10. Budžet Eu

  • Upload
    zokabl

  • View
    22

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

UVOD

10. BUDET EVROPSKE UNIJE10.1. Osnove i specifinosti U komparaciji sa budetima drugih drava ili integracija, EU ima mnogo specifinosti, ne samo u odnosu na osnovno funkcionisanje, ve i nain prikupljanja i njegovu krajnju upotrebu. Kako EU nije jedinstvena drava, budet i nije koncipiran na klasinim budetskim principima koji se primjenjuju u unitarnim dravama. Budet ne odgovara ni formi koja se implementira u meunarodnim organizacijama.

Finansiranje potreba EU je usko vezano za specifinu dravnu strukturu Zajednice i njenu kompleksnu organizaciju. Zajedniko finansiranje je uvijek bila kljuna komponenta evropske kohezije. Od nastanka Zajednice, njeno finansiranje je izazov i predmet stalnih naunih istraivanja. ak i vie od toga, ono je postalo najaktuelnija politika i javna tema. U poetku, EZ, EEZ i EUROATOM se finansiraju doprinosima drava osnivaa (kao i druge vienacionalne regionalne integracije). Treba podsjetiti da je uobiajeno da rane razvojne faze asocijacija finansiraju osnivai, a kasnije se, u zavisnosti od dinamike i intenziteta integracija prelazi na klasine fiskalne instrumente. Taj vid finansiranja prihvatili su osnivai Unije, jer je u poetku samo EZU finansirana vlastitim sredstvima, prikupljenim dabinama na proizvedene koliine uglja. Istina, to su bili skromni prihodi, posebno sa dananje distance, ali ipak, to je jedini izvor sredstava koji nije prikupljan direktno od drava osnivaa.

Generalno, odnosi izmeu centralnih organa EU i institucija zemalja lanica su po mnogo emu specifini. Na njih dodatno utie stalno pristupanje novih lanica, to uslonjava postojee, ve komplikovane odnose. Ipak, moe se konstatovati da su meudravne relacije utemeljene na principima pripisivanja, prenoenja nadlenosti i subsidijarnosti, ali i uvaavanja principa proporcionalnosti. Principi su izvedeni iz sutine komunitarnih odnosa i utemeljeni na primarnoj ideji evropskih integracija. Oni se snano reflektuju na kohezionu i multifunkcionalnu ulogu evropskog budeta, njegovu unutranju strukturu i eksterno djelovanje. Kada je rije o naelima budeta EU, vano je naglasiti da se ona kreu u granicama optih budetskih naela, uz dodatak specifinosti nametnutih oblikom organizovanja Zajednice. Opta budetska naela izvedena iz nacionalnih su naela jedinstva, ravnotee, tanosti, univerzalnosti, vremenske jednakosti (naelo izrade budeta EU na godinjem nivou), te naelo ravnotee, specifikacije i jedinstvenosti (jedinstvena valuta i raun), zatim naelo transparentnosti itd.Od 1985. god. rashodi EZ se uglavnom finansiraju vlastitim prihodima. Oni se najvie finansiraju porezima na dodatu vrijednost i prihodima po osnovu ostvarenog GDP, to zajedno ini oko tri etvrtine ukupnih izvora prihoda. Ovo znai da se finansiranje Unije zasniva na sredstvima prikupljenim iskljuivo od njenih lanica. Za sada je teko procijeniti da li e aktuelna finansijska kriza ili drugi globalni razlozi promijeniti ove okolnosti. No, evidentno je da ovaj vid finansiranja ima i slabosti jer nedovoljno pospjeuje privredni razvoj, posebno u kontekstu ostvarivanja globalnih ambicija EU. Ve je Pariski ugovor o EZU uspostavio administrativni i operativni budet za nesmetano funkcionisanje ove asocijacije. Ugovorom iz Rima EUROATOM formira dva budeta i to: administrativni budet i budet za trokove istraivanja i investicije. Dakle, rije je o odvojenim budetima za finansiranje pojedinih oblasti Zajednice. Meutim, Ugovor o EEZ predvia jedinstven budet. Tokom 1965. god. budeti EZU i EUROATOM se spajaju u jedinstveni budet EEZ. Kasnije, 1970. god. Ugovorom iz Luksemburga u opti budet EEZ je ukljuen i budet za trokove istraivanja i investiranje EUROATOM. Na osnovu Luksemburkog ugovora, 1970. god. implementira se sistem prikupljanja vlastitih prihoda, koji je primjenjiv od 1971. god. Sistem ine carine, dabine na poljoprivredne proizvode (uglavnom carine i prelevmani), te dio poreza na dodatu vrijednost. Na prvi pogled se uoava da su carine i prelevmani klasini prihodi Zajednice (rezultat zajednike poljoprivredne politike), dok se PDV prikuplja u njenim lanicama.

Pravni osnov prikupljanja prihoda EU odreen je lanom 2. Odluke Savjeta Evrope o sistemu vlastitih prihoda od 29. 9. 2000. god. (2000/597/EC, EUROATOM). Prema ovom aktu budetske prihode Unije ine: vlastiti prihodi (koji se odnose na carine i prelevmane dabine na poljoprivredne proizvode), prihodi od poreza na dodatnu vrijednost i prihodi koji se obraunavaju prema ostvarenju GDP zemalja lanica. U odnosu na reforme provedene sedamdesetih godina dvadesetog vijeka aktuelni koncept prikupljanja je "bogatiji" za sredstva determinisana ekonomskom snagom pojedinih zemalja, a koja zavise od veliine njihovog GDP. Bez obzira to budet EU jo uvijek ne obuhvata veinu kvalitetnih izvora, promjene su ipak znak znaajnog progresa u jo uvijek veoma heterogenoj dravnoj zajednici. I druge administrativne strukture pune budet Unije tzv. ostalim prihodima, kao to su kazne, administrativne takse, prihodi od "zateznih" i redovnih kamata, doprinosi i porezi na dohodak evropske administracije i dr. Ipak, treba konstatovati da je rije o skromnim sredstvima u odnosu na druge izvore finansiranja evropskog budeta. Uglavnom, u krugovima zagovornija jaanja evropskih integracija postoji ocjena da je prikupljanje budetskih prihoda EU komplikovano i neefikasno. Slijedee, prikupljanje prihoda u zemljama lanicama snano diversifikuje budetsku politiku, zatvarajui je u duem periodu u okvire zemalja lanica, a nerijetko je ini i netransparentnom.10.2. Makroekonomski aspekti budeta EUBudet je najvaniji konstituent savremenih drutveno-ekonomskih sistema. Njime se, pored monetarne politike, utie na stanje nacionalne ekonomije i optedrutveni razvoj. Moderne drave budetima vre ogromne preraspodjele ukupnog outputa, pa ne iznenauje to makroekonomija ove prihode i rashode svrstava u respektabilne makroekonomske veliine. Veina razvijenih trinih privreda budetskom politikom preraspodeljuje izmeu 30 i 50% outputa. Javni rashodi (kao % od ostvarenog GDP) u 2003. god. za najznaajnije lanice EU25 su iznosili: Njemaka i Italija 49%, Velika Britanija 44%, Francuska 55%, a vedsku ak 58%.

Moderna drava koristi budet kao jednu od najvanijih makroekonomskih poluga u kreiranju mjera ekonomske politike i usmjeravanju ekonomskog i socijalnog razvoja, i razvoja ostalih drutvenih djelatnosti: zdravstva, obrazovanja, istraivanja i razvoja isl. Tako drava stie atribut nezaobilaznog ekonomskog aktera trine privrede (Burda i Viplo smatraju da EU i vlade njenih lanica oporezuju i troe oko polovine GDP, dok se za preraspodjelu dohotka troi treina GDP). Iako se uloga nezaobilaznog makroekonomskog faktora ostvaruje razliitim spektrom mjera i postupaka, moraju se apostrofirati one dravne funkcije koje sublimiraju uticaje na monetarnu i budetsku, odnosno fiskalnu sferu. Primarni uticaj realizuju nacionalne centralne banke kontrolom deviznog kursa, uvanjem cjenovne stabilnosti (dranjem inflacije u planiranim okvirima), kontrolom primarnog tekueg rauna i kontrolom cjelokupne monetarne sfere ukljuujui i kontrole kamata. Drugi uticaj se svodi na ulogu drave u preraspodjeli ukupnog outputa i usmjeravanju ukupnih drutvenih potencijala. Tako drava postaje proizvoa roba i usluga, koje uglavnom slue za kolektivnu potronju. To znai da se budetska politka moe usko vezati za politku upravljanja tranjom. Odnosno, vea budetska izdvajanja (uz optimalno ponaanje dravnih institucija) utiu na rast agregatne tranje i suprotno, slabija uloga drave u realokaciji outputa govori o antikejnzijanskom rjeavanju ekonomskih problema. Pri tome je neophodno ukazati na kontroverzu u realizaciji ciljeva preraspodjele koja se odnosi na dilemu: jednakost ili efikasnost. Jer, uobiajeno je da preraspodjela dohotka od strane drave destimulie trine aktere za produktivniju proizvodnju, jer subvencionirani subjekti u tom ambijentu nisu dovoljno motivisani za efikasno ekonomsko ponaanje. Na slijedeem grafikonu (10.1.) vide se efekti oporezivanja u uslovima ravnotee ponude i tranje. U koliko doe do poveanja poreza, privreda iz take ravnotee E ide u pravcu take D. To je prouzrokovano veim cijenama pa se zbog pada kupovne moi ponuda iz take S pomjera u taku S'. Naravno ovdje ne analiziramo efekte koji se postiu implementacijom budetske politike.Grafikon 10.1.: Efekti oporezivanja

Redistribucijom sredstava iz budeta EU najvie se izdvaja za subvencije evropske poljoprivrede, kohezionu i strukturne politike, koje u genezi imaju cilj smanjivanje postojeih nejednakosti (to po definiciji) ugroava efikasnost uloenih sredstava najprofitabilnijih djelatnosti. Upravo u tome kritiari ovog budetskog okvira nalaze argumente za njegovo osporavanje. Kad se tome dodaju izdvajanja za proirenja koje koriste kandidati u predpristupnim fazama, tada je slika o makroekonomskoj ulozi evropskog budeta kompletna. Meutim, treba naglasiti da se najvei dio outputa lanica EU ipak preraspodjeljuje na nacionalnom nivou. Postoje znaajne razlike meu zemljama (npr. razlike izmeu Velike Britanije i vedske) u visini transfera usmjerenih u ekonomsku i socijalnu sferu ili druge dravne izdatke. Sve ovo utie na razlike u primarnom budetskom saldu po zemljama lanicama EU.Politika prijema novih lanica je utemeljena na prilagoavanje nacionalnih ekonomija kriterijumima konvergencije. Ovaj uslov se odnosi i na zemlje lanice. Konvergencija posebno apostrofira obavezu potivanja strogih limita budetskog deficita. Kada se tome doda injenica da je uee budeta EU u ukupnom GDP svih njenih lanica skromno, to znai da se na nivou Zajednice ne mogu provoditi aktivnosti kratkorone stabilizacije koja je uobiajena za moderne trine privrede. U tim privredama se toleriu vie vrijednosti budetskog deficita koji se moe finansirati zaduivanjem i rastom javnog duga. Uglavnom, makroekonomska teorija poznaje princip izravnavanja javnih prihoda i rashoda i njihovo djelovanje na kratkorone cikline fluktuacije. Ako npr. doe do pada outputa, to moe uticati na pad plata i dovesti do pada agregatne tranje. U tom sluaju, neophodno je izvriti korekciju potronje u cilju vraanja putanje tranje na prvobitni poloaj. Ako nema mogunosti zaduivanja stanovnitva, onda e drava zaustaviti pad agregatne tranje poveanjem rashoda ili smanjivanjem poreza. Obe mjere djeluju na rast agregatne tranje i vraanje krivulje AD' u raniji ravnoteni poloaj AD (na grafikonu 10.2.). Dakle, rije je o zaduenju drave u cilju odravanja nivoa agregatne tranje. Ovo je postupak politike kratkorone stabilizacije. Suprotno ovoj situaciji, ekspanzijom agregatne tranje raste inflacije, ali se stvara budetski suficit koji se, ukoliko privreda funkcionie u ciklusima stalnih poremeaja, moe koristiti za vraanje dugova koje je drava napravila ranije. U tom sluaju kriva agregatne tranje e se pomjeriti prema desno gore u stanje AD." Budetski suficit se koristiti i za druge makroekonomske operacije.

Grafikon 10.2.: Politika stabilizacije budetom

Dakle, ukoliko doe do endogenog rasta tranje, privreda tei iz stanja u A u taku B. Ukoliko se ne primjenjuju nikakve mjere stabilizacije, stanje privrede e se premjestiti u taku C. Budetska i fiskalna politike koriguju ove tendencije vraajui privredu prema taci A. Ove mjere mogu ak i u poetnoj fazi kretanja iz take A u B zaustaviti kretanje AD krive. Dakle, budet je (preko deficita, suficita, zaduivanja ili provoenja aktivnih mjera fiskalne politike) nezaobilazan makroekonomski instrument, posebno u kreiranju i kontroli kretanja agregatne tranje. Ovaj teorijski aspekt se mora uvaiti i na zajednikom evropskom tritu, uprvo zbog makroekonomskih konsekvenci na zajednikom tritu i u privredama zemalja lanica, to ovom teorijskom pristupu daje posebnu dimenziju. Nesporno je da faze uzleta prate suficiti budetskih sredstava, dok su za periode recesija obino vezani budetski deficiti (do njih moe doi i u fazi uzleta zbog vee participacije drave u privrednom razvoju, npr. poslije ratova). Zato se primjenjuje mehanizam automatizma u upravljanju budetom korienjem tzv. automatskih stabilizatora.

Kao i drugi agregati ili pokazatelji, budet ima svojstvo endogenosti. Sutinski, ono podrzumijeva da nema jednostrane, vrste ili relaksirane fiskalne politike. Upravo su endogeni odgovori na promjene trine situacije izazov za svaku vladu. Naravno, neophodno je napraviti distinkciju izmeu endogenih i egzogenih faktora. U tom kontekstu ovaj makroekonomski problem je prikazan na slijedeem grafikonu:

Grafikon 10.3.: Endogene i egzogene budetske komponente

Linija BU koja ima pozitivan nagib u desnu stranu grafikona predstavlja budet koji je usvojen od strane parlamentarnih struktura odreene zemlje. Poloaj linije BU ukazuje na manje ekspanzivnu politiku, dok se linijom BU' predstavlja stanje u kome je potronja vea ili su porezi manji (ili postoji sinergija ovih faktora). Kao rezultat ovih tendencija javlja se budetski manjak (za dati nivo outputa). Dakle, linija BU je instrumentarij budetske regulacije na mogue fluktuacije outputa pri zadatoj fiskalnoj politici. Kako je ve reeno, BU' predstavlja sluaj ekspanzivnije fiskalne politike. Ravnoteni budet se utvruje tako to se pretpostavi da je jaz u outputu nula. On se u ovom sluaju nalazi u taci A (za BU) i u taci B (za BU'). Kada je rije o evropskom ekonomskom prostoru, bilo da se radi o EU27 ili EA, moe se konstatovati da je ovaj teorijski pristup primjenjiv, ne samo u realizaciji budeta, ve i u fazi njegove kreacije i usvajanja. Kada je npr. rije o SAD, negativni efekti postojee finansijske krize se pomjeraju u budunost stvaranjem buduih budetskih deficita. To podgrijava sadanju potronju i vraa krivu agregatne tranje na eljeni nivo. Sline tendencije su i u ekonomijama evropskih drava, jer se kriza poetkom 2009. god. snano prenosi i na njihove prostore. Dakle, trine fluktuacije trae jasne budetske odgovore. To e se odraziti na kriterijume konvergencije u vezi stabilnosti budeta. Ve sada je jasno da neke lanice nee moi odravati postojee limite (tanije, probijae ih), dok e problemi zemalja koje se nalaze u fazi pridruivanja i pristupanja biti jo izraeniji. Simplificirana analiza budeta polazi od njegovog uea u GDP. Taj procenat se u razvijenim zemljama kree oko 40% (zemlje OECD 38%, Japan priblino 44% itd.). U zemljama ija je dravna politika afirmie socijalnu komponentu, uee budeta u GNP je vee od 50% (npr. vedska ima uee od gotovo 60%).Budet EU ima uravnoteene prihode i rashode. To je posljedica dejstva kriterijuma konvergencije, krucijalne pretpostavke ulaska novih zemalja u zajednicu evropskih drava, ali i obaveza koje se moraju pridravati i same lanice. No, njihovi budeti esto nisu u ravnotei to dodatno produbljuje druge deficite. U nekim zemljama se u odreenim okolnostima stvaraju i budetski suficiti.

Ipak, za razliku od drugih razvijenih ekonomija budet Unije jo uvijek nema snagu makroekonomskog resursa koji bi mogao kreirati promjene cjelokupnog ekonomskog sistema, posebno u stimulisanju investicija i rasta, dugoronoj stabilnosti itd. Ipak, budet u sadejstvu sa drugim zajednikim politikama ima odreeni kapacitet kojim se djeluje na makroekonomsku stabilnost zajednikog trita ili podruja evrozone. Zato se sinergiki efekti ovih mjera ne mogu zanemariti na unutranjem ni svjetskom planu. Kao primjer moe posluiti interakcija djelovanja CAP i budeta EU. Oni mogu prouzrokovati snane makroekonomske efekte na irem meunarodnom planu, to potvruje hipotezu o postojanju makroekonomskog uticaja budeta Zajednice. O efektima na nelanice EU, posebno evropske zemlje, komentar je suvian, jer su sve one ekonomski epicentralno vezane za stanje zajednikog evropskog trita.

10.3. Budet EU: osnovni pokazatelji Prihodi i rashodi budeta su instrumenti savladavanja mnogih problema ekonomskog i drutvenog razvoja EU. Ipak, oni jo nisu dovoljni za ozbiljnije makroekonomske intervencije (izuzev CAP koja koristi najvei dio evropskog budeta). Ali, treba imati na umu da se iz budeta EU ne finansiraju neke druge potrebe (npr. vojne) koje u suverenim dravama participiraju u budetskim sredstvima. U budetu EU su najnii trokovi komunitarne administracije, jer im je glavna funkcija preraspodjela sredstava kojima se finansiraju zajednike politike. Tako se iz budeta vri povrat ostvarenih prihoda od oko 95% prikupljenih sredstava, koje se kroz komunitarne politike vraaju lanicama, a oko 5% budeta zadrava za finansiranja administrativnog aparata. Procedura usvajanja budeta u EU je slina kao i u svim demokratskim zemljama. Budet se predlae jednom godinje. Poslije parlamentarnih rasprava i glasanja o amandmanima dolazi do usvajanja pojedinanih budetskih stavki. Ta situacija postoji i u EU. Institucije Zajednice, prije svega Komisija, Evropski parlament i Evropski savjet provode redovne procedure usvajanja izvetaja o realizovanom budetu za prethodnu i usvajaju budet za nastupajuu godinu. Pravni osnov ovih procedura je obuhvaen lanom 272. Ugovora iz Rima. Njime sve procedure usvajanja budeta za narednu godinu poinju ve 1. jula tekue godine, kako bi se mogao usvojiti do 31. decembra tekue godine, ali su i one dodatno proirene, tako da od 1977. god. pripremni poslovi na usvajanju budeta poinju ranije.Inae, budetski rashodi EU se klasifikuju u dvije kategorije (obavezni i neobavezni rashodi). Ve na prvi pogled se uoava da obavezni budetski rashodi proistiu iz Ugovora o EZ i drugih obavezujuih dokumenata. Zatitu interesa budetskih korisnika koji raspolau pravom na korienje sredstva iz obaveznih budetskih rashoda obezbjeuje Savjet ministara. O ostalim, tj. neobaveznim rashodima brigu vodi Evropski Parlament. Radi vieg nivoa budetske discipline i sinhronizacije postupaka usvajanja budeta, evropske institucije (Komisija, Savjet i Parlament) se usaglaavaju o prioritetima u buduem periodu. Usaglaavanja se sublimiraju u srednjoronom finansijskom okviru rashoda (tzv. finansijska prognoza). Tako je npr. Evropski savjet 1999. god. usvojio odluku da se u periodu nove finansijske prognoze od 2000 do 2006. god. utvrde budetski limiti od 1,27% GDP EU.

Budet EU za 2008. god. Prema projekciji za 2008. god. budet EU je povean 2% u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 129,2 biliona evra. Struktura budeta je promenjena, pa sredstva za stimulisanje rasta i zaposlenosti uestvuju sa ak 44,2% ukupnog budeta, to se u ekonomskom smislu moe ocijeniti veoma povoljno. Struktura raspodjele budetskih sredstava EU je prikazana na slijedeoj tabeli:Tabela 10.4.: Struktura raspodjele budeta za 2008. godinu:Odrivi rast57,1

Direktna pomo i trokovi trita42,5

Ruralni razvoj13,8

EU kao globalni partner 6,9

Ljudska prava, sloboda, bezbjednost i Pravda 1,3

Ukupni administrativni trokovi 7,4

Izdaci za Bugarsku i Rumuniju 0,13

Izvor: http://europa.eu/Iz tabele 10.4. uoavaju se fundamentalni drutveno-ekonomski momenti i tendencije u ovoj razvojnoj fazi EU. Vidi se da je iz budeta za 2008. god. najvie sredstava (oko 44,2%) usmjereno sektoru odrivog razvoja. Isto tako, za potrebe ruralnog razvoja odlazi zavidnih 13,8% sredstava sa tendencijom da ih Zajednica zadri i u buduim planovima i programima. Dakle, EU daje veliki znaaj stimulisanju odrivog rasta i razvoja, realizujui jedan od fundamentalnih ciljeva, projektovan eljom da evropski privredni prostor u budunosti postane tehnoloki i odrivo najnapredniji u svijetu. To EU pretvara u najkvalitetnije i najpoeljnije mjesto za ivot. Konano, za promociju ljudskih prava, sloboda, bezbjednost i pravdu izdvojeno je oko 1% budeta, a za Bugarsku i Rumuniju oko 0,1% budetskih sredstava. Struktura budeta EU je veoma stabilna u duem vremenskom periodu. Na ovo utiu brojni faktori, od kojih je najvaniji kompleksnost njegovog usvajanja. Donoenje budeta podlijee sloenim procesima usaglaavanja. Kad je jednom dogovorena odreena struktura budeta, nju je teko radikalno mijenjati. Drugo, budetska struktura je prilagoena implementaciji zajednikih politika koje predstavljaju najjai komunitarni instrumentarij koji se ne mijenja u duim vremenskim periodima. U tabeli 10.5. su prikazani trokovi budeta EU za period 2007-2008. god.:

Tabela 10.5.: Trokovi budeta EU27 za period 2007-2008. god.OpisBudet 2008Budet 2007Promjene (%)

1. Odrivi razvoj50 324 204 62643 590 118 01215,45

2. Zatita I upravljanje prirodnim izvorima53 177 320 05354 210 425 736-1,91

3. Sloboda, zatita, sudstvo1 241 449 0061 270 114 751-2,26

4. EU kao globalni partner8 112 728 4007 352 746 73210,34

5. Administracija7 284 420 2356 977 764 0324,39

6. Naknada206 636 292444 646 152 53,53

UKUPNI TROKOVI EU27120 346 758 612113 845 815 4155,71

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/

Komparacije budeta Zajednice za 2007. i 2008. god. jasno ukazuju na kontinuitet fundamentalnih razvojnih ciljeva EU. To potvruje agregatna struktura budeta za 2007. god. (tabela 10.6.). Tabela 10.6.: Struktura raspodjele budeta za 2007. god. (u%)Odrivi rast54,4

EU kao globalni partner6,3

Ljudska prava, slobode, bezbjednost i Pravda1,2

Poljoprivreda i obezbjeenje kvaliteta43

Ruralni razvoj i zatita okoline13,9

Drugi trokovi ukljuujui administraciju7,6

Izvor: http://europa.eu/U tabeli 10.7. prikazani su rashodi budeta EU za period od 2006. do 2007. god. po osnovnoj strukturnoj podjeli. Iz nje se vidi da se najvei rashodi budeta EU odnose na Zajedniku poljoprivrednu politiku i odrivi razvoj, to najbolje govori o obimu i strukturi zajednikih politika u ovoj fazi razvoja Zajednice. Tabela 10.7.: Rashodi budeta EU za period 2006-2007. god. (u evrima)Red. br.NazivBudet 2007Budet 2006Indeks%

12345(3/4)6

1Odriv razvoj44 862 050 31935 865 973 075125,0838,84

2Zajednika poljopriv. Politka CAP54 718 545 73654 579 470 941100,2547,38

3Graanska prava, slobode, bezbjedn. i Pravda1 176 965 6521 162 155 453101,271,02

4Evropska unija kao globalni partner7 352 746 7328 093 291 45890,856,37

5Administracija6 942 264 0306 604 078 362105,126,01

6Kompenzacija444 646 1521 073 500 33241,420,38

UKUPNO115 497 218 621107 378 469 621107,56100

Izvor http://eur-lex.europa.eu/budget/

Iz prethodnih tabela se vidi da je u 2007. god. najvie budetskih sredstava (43%) bilo usmjereno na potrebe odrivog razvoja. Znaajna sredstva su usmjerena prema EFRD i drugim kohezionim fondovima. Uoava se da su skoro identina sredstva u odnosu na 2008. god. usmjerena za promociju odrivog razvoja, mira i bezbjednosti, zatitu ljudskih prava, sloboda, bezbjednosti i pravde. Za CAP je izdvojeno 43 mlrd. evra, a za programe ruralnog razvoja i zatitu ivotne sredine 13,9 mlrd. evra.

Prethodni podaci ukazuju da se za administraciju EU i tzv. druge trokove godinje izdvaja oko 7,5 mlrd. evra. S druge strane, budeti u 2007. i 2008. god. su gotovo ujednaeni jer su sve budetske stavke u obe godine poveane. Rije je o godinama koje se nalaze u istom srednjoronom finansijskom okviru (od 2007 do 2013. god.)Rashodi budeta EU za regionalnu pomo u 2007. god. iznose 44,9 mlrd. evra. Ova sredstva su participirala u budetu Zajednice sa 39%. Njihov rast od 25% u odnosu na prethodnu godinu govori o namjeri evrokreatora da snano podre regionalnu politiku, jednu od fundamentalnih zajednikih politika. Slijedee, budetska podrka Zajednikoj poljoprivrednoj politici, najstarijoj zajednikoj politici govori da uprkos stalnim intervencijama od strane WTO, Unija jo uvijek nema namjeru da izvri radikalnu redukciju sredstava podrke u ovoj oblasti. Sredstva CAP u budetu Unije iznose oko 55 mlrd. evra i u budetu participiraju sa visokih 47%. I na kraju, ostali rashodi participiraju sa 14%, to je u okvirima budeta prethodne godine.

Prikupljanje budetskih prihoda. Reeno je da se budetski prihodi EU prikupljaju iz nