Dr NEDELJKO RODIDr ZORAN OKI

KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

1

PREDAVANJE 10LECTURE 10

DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

2

10. DEFORMITETIKIMENOG STUBA 1

TEMATSKE CELINE:

Kinezioloka analiza pokreta glave i vrata(torticollis krivi vrat; mialgini sindrom vrata).

Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa(kifoza).

3

DEFORMITETI KIMENOG STUBA

KINEZIOLOKA ANALIZA POKRETA GLAVE I VRATA

Vrat, iako mali segment lokomotornog aparata ini 1/10 duine tela, ima znaajnu ulogu u funkciji cele kime, a posebno pri pokretima glave.

Vre se pokreti glave oko: sagitalne, frontalne i vertikalne osovine u sve tri ravni.

Fleksija glave u stojeem stavu vri se pasivno pod uticajem sile zemljine tee.

4

Pokreti:

FLEKSIJA GLAVE. EKSTENZIJA I HIPEREKSTENZIJA GLAVE I VRATA. LATERALNA FLEKSIJA. ROTACIJA.

5

TORTICOLLIS KRIVI VRAT

Uzroci nastanka

Postoji vie razliitih uzroka tortikolisa i prema njima tortikolis moe da bude: uroen i steen.

6

ETIOLOGIJA i vrste steenog tortikolisa su razliiti:

1. oftalmoloki (zbog diplopija),2. dezmogeni (zbog oiljaka na koi), 3. miini (usled kontrakture miia vrata), 4. kotani (zbog anomalija vratnih prljenova), 5. inflamatorni (zbog limfadenitisa), 6. kompenzatorni (kod skolioze), 7. neuroloki (zbog poremeaja inervacije), 8. posturalni (usled loeg dranja), 9. histerini (zbog psihikog oboljenja), 10. traumatski (usled povrede), 11. reumatski (kod reumatolokih oboljenja) i 12. tuberkulozni (kod Potove bolesti).

7

KLINIKA SLIKA Uroeni tortikolis - razlog ovoj pojavi je poloaj be-

be u stomaku u poslednjim mesecima trudnoe.Druga mogunost nastanka tortikolisa je poroajnatrauma. Do istezanja miia vrata moe da doe akobebina glava prebrzo izae, ili presporo pa je neop-hodno njeno izvlaenje i vrlo esto kada se prvo ra-a karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanjamiinih vlakana zbog prevelikog istezanja miiavrata to se ne vidi odmah. Posledica je hematom(oteklina) unutar miia koji se stvori uglavnom utreoj nedelji bebinog ivota i moe da se vidi iopipa na vratu.

8

Osnovni znaci uroenog tortikolisa su: asimetrija lica iela sa hipotrofijom na zahvaenoj strani, to je naj-ece prisutno na samom roenju, bezbolan tumefaktveliine lenika u donjoj polovini m. sternocleidomasto-ideusa koji se javlja obino oko 2. nedelje, a spontanoiezava posle 2. meseca po roenju, vrpasto skraenjei zategnutost m. sternocleidomastoideusa koje kasnijenastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkomprema ramenu na zahvaenoj strani, a lice okrenuto na-gore i na suprotnu stranu.

Kao posledica uroenog tortikolisa javlja se kompenza-torna skolioza sa konkavitetom na zahvaenoj strani.

9

DIJAGNOZARadigrafskim pregledom vratne kime utvrduje seprisustvo anomalija vratnih prljenova (hemivertebra,unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilovsindrom).

U cilju diferencijalne dijagnoze razliitih uzrokasekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajuidopunski dijagnostiki i konsultativni pregledi.

10

LEENJE Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioniranjem glave,parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mii itako priprema za pasivno istezanje.

Primenjuje se kod veih skraenja kada ne moemo da dobijemo punobim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postojiotok na vratu i to je unoenje leka putem struje.

Nakon ovih procedura obavezno idu vebe i to pasivne kada terapeutili roditelj istee skraeni mii tako to naginje glavu na suprotnustranu. Ova veba moe da se izvodi u dva poloaja, kada je beba naleima ili na boku, to zavisi pre svega od uzrasta.

