Ukoliko vodimo takvu politiku da naselimo migrante na jedno mesto u gusto naseljenim područjima, onda će integracija biti sve teža i teža. Ukoliko se, pak, radi na društvenom mešanju, koje migrantima pomaže da žive život kao bilo koji drugi pripadnik većinskog društva i da ravnopravno učestvuje u njemu, onda neće biti nikakvih poteš-koća kada je integracija u pitanju.

Socijaldemokratska stranka Donje Austrije naziva trenutnu politiku poli-tikom „graničnih vrednosti”. Kako Vi reagujete na takve i slične optužbe?Zajedništvo nije samo šlagvort i nikako nije politička strategija. Radi se o nečemu što treba da se živi. Ne odnosi se samo na odnose unutar partije, već i na druge stranke i prvenstveno na sve građane Donje Austrije. Uspeli smo da sklopimo ugovor o radu sa partijama SPÖ i FPÖ i nijedna odluka u pokra-jinskoj vladi nije doneta isključivo sa glasovima iz redova naše partije. A jedna trećina svih odluka je čak bila jedno-glasna. To, što SP Donje Austrije želi ovo zajedništvo da torpetira iz svojih strateških razloga, kao što je to bio slu-čaj sa ovom izjavom, možda im se čini pravim potezom. Ja, iskreno, ne mislim ništa dobro o tome.

deo Donje Austrije”

POSAOSamo obrazovanjem se nezaposleni po-novo mogu naći na tržištu rada

KOSMO 15

delom bazirati na sadašnjem zakonu u Donjoj Austriji, samo sa drugačijim pristupom. Nadam se da će onda taj novi zakon važiti za celu Austriju. Onima koji iskorišćavaju socijalni sistem, treba to u potpunosti onemogućiti.

Dosta se pisalo i pričalo o zatvaranju filijala kompanije Kika/Leiner. Da li po tom pitanju ima nekih novosti, pogotovo što se bivših radnika tiče?Usvojen je socijalni plan za prva radna mesta u Donjoj Austriji, tako da postoji niz mogućnosti za bivše radnike, kao što je na primer prekvalifikacija ili dobijanje posla na drugom otvorenom radnom mestu. Austrijski biro za zapošljavanje (AMS) je veoma intenzivno involviran u čitav ovaj proces. I sadašnja privredna situacija na tržištu rada dosta pomaže, jer postoje brojna otvorena radna mesta. Mislimo da će svi pogođeni uskoro naći novo radno mesto. Naša predsednica

pokrajine Donje Austrije, Johanna Mikl-Leitner i pokrajinski savetnik Martin Eichtinger su već u uskom kon-taktu sa velikim kompanijama, poput REWE-a i drugih, koji su pokazali inte-resovanje da preuzmu bivše radnike iz firme Leiner/Kika.

Kern je izjavio da želi da se kandiduje na predstojećim izborima Evropske unije. Ko će biti glavni kandidati iz redova ÖVP-a?Za evropske izbore će sve biti odlučeno i spremno na vreme, ali će to tek biti posle predsedavanja Evropskom unijom. Mi u Donjoj Austriji ćemo i u budućnosti učvršćivati naše evropske mreže i uspo-staviti nove kontakte. Naša predsednica pokrajine je, zahvaljujući svom radu kao ministarka, izgradila brojne mreže

„Zajedništvo nije samo šlagvort niti politička strategija, već nešto, što treba da se živi.”

„Onima koji iskorišćavaju socijalni sistem treba to u potpunosti onemo-gićiti”, naglasio je Ebner.

16 KOSMO

STANOVANJE

Foto

s: iS

tock

phot

os, W

ohns

ervi

ce W

ien,

zVg.

Sa razvojem novih tehnologija sve više se razvija i ideja nji-hove upotrebe u građevinarstvu, a prvi pokušaji su u toku.

Izgradnja mikrograda za studente u Grazu će privući veći broj mladih ljudi u ovaj grad koji je jedan od omiljenih.

Ljudi dosta vremena provode u svom stanu. Zbog toga je izuzetno važno od kakvih materijala i boja je on sačinjen.

Roboti na gradilištima, 3D štampači i inteligen-tni koferi sa alatom − di-gitalizacija je stigla u dosta područja života, a stiže i u građevinarstvo.

Privredna komora zajedno sa Ars Electronica Future-lab-om organizuje takozvane „Innovation Labs” u kojima stručnjaci analiziraju mogu-će posljedice novih tehnolo-gija u oblasti građevinarstva.

U Grazu je planirana iz-gradnja mikrograda za 220 studenata. Ukupna investi-cija će iznositi oko 31 mi-lion eura, a stanovi će biti useljivi do 2022. godine.

Sa početkom zimskog se-mestra u jesen 2022. godine će 60 različitih modula za stanovanje biti spremno za useljenje. Svaki modul na raspolaganju ima dve do pet stambenih jedinica. Čitav

Prosječan Evropljanin provede 80 do 90 odsto dana između četiri zida. Ovaj broj u zimsko doba kod djece iznosi čak 91 odsto, pokazuju istraži-vanja Instituta za Euro-medicinu u Salzburgu.

Biologija izgradnje sadr-ži dugu listu stvari koje su štetne za čovjeka, kao na primjer azbest ili plije-san, dok efekat arhitekture

Izgradnja: digitalizacijakao sledeći korak

Graz pravi novimikrograd za studente

Pogled na zeleniloprodužava život

Na radionicama sarađuju predstavnici domaćih predu-zeća. U Austriji postoji veliki broj malih preduzeća, a brzi-na digitalnih promjena pred-stavlja veliki izazov za njih. Razvoj u građevinarstvu je zapanjujuć, ali digitalizaci-ja je još uvijek iz kamenog doba. Početna faza tj. plani-ranje izgradnje je na veoma dobrom putu jer postoje dronovi koji mjere zemljište i mašine se registruju na jedan

projekat je pod nadležnošću dizajnera koncepta Silver Livinga i firme za nekretni-ne Öko-Wohnbau. Stanovi će se prostirati na površini od 7255 kvadratnih meta-ra preko puta Tehničkog univerziteta u centralnom becirku Graza, Jakominiu. Ovaj mikrograd će biti u obliku masovnih drvenih zgrada. Istraživanja tokom proteklih godina u Austriji su pokazala da su studentski

može u velikoj mjeri utica-ti na blagostanje čovjeka. Doktori smatraju da gust i siv građevinski stil može da izazove zdravstvene proble-me kao na primjer povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, sklonost alergijama i psihičke poremećaje. Arnulf Hartl, direktor Instituta za Euromedicinu se zalaže za više prirode u okruženju i zelene površine za dječ-je parkove umjesto asfalta.

zajednički Cloud kanal kako bi se lakše stavile u pogon. Međutim, razvoj treba da se pretvori u praksu. Rješenje logističkih problema, prije svega u velikim gradovima je

domovi u trendu, ne samo kod studenata nego i kod investitora. Očekuje se da će 95 odsto ovih stanova biti iskorišteno. Osim toga, grad će obuhvatati atrij,

Naravno, za ovakve mjere troškovi rastu, ali su drago-cjena i dugoročna investicija u budućnost. U drugim dr-žavama je ova misao uveliko zavladala. Poznati italijanski

sve teže, a rok izgradnje sve kraći. Standardizacija pro-dukcije u fabrikama je jedino rješenje kako bi se jednog dana vršila samo montaža na građevinskim lokacijama.

velike prostorije za čitanje i učenje, kafić, takozvane „chill-out” sobe, gornji sprat za sunčanje, prostorije za „Urban Gardening” i sport, kao i mogućnost roštiljanja.

arhitekta Stefano Boeri je jedan od mnogih koji po-državaju ovu zamisao zele-nila u okruženju i poznat je po izgradnji visokih kuća sa dosta biljaka i cvijeća.

Projekat izgradnje novih stambenih jedinica u 22. bečkom becirku predstavlja savršen spoj modernog i prirodnog.

Od januara do juna prodato je 26.166 stanova, što je 4% više nego prethodne godine.

Namještaj od punog drve-ta stvara prijatnu i zdravu atmosferu i širi lijep miris.

Subvencionisani stam-beni objekat predstavlja najbolji projekat na ta-kmičenju izvođača gra-đevinskih radova u dijelu grada „Gundackergasse II”.

Fokus projekata u okviru takmičenja je bilo razvijanje ideja i koncepata za zdravo stanovanje u okviru prirode. Na tri gradilišta do 2021. go-dine treba da se izgradi oko 300 subvencionisanih stano-va, od toga 100 tzv. pametnih (smart) stambenih jedinica. Površina gradilišta veličine četiri hektara je dio zaštiće-nog zelenog područja od 16 hektara. Veliko takmičenje je dio „Wohnbau-Offensi-ve 2016-2018”. Naziv ovog subvencionisanog projekta je „Na ivici šume” („Am Wal-drand”), jer se područje iz-gradnje graniči sa poljanama

U Austriji je u 2018. go-dini prodato više stanova nego u odnosu na 2017. godinu. Agencija za ne-kretnine Remax je obja-vila da je broj transakcija narastao za četiri odsto.

Cijene stambenih objekata rastu usporeno, za oko jedan odsto jer se vlasnici više ko-rištenih objekata mijenjaju. Jednu petinu svih uknjiženih stanova čini novogradnja. No-voizgrađeni stanovi u prvih šest mjeseci 2018. godine su prodati za prosječnu cijenu od 253.215 eura, a to je 44 odsto više od već korištenih stanova. Najskuplji stanovi novogradnje su u Vorarlbergu sa prosjekom od 319.025 eura. Prosječna cje-na stana u Beču iznosi 221.222

Nakon dugog i napornog dana, naš dom je udobno mjesto za povlačenje gdje se najbolje možemo opustiti. Ovogodišnji trend za uređe-nje enterijera je puno drvo.

Svejedno da li hrast, bukva ili orah − jedinstven prirodni sastojak od svakog komada namještaja napravi unikat. Ukoliko želite malo ostrvo tišine i mira sa karakterom i jedinstvenim sjajem, na-bavite barem jedan komad namještaja od punog drveta koji možete pronaći u mno-gim kućama namještaja. Sa visokovrijednim sastojcima ili pravom kožom u pješča-nim ili zemljanim bojama, namještaj od punog drveta ostavlja utisak na svakoga.

Prijava u toku:Gundackergasse

Povećana prodaja stanova

Urban i održivnamještaj

i šumama. Zbog ove lokacije, stambeni objekti koji će se ovdje izgraditi nisu samo u neposrednoj blizini šumskog prostora, već će između sa-mih zgrada biti dosta zelenih površina koje će biti na ras-polaganju stanarima. Samo će se 40% površine za izgrad-nju iskoristiti kako bi se sa-zidale zgrade, a ostatak pro-stora ostaje pokriven zelenim tepihom. Tako će se izgraditi tri stambena objekta sa 151 subvencionisanim stanom od koji će 51 biti „pame-tan” stan. Pristup zgradama obezbjeđen je preko širokog trga, a svaki objekat raspo-laže četirima spratova (pri-zemlje i tri sprata). Ponuda stanova je široka i obuhvata dvosobne, trosobne, četvo-rosobne i petosobne stanove veličine od 52 do 103 m², kao i desetak etažnih stanova. Svi

eura, dok cijena po metru kva-dratnom iznosi 3.771 eura. Najskuplji stanovi su u Alser-grundu i Josefstadtu, a najjefti-niji u Brigittenauu, Ottakrin-gu i Rudolfsheim-Fünfhausu.

Posebno u spavaćoj sobi ovaj prirodan produkat po-kazuje svoje osobine. Drvo povezuje mirise, upija to-plotu i vlagu i tako savršeno reguliše klimu u prostoriji.

stanovi su opremljeni lami-natom po sadašnjim stan-dardima, a budući vlasnici „pametnih” stanova mogu da biraju različite pakete za stanovanje. Uz određenu novčanu nadoknadu moguće je prilagoditi opremu u stanu ličnim potrebama. Fleksi-bilan raspored prostorija u stanovima omogućava prila-gođavanje prostora individu-alnim potrebama, te se u bilo

kom momentu mogu izvršiti željene promjene. Pojedine stambene jedinice imaju tzv. francuske prozore koji obe-zbjeđuju dosta svjetla u stanu. Svi stanovi raspolažu ili tera-som ili balkonom ili malom baštom, tako da svi stanari imaju svoj prostor na otvore-nom. Prostor između zgrada je popunjen zelenilom, tako da nudi mogućnost za mno-gobrojne vanjske aktivnosti.

KOSMO18

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: iS

tock

phot

os, w

ww.

noe.g

v.at.

„Dodatna podrška za naše porodice”, istakle su predsjednica pokrajine Mikl-Leitner i državna savjetnica Teschl-Hofmeister.

Ovaj projekat predstavlja jedan od najvećih projekata ove decenije, a Kuća je uzor jer je zajedništvo u centru pažnje.

„Postavili smo kamen temeljac za harmonizaciju zakona o mladima širom Austrije”, istakla je pokrajinska savjetnica.

Vlada Donje Austrije je usvo-jila nove direktive za brigu o djeci. Uz pomoć novih od-luka 2,1 miliona eura će biti investirano u Donju Austriju.

Povratno djelujući od 1. sep-tembra 2018. godine, novča-na podrška za ustanove koje pružaju usluge brige o djeci se povećala sa 17.500 na 22.000 eura. Ovaj iznos je na godiš-njem nivou i odnosi se na jedan razred djece. Osim toga, vaspi-

Uz prisustvo predsjednice Donje Austrije Mikl-Leitner u Pfaffstättenu, okrugu Ba-den, oficijalno je otvorena Kuća generacija (Generatio-nenhaus). Građevinski rado-vi su započeti u maju 2016. godine a ukupno je investira-no oko 5,3 miliona eura.

Projekat se sastoji od tri građe-vinska dijela za različite ciljne grupe. Stanovanje sa brigom i njegom sadrži 18 stanova,

Prema novoj planiranoj regulativi tinejdžeri do na-punjene 14. godine života imaju ograničeno vrijeme izlaska, a konzumiranje alkohola i duvana je zabra-njeno za sve maloljetnike.

Nova regulativa zakona o mladima bi trebala da stupi na snagu početkom 2019. godine nakon donošenja za-jedničke odluke u pokrajin-skom parlamentu. Državna

Nove direktive za podsticanje brige o deci

Kuća generacija u Pfaffstättenu

Donesena odluka oizmjeni zakona za mlade

tači koji se brinu o djeci do treće godine života će umjesto počet-nih 30 eura dobivati 37,50 eura po djetetu u mjesecu. Predsjed-nica Donje Austrije i državna savjetnica za porodične teme su izjavile da će sa novim di-rektivama za brigu o djeci biti jednostavnije podnijeti zahtjev za podsticaj do 300 eura u mje-secu. Uz ovaj iznos povećane su i granice prihoda roditelja za 25 odsto. Sa novim mjerama za podsticaj na porodičnom

stanovanje za mlade deset, a porodično stanovanje broji pet stanova i dve ustanove za brigu o maloj djeci. Prvi građevinski dio je za siromašne i ljude od 60. godine života. Stanovanje sa brigom i njegom organizuje zajedničke izlete, posjete po-zorištima, časove muzike, kao i socijalno savjetovanje. Osim toga, organizuju se i susreti sa djecom iz jaslica i mladim lju-dima. Stanovanje za mlade je građevinski dio koji ostvaruje

savjetnica Christiane Teschl-Hofmeister smatra odluku o zabrani konzumiranja alko-hola i cigareta za sve osobe do 18. godine života ujedinje-nom, koja je već neko vrijeme zakonita u Evropi. Izmjena zakona se odnosi na ograniče-no vrijeme izlaska, koje se sa 22 časa povećava na 23 časa za sve osobe do 14. godine života. Osobe od 14. do 16. godine života imaju pravo na izlazak do 1 čas posle ponoći.

polju treba da se omogući lakše ujedinjenje poslovnog i poro-dičnog života, kao i podrška prilikom brige o djeci. Ovaj plavo-žuti porodični paket ima za cilj otvaranje 100 novih gru-

san o sopstvenim prvim sta-novima. Stanovi su povoljni sa ograničenim ugovorima o najmu. Porodično stanovanje je za novopečene porodice sa djecom. Svi stanovi su povolj-

Veliku ulogu u pridržavanju ovih granica igraju rodite-lji i staratelji. „Zahvaljujući novim zakonskim izmjena-ma danas smo korak bliži da ostvarimo dugogodišnji cilj,

pa za brigu o djeci širom Donje Austrije u narednih nekoliko godina. Vlada, pokrajine i op-štine će u naredne četiri godi-ne uložiti 180 miliona eura na godišnjem nivou u ovu oblast.

ni, a glavni razlog je prijateljska spremnost prethodnih vlasnika posjeda da prodaju svoj zemljiš-nio dio po povoljnoj cijeni i be-splatno daju na korištenje gra-đevinskom udruženju WET.

a to je izjednačavanje zakona o mladima na teritoriji čitave Austrije. Zahvaljujem se svim kolegama koje su dale svoj do-prinos”, istakla je pokrajinska savjetnica Teschl-Hofmeister.

KOSMO20

Foto

s: Bg

ld. L

ande

smed

iens

ervi

ce

BURGENL AND

Pet bolnica u Burgenlandu je razumno, ali je potrebna bolja povezanost među njima i efikasnija struktura rada bolnica.

Pokrajina, kao evropski uzor želi da do 2050. godine ukupna potražnja električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Broj ponuda u savjetovalištima za žene raste, a fokus leži na preventivi i medicini prilagođenoj razlikama u polovima.

Premisa plana je očuvanje svih pet lokacija bolnica, rad-nih mjesta, kvaliteta pružanja njege i mogućnosti finansira-nja. Radni nalog je dodjeljen zdravstvenom fondu BUR-GEF, a u jesen 2019. godine će biti predstavljeni rezultati.

Izrada plana će se izvršiti pod nadležstvom BURGEF-a u saradnji sa savezom bolnica KRAGES, a biće uključeni i radnici, strani stručnjaci, zdrav-

U vili Vita u Pamhagenu, Burgenlandu održan je 19. i 20. septembra najvažniji do-gađaj za energetsku ekonomi-ju u Austriji, naime kongres energetike. Teme ovog kon-gresa su bile dekarbonizacija, decentralizacija i digitalizaci-ja, kao i predsjedništvo Au-strije u Evropskom savjetu.

