MEDIJ ZA OKO I UHO

STALNA SVOJSTVA FILMA (tv)

Kadar    Okvir Položaj kamere Plan  Kutovi snimanja Stanja kamere Slkovne odlike filmskog 

zapisa

Osvjetljenje Objektivi Pokreti unutar kadra Preobrazba pokreta Kompozicija kadra, 

format, mizanscena Scenografija, kostimi, 

maska   

Ponavljanje gradiva ­ KADROVI Kadar je jedan neprekinuti čin snimanja, 

jedan neprekinuti “rad kamere” Za gledatelja: jedna neprekinuta filmska 

snimka Specifično svojstvo filma – televizije! Kadrovi se spajaju u montaži! Kadar­sekvenca

TOUCH OF EVIL – uvodni kadar

http://www.youtube.com/watch?v=E8AXd1ayxrg

Kao oblik filmskog zapisa, razlikujemo: Kadrove prema sadržaju Kadrove prema kutu snimanja Kadrova prema stanju kamere Kadrove prema dubini (dubinski i plošni) Kadrove prema uporabi

Kadrovi prema sadržaju ­ planovi PLAN – označava udaljenost kamere od snimanog 

objekta, i to udaljenost kako je gledatelj doživljava, gledajući te objekte na ekranu

Detalj Krupni plan Blizu (tv Dnevnik) Srednji plan Američki plan – do koljena Polutotal Total (opći plan, “daleki”)

Kadrovi prema duljini Tehnički gledano – najkraći kadar “1/24 

sekunde” Duljina je “relativna vrijednost” JEDINI MOGUĆI KRITERIJ 

RAZLIKOVANJA KADROVA PREMA DULJINI JE ONAJ KOJI UPORIŠTE NALAZI U SADRŽAJU

Dužina kadra  Vrlo kratki kadar – onaj koji je toliko kratak – 

neovisno o faktičkom trajanju – da kratkoća njegova trajanja ne dopušta da se percipira njegov sadržaj, da se ne prepoznaje što je u kadru – emocionalno djelovanje takvih kadrova

Često se korste radi filmskog izražavanja sjećanja

Kratki kadar u kojem se prepoznaje sadržaj – primjer Hitchock “Ptice” 

 

DUGI KADAR Koji omogućuje percipiranje svih svojih 

sadržaja – upozorava na trajanje, na vrijeme kao takvo

Vrlo dugi kadar – svijest o nepromjenjivom Postoje dugi kadrovi u kojima se koriste 

različiti planovi, rakursi – nemamo dojam da je riječ o dugom kadru – 

Orson Welels “Zrno zla”

Kadrovi prema kutu snimanja Gornji rakurs ili ptičja perspektiva Donji rakurs ili “žablja perspektiva” Razina kamere ili pogleda – uobičajen

­retoričke funkcije rakursa

Kadrovi prema stanju kamere Statični kadar – kamera se ne pomiče, 

učvrščena je o tlo   ­ trčanje – statični kadar pokazuje realnu 

brzinu Panorama ili švenk – kamera pričvršćena za 

tlo (stativ) – najčešće se koristi za opis prostora,vremenski naglašava sadašnjost

Vožnja – kamera učvršćena za neko vozilo

Kadrovi prema pripovijedaču Objektivni kadar – svi oni kadrovi koji 

prikazuju svijet kakav bi ga i gledatelj vidio da je prisustvovao snimanju

Subjektivni – razlika nastaje u montaži  ­ sadržaj što ga vidi naznačeni netko od promatrača iz samog filma

Autorov kadar – režiserov kadar­ zapažaju se izrazitije preobrazbe svijeta – najbliži planovi, izrazite rakursne snimke – kadar komentara

KOMPOZICIJA KADRA prostor između tjemena glave i okvira slike u 

krupnim planovima ne smije biti premalen ili prevelik

Osoba koja se snima ne smije biti posve u središtu okvira, nego lijevo ili desno od sredine

Pazite na pozadinu: da ne izgleda kao da neki zid siječe okvir po sredini ii po duljin ili da iz glave raste cvijeće

KOMPOZICIJA KADRA Horizontalna  Vertikalna Dijagonalna  Geometrijski lik (raspored tijela kojim se 

tvori neki geometrijski lik, npr. “trokut”)

OKVIR  Sve što se nalazi izvan okvira djeluje 

kao IZABRANO

MIZANSCENA Raspored osoba u kadru, njihovi međusobni 

prostorni odnosi, prostorni odnos prema scenografskim elementima

Specifičnosti filmske mizanscene otkrivaju se u činiocima filmski registriranog snimanog prostora

Filmska mizanscena dobiva specifičnu važnost izborom plana, rakursa i kuta snimanja, uporabom različitih objektiva

Objekti u filmu kreću se u različitim smjerovima, u dubinu, prema kameri, itd.

Orson Walles (dubinski kadar) http://www.youtube.com/watch?

v=6gbgep7wF9w

SEKVENCA Skup kadrova sjedinjen temom i 

postupkom. U igranom filmu, sekvenca je obično skup kadrova koji povezuje određena radnja koja je povezana mjestom i vremenom radnje

Neke karakteristike mogu i izostati

Montaža – eksperiment Kulešov http://www.youtube.com/watch?v=4gLBXikghE0 Proces montaže započinje nakon 

pregleda i procjene snimljenog materijala i odabira kadrova.

U montaži se spajaju vizualno i čujno, govoreno i pisano.

Montaža je ta koja konstruira tijek svakog djela, kreirajući sekvence i povezivajući te sekvence u neku smislenu strukturu.

MONTAŽNE SPONE REZ­ je najjednostavniji te se najviše 

koristi. Jednostavno kadar je istovremeno zamjenjen sa sljedećim.

 PRETAPANJE­( mix ili slabljenje)­uključuje da prikazani kadar postupno nestaje dok se dolazeći kadar postupno pojavljuje

ZATAMNJENJE I ODTAMNJENJE­postupno zatamnjenje

MONTAŽADoručak (Citizen Kane) http://www.youtube.com/watch?v=VTyOC8GF­qg

 

Cutting Edge http://www.youtube.com/watch?

v=508MHvMGWEg

TELEVIZIJA Znanja o filmskom jeziku NUŽNA za 

svakog televizijskog novinara

UVOD /KONTEKST – o čemu se radi (najava)

POZICIONIRANJE – gdje smo sada PROTAGONISTI –intervju, izjave MEDIJACIJA – mišljenje stručnjaka, 

reporterov komentar ZAPLET 

ELEMENTI TELEVIZIJSKOG IZVJEŠTAJA

KOJA JE TEMA? ŠTO NAS  ZANIMA? O ČEMU LJUDI GOVORE?

ISTRAŽIVANJE TEME ZA NOVINARSKI TEKST, PRILOG (pravila su ista za sve medije)

Nemojte predlagati temu koju niste prethodno istražili!

Tek kada istražite temu, možete predložiti i kut gledanja na problem, fenomen, glavnog junaka, itd.

Što smo saznali, što je zanimljivo, jesmo li provjerili jesu li sugovornici spremni dati izjavu (off the record ili pristaju i na snimanje pred kamerama), lokacija (lokacije) snimanja, hoće li se snimati u eksterijeru ili interijeru?

TV PRILOG – što treba znati?

FOKUS (npr. tema je NEZAPOSLENOST a fokus je uži – npr. nezaposleni studenti novinarstva koji mogu raditi samo dok imaju studentski ugovor

O ČEMU SE U NOVINARSKOM TEKSTU ILI PRILOGU RADI?

Kut gledanja (pristup) koji ste odabrali, o čemu se radi u novinarskom tekstu ili tv prilogu, na što ćete se fokusirati

Odrediti FOKUS!

    Kako mislite najbolje slikovno predočiti 

temu, koje sugovornike namjeravate intervjuirati, kome je namijenjen vas rad (javna ili komercijalna televizija – u tom slučaju program i vrijeme emitiranja, možda neka druga organizacija, tvrtka, javna ustanova, udruga).

Što sadrži prilog? Postoji li glavni lik? Koji su ključni akteri?

SREDSTVA Slika­kamera Sugovornici Off – tekst reportera Prirodni, izvorni zvuk –  koristi se i izraz IT iako se ne 

mora izričito odnositi na izvorni zvuk s lokacije (natural sound) 

IT (kratica od INTERNACIONALNI TON) U tehničkom smislu svaka snimka ima zvuk snimljen 

na dva kanala – u montaži na jednom kanalu ostaje originalni zvuk snimljen na lokaciji,  dok se na drugom kanalu naknadno snima “voice over” 

Kriteriji za TV prilog Je li priča “održiva”, zadovoljava li elemente 

vijesti, ima li informativnu vrijednost Je li dobra za TV? Ima li sliku? Ima li sugovornika? Logistika – možete li otići na teren i vratiti se 

na vrijeme? Ima li drugog materijala koji se može koristiti 

(arhiva)? Je li legalno snimljena? Najbolja slika na početak i kraj!

Nepristranost Izvještavanje bez strasti, utemeljeno na 

provjerenim činjenicama Glavni suprostavljeni stavovi moraju biti 

predstavljeni Izvjestitelj može izraziti profesionalnu 

novinarsku prosudbu, ali ne osobno mišljenje! Publika ne smije iz priloga prepoznati osobne 

stavove voditelja i izvjestitelja o kontroverzama javne politike

OBRNUTA PIRAMIDA NOVINSKA STRUKTURA (obrnuta 

piramida) – na samom početku ( u glavi priloga, tzv. LEAD) sažima se najvažnije (što je više moguće od 5W – tko , što, gdje, kada, gdje i zašto, a ponekad i dodatno – kako?) , slijedi tijelo vijesti u kojem se detaljnije objašnjavaju ostale pojedinosti događaja

PRIPOVJEDAČKA STRUKTURA (PIRAMIDA) Pripovjedačka struktura – priča počinje s konciznim 

uvodom, koji uključuje samo najvažniji aspekt priče, s naglaskom na samo jedno ili dva od “5W”. Potom slijedi tijelo vijesti u kojem se,neformalnim stilom, predstavljaju ostali aspekti događaja.

Priča se gradi oko uvoda, a najvažnija informacija dolazi na početak

Razlika je što su rečenice kraće i sadrže manje činjenica

Moguće je, nakon najave u kojoj se daje najnoviji razvoj događaja i najnovija informacija, događaj u prilogu prezentirati i kronološkim redom

GLAVA I TIJELO PRILOGA Glava – početak priloga – u televizijskoj 

reportaži može biti upečatljiva rečenica koju prati dobra slika

Novinski lead kao npr. “Policija u Huntingtonu uhitila je 50 prosvjednika koji su zaustavili rad termoelektrane”

NAJAVA (LEAD IN, CUE IN) Reporter obično piše najavu za voditelja Najava treba biti uvod u priču, pa obično sadrži 

uvodnu informaciju koja se onda u prilogu detaljno obrađike

Važno je da reporterski tekst funkcionira kao nastavak najave, a ne odvojeno tijelo za sebe

Pogreška kada reporter počne prilog ponavljajući ono što je navedeno u najavi

Kada se piše tekst, nakon najave, treba napisati naziv priloga, ime reportera, duljinu priloga, te ostale potrebne informacije (imena snimatelja i montažera)

OFF/TEKST (VOICE OVER) DA je tekst u skladu sa slikom NE opisujte sliku! Nećete u offu reći: hrvatski vojnici izlaze iz 

zrakoplova, svečano se postrojavaju na prijavak ministru obrane..” jer je to očito

Ne opisujte ono što gledatelj vidi! Ali zato svojim tekstom dajte smisao cijelom događaju

Gledatelj iz navedenog prizora ne zna gdje su vojnici , odakle su došli i kamo idu i sl.

Dobar off bi bio: Specijalna postrojba Hrvaske vojske vratila se sa zadatka u Afganistanu,….

KAKO USKLADITI TEKST SA SLIKOM? Napravite listu kadrova (Shot List) te uz svaki zapišite 

ključnu poruku tog dijela priče Zabilježite Time Code i trajanje svakog kadra Provjerite detaljno jeste li izostavili neku važnu 

informaciju, pokšavate li kazati previše preko jednog kadra, jeste li za kraj ostavili nešto efektno, kako ne bi završili ispraznom frazom poput “vrijeme će pokazati”

Zabilježite precizno tonove (izjave) koje imate u prilogu – najbolje zapisati cijeli sadržaj tona kako biste bili sigurni da je posve usklađeno (da ne ponavljate ono što se navodi u tonu i sl.)

KAKO ? SLIKA i TON medij za OKO I UHO UHO ima manje strpljenja nego oko – nema 

strpljenja za duge priče informacija je u slici kao i u riječima TV reportaža može biti bez teksta (samo 

izvorni, prirodni ton – IT TON) pišemo sa sviješću da će gledatelj ono što 

kažemo ćuti samo jednom

PISANJE ZA TELEVIZIJU : UPUTE:RAZGOVORNI JEZIK – ALI TO NIJE ISTO 

KAO PISATI KAKO GOVORIŠNE ČITAJU TE, NEGO SLUŠAJUDOK PIŠEŠ, UPITAJ SE BI LI TO REKAO NA 

TAJ NAČINKORISTI JEDNOSTAVNE, KRATKE 

REČENICEJEDNA MISAO – JEDNA REČENICA!IZBJEGAVAJ KLIŠE I RIJEČI KOJE SE 

PREČESTO UPOTREBLJAVAJU

GOVORI U AKTIVU (subjekt – predikat – objekt)

IZBJEGAVAJ ZAVISNE REČENICE TIJELO PRIČE MORA ISPUNITI 

OBEĆANJE IZ NAJAVE PITAJ SE ZAŠTO SE TO NEKOG TIČE AKO NE RAZUMIJEŠ O ČEMU SE 

RADI, NEMOJ OČEKIVATI DA ITKO RAZUMIJE

OPREZNO S BROJEVIMA –ZAOKRUŽITI!!

TKO JE NAŠA PUBLIKA (znati kome moramo nešto reći, pomaže da znamo što moramo reći) – VIJEST MORAJU RAZUMJETI SVI, A NE SAMO ONI KOJIH SE TO TIČE

OBRAĆANJE POJEDINCU 1:1 Televizijski novinar istodobno se obraća 

pojedincu, malom broju ljudi koji imaju nešto zajedničko i velikom broju ljudi koji imaju vrlo malo zajedničkog

Televizija je sredstvo masovnog priopćavanja, ali ne piše se i ne govori za mnoštvo od nekoliko stotina tisuća ljudi, nego za golem broj pojedinaca i obitelji

Na gledatelje se ne gleda kao na bezlično mnoštvo

Televizija – sprega između dvaju osoba To ne znači da jedna drži drugoj lekciju i 

poučava Televizija ne podnosi fraze i govore Osoba pred kamerom ne može sebi 

priuštiti lančano  izlaganje opširnih misli NE: Večeras gledatelji mogu vidjeti.. DA: Večeras možete vidjeti….

ZAŠTO DRUGAČIJE? Radio sada objavljuje da negdje nešto 

gori, televizija večeras pokazuje slike, a novine sutradan ujutro moraju ići iza scene da izvijeste kako je vatra izbila, iznijeti sve pojednosti o šteti, itd.

Televizijski novinar  broj činjenica i pojedinosti u svom tekstu drži na pukom minimumu ­

RAZGOVORNI STIL Dok novinar pisane riječi može sastaviti 

tekst od 3 kartice ili 1000 riječi, televizijski kolega vijest mora obraditi u 30 sekundi,ili ukoliko se odluči da treba biti poseban prilog – 90 sekundi ili dvije minute, 300 riječi

OZNAČAVANJE IZVORA INFORMACIJA ­ ATRIBUCIJA­ izvori se navode rjeđe nego u tisku, jer 

nije uvijek nužno navesti izvor­ U tisku se obično navede stajalište, a 

onda izvor – na televiziji je obrnuto (prvo izvor, onda što je rekao)

­ “Meterološki zavod objavio da će rujan obilježiti tropske vrućine

ATRIBUCIJA NIJE NEIZBJEŽNA Informacija je javno dobro Informacija je javnosti poznata Može se dobiti iz više izvora Novinar je svjedok Ne navodi na pretpostavke Ne sadržava nikakva mišljenja Nije sporna

Navodeći izvor novinar skida sa sebe odgovornost u pogledu istinitosti informacije i ispravnosti iznesena stanovišta, a ostaje odan načelima točnosti i nepristranosti

Atribucija se umeće što bliže prenesenoj informaciji

CITIRANJE IZVORA Ne počinjemo citatom. Pocetak tudjim 

rijecima stvara zabunu, jer gledaocu nije jasno tko govori, čije je to mišljenje

upravni govor izbjegavati ili koristiti štedljivo , samo kad su rečenice efektne

izbjegavati u rečenici “citiram…”, “kraj citata”

KAKO CITIRATI? Je li gledatelju jasno tko je to rekao? Zna li odmah, od prve riječi, čija je to 

izjava? Odnos prema citatu i način njegove 

prerade izravno su povezani s novinarevom vjerodostojnosti, kao i onom njegove redakcije

IMENA, DOB, TITULE Kao što se atribucije upotrebljavaju  na radiju 

i televiziji, tako je isto s imenima, dobi i funkcijama. 

ime se u rečenici spominje kasnije, tako da ima manje mogućnosti da se krivo razumije

funkcija i dob obično se izgovara prije imena, tako da priča zvuči prirodnije i konverzacijski

imena, dob i funkcije se mogu uvesti kasnije

Zapamtite da pišete za uho! Zamislite koliko je besmislena ova priča kad 

bi je čuli: Marko Marković, glasnogovornik ureda premijera Račana , objavio je danas da  Pero Perić, 45, šef  Kirurškog odjela bolnice Rebro, preuzima mjesto na kojem je bila  Zlatu Zlatić, 65, šefica Očnog odjela bolnice Rebro i time postaje glavni koordinator Vladine kampanje protiv pušenja.

Manje pridjeva!

U novinskom tekstu pridjevi imaju funkciju stvaranja bogatijeg, plastičnijeg, ljepšeg opisa. Na televiziji tu funkciju ima slika. 

Na pridjevima inzistiramo samo kad su u funkciji informacije, a ne lijepog pisanja.   

JOŠ JEDNOM Tekst pišite prema slikama koje imate, ne opisujte 

sliku, nego dodajte nova značenja onome što se vidi na slici

Početak OFF­a .­ treba biti 2 do 3 sekunde nakon prvog kadra, kako bi se smanjio rizik da se riječi izgube ako dođe do tehničke greške pri emitiranju

Početna rečenica često je najteža, ostavite je za poslije ako vam zadaje probleme

Koristite jasan, govorni jezik i kratke rečenice Ne trpajte previše činjenica, samo glavne! Neka bude 

kratko i jasno!

I JOŠ……. Ne pišete za stručnjake i ljudi čuju samo jednom! Oko 15 sekundi do prvog tona (iznimno prilog počinje 

tonom, ali samo ako je izuzetno upečatljiv) Tonovi/izjave – idealno od 8 do 15 sekundi Brojeve, datume i oznake pišite riječimaNpr. Hrvatsku je u prošloj godini posjetilo osam milijuna 

870 tisuća turista, što je porat od 7 posto u odnosu na dvije tisuće drugu godinu. 

NE: Hrvatsku je 2003. goidne posjetilo 8,87% milijuna turista , što je porast 7% u odnosu na 2002.

RAZLIKE: TV – Radio ­ TisakViše slike – manje riječi (pokretne slike uvijek 

bolje)Televizija složenija, pa stoga nekad i sporija od 

radijaTeže je nagovoriti ljude da pričaju u kameruPozadina priče je često u drugom dijelu pirčeUključite pokret – ne želite statične slike