U prvim mesecima jednostavnije je da lei na leima, ali kasnije kadapone samostalno da se okree da bi ste mogli istovremeno dafiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, moete to izpoloaja na boku. Druga pasivna veba je okretanje lica na istu stranuna kojoj je skraeni mii i to moete uspeno da sprovedete upoloaju na stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugomspustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je poloaj u komebeba moe i da spava to znai da se sve vreme skraeni mii istee.

11

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivnojaa drugu stranu vrata uz nau pomo. Pomeranjemtrupa dovodimo je u poloaj na boku kada ona trebada podigne glavu kao da hoe da se okrene na stomak.Leei poloaj na stomaku sa osloncem na rukamaomoguava podizanje glave i gornjeg dela tela to jaamiie vrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazuj-te joj omiljenu igraku i navodite je da okree glavu nastranu na kojoj je skraeni mii.

U sluaju neuspeha fizikalne terapije ili kasno zapoe-tog leenja indikovano je hirurko leenje koje seobavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripo-ja m. sternocleidomastoideusa, produenjem skrae-nog miica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjemmiia.

Posle operacije sprovodi se kratkotrajna imobilizacijaancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapi-ja.

12

Torticollis spastica Re je o nevoljnim kontrakcijama miia vrata koje dovode do

produene devijacije glave. Moe se manifestovati toninom,kloninom ili kombinovanom devijacijom glave. Glava moe dase okree ili naginje na stranu. Kontrakcija se javlja povreme-no, sa razliitim ritmom. Prolazno ispravljanje glave moe sepostii blagim kontrapritiskom glave brade prstom.

Leenje - najee se koriste benzodiazepini, antihlinergici,miotonolitici. Ukoliko medikamentozno leenje nije uspeno,pribegava se hirurkom leenju. Primenjuje se korekcija m.sternocleidomastoideusa, presecanje n. accessoriusa, prednjaili zadnja bilateralna cervikalna rizotomija ili talamotomija.

Dugotrajni neprirodni poloaj glave nekada izaziva bol te suneophodni analgetici i fizikalna terapija, a nekada i psihotera-pija zbog socijalnih poremeaja do kojih dovodi bizaran polo-aj glave. Povremeno noenje plastine "kragne" moe bitikorisno.

13

VEBE ZA TORTIKOLIS

Radi se o skraenom miiu na jednoj strani vratato dovodi do naginjanja glave na istu stranu i okre-tanja lica na suprotnu.

Razlog ovoj pojavi je poloaj bebe u stomaku u pos-lednjim mesecima trudnoe. Do istezanja miiavrata moe da doe ako bebina glava prebrzo izae,ili presporo pa je neophodno njeno izvlaenje i vrloesto kada se prvo raa karlica pa tek onda glava.

Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioni-ranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

14

IPasivne vebe - terapeut ili roditelj istee skraeni miitako to naginje glavu na suprotnu stranu. Beba lei naboku, rukom joj fiksirate rame i nagnete glavu do drugogramena.

15

IIDruga pasivna veba je okretanje lica na istu stranu nakojoj je skraeni mii i to se moe uspeno da sprovede upoloaju na stomaku, tako to se jednom rukom fiksirarame a drugom spusti glava tako da brada ide ka ramenu.Ovo je poloaj u kome beba moe i da spava to znai dase sve vreme skraeni mii istee.

16

IIIPored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jaadrugu stranu vrata uz nau pomo. Pomeranjem trupadovodimo je u poloaj na boku kada ona treba da podigneglavu kao da hoe da se okrene na stomak.

17

IVLeei poloaj na stomaku sa osloncem na rukama omogu-ava podizanje glave i gornjeg dela tela to jaa miievrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazujte jojomiljenu igraku i navodite je da okree glavu na stranu nakojoj je skraeni mii.

Kako znamo da je tortikolis izleen?Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, to znai da dete moe da nagneglavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako jeglava pravo u produetku kimenog stuba kada dete prohoda, moe sesmatrati da je korekcija uspena i da nee biti pomenutih posledica.

18

MIALGINI SINDROM VRATA Veliki broj mladih osoba bol u predelu vrata (sindrom

oboljenja modernog oveka i savremenog naina ivota).

Posledica HIPOKINEZIJE - dugo sedenje sa pognutomglavom, duge vonje, prilikom naglih pokreta glavom

19

LEENJE

Otklanjanje osnovnih uzronika (zavisi od stadijuma).

Ukoliko se esto javlja u akutnom stadijumu mirovanje i relaksacija.

Hronini stadijum manuelna i podvodna masaa, aplikacija toplote i vebe

20

VEBE svakodnevne (u toku dana, pauze):

vebe rotacije glave i vrata u leeem poloaju na leima ili trbuhu,

vebe aksijalne ekstenzije, vebe fleksije i fleksije protiv otpora, vebe ekstenzije i hiperekstenzije i ekstenzije protiv otpora, vebe laterofleksije i laterofleksije protiv otpora, vebe elevacije i depresije ramenog pojasa.

21

Bolovi u vratuSastavni deo ivota veine odraslih osoba, posebno onih kojina poslu sede ili dugo borave u nekom prinudnom poloaju,posao u kancelariji, za raunarom, studenti koji ue zastolom, ali i sportisti, ak ni fiziki radnici nisu poteeni.Godinje najmanje treina stanovnitva ima bol u vratu. Kodveine je to po drugi put ili je bol ve hronian.

Uzroci bolovima

Retko su to neke ozbiljne bolesti kao infekcija ili karcinom,uglavnom je uzrok mehanike prirode, odnosno oteenjevratnih prljenova ili meuprljenskih diskusa ali i nepravilnodranje glave moe da doprinese pojaanom bolu. Obinotraje dan-dva i to je razlog to se tome ne pridaje znaaj.

22

Lekarska pomo? Najbolje odmah kada se bol pojavi ali veina ljudi pokua da to rei

lekovima, masaom, kiropraksom ili jednostavno trpe dok ne proe.Interzitet bola nije kriterijum za odlazak kod lekara, ako se javi slabbol, skoro i da ga nema u vratu, ali se osea jak bol u jednoj ruci ili uobe, obino se radi o diskus herniji pa disk pritiska na korenovenerava. Tada svakako treba odmah da odete kod lekara, ili ako sedesi da vam ispadaju predmeti iz ruke kao i ukoliko su bolovi jaki dane moete da obavljate uobiajene poslove. Bez obzira to ovakvastanja uglavnom ne zahtevaju nikakvu hitnu ni ozbiljnu intervencijupotreban je lekarski pregled.

Glavobolje u vezi sa problemima vrata? Pored migrenoznih i nekih drugih vidova glavobolja, este su cerviko-

gene, odnosno one koje potiu od vrata. Mogu biti blage, srednje ilijake, obino boli jedna strana glave, ponekad su praene muninomali nikad povraanjem to je karakteristino za migrenozne glavo-bolje. Uzrok su oteeni diskusi i prljenovi vratnog dela kime doknapetost miia pojaava intezitet bola. Do promena na diskusima iprljenovima dolazi pri nekom padu ili saobraajnoj nesrei kadadolazi do naglog pokreta glave, ali i tokom prirodnog procesastarenja kroz degenerativne promene.

23

Preventivno delovanje na ove promene?Najvee mogunosti su u prevenciji loeg dranja, dobru posturustiemo u detinjstvu, zato treba nauiti decu pravilnom dranjunaroito dok sede jer se pravilnim dranjem glave i vrata smanjujepritisak na diskove, prljenove i meka tkiva. Pravilan sedei poloajpodrazumeva fizioloku zakrivljenost u krstima, neutralan poloajvrata, ramena malo povijena u napred, brada paralelna sa podom.U ovom poloaju miii nisu optereeni, ali kako nije mogue svevreme odravati ovaj poloaj, neophodno je da miii lea i vratabudu jaki kako bi pomogli u odravanju poloaja.