Ovaj kongres je po prvi put održan u Burgenlandu, a uče-stvovalo je oko 580 govornika,

Od septembra 2018. godine šest savjetovališta za žene u Burgenlandu rade pod nazi-vom „Feminina” i djeluju kao mjesta za prvi kontakt kada je u pitanju zdravlje žena i dje-vojčica. Burgenland je osma od devet pokrajina u Austriji u kojoj su otvoreni zdravstve-ni centri za žene i djevojčice.

Sva pažnja je usmjerena na zdravstvenu preventivu i ogra-nak medicine prilagođene pol-

Veliki plan za bolnice u Burgenlandu

Austrijskikongres energetike

Zdravstveni centri za žene i djevojčice

stvena osiguranja, Ljekarska komora i drugi. Projekat će tra-jati godinu dana, a zdravstveni fond će finansijski podržati svih pet bolnica u Burgenlan-du, uključujući i četiri koje su u državnom posjedništvu u Oberwartu, Oberpullendorfu, Güssingu i Kittseeu. Ovaj plan bi trebalo da uskladi pružanje usluga na svih pet lokacija, a među ostalim ciljevima je i mo-dernizacija, poboljšanje kvali-teta usluga kao i ophođenje sa

referenata, sponzora i izlagača koji su predstavili najnovije i aktuelne trendove i razvoje u oblasti energetike. Osim toga učesnici su imali priliku da raz-mjene informacije i lična isku-stva. Moto ovogodišnjeg kon-gresa je „Los geht´s”, a mjesto lokacije predstavlja uzor u odr-živom i pažljivom ophođenju sa prirodom. Energetska eko-nomija je ključni sektor u Au-striji jer snabdijeva našu državu energijom i bitan je partner u

nim razlikama. Za prvu godi-nu djelovanja socijalni i resor za žene su dodijelili 100.000 eura. Državna savjetnica Astrid Eisenkopf smatra da se dugo ignorisala činjenica da je zdravlje muškaraca i žena razli-čito i iz tog razloga joj je ovaj projekat od posebnog značaja. Činjenica je da žene pokazuju drugačije oblike simptoma u slučaju zdravstvenog proble-ma, prema tome težište je na medicini prilagođenoj pol-

državnim finansijama. Kako bi se sačuvala finansijska podrška i veoma dobar nivo pružanja medicinke njege u zdravstve-nom sistemu Burgenlanda ne-ophodno je preuređenje siste-

modernizaciji. Burgenland je prije ostalih pokrajina iskoristi-la i prepoznala šanse obnovljive energije i igra vodeću ulogu u ovom energetskom sektoru ne samo u Austriji već širom Evro-

nim razlikama. Jednakost iz-među muškaraca i žena mora da postoji i u zdravstvenoj oblasti. Opšte ponude su u svim centrima jednake, dok postoje i ponude koje su pri-

ma. Stručnjaci u ovom slučaju govore o dodatnih 200 miliona eura do 2021. godine. Bolnica Eisenstadt i Oberwart će ostati glavne bolnice uz nekoliko do-datnih specijalizacija.

pe. U prethodnoj godini 147 odsto energetske potražnje je podmireno tzv. zelenom energijom, što znači da je više od 50 odsto struje dobijeno iz obnovljive energije.

lagođene posebnim željama i potrebama. Pored savjetova-nja nude se i kursevi, radioni-ce i informaciona predavanja za sva starosna doba žena i djevojčica.

VAŽNO!

Ukoliko se selite,

onda treba informi-

sati GIS Gebühren

Info Service o Vašoj

novoj adresi.

Česte zablude o radio i TV pretplati

Kontakt:• Telefon: servisna linija 0810 00 10 80 pon.-pet. 08:00-21:00 Uhr sub. 09:00-17:00 Uhr• Pismeno: GIS Gebühren Info Service GmbH Postfach 1000, 1051 Wien• Faks: 050 200 DW 300• Lično: Faulmanngasse 4, 1040 Wien Mo-Fr 08:00 – 18:00 Uhr• Internet: www.gis.at

Od čega se sastoji

GIS-pretplata?

• Radio i TV preplata

(država)

• nadoknada za program (ORF)

• Subvencionisanje umetnosti

(država)

• Pokrajinski porez

(pokrajina)

Kada čujemo reč GIS, onda odmah pomisli-mo na šlagvorte kao što su pretplata, ORF, terenske radnike koji kucaju na naša vrata i slično. Oko radio i TV pretplate, naime

GIS, se vrti bezbroj zabluda i dezinformacija. Mnogi, na primer, misle da se GIS-taksa plaća samo za austrijsku radio-televiziju ORF i njene programe.

ODGOVOR: Ovde se radi o veoma učestalom mitu. Princi-pijalno važi da se GIS-pretplata uvek mora plaćati kada se u domaćinstvu nalaze uređaji koji koriste tehnologiju radio-difuzije. Tu spadaju televizori, kablovska televizija, satelitski program, kompjuteri i tableti sa DVBT-stickom ili TV-/radio-karticom, radio uređaji i svi ostali ure-đaji sa prijemom vrlo visoke frekvencije. Radio i TV pretplata se plaća nezavi-sno od toga da li uopšte ili koliko često konzumirate ponuda ORF-a. Takođe ne postoji nikakva po-vezanost sa naplatom za druge TV-servise (npr. A1 ili UPC). Inače, ORF-u pripada samo maleni deo GIS-pretplate.

ODGOVOR: Podrazumeva se da servisni radnici GIS-a ne smeju tek tako ući u Vaš dom, ukoliko Vi to ne dozvolite. Međutim, na sva pitanja se mora odgovoriti istinito i po potrebi pokazati dokaze kao što su identifikacija i prija-

va o boravku (Meldezettel). Ovo se inače traži samo u retkim slučajevima kada idenditet

stanara nije potpuno jasan. Ukoliko se tere nskom radniku ne daju nikakve

informacije, ili se čak pred nje-govim nosom zatvaraju vrata,

onda to važi kao kršenje zako-na, što može u administraciji becirka (Bezirksverwaltung) dovesti do maksimalne ka-zne od 2.180 evra.

ODGOVOR: To nije baš ta-čno. Pod određenim uslovi-ma možete biti oslobođeni

od GIS-pretplate. Kako biste ovo dobili treba predati zahtev,

takozvani „Befreiungsantrag”. Oslobođenje od radio i TV pretpla-

te zavisi od brojnih faktora, stoga se za svaki slučaj individualno ispituje da

li postoji zakonsko pravo za oslobođenje od takse ili ne. GIS Gebühren Info Service pružiće Vam sve detaljne informacije o tome.

ODGOVOR: I ovo je glasina koja može u nekim slučajevima da košta puno. Ukoliko se radi o računu o radio i TV pretplati onda to dovodi bezuslovno do opomena i u najtežim slučajevima do dodatnih troškova zbog naplate (Inkasso). GIS-pretplatu treba, kao i sve ostale zakonske takse, platiti na vreme. Ukoliko još niste prijavljeni i dobijete poštom upit o radio uređajima u Vašem domaćinstvu, onda na njega morate, po zakonu, reagovati i dati istinite informacije.

„Ne gledam

program ORF-a i stoga ne moram da

platim GIS.“

„Ne moram da pustim terenske radnike GIS-a u svoj stan.“

„Oslobođeni-ma od takse GIS-a nije potrebna prijava.“

„Pisma od GIS-a se mogu tek

tako i bez posledica

ignorisati.“

FAQ

REPOR TAŽA

KOSMO22

Poslednja šansa —Poslednja šansa —Piše: Manuel Bahrer i Dušica Pavlović

„baby box”?

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

23KOSMO

Poslednja šansa —Poslednja šansa —„baby box”?

D r. Thomas Frischer, primarijus odeljenja za pedijatriju u bolnici Wilhelminenspital počinje da

nam objašnjava: „U okviru dečje ambu-lante u ulici Flötzersteig nalazi se jedna niša, kroz koju čovek neopaženo može ući sa ulice. Tamo se nalazi ’baby box’,

nama širom zemlje postoji mogućnost da se bebe anonimno u njima ostave. Ove specijalne „kutije” za decu su napravljene pod pokroviteljstvom crkvenih organizacija i bolnica. „Prvi ’baby box’ je napravljen u ovoj bolnici (Wilhelminenspital) zahvaljujući ini-cijativi mog prethodnika. U mnogim zemljama vladaju različita mišljenja da li su ’baby boxovi’ dobra ili loša stvar.

Dosta ljudi smatra da je za decu izu-zetno važno da znaju svoje poreklo, kojem se gubi trag ukoliko se anoni-mno ostavljaju u 'baby boxove'. Ipak, mišljenje mog prethodnika, kao i moje lično je da je bolje napraviti toplo i sigurno mesto za neželjene bebe, nego da se one ostavljaju na hladnim ulicama i parkinzima”, objašnjava Dr. Frischer. Anna Lisa Putz, šef odeljenja za soci-jalni rad pri Magistratu 11 (MAG 11) dalje objašnjava cilj uvođenja „baby boxova: „Baby boxovi kao i anoniman porođaj imaju za cilj da se spreči ubi-janje i ostavljanje neželjene dece na nesigurnim mestima.” Iako određene službe grada Beča intenzivno pomažu budućim majkama tokom i nakon trud-noće, i dalje postoje žene koje se zbog straha od kazne ili stida odlučuju da anonimno ostave svoju decu u „baby boxove”. „Nažalost, ne znamo iz kojih razloga majke napuštaju svoju decu jer

ANONIMNIporađaji, kao i „baby boxovi” nisu krivična dela!

koji se može otvoriti i u njega, na toplo termo ćebe, staviti beba. Čim se ’baby box’ otvori i dete stavi u njega, upali se alarm na odeljenju intenzivne nege, a lekari preko monitora mogu videti dete. Ko u tom momentu napušta svoje novo-rođenče, ne može se znati jer je kamera usmerena samo ka krevecu za bebu, tako da se od majke koja ga ostavlja naziru samo ruke. Nakon toga osoblje sa inten-zivne nege dolazi po bebu i, u zavisnosti od stanja u kojem se beba nalazi, vode je ili na odeljenje intenzivne nege ili u sobu za opservaciju”. Osim toga, Služba za zaštitu dece i omladine se uvek obaveštava kada se neka beba ostavi u „baby box”. Ukoliko sa medi-cinskog stanovišta ne postoji nikakav problem, ostavljene bebe se u roku od osam nedelja daju na usvajanje. S pravne

tačke gledišta, majke mogu vratiti svoje napuštene bebe u roku od šest meseci. Međutim, vraćanje bebe nije lak pro-ces: „Iskreno rečeno, tako nešto se još nikada nije dogodilo. Ukoliko bi se majka vratila po dete dan nakon što ga je ostavila u ’baby box’ i rekla da ga želi nazad, onda bismo morali detaljnije da ispitamo razloge zbog kojih se ona, u prvoj liniji, odlučila na taj korak. Služba za zaštitu dece i omladine ne vraća tek tako bebe nazad roditeljima koji su ih napustili sa obrazloženjem da se radilo o vanrednoj situaciji. Uzroci te ’van-redne situacije’, kao i uslovi u kojima majka živi se detaljno moraju ispitati pre nego što se odobri vraćanje novo-rođenčeta biološkoj majci”, dodao je primarijus.

„Baby box” u Austriji„Baby box” je u Austriji prvi put uveden 2001. godine. Danas u svim pokraji-

Primarijus: „Anoniman porođaj je bolja opcija od ’baby boxova’ zato što se dete onda rađa u sigurnim uslovima.”

Između 1980. i 1999. godine na ulicama Beča nađene su 23 bebe. Od 2001. godine do danas, u „baby boxove” je ostavljeno 30 beba, a u tom periodu su samo tri nađene na ulicama Beča.

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć, iS

tock

phot

o

BABY BOX. Jedan potpuno nor-malan dan na intenzivnoj nezi neonatološkog odeljenja. Ti-šinu odjenom narušava rezak zvuk alarma i slika bebe na monitoru. Jasan znak da se otvorio „baby box”. Sva sre-ća, ovaj scenario se dešava jednom do dva puta godišnje.

je mali broj onih, koje se neposredno nakon ostavljanja novorođenčeta jave Službi za zaštitu dece i omladine sa željom da uzmu dete nazad”, govori gospođa Putz. Majke uzimaju u obzir „baby boxove” tek nakon porođaja kada

situacija za njih već postaje hitna. Slično su nam rekli i u bolnici Wilhelminen-spital. „Bebe koje majke ovde ostave su uglavnom tek nekoliko sati ili jedan dan stare. Sreća je da se one uglavnom nalaze u dobrom zdravstvenom stanju, bez teških povreda. Nekada se desi da su u stanju hipotermije, ali bez kom-plikovanijih zdravstvenih problema”,

navodi Dr. Frischer. Koliko je važno da postoje „baby boxovi” u glavnom gradu Austrije govore i statistike. Između 1980. i 1999. godine na ulicama Beča nađene su 23 bebe. Od 2001. godine

REPOR TAŽA

KOSMO24

do danas, u „baby boxove” je ostavljeno 30 beba, a u tom periodu su samo tri nađene na ulici. „Najveći utisak na mene je ostavila mala Gloria, kojoj smo ime dali po građevini Gloriette kod dvorca Schönbrunn. Ona je nađena u neposrednoj blizini tog objekta u kanti za smeće. Imao sam dežurstvo to veče kada je dovezena kod nas u bolnicu (tada sam radio u AKH). Beba se nala-

zila u kritičnom stanju hipotermije i imala je tešku infekciju. Kada joj

je stanje stabilizovano, predata je na usvajanje”, ovu pretužnu

priču, ali sa srećnim završet-

kom, ispričao nam je primarijus. Do „Baby boxa” koji je u okviru bolnice Wilhelminenspital dolazi se sa ulice Flötzersteig 4, a nalazi se tačno pored ulaza u dečju ambulantu za hitne sluča-

jeve. Zahvaljujući dvokrilnim vratima zaštićena je od pogleda prolaznika, a kako je kamera okrenuta samo ka unu-trašnjem delu, tj. na ćebencetu na koji se spušta beba, a ne ka spolja, majke

mogu potpuno anonimno da ostave svoju novorođenčad. „Korišćenje ’baby boxa’ je potpuno jednostavno, a majke imaju i tu mogućnost da uz svoju bebu ostave neku ličnu stvar. Pored kreveca za bebu nalaze se koverte sa kodovima. Samo uz pomoć tih kodova majke mogu da dobiju informacije o svojim bebama anonimno jer na osnovu njih znamo o kojoj bebi je reč”, objasnila nam je medi-cinska sestra na neonatologiji, Agnes Hinterleitner, koja radi na odeljenju intenzivne nege. Koverte sa kodovima su ponuđene na nekoliko stranih jezika (nemački, engleski, bosanski/hrvatski/

srpski, arapski, ruski, japanski, turski, španski i francuski), a majke pre zatva-ranja „boxa” mogu uzeti otisak stopala svog deteta. Nakon toga nema povratka, jer kad se vrata „boxa” jednom zatvore, automatski se zaključavaju, a tim sa intenzivne nege odmah dolazi po dete. „Nema mnogo koristi od uzma-nja otiska stopala deteta. U najvećem broju slučajeva majke uz bebu ostav-ljaju oproštajno pismo, za koje ja lično smatram da je od izuzetne važnosti za dete. Tu uglavnom objašnjavaju svoju tešku situaciju koja ih je naterala da ih se odreknu, govore kako im je žao i da ih vole najviše na svetu”, sa tugom u glasu nam sestra Agnes opisuje surovu

Putz: „Baby boxovi kao i anoniman porođaj imaju za cilj da se spreči ubijanje i ostavljanje dece na nesigurnim mestima.”

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

PROBA. Sestra Agnes navodi da se više puta desilo da neko otvori „baby box”, a da ne ostavi dete.

Kada se dete ostavi u „baby boxu”, upali se alarm koji svetli i zvoni na odeljenju intenzivne nege, a na moni-toru se preko kamere vidi ostavljeno novorođenče.

realnost. Ovakva pisma ili lične stvari od bioloških majki mnogo znače deci, posebno kad odrastu i izraze želju za saznanjem o svom poreklu. Da ostaviti dete u „baby boxu” nije nimalo laka odluka, potvrđuju i priče zaposlenih na

intenzivnoj nezi. Ispričali su nam da se više puta dogodilo da neko otvori „baby box” i da zatvori bez ostavljanja bebe u njemu. Ova „probna otvaranja” ukazuju na to da majke posete „baby boxove” i razgledaju, pre nego što definitivno donesu odluku da tu zaista i ostave

novorođeno dete. Ono što je važno napumenuti je da anonimno ostavljanje dece u „baby boxove”, kao i anoniman porođaj nisu zakonski kažnjiva dela. „Uvođenjem ’baby boxova’ su buduće majke dobile mogućnost da ostave svoju decu, a da time ne čine kažnjivo delo”, naglašava gospođa Putz iz MAG 11. Čak je i Dr. Frischer tokom našeg raz-govora više puta naglasio ovu činjenicu. Ipak, skrenuo nam je pažnju na to da je za buduće majke mnogo bolja opcija anonimnog porođaja od ostavljanja deteta u „baby box”.

„Sigurnije za majku i dete”Što se samog porođaja tiče, anoniman porođaj se ni po čemu ne razlikuje od običnog. Jedina razlika leži u tome što porodilje u slučaju anonimnog porođaja ne moraju davati svoje lične podatke niti zdravstvenu knjižicu, a nakon što donesu dete na svet, mogu slobodno da napuste bolnicu bez njega. Cilj ano-nimnog porođaja je taj da se i majci i detetu obezbedi kvalitetna medicinska nega već tokom trudnoće. Osim toga,

porođaj u kliničkim uslovima je mnogo bezbedniji, kako za majku, tako i za dete. „Moguće je dobiti anonimnu knjižicu za majku i dete (Kind-Mutter-Pass) na osnovu kojeg se u bolnici mogu vršiti svi neophodni pregledi. Služba za pomoć dece i omladine u tim slučajevima nudi

savetovanja za majke u bolnicama”, navodi gospođa Putz. Medicinskoj službi Magi-strata 11, kao i socijalnim radnicima uspeva da majkama, koje žele da napuste svoju decu, daju alternativna rešenja kao što su klasično davanje deteta na usvaja-nje, a u manjem broju slučajeva se majke čak odluče da zadrže dete. „Anoniman porođaj je u svakom slučaju bolja opcija od ’baby boxova’ zato što se dete onda rađa u sigurnim uslovima. Kada majka ostavi dete u ’baby boxu’, ne znamo da li je rođeno u nasilnom okruženju, da li je možda i droga bila u njegovoj blizini, itd”, objasnio nam je primarijus. Kao i u slučaju ’baby boxova’, tako i kod ano-nimnog porođaja postoji mogućnost da

majke zatraže svoju decu nazad u roku od šest meseci. Tada moraju da daju svoje ime i prezime, a anoniman porođaj se evi-dentira retrogradno kao običan. Nakon toga majkama se pruža psihološka pomoć i podrška, kako bi im se omogućili naj-bolji mogući uslovi za odgajanje deteta.

KRIVIČNO DELOOstavljanje beba na nesigurnim mesti-ma se kažnjava!

25KOSMO

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

ZAKON:Ukoliko sa medicinskog stanovišta ne postoji nika-kav problem, ostavljene bebe se u roku od 8 nedelja daju na usvajanje. S pravne tačke gledišta, majke mogu vratiti svoje napuštene bebe u roku od šest meseci.

U „baby boxu” se nalaze koverte sa kodom za majke, kako bi se anonimno preko njih mogle raspitati za svoje dete.

Prvačići kao političkieksperiment

REPOR TAŽA

KOSMO26

Fotografije: Amel TopčagićPiše: Vera Marjanović

NEMAČKI JEZIK. Temelj svakog obrazovnog si-stema je jezik, a godinama unazad se tvrdi da školarci u Austriji ne blistaju u toj nastavnoj oblasti. Od ove školske godine usvojen je novi zakon, a tiče se prvaka.

Austrijski obrazovni sistem često je kritikovan kao manjkav, a koplja su se

lomila preko leđa učenika migrantskog porekla koji, navodno, zbog nedovoljnog poznavanja nemačkog jezika usporavaju nastavne procese. Ako se neko seća, time su opravdavani i ne baš sjajni rezultati Austrije na među-narodnom PISA testiranju krajem prošle decenije. Ako ćemo biti iskreni, država je nastojala da za građane migrantskog porekla osmisli brojne programe za uspešnu integraciju, a jedan od najvaž-nijih ticao se dece. Vrtići su postali besplatni, a predškolska godina obavezna za pohađanje, ali je i dalje bilo roditelja koji te pogodnosti nisu koristili. Međutim, novi migrantski talas je u austrijske škole doveo puno dece koja, po mišljenju nadležnih, nisu imala dovoljno vremena da savladaju jezik, kako bi sa lakoćom pratila nastavu. Zato je od početka ove školske godine na snagu stupio novi zakon kojim su obuhva-ćeni učenici prvog razreda, a podrazumeva dodatno učenje nemačkog jezika. Doduše, i do

27KOSMO

nudi puno dodatnih sekcija iz umetnosti, nauke i sporta, što je dodatno uticalo na našu odluku, kao i tvrdnja mnogih

prijatelja da se dete lakše upisuje u gimnaziju nakon privatne škole. Naše je da joj na početku pružimo kvalitetnu osnovu, a odluke će donositi sama kad za to dođe vreme”, podvukla je Jelena, dodajući da je učiteljica na početku školske godine za svako dete odredila individu-alni termin, kako bi se bolje upoznala sa njima, a u slučaju da neko od njih bude imalo poteš-

STAV:Početak je najvažniji za sticanje radnih navika

„Mi u kući govorimo srpski, ali se dešava da Mina za neke pojmove i situacije zahteva dodatno objašnjenje na nemač-kom. Istina, ona ne zna da čita i piše, ali ne verujem da će joj predstavljati problem da nauči. Na roditeljskom sastanku u junu, učiteljica nam je saopštila da će tokom prva tri meseca u školi pratiti napredovanje dece u opismenjavanju, a da će ona kojoj to bude teže išlo, do kraja godine nastaviti da rade po predškolskom programu”, ista-kla je dvostruka mama.Minu su roditelji upisali u privatnu školu u 10. becirku, verujući da je to za njihovu ćerku najbolje rešenje.„Na taj korak smo se odlučili jer smatramo da su prve četiri školske godine najvažnije u izgrađivanju odnosa prema uče-nju i obavezama, kao i u sticanju radnih navika. Smatramo da u privatnoj školi učiteljica ima više prostora za posvećenost svakom detetu pojedinačno. Ova škola

sada je postojala mogućnost da se to organizuje u užem obimu, pod uslovom da je u nekoj školi bilo više od osmoro dece koja su zaostajala u poznavanju jezika. Za takve slučajeve su dode-ljivana dodatna finansijska sredstva iz budžeta, što su neki direktori zloupotrebljavali, unoseći odrednicu „außeror-dentlich” u svedočanstva dece koja su nemački govorila čak bolje od maternjeg jezika.Nova vlast u Austriji je na početku svog mandata najavila izmene zakona o obrazovanju, odnosno inteziviranje učenja nemačkog jezika, a najavu promena su mnogi direktori škola i nastavnici protumačili kao nepravednu prema deci,

kao preterano zadiranje u auto-nomiju škola, a bilo je oštrih političkih komentara, kojima u ovom tekstu nije mesto. Išlo se tako daleko da je 300 direk-tora škola pisalo peticiju protiv zakonskih izmena, ali uzalud. Prvaci su 3. septembra, pored školskih torbi, na leđima poneli i teret prve generacije na kojoj se isprobava novi zakon. U želji da sazna šta o tome misle roditelji našeg porekla i kakva su njihova iskustva iz prvih školskih dana, KOSMO

je posetio tri porodice. Njihove priče se veoma razlikuju, što ukazuje da se novousvojeni zakon u svom elementarnom obliku ne sprovodi u svim školama. Jelena Stanisavljević, Minina i Sofijina mama Jelena, radnica u gastronomiji, mama je dve devojčice: Mina (7) je pošla u prvi razred, dok Sofija (3) ide u vrtić. „Moje ćerke su u vrtić pošle već sa godinu dana, pa nemački govore savršeno, čak bolje nego srpski. Nažalost, u najranijem uzrastu Mina je imala poteš-koće sa sluhom, pa je po savetu lekara vaspitačica sa njom pri-menjivala posebne metode za

učenje jezika. Iako smo kod kuće govorili srpski, zbog tadaš-njeg zdravstvenog problema i stručnog načina rada u vrtiću, lakše je usvajala nemački jezik. Srećom, sve je došlo na svoje mesto i naša Mina sada sasvim normalno čuje, pa je bez pro-blema upisana u školu”, ispričala nam je Jelena.Na testiranju za upis u školu devojčica je pokazala izvan-redne rezultate, a mama misli da je za to zaslužno upravo poznavanje jezika.

Novi migrantski talas je doveo puno dece koja još nisu savladala jezik kako bi pratila nastavu.

Jelena Stanisavljević: „U kući govorimo srpski, ali Mina za neke pojmove zahteva dodatno objašnjenje na nemačkom.”

Prvaci su, pored školskih torbi, na leđima poneli i teret prve generacije na kojoj se isprobava novi zakon.

koće u savladavanju gradiva, biće mu omogućena pomoć u školi.Na pitanje da li je roditeljima nešto rečeno o učenju nemač-kog jezika po novom zakonu,

gospođa Stanisavljević je rekla:„Direktorica nam je na prvom roditeljskom sastanku saopštila da će sva deca biti testirana od strane stručnjaka, koji će oceniti njihovo poznavanje nemačkog jezika. Navodno, izdvojiće se osmoro do devetoro dece, koja će činiti poseban razred, u kojem će se nastava odvijati kao i u ostalima. Prednost će biti mali broj učenika sa kojima će se intezivirati učenje nemačkog i komunikacija, kako ne bi zao-stajali za ostalim đacima. Iako to ne očekujem, ako bi se kojim slučajem desilo da moja Mina bude jedno od te dece, ne bih se bunila jer je savršeno znanje nemačkog jedan od najvažnijih preduslova za kvalitetan život u ovoj zemlji”.

od drugog polugodišta dru-gog razreda, u školi je jednom nedeljno organizovan dodatni čas nemačkog. Sari je problem pričinjavalo čitanje i pisanje, ali je na kraju prvog polugodišta drugog razreda imala prola-znu ocenu. Šok je usledio kad mi je učiteljica pri kraju škol-ske godine saopštila da moje dete ima negativnu ocenu jer puno grešaka pravi u dikta-tima. Tražila je da napravimo test na legasteniju, ali srećom, ustanovljeno je da se radi samo o nedovoljnom poznavanju jezika”, nastavlja ova mama. Iako je iz svih ostalih predmeta

Sara imala jedinice, učiteljica je predložila da se zbog nemačkog ponovo vrati u prvi razred, što je bilo zakonski neprihvatljivo. „Sara je ipak dobila prolaznu ocenu za prelazak u treći razred, uz uslov da je upišem u privatnu

školu nemačkog. Napravila sam ugovor na godinu dana, koji sam na uvid donela učiteljici, pa moje dete dva puta nedeljno po dva časa pohađa nastavu nemačkog. To nas košta skoro 3.300 eura, ali mi smo spremni na sve žrtve, kako bi Sara u ovoj prelomnoj

Sandra Spirić Živanović – Sarina i Minina mama Ova priča je istinski pokazatelj koliko je deci i roditeljima teško kad se bez znanja jezika nađu u novoj zemlji. Sandra, dipl. eko-nomista i instruktorka fitnesa, u Beč se sa dve ćerke doselila pre tri godine. Nisu znale nemački.„Suprug je kao elektroinženjer dobio posao, pa je godinu i po dana pre nas postao stanov-nik Beča. Deca i ja smo došle tačno 6. septembra, dan nakon početka školske godine. Sara (9) je odmah dobila mesto u predškolskom razredu, a Maša (6) je pošla u vrtić. Prvih šest

meseci Sara je sa suzama odla-zila i vraćala se iz škole jer je mislila da se učiteljica ljuti i da viče na nju. U sebi je stvorila otpor prema školi i to je trajalo sve dok nije počela da razume šta se oko nje dešava. Kupovali smo knjige i kod kuće zajedno učile nemački. Nažalost, nisam mogla da pomognem detetu, niti da od učiteljice zatražim pomoć za Saru”, sa tugom se seća Sandra tih prvih meseci. Kad je upisala master studije na Univerzitetu i počela da pohađa nastavu nemačkog jezika, već nakon šest meseci i Sandra se bolje snalazila. No, i na kraju te školske godine, Sara je imala probleme u razumeva-nju nemačkog. „Ponovila je prvi razred, a tek

REPOR TAŽA

KOSMO28

Iako je imala sve jedinice, učiteljica je predložila da se zbog nemačkog Sara vrati u prvi razred.

RAZREDOsmoro do devetoro dece učiće inteziv-no nemački

školskoj godini napredovala u nemačkom i savladala zahtevno gradivo”, odlučna je Sandra.U međuvremenu, za školu je pristigla i mlađa Maša. Na testiranju u vrtiću, njeno zna-nje jezika ocenjeno je kao sasvim zadovoljavajuće.„Kad je Maša u pitanju, mnogo sam opuštenija jer bih rekla da je ona bolje savladala jezik od sta-rije sestre i da joj je neuporedivo lakše jer je opuštena u komuni-kaciji na nemačkom. Maša ide u državnu školu, a ukoliko bi postojala potreba da pohađa i dodatne časove jezika, ja bih to podržala”, tvrdi Sandra, doda-jući da je i sama dostigla nivo znanja B2, pa može kod kuće mnogo više da radi sa decom, te da tako zajedno poboljša-vaju nemački. U Mašinoj školi model dodatnog učenja je dru-gačiji. „Po rečima učiteljice, sva deca će biti testirana, a ona koja imaju problem sa nemačkim jezikom dve godine će svakod-nevno imati dva časa nemačkog i još dva tokom kojih će prela-ziti gradivo iz ostalih predmeta. Testiranja će se obavljati jednom kvartalno, kako bi se utvrdilo koliko mališani napreduju. Skrenuta nam je pažnja da taj obim časova možda neće biti dovoljan za savladavanje mate-matike, pa mi roditelji ne treba da budemo iznenađeni ako neko od dece bude moralo ponovo da pohađa drugi razred. Učiteljica je zaključila da je Mašino zna-nje nemačkog dobro, pa očekuje da će uspešno proći test. No, i pored toga, znam da ću sa obe ćerke morati puno da radim kod

kuće”, na kraju razgovora nam je rekla gospođa Spirić Živanović.

Andrea i Jakov Ugljar – Anini roditeljiU tročlanoj porodici Ugljar, polazak u prvi razred ljupke devojčice Ane, koja ima šest

Sandra Spirić Živanović: „Ukoliko bi postojala potreba da Maša pohađa dodatne časove jezika, ja bih to podržala.”

i po godina, doživljava se kao pravi praznik. „Dali smo je u vrtić sa napunje-nih 18 mjeseci. U početku su to bili kratki boravci među decom, kako bi se što jednostavnije i bezbolnije navikavala na kolek-tiv. Isto tako, željeli smo da što ranije počne sa učenjem njemač-kog jezika. Bilo je onih koji su nam govorili da ima vremena do polaska u školu, ali smatrali smo da je ovako pametnije i nismo se pokajali”, kaže mama Andrea, koja radi kao službenica. U kući mama sa Anom više govori nemački, a ako eventualno čuje neku grešku, odmah je ispravlja. „Ana odlično govori oba jezika, ali joj je njemački ipak bliži i lakši za govor. Važno mi je da ih ne miješa. Ja, iskren da budem, više forsiram hrvatski, kao i naša familija. Znam da je naša kćer dobro savladala njemački, ali nalazim da je poznavanje maternjeg jezika od velikog zna-čaja jer se na taj način sprječava proces asimilacije. Primijetio

dodatni sat njemačkog. Od viška znanja glava ne boli”, složni su supružnici Ugljar.

Šta kaže zakon?Za decu koja zbog nedostatka znanja nemačkog ne mogu pratiti redovnu nastavu, održa-vaće se posebna nastava jezika. Nakon prvog polugodišta će se sprovesti testiranje, pa ako se primeti vidni napredak, deca će nastaviti praćenje redovne nastave, s tim što mogu biti podržana sa po šest dodatnih časova nemačkog nedeljno. Ostala deca test će ponovo proći na kraju školske godine. Dodatna nastava nemačkog jezika maksimalno može tra-jati četiri polugodišta, odnosno dve školske godine. Ministar-stvo obrazovanja je pripremilo nastavne programe za osnovno i srednje obrazovanje, a cilj je da se učenici usmere na savladavanje usmene i pismene komunikacije na nemačkom jeziku.

sam da, kad tokom ljeta odemo na more, Ana vrlo brzo usvaja nove riječi na hrvatskom, pa čak i naglasak koji se tamo koristi”, s ponosom ističe Jakov, koji je privatni preduzetnik. Ana je išla u privatni vrtić, ali sad pohađa državnu školu, gde se dodatno bavi muzikom.„U privatnom vrtiću naše dijete nije imalo predškolsku nastavu, ali je na testiranju za školu rečeno da psiho-fizički ispunjava sve kriterijume za polazak u prvi razred. Kako čujem, puno djece je iz pri-vatnih vrtića određeno za pohađanje predškolskog razreda”, dodaje naša sagovor-nica. U Aninoj školi ima puno dece migrantskog porekla, ali dodatna nastava nemačkog jezika je svedena na jedan čas sedmično. „Na prvom roditeljskom sastanku smo oba-viješteni o izmjenama zakona, vezano za učenje njemačkog jezika. Rečeno nam je da će sva djeca biti testirana, a roditelji

će biti obaviješteni kojoj djeci je neophodna pomoć. Jednom sedmično će se za njih održa-vati jedan školski čas, na kojem će dodatno učiti njemački, kao i matematiku. Za to vrijeme, ostala djeca iz razreda će crtati, izrađivati različite predmete i baviti se vještinama, a kom-pletnu ostalu nastavu pratiće svi zajedno. Ako bi trebalo, ne bismo imali ništa protiv da naša Ana takođe posjećuje taj

Supružnici Ugljar: „Ne bismo imali

protiv da Ana posjećuje

dodatni sat njemačkog. Od

viška znanja glava ne boli.”

U kući mama sa Anom više govori nemački, a ako eventualno čuje neku grešku, ispravlja je. Tata forsira hrvatski.

30

COVER

Da liDa liVas jeVas jestrahstrah

Piše: Muhamed Beganović

KOSMO

Foto

: iS

tock

phot

o

džamije?

KOSMO

Džamija. Po medijima i kafićima se džamije pred-stavljaju kao mjesta na ko-jima se propovjeda mržnja, usađuje teror i kreiraju pa-ralelna društva. No, da li je to tačno? Jedna mala dža-mija u Ottakringu se već godinama bori da stvori drugačiju sliku.

31

Foto

: iS

tock

phot

o

džamije?

COVER

KOSMO32

je kao da više ne može čuti niti proči-tati tu riječ. Spustivši pogled nadolje kratko je razmišljao kako da odgovori na pitanje. „Šta je jedna džamija”, pita nas retorički. Kako bi nam dao odgovor

na stvaranje paralelnih društava, prvo mu je tre-bao odgovor na njegovo pitanje. I u pravu je. Naime, u junu je državni kancelar Sebastian Kurz, zajedno sa vice kancela-rom, Heinz-Christianom Stracheom, ministrom u nut a r nji h poslova , Herbertom Kicklom i ministrom za kulturu, Gernotom Blümelom, održao konferenciju za štampu na kojoj je govo-rio o zatvaranju džamija i borbi protiv „politič-kog Islama”. Kasnije se ispostavilo da je vlada iskoristi la zatvaranje džamija u svoje svrhe kao manevar za skreta-nje pažnje sa istine. Jer, istina je da su razlozi za zatvaranje džamija admi-nistrativne prirode, koju je islamska zajednica sama mogla riješiti. Ali, to je postalo nebitno. U komentarima na druš-tvenim mrežama, ispod vijesti o ovome, mogle su se pročitati uznemira-vajuće rečenice u kojima se zahtijeva zatvaranje svih ostalih džamija, u kojima se svi muslimani žigošu kao islamisti puni

mržnje, a stvaranja paralelnih društava je upravo njihova krivica. Riječ „dža-mija” je brzinom svjetlosti postala sinonim za sve negativno. No, to nije nikakva novina. Već godinama se dobar dio društva ježi kada pročita ovih šest slova, a pogovoto kada se negdje izgradi nova džamija. I zbog toga se vratimo na Muratovićevo pitanje: Šta je zapravo džamija?

Džamija je mjesto na kojem se musli-mani mogu moliti. No, ona ima i druge funkcije. U džamijama se ljudi sastaju i susreću sa svojim prijateljima i pozna-nicima, razgovaraju i pričaju o svojim problemima. Baš kao i u jednom udru-ženju: „Ona je takođe i mjesto odgoja”,

Udžamiji „Džemat Bosna” u ulici Hippgasse u Ottakringu je mirno. Jedan mali prolaz vodi direktno

do sobe za molitvu u kojoj je postav-ljen debeli, zeleni tepih. Imam, Mersad

Muratović, kleči ispred mihraba koji je okrenut u smjeru Mekke. Nosi crnu odoru koja je tipična za imame. Ahmedija, bijela kapa isto tipična za imame, krasi njegovu glavu, dok crna brada krasi njegovo lice. Kad smo ga pitali šta misli o paralelnim druš-tvima, umorno se nasmiješio. Izgledao

Sa župom „Maria Namen” Muratović i nje-gova zajednica imaju vrlo dobre i prijateljske odnose, koje njeguju već godinama.

kaže imam. „Djeca u džamijama uče o Islamu, a uče se i lijepom ponašanju prema roditeljima i društvu”, objašnjava Muratović. I za odrasle postoje lekcije. „Često propovjedam o tome kako se čovjek može riješiti loših osobina kao što su škrtost, zavist i laganje”, priča nam dalje ovaj imam. A šta je sa mržnjom? Imam se opet umorno nasmijao. „Pro-povjedam i protiv mržnje. Za nju nema

„Već godinama djecu i odrasle učim poštovanju, toleranciji i otvorenosti”, govori nam Mersad Muratović, imam džamije „Džemat Bosna” u 16. bečkom becirku.

Jedno mjesto, osam religija U dijelu grada Seestadt je 2015. godine okačeno osam zastava vjerskih zajednica. To je bio prvi korak planiranog kampusa religija. Projekat je planiran od strane dioceze sa ciljem mira da spoji religije. Za sada je još samo ostalo otvo-reno pitanje finansiranja.

PROČITAJTE JOŠ

ZAJEDNIŠTVOVeliki Iftar na otvorenom je bio dokaz da musli-mani ne žive u paralelnom društvu

KOSMO 33

mjesta u Islamu. Već godinama djecu i odrasle učim poštovanju, toleranciji i otvorenosti”, dodaje Muratović, koji nije samo čovjek od riječi, već i od djela.

Mala džamija se već godinama zalaže za međureligijski dijalog. „Imamo jako dobru saradnju sa susjednom crkvom. Međusobno se posjećujemo i dolazimo jedni drugima na vjerske proslave i praznike”, kaže Murato-vić. Zajednica učestvuje i u drugim aktivnostima. Prošle godine su, na primjer, zajedno sa drugim vjerskim zajednicama organizovali feštu u Ottakringu, na kojoj su posjetioci mogli da se informišu o najrazličitijim religijama. I ove godine su bili aktivni. Dan na kon spomenute konferencije za štampu i diskusije o paralelnim druš-tvima, džamija je pozvala ljude na najveći Iftar na otvorenom. Iftar je arapska riječ za prekid posta tj. za prvi obrok koji muslimani smiju jesti tokom Rama-zana, mjeseca posta, kada zađe sunce. Tim povodom je džamija rezervisala dio ulice Hasnerstraße, kako bi tamo postavila stolove

POD JEDNIM NEBOM. Na najvećem Iftaru na otvorenom u Austriji prisustvovalo je 1.500 osoba različitih religija i kultura. Iftar su omogućili mnogobrojni donatori.

i stolice, koje im je pozajmila crkva „Maria Namen” koja se nalazi preko puta džamije. Na Iftar je mogao doći ko je htio. „Svi na jednom mjestu, umjesto paralelno”, rekao je Muratović. Zajed-nica je pozvala sve komšije, pa tako i župu. Ove godine nisu mogli prisustvo-vati Iftaru zbog drugih termina, ali su prošle godine bili počasni gosti. Na veli-kom Iftaru je bilo preko 1.500 gostiju. Među njima je bio i Tarafa Baghajati, predsjednik Inicijative muslimanskih Austrijanca (IMÖ), koji je imao prilike da razgovara sa mnogim hrišćanskim gostima, pa tako i sa nekoliko učite-lja. „Rekli su mi da bi bilo lepo kada bi se više ovakvih događaja organizo-valo”, ispričao nam je Baghajati. Oni

Foto

s: R

einh

ard

Ling

l, D

iva S

huko

or, D

žem

at B

osna

, Mus

lim Je

wish

Con

fere

nce

Predstavnici islamskih i hrišćanskih zajednica u toku zajedničke molitve mira u Ebu Hanife džamiji, održanoj prošle godine.

Hrišćanski učesnici velikog Ifta-ra su rekli da bi trebalo postoja-ti više međureligijskih druženja.

Jedno mjesto, osam religija

Muslim Jewish ConferenceBečlija Ilja Sichrovsky je 2009. godine osnovao konferenciju Muslim Jewish Conference. To je platforma za razmenu između mladih Jevreja i muslimana. Ove godine se održava deveta konferencija od 12. do 16. decembra u Parizu. Najmanje jednom godišnje se održava manje okupljanje u Beču.

PROČITAJTE JOŠ

COVER

KOSMO34

Foto

s: R

einh

ard

Ling

l, D

iva S

huko

or

LJUDSKI DIJALOG„Dijalog među religijama je za nas hrišćane od ključnog značaja. Ovdje u 10. becirku je posebno interesantno stupiti u dijalog sa različitim vjerskim zajedni-cama. Mi ne vodimo naučni, već jedan ljudski dijalog i svakome pristupamo sa poštovanjem. Kod Islamskog centra Bošnjaka Ebu Hanife vidim ogromno inte-resovanje za zajedničkim dijalogom i tu se polako stvara prijateljstvo. Uvijek sam vjerovao da se zajedno možemo moliti. Na taj način se bolje upoznajemo. Kako se živi u Islamu, može se naučiti samo kroz razmjenu. A način na koji se živi Islam u ovoj džamiji je ispravan i zdrav i uopšte ne izgleda onako, kako ga predstavljaju u medijima. Ni mi katolici, ni vjernici u džamiji ne smijemo dozvoliti da nas iskoriste manipulatori javnog mnijenja”– Matthias Felber, župan katoličke župe „Zum Göttlichen Wort”

bi pomogli jačanju prija-teljstava i povezanosti, kao i stvaranju kontakata među komšijama. Toga su svjesni i Muratović i njegova džamija. Oni su aktivni članovi Reli-gijskog foruma Ottakring. Sa ostalim članovima foruma, Muratović se sastaje jednom mjesečno. Krajem septembra su se sastali, kako bi planirali zajedničke manifestacije za 2019.

Podržavanje međureligijskog dijaloga „Stalno se trudimo da odga-jamo, kako mlade, tako i starije generacije. Želimo da se integrišu, da u miru sa svima žive i da poštuju svoju i tuđu religiju i sva druš-tva”, kaže imam. U svojim nastojanjima da pomogne integraciju i međureligijski dijalog, džamija nije sama. Tako i grad Beč podržava ovu inicijativu. „Mi podr-

žavamo i pomažemo bečku populaciju da na najbolji mogući način izgradi život sa drugima i da razbiju predra-sude kroz razmjenu kulture i kontakata”, rekao nam je Ste-fan Almer iz MA 17. „Kako je religija u mnogim druš-tvima visoko pozicionirana, dijalozi različitih vjerskih zajednica su od posebnog značaja za miran i tolerantan suživot”, ističe dalje Almer. Ovaj magistrat često orga-nizuje slične susrete, ali su vjerske zajednice uglavnom te, koje ih iniciraju. Dža-mija Ebu Hanife, koja se nalazi u ulici Buchengasse u

RAZMJENADijalozi između religija su najbolji način da ljudi uče jedni od drugih i da razbiju predrasude

„Uvijek sam vjerovao da se zajedno možemo moliti. Na taj način se bolje upoznajemo.”

Foto

s: R

einh

ard

Ling

l, D

iva S

huko

or

Dan otvorene džamijeVeć nekoliko godina Islamska federacija u Beču u saradnji sa Islamskom vjerskom zajed-nicom (IGGIÖ) organizuje dan otvorenih vrata džamije. Zainteresovani mogu obići džamiju u organizovanim turama i postavljati pitanja. „Posjetioci su, naravno, bilo koji dan dobrodošli, ne samo na ovaj”, ističe Mersad Mura-tović, čija džamija „Džemat Bosna” učestvuje na ovoj manifestaciji.

PROČITAJTE JOŠ

Imam Mersad Muratović poziva sva-kog ko se interesuje za Islam da slobodno prođe kroz staklena vrata.

10. becirku, je 19. decembra 2017. godine sa župom „Zum göttlichen Wort” organizo-vala zajedničku molitvu

mira. „Udruženje džamija podržava sve međureligijske projekte”, kaže Eldin Bajrić, zapisničar džamije, koja već godinama njeguje intenzivnu razmjenu među vjerskim zajednicama u Beču. Pored organizovane zajedničke

molitve mira, Ebu Hanife džamija je često bila doma-ćin različitih susreta i posjeta džamiji, koje za cilj imaju

umrežavanje. „Sarađujemo, kako sa katoličkom, tako i sa evangelističkom crkvom. Narednih mjeseci je planirana još jedna zajednička molitva mira u evangelističkoj crkvi, kao i izlet u Mariazell”, kaže Bajrić, dodavši da je osim molitve u džamiji takođe bila održana jedna molitva u spomenutoj župi. I prije dvije godine osnovana, boš-njačka Et-Taqwa džamija u 22. becirku se zalaže za međureligijski dijalog. Na Iftar na otvorenom su pozvali i predstavnike katoličke i pra-voslavne crkve. Dijalog među religijama je zastupljeniji nego što se čini.„Međureligijski dijalozi su najbolji način da se ljudima, koji nikada nisu bili u džamiji, pokaže šta mi ovdje radimo”, naglašava Muratović. „Na taj način pokazujemo da niti propovjedamo mržnju, niti stvaramo paralelna društva. Mi živimo u i sa društvom”, dodaje imam. On dalje ističe

Imam Muratovic je bio dirnut hrišćanskom velikodušnošću, koju je doživio mnogo puta.

da je učenje obostrani proces. Tokom mnogih zajedničkih manifestacija je mnogo naučio o hrišćanskoj velikodušnosti. „Bio sam zaista dirnut kada sam vidio koliki broj crkava je otvorio svoja vrata izbjegli-cama”, kaže imam. Prostorije

džamije su premale da bi se tu smjestile porodice. Imam se ipak odlučio da vrata dža-mije drži otvorenim za sve, koji se za Islam interesuju. Zato savjetuje da se ne pla-šite staklenih ulaznih vrata i da slobodno uđete.

KOSMO 35

Nedelja uživanja u Kućama za životDomovi za penzionere (KWP) sa 30 Kuća (Häuser zum Leben) i 150 klubova je najveći centar za penzionere u Austriji. KWP je razvio koncept koji je posvećen potrebama migranata.

Sadržaj koncepta• Govorimo Vašim jezikom• Sveža kuhinja, balkanski specijaliteti• Muzičari i umetnici sa Balkana• Upražnjavanje vlastite kulture i religije• Članovi porodice su dobro došli

Opis stanovanja• Stan u okviru penzionerskog doma, nega prema ličnim potrebama • Sloboda kretanja, odlazak na odmor• Pet obroka dnevno

UsloviOdobrena subvencija od FSW (Fonds Soziales Wien)austrijsko državljanstvo, EU državljanstvo ili trajna naseljenička viza (Daueraufenthalt). Posebno važi za državljane Bosne i Hercegovine i Srbije

KontaktZa više informacija kontaktirajte Häuser zum Leben:Amila Crnalić01/313 99 122 211

KOSMOKOSMO36

Piše: Dušica Pavlović

Dobra aplikacija -laka organizacija!

ORGANIZACIJA. Kreativnost je u svakom poslu

samo jedna strana medalje, a ni najbolje ideje

nisu korisne ukoliko iza njih ne stoji dobra or-

ganizacija! Poslužite se nekom od sledećih be-

splatnih aplikacija za maksimalan rezultat!

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

TEHNIKA

Wunderlist - držite svoje obaveze preglednima

Wunderlist je trenutno jedna od najomiljenijih aplikacija kada je reč o organizaciji različitih zadataka. Pregledan i moderan dizajn, kao i brojne funkcije čine ovu aplikaciju savršenom alatkom za prevazilaženje svih organizacionih prepreka. Bilo da planirate odmor, radite na projektima ili jednostavno treba da sastavite

spisak za šoping, Wunderlist je Vaša desna ruka! Osim toga, preko alpikacije možete podeliti zadatke i obaveze na kojima radite sa Vašim saradnicima ili članovima porodice, tako da svi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu mogu pratiti razvoj istih.

Toggl - menadžer vremena

Posebno korisna i interesantna za freelancere, timove i mala preduzeća, Toggl je aplikacija bez koje ni približno dobro ne možete organizovati svoje poslove, kao što to možete

sa njom. Aplikacija prati koliko vre-mena Vam treba za svaki projekat i tačno izračunava koji poslovi Vam donose najviše para, a koji Vas blokiraju. Uz pomoć aplikacije vreme možete razbiti na projekte, pojedinačne zadatke, klijente itd, tako da ćete i za najmanju obavezu znati tačno koliko Vam vremena oduzima. Osim toga, Toggl možete kori-stiti, kako na kompjuteru, tako i na telefonu.

#preglednost

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

Toshl Finance - zabavno organizovanje finansija

Ovo je aplikacija zahvaljujući kojoj Vaše finansije možete organizovati na vrlo zabavan i jednostavan način. Početna stranica aplikacije je pregledno i jednostavno dizajnirana, a prak-tična infografika Vam pruža

informacije o svim izdacima na jednom mestu. Kako biste uspeli da uštedite novac i odredite Vaš mesečni budžet, Tosh automatski pravi poveznicu sa Vašim bankovnim računom, paypalom itd. Aplikacija će Vas povremeno obaveštavati o tome, koliko još para imate na raspolaganju za izdatke. Svaki put kada nešto platite, Tosh to preuzima u svoju listu izdataka.

The Vault - sve lozinke na jednom mestu

U današnje digitalno vreme, lozinke su postale sastavni deo našeg života. Imejlovi, društvene mreže, bezbroj portala koje koristite za posao, obrazovanje itd. Sve to dovodi do toga da s vremena na vreme imate problem da im pristupite, jer ste zaboravili lozinku. Sada konačno možete odahnuti, jer The Vault pamti sve Vaše lozinke! Zahvaljujući for-matu slobodnog unosa teksta bez ikakvih ograničenja,

ova aplikacija je vrlo praktična i laka za korišćenje. Iza prijatnog dizajna početne stranice krije se jedan od najjačih enkripcijskih kodova na svetu, koji čuva Vaše podatke od zloupotrebe.

Habit List - naprvite bolju verzije sebe

Nakon aplikacija, koje će Vam olakšati organi-zaciju poslova i vremena, red je došao na Vaše zdravstveno i duševno stanje. Kako biste bili produktivni u svim sferama, izuzetno je važno da Vaš um i fizička spremnost budu izbalansirani. Tu Vam pomaže Habit List. Upišite u aplikaciju aktivnosti koje se tiču sporta i zdravog načina

života, a ona će Vas blagovremeno obaveštavati o njima. Svaku aktiv-nost možete obojiti različitim bojama i time odrediti njen prioritet. Osim toga, uz pomoć statistike možete pogledati kako ste napredovali na nedeljnom ili mesečnom nivou.

#organizacija

#jednostavnost

#pristupačnost

KOSMO 37

je šestica kanalski liječena, što je čini 80% manje vrijednom, bolje je izvaditi taj loš zub i tu ortodonski stvarati mjesto za osmicu. Da pojednostavim, protezom se zubi pomjeraju i osmica zauzima novu poziciju u zubnom nizu. I u poznijim

godinama sačuvani umnjaci mogu biti izuzetno korisni kao nosači mosta, umjesto da se ugrađuju implantati”, upozo-rava doktor Haider. Ranije je vladalo uvjerenje da umnjake treba preventivno vaditi i da se kasnije ne bi stvorio tzv. frontal

KOSMO38

ZDRAVLJE

Piše: Vera Marjanović

OSMICE. Umnjaci poslednji izlaze i, mada ih zovu zubima mudrosti, oni ljudima obično prave najviše problema.

Sve što niste znaliSve što niste znalio umnjacima

Foto

s: iS

tock

phot

o, R

adul

e Bož

inov

ić

KOD 80% populacije ma-kar jedan um-njak raste krivo

Za razliku od zuba označe-nih brojevima od jedan do pet, kako na lijevoj,

tako i na desnoj strani gornje i donje vilice, svoje mliječnjake nemaju šestice, sedmice i osmice. Mliječni zubi imaju tačno određeni ritam kojim se mijenjaju, a onda sa napunje-nih šest godina izlaze šestice, sa dvanaest rastu sedmice, dok osmice, zadnje u zubnom nizu, izbijaju obično od 17. do 25. godine života. Nažalost, puno je ljudi kod kojih izlazak umnjaka prate problemi, o čemu za KOSMO govori DDr. Emir Haider.„Zbog smanjenja glave tokom evolucije, danas čovječja vilica anatomski nije programirana za 32 zuba, a imamo ih. Osmice izbijaju poslednje, kad je u vili-cama već sve složeno, a kod skoro 80% populacije makar jedan umnjak raste krivo. Kod nekih ljudi umnjaci uopšte ne

izrastu, a ima i onih kod kojih se pojavljuju sasvim normalno, bez ikakvih problema. Kako će se riješiti eventualni problemi sa osmicama, zavisi od njihovog položaja, ali to se dosta često mora obaviti operativno”, ističe DDr. Haider. Osmice izrastaju u svim mogućim smjerovima, pa zato i prave probleme. Da bi se na vrijeme saznalo šta pacijenta očekuje, važno je da roditelji brižljivo vode računa o zdravlju dječjih zuba, što ne znači samo redovno održava-nje higijene. „Svakom roditelju savjetujem da se djetetu sa deset godina uradi rentgenski snimak vilica (panorama), kako bi se ustanovilo da li su eventualno neki zubi nezametnuti. To se najčešće dešava sa osmicama, potom sa dvojkama i na kraju sa peticama. Na osnovu nalaza se blagovremeno može uključiti ortodoncija, kako bi se problem rješavao. Taj prvi snimak obično

daje uvid i u pravac rasta koji uzi-maju zametnuti umnjaci, a treba ga ponavljati svake dvije godine”, savjetuje stomatolog.

Sačuvajte umnjake!Nekad je među stomatolozima važilo pravilo da umnjake treba preventivno vaditi jer su zbog lokacije teško dostupni za inter-vencije, a ako krenu rasti ukrivo, nisu pokušavane korekcije. Naš sagovornik po tom pitanju ima jasno definisan stav, koji se teme-lji na najnovijim istraživanjima.„Ako izrastaju normalno, ja ne preporučujem preventivno vađenje umnjaka jer su to zubi istog kvaliteta kao svi ostali, a jednom mogu biti veoma korisni. Poznato je da se djeci često izvadi šestica jer rodite-lji previde da je to stalni zub i zato je kasnije osmica ide-alno rješenje kao nadoknada. Dakle, ako iz nekog razloga ne postoje petica ili šestica ili ako

crowding, odnosno preklapanje zuba usled nedostatka mjesta u donjoj vilici. Međutim... „Gor-nja vilica rast završava sa 18 godina, a najnovijim istraživa-njima je dokazano da između 18. i 21. godine života dolazi do trećeg rasta donje vilice, gdje ona u prosjeku naraste za još 1 – 2 mm. Međutim, do preklapanja zuba dolazi i kod ljudi čije osmice uopšte nisu ni zametnute, što ukazuje da one nisu uzrok, što isključuje preventivno vađenje umnjaka”, kategoričan je naš sagovornik.

Vađenje umnjakaČak iako je krenuo krivo rasti, ukoliko u vilici ima mjesta, orto-

donski se umnjak ponekad može povući u željenu poziciju. No, kad postoji puni zubni niz i kad su zubi dobri, takve intervencije nisu potrebne. „Ako umnjak izrasta krivo, prvo izlazi jedna njegova kvržica, dok je drugi dio pokriven zubnim mesom. Naža-lost, u tom slučaju je otežano održavanje temeljite higijene jer ispod pokrivača od zubnog mesa ulazi i zadržava se hrana, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija. One su uzročnici upal-nih procesa i karijesa koji može ugroziti i susjednu sedmicu, što je indikacija za vađenje umnjaka. Ukoliko je dostupan, vadi se konvencionalnom metodom, a ako to nije moguće, pacijen-tima se preporučuje odlazak kod oralnog hirurga, kako bi

se izbjegle ozbiljne komplika-cije koje mogu nastati prilikom vađenja osmice”, upozorava DDr Emir Haider. U nastojanju da zauzmu mjesto u vilici, kri-vorastući umnjaci znaju donijeti niz tegoba, a bol je ponekad izu-zetno jaka. „Umnjak često leži na glavnom živcu donje vilice, a svaka tri do četiri mjeseca dobija tzv. poticaj rasta. Kako zbog nepravilnog položaja ne može da izađe, stvara se priti-sak na susjedne zube, a to jako boli. Pacijent se ljekaru javlja sa nedefiniranim bolom, ne zna o čemu se radi, a ako je bol u slje-poočnici ili u uhu, najčešće ga izaziva umnjak u gornjoj, odno-sno u donjoj vilici.”

Upozorenje za kraj:„Ukoliko se umnjaci moraju vaditi, to se obično čini između 20. i 30. godine, a nakon te dobi oni rijetko izlaze. Ako su zametnuti, ipak postoji teoret-ska šansa da krenu sa izlaskom i u poznijim godinama. Zato, ukoliko se pacijentu radi pro-tetika od sedmice na dalje, radi izbjegavanja rizika, poželjno je takve umnjake prethodno izvaditi. Naravno, ima sluča-jeva da umnjaci uopšte nisu zametnuti.”

Kontakt:DDr. Emir HaiderPreysinggasse 44/51150 WienTel.: 01 985 19 09E- mail: ehaider@gmail.comFo

tos:

iSto

ckph

oto,

Rad

ule B

ožin

ović

DDr. Emir Haider: „Ako izrastaju normalno, ne preporuču-jem vađenje umnjaka jer jednom mogu biti veoma korisni.”

Medicinske vesti

Uzroci problemaKod tzv. osteoartritisa se hrska-vica koja štiti kosti u zglobo-vima postepeno troši. Pored toga, količina zglobne tečnosti koja obezbeđuje elastičnost se smanjuje. Kao rezultat toga, kosti se trljaju jedna od drugu i svaki pokret postaje bolan.

Problemi koji se ispoljavaju su raznoliki: mogu se pojavi-ti samo prilikom pomeranja zgloba, ili u stanju mirovanja. Čuje se škljocanje i pucketanje, a svaki pokret postaje mučenje.Čak su i uzroci ovih proble-ma mnogobrojni. Uslovljeni su istrošenošću zgloba usled starosti ili dugogodišnjeg, na-pornog fizičkog rada, kao i pre-komernom težinom i nedostat-kom fizičke aktivnosti.

Izaberite pravi tretmanKo želi dugoročno rešiti pro-blem sa zglobovima, tretiraće ih redovno, duži vremens-ki period. Ko se želi samo kratkoročno rešiti bolova, ri-zikuje napredovanje problema sve do potpune nepokretljivosti zgloba. Za akutno ublažavanje bolova uglavnom se koriste masti i gelovi, koji prodiru do bolnih tačaka u tkivima, ali ne rešavaju uzrok problema. Uzrok problema leži u samom zglobu, kojem su konstantno neophodne sve supstance od kojih je sastavljen za normalno funkcionisanje.

Snažan kod tegoba sa zglobovimaSupstance, koje čine sastavne delove zglobova su njihova priprodna hrana: glukoza-min, hondroitin, kolagen, hi-jaluronska kiselina i biološki aktivni sumpor. U poređenju sa kratkoročnom akutnom terapijom, ovim supstanca-ma treba vremena da dostig-nu svoj puni efekat. Stoga ih treba uzimati u obliku tableta tokom nekoliko meseci.

Dr.  Böhm® Gelenks complex je snažan u borbi protiv tego-ba sa zglobovima. Sadrži svih pet nutrijenata u optimalnoj dozi i dugotrajno snabdeva zglobove.

• Poboljšava pokretljivost• Deluje u samom zglobu, gde masti ne dopiru• Dobro se podnosi• Proizvodi se u Austriji

Upravo ove prednosti Dr. Böhm® Gelenks komplek-sa su razlog da je ovaj proizvod postao broj 1 u borbi protiv problema sa zglobovima.*

Bol u zglobovima?Rešite problem u samom uzroku!

Dr. Böhm® Gelenks complex: Dijetetski proizvod za posebne medicinske svrhe. Za dijetetski tretman dege-nerativnih oboljenja zglobova. *Proizvodi za zdravo funkcionisanje zglobova, prodaja u apotekama prema IMS podacima Österreich OTC Offtake CalYR/12/2017

Problemi sa zglobovima se javljaju u odredenim životnim fazama ili su, u najgorem slucaju, stalni covekov saputnik. Najviše se odražavaju na male zglobove, npr. na one u prstima, kao i na velike poput kolena i kuka. Bez obzira na to gde se pojavljuju, jedno im je zajednicko: narušavaju kvalitet života i pokretljivost.

Dr. Böhm® Gelenks complex

TEGOBA SAZGLOBOVIMA

Broj

1 kod*

PZN 3335801 (60 Stk.)PZN 3440159 (120 Stk.)

20180904_Gelenke_Kosmo_100x280_v8_HOJ_LA.indd 1 17.09.18 11:39

KOSMO40

Povrće za svePiše: Dušica Pavlović

prilike

Foto

s: iS

tock

phot

o

PATLIDŽAN. Neobično povrće koje pruža niz je-

dinstvenih zdravstvenih prednosti! Osim toga što

je pogodan za bezbroj ukusnih jela, patlidžan štiti

zdravlje probavnog sistema, podstiče mršavlje-

nje i pomaže u boljoj kontroli dijabetesa.

KUHINJAKUHINJA

Povrće za sve

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO 41

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 40 minuta

Mousse od patlidzana

Priprema:Patlidžane prepolovite i četkicom namočenom u suncokretovo ulje premažite polovine, malo posolite i stavite ih da se peku na 180°C oko 15 minuta. Ohladite ih na sobnoj tem-peraturi, izdubite meso i zajedno s lukom, belim lukom i oguljenim paradajzom sameljite u kuhinjskom blenderu. Umešajte maslinovo ulje i začine, limunov sok i omekšali maslac. Ostavite penu da se hladi 2

Sastojci:• 2 srednja zrela patlidžana • 2 manje glavice belog luka• 500 grama maslaca • 1, 5 dl maslinovog ulja • so i sveže mleveni biber • 1 manji limun (sok) • 1 srednji paradajz• 2 struka mladog luka • 10 kapi tamari soja sosa • 5-6 kapi tabasco sosa

sata u frižideru. Malo jače prepecite crni ili ražani ili integralni hleb, te poslužite. Servirajte uz fino belo vino i fetu sir kao hladno predjelo ili večernju zakusku. Odličan je izbor za hladni bife, švedski sto ili za noćnu mezu. Kad ga pravite za pre-djelo ili posebne prilike, možete ga poslužiti u polovinama kore patlid-žana, samo pazite da ne oštetite koru prilikom guljenja.

KOSMO42

STARSSTARS

SAN SNOVA. Za vreme Jugoslavije su žene i devoj-

ke držale postere ovih muškaraca na zidovima. U

uzdisanju za njima, neretko su im slale ljubavna

pisma pa čak dobacivale brushaltere i gaće. Ovi

balkanski šmekeri su bili san bezbroj žena.

Foto

s: zV

g.

Piše: Manuel Bahrer

Najveći šmekeriNajveći šmekeribivše Juge

Rođen u Rijeci i odrastao u Dubrovniku, ovaj poznati svestrani umetnik zavodio je žene širom Jugoslavije. Viđali smo ga u brojnim filmovima, a posebno ga pamtimo po sce-nama u „Kiklopu” sa Mirom Furlan. Žene su ga obožavale, a posebno kad je zapevao „Volim te budalo mala”.

Ovaj spisak šmekera ne bi bio

potpun da nema čuvnog Čole. Na

svakom nastupu obožavateljke

su bacale donji veš na binu, a on

je svojim glasom i stasom žensku

populaciju bacao u trans. Pre 15

godina je oženio svoju dugogodiš-

nju devojku Aleksandru, sa kojom

ima dve ćerke − Laru i Unu.

Frano Lasic

Zdravko Colic

Foto

s: zV

g.

bivše JugeNajbolji i najuspešniji maneken Jugosla-

vije bio je predmet snova mnogih žena,

kako u bivšoj državi, tako i širom sveta.

No, on svoj izgled nije iskorišćavao za

lomljenje ženskih srca, već se poprilično

rano oženio i živi u srećnom braku do dana

današnjeg. Danas najviše voli da provodi

vreme sa svojim unukom.

Neretko se može za preminulog glumca Dragana Nikolića čuti da je bio najlepši balkanski glumac ikada. Žene širom bivše države su uzdisale za njim, a definitivno im je slomio srce kada se Dragan Nikolić na pauzi snimanja filma „Kako su se volele dve budale” oženio Milenom Dravić. Čuveni glumac je preminuo u 2016. u svojoj 73. godini života.

Rođeni Crnogorac je svoju veliku popularnost stekao zahvaljujući seriji „Sivi dom”, a posle su se ređale i filmske uloge i važna priznanja. Na leto 1993. godine Laušević je napadnut od grupe momaka, pa je u samoodbrani iz svog pištolja usmrtio dvojicu, a trećeg teško povredio. Odslužio je zatvorsku kaznu u trajanju od 4,5 godine.

Zarko Lausevic

Dragan NikolicNeven Boskovic

KOSMO 43

Poziv na nedelju uživanja 8.–12.10.2018U okviru meseca / mjeseca seniora 2018. Kuće za život (Häuser zum Leben) i Klubovi penzionera grada Beča (Pensionistenklubs der Stadt Wien) Vas pozivaju na nedelju punu uživanja i šarenila. Pridružite nam se!Detaljan program svake kuće možete pronaći ovde: www.hauser-zum-leben.at.■ 8.10. Haus Wieden, 1040 Wien, Ziegelofengasse 6a ■ 9.10. Haus Margareten, 1050 Wien, Arbeitergasse 45■ 9.10. Haus Rudolfsheim, 1150 Wien, Oelweingasse 9 ■ 11.10. Haus Schmelz, 1150 Wien, Ibsenstraße 1svaki termin od 14 sati / casova

Mesecseniora www.senior-in-wien.at2018

Parni valjak:priča koja traje

Piše: Dušica Pavlović

KULTURA

KOSMO44

Foto

s: ID

EA P

RO, K

OSM

O

KOSMO 45

priča koja traje

BEZ KRAJA. Legende jugoslovenskog rocka uspešno opstaju na sce-ni već pune 43 godine. Kako kažu, ne planiraju da se rastave jer još nisu ispričali svoju priču do kraja, koju četiri decenije neumormo slušaju gene-racije i generacije.

Foto

s: ID

EA P

RO, K

OSM

O

KOSMO46

Aki: „Osim Parnog valjka i porodice ništa drugo ne postoji i teško bih se pomirio sa tim da ne mogu da nastupam. Ali, hvala bogu nije tako i idemo dalje!”

i on meni”

Nakon 43 godine postojanja, Parni valjak i dalje neumorno radi i nastupa, a KOSMO ih je dočekao na njihovom nedavno održanom koncertu u Beču.

KOSMO: Nakon 43 godine posto-janja i rada, koje momente iz vaše karijere biste izdvojili kao najlepše, a koje kao najteže?Parni valjak: Pitanje na koje je nemo-guće dati odgovor. Bilo je toliko lijepih, nezaboravnih koncerata, putovanja, suradnji... A teške trenutke ne pamtim, iz svega smo uvijek nastojali izaći jači i bolji. Mislim da smo u tome uspjeli.

Kako je bilo praviti muziku u bivšoj Jugoslaviji, a kako u novonastalim državama, u jednom novom, drugom vremenu? U čemu je razlika i šta vam najviše fali iz bivše Juge?Nema to veze sa državama i uređenjem. Vrijeme i način života su potpuno dru-gačiji nego kada smo kretali, tako da je uopće nemoguće komparirati. No, recimo da svako vrijeme nosi svoje dobre, ali i loše strane. Mi smo nastojali uzimati samo dobro.

Da li rock na našim prostorima još uvek postoji ili je scena „mrtva” izu-zevši legende?Scena definitivno nije mrtva, ima zaista nekoliko vrlo zanimljivih izvođača, a do kuda će doprijeti, ovisi samo o njima.Bitno je da budu uporni i da vjeruju.

Mnogi kažu da je rock znak progresa jednog društva. Šta današnji muzički

KULTURA

trendovi govore o našem društvu i da li se u naš region ikada može vratiti enorman hype rock’n’rolla koji je postojao u Jugoslaviji?Teško, realno teško. Druga su vre-mena, ljudi jednostavno žive potpuno drugačije živote, sa ogromnim brojem informacija koje dobijaju svaku minutu putem medija ili društvenih mreža.

Kako se sam Parni valjak promenio od njegovog osnivanja do danas?Promijenio se perso-nalno, u prvom redu. Promijenio se glazbeno i svirački jer bolje sviramo nego na početku, što je i logično. Sada smo već dugi niz godina u ovoj postavi, i usudim se reći da nikada nismo bolje zvučali. Naravno, to je zasluga i naše ekipe koja nas prati i nama omogu-ćava da mislimo samo i jedino o tome da odsvi-ramo koncert što bolje.

Vi ste jedan od veoma retkih ex-yu bendova, koji je i dalje aktivan. Koja je tajna vašeg višedecenijskog opsta-janja? Šta je to što vas drži zajedno?U prvom redu volimo to što radimo i dokle god je

tako, mi ćemo svirati. Volimo biti na probi, na putu, na bini. Parni valjak je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko što radi, tako da jednostavno uživamo.

Da li je bilo teško postati i ostati popu-laran za vreme Jugoslavije kada je konkurencija bila dosta jaka? Šta biste vi izdvojili kao glavnu odliku, koja vas je razli-kovala od drugih bendova?Ne mogu odgovoriti na ovo pitanje.Svaki bend u to doba dao je neki svoj doprinos sceni, pa tako i mi.

Koje svetski poznate rock zvezde i grupe su vam bile najveći uzori?Previše je tu bendova da bih mogao nekoga izdvajati, ali Stonesi su uvijek nekakav uzor, ne samo glazbeno već u cijelom poimanju posla kojim se bavimo.

Koje pesme su za vas od posebne sen-timentalne vrednosti?Tu malu tajnu bi sačuvao za sebe. (smeh)

Da li postoji neka pesma koju nećete nikada više izvoditi uživo?Teško je to reći, često ubacimo na set listu neku pjesmu koju dugo nismo svi-rali, tako da za niti jednu ne mogu reći da sigurno neće biti odsvirana.

Na koja ostvarenja tokom vaše kari-jere ste najviše ponosni? Ima li možda

nice, kako produkcijski, tako i na sve druge načine. Ne želimo se ponavljati ili postati dosadni. Dokle god je tako, Parni valjak biti će tu.

Aki, šta biste uradili da su Vam lakri rekli da ne možete više nastupati nakon moždanog udara?Ja bih nastupao pa bih video kako bi išlo.

(smeh) Četrdeset i više godina sam u ovom poslu i on je moj život. Osim Parnog valjka i porodice ništa drugo ne postoji i teško bih se pomirio sa tim da ne mogu da nastupam. Ali, hvala Bogu, nije tako i idemo dalje.

Da li ste znali...

Zanimljivosti- Parni valjak je inspiraciju za svoj naziv dobio zahvaljujući pesmi „Ja sam parni valjak” tadašnje grupe „220”.- Branimir Johnny Štulić je bio član sastava tek dve nedelje tokom 1979. godine.- 1987. godine Parni valjak postaje prvi sastav koji je napunio zagrebački Trg Republike (danas Trg Bana Josipa Jelačića).- 1989. godine nastupaju na Zagreb Rock Forces zajedno s Prljavim Kaza-lištem, Jurom Stublić i grupom Film, te Psihomodo popom i to kao najjači, odnosno najpopularniji sastav.- 13.05.1990. godine Parni valjak organizira veliki koncert u zagre-bačkom Domu Sportova, koji biva rasprodat, no zbog nereda na uta-kmici Dinamo – Crvena zvezda niko nije došao na koncert, a sastav održava koncert pred praznom dvoranom.- 31.12.2005. godine održavaju svoj tek drugi koncert na Trgu Bana Jela-čića, i to oproštajni.

- 17.10.2010. Parni valjak postaje tek drugi izvođač koji uspeva rasprodati dva vezana koncerta u Beogradskoj areni.

- 2013. godine singl „Samo da znaš” obara sve rekorde, te se na

prvom mestu nacionalne top liste zadržava punih 8 nedelja.

Brojke- Tokom svoje četiri decenije postoja-nja, Valjak je imao 24 članova benda, od toga osam gitarista, pet bas gitari-sta, šest bubnjara, troje klavijaturista, jednog pratećeg vokala i jednog frontman-a.- Parni valjak broji osamnaest stu-dijskih albuma, pet albuma uživo snimljena, osam kompilacija, šest video izdanja, i 22 singlova.- Bend je tokom rada osvojio mnogo-brojne nagrade, između ostalih: 1995. Album godine („Buđenje”) i pesma godine („Sve još miriše na nju”), 1996. Album godine („Bez struje – Live in ZeKaeM”), 1998. najbolje izvođenje grupe s vokalom („Samo snovi teku uzvodno”), 1998. najbolji aranžman, 2002. najbolje izvođenje grupe s vokalom („Kao nekada: Live at S.C.”), 2006. najbolje izvođenje grupe s vokalom (pesma „Prazno tijelo”).

„Parni valjak je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko što radi, tako da jednostavno uživamo”, složni su članovi benda.

PROMENADruga vremena dono-se i neki drugi zvuk, a Valjak je svoju muziku doveo do savršenstva

KOSMO 47

i kajanja zbog nekih propuštenih prilika?Ne želim izdvajati ništa posebno. Pono-san sam što ide 44-ta godina kako Valjak radi i ponosan sam na našu publiku koja je sve te godine uz nas.

Od 2006. Do 2009. Godine ste imali pauzu u radu. Zbog čega ste se bili povukli sa scene i šta vas je motivisalo da se ponovo okupite?Puno puta ispričana priča. Dođe trenu-tak kada osjetiš da je vrijeme da odeš.Tako se dogodilo i nama. Isto tako dođe trenutak kada shvatiš da ne smije biti kraj. Da nisi ispričao priču do kraja.

Nakon veoma uspešnog koncerta u Beču, planirate li sledeće koncerte ili je ovaj bio oproštajni?Ne znam zašto bi bio oproštajni koncert?

Pa mi sledeće godine idemo na veliku dvoransku turneju, oproštaj nije u planu.

Posotji li još nešto što biste kao bend volile da ostvarite/doživite?Naravno da ima. Stalno pomičemo gra-

„Teške trenutke ne pam-timo. Iz svega smo uvijek nastojali izaći jači i bolji.”

Porgy Jazz & Music Club

SCENA

Jelena Micić je umetnik, diplomirani filozof, filolog skandinavskih jezika i dobitnica prestižne novčane nagrade koju dodeljuje radio Ö1. Rođena je 1986. godine u Knjaževcu i suosnivač je neformalne grupe UMETNIK*. KOSMO Vam otkriva ovu interesantnu umetnicu.

KOSMO: Odakle je došla ta ljubav za umetnošću i koja je poveznica ovih oblasti?Jelena Micić: Mislim da je prvo postojala ljubav za vizualnom umetnošću, pa su tek onda došle studije. Celokupno iskustvo koje sam sti-cala na prethodnim studijama sam upo-trebila u praktične svrhe. Studiram tekstualnu skulputuru na Akademiji u Beču, a ova klasa se bavi izučava-njem konteksta izlagačkog prosto-ra. Momenat teksta u nazivu klase je vezan za značenje i jezik. Moj diplomski rad iz filozofije se bavio teorijom umetnosti, a zaintereso-vana sam i za filozofiju jezika. Pre-

ma tome, može se reći da jezik prožima ove tri oblasti.

Kaži nam nešto više o grupi UMETNIK*?Naziv je nastao u odnosu na kosovsku fusnotu (UMETNIK sa zvezdicom), gde smo prilagodili i tekst u fusnoti rezolucije. Žarko Aleksić i ja smo osnovali grupu u Knjaževcu/Beogradu i bavili se teorijskim i praktičnim razmatranjima pojmova umetnika i umetnosti, a performansi su od 2012. do 2013/14. godine bili vezani za srpsku umetničku scenu. Imali smo na primer galeriju od ljudi, gde smo pozvali autore da na Trgu Republike lično i fizički

predstave svoje radove. Sledeći veliki projekat je knjiga u kojoj trinaestero istoričara umet-

nosti, teoretičara i kustosa pišu o našim radovima.

Kakva dela stvaraš i šta preferiraš u svom umetničkom izražaju? Trenutno sam u formalističkoj fazi i radim seriju akrilnih slika manjeg formata sa nazivom Bojne probe. Kako me je oduvek interesovalo ispitivanje boja, da li sa poli-tičkog ili socijološkog aspekta, sada je boja postala sama tema proučavanja. Počela sam da radim niz bojnih eksperimenata radi do-

bijanja određene nijanse. Osim toga, uvek sam radila od materijala koje ljudi bacaju

i koji su neprimetni u svakodnevnom životu, kao na primer kartonska

pakovanja iz marketa ili mrežice od voća i povrća.

Šta za tebe znači osva-janje nagrade i da li

planiraš nove izložbe?Ta nagrada znači, pre

svega, podršku za sam rad, ali i značajnu finansijsku podršku.

Mnogo mi je pomogla jer još uvek nisam završila studije, tako da sam na početku pro-fesionalnog bavljenja umetnošću. Nadam se da će mi osvajanje te nagrade dati zapravo mogućnost da ne moram sama ili sa svojim prijateljima da organizujem izložbe, kao i da će moji radovi biti vidljivi široj publici. Imam samostalnu izložbu 26. oktobra u Užicu za koju spremam novi rad. Još jed-

na, meni lično draga izložba će biti 2019. godine u Bratislavi.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Jovana Vasilić

Fotografija: Jovana Vasilić

Umetnost je inicijativno del

ovanje

4.

Amira iBojan

20:3022.10.2018.

njegovog klavira. Izbor pje-sama je savršen i odgovara za-jedničkoj tradiciji i senzibil-nosti ovih umjetnika. Amira je rođena u Sarajevu, a od mladih godina je istraživala i pjevala sevdalinke. Ona je među top deset svjetskih mu-zičkih diva, a njen peti album Damar je moćna i emocional-na izjava koja prelazi granice njene domovine BiH. Prošle godine ju je britanski maga-zin Songlines svrstao u naj-bolje pjevačice svijeta. Bojan Z je rođen u Beogradu, a pri-pada poznatoj evropskoj jazz

sceni. Sa pet godina je počeo da svira klavir, a od 1988. živi i radi u Parizu. Godine 1993. je osnovao svoj kvartet „Bojan

Z Quartet”. Više informacija o koncertu možete pronaći na internet stranici:www.amiramedunjanin.ba.

KOSMO48

Amira Medunjanin i Bojan Z su muzičke srodne duše. Amirin glas podsjeća na glas Billie Holiday i Cesaria Evo-ra, koji dovodi do suza i unosi radost u srca. Bojan upotpu-njuje tu žal i radost u Amiri-nom pjevanju sa zvukovima

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

KOSMO poklanja

šest kataloga Balkaniza-

tion autorke Jelene Micić.

Više na www.kosmo.at u

rubrici Gewinnspiele!

Foto

s: zV

g.

Foto

s: zV

g.

Umetnost je inicijativno del

ovanje

20.10.2018.26.10.2018. Club EX YU in Wien Theater Akzent21:0019:30

KoncertMassima Savića

World Press Exhibition 2018

(1992). Nakon petogodišnje pauze, 2003. godine izdao je album pod nazivom „Massi-mo”, a slijede ga „Vještina” i „Vještina 2”. Za više informa-cija posjetite www.akzent.at.

otišla iz ovoga grada”, za koju je Milosavljević muziku napi-sao na stihove velikog pesnika Matije Bećkovića. Informaci-je i rezervacije za predstojeći koncert na: +436769009649.

Massimo Savić je rođen 1962. godine u Puli. Muzičku karije-ru je započeo u osnovnoj ško-li u Zagrebu. Massimo je bio frontmen legendarne grupe Dorian Gray sa kojom je izdao dva albuma „Sjaj u tami” (1983) i „Za tvoje oči” (1985). Ipak, njegova grupa je pokupila svu slavu prilikom izvedbe pjesme „The Sun Ain´t Gonna Shine Anymore” od Walker Brothers zbog Massimovog očaravaju-ćeg glasa. Nakon raspada grupe započeo je solo karijeru i izdao četiri albuma u saradnji sa Zrin-kom Tutićem. Sa solo albumima prešao je na drugi žanr, art-pop i rock koji dolaze do izražaja na njegovom albumu „Elements”

Galija koja je na prostoru biv-še Jugoslavije ostavila neizbri-siv trag sa klasicima kakvi su „Još uvek sanjam”, „Gospi”, „Burna pijana noć”, „Stare trube”, „Digni ruku” ili „Do-dirni me”, izuzetnu 40 godina dugu diskografsku karijeru nastavila je ovog proleća CD-om „U raju iznad oblaka” (PGP RTS), albumom jakog umetničkog senzibiliteta koji kroz savremenu produkciju vraća grupu njenom starom progresivnom zvuku. Po-sle optimistične „Nešto me goni” i raskošne naslovne „U raju iznad oblaka”, Galija se odlučila da sa novog albuma treći singl bude „Kad bi ti

G 16

89_1

8 |

ZVR

7303

3510

8

* Bei Neu-Beitritt für 2019: Mitgliedschaft für Okt, Nov, Dez 2018 geschenkt. Angebot nur gültig bei aufrechter, bezahlter Mitgliedschaft bis 31.12.2019.

z.B. Auto-Mitgliedschaft & Schutzbrief 2019 um e 128,40✆ 0800 120 120 | oeamtc.at

Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.

Ein gutes Gefühl.Werden Sie ÖAMTC Mitglied für 2019

bis zu 3 Monate geschenkt!*

Jetzt

1689_18 Ins_WNB_NT_82x124.indd 1 01.10.18 16:27KOSMO 49

Franše D'Eperena Južnom Bulevaru

18.10.2018.19:30

Amtshaus Rudolfs­heim­Fünfhaus

Monodrama „Franše D'Epere na Južnom Bulevaru” je delo čuvenog srpskog pisca Alek-sandra Popovića. Reč je o junaku koji je kao i njegovi kafanski prijatelji jak na re-čima sopstvene mitomanije. Ovo je priča o čika Duletu sa Čubure, penzionisanom že-lezničaru i njegovom životu. Glavni junak je mali čovek koga možemo sresti na ulici, u kafani, na jutarnjim ili večer-njim šetnjama sa usamljenima ili u društvu sa onima koji su se našli na životnim raskršći-ma kao što je i on sam. Tumač lika čika Duleta, Jovica Jašin glumac je Narodnog pozorišta iz Zrenjanina.Monodrama je učestvovala na najznačajnijim pozorišnim festivalima u Srbiji i regionu: Festival pantomime

i monodrame Zemun; Festival Klasike – Vršac; TKT Fest Tu-zla; Festival Malih scena-mo-nodrame Sarajevo, u Beogra-du, Novom Sadu...Ulaz slobodan, rezervacija obavezna! Rezervaciju sa Va-šim imenom možete poslati na office@skforum.at.

KOSMO50

DEKLARACIJA. Lingvistkinja Snježana Kordić već dugi niz godina istražuje jezik na prostoru bivše Jugoslavije. Njena knjiga „Jezik i nacio-nalizam” iz 2010. godine je po prvi put pokrenula javnu diskusiju o povezanosti ovih dvaju pojmova.

KULTURA

nema vezenema veze„Zajednički jezik„Zajednički jezik

s Jugoslavijom”

Piše: Manuel Bahrer

KOSMO: Zašto se pre Vas niko nije usudio da govori javno o nacionalizmu u jeziku unutar Balkana? Snježana Kordić: Ljude iz moje struke u domaćoj sredini koči pomisao na posljedice ako se suprotstave vladaju-

ćoj nacionalističkoj ideologiji, koja itekako koristi temu jezika

za svoje ciljeve. Osim toga, ubr-zano su napredovali u svojoj karijeri

baš oni koji su uplitali nacionalizam u jezične teme. A drugi, koji su to manje činili, bivali su odmah sumnjivi i na razne načine sankcionirani.

U „Deklaraciji o zajedničkom jeziku” čvrsto stojite iza tvrdnje da BiH,

Hrvatska, Srbija i Crna Gora imaju jedan jezik. Šta zapravo čini jezik jedinstvenim?Jedan kriterij je međusobna razu-mljivost između govornika, a drugi kriterij je količina identičnoga u jeziku. Treći kriterij je da li je isti dijalekt postao svuda standardni

jezik, kao što je to kod nas štokavica.

Da li današnji standardi ispunjavaju karakteristike da se mogu nazivati samostalnim jezicima?Kad se primijene navedeni kriteriji, odgo-vor je jednoznačan: riječ je o jednom, zajedničkom jeziku jer je međusobna razumljivost najveća moguća, a takva je zahvaljujući ogromnoj količini identič-noga u jeziku. A količina identičnoga je ogromna zahvaljujući tome što je na sve četiri strane štokavica u 19. stoljeću postala standardni jezik.

Foto

s: zV

g.

KOSMO 51

U svojoj knjizi tvrdite da se radi o jednom pluricentričnom jeziku, sličnom nemač-kom, engleskom, španskom itd...To je sociolingvistički termin koji kaže da jedan jezik ima nekoliko centara jer se govori u nekoliko naroda i/ili država i između njih postoje prepoznatljive jezične razlike, ali ne toliko velike da bi ugrozile međusobnu razu-mljivost i tečnu komunikaciju.

Često dobijate kritike da se Vaši stavovi baziraju na Vašoj jugonostalgiji. Kako Vi odgovarate na takve optužbe?Tvrdnja da je riječ o zajedničkom policen-tričnom standardnom jeziku nema veze

s Jugoslavijom jer je jezik standardiziran već sredinom 19. stoljeća, a prva Jugosla-vija nastala je tek 1918. godine. Ni raspad Jugoslavije 1990-ih nije uzrokovao da ljudi pređu na neki drugi jezik, nego su nastavili govoriti istim jezikom. A da se radi o istom, zajedničkom jeziku, dokazuju svi objektivni lingvistički kriteriji. Konstatiranje te činje-nice ne priziva neku zajedničku državu niti traži da se uljepšano govori o bivšoj državi, kao što ni konstatacija da Austrijanci, Nijemci i većina Švicaraca govore zajed-ničkim jezikom ne priziva neku zajedničku državu i/ili naciju.

Jednom prilikom ste upoređivali današ-nju balkansku jezičku politiku sa Trećim Rajhom. Po čemu je pristup jeziku sličan?1930-ih je nacionalsocijalizam prenosio svoju ksenofobiju i na jezik pa se išlo tragati za navodno nepoželjnim riječima stranog porijekla. Tražila se nekakva čistoća, kako rase tako i jezika, iako je u lingvistici poznato da nikada nije postojalo neko stanje čistog jezika, da nema nečeg što bi bilo čist jezik i da jezičnu čistoću mogu zastupati samo

osobe neupućene u lingvistiku i u funkci-oniranje jezika. Taj zahtjev za navodnom jezičnom čistoćom izražen je danas u juž-noslavenskim državama.

Purizam, tj. jezička čistoća, je česta pojava današnjice. Gde vreba opasnost i kako ona utiče na svakodnevni život?Trenira ih da u svakodnevnoj aktivnosti govorenja izbor riječi podređuju pitanju „je li ovo riječ iz mog naroda ili nije“. I onda „ako je iz mog naroda, onda je dobra i mogu je koristiti, a ako je iz drugog naroda, onda je loša i ne mogu je koristiti“. Time se, preko odnosa prema riječima,

usađuje odnos prema ljudima: moj narod je dobar, drugi narod je loš. A to je usađivanje nacionalizma, i to kapilarno jer se odvija kroz našu stalnu, banalnu aktivnost govorenja.

Šta se zapravo dešava kod govornika ukoliko se nepre-stano insistira na „čistoći”?Jednim dijelom se tako i kon-struira „svoje“ i „tuđe“, a ujedno se i smanjuje mogućnost stil-skih varijacija unutar varijante i time osiromašuje mogućnost izražavanja. Ovu jezičnu cen-zuru sprovodi lektorska služba državne televizije, koja pravi iluziju da čitava populacija govori kako oni odrede. Obični

ljudi odjednom više ne mogu na televi-ziji čuti riječi koje su svi dotad govorili jer spikeri ujednačeno koriste drugu riječ. Onda obični ljudi počnu sumnjati u sebe, osjećaju se usamljeni naspram medijskog bombardiranja novom riječju, pomišljaju da ne znaju ispravno jezik, plaše se da će ih proglasiti nacionalno nedovoljno osvije-štenima i da će biti kočeni da napreduju u

društvu. Zato počinju koristiti riječi forsi-rane od strane jezičnih lektora, koji svoju jezičnu cenzuru neosnovano proglašavaju kulturom i znanjem.

Da li je bilo u Titovoj Jugoslaviji postu-paka čišćenja jezika sa ciljem spajanja, koliko ih danas imamo radi odvajanja?Nije bilo pokušaja spajanja, nego se može pratiti kako se čak i u Jugoslaviji a i kroz

s Jugoslavijom”

čitavo 20. stoljeće radilo na umjetnom povećavanju jezičnih razlika pozivanjem na jezičnu čistoću: krenulo je s purizmom već od sredine 1920-ih pa se zahuktalo za vrijeme NDH, zatim je opet krenulo krajem 1960-ih i zahuktalo se od 1990-ih.

U Beču sam primetio da dijaspora govori veoma sličnom varijantom. One bi se danas smatrale nesrpskim, nehrvat-skim, nebosanskim i necrnogorskim...Jasno je da narod može biti zaseban iako ima zajednički jezik s drugim narodima. To nam svjedoče brojni primjeri: Austri-janci, Švicarci, Amerikanci, Kanađani... Uostalom, najčešća situacija je da se narod i jezik ne podudaraju.

Bi li nastavak ovakve jezičke politike doveo do situacije da za par godina možemo pričati o različitim jezicima?Ni nekoliko stotina godina nije dovoljno jer sve ove promjene unutar jezika su neznatna sitnica naspram svega onoga što je i dalje isto. Različiti jezici nastaju kad su ljudi razdvojeni takvim teritorijalnim preprekama da ne mogu učestalo kontaktirati, ali ni tada nekoliko stoljeća nije dovoljno, kako vidimo na primjeru Amerike. A mi danas komuniciramo svakodnevno licem u lice i preko interneta, na druš-tvenim mrežama, forumima itd. Sve to znatno poništava nastojanja nacionalista u smjeru pravljenja različitih jezika.

Iako u deklaraciji nije reč o predlogu za naziv zajedničkog jezika, nije sporno da on zapravo predstavlja veliku kosku...U svakodnevnim situacijama ljudi sami nađu rješenje u obliku „naš jezik“ ili slično. Kad bi među političkim elitama bilo dobre volje, mogli bi se usuglasiti oko zajedničkog naziva za zajednički jezik, koji, uostalom, još otkako je standardiziran sredinom 19. stoljeća ima svoje ime.

ČISTOĆAPreko odnosa prema riječima se usađuje odnos prema ljudima

Foto

s: zV

g.

Umetnička instalacija za knjigu „Jezik i nacionalizam” sa svim poglavljima na engleskom jeziku.

„Austrijanci, Nijemci i većina Švicaraca govore zajedničkim jezikum, što ne priziva neku zajedničku državu ili naciju.”

Redoutensaal19:303.11.2018.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Sjena brončanog štakora – Mladen KopjarNaklada Ljevak, Zagreb 2018.

D u h o v i t razgovor četrna-estogodišnjaka o l jubavi i problem ima polako zalazi u svijet okul-tnoga. Autor sa

svakodnevnih, aktuelnih problema današnje omladine se okreće sferi mističnoga brišući granice između zbilje i iluzije. Kako su polazište legende zagorskoga kraja, djelo zado-biva ugođaj zavičajne autentičnosti.

BG priče I – III –Zoran Lj. NikolićNovosti, Beograd 2018.

Knjiga simbo-ličnog naslova je mnogo više od reporter-skog zapisa. Ba-lada o gradu i ljudima koji su bili i jesu beleg

i neuništiva tvrđava vekovnog traja-nja. Između korica je preplet prošlo-sti i sadašnjosti, zanimanja kojih više nema. Priče imaju magnetnu privlač-nost jer su podsetnik i putokaz nepo-znavaocima Beograda.

O va knjig a je ispovjedna proza, iskreno autorovo kazi-vanje o putu u duhovnost u kojoj je srce izvor svemoćne

snage, čudesne topline koja druge može ogrijati i život podariti. Autor smatra da je ljubav najbolji dio čovjeka sa kojom je sve moguće. Tugu tuđu u radost ona pretvara, plač u smijeh obrće, beznađe svako od nje bježi.

U srcu je bogatstvo –Branislav MikulićDobra knjiga, Sarajevo 2018.

U okviru sporazuma BiH i Austrije o kulturnoj saradnji, uživaćete u najljepšim tonovima!

Uživajte u preko 300 igranih, dokumen-tarnih i kratkih filmova iz cijelog sveta!

KOSMO Vam poklanja 2x2 karte. Više u rubrici Gewinnspiele na www.kosmo.at.

Čuveni Stand Up komičar Neša Bridžis predstavlja nam svoj novi dvočasovni šou koji nosi naziv „Život”, koji se bavi njegovim detinjstvom, odrastanjem i životom do današnjih dana. Njegovi nastupi nisu sa izgovaranje komičnog teksta, već i izuzetan scenski nastup praćen odličnim songovima. Nenad Danilović, alijas Neša Brid-žis, je stand up komičar, šoumen i jedan od najboljih imitatora na našim prostorima. Nastup se velikim delom zasniva na realnim pričama i likovima, kao i fantastičnom imitacijom. Upotpunjuje ih scenskim pokretom i vokal-nim sposobnostima, što ga izdvaja od ostalih komičara.

56. po redu filmski festival Viennale predstavlja Vam holivudsku retrospektivu i oko 300 novih igranih, doku-mentarnih i kratkih filmova iz cijelog svijeta. Festival traje 14 dana i predstavlja aktuelno stanje internacionale film-ske kulture na najvišem estetičkom i političkom nivou. U saradnji sa Austrijskim filmskim muzejom, preko 92.000 posjetioca će svakodnevno imati priliku da razgovara i posluša predavanja filmskih stručnjaka, a naveče ih oče-kuju koncerti i žurke. Aktuelni program ovogodišnjeg Viennale će biti objavljen 16. oktobra, a prodaja ulaznica počinje 20. oktobra. Više informacija na www.viennale.at.

VIENNALE —filmski festival

Centar savremenih inicijativa Austrija – CSI organi-zira večer umjetnosti i kulture u historijskoj dvorani Redoutensaal u centru grada Linza. Večer je posvećena bosanskohercegovačkim sevdalinkama, jednoj od naj-dragocjenijih folklornih muzičkih tradicija u Evropi, te će ih tu noć izvoditi odabrani umjetnici iz Austrije i BiH. Među njima je Latif Močević – kantautor, solista i dobitnik više muzičkih nagrada i priznanja i Selma Aljović – operska pjevačica i voditeljica prve bosan-skohercegovačke muzičke škole u Beču. Ulaznice i više informacija na tickets@zzi.at ili 068181706066.

Stand up komedijaNeše Bridžisa

Sevdah na Dunavu −pjesma susreta

25.10 – 8.11.2018. Festivalkinos in Wienrazličito vreme

NAGRADNA IGRAAkzent Theater19:308.11.2018.

Foto

s: zV

g.

KOSMO 53

Book Club

The Nun

Žanr: komedija, romansaGlumci: Diane Keaton, Jane Fonda, Candice Bergen, Mary SteenburgenRežija: Bill HoldermanNa repertoaru od: 13.9.2018.

Slavne oskarovke u ovoj urne-besnoj komediji će Vam poka-zati kako život u trećoj životnoj dobi može biti itekako intere-santan. Radnja filma je smješte-

na u Kaliforniji, a prati živote četiri prijateljica Vivian, Diane, Carol i Sharon, koji će se pro-mijeniti nakon čitanja trilogije Fifty shades u njihovom knji-ževnom klubu. Ova vrsta lite-rature je neuobičajna za uspješ-ne dame, ali okrenuće njihove živote naopačke. Napokon će se prepustiti novim ljubavnim avanturama i rasplamsati strast u njihovim životima.

Bioskop – najnoviji blockbusteri

APPVOR | AnachB besplatna

VOR pro-nalazi za Vas najbolji način da stignete na

određenu destinaciju širom Au-strije javnim prevoznim sredstvi-ma, biciklom ili automobilom. Sa informacijama o saobraćaju, ova aplikacija Vas obavještava o kašnjenjima, preusmjeravanjima i promjenama, a takođe pronalazi za Vas i slobodna parking mjesta.

PAYBACK besplatna

Payback je Vaš lični asistent za šoping. A p l i k a c i j a sadrži Vašu

karticu kupca sa kojom na kasi ili online sakupljate bodove koje u narednim kupovinama može-te iskoristiti i ostvariti popust do 50%. Osim toga, svakodnevno do-bijate ponude i kupone. Payback aplikacija ima preko 60 partnera kod koji važe sakupljeni bodovi.

PUBG MOBILEbesplatna

Ova igrica preživl java-nja i istrajno-sti Vam omo-

gućava da zajedno sa saigračima krenete u virtuelni rat sa neprija-teljima. Uz pomoć VoiceChat-a možete da se dogovarate sa pri-jateljima širom svijeta o strategi-jama za napad. Na raspolaganju Vam je veliki broj raznovrsnih vozila i oružja od tiganja za ku-vanje, preko automatskih pušaka, pa sve do ručnih bombi. Uskoro ćete ovu igricu moći da igrate i na Vašem Xbox-u i PlayStation-u.

Igrica

Ciao Chérie Žanr: drama, dokumentaracGlumci: Nahoko Fort-Nis-higami, Simonida Selimović, Ayo Aloba Režija: Nina KusturicaNa repertoaru od: 19.10.2018.Ocena: 4

Nina Kusturica nam dopušta da zavirimo u neprimjećeni svijet koji zapravo predstavlja esenciju ljudskog postojanja. Radnja filma se odvija u jed-nom bečkom Call Shopu gdje imamo priliku da svjedočimo životima ljudi sa različitim migrantskim porijeklom. Telefoniranje, slanje novca, sur-fovanje na internetu su glavni razlozi odlaska u Call Shop

gdje se svakodnevno razgovara o nostalgiji, ljubavi, neizvje-snosti, brigama i nadanjima, a porijeklo i pripadnost su potpuno kontradiktorni. Veza preko žice je zapravo sve što stranci u Austriji imaju, kako bi ostali u kontaktu sa svojim najmilijima i ona na neki način predstavlja pupčanu vrpcu preko koje su povezani sa svo-jom zemljom porijekla. Film predstavlja ljude u njihovoj raznovrsnosti i kompleksnosti, a klišei o strancima, prošlost i priče o žrtvama i zločincima se stavljaju na stranu. Život ljudi se nastavlja na nekom novom mjestu sa cijelim rasponom životnih dešavanja i sudbina, ali kada i kako se zapravo pozdravljaju sa starim ognji-štem i sa onima koji su ostali?

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

Svi telefonski razgovori u filmu su na izvornim jezicima, kako bi vjerodostojno dočarali raznolikost prikazanih osoba. Ciao Chérie je humanističko poučno djelo za sve one koji razmišljaju na „Mi i drugi” način. Ovaj film predstavlja nastavak prethodnog filma „Little Alien” koji dublje zalazi u živote ljudi nakon napuštanja domovine.

Žanr: horor, triler Glumci: Demian Bichir, Ta-issa Farminga, Jonas Bloquet, Bonnie AaronsRežija: Corin HardyNa repertoaru od: 6.9.2018.

Radnja ovog filma smještena je u razdoblje pre Conjuring i Conjuring 2. Nakon što je mlada časna sestra u jednom rumunskom manastiru sebi

oduzela život, Vatikan šalje svještenika istraumatiziranog sopstvenom prošlošću i opati-cu da istraže njenu smrt. Za-jedno otkrivaju ne baš svetu tajnu. Rizikujući ne samo svo-je živote, već i vjeru, njihove duše su na kocki jer se suoča-vaju sa zlonamjernom silom u obliku demonske časne sestre. Manastir postaje bojno polje za žive i proklete.

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

Foto

s: zV

g.

Tereza Kesovija3.10.1938, DubrovnikTereza Kesovija je hrvatska pevačica šansona

i pesama u stilu muzike Mediterana. Nakon

Srednje muzičke škole u kojoj je svirala flautu,

upisuje Muzičku akademiju u Zagrebu. Prvi veliki

nastup je imala u zagrebačkom Varijeteu, a 1965.

godine počinje da nastupa u Francuskoj. Solistički

koncert u pariškoj Olimpiji je jedan od najvažni-

jih događaja u njenoj karijeri. Tereza je dobitnica

Zlatne povelje humanizma i nastupala je na UNI-

CEF-ovim koncertima. U svojoj karijeri snimila je

preko sedamdeset singlova i deset CD-ova, a pe-

vala je i na slovenskom, italijanskom, francuskom,

ruskom, španskom, engleskom i nemačkom.

Horoskop poznatih

VAGA: Pravda, red, mir i harmonija su veoma bitni za osobe u znaku Vage. One su vrlo drage i voljene, sklone raskošnom životu, te se može reći da uživaju u društvu poznatih, moćnih i slavnih ljudi. Vage su idealisti,

često umetnici, konstruktivni i intuitivni. To su ljudi od poverenja koji se brzo naljute, ali još brže odljute. Najbolji poslovi za njih su oni u kojima mogu da pokažu

svoj rafinirani ukus, kao što to mogu, na primer, modni

kreatori, dizajneri ili kritičari.Snaga: druželjubivost, diplomate, izražen osećaj za lepo

Slabost: neodlučnost, gunđala, samosažaljenjeOmiljena boja: plava

Znakmjeseca

Mjesečnihoroskophoroskop

54 KOSMO

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Oktobar donosi poboljšanja u komunika-ciji. Ovaj mesec je obeležen pregovorima

u svim sferama profesionalnog angažmana, prema tome budite pripremljeni i neka Vam

organizacija bude besprekorna. Vaše finansije će se popraviti. Budite što više uz svoju porodicu i prijatelje jer će Vam to dati još više snage. Izgladite odnose sa prijateljem sa kojim niste u poslednje vreme govorili. KOSMO SAVET: Uživajte!

Bik (21.4 - 20.5)Budite u balansu i uspostavite stabilnu komuni-kaciju sa partnerom kako ne bi došlo do proble-ma u vezi. Za slobodne Bikove ovaj mesec je pun druženja, zanimljivih poznanstava i neobaveznog flerta. Na poslovnom polju imate potrebu za takmičenjem što će Vam doneti uspeh. Nailazićete samo na pozitivne komentare i kritike. Poslušajte i potrebe tela. Vežbe i više sna bi Vam dobro došlo! KOSMO SAVET: Dajte svoj maksimum, isplatiće se!

Blizanci (21.5 - 21.6)Veze zauzetih Blizanaca su u redu, ali je potreb-no postavljanje određenih granica. Neke stvari

moraju da se znaju i poštuju. Slobodnim Blizan-cima se smeše nove veze. Oni koji se bave odno-

sima sa javnošću i prodajom imaće velike uspehe. Trenutno nezaposleni imaju velike mogućnosti da pronađu posao. KOSMO SAVET: Ne popuštajte pred emocionalnim teretom!

Rak (22.6 - 22.7)Oni koji su u dužim vezama će se zbližiti sa svojim partnerom, dok je pred slobodnim Rakovima mesec zabave uz dosta flerta i neoba-veznih susreta. Posao Vam donosi mnogo obaveza i moraćete da donesete jednu veliku odluku, s toga sednite i razmislite dobro. Vreme provedeno sa bliskim osobama će Vam dati više energije da svaki problem koji naiđe bolje i brže rešite. Planirajte kraći odmor. KOSMO SAVET: Istrajte!

Lav (23.7 - 23.8)Manje turbulencije u vezama zbog manjka em-patije i razumevanja. Pokušajte da se smirite i ne

tumačite pogrešno signale Vašeg partnera. Slo-bodni Lavovi bi trebalo da poslušaju šta im unu-

trašnji osećaj govori i da se ne oslanjaju previše na savete drugih. Vreme je da svoje planove sprovodite u delo. Oktobar je dobar mesec za sve uspešne karijere i doneće Vam poboljšanje finansij-skog stanja. KOSMO SAVET: Samo smireno i naspavano!

Djevica (24.8 - 23.9)Kada su emocije i ljubav u pitanju razmislite o kompromisima. Nemojte da radite samo ona-ko kako Vama odgovara, već poslušajte i drugu stranu. Ljubav, ali i posao će Vam biti podređeni finansijama. Posavetujte se sa stručnjakom i pokušajte da izbalan-sirate ulaganja i štednju. Pronađite nešto što Vas opušta i prepu-stite se. KOSMO SAVET: Strpljen – spašen!

Jarac (22.12 - 20.1)Odnos sa porodicom Vam je na prvom me-stu, a potreba da budete detinjasti će Vas do-datno zbližiti sa njima. Ukoliko Vam se čini da tapkate u mestu, pokrenite razgovor o toj temi i sve se može na bolje promeniti. Ovaj mesec je savršena prilika za slobodne Jarce, jer imaju priliku da na nekom privatnom ili poslovnom putovanju upoznaju budu-ćeg partnera. KOSMO SAVET: Radite ono u čemu uzivate!

Vodolija (21.1 - 19.2)Slabi ste na Vašeg partnera i uvek prvi popu-štate što Vas čini drugom osobom. Ipak, na neki čudan način će Vam to prijati. Vodolije

koje nisu u vezi će ovaj mesec biti raspoložene za ljubav i moguće su avanture bez obaveza. Problemi na poslu, ali oslonite se na svoju intuiciju. Pozitivne promene na finansijskom polju. U slučaju da posumnjate u sebe, oslo-nite se na prijatelje. KOSMO SAVET: Verujte u sebe!

Ribe (20.2 - 20.3)Moguć nesporazum sa partnerom, ali uz racionalno razmišljanje strasti će se smiriti. Usredsredite se na zajednički cilj, a sve razlike ostavite po strani. Slobodne Ribe će možda promeniti status veze i to će biti ono što su dugo čekale. Timski rad i komuni-kacija su bitni na poslovnom polju. Vi umete da slušate i da „prodate” svoj rad. KOSMO SAVET: Ispeci pa reci!

Vaga (24.9 - 23.10)U ovom periodu ćete imati prilike da razgo-varate sa partnerom o svemu što Vas je mučilo prethodnih nedelja. Osećaćete da napokon

imate snage da to što Vam je na umu i usmeno izrazite. Dobri ste u ubeđivanju i diplomatskim razgovorima. Bićete motivisani za sve, ali dobro raspodelite svoje vreme i ener-giju. Povedite računa da dovoljno vremena posvetite dragim lju-dima. KOSMO SAVET: Nemojte da čekate, zgrabite priliku!

Skorpija (24.10 - 22.11)Škorpije u vezi će se na nekom ljubavnom putovanju još više zbližiti, a ukoliko ste slo-bodni shvatite da ne može sve da bude savrše-no, pa ni Vaš partner. Prisni prijateljski odnosi sa kolegama na poslu mogu biti zabavni i veoma korisni. Ne plašite se da budete inovativni jer je ovaj period dobar za posao naročito ukoliko se bavite poslom koji utiče na veći broj ljudi. KOSMO SAVET: Posvetite se sebi i svojim osećanjima!

Strijelac (23.11 - 21.12)Ovaj mesec ćete zračiti ljubavlju i toplinom, a ako ste u braku možda Vas očekuje proširenje

porodice. Ako niste zaljubljeni, ne brinite, neće Vam biti dosadno jer se Vaš status veze može lako

promeniti. Na poslovnom polju budite tačni, organizovani, pre-cizni i strpljivi i uspeh će sam doći. Na svim poljima Vam ide! KOSMO SAVET: Znate koliko možete – samo osmeh na lice!

Istorijatvaspitanja dece

RAZONODA

56 KOSMO

Vaspitanje je društveno-istorijska pojava, koja je nastala pojavom čoveka i društva kao organizovane jedinice. Društvena uslovljenost vaspitanja, najbolje se može uočiti kroz posmatranje vaspitanja tokom ljudske istorije, tj. kroz razvoj vaspitanja. U tom razvoju postoji pet etapa:

Piše

: Duš

ica P

avlo

vić

F

otos

: iSt

ockp

hoto

s

L jubav nas navodi na blesave od-luke. Ona je i rizik i dobitak. Najčešće se slavi, a ponekad

žali. Pretočena je u epove, u srce-lamajuće romane, ekranizirali su je sto puta, a neki su zbog nje i gi-nuli, to provjereno znam. U njoj se spoje dvije duše, a iz tog prkosnog osjećaja, neodoljive prirode, rodi se i malo dijete, kao plod, produžetak ljubavi što mu roditelji stvaraše…. I onda, dijete u neznanju, prepu-ste okolnostima, okolini i društvu. Nek' ga odgaja ko stigne! A kome rađate djecu? Kome? Je li davno prošlo vrijeme kad su se djeca rađa-la zarad viška radne snage? Davno je prošlo vrijeme kad se na dijete gledalo kao na alat, dobrog radni-ka il' još bolju domaćicu. Došlo je neko novo vrijeme, ali smo opasno skrenuli u novu krajnost – danas ni ne gledamo na vlastitu djecu. Rađa-mo ih (iz ljubavi, nadam se), a onda zagnjureni u vlastiti ego, puštamo djecu da rastu k’o divlja stabla u da-lekim šumama – kako znaju i kako umiju. U tom bunilu odrastanja, djecu odgaja komšiluk, televizija, okolina, društvo, ko stigne, a onda se pitamo u šta to izrasta ono što je nekoć bilo naše, a sad je svačije; ono što je bilo moje, a danas jadno ničije. Imaju sve na raspolaganju – osim pažnje i ljubavi i onog naj-većeg poklona koji roditelj može dati djetetu – odgoja. Ako rađam dijete, to nije samo dijete… to će danas-sutra biti insan, biti čovjek i trebat će mu nešto da ga vodi i da ga čini budnim i važnim i odvaž-nim – trebat će mu ljubavi, a neka je nađe u meni, a ne u društvu koje ni ne zna šta mome djetetu treba. Ako samo želim donijeti dijete na svijet, mogu li ga i odgojiti i hoću li ga uopšte moći voljeti? Ljubav nikada nije bila riječ, ona je uvijek, uvijek bila djelo.

Hazim HADŽIĆ

Hazimovo pero

A kome rađate djecu?Vaspitanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici Vaspitanje u ovo vreme još uvek nije bilo izdvojeno u po-sebnu društvenu delatnost, već je bilo sastavni deo celoku-pnog rada i života jedne zajednice. Vaspitanje se sastojalo u prenošenju iskustva starijih članova na mlađe i bilo je zadatak i obaveza svih članova, kako još uvek nisu postoja-le društvene razlike. Ono se ostvarivalo kroz neposredan život i rad, a s ciljem pripreme za život.

Antičko vaspitanjePojavom privatne svojine i nastajanjem društvenih razlika, prvobitno vaspitanje gubi karakter društvene jednakosti, a s počecima klasnog društva javljaju se i počeci klasnog vaspitanja. Za antičko društvo karakteristično je vaspitanje koje je bilo orga-nizovano u Sparti, Atini i Rimu. U vaspitnom sistemu ovih država postojale su bitne razlike, a zajedničko im je to što je vaspitanje bilo rezervisano samo za decu iz robovlasničke klase. Deca robova bila su lišena mogućnosti da idu u školu, a njihovo vaspitanje bilo je samo ono koje se ostvarivalo u procesu rada uz odrasle.

Srednjovekovno vaspitanjeOsnovne karakteristike srednjovekovnog vaspitanja su: - vaspitni cilj: vaspitati poslušnog i pobožnog čoveka, - sadržaji: religijski, crkvene dogme, (načela, istine u koje se ne sumnja), - metod: pamćenje, učenje napamet, prepisivanje crkve-nih knjiga, - vaspitni princip: ne sumnjaj u ono što učitelj kaže, - nastava: verbalna, - izvor znanja: crkvene knjige.

Novovekovno vaspitanjeDržava počinje da se meša u školstvo, iako crkva i dalje ima jak uticaj. Kroz projekte o narodnom obrazovanju, u kojima se ističe princip obaveznosti školovanja za sve, zahteva se odvajanje škole od crkve, traži se uvođenje sadržaja prirodnih nauka, kao i uvođenje radnog vas-pitanja i izučavanje korisnih zanimanja. Veći značaj se pridaje prirodnim naukama i učenju na maternjem, narodnom jeziku.

Vaspitanje i obrazovanje 19. i 20. vekaTek se od 19. veka, pa sve do sredine 20. veka intenzivno radilo na promeni čitave sfere vaspitanja i obrazova-nje dece. Socijalizacija dece postaje u ovom periodu centralna tema društva. Javlja se svest da deca ne treba samo „fizički” da se razvijaju, već treba da se posmatraju kao ravno-pravni članovi društva. Može se čak reći da je dete otkriće 19. veka. Od sredine 20. veka psihički razvoj deteta postaje glavni prioritet, tako da se čitavo društvo okreće podržavanju ovog razvoja.

U srednjem veku ne postoji pojam detinjstva. Na decu se gledalo kao na male ljude.

Psihički razvoj deteta, nje-gove potrebe i razvoj postali su bitni tek od 20. veka.

Prelazak sa latinskog na narodne jezike odi-

grao je značajnu ulogu u obrazovanju dece.

Uređuje: Dušica PavlovićIlustruje: Filip Andronik

vaspitanja dece

Piše

: Duš

ica P

avlo

vić

F

otos

: iSt

ockp

hoto

s

KOSMO58

SPOR T

Foto

s: R

ed B

ull S

alzb

urg (

GEP

A)„Prije utakmice

slušam Halida”Piše: Petar Rosandić

INTERVJU. Smail Prevljak

(23), napadač austrijskog

nogometnog prvaka Red Bull

Salzburga, za KOSMO okriva

kako je dolazak u Austriju

promijenio njegov život.

REPKA„Igrati za BIH, to je uvijek bio moj san”, kaže mladi nogometaš

B osanski napadač Smail Prevljak (23) ned-vojbeno je već sada

jedan od najboljih strijelaca u austrijskoj Bundesligi. Napadač Red Bull Salz-burga protekle je sezone na posudbi u Matterssburgu dao 16 pogodaka u 32 uta-kmice, a ovu sezonu je, ponovo u dresu Red Bulla, otvorio sa četiri pogodaka u

šest utakmica. Nakon što je početkom rujna (septembra) u dvoboju s Admirom u 19. minuti zadobio ozljedu gle-žnja, krajem prošlog mjeseca opet je dobio „zeleno svjetlo” kluba za igru…

KOSMO: Sezonu si otvo-rio odlično, ali onda te, iako samo na kratko, zau-stavila ozljeda gležnja. Jesi li ponovo spreman za igru? Smail Prevljak: Opet tre-niram punom snagom s

ekipom, opet sam u formi. Ozljede su dio nogometa,

s njima uvijek treba računati. Onda je i razočaranje manje. Što ti je cilj ove sezone?Naravno, želimo osvojiti kup i prvenstvo. A i u Europi možemo daleko dogurati jer imamo kvalitetu koja je potrebna za to. I nakon poraza protiv Crvene Zve-zde u kvalifikacijama za Ligu prvaka ponovo smo

se preporodili u Euroligi, pobijedili Red Bull Leipzig i pokazali da svatko mora na nas računati…

Ne zanima te titula najbo-ljeg strijelca lige?Ma naravno da me zanima. I dobro je krenulo, da… Potru-dit ću se da nastavim dobro, a koliko će golova tko na kraju sve imati, to ćemo tek vidjeti.

Iako nisi bio na terenu zbog ozljede: je li te pobjeda ekipe

protiv Red Bull Leipziga, v a š e g v e l i ko g b r a t a , iznenadila? Pa i nije, znao sam da moja ekipa to može. Istina, vidjelo se da je Red Bull Leipzig imao i loš dan, i da nisu bili na razini svoje najbolje igre. Najvažnije je da smo zapisali ta tri boda.

Sada si već pet godina u nogometnoj obitelji Red Bulla. Kako se tvoj život pr om ijen i o d o l a s kom prvo u Leipzig, a kasnije u Salzburg? Pa otvorila su mi se vrata europskog nogometa, i na tome sam Red Bullu zahva-lan. Srećom, sve se tako poklopilo da sam dobio šansu otići u inozemstvo i to baš u Red Bull. Ovdje imamo sve što nam treba za profe-sionalno igranje nogometa.

Ipak , u svom rodnom Konjicu si ispekao zanat. Kakva sjećanja imaš na vri-jeme u bosanskoj ligi? Pa, iskreno, nije bilo lako igrati u Bosni. I uvjeti, i

nogometna infrastruktura su na daleko lošijem nivou nego ovdje. No, imam lijepih sje-ćanja, naravno. I vječno sam zahvalan mom privatnom treneru Sadiku Fejziću iz Hadžića koji mi je popravio tehniku.

Koju muziku slušaš prije utakmice? Halida Bešlića. Bez njega ne ide ništa.

Gdje su najbolji ćevapi u Salzburgu? Teško je to reći jer ja ih uvi-jek uspoređujem s onima iz Sarajeva. A takvih ovdje, nažalost, nema.

Foto

s: R

ed B

ull S

alzb

urg (

GEP

A)

slušam Halida”

„Poraz protiv Zvezde nas je razočarao, ali već smo se oporavili od toga.”

Smail Prevljak ozbiljan je kandi-dat za najboljeg strijelca austrij-ske Bundeslige.

„Nije bilo lako igrati u Bosni. Red Bull mi je otvorio

sasvim nova vrata”, kaže Smail.

KOSMO 59

AUTO ­MOTO

KOSMO60

Novi autiNovi autiPiše: Petar Rosandić

nikad skuplji

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

POSKUPLJENJE. Domaći kupci novih auto-

mobila u Austriji od 1.9 moraju računati

sa skupljim cijenama. Saznajte što se kri-

je iza toga.

A ko želite kupiti novi automobil u Austriji, od 1.9 za to vam je potre-ban dublji džep nego ranije. Razlog

tome su postroženi testovi kojima se od ove jeseni mjere količine štetnih ispušnih plinova na razini Europske Unije. Riječ je o WLTP-u (Worldwide Hramonized Light Vehicle Test Procedure), novom međunarodnom testu koji ima za cilj re-alnije oslikavati potrošnju i emisiju CO2 plinova, a za razliku od dosadašnje situa-cije uzima u obzir svu specifičnu opremu jednog automobila, a ne samo gume i

Novi autiNovi autinikad skuplji

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

analiza Eurotaxa dokazuje suprotno. „Naši međunarodni podaci pokazuju prosječan rast CO2-vrijednosti od šest do sedam posto”, kaće Roland Strilka, analitičar Euro-taxa. Slične trendove potvrđuje i Günther Kerle, glasnogovornik austrijskih uvoznika automobila. „U septembru je već došlo do osjetnog rasta cijena”, kaže Kerle.

2019: 120 posto skuplja NoVANo, ovo je tek početak poskupljenja, upozoravaju stručnjaci. „Situacija će

postati još tvrđa kada krajem iduće godine kada se iz testa isključi i NEFZ-metoda računja-nja vrijednosti ispušnih plinova, i kad se isklju-čivo bude računalo po WLTP-testu. Onda će NoVA za registraciju novog vozila u prosjeku u Austriji koštati 2.940 eura više, a postotak NoVE iznosit će onda 12,8 posto“, piše austrij-ski ekonomski magazin Trend. Zaključak cijele priče je, kako za kupce tako i za proizvođače, i više nego šokantan kad je riječ o financijama: novi automobili će u odnosu na razdoblje prije 1.9.2018 krajem sljedeće godine biti za 120 (!) posto skuplji, znači više nego dvostruko. Glavni profiter ovog poskuplje-nja je ponovo država koja će u budućnosti, odnosno od kraja sljedeće godine, moći računati s 550 mili-juna eura više godišnje u državnome proračunu.

Poskupljenje u svim klasamaAustrijski automobilistički klub ÖAMTC također trenutno zaokuplja tema poskupljenja novih automobila, a od septembra, prema njihovim poda-cima, postoje slučajevi u kojima su neki automobili već sada skuplji za čak 4.000 eura. Prema istom izvoru, automobili iz kompaktne klase u prosjeku su poskupili u bruto cijeni za 556 eura, a auto sred-

nje klase vrijedan 36.900 sada već košta 37.822 eura. Još drastičnije se to odra-zilo na SUV-ove od kojih, po primjeru ÖAMTC-a, jedan auto dosad vrijedan 46.050 eura sada košta 48.650 eura.

Od 2020. ponovo bolje? I dok proizvođači, prodavači i kupci negoduju i u tiskovnim priopćenjima prosvjeduju protiv novonastale situa-cije, tražeći od države konkretne mjere kojima bi se zaustavilo poskupljenje, u ministarstvu financija razmišljaju o promjenama tek od 2020. „Ukoliko od strane zastupnika automobila postoji zabrinutost da će cijene automobila biti veće, ministarstvo financija u suradnji s ministarstvom za promet pojačat će dijalog kako bi se razmjenila iskustva u pogledu porezne reforme za 2020. godinu”, kažu iz ministarstva. Sudeći po tome, do „opuštanja“ situacije ranije neće ni doći…

Novi način testi-ranja automatski mjeri povećane vrijednosti CO2 u odnosu na ranije testove. Stoga rastu i troškovi kupnje novog automobila.

RAST CIJENANeki novi automobili već sada su za čak 4.000 eura skuplji

kotače. Ista procedura koristit će se narav-no i kod prijave novih automobila, što će automatski povećati njihove vrijednosti i izazvati skuplje cijene na tržištu…

Već sada 360 eura skupljiOva nova pravila odnose se na sve zemlje Europske Unije, pa tako i na Austriju. Budući da novi testovi imaju direktan utjecaj i na vrijednosti ispušnih plinova koje se mjere pri registraciji novih vozila, kroz novi ciklus provjere ispušnih plinova već je došlo do poskupljenja svježe prijav-ljenih automobila. Zaključak je to analize Eurotaxa koji tvrdi da je od 1.9.2018, po stupanju na snagu novog zakona i nove računice, već došlo do povećanja vrijed-nosti CO2 plinova sa 119 na 127 grama prosječno, a NoVA (jednokratni porez na ispušne plinove pri registraciji novog vozila) se povećala sa 5,8 na 7,4 posto. Automobili su u prosjeku, prema toj raču-nici, već sada poskupjeli za 360 eura. Za državu bi ovaj zakon mogao značiti plus od 130 milijuna eura godišnje. A iako se prvotno smatralo da će s povratnom for-mulom na dosadašnje NEFZ-vrijednosti biti isključeno da će cijene ići znatno u vis,

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co­Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Muhamed Beganović, Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Radule Božinović, Reinhard Lingl, Dušica Pavlović, Diva Shukoor, Amel Topčagić, IDEA PRO | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover­Foto: iStockphoto | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web­Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u septembru

Kanibal iz BiHpojeo vlastitu majku

Horo scene izgleda da nisu samo rezervisane za holivud-ske filmove, već se odigravaju u pravom životu i to u BiH. Sabahudin Velić (33) nije samo ubio svoju majku, već ju je raskomadao u delove i jeo danima.

Izdvojeni komentari usera:Vera Lazar: Das ist eine Katastrophe! Die Welt steht nicht mehr lang.

Kristian Pavlović: Der hat zu ernst genommen, dass se-ine Mutter ein Teil von ihm

Atrakcija Okotberfesta: Dragana Mirković Heidi

Pedesotogodišnja turbo-folk pevačica objavila je slike na svom instagram profilu na kojima pozira pored austrijskog tajkuna, Richar da Lugnera, u austrij-skoj narodnoj nošnji i time pokazala da je i dalje deo bečkog Crème de la Crème društva.

Izdvojen komentari usera:Bou Tatoo: Mogu njoj samo zavidjeti! Dragana najbolja

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

ist oder immer in seinem Herzen ist, wenn sie stirbt!

Gloria Winkler: Da sieht man wieder, wie gefährlich manche Menschen überha-upt sind.

Snežana Aleksić: Strašno − rodiš, odgajiš i ono te pojede!

Zoran Jovanović: Treba ga obesiti za vilicu, a prethodno odseći i muda i onu stvar, a guzicu napuniti cementom.

Enis Hadrović: Ich wus-ste gar nicht, dass es solche Psychopathen auch in Bosni-en gibt!

pjevačica na Balkanu i to bez skandala i skidanja!!!

Goca Jovanović: I kerovi je zaboravili pa se se slika sa Lu-gnerom! Bolje da se vrati u selo!