Novosadski.netPreskoi

Index boarda RAZONODA NAUKA Izmeni veliinu fonta FAQ Registruj se Prijavite se

1000 zato (popularna fizika)Odgovori 12 Posta Stranica 1 od 1

1000 zato (popularna fizika)od Hansel na Utorak, 12.06.2007. 21:51 ta sve moe ovek da pronae traei informacije o mikrotalasnim penicama, pa jo kad bogreno ukuca jednu re ("mikrotalane penice")...! ipak - blaga! Sva srea, te je i prevodilac lanka koji sledi napravio istu greku, pa tako doosmo do ovog, da ne preteram, ali

Sa sajta http://www.fizika.info. Prenosim bez "lektorskih" intervencija. Imate priliku da proitate prevod stranice http://howthingswork.virginia.edu/ na srpski jezik sa odobrenjem g.Luisa Blumfilda ( Louis Bloomfield ) koji je vlasnik pomenutog sajta. Sajt ine pitanja ljudi irom planete o raznim pojavama koje moe objasniti fizika i njegovih

odgovora na ta pitanja . U prevoenju je uestvovala grupa maturanata Trinaeste beogradske gimnazije prirodnomatematikog smera , generacija 2006 / 2007 , i njihova imena navodim azbunim redom: Aleksandar Nasti IV6 , Aleksandra Todori IV6 , Dragan orevi IV9 , ina Radovanovi IV6 , ore Janji IV6 , Marko Nikolovski IV6 , Milica Brnjo IV9 , Milo Miloevi IV6 i Slavia Perii IV9 . Zahvaljujem g.Blumfildu i mojim bivim uenicima XIII beogradske gimnazije koji su uestvovali u prevoenju ! 1549. Moj deko i ja se prepiremo da li da stezanjem flae isteramo vazduh iz dvolitarske boce Koka Kole nakon njenog otvaranja. On misli da bi to odralo Koka Kolu gaziranu due nego inae, ali ja se ne slaem. Ko je u pravu? TN, Ft. Collins, CO Ovo je zapravo vrlo komplikovano pitanje. Nakon to otvorite sodu, CO2 rastvoren u sodi nije vie ujednaen sa gasom iznad sode. Kada zatvorite bocu, CO2 e postepeno pobei iz tenosti dok ne formira gusti gas tako da se njegovi molekuli vrate u teno stanje onoliko sto koliko prelaze u gasovito. Drugim reima, ravnotea izmeu rastvorenog i gasovitog CO2 mora biti ponovo uspostavljena. ''Isterivanjem'' koliine gasa iznad sode, tvoj deko smanjuje broj CO2 koji moraju ui u gasno stanje da bi odrali ravnoteu (ekvilibrijum). ALI, kada gusti gas pone da se razvija u stegnutoj boci, visoki pritisak tog gasa e naduvati bocu do njene originalne veliine. Ovime e potencijalne prednosti izduvavanja gasa biti izgubljene. Kako biste uspeli da zadrite to veu koliinu CO2 molekula u tekuini, morate se uveriti da izduvana flaa ostane u takvom obliku. To je teko uraditi. Verovatno bi vam bilo bolje da prespete sodu neno u manju flau u koju e jedva stati sva tenost. Manja boca se nee iriti dok se gusti gas CO2 formira iznad tene sode i soda e povratiti svoju ravnoteu (ekvilibrijum) bez velikog gubitka rastvorenih molekula CO2. 1548. Zato vam se, prilikom putovanja mlaznim avionom, ini da su objekti na zemlji ukoeni ili se kreu polako? K, India ada gledate neto to se kree, ono to stvarno primeujete je promena ugla pod kojim ga vidite. Oblinji objekti ne moraju da se kreu naroito brzo da bi vas naterali da okrenete glavu naglo i konstatujete njihovu veliku brzinu. Meutim ako se ti isti objekti kreu istom brzinom ali prema vama ili od vas, njihovo kretanje vam izgleda znatno sporije jer je uglovna promena mnogo manja. Kada posmatrate udaljene predmete kako se kreu, ne postoji brza promena uglova pa njihovo kretanje definiete kao relativno sporo. Uzmite Mesec za primer: kree se hiljadama kilmtara na as ali vi ne primeujete promenu u njegovom kretanju uopte. Razlog tome su promene u uglovima koje su za vas potpuno neprimetne zbog udaljenosti planete. I konano, kada gledate dole iz aviona koji visoko leti, udaljeno zemljite menja uglove sporo pa vam se ini da se objekti na njemu ne kreu uopte ili kreu jako sporo.

1547. Ako treba da zagrejem kola sa okoladnim prelivom i kola sa prelivom bele boje, da li bi se prvi bre zagrejao zbog prenosa zraenja kao posledice njegove tamnije boje B U principu, okoladni kola bi se zagrejao bre zraenjem u toploj sredini i ohladio bre zbog zraenja u hladnoj sredini. Crni objekti su bolji i u apsorbovanju termalne radijacije i u emitovanju termalne radijacije, tako da bi okoladni kola upio vie termalne radijacije u vreloj sredini i odao vie termalne radijacije u hladnoj sredini. U praksi, meutim, veina radijacije koja se javlja prilikom pripremanja ovih kolaa i njihovog hlaenja na kuhinjskom stolu je u infracrvenoj oblasti spektra i teko je rei koju boju kolai poseduju u njoj. Verovatno je ta boja u oba sluaja tamnija, kada se prikau u infracrvenoj svetlosti. U osnovi, ak i stvari koje se vaim oima ine belim su esto sive ili crne u infracrvenoj oblasti spektra. Prema tome, ja verujem da oba kolaa apsorbuju veinu termalne radijacije dok se peku i emituju termalnu radijaciju efikasno dok se hlade na stolu. 1546. Kako svetlost moe da ''putuje'' kroz vakuum ako u njemu ne postoje ''estice'' na koje svetlost moe da ''prenese'' svoje naelektrisanje? DC Svetlost uopte nema naelektrisanje. Sastoji se samo iz elektrinog i magnetnog polja, koja beskrajno stvaraju jedno drugo dok protutnjavaju kroz prazan prostor brzinom svetlosti. injenica da svetlost putuje kroz vakuum i ne iziskuje bio kakav materijal za svoj prenos, bila je uznemiravajua za prve fiziare koji su detaljno ispitivali ovu pojavu. Oekivali su da e nai neto poput tenog etra, supstancu koja je bila prenosnik elektro-magnetnih talasa. Umesto toga saznali su da svetlosni talasi zaista putuju kroz prazan prostor. Jedna stvar je vodila ka drugoj, i uskoro je Ajntajn izneo tvrdnju da je brzina svetlosti sasvim posebna pojava i da su prostor i vreme meusobno povezani putem brzine svetlosti. 1545. Za moj industrijski, dizajnerski projekat, treba da redizajniram mikrotalasnu pe i dodam neke nove funkcije. Da li je mogue uz pomo mikrotalasa meriti neke vrednosti hrane kao to su kalorije, eer, so, vitamini i masti? Kako da postignem saoptavanje tih vrednosti na LCD ekran tako da ih korisnik moe videti? Mogu li te vrednosti biti prebaene na raunar putem Bluetooth tehnologije? IB Ono to elite da uradite je mnogo tee nego to moete da zamislite. Odreivanje hemijskog sastava hrane je samo po sebi teko, ak i uz laboratorijsku opremu i dozvolu da ralanite hranu na delove da biste je ispitali. Ideja detaljnog analiziranja lonca prostim usmeravanjem zraka na njega je stvar naune fantastike. Pomisite koliko bi bilo lake obezbeenju aerodroma kada bi mogli usmeravanjem mikrotalasa hemijski da analiziraju sve to ue na prednja vrata. Sad kad sam to rekao, dozvolite mi da napravim dva komentara. Kao prvo, vae pitanje nas brzo postavlja pred problem kompjuterske obrade, jer je hemijska analiza trivijalna u odnosu na kompjutersku prezentaciju rezultata. Fizika i kompjuterska nauka su dva potpuno razliita polja i ne moe se sve u domenu nauke svesti na softverski paket. Hemija i fizika nisu iezle pojavom kompjutera, i nikad nee postojati softverski dodatak koji e vau mikrotalasnu unaprediti u laboratoriju za nutricionistiku analizu. Kao drutvo, otili smo predaleko

u zameni naunog obrazovanja tehnolokim obrazovanjem, naroito u sluaju kompjuterskog softvera. Kao drugo, poto smo ustanovili da daljinska hemijska analiza nije laka, ona ipak moe biti izvedena u nekim sluajevima, pametnom upotrebom fizike i hemije. Jedan od mojih prijatelja ovde u Virdiniji, razvio je instrument koji prouava infracrvenu svetlost emitovanu od strane vazduha i na taj nain odreuje da li vazduh sadri neke od opasnih toksina ili gasova, i to za samo par sekundi. Relativna providnost vazduha ini analizu lakom od analize sastava neprovidnog lonca, ali ak i ako uspete da vidite kroz neto, to ne znai da ete znati i ta sadri. Instrument mog prijatelja obavlja fenomenalan posao obeleavanja gasa i njegovih apsorpcionih mogunosti, i identifikovanja nevolje. Dodatna beleka: italac me je obavestio da sada postoje mikrotalasne penice koje itaju bar-kodove i na osnovu njih podeavaju nivo zagrevanja za odreenu hranu. Skala u bazi penice moe da odredi teinu hrane kao pomono svojstvo da bi se hrana bolje skuvala. Jo jedan italac mi je predoio da bi mikrotalasna mogla da meri apsorpcionu mo hrane i teinu kako bi sama odredila vreme i jainu kuvanja. To jeste dobra mogunost ali penice koje registruju temperaturu hrane i vlanost unutar penice mogu postii isti rezultat samoiskljuivanjem u datom trenutku. 1544. Ako se neto slobodno sputa nizbrdo, ili kee u konstantnom ritmu, dali je njegov zbir sila jednak nuli? NP To je sasvim tano! Slobodan spust i nulta vrednost rezultante sila idu jedno uz drugo: kada je telu zbir sila koje na njega deluju jednak nuli, ono ne ubrzava i zato kaemo da se sputa slobodno. To telo je inercijalno ( kree se po inerciji - primedba prevodioca ), to podrazumeva da se kree u konstantnom ritmu niz pravolinijsku stazu. Ako se zaustavi, ono ostaje u tom poloaju. Da bismo razjasnili termin ''zbir sila'', moramo primetiti da kada na telo deluju nekoliko sila, ono ne ubrzava zahvaljujui bilo kojoj od njih pojedinano. Umesto toga, ono ubrzava kao rezultat svih sila koje na njega deluju, zbira sila. Zapamtite da svaku silu odlikuje njen smer (sila je vektorska veliina), tako da kada ih sabirate morate dobro obratiti panju na njihove smerove. Odgovarajua sila koju moemo razmotriti u drugom Njutnovom zakonu, je zapravo zbir sila koje deluju na telo. Ako znate zbir sila koje deluju na telo (rezultatntu) i masu tela, moete lako odrediti ubrzanje tela. I ako je zbir sila jednak nuli, onda telo uopte ne ubrzava ve kaemo da se slobodno sputa. 1543. Da li bismo trebali mikrotalasnu da odlaemo sa normalnim ubretom, da li postoje i koje su posledice na okruenje tom prilikom, s obzirom na injenicu da bi tako magnetron i ostali delovi zavrili u zemljitu? DNR Shvatam da emo jednog dana zemljita prekrivena otpadom pretvoriti u nalazita skupih elemenata kao to su bakar i zlato. To naravno podrazumeva preivljavanje globalnog zagrevanja. U meuvremenu emo jednostavno nastaviti da izbacujemo stvari. Uprkos zastraujuem naslovu ''mikrotalasna radijacija'', mikrotalasna penica je u osnovi samo jo jedna elektronska naprava u domainstvu. Ona je ekstremno bliska televizoru sa katodnom cevi. Ako nemate problema sa odlaganjem ovih CRT (cathode-ray-tube) televizora i kompjuterskih monitora na zemljini otpad, onda bi i izbacivanje mikrotalasne na isto mesto za vas trebalo da bude normalna

stvar. ak i kada je mikrotalasna ukljuena, sve to ima unutra je njena mikrotalasna radijacija i to jednostavnonije tako velika stvar. Od trenutka kada je iskljuite ona ak vie nema ni te mikrotalasne zrake u sebi. Ostaju samo dosadni, lenji elektronski delovi koji e stajati na otpadu generacijama, rajui i raspadajui se kao svaka druga naputena elektronska naprava. Ja bih je radije poslao u centar za recikliranje kako bi se ponovo iskoristili svi skupoceni delovi, ali imajui u vidu da e se i sa otpada kad-tad iskoristiti, pomenuto odlaganje i nije tako loe. S obzirom na to da su toksine hemikalije ono to nas brine najvie, to se tie zemljinih otpada, mikrotalasne penice su verovatno bezazlene. One ne sadre radioaktivne delove, iako visoko-naponski kondenzator moe imati ulja u sebi, ulja vie nisu polihlorovani bifenili koji su bili esti nekoliko decenija unazad. ak i kada to ulje procuri u okolinu, to e verovatno biti u neznatnim koliinama. Eto vam sada, mikrotalasne pei idu u svoj grob nita glasnije ili opasnije od bilo kog starog televizora, kompjutera ili mobilnog telefona. Zapravo, mogao bih da ponem da nazivam mobilne telefone ''mikrotalasnim telefonima'' jer je to upravo ono to oni jesu. Oni komuniciraju baznom stanicom nainom mikrotalasne radijacije. Imajui u vidu broj korisnika mobilnih telefona koji slualice dre u uima skoro itavog dana, zabrinutost bi trebalo da bude preusmerena sa mikrotalasnih pei na mikrotalasne telefone. Pomislite na to kada vae estogodinje dete bude prialo sat vremena sa svojim najboljim drugom preko mikrotalasnog telefona. 1542. Zato duboki bunari sa vodom trebaju pumpu na dnu pre nego na vrhu? LG, Vancouver Vodu nije tetko izgurati, problem nastaje kad ona treba da se izvue. Kada pijete vodu kroz slamicu, moete osetiti kao da vuete vodu, ali to se ne deava. Vi zapravo uklanjate koliine vazduha iznad vode u cevici, tako da vazduni pritisak u tom prostoru opada ispod atmosferskog. U koliini vode blizu dna cevice se tada naruava balans pritiska : uobiajenog atmosferskog pritiska ispod i pritiska sa manjim vrednostima iznad. Ovaj narueni balans vri skromnu (slabu) silu na tenost i dovodi je guranjem u vaa usta. To je barem lako. Ali ako uzmete duu cevicu, moraete da usisavate jae. To se deava jer voda postaje tea ukoliko je ima vie u cevici. Potrebna je vea razlika u pritisku da bi se voda potisnula na gore. Kada cevica i voda u njoj dostignu duinu od 12 metara, moraete da isisate svaki deli vazduha iz cevice jer razlika u pritisku koja treba da potisne koliinu vode na ovu visinu iznosi otprilike jedne atmosfere ( 101,3 kPa primedba prevodioca ) . Ako je cevica via od 12 metara, jednostavno nemate sree. ak i ako uklonite sav vazduh iz cevice, atmosferski pritisak vode ispod cevice nee biti sposoban da pogura vodu uz cevicu. Da biste omoguili vodi da se penje vie uz cevicu, moraete da instalirate pumpu na dnu. Pumpa poveava vodeni pritisak sa dna na vrednosti iznad atmosferskog, tako da postoji vea razlika u pritisku i stoga moete slati vodu uz cevicu na vee visine. OK, da se vratimo na vae pitanje: kada je bunar dublji od 12 metara, izvlaenje vode na povrinu iziskuje pumpu na dnu. Ta pumpa poveava pritisak na dnu na vrednosti iznad atmosferskog i stoga gura vodu na povrinu uprkos velikoj teini i visini vode u zapremini. Pumpe koje deluju sa povrine zemlje su praktine samo za dovoenje vode koja se nalazi na dubini od nekoliko metara. Za sve vee dubine, pumpe na dnu su mnogo bolja ideja.

1541. Moja osmogodinja erka me je pitala, ''ako je svetlost najbra stvar u univerzumu, koja je druga najbra stvar u univerzumu?'' JPW, Lancaster, PA Pitanje vae erke je veoma slatko. Svia mi se jer naglaava razliku izmeu brzine svetlosti i svih ostalih brzina. Brzina svetlosti je nezamislivo posebna u naem univerzumu. Koliko god udno zvualo, ak i ako svetlost ne bi postojala, brzina svetlosti bi i dalje postojala i dalje bi imala istu vrednost. Brzina svetlosti je deo geometrije prostor-vreme, ai injenica da se svetlost kree brzinom svetlosti je kosmiki zakljuak. Gravitacija i takozvana ''jaka sila'' takoe putuju istom brzinom. OK, znai nekoliko stvari dele prvo mesto kao najbre. Vau erku zanima ta je na drugom mestu? Recimo da na drugo mesto dolazi sve ostalo. Teoretski, sa dovoljno energije moete skoro sve naterati da s kree brzinom bliskoj brzini svetlosti. Na primer, atomske estice (protoni i elektroni) pa ak i atomska jezgra, ubrzavaju se rutinski do brzine bliske brzini svetlosti u sofisticiranim postrojenjima irom sveta. I sam univerzum svojim prirodnim akceleratorima rastura i toliko ubrzava estice, da je teko rei da li se one kreu blizu brzine svetosti ili upravo tom brzinom. Ali ja vas uveravam da se ne kreu brzinom svetlosti jer bilo ta to ima masu ne moe se kretati tom brzinom. Samo kratkotrajne, nemasivne estice kao to su svetlosne estice (fotoni), gravitacione estice (gravitoni) i estice jakih sila (gluoni) mogu se kretati brzinom svetlosti. Zapravo, kada fotoni, gravitoni ili gluoni reaguju sa materijom, ni oni se ne kreu pomenutom brzinom. To vam doe kao ''s kim si takav si'' ; im ove estice koje nemaju masu napuste esencijalnu prazninu vakuuma i ponu da reaguju sa materijom, vie se ne mogu kretati brzinom svetlosti. Sad kada smo to utvrdili, jo uvek mogu da vam ponudim najverovatnije drugo mesto na listi brzina. Preskoiu svetlost, gravitaciju i jaku silu koje putuju u rastvorenoj materiji jer bi se tako moglo rei da varam ako uzmete neto to se prirodno kree brzinom svetlosti, i usporite ga za mali deli njegove brzine, naravno da e biti neizbeno blizu brzini svetlosti. Na pravom drugom mestu se skoro sigurno nalaze estice kosmikih zraka. Ovi kosmiki zraci su zapravo atomske estice koje se ubrzavaju do fantastinih energija, zahvaljujui prirodnim procesima u kosmosu. Kako takvi akceleratori rade je jo uvek velika misterija, ali neke od estica kosmikih zraka koje dodiruju nau atmosferu imaju zaista zapanjujuu energiju s vremena na vreme pojedinana estica kosmikog zraka koja je manja od atoma e poneti dovoljno energije sa sobom da pomeri male uobiajene objekte oko sebe. ak i ako bi ponela energiju srazmernu energiji jedne muve, to bi i dalje bila neverovatna koliina energije za atomski fragment. Ove estice kosmikih zraka se kreu toliko blizu brzine svetlosti da bi foto-fini mogao da odredi pobednika! 1540. Posedujem veliki superprovodni komercijalni magnet i traim visokoprofitabilan proizvod ili proizvodni proces da ga plasiram . Da li postoji neto na ta ste naili u svom istraivanju to bi bilo vredno proizvodnje? PT Uopteno , osnovu naunog istraivanja i tehnolokih inovacija skoro uvek ini ideja a ne oprema. Po potrebi, revolucionarni komad opreme stupa na scenu i donosi gomilu pozitivnih promena preko noi. Ali komercijalni superprovodni magnet nije revolucionarna pojava jer ga moete kupiti u prodavnici. Kao rezultat, sve inovacije koje su ekale na takav magnet da se pojavi, su ve ugledale svetlost dana i one novije inovacije trebaju nove ideje.

Doi do dobre ideje je teak posao. I kada bih imao jednu na umu, verovatno bih i sam nabavio superprovodni magnet. Iako o nauci uglavnom govore u formulama i injenicama, ona se u mnogome svodi na razmiljanje i posmatranje, i dobre ideje su skoro uvek potrebnije nego dobra oprema. Dobre ideje ne ostaju neiskoriene zadugo kada je komercijalna oprema sve to je potrebno da bi se ostvarile. 1539. Na kom principu rade naoare i ta kae fizika koja stoji iza njih? SDM, Missouri Kao i kamera, vae oko skuplja svetlost sa scene na koju gledate i pokuava da formira realan prikaz te scene na vaoj retini. Prednja povrina oka (njegova ronjaa ) i njegovo unutranje soivo deluju zajedno kako bi usmerili sve zrake nekog udaljenog elementa jedno prema drugom tako da on zauzima svoje mesto na vaoj retini. Poto svaki elemenat scene na koju imate pogled zauzima svoje mesto na vaoj retini, vaa ronjaa i soivo formiraju realnu sliku scene ispred vas. Ako se ta slika formira onako kako bi trebalo, videete otru, istu reprodukciju objekata ispred vas. Ali ako vae oi nisu potpuno dorasle zadatku, slika se moe formirati iza ili ispred vae retine tako da ete videti mutnu verziju scene ispred vas. Optiki elementi vaeg oka koji su odgovorni za formaciju slike su ronjaa i soivo. Ronjaa radi veliki deo posle sakupljanjem svetla u fokus, dok soivo omoguava fino podeavanje koje dozvoljava da se fokus to bolje preusmeri na retinu. Ako ste dalekovidi, dva optika elementa nisu dovoljno jaka da formiraju sliku oblinjih objekata na vaoj retini, tako da imate potekoa prilikom itanja. Vaem oku treba pomo tako da ete nositi naoare sa soivom u plusu. Ako ste kratkovidi, dva optika elementa su previe jaka i moraju biti oslabljena kako biste formirali otre slike udaljenih objekata na vaoj retini. Zato nosite naoare sa soivom u minusu. Ljudi se esto iznenade kada im kaem da li su dalekovidi ili kratkovidi. Pitaju se kako ja to znam. Moj trik je jednostavan: ja gledam kroz njihove naoare na udaljene objekte. Ako se ti objekti pojave uveani (kao pod lupom), radi se o dalekovidosti i naoare su sa soivom u plusu. Ako su objekti smanjeni (kao kada gledate kroz pijunku), radi se o kratkovidosti i naoare imaju soiva u minusu. Pokuajte to, videete da je lako proceniti da li su ljudi dalekovidi ili kratkovidi jednim pogledom u njihove oi dok nose naoare. 1538. Novi automat sa bezalkoholnim piem u oblinjoj radnji ima pedale na dodir koje putaju sok sve dok ih pritiskate. Primetio sam da ako pritisnem pedalu neim drugim umesto prstom (npr. cevicom ili kljuem za kola), nita se nee desiti, bez obzira koliko jako pritisnem. Dok sa prstima, nekada ne moram ni da napravim vrst kontakt samo prost dodir, i sok e potei. U emu je stvar? RLB Te pedale na dodir oseaju vae prisustvo elektronski, ne mehaniki. Da budem precizniji, elektronski naboj na pedali gura ili vue elektronski naboj na vaem prstu i elektronika pedale zna da li ste tu po nainu na koji naboj na pedali reaguje na naboj na prstu. Poto va prst i vae telo provode elektricitet, elektronski naboj pedale zapravo reaguje sa elektronskim nabojem celog vaeg tela. U drugom sluaju, cevica deluje kao izolator, tako da pedala interaguje samo sa nabojem na njenom vrhu, i dok vai kljuevi provode elektrisanje,

previe su mali da bi imali uticaj na pedalu kakav ima ljudsko telo. Postoje najmanje dva naina na koje pedala i njena elektronika mogu osetiti vae telo i njegov elektronski naboj. Prvi nain je da elektronika primeni brzo usmerenje elektrinog naboja na pedalu i da vodi rauna da naboj na pedali interaguje sa nabojem izvan pedale (npr. na vaem telu). Kada pedala miruje, njena elektronika moe lako da poniti naboj na pedali jer taj naboj ne reaguje ni sa im. Ali kada je vaa ruka blizu pedali ili je dodiruje, elektronici je mnogo tee da poniti naboj pedale. Ako dodirujete pedalu, elektronika mora da preusmeri i va elektronski naboj, tako da elektronika osea nastup lenjosti (usporenosti) u pedalinom odgovoru na promenu naboja. ak i kada sasvim ne dodirujete pedalu, elektronika ima nekih potekoa u preusmerenju naboja pedale. To je zato to naboj pedale ini da va prst i vae telo budu elektrino polarizovani: naelektrisanja suprotna onima na pedali su privuena na va prst zbog vaeg tela, tako da va prst postaje suprotno naelektrisan u odnosu na pedalu. Kada elektronika tada pokua da poniti naboj na pedali da bi promenila naboj pedale, va prst tei da uini to ponitavanje tekim. Elektronika mora da se bori da preusmeri naelektrisanje pedale iako niste u direktnom dodiru sa njom. Znai va prst ometa preusmerenje naelektrisanja kad god je blizu ili dodiruje pedalu. Drugi nain na koji elektronika pedale moe osetiti vae prisustvo je da dozvoli da vae telo deluje kao antena za elektromagnetne uticaje u okolini. Mi smo prosto ''okupani'' elektrinim i magnetnim poljima svih vrsta i kao rezultat toga, nae telo ima neuhvatljiv elektronski naboj. Verovatno ste primetili da dodirivanje izvesnih ulaznih ica stereo ureaja proizvodi mnogo buke u zvunicima; to je delom rezultat elektromagnetne buke u naoj okolini koja se manifestuje kao pokretni naboj u naem telu. Mala pedala na automatu za sokove i sama kupi malo ove elektromangetne buke. Kada priete pedali ili je dodirnete, vi dramatino uveavate koliinu elektromagnetne buke unutar pedale. Elektronika pedale lako detektuje tu novu buku. Ukratko, pedale aparata za sokove zaista detektuju velike objekte koji provode elektricitet. Njihova sposobnost da osete va prst pre samog dodira je bitna jer one moraju funkcionisati i kada ljudi nose rukavice. Prvi put sam se susreo sa senzorima na elektronski dodir u liftovima kada sam bio dete i voleo sam da eksperimentiem sa njima. Osvetlili bi se kada bi detektovali neto . Pokuavali bismo da ih aktiviramo laktovima, nosevima i ostalim nepogodnim predmetima. Oni su kao takvi bili prilino dobri ali ih je moderna elektronika uinila jo boljim. Po istom principu funkcioniu i senzori za svetlost i ostale potrebe. 1537. Zato se opran ve bre sui na otvorenom vazduhu nego u zatvorenoj sobi? A, Aizawl, India Ono to me uzbuuje kod vaeg pitanja je injenica da smo to svi zapazili ali niko nas nije uio zato se to deava. Dozvolite mi da preformuliem pitanje: znamo da se odea sui bre ako otvorimo prozor, ali kako odea zna kada je prozor otvoren? Ko joj govori? Objanjenje je ujedno prosto i zanimljivo: koliina vodenih molekula koji naputaju odeu ne zavisi od toga da li je prozor otvoren ili zatvoren, ali koliina molekula vode koji se vraaju na odeu svakako zavisi. Koliina onih koji se vraaju najvie zavisi od koliine vode u vazduhu i moe varirati od nule (nema vraanja molekula vode) do vrlo brzog vraanja kada je vazduh neprijatno vlaan. Koliina vode u vazduhu zavisi od njegove relativne vlanosti, ako je njegova vrednost 100% vodeni molekuli vazduha sleu na povrinu istom brzinom kojom molekuli vode naputaju vodu u tenom stanju. Kada izloite au vode vazduhu ija je relativna vlanost 100%, aa nee ni izgubiti

ni dobiti molekule vode jer je koliina onih koji napuste au i onih koji u nju slete jednaka. Sa vrednostima ispod 100%, aa e se postepeno isprazniti zbog prelaska molekula u gasno stanje zato to e naputanje nadjaati vraanje. Iznad 100% relativne vlanosti, aa e se prepuniti zbog kondenzacije jer e vraanje nadjaati naputanje. Ista pria vai i za mokru odeu. to je vea vlanost vazduha, voda tee isprava sa odee. Vraanje molekula vode je previe esto u vlanom vazduhu. Na relativnoj vlanosti od 100% odea se nee uopte osuiti, a na vrednostima iznad 100% odea e postati mokrija vremenom. 1536. Zato para toliko olakava peglanje pamunih pantalona? AB, Virginia Voda praktino ''plastificira'' pamuk. Plastifikator je hemikalija koja se rastvara u plastinoj masi i omekava svoje molekule tako da se oni lake kreu jedan preko drugog. Pamuk je skoro ista celuloza, polimer koji se sastoji od molekula eera koji su povezani u dugake lance. Poto se eer lako rastvara u vodi, voda se lako rastvara u celulozi. Iako celuloza pregori pre nego to se otopi, moe biti omekana vrelinom i vodom. Kada peglate pamune pantalone, para se rastvara u molekule celuloze i dozvoljava platnu da se savreno izravna. 1535. Moj kolega, koji je inteligentni inenjer elektronike kae da je neuzemljena mikrotalasna opasna zbog mikrotalasa koji mogu pobei kroz rupe na vratima. Osim za strujnu opasnost, nisam se sloio jer mislim da se tu sama veliina rupa suprotstavlja talasnoj duini mikrotalasa. Da li manjak uzemljenja moe omoguiti nekim mikrotalasima da pobegnu kroz rupe na vratima mikrotalasne? LG, Maine Vi ste u pravu. Curenje mikrotalasa nema veze sa tim da li je mikrotalasna pe uzemljena ili ne. Zapravo, cela ideja uzemljenja neega na tako visokim frekvencijama je skoro beznaajna. Poto elektrina dejstva ne mogu putovati bre od brzine svetlosti, i brzina svetlosti putuje samo 12,4cm tokom jednog ciklusa mikrotalasa penice, penica ne moe razlikovati da li je uzemljena pri mikrotalasnim frekvencijama; njen strujni kabl je previe dugaak tako da nema vremena za naboj da pree put tog kabla tokom ciklusa rada mikrotalasne. Kada uzemljujete ureaj, vi zapravo omoguavate elektrinom naboju da se izjednaava izmeu zemlje i ureaja. Zemlja je priblino neutralna, tako da uzemljeni ureaj ne moe da povrati velike koliine pozitivnog ili negativnog naelektrisanja. Ovo je dobra bezbednosna mera jer vas tako ne moe udariti ok kada dodirnete ureaj, ak ni ako jedna od njegovih ica izleti i dodirne kutiju (ambalau) ureaja. Svako naelektrisanje koje izvuene ice pokuaju da prenesu na spoljni deo ureaja brzo e se vratiti u zemlju zbog pomenutog izjednaenja naboja. Ali naelektrisanje ne moe pobei iz ureaja kroz ice za uzemljenje tek tako. Svetlosti treba oko 1 nanosekunda da pree jednu stopu a elektricitetu treba malo due od toga. Da bi naelektrisanje iz ureaja prelo u zemlju, moe proi 50 nanosekundi ili vie. To nije problem za uobiajenu distribuciju struje, tako da je uzemljenje generalno sjajna ideja. Svakom ciklusu od 60 Hz u Americi treba 18 milisekundi da se zavri, tako da ureaj i zemlja imaju sasvim dovoljno vremena da se izjednae po naboju. Ali ciklusu struje u mikrotalasnoj treba manje od 0.4 nanosekunde da se zavri tako da nema dovoljno vremena za izjednaenje naboja izmeu zemlje i ureaja. Na mikrotalasnim frekvencijama, elektrina struja koja se kree dugakom icom ima oblik talasa, to znai da u nekom trenutku vremena, ica ima odlike

pozitivnog i negativnog naelektrisanja rasporeenih po pola du talasne duine . Prenosi mali elektromagnetni talas. Metalni ekran na vratima mikrotalane pei mora da reflektuje mikrotalase sam od sebe. On to radi bez problema jer su rupe mnogo manje od 12,4cm blizu kojih struja lako defiluju tokom ciklusa mikrotalasa. 1534. Ptica slee na neizolovanu strujnu icu od 10 000 volti. Hoe li postati potpuno prena? RKS, Texas Ne. Ptice to stalno rade. Ono to ih titi je injenica da sletanjem ne zatvaraju kolo. Dodiruju samo jednu icu i nita vie. Iako postoji izvesno naelektrisanje na strujnoj ici i jedan njegov deo se uliva u pticu kada ona sleti na icu, kretanje naelektrisanja je samoograniavajue. U trenutku kada ptica sakupi dovoljno naelektrisanja u sebi da se po voltai izjednai sa strujom u ici, naelektrisanje prestaje da se uliva u nju. Iako voltaa strujne linije raste i opada 60 puta u sekundi ( frekvencija naizmenine struje u Americi primedba prevodioca ) (ili 50 puta u sekundi u nekim delovima sveta), ukupna pokretljivost naelektrisanja na 10 000 volti nije dovoljno velika da bi naroito namuila pticu. Na 100 000 volti ili vie, pokretljivost naelektrisanja je dovoljna nelagodna da dri ptice podalje od sletanja na ice. Tako da ih neete videti kako sleu na dugake razapete strujne linije kakve se nalaze u selima. Pria ne bi bila ista kada bi ptica napravila greku spajanjem razmaka izmeu dve ice. U tom sluaju, struja bi mogla da se kree iz jedne ice u drugu kroz pticu i ona bi bila u ozbiljnoj opasnosti oda postane kao sijalica . Veverice ponekad naprave ovaj trik kada sluajno naprave most izmeu para ica. Neki od neoekivanih strujnih plamiaka koji nastaju na mestima gde se strujne linije nadilaze su izazvane od strane veverica i povremenog ugljenisanja ptica kada dozvole da struja tee izmeu strujnih linija. 1533. Zato nekad doivim ok ( elektrini primedba prevodioca ) kada poljubim ujka Ala? BS Da ste obojica bili elektrino neutralni pre poljupca, nita se ne bi desilo. Evidentno, jedan od vas dvojice je razvio koliinu naelektrisanja koja se iznenada prenosi na drugu osobu tokom poljupca. Kretanje tog naelektrisanja je elektrina struja i vi doivljavate struju koje protiu kroz vae telo kao ok. Najverovatnije, jedan od vas dvojice je bio u kontaktu sa izolacionom povrinom koja je razmenila naelektrisanje s vama. Na primer, ako ste hodali preko vunenog tepiha u cipelama sa gumenim onom, taj tepih je mogao da prebaci neke elektrone na vas. Guma privlai elektrone jae nego vuna, tako da vae cipele tee da ukradu malo elektrona od vune kad god imaju priliku. Ako malo hodate unaokolo ili trljate cipele o tepih, zavriete sa velikom koliinom ukradenih elektrona na svom telu. Zatim kada poljubite ujka Ala, oko polovine tih elektrona se iznenada ire na njega i taj strujni tok je okirajui. 1532. Postoji video snimak koji se vrti internetom i koji navodno pokazuje izumitelja ija maina sagoreva vodu. Voda biva razbijena na vodonik i kiseonik koji se onda sagoreva da bi proizveo jo vode! Kapiram da bi ukupna energija koja se proizvede trebala da bude jednaka nuli jer se energija mora troiti da razdvoji vodu na vodonik i kiseonik. Molim za vae komentare. ST, Arizona

Potpuno ste ispravno skapirali. Voda je sama po sebi vodonik koji je sagoreo, i energija koja je potrebna da se razdvoji voda na kiseonik i vodonik jednaka je energiji koja se oslobaa kada se vodonik posledino sagoreva nazad u poetno stanje vodu. Uzimanje i davanje energije se smenjuju. Kao u biciklizmu, da biste se spustili sa nekog uzvienja, morate se prvo popeti na njega. Svako ko tvrdi da moe izvui korisnu energiju kroz proces koji poinje i zavrava se sa vodom je aljivdija. Ili ne proizvode bilo kakvu energiju ili energija dolazi iz nekog drugog izvora. U ovakvim vrstama prevara, obino postoji neka elektrina komponenta koja bi trebalo da odrava manji deo itavog aparata funkcionalnim. Ta komponenta uopte nije beznaajna, naime ona je zaduena za funkcionisanje itave sprave! Vodonik u sebi sadri neku mistinu auru, ali u kontekstu energije, on je samo jo jedno gorivo. Zapravo vodonik je vie kao medij za skladitenje energije nego gorivo u pravom smislu te rei. To je zato to vodonik ne nastaje prirodnim putem na zemlji i moe nastati samo iskoriavanjem drugih oblika energije. Moe se zaista mnogo govoriti o ekononosti vodonika i ideji da e nas on spasti zavisnosti od petroleja. Naalost, politiari koji promoviu vodonik kao energetsku panaceju, niti razumeju nauku niti potuju one koji je razumeju. Zbog pomenutog problema izjednaenja koliine energije koja je potrebna da bi se voda razdvojila i one koja se utroi da bi se vodonik vratio u teno stanje, vodonik nas nikada nee spasti bez pomoi drugih elemenata. Dok mi progresivno postajemo sve vie oajni zbog manjka korisne energije, koliina prevara i dezinformacija e samo rasti. Postoje samo nekoliko pravih izvora korisne energije: solarna energija (koja ukljuuje mo vetra, hidro izvore i biomasu), fosilna goriva (koja ukljuuju petrolej i ugalj) i nuklearna goriva. Vodonik nije meu njima; moe se proizvesti samo po cenu nekog od navedenih. ak i etanol, koji je izvikan kao prirodna zamena za petrolej, ima svoje probleme; proizvodnja litra etanola moe sama po sebi iziskivati potronju litra petroleja. U kontekstima gde se spominje energija, pazite se prevara kao to je va primer, propagandnih tvrdnji, PR-a i politiara. Ako preivimo predstojeu krizu klime i energetike, to e biti zato to smo nauili da konzerviramo energiju i da je dobijamo uglavnom od solarnih i eventualno nuklearnih izvora. To e takoe biti zato to smo uspeli da potisnemo politiare i samozainteresovane ljude na stranu dovoljno dugo da odradimo precizne analize i donesemo vane i ispravne odluke. 1531. ta znai da svetlosno (sijalino primedba prev. ) grlo koristi 60 vati? B, Los Angeles Vat je jedinica za snagu, jednaka jednom dulu kroz sekund. Jedan dul je otprilike koliina energije koja je potrebna da se konzerva sa sokom teka 12 unci ( 1 oz = 28,35 g primedba prevodioca ) podigne na visinu od jedne stope ( 1 ft = 0,3048 m primedba prevodioca ) . Sijalica od 60 vati koristi 60 dula po sekundi, tako da bi snaga koju koristi mogla da podigne kutiju sa 24 konzerve soka na visinu od 2,5 stopa svake sekunde. Visina veine stolova je oko 2,5 stopa. Sledei put kada ostavite upaljenu sijalicu od 60 vati i izaete iz kue, pomislite koliko biste se vi umorili da podiete jednu kutiju soka na sto svakog sekunda tokom sat ili 2 sata vremena. To je mehaniki trud koji je potreban generatoru elektrane da omogui 60 vati snage koju vi protraite. Ako vam ne treba svetlo, iskljuite sijalicu!

1532. Da li se svemirska praina zadrava na spejs-atlovima koji orbitiraju? A, Troy, MT Kakvo sjajno pitanje! Dopada mi se. Odgovor je ne, ali je pria iza njega velika. Poeu od posmatranja praine koja se slee u mirnom vazduhu blizu zemlje. Ta praina ima teinu zahvaljujui gravitaciji, tako da tei da padne. Svaka estica bi pala kao kamen meutim toliko je lagana doivljava veliki otpor vazduha. Umesto da padne, ona opada neverovatno niskom brzinom, najverovatnije jedan milimetar u sekundi. Na kraju slee na bilo koju podlogu, tako recimo pod sobe postepeno sakuplja prainu. Ali praina se takoe sakuplja na vertikalnim zidovima pa ak i na plafonima. Tu prainu ne dre njena teina nego elektrostatike ili hemijske sile. Kada odete na naputeni tavan, veina praine je na podu, ali takoe je ima malo i na plafonu i na zidovima. OK, sada da se prebacimo na spejs-atlove. atl orbitira oko zemlje, to znai da iako ima teinu da pada slobodno, nikad zapravo ne dodiruje zemlju zato to se kree iznad nje velikom brzinom. Bez gravitacije, njegova inercija bi ga odnela horizontalno u svemir, du prave linije. Gravitacija meutim savija tu pravu liniju u eliptinu liniju koja se protee oko zemlje kao orbita. Za sada nije bilo pravih iznenaenja: praina blizu zemlje slee u mirnom vazduhu na zemlju, a spejs-atl orbituje oko zemlje. Iznenaenje je da estice svemirske praine takoe orbituju oko zemlje! atl orbituje oko zemlje iznad atmosfere tako da tamo praktino i nema vazduha. Bez vazduha da proizvede vazduni otpor, estice praine takoe padaju slobodno. One sa malom horizontalnom brzinom prosto padnu na atmosferu i izgube se. Ali mnoge estice praine imaju izuzetno visoke horizontalne brzine i orbituju oko zemlje kao mali spejs-atlovi ili sateliti. U oba sluaja, ove estice putuju brzinama (u vektorskom smislu) koje se umnogome razlikuju od brzina i smerova spejs-atla. Relativna brzina izmeu estice praine i spejs atla moe dostii 10 000 milja na as ( 1 mile = 1609,3 m primedba prevodioca ) . Kada tako brza svemirska estica praine udari u spejs-atl, ona na njega ne slee. Umesto toga ona burno reaguje sa povrinom atla pri tako jakom sudaru. Ovi sudari mogu prilino otetiti ili ogrebati povrinu atla tako da su njemu potrebne este spoljanje prepravke ili zamene oteenih prozora ili senzora. Astronauti na svemirskim stazama takoe oseaju ovakve sudare sa svemirskom prainom i oslanjaju se na svoja odela koja bi trebalo da podnesu svaki udar. Bez bilo kakvog vazduha da uspori relativnu brzinu ili ublai udare, retko se deava da bilo kakva estica sleti na povrinu atla. U svakom sluaju, gravitacija nee drati esticu praine mirnu na povrini atla zato to i atl i estica padaju slobodno i gravitacija ih ne pritiska jedno uz drugo. Ali elektrostatika i hemjska privlaenja mogu nekad odrati koje zrno praine na povrini atla. Tako da atl veovatno zadrava neku koliinu svemirske praine na sebi tokom putovanja. 1529. Zato Scantron-type testovi ( u pitanju su testovi tipa taan ili pogrean odgovor koje proverava maina primedba prevodioca ) prepoznaju olovke tipa #2 ( tip obine grafitne olovke primedba prevodioca ) ? Da li mogu to uraditi i za druge tipove olovaka? MW, Motgomery, AL

Potreba za tipom olovaka #2 je uglavnom istorijska. Moderni scantron sistemi koji koriste svu sofistikaciju senzora za sliku i kompjutersku analizu istih, mogu da prepoznaju oznake napravljene od razliitih materijala i mogu ih ak razvrstavati po debljini. Ako izaberu da ignoriu oznake napravljene materijalima drugaijim od olovke, to je zato to ele da budu sigurni da prepoznaju samo one oznake koje je napravio korisnik (onaj koji je pisao npr.). U osnovi, ovi sistemi mogu videti sve detalje koje vi moete videti i proceniti oznaavanja skoro kao to bi to uradio ovek. Prvi scantron sistemi naravno nisu bili ovako sposobni. itali su oznake napravljene olovkom tako to su isijavali svetlost na papir i u Lucite light guides koje su prenosile emitovanu svetlost u foto-tube. Kad god bi neto blokiralo svetlost, scantron sistem bi snimio znak. Oznake su stoga morale biti ispisane u tamnoj boji, najee plavoj. Grafit olovaka je ostavljao trag koji se najbolje raspoznavao na vidljivom svetlosnom spektru. Molekuli grafita su sitne ploe ugljenika koje meusobno provode elektricitet. Kada piete po papiru olovkom, vi zapravo odvijate ove sitne provodne ploe na papir i on razvija tamni sjaj. Ovo se deava iz razloga to provodni grafit reflektuje neke od svetlosnih talasa sa svoje povrine i ima crnu boju jer apsorbuje sve svetlosne talase koji uspeju da uu. Gusti sloj grafita na papiru nije svetlucavo crn samo reflektovanoj svetlosti, takoe je neprovidan i za emitovanu svetlost. To je jednostavno neto to je trebalo starim scantrons ureajima. Plavo mastilo ne upija plavu svetlost (to je razlog zato se pojavljuje u plavoj boji), tako da stari scantrons ureaji nisu mogli da osete prisustvo znakova napravljenih plavim mastilom. ak ni znaci napisani crnim mastilom nisu uvek bili neprozirni da bi scantron mogao sigurno da tvrdi da nije ''video'' znak. Nasuprot tome, moderni scantron sistemi koristili su reflektovanu svetlost da ''vide'' znak, promenu koja omoguava scantron-ovim poljima ( kvadrat na papiru prim. prev. ) da budu dvostruke. Oni generalno prepoznaju znake napravljene crnim mastilom ili mastilom crnog tonera iz tampaa i kopir-maina. Pretampao sam jednom prilikom scantron forme pomou laserskog tampaa i ispalo je savreno. Ali moderni scantron sistemi ignoriu oznake napravljene od strane samog scantrona da ne bi pomeali imperfekcije u scantron formama sa oznakama korisnika. Na primer, plava scantron forma oznaena plavom bojom verovatno nee biti dobro prepoznata pomou scantron sistema. to se tie prepoznavanja olovaka tipa #2, to je vie mehaniko pitanje. Tragovi vrih olovaka generalno proizvode previe providne znakove osim ako ne pritisnete jae tokom pisanja. Poto je ranijim scantron mainama bila bitna prozirnost, one su proputale znakove napisane olovkama #3 i #4. I meke olovke mogu da se razmau lako. Scantron polja popunjene olovkom tipa #1 tokom toplog, vlanog dana pod stresnim okolnostima bie prekrivene uverljivim ali lanim krabotinama koje scantroni prepoznaju kao prave znakove. Moderne scantron maine mogu lako raspoznati diskutabilne oznake nainjene tipovima olovaka #3 i #4 i mogu ak prepoznati pravi znak napisan olovkom tipa #1 koji je zamrljan ili ak i nepotpuno obrisan znak. Mogu ak detektovati i crno mastilo, i kada je to potrebno, plavo mastilo. Tako da su doli dani kada vie ne moramo brinuti koju emo olovku koristiti. Jedna poslednja beleka: dugo sam sumnjao da su prvi sistemi skeniranja bili pre elektrini nego optiki, ali nisam mogao da naem pravu osobu koja bi mi to razjasnila. Na moje iznenaenje, Martin Braun me je obavestio da postoje sistemi skeniranja koji su identifikovali trag

olovke zahvaljujui praenju traga elektrine provodnosti. Elektrini ''osetioci'' na svakom kraju oznaivog podruja pravili su kontakt sa tim podrujem i mogli su da detektuju olovku zahvaljujui njenoj sposobnosti da provodi elektrinu struju. Da bi se obezbedila potpuna provodnost, ove forme su morale biti popunjene specijalnim olovkama koje su ostavljale tragove visoke provodnosti. Gospodin Braun ima takvu IBM Electrographic olovku u svojoj kolekciji. Ova tehnologija se razvila 30-ih godina prolog veka, a koriena je i 60-ih godina istog veka. 1528. Ako kua izgubi deo svoje struje tokom nestanka struje i svetla ne sijaju svojom punom snagom, hoe li motor u friideru pregoreti? Hoe li to otetiti i druge ureaje (TV, video rekorder, stereo ureaj itd.)? Da li bi glavni prekida trebalo iskljuiti? J, Ohio Nestanci struje mogu biti razliiti, jedan od njih podrazumeva nezanemarljivo smanjenje voltae koja se dovodi vaoj kui. Najuoljivija posledica ovakvog nestanka struje je smanjenje jaine svetla koje dolaze od sijalica, i zato se ova pojava zove ''brownout'' (prim.prev.= nestanak struje se kolokvijalno naziva blackout, meutim poto se u ovom tekstu radi o nepotpunom nestanku strane, kada samo slabi jaina struje, taj nestanak je navodno neka blaa varijanta blackout-a, pa je Ameri zovu brownout). Vlakno sijalice je slab provodnik elektriciteta, tako da odravanje stalnog protoka elektrinog naboja kroz njega zahteva silu u jednom smeru. Tu silu omoguuje voltana razlika izmeu dve ice: one koja dovodi naelektrisanje vlaknu i one koja ga vraa iz vlakna. Kako voltaa u domainstvu opada, tako opada i sila na svakom naboju vlakna. Struja koji prolazi kroz vlakno opada i vlakno prima manju elektrinu snagu. Ono tada svetli znatno slabije. Po cenu toga da vam kaem mnogo vie nego to elite da znate, ukazau na to da se vlakno ponaa shodno Omovom zakonu: struja koji putuje kroz njega je proporcionalan potencijalnoj razlici izmeu njegova dva kraja. to je vea ta razlika, vee su sile i vie struje protie. Ovo omsko ponaanje dozvoljava kunim sijalicama da preive pad voltae netaknute. One se meutim ne ponaaju tako dobro u poveanju voltae, jer moraju da prenesu previe struje i prime toliko snage da se pregreju i prsnu. Skokovi voltae, ne padovi, su ono to ubija sijalice. Ostale naprave koje ste spomenuli nisu omske naprave i struje koji putuju kroz njih nisu jednostavno proporcionalni voltai koja je na raspolaganju vaoj kui. Motori su posebno zanimljiv sluaj: prosena struja koja motor dobija povezana je na komplikovan nain sa brzinom i lakoom obrtanja motora. Motor koji se obre nezapaenim brzinama dobija malo prosene struje i prima malo elektrine snage. Ali motor koji se zapanjujue brzo okree, zato to ima teak posao ili zato to ne moe da postigne dovoljnu elektrinu snagu da savlada efekte startovanja, dobie veliki deo prosene struje. Preforsirani ili nestartovani motor mogu se jako zagrejati jer se njihove ice neefikasno ponaaju sa velikom koliinom prosene struje, i mogu izgoreti. Iako nikad nisam uo da motor friidera moe pregoreti tokom brownout-a, ne bi me iznenadilo. isto sumnjam da su svi motori u kunim ureajima zatieni termalnim senzorima koji ih iskljuuju privremeno kad god se pregreju. Moderne elektronske naprave su takoe jako interesantne iz voltanog aspekta. Elektronske naprave rade na posebnim unutranjim razlikama voltaa, od kojih su svi DC rade na jednosmernu struju. Va dom je opremljen sa AC naizmeninom strujom. Strujni adapteri koji prenose elektrinu snagu iz kune AC struje do DC strujnog kola su evoluirali tokom godina. Tokom brownout-a, stariji tipovi strujnih adaptera jednostavno dostavljaju manje voltae elektronskim napravama, koje se udno ponaaju na nekoliko naina, koji su uglavnom benigni. Jednostavno elite da ih iskljuite jer ne rade kako treba. To je kao da su im se istroile baterije.

Ali veina modernih i sofisticiranih adaptera su skoro nesvesni voltae koja je na raspolaganju. Mnogi od njih toleriu brwnout bez problema i omoguie da elektronika radi kako treba. Strujne jedinice za laptopove su diskutabilne: mogu da podnesu itav opseg ulaznih AC napona jer daju svoje izlazne DC napone koristei prekidaka strujna kola koji zamenjuju ulaznu voltau. Ukratko, motori u vaoj kui nee voleti brownout, ali su verovatno zatieni od potencijalnog problema pregrevanja. Elektronske naprave e se ponaati udno ali bezazleno ili e preiveti brownout bez ikakvih posledica. S vremena na vreme, neto e krei naopako tokom brownouta. Ali ja mislim da se veina oteenja deava zbog povratka u normalno stanje nakon brownouta. Voltaa odskae divljaki u sekundi, dok se struja vraa, i ove fluktuacije mogu biti vrlo tetne po neke ureaje. Poeljno je iskljuiti vredniju elektroniku dok se brownout odvija je ne znate ta se moe dogoditi kad se stvari vrate u normalu. 1527. Moj mu je stavio veliku metalnu iniju u nau novu mikrotalasnu penicu i napravio malu rupu na metalnom ekranu penice dok je pokuavao da zatvori vrata. On nije zabrinut, ali mikrotalasna je namontirana iznad pei u visini lica, to mene prilino zabrinjava. Moemo li da je koristimo? E, Ontario, Canada Ta rupa na vratima penice predstavlja tri mogua problema: curenje mikrotalasa, evanescentne talase ( nismo nali srpski prevod za ovaj tip talasa primedba prevodioca ), i varnienje. Sve dok je rupa mala, manja od centimetra u preniku, ne bi trebalo da proputa mnogo mikrotalasnog curenja. Mikrotalasi u penici imaju talasnu duinu od 12.4 centimetra, i nee proi kroz povrine sa rupama mnogo manjim od te talasne duine. Na korak od vae penice, verovatno nee biti znaajnijeg curenja mikrotalasa, ali je najbolji nain da budete sigurni u to, da proverite pomou meraa mikrotalasnog curenja. Problem sa evanescentnim talasima je vie verovatan. Kada se bilo koji elektromagnetni talas odbije od provodljive povrine sa malim rupama, pojavljuje se takozvano produenje evanescentnih talasa do male udaljenosti izvan svake rupe. To mozemo shvatiti kao pokuaj talasa da utvrdi da li moze da proe kroz otvor. ak i kada talas otkrije da je rupa suvie mala da bi proao (mnogo manja od njegove talasne duine), on i dalje emituje elektromagnetno zraenje u oblast neposredno iza rupe. Produenje ovih talasa poveava se sa poveanjem rupe. Ekran mikrotalasne penice sadri veoma male rupe i nalazi se u unutranjosti staklenog prozora. Evanescentni talasi koji dolaze do tih rupa nestaju toliko brzo, da slobodno meete da prislonite ruku na vrata, a da pritom vau kou znaajnije ne izloite mikrotalasnom zraenju. Ali kada ste jednom napravili veu rupu na vratima, evanescentni talasi mogu da se produe dalje kroz ekran, a moda i izvan staklenog prozora. Ako prislonite ruku na prozor tano ispred pukotine dok je mikrotalasna ukljuena, moete opei ruku. Konano, postoji problem sa varnienjem. Da bi odbio mikrotalase, provodni ekran mora da nosi elektrinu struju. Elektrina polja mikrotalasa guraju elektrini napon napred-nazad u provodnom ekranu i upravo taj pokretni napon (odnosno elektrina struja) konano usmerava mikrotalase nazad u odaju za hranu. Te elektrine struje u ekranu su stvarne i pukotina nee imati pozitivan uticaj na njih. Pukotina je slaba taka u provodnoj povrini kroz koju struje teku. Loi elektrini provodnici mogu da se zagreju kao vlakno sijalice kada provode elektrinu struju. tavie, napon koji bi trebalo da tee kroz oteeni deo moe da se akumulira na otrim ivicama i da ''skae'' kroz vazduh u vidu varnice. Ako se dogodi bilo koji od ova dva procesa, moe doi do prenja ekrana i prozora, to bi stvorilo dodatne probleme.

Meutim, moete imati sree: curenje moe biti jednako nuli, evanescentni talasi mogu ostati duboko unutar prozora bez mogunosti da nanesu povredu, a pukotina se ne mora zagrevati i varniiti. Ali, rizik pri korienju ovako oteene mikrotalasne penice nije zanemarljiv. Poto je to namontirana jedinica, predloio bih vam zamenu ekrana ili vrata (pod pretpostavkom da je takva zamena mogua). 1526. Va odgovor na pitanje #1393 je dobar za hipotetiki sluaj kruenja Zemlje oko Meseca, ali ne vidim kako to funkcionie za pravi sluaj gde Mesec krui oko zemlje. Koji je pravi razlog plime? DM Nita nije hipotetiko u vezi sa kruenjem Zemlje oko Meseca; to je stvarno koliko i kruenje Meseca oko Zemlje.Zemlja i Mesec su jednostavno dve ogromne lopte u inae praznom prostoru i, iako je masa jedne 81 put vea od mase druge, obe su u pokretu. Preciznije, one su na orbiti oko njihovog zajednikog centra mase efektivne lokacije Zemlja-Mesec sistema. S obzirom da je Zemlja mnogo masivnija od Meseca, njihov zajedniki centar mase je 81 put blii centru Zemlje nego centru Meseca. Zapravo, on se nalazi u Zemlji, ali ne tano u centru. Kao rezultat toga, orbitalno kretanje Zemlje poprima promenljiv oblik umesto oekivanog krunog oblika. Bez obzira na to, Zemlja orbitira. Nadam se da sada shvatate da nema razloga da Zemlja bude fiksirana u prostoru dok Mesec orbitira oko nje. Pogreno shvatanje da Mesec orbitira oko fiksirane Zemlje je odlian primer ''faktoidne nauke'' koja u naem drutvu esto prolazi kao prava nauka. Zbog toga to razmiljanje i razumevanje ukljuuju naporan rad, ljudima je lake kada su miljenje i razumevanje ''oieni'' od naunih stavki i kada su pretvoreni u fraze koje su lake za pamenje. Ove fraze se lako predaju i lako testiraju, ali one uglavnom predstavljaju bespotrebnu ''hranu'' za mozak. Dobar predava, kao i dobar naunik, motivisae vas da preispitate te injenice dok ne spoznate nauku koja stoji iza njih, kao i to da li su oni istiniti ili ne. Kada su moja deca bila mlada, esto sam poseivao njihove kole da bih pomagao u predavanju nauke. U teem razredu, prema nastavnom programu, zadatak je bio da razne stvari razvrstaju u grupu rastvora ili smea. Ja sam im, naravno, pokazao veliki broj stvari koje nisu ni smee ni rastvori. Bili su oduevljeni. Nauka je zanimljivija od grupe fraza od 15 sekundi. 1525. Da li je tano da to je vee soivo na kameri, to vie svetlosti prolazi kroz njega pa su samim tim i fotografije i snimci boljeg kvaliteta? Moj profesor filma kae da, iako je ta ideja logiki ispravna, on ne zna da li je i tana. Vaa predavanja kazu da je odgovor potvrdan, ali moj profesor i dalje ne veruje. Zanima nas izvor vaih informacija u vezi sa tim problemom. PJ Pretpostaviu da pod ''veim soivom'' mislite na ono sa veim prenikom koje zbog toga prikuplja svu svetlost koja prolazi kroz oblast vee povrine. Iako soiva sa veim prenikom mogu da projektuju jasniju sliku na senzor (ureaj koji pretvara vizuelnu informaciju u elektrini signal) ili na film nego soiva sa manjim prenikom, to nije sve. Pravljenje bolje fotografije ili snimka obuhvata vie od jasnoe.

Soiva se esto razvrstavaju po svojim f /# -brojevima ( mogua je i oznaka N primedba prevodioca ), gde f /# -broj predstavlja odnos efektivne ine daljine i efektivnog prenika soiva. ina daljina je rastojanje izmeu soiva i stvarne slike udaljenog predmeta koju ono formira. Na primer, ako odreeno konvergentno soivo projektuje sliku meseca na pare hartije postavljeno na udaljenosti 200 milimetara (200mm) od soiva, tada to soivo ima inu daljinu od 200mm. A ako je poluprenik soiva 50mm, ono ima f /# -broj 4 jer 200mm podeljeno sa 50mm daje 4. Samo uz pomo geometrijskih argumenata, lako je dokazati da soiva sa jednakim f /# -brojevima projektuju slike iste jasnoe na senzore i da, to je manji f /# -broj , to je slika jasnija. Bilo da je soivo irokougaono ili telefotografsko, ako ima f /# -broj 4, tada njegova efektivna ina daljina iznosi 4 duine prenika soiva. S obzirom na to da telefotografska soiva imaju velike ine daljine, potrebno je da budu veeg prenika kako bi postigli male vrednosti f /# -brojevima. Treba primetiti da sam sve vreme govorio o ''efektivnom preniku'' i ''efektivnoj inoj daljini'' kada sam definisao f /# -broj . To sam radio iz razloga to su unutranjosti mnogih modernih soiva izuzetno komplikovane, pa zbog toga jednostavnim deljenjem prenika daljinom izmeu soiva i senzora neemo dobiti pravi f /# -broj . Mnoga od ovih soiva imaju sposobnosti zumiranja koje im omoguuju da menjaju svoje ine daljine u velikom opsegu i ovakva soiva esto odbacuju svetlost da bi poboljala kvalitet slike i da bi se izbegle dramatine promene u jasnoi slike pri zumiranju. Verovatno ete se zapitati zato bi soiva uopte odbacivala svetlost. Postoje bar dva razloga za to. Prvo, tu je pitanje kvaliteta slike. to je manji f /# -broj soiva, toliko preciznija mora biti njegova optika da bi se formirao jasan prikaz, odnosno slika. Soiva sa malim f /# -brojem spajaju svetlosne zrake iz velikog opsega uglova i svi ti zraci bivaju perfektno rasporeeni na senzor, to je veoma bitno. Pravljenje soiva sa f /# -brojevima manjim od 2 je izazov a pravljenje soiva sa f /# - -brojevima manjim od 1.2 je izuzetno teko. Postoje specijalna soiva sa f /# -brojem manjim od 1, ali ja nikada nisam video soivo kamere sa f /# -brojem manjim od 1.2. Drugo, tu je pitanje dubine fokusa. to je manji f /# -broj , manja je i dubina fokusa. Ovo je opet geometrijsko pitanje: soivo sa malim f /# -brojem spaja zrake iz velikog opsega uglova i ti zraci se susreu samo u jednom trenutku pre nego to se ponovo razdvoje. Poto predmeti na razliitim udaljenostima od soiva formiraju likove (slike) na razliitim udaljenostima iza soiva, nemogue je ''uhvatiti'' otre slike oba premeta istovremeno na istom senzoru. Sa soivom sa velikim f /# -brojem ovo nije problem zato to su svelosni zraci nekog predmeta veoma blizu jedni drugima ak i kada se lik predmeta formira pre ili posle senzora.Ali, kod soiva sa malim f /# -brojem , svetlosni zraci odreenog predmeta spajaju se samo na jednoj odreenoj udaljenosti od soiva. Ako se senzor ne nalazi na toj udaljenosti, lik predmeta e biti zamuen. Ako soivo sa zumom ne bi uspevalo da odri svoj f /# -broj relativno konstantnim prilikom zumiranja od telefotografskog do irokog ugla, njegov f /# -broj bi se smanjio tokom tog zumiranja i njegova dubina fokusa bi se smanjila. Da bi se izbegla ta pojava, soivo odbacuje svetlost. Da sumiramo, soiva sa veim prenikom uglavnom su bolja za izradu fotografskih i video zapisa, ali to podrazumeva da su ona vrhunskog kvaliteta i da mogu da smanje svoj efektivni prenik, to im omoguava da po potrebi oponaaju kvalitetna soiva sa manjim prenikom. Ali ovakve promenljive karakteristike uvek ostavljaju neki trag na kvalitet fotografije, jedino najbolja soiva su dorasla svom zadatku. Soiva sa

zumom ne mogu biti toliko dobra kao soiva sa fiksiranim inim daljinama, kao to ni soiva sa velikim prenikom koja oponaaju soiva sa malim prenikom odbacujui svetlost ne mogu biti jednako dobra kao prava soiva sa malim prenikom. A to se mojih izvora tie, jedna od najboljih osobina fizike jeste ta da nam izvori nisu uvek neophodni. Mnogi od ovih optikih preblema o kojima sam ovde pisao povezani su sa obinom geometrijskom optikom, predmetom koji je deo osnovnog programa jednog fiziara koji se specijalizovao u optici (a to sam ja). Meutim, informacije o ovome moete pronai u bilo kojoj knjizi u vezi sa geometrijskom optikom. 1524. Mogu li da zagrevam tanjire u mojoj mikrotalasnoj penici? AC Moete, ali to ba i nije najbolja ideja. Zavisno od vrste tanjira, moete otetiti vau mikrotalasnu penicu ili tanjir. Ako je tanjir ''bezbedan'' za korienje u mikrotalasnoj penici, gotovo da uopte nee apsorbovati mikrotalase, i samim tim e se zagrevati jako sporo. Zapravo, mikrotalasna e funkcionisati kao da je prazna i elektromagnetna polja unutar nje e dostii izuzetno visoke nivoe. Poto su unutranji zidovi penice ogledalske povrine, a tanjir je gotovo potpuno propustan za mikrotalase, elektromagnetni talasi koji dolaze iz magnetronske cevi se beskrajno kreu kroz odaju za hranu. Rezultujua polja jakog intenziteta mogu prouzrokovati razliite vrste elektrinih proboja du zidova odaje za hranu i na taj nain dovesti do oteenja povrina varnicama ili plamenom. tavie, mikrotalasi jakog intenziteta u odaji za hranu mogu se odbiti nazad u magnetron i time poremetiti unutranje oscilacije u njemu, i samim tim dovesti do neispravnosti u njegovom radu. Iako su magnetroni iznenaujue otporni i dugoveni, ne odgovara im ponovno upijanje mikrotalasa koje su ve emitovali. Ukratko, Vai tanjiri e se polako zagrevati a mikrotalasna e ubrzano ''stariti''. Moete nakvasiti tanjire pre nego to ih stavite u mikrotalasnu kako biste ubrzali zagrevanje i smanjili oteivanje magnetrona, ali biste tada morali da suite tanjire pre upotrebe. Ako tanjir nije bezbedno koristiti u mikrotalasnoj penici, on e apsorbovati mikrotalase i brzo e se grejati. Ako apsorbuje mikrotalase ravnomerno i pravilno, verovatno ga moete zagrejati do eljene temperature bez ikakvih problema sve dok znate tano koliko je sekundi potrebno za broj tanjira koje grejete. Ako tanjir zagrevate predugo, moe doi do komplikacija. Nevolja se moe ograniiti samo na opekotine na vaim prstima, ali neki tanjiri e se pri visokim temperaturama topiti, pucati ili ak eksplodirati. Nezatiena keramika koja je upila dosta vode brzo e se zagrevati jer voda dobro apsorbuje mikrotalase. Voda zarobljena u porama ovakve keramike moe se pretvoriti u vodenu paru pod velikim pritiskom, a rezultat toga mi ne izgleda nimalo bezbedno. A ako tanjir apsorbuje mikrotalase neravnomerno, na tanjiru e se pojaviti zagrejana ili izgorela mesta. Metalne dekoracije na tanjiru e jednostavno izgoreti i na tanjiru ostaviti crne fleke. Pukotine u kojima se nalazi voda e se pregerjati i rezultat toga e biti proirenje pukotina. Znai, i ovaj nain grejanja moe biti nepovoljan po tanjire. 1523. Koliko duboko mogu otii pod vodom dok diem pomou creva koje se izdie iznad povrine vode? DF, Downers Grove, IL Moete ii samo nekoliko stopa ( vrednost stope videti u okviru pitanja 1531 ) ispod povrine vode pre nego to postane nemogue da uvlaite vazduh u svoja plua kroz to crevo. To je problem koji ima veze sa pritiskom. Pritisak vode izvan Vaeg grudnog koa se naglo poveava dok idete dublje, ali se pritisak vazduha u vaim ustima i u crevu gotovo uopte ne menja. Vrlo brzo, pritisak izvan Vaih plua

bie mnogo vei od pritiska unutar njih, pa vie neete moi da uzimate vazduh. Vai miii jednostavno nee biti dovoljno jaki. Pritisak vode naglo raste sa porastom dubine zato to svaki sloj vode mora da izdi teinu svih ostalih slojeva vode iznad njega. Poto je voda gusta, teka supstancija, teina se nagomilava veoma brzo i potrebno je samo 10 metara (34 stope) sputanja u dubinu da bi vrednost pritiska dostigla vrednost dvostruko veu od atmosferskog. Suprotno tome, vazduh u crevu je lagana, retka supstancija, pa njegov pritisak raste prilino sporo sa poveanjem dubine. Iako svaki sloj vazduha mora da izdi teinu svih ostalih slojeva iznad njega, porast pritiska je izuzetno postupan. Potrebno je ii miljama u visinu od povrine zemlj da bi vazduni pritisak dostigao vrednost atmosferskog pritiska u blizini zemlje. Stoga je vazduni proitisak u crevu skoro nepromenjen pri ronjenju. Zbog vodenog pritiska spolja koji vrtoglavo raste dok Vi ronite dublje i vazdunog prititska u Vaim ustima koji se poveava izuzetno sporo, veoma brzo ete jako teko moi da diete. Vai miii mogu da poguraju grudni ko ka spoljanjosti suprotstavljajui se umerenoj nesimetrinosti pritisaka spolja i unutra. Ali kada budete nekoliko stopa ispod povrine, neete vie moi da uzimate vaduh kroz to crevo. Za to vam je potreban vazduh pod pritiskom koji vam moe obezbediti oprema za profesionalno ronjenje. 1522. Da li e led u zamrzivau apsorbovati mirise iz zamrzivaa? ML, Auckland NZ Uprkos niskoj temperaturi unutar zamrzivaa i nepominosti zaleene hrane u njemu, tu se ipak odvija dosta mikroskopskog kretanja. Svaka povrina unutar zamrzivaa je aktivna, sa individualnim molekulima koji se stalno sputaju i odlaze. Kadgod molekul na povrini hrane uspe da dobije dovoljnu koliinu toplotne energije od njemu susednih molekula, on e se osloboditi u vazduh kao molekul isparenja. A kadgod se molekul isparenja u vazduhu sudari sa povrinom drugog pareta hrane, moe se tu ''zalepiti'' i ostati na neodreenom vremenskom intervalu. Poto je zamrziva gotovo hermetiki zapeaen, vazduh koji se u njemu nalazi ostaje tu veoma dugo. To znai da molekuli mirisa erpe sa jednog kraja mogu vrlo lako da dospeju di i da se zalepe na kocku leda na drugom kraju zamrzivaa. Vremenom kocka leda sve vie prikuplja neprijatan miris erpe. Da biste spreili ova kretanja molekula, trebalo bi svaku namirnicu zapeatiti u sopstvenu posudu. Na taj nain molekuli koji napuste hranu na kraju e se na nju i vratiti. Poto su kocke leda inae izloene vazduhu u zamrzivau, zadravanjem molekula neprijatnih mirisa u sopstvenim posudama obezbediete sveinu vazduha u zamrzivau i spreiti da kocke leda poprime neprijatne mirise. Poslednji put menjao Hansel dana Utorak, 12.06.2007. 22:30, izmenjena samo jedanput

Hansel V.I.P. Postovi: 2397 Pridruio se: Subota, 17.07.2004. 18:17 Vrh od Hansel na Utorak, 12.06.2007. 21:55 1521. Neko mi je rekao da su rupe na prednjim vratima mikrotalasne penice krunog oblika zato to mikrotalasni snop ima oblik kvadrata. To znai da predmet oblika kvadrata ne moe proi kroz okruglu rupu. Da li je ovo tano ili ne? BH, Texas Ne, takva pojava ne postoji kod mikrotalasne penice. Mikrotalasi se odbijaju od provodnih povrina, kao to se svetlost odbija od svetlucavih metala, i ne mogu proi kroz rupe u provodnim povrinama ako su te rupe bitno manje od talasnih duina zraka. Rupe u provodnoj mrei koja pokriva prozor mikrotalasne penice jednostavno su premale ze mikrotalase pa ih ta mrea odbija. Sami mikrotalasi nemaju posebno definisan oblik ali postoje vrsta pravila koja odreuju njihovu optu strukturu. U knjigama su mikrotalasi (kao i svi ostali elektromagnetni talasi) nacrtani u vidu talasastih linija, kao da se neto stvarno kree gore-dole u prostoru. Zbog ovog prikaza koji dovodi do zablude, ljudima je lako da dou do zakljuka da elektromagnetni talasi ne mogu da prou kroz odreene otvore. U stvarnosti, elektromagnetni talasi se sastoje od elektrinih i magnetnih polja koja su nasumino usmerena gore-dole, ali se nita zaista ne kree gore-dole. Prostorne strukture ovih polja su odreene Maksvelovim jednainama, setom od etiri uvene veze koje povezuju elektriku i magnetizam u jednu klasinu teoriju. Maksvelove jednaine odreuju strukture elektromagnetnih talasa i predviaju da elektromagnetni talasi sa jedne strane provodne povrine ne mogu proi na drugu stranu. ak iako na provodnoj povrini postoje male rupe, rupe koje su mnogo manje od talasnih duina talasa, ti talasi ne mogu proi kroz povrinu. Preciznije, polja iezavaju eksponencijalno sa pokuavanjem da prodru kroz rupe, a talasi neuspevaju da prou na drugu stranu. Izbor okruglih rupa na mrei penice je jednostavno praktian. Okrugle rupe na povrinu moete smestiti izuzetno zbijeno a da pritom

provodne granice zauzimaju znatan deo povrine. Takoe, okrugle rupe tretiraju na isti nain sve vrste elektromagnetnih talasa jer nemaju uske ili iroke delove. 1520. ta se deava sa listovima hartije koji kada se urolaju u oblik cevi, ne mogu nikad da se ponovo skroz isprave?- PD Papir se uglavnom sastoji od celuloze, prirodnog polimera izgraenog vezivanjem hiljada pojedinanih molekula eera u prostrane lance. Kao kod eera od kojih je celuloza izgraena, molekularni delovi celuloze prianjaju vrsto jedni uz druge na sobnoj temperaturi i ine je prilino krutom i krtom. Osim toga, lanci celuloze su toliko meusobno umreni da se ne bi mogli odvojiti ak i da njihovi molekuli nisu tako vrsto povezani. Zbog ovih pojava je jako teko promeniti oblik celulozi, i zato se drvo i hartija ne tope; umesto toga, oni sagorevaju ili se raspadaju. Nasuprot tome, kauuk polimer kojeg ima u vakaoj gumi vrlo lako moe promeniti oblik na sobnoj temperaturi. Iako ista celuloza ne moe promeniti oblik topljenjem, ona moe biti smekana pomou vode i/ili toplote. Kao obian eer, celuloza je rastvorljiva u vodi i molekuli vode lako prodiru u njen lanac. Ova voda ''podmazuje'' lance tako da celuloza postaje donekle savitljiva a toplota poveava tu savitljivost. Kada peglate pamunu ili platnenu majicu, gde se obe sastoje od vlakana celuloze, koristite tu poveanu savitljivost kako biste promenili oblik materijalu. Ali ak i kada su suvi, vlaknasti materijali kao to su papir, pamuk ili platno pomalo su savitljivi jer se tanka vlakna ak i kod krtih materijala mogu savijati bez pucanja. Ako papir lagano savijete, njegova vlakna e se saviti elastino i kada ostavite papir da miruje, on e se vratiti u svoj prvobitni oblik. Meutim, ako papir savijete i ostavite ga savijenog due vremena, lanci celuloze unutar vlakana e poeti da se meusobno pribliavaju i sama vlakna e poeti da se pribliavaju. Iako se oba ova procesa mogu potpomoi vlagom i toplotom, vreme takoe moe odratiti posao, ak i na sobnoj temperaturi. Kada mesecima ili godinama ostane savijeno, u paretu papira e doi do premetanja celuloznih vlakana dok ono ne zadobije stalni savijeni oblik. Kada papir oslobodite, on se nee ispraviti sam od sebe. Moraete vremenom da mu ponovo menjate oblik pomou vlage i/ili toplote. Ako ga pritisnete tekom knjigom na dug period, ponovo e zadobiti ravan oblik. 1519. Zato se zadnji prozor na kolima nalazi pod pritiskom, i kakve to veze ima sa polarizacijom? BD, Leuven, Belgium Zadnji prozor na kolima napravljen je od tvrdog stakla staklo se zagreva otprilike do svoje temperature topljenja a zatim se naglo hladi da bi se njegova povrina kompresovala, ostavljajui njegovu unutranjost pod pritiskom. Ovim procesom staklo postaje izuzetno vrsto zato to je kompresovanu povrinu teko razbiti. Ali kada pukotina uspe da dospe do unutranjeg dela pod pritiskom, ceo prozor se rasprska procesu koji se naziva kockasta fraktura prozor puca i raspada se na ogroman broj malih kockica. Pritisci zamrznuti u tvrdom staklu utiu na njegovu polarizativnost i daju mu udne osobine pri izlaganju elektromagnetnom polju na svetlosti. Ovo staklo tei ka rotaciji polarizovane svetlosti koja kroz njega prolazi. Kao rezultat toga, moete videti udne odraze neba. Ti efekti polarizacije dolaze do izraaja kada nosite polarizujue naoari za sunce.

1518. Zato moramo da ''protresemo'' ivivin tomplomer? Jedan proizvoa mi je rekao da se iva iri ali da se ne skuplja. I da li je tano da zaobljeno staklo funkcionie kao pojaava zato to je rupa tako mala? JB iva se iri sa poveanjem temperature; tavie, ona se iri sa poveanjem temperature mnogo bre nego to to staklo ini. Zato stub ive u staklenom sudu raste. I dok se oba materijala ire pri zagrevanju, iva doivljava znatnije poveanje zapremine i mora da se kree kroz uzan kanal ili cevicu u staklu da bi sebi obezbedila dovoljno prostora. iva je u sutini nestiljiva tako da, dok se iri, ona gura dovoljno jako sve to je ograniava kako bi sebi obezbedila potreban prostor. Zato termometri uglavnom sadre dodatnu komoru na vrhu cevice. Ta komora e primiti ivu ako se popne do samog vrha cevice, kako ne bi dolo do pucanja toplomera pri pregrevanju. Ukratko, sila koja gura ivu moe biti ogromna. U poreenju sa njom, sila koja gura ivu nazad je veoma mala. iva se svakako skuplja kada se hladi, tako da vam proizvoa pria besmislice. Ali to to se iva skuplja pri hlaenju ne znai da e se vratiti skroz na dno stuba. Da bi do toga dolo, potrebno ju je pogurati. iva veoma slabo reaguje sa staklom, tako da se ona gotovo uopte ne lepi za zidove kanala. Meutim, kao i sve tenosti, iva ima viskoznost, koja usporava njeno kretanje kroz cev. to je cev ua to je tee progurati tenost kroz nju. Cevice koje se koriste kod toplomera su toliko uske da je ivi jako teko da tee kroz njih. Potrebno je na ivu delovati velikom silom da bi se kretala kroz takve cevice. Tokom irenja, dostupna sila je sasvim dovoljna da bi se ive kretala ka vrhu cevice. Meutim, tokom skupljanja, sile koje guraju ivu nazad ka dnu cevi suvie su slabe, jer se iznad stuba tene ive nalazi samo tanak sloj ivinog isparenja koji previe slabo gura ivu. Iako i gravitacija moe da pogura ivu nadole ako se toplomer pravilno postavi, ni ona je ne gura dovoljno jako. Stubu ive su potrebni sati da bi se spustio do poetnog poloaja, ako uopte i pone da se sputa. On se esto razbije na delove, od kojih se svaki sputa sopstvenim tempom. I, kao to su mi dva itaoca (Majkl Hju Nouls i Miodrag Darko Matovi) skrenula panju, pri dnu cevice se nalazi suenje u kojem se stub ive uvek razbije na dva dela. Poto tada gornji deo ivinog stuba ostaje gotovo nepromenjen, lako je oitati najveu temperaturu koji je toplomer pokazao. Jako protresanje toplomera je ono to tera ivu nadole i konano uspeva da je protera kroz suenje kako bi se ponovo ujedinila u jedan stub. U stvari, vi inite da staklo ubrza toliko da ostavlja ivu iza sebe. iva ne biva pogurana ka dnu toplomera, ve se staklo kree nagore dok iva ostaje iza njega. iva se sputa na dno toplomera zbog sopstvene inercije. U pravu ste kada kaete da staklena cev deluje kao pojaava na tanak stub ive. Kao visoka aa vode, ona deluje kao cilindrino soivo koje uveava uzak srebrni metal i ini ga lako vidljivim. 1517. Skoro sam kupio polovnu mikrotalasnu penicu. Emajlirani sloj ispod obrtnog tanjira je zarao u krugu ok trake po kojoj tanjir rotira. Treba li da ovo popravim ili mogu takvo da ga koristim? AA, Kettering, Ohio

Sve dok je metalno dno penice ispod ravog dela netaknuto, nema razloga za brigu. Zidovi odaje za hranu su veoma debeli i vrlo provodljivi tako da prilino dobro reflektuju mikrotalase ak i kada se na njima nalazi malo re. Meutim, ako je metal toliko zarao da gotovo potpuno gubi svojstvo provodljivosti na ravim delovima, doie do lokalnih zagrevanja nasuprot zaralim mestima a vremenom i do curenja mikrotalasa. Ako ste stvarno toliko zabrinuti zbog toga, pustite mikrotalasnu da radi nekih 20 sekundi a onda (paljivo!) dodirnite rava mesta. Ako nisu vrua, metal ispod njih radi svoj posao sasvim dobro. 1516. Dok sam kupovala novu mikrotalasnu penicu pitala sam prodavca u lokalnoj radnji par pitanja u vezi sa mikrotalasnim. Rekao mi je kako one mogu biti veoma opasne i da su oni prodavali neku vrstu instrumenta koji bi pokazivali da li mikrotalasne penice koje se prodaju ''isputaju radijaciju''. Rekao mi je da su sve isputale i da mikrotalasne odaju ''tetnu'' radijaciju. Rekao je da ta radijacija ima uticaja na hranu koju spremamo u mikrotalasnoj i da moe izazvati rak. Rekao je: ''Razmislite, kada vas snimaju pomou rendgena tehniari se pokrivaju olovnim titom a mi ovde stavljamo hranu u to a nigde nema olovnog tita.'' Mislim ne moram ni da napominjem da mikrotalasnu jue nisam pazarila, pa sam se pitala da li biste Vi mogli da mi date neki uvid o to i da mi kazete da li je to to je prodavac rekao istina. Da li su mikrotalasne penice zaista tetne? Da li izazivaju rak? A ta je sa hranom, da li postaje otrovna? Jedna moja prijateljica je skroza zaluena organskom hranom a ona je ''iskljuila'' svoju mikrotalasnu pre dve godine i od tada je nije koristila. Ona se kune da je tetna. Pomozite mi, molim Vas. Grejanje hrane u loncu je nezgodno!! KO Prodavac sa kojim ste razgovarali jednostavno nije u pravu. Ako mi dozvolite da skrenem sa teme na trenutak, reiu Vam da je ovo odlian primer toga koliko je vano za svakog da stvarno naui osnove nauke u koli a ne da se mui kroz asove samo kako bi dobio diplomu. Prodavac je oigledno nesvestan postojanja razlika izmeu tipova ''radijacije'', kratkotrajnih i dugotrajnih posledica tih radijacija, kao i vanosti intenziteta radijacije. Da ponemo sa razlikama u tipovima radijacije. U sutini, sve to se kree je radijacija, od vidljive svetlosti, do ultraljubiastih zraka, Xzraka, mikrotalasa, alfa estica, neutrona, ak i do golubova koji lete. Ove razliite radijacije ine razliite stvari kada vas pogode, posebno golubovi. Dok ''jonizujue radijacije'' kao to su X-zraci, ultraljubiasti zraci, alfa estice, i neutroni uglavnom imaju dovoljno lokalne energije da bi nanele hemijsku tetu molekulima koje udare, ''nejonizujue radijacije'' kao to su mikrotalasi ili golubovi ne tete molekulima. Kada Vi i Vaa ''organska'' prijateljica brinete o toksinim promenama u hrani ili prekancerogenim promenama u Vaim tkivima, ono zbog ega biste stvarno trebalo da budete zabrinute jesu molekularne promene. Mikrotalasi i golubovi ne izazivaju te vrste promena. Mikrotalasi efikasno zagrevaju hranu ili tkivo toplotom, dok golubovi povreuju hranu ili tkivo pri udaru. Noenje olovne kecelje pri radu u okolini jonizujueg zraenja ima smisla, iako je jedan sloj tkanine ili kreme za sunanje dovoljan za zatitu od najjaih ultraljubiastih zraka. Da biste se zatitili od golubova, nosite lem. A da biste se zatitili od mikrotalasa, koristite metal. Odaja za kuvanje mikrotalasne penice je metalna kutija (uljuujui i ekran prednjeg prozora). Toliko malo mikrotalasne ''radijacije'' uspeva da pobegne iz ove metalne kutije, da ju je izuzetno teko i detektovati. Jednostavno su mikrotalasi koji uspeju da pobegnu iz penice veoma malog intenziteta, a intenzitet je itekako vaan. Slabi mikrotalasai Vam ne mogu uopte nakoditi; tavie i Vi sami ih emitujete!

Ako elite da detektujete ozbiljne mikrotalase, postavite detektor mikrotalasa blizu Vaeg mobilnog telefona! Posao mobilnog telefona je da emituje mikrotalase, tik pored Vaeg uha! Pre nego to odustanete od mikrotalasnih penica, trebalo bi da odustanete od mobilnih telefona. Kad smo ve kod toga, najvea opasnost u vezi sa mobilnim telefonima jeste mogunost da zaneseni razgovorom kolima naletite na peaka ili na drvo. U sutini, nejonizujua radijacija kao to su mikrotalasi je jedino opasna ako vas opee. A pri intenzitetu mikrotalasa koje emituje mobilni telefon kraj Vaeg uha moe doi do jako slabog peenja. Meutim, rizik pojave kancera je gotovo jednak nuli. Uprkos ovoj fizikoj realnosti, prodavci su uvek sreni kada vam prodaju zatite protiv opasnosti modernog ivota. Meni su smene zatite za mobilne telefone koje vam ljudi prodaju kako biste smanjili emitovanje tetne radijacije. Cela sutina rada mobilnog telefona je da emituje mikrotalasne signale do prijemnika, pa ako postavite zatitu, vi remetite njegov rad. To bi bilo isto kao kada biste mainu koja snima pomou X-zraka zatvorili u metalnu kutiju da biste zatitili pacijenta. Pacijent bi svakako bio bezbedan, ali maina vie gotovo uopte ne bi funkcionisala. Vraamo se pitanju kuvanja u mikrotalasnoj. Jednom kada hranu izvadimo iz mikrotalasne penice, nema dugotrajnih posledica od kuvanja pomou mikrotalasa. Ne postoje ubedljivi dokazi bilo kakvih hemijskih promena u hrani posebno nema preostalih mikrotalasa u okolini hrane. Ako ste zabrinuti zbog toksinih promena Vae hrane, izbegavajte prenje i peenje na rotilju. Te tehnike kuvanja pomou povrina zagrejanih do visookih temperatura hrani nanose hemijska oteenja, inei je ukusnom ali i potencijalno pomalo toksinom. Jedan od razloga zbog kojih je hrana skuvana u mikrotalasnoj penici tako mekana jeste injenica da na njoj ne dolazi do hemijskih promena. Upravo zbog toga su mikrotalasne penice podesnije za podgrevanje nego za kuvanje. 1515. Da li je mogue zarobiti i zadrati jonizovane gasove ili vazduh u nekoj vrsti posude? Na taj nain bi u svakom trenutku mogli biti prsnuti u spoljanjost kao sobni dezodorans. CV Ne, nije mogue skladititi sabijene gasove u jednostavnim posudama. Ako pokuate da zatvorite smeu pozitivnih i negativnih atoma gasa u istom sudu, suprotna naelektrisanja e se privui i neutralizovati jedna druge. A ako pokuate da uvate samo jedan tip naelektrisanja u sudu, ta srodna naelektrisanja e se odbijati i gurati jedna druge ka zidovima suda. Ako sam sud provodi struju, naelektrisanja e pobei do spoljanjosti suda, a odatle u spoljanji svet. A ako sud nije provodljiv, naelektrisanja e se zalepiti za unutranjost njegovih zidova, pa e biti teko izvui ih iz suda. tavie, bie izuzetno teko staviti veliki broj tih srodno naelektrisanih estica u sud jer e one koje su prve ule odbiti sve ostale koje pokuaju da uu posle njih. 1514. Koji materijal za pakovanje prua najbolju zatitu? Kada ispustimo jaje umotano u razliite materijale za pakovanje, poznata nam je sila koju gravitacija vri na jaje, ali kako da znamo silu udara? DL, Springboro, Ohio Ja volim da ovakve probleme sagledavam preko impulsa: kada dodirne pod, jaje ima veliku vrednost impulsa usmerenog na dole, i mora ga se otarasiti dovoljno efikasno da se ne bi slomilo. Ceo problem zatite jajeta se sastoji u smanjenu impulsa. Impuls ne moe biti stvoren ni uniten. Moe se samo prenositi sa jednog predmeta na drugi. Kada ispustite upakovano jaje ono poinje da

pada, a impuls usmeren na dole koji gravitacija prenosi jajetu poinje da se poveava. Pre nego to ste pustili, Vaa ruka je ponitavala taj impuls jednako brzo koliko ga je gravitacija dodavala, ali je jaje sada preputeno sebi! Zbog toga to je impuls jednak masi predmeta pomnoenoj sa njegovom brzinom, rastui impuls usmeren na dole odraava se u poveanju brzine padanja jajeta. Sa svakom sekundom koja proe, jaje dobija novu ''porciju'' impulsa od zemlje. Pre nego to jaje dodirne pod, ono se kree na dole velikom brzinom i ima pozamanu vrednost impulsa kojeg se treba otarasiti. Sa druge strane, Zemlja, koja je predala jajetu ovaj impuls usmeren na dole, trpi suprotnu pojavu ona je primila jednaku vrednost impulsa usmerenog na gore. Meutim, masa Zemlje je ogromna tako da ne dolazi do primetnog poveanja brzine njenog kretanja na gore. Da bi se zaustavilo, jaje mora da preda sav impuls nekom drugom telu, u ovom sluaju Zemlji. Ono moe predati svoj impuls Zemlji tako to e delovati silom na podlogu u toku odreenog vremenskog intervala. Promena impulsa jednaka je proizvodu sile i vremena. Da bi se otarasilo impulsa, jaje moe da deluje velikom silom na tlo u kratkom intervalu, ili malom silom due vremena. Ako ga pustite da udari o tlo nezatieno, jaje e izvriti velku silu za kratko vreme i to e se loe odraziti na jaje. Na kraju, pod e delovati na jaje jednako jakom ali suprotno usmerenom silom i tako napraviti rupu na jajetu. Da biste promenu impulsa uinili dovoljno efikasnom da jaje ostane netaknuto, zatitno pakovanje mora produiti promenu impulsa. Sto due treba jajetu da se otarasi impulsa usmerenog na dole, manje su sile koje deluju izmeu jajeta i zatitnog materijala. Zato je prizemljenje na meku povrinu dobar poetak: ono produuje promenu impulsa i na taj nain smanjuje silu kojom pod deluje na jaje. Ali, postoji i problem ravnomerne raspodele usporavajuih sila na jaje. ak i sila malog intenziteta moe slomiti jaje ako deluje na jedno malo mesto na jajetu. Zato je irenje sile veoma bitno. Verovatno najbolji nain za raspodelu usporavajue sile bio bi potapanje jajeta u sredinu nekog fluida koji ima istu prosenu gustinu kao jaje. Ali, razliiti penasti ili elastini materijale e raspodeliti silu gotovo jednako dobro. U sutini, (1) elite da se jaje zaustavlja to je due mogue kako bi se produilo vreme promene impulsa i smanjile usporavajue sile i (2) elite da ukljuite celu donju povrinu jajeta u ovu promenu impulsa tako da usporavajue sile deluju ravnomerno na tu povrinu. to se tie same sile udara, nju moete utvrditi deljenjem impulsa jajeta neposredno pre udara (njegova brzina pomnoena sa njegovom masom) vremenom tokom kojeg se jaje liava impulsa.

1513. Mogu li se infracrveni laseri, termalne kamere, digitalne kamere, ili kamere sa optikim vlaknima koristiti za gledanje kroz zidove domova ili za praenje tuih razgovora? CD, Connecticut

Poinjem da mislim da filmovi i televizija ine veliku tetu modernom drutvu inei nejasnom granicu izmeu nauke i fikcije. Toliko toga to se pojavljuje na velikim i malim ekranima je samo fantazija. Zidovi Vaeg doma su jednostavno suvie debeli da bi se kroz njih moglo gledati. Oni blokiraju vidljivu, infracrvenu i ultraljubiastu svetlost gotovo potpuno a to ne ostavlja radoznalcima mnogo mogunosti. Osoba koja se nalazi van Vaeg doma sa termalnom kamerom napravom koja ''vidi'' infracrvenu svetlost koja je povezana sa telesnom temperaturom predmeta ili digitalnom kamerom, imae lep pogled na Va zid, a ne na Vas unutra. Postoje materijali koji su, iako nepropusni za vidljivu svetlost, relativno propusni za infracrvenu svetlost, kao to su neke plastike ili tkanine. Meutim, uobiajeni zidni materijali su previe debeli i previe neprozirni da bi infracrvena svetlost mogla da proe kroz njih. Naravno, neko moe da postavi kameru unutar Vaeg doma i da joj pristupi putem optikih vlakana ili radio talasa, ali u tom sluaju, mogu jednostavno i da vire kroz Va prozor. Jedini elektromagnetni talasi koji prolaze kroz zidove su radio talasi, mikrotalasi i X zraci. Ako neko napravi mainu koja koristi X zrake u blizini Vae kue, moi e da Vas vide, ili barem da vide Vae kosti. Ne zaboravite da mahnete. I, u principu, mogu koristiti tehniku radara da Vas trae pomou mikrotalasa, ali biste u najboljem sluaju bili samo zamrljan krui izgubljen u gomili odraza svih drugih stvari iz Vae kue. to se tie korienja lasera za sluanje vaih razgovora izdaleka, za to postoji realna mogunost. Povrine vibriraju u prisustvu zvuka i mogue je posmatrati te vibracije pomou odbijene svetlosti. Ali tehniki poslovi koje ovaj proces obuhvata su kompeksni i verovatno je lake jednostavno postaviti bubicu u kuu ili na njenu povrinu. Nakon to sam prvi put napisao ovaj odgovor, nekoliko ljudi mi je skrenulo panju da i terahercna radijacija takoe prolazi kroz neke vrste povri i da se moe koristiti za gledanje kroz zidove. U stvari, ceo niskofrekventni kraj elektromagnetnog spektra (X zraci i gama zraci) mogu da prolaze kroz proste atome (sa malim atomskim brojem) kako bi ''posmatrali'' kompleksne atome u kui. Ipak, ovakav pristup gledanaj kroz zidove zahteva od posmatraa da alje elektromagnetne talase kroz kuu i te talase mogu da primete ljudi koji se u njoj nalaze. Takoe, ni njih nije lako stvoriti. Pretpostavljam da ljudi mogu da koriste okolne elektromagnetne talase kako bi videli ta se deava u kui, ali ni to nije lako. Gde ima volje, ima i reenja: ''nevidljive'' letelice se otkrivaju pomou tamne take koju proizvode u okolnom radio spektru a unutranjost piramida se prouava gledanjem kosmikih talasa koji kroz njih prolaze. Bez obzira na to, mislim da ne treba mnogo da brinemo o tome da li nas neko posmatra kroz zidove naih domova. 1512. Zato su fiziari toliko skeptini po pitanju tvrdnji nekih ljudi da su uspeli da naprave motore koji obezbeuju mehaniku energiju bez korienja elektrine energije ili generatore koji proizvode elktrinu energiju bez korienja mehanike energije od sistema koji ih pokree? LB (Da, ovo pitanje sam postavljam) Iako moe izgledati kao da postoji neka velika zavera meu fiziarima kako bi porekli uspeh tim pronalazaima, nita nije dalje od istine. Fiziari generalno brane zdrav skepticizam o svemu to uju i mnogo su manje prijemivi kada se radi o dogmatskom konzervativizmu nego to ljudi misle. Meutim, fiziari razmiljaju dugo i temeljito o zakonima koji upravljaju univerzumom, posebno o njihovoj jednostavnosti i

doslednosti samim sebi. Naroito, ue kako ak i najmanje neslaganje izmeu odreenog zakona i posmatranog ponaanja univerzuma ukazuje ili na problema sa zakonom (uglavnom prevelika uproenost a povremeno i potpuni nesporazum) ili na neuspeh u posmatranju. Zakon odranja energije je jedan ovakav sluaj: ako on zakae bar jednom, prestao bi da bude vaei zakon. Posledice na nae shvatanje univerzima bi bile ogromne. Fiziari su due od jednog veka traili greku u zakonu odranja energije, i nikada je nisu pronali; ni jednu jedinu. (Napomena: relativistiki zakon odranja energije ukljuuje masu kao i energiju, ali to ne menja situaciju.) To nije stvar mojih predrasuda, osim ako ne smatrate moje verovanje da je 2 plus 2 jednako 4 neka vrsta predrasude. Moete do mile volje traiti dvojku koja kada se doda drugoj dvojci daje 5, ali mislim da neete uspeti da je pronaete. Otpilike na svakih mesec ili dva meseca, javi mi se neko sa novim motorom koji se okree bez utroka ili sa generatorom koji stvara energiju niotkuda. I uvek se ponavlja isto: ja im poaljem lou vest da njihov pronalazak nee raditi a oni odgovaraju ljutito kako ih ja ne sluam, kako imam predrasude, i da sam ja deo zavere. Pa dobro. Nema mnogo toga to mogu da uradim. Pretpostavljam da bih mogao da prouim malo due svaku ponudu zasebno kako bih otkrio greku, ali jednostavno nemam vremena. Ja sam ovde volonter i ovde provodim vreme odvojen od svoje porodice. Umesto toga, predlaem da svaki pronalaza koji veruje da je uspeo/la da osmisli ovakav ureaj taj ureaj i napravi i demonstrira njegov rad javno pred udruenjem fiziara. Odnesite ga na konferenciju Udruenja Amerikih Fiziara i tamo ga predstavite. Dozvolite svakom iz publike da ga proui. S obzirom da svako moe da se ulani u ovo udruenje, i svaki lan moe da govori na na svakoj konferenciji, ovo vam daje dosta mogunosti. Ako neko uspe da ubedi udruenje fiziara da ima pravu mainu koja radi bez utroka energije, samo e obezbediti vie energije. Ali, s obzirom na nepostojanje bilo kakve utvrene greke i nepokolebljive izdrljivosti zakona odranja energije, sumnjam da e biti uspenih pronalazaka ove vrste. 1511. Moj desetogodinji sin razume da je telesna temperatura povezana sa brzinama/kinetiim energijama molekula u nama, ali da li i trenje igra ulogu u tome? MR Oboje ste u pravu u vezi sa vezom izmeu temperature i kinetike energije molekula: to veu kinetiku energiju molekul ima, toplija je supstanca (odnosno osoba). Ali ne ''rauna'' se svaka kinetika energija u odravanju temperature. Samo toplotna kinetika energija ( molekula -prim. prev. ) , mali delii kinetike energije koja pripada pojedinanim esticama materijala doprinosi temperaturi tog materijala. Mehanika kinetika energija ( tela prim.prev.) , kao to je energija celokupne osobe koja tri, nije ukljuena u njenu temperaturu. Bilo da kocka leda miruje na stolu ili leti kroz vazduh, nema razlike u njenoj temperaturi. I dalje e biti vrlo hladna. Uloga trenja u vezi sa temperaturom jeste da povea temperaturu. Trenje je veliki rastura. Ako osoba koja tri stazom padne i pone da kliza po podu, trenje e pretvoriti mehaniku kinetiku energiju te osobe u toplotnu kinetiku energiju i ta osoba e se blego zagrejati. Nikakva energija nije stvorena ili unitena prilikom pada i klizanja, ali je velika koliina prethodno ureene mehanike energije postala toplotna kinetika energija .

Uoptena pria je naravno malo komplikovanija, ali je osnovna ideja istovetna. Kada se energija jednom nae u obliku toplotne kinetine energije, ''zaglavljena'' je u tom obliku... kao to je staklena vaza koju je neko ispustio slomljena u bezbroj komadia, tako ni toplotna kinetika energija ne moe biti potpuno pretvorena u mehaniku kinetiku energiju. Jednom kada je energija predata svim pojedinanim molekulima i atomima, beznadeno je pokuavati naterati ih da varate svoje delie kinetike energije. Trenje, ak i na molekularnom nivou, u tom sluaju nije vano jer je energija prethodno ve podeljena i najvie to bilo koji vid trenja moe da uradi je da prenosi tu podeljenu energiju izmeu estica. Na taj nain trenje stvara toplotnu kinetiku energiju (razliite vrste neureenih energija)... Zapravo, ini stvar vruim. Ne odrava ih vruim, to stvari ine same. 1510. Ako imate krov koji je pokriven veoma laganim, mekim snegom, i niko ga ne dira nekoliko dana, sneg e, od sunca, ili ega ve, postati ''tei'' za pomeranje. Ali, da li on stvarno dobija na teini? PP Kada se sneg slegne i postane gui, moe izgledati ''tee'', ali se njegova ukupna teine bitnije ne menja. Isti molekuli vode se jednostavno pakuju na manjem prostoru. Tako da, iako je svaka lopata puna gustog snega zaista tea od lopate pune laganog snega, ukupni broj molekula vode prisutnih na Vaem krovu je isti, i njihova teina je ista. U stvari, neki molekuli vode su gotovo sigurno otili putem isparavanja pri prelasku iz vrstog u gasovito stanje poznatog kao ''sublimacija''. Ovu promenu leda u gas ste videli nekada kada ste primetili da se stare kocke leda u zamrzivau manje nego to su bile ili kada vidite da napolju sneg postepeno nestaje po hladnom vremenu a da se uopte ne topi. Sublimacija je takoe uzrok oteena neupakovane hrane koju ostavimo u zamrzivau. 1509. Pre nekih 18 meseci sam gledao epizodu ''Current Affairs'' u Australiji, u kojoj je jedan lik napravio mainu koja stvara elektrinu energiju bez bilo kakvog utroka, koristei magnete, fiksirane i nefiksirane na obrtnom toku. Iako znam da treba da budem skeptian, ne mogu da ne mislim ''a ta ako?''. Jesu li naunici paljivo ispitali ovu napravu da bi se sa sigurnou uverili da li radi ili ne? P, Australia Neiznenaujue, nijedna maina koja proizvodi ''besplatnu'' energiju nikada nije doneta naunicima na testiranje. To je zato to su rezultati takvog testiranja veoma izvesni: te maine jednostavno ne mogu da rade iz veoma fundamentalnih i neospornih razloga. Kao mnogi ''nauni prevaranti'', pobornici ove prevare tv