Jaanje miia?Vebe. Ukoliko je dijagnoza postavljena fizioterapeut e napravitiindividualan program vebi nakon procene funkcionalnog statusa.U poetku e raditi zajedno sa pacijentom, a onda e ga obuitikako bi on mogao da nastavi sa vebanjem kod kue. Ovo jeneophodno jer su ljudi skloni preterivanju, misle da je bolje akoodmah rade sve vebe, iako je vanije da pravilno izvode vebe, ane veliki broj puta, rade ih po svaku cenu izazivajui bolove, neprave pauze izmeu pokreta to dovodi do premora, ne diu priizvoenju pokreta ili diu nepravilno.

24

Bavljenje sportom?

Iako se fizika aktivnost preporuuje za leenje bolova u vratu, nekisportovi mogu da doprinesu pogoranju stanja. Jedan od njih jebiciklizam gde glava ne sme da bude previe napred ali ni nazad.Igrai tenisa i skvoa prave snane pokrete vratom pa je teko igratiako uvate vrat.

Tranje nee pogorati stanje ako je ujednaeno, po mekoj podlozi iu adekvatnim patikama. Plivanje se uglavnom svima preporuuje, aliosobama sa bolom u vratu jedino e prijati leni stil, jer svi ostalipredstavljaju veliki napor za miie vrata zbog poloaja glave koji sezauzima iznad vode. Uz odreene mere predostronosti i po pre-stanku bolova mogue je vraanje svim aktivnostima kako sportsko-rekreativnim tako profesionalnim kao i aktivnostima svakodnevnogivota.

25

Vebe za vratni deo kime

IKretanje glavom u napred i u nazad. Vebu ponovitidesetak puta.

26

IIKretanje ramenima to vie u napred i to vie u nazad(dok se ne sastave lopatice). Vebu ponoviti desetak puta.

IIIKruenje ramenima u napred i u nazad. Vebu ponoviti desetakputa.

27

IVPostaviti levu ruku iza glave, desnu aku na levi obraz.Okretati glavu na levu stranu, desnom rukom pruati otpor.Vebu ponoviti desetak puta na jednu i na drugu stranu.

28

KINEZIOLOKA ANALIZA OSNOVNIH POKRETA TRUPA

Uspravan stav stalan uticaj sile zemljine tee kojadeluje u pravcu privlaenja (sabijanja) tela prljenova.

Kimeni stub u sagitalnoj ravni zakrivljenje u oblikudvostrukog slova S.

Sagitalne fizioloke krivine kimenog stuba imaju zadatakda prihvate i raspodele teinu tela na manje komponente,tj. da je prenesu na veu povrinu.

Pored ograniene pokretljivosti izmeu pojedinih prljenovapokretljivost kime u celini je relativno velika, jer se onaponaa kao jedinstven vieosovinski zglob.

29

Pokreti: frontalna osovina antefleksija i retrofleksija, sagitalna osovina laterofleskija, uzduna osovina rotacija trupa u levu i desnu stranu.

30

Struktura grudne kime

31

KIFOZA je naziv za nepravilnost koja se ispoljava kao pojaana

fizioloka zakrivljenost grudne kime u sagitalnojravnini s konveksitetom prema natrag.

Kifoze s obzirom na etiopatogenezu delimo na: POSTURALNE SCHEUERMANOVE KIFOZE KONGENITALNE KIFOZE IZAZVANE PARALIZOM POST-TRAUMATSKE KIFOZE POST-OPERATIVNE KIFOZE DEGENERATIVNE KIFOZE

32

Prema etiologiji dve osnovne grupe: uroene i steene.

Tri kritina perioda za nastanak steenih kifoza:

1. DOBA USPRAVLJANJA DETETA.2. DOBA POLASKA DETETA U KOLU.3. PERIOD PUBERTETA.

Steene kifoze mogu se podeliti u dve grupe:

funkcionalne i strukturalne.

33

KLINIKA SLIKA KIFOZE

LOKALIZACIJA :

1. VISOKE TORAKALNE KIFOZE2. UMERENE KIFOZE.3. NISKE KIFOZE.

Kategorizacija MOE:

1. Najblai oblici kifoze.2. Promene na telima prljenova.3. Fiksirane kifoze.

34

POSTURALNE KIFOZE

Ova nepravilnost naziva se OKRUGLA LEA. Nastaje kao posledica insuficijencije miino-ligamentornog sistema u

uslovima ubrzanog rasta. Nastaju kao rezultat nepravilnog telesnog dranja koje moe nastati

zbog uticaja razliitih egzogenih faktora (stres, umor, neprikladnaoptereenja i sl.).

esto su povezane s lordotinim nepravilnim dranjem. Novija istraivanja (Tribastone, 1992) ukazuju da patoloki procesi na

kimi se razvijaju upravo na mestu najvee fizioloke zakrivljenosti(grudna krivina put natrag).

Jako je vano rano dijagnostikovati posutralnu insificijenciju koja dovodido nastajanja posturalnih kifotinih dranja.

Kineziterapijskim postupcima i optim telesnim vebanjem ovaj tipkifoze se moe ispraviti te na taj nain onemoguiti progrediranje inastanak veih zakrivljenosti.

35

Kineziterapijski postupci kod posturalnih kifoza

Simetrine vebe radi mobilizacije cele kime. Vebe jaanja dubokih miia lea. Vebe jaanja povrinskih miia lea (grudno-vratnog dela kime). Vebe jaanja trbunih miia. Vebe istezanja prsnih miia. Vebe u bazenu.

36

SCHEUERMANOVE KIFOZE

Nastaje u detinjstvu, oko 11. godine ivota.

Oko 1% dece u tom dobu dobije ovaj tip kifoze.

Nastaje podjednako u oba pola.

Normalni ugao zakrivljenosti kifotine kompo-nente je 25-30 .

Kifotino dranje se podrazumeva do 40 .

Kod Scheuermanove kifoze ugao zakrivljenostije vei od 45 .

37

Scheuermanova kifoza se deli u etiri stadijuma. Male promene na telu grudnih prljenova. Strukturalne promene na prljenu sa znacima nekroze u epifizama. Daljnje napredovanje promene strukture prljena (suavanje inter-

vertebralnog prostora). Osifikacija susednih grudnih prljenova.

38

Znakovi Scheuermanove kifoze: Bol u leima. Pojaana zakrivljenost kime u sagitalnoj ravnini. Nastajanje lordotinog dranja. Kod velikih zakrivljenosti (preko 100 ) bol u prsima, kratki

dah, brzi zamor.

Uzroci nastajanja Scheuermanove kifoze: Nepoznati. Genetski neka istraivanja su dokazala da ovaj tip kifoze se

prenosi u porodici. Djeja osteoporoza neka istraivanja su povezala nedo-

statak kotane mase u detinjstvu (djeja osteoporoza) s nas-tankom ovog tipa kifoze.

39

Dijagnoza Scheuermanove kifoze: Rentgenski snimak (X-ray) 45 i vie. CT snimak (computed tomography). MRI magnetska rezonanca (magnetic resonance imaging).

40

Leenje Scheuermanove kifoze: Noenje steznika (Milwaukee) preporuljivo je pre zavretka

kotane zrelosti (do 14 godine), za krivine do 75 . Operativni zahvat kod krivina veih od 75 : Ugradnja ipke. Presek ligamenta. Vaenje diska. Umetak izmeu prljena.

41

Kineziterapijski postupci kod Scheuermanove kifoze:

Sve aktivne jebe kao i kod posturalnih kifoza uz upotrebuMilwakuee steznika.

Aerobne vebe pozitivno djeluju na funkciju srca i plua.

42

OSTALE KIFOZE

KONGENITALNE Nastaju kao posledica nepotpunog razvoja kotanog sisitema do

roenja, kao npr. nepotpuno formiranje kime i sl. KIFOZE IZAZVANE PARALIZOM Mogu biti izazvana cerebralnom paralizom, miinom distrofijom i sl.

POST-TRAUMATSKE KIFOZE Nastaju zbog povrede kime.

POST-OPERATIVNE KIFOZE Nastaju kao posledica neuspele operacije kime zbog nekog drugog

problema.

DEGENERATIVNE KIFOZE Zbog nastanka degenerativnih bolesti kao to je ankilozantni spondi-

litis i sl.

43

DORSUM KYPHOTICUM, DORSUM CURVATUM OKRUGLA LEA

Lea s konveksitetom u grudnom delu prema natrag.

ETIOLOGIJA

Genetska sklonost. Spoljnji inioci: neizgraene navike i posturalni refleksi

pravilnog dranja, kolska torba, kolski nametaj, umor. Pojedina profesionalna zanimanja i dr. Rahitis.

44

KLINIKA SLIKA Vea ili manja povijenost ramena. Isturena glava napred. Skraenje prsnih miia, to pojaava konveksitet lea prema nazad. Krilaste lopatice unatrag (simetrino ili asimetrino razmaknute). Infatilni oblik ako se ne tretira moe prei u juvenilni oblik dece pre

puberteta. Prisutan je i u ena i starijih osoba. Kod tekog rada ili estog nepravilnog dranja (pognutost za vreme

sedenja) ova nepravilnost s vremenom moe prei u POGRBLJENIPOLOAJ KIME.

45

KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI KOD OKRUGLIH LEA

Naglasak na pasivne i aktivne vebe istezanja kime. Vebe s jednim od ekstenzora koji rastereuju kimu i istee

kontrahovanu muskulaturu grudi. Vebe disanja respiratorna gimnastika. Vebe u vodi, leno plivanje.

46

SCAPULAE ALLATE KRILASTE LOPATICE Udaljene medijalne strane lopatica od kotane linije kime.

ETIOLOGIJA

Naslee morfolokog tipa. Uznapredovala bolest upale plua koja prouzrokuje smanje-

ni respiratorni kapacitet. Hipotonini su sledei miii: m. trapezius, m. rhomboidei

koji neuvruju lopatice uz grudni ko.

47

P I T A N J A ?

48

HVALA NA PANJI !

49

10. DEFORMITETIKIMENOG STUBA 1

TEMATSKE CELINE:

Kinezioloka analiza pokreta glave i vrata(torticollis krivi vrat; mialgini sindrom vrata).

Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa(kifoza).

50

PREDAVANJE 10LECTURE 10

DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

51

Dr Nedeljko RodiDr Zoran okiPREDAVANJE 10LECTURE 1010. DEFORMITETIKIMENOG STUBA 1DEFORMITETI KIMENOG STUBAPokreti:TORTICOLLIS KRIVI VRATSlide Number 7KLINIKA SLIKASlide Number 9DIJAGNOZALEENJE Slide Number 12Torticollis spastica VEBE ZA TORTIKOLISSlide Number 15Slide Number 16Slide Number 17Slide Number 18MIALGINI SINDROM VRATALEENJEVEBE svakodnevne (u toku dana, pauze):Bolovi u vratuSlide Number 23Slide Number 24Slide Number 25Vebe za vratni deo kimeSlide Number 27Slide Number 28KINEZIOLOKA ANALIZA OSNOVNIH POKRETA TRUPAPokreti:Struktura grudne kimeKIFOZASlide Number 33KLINIKA SLIKA KIFOZEPOSTURALNE KIFOZEKineziterapijski postupci kod posturalnih kifozaSCHEUERMANOVE KIFOZESlide Number 38Slide Number 39Slide Number 40Slide Number 41Slide Number 42OSTALE KIFOZEDORSUM KYPHOTICUM, DORSUM CURVATUM OKRUGLA LEAKLINIKA SLIKA KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI KOD OKRUGLIH LEA SCAPULAE ALLATE KRILASTE LOPATICEP I T A N J A ?HVALA NA PANJI !10. DEFORMITETIKIMENOG STUBA 1PREDAVANJE 10LECTURE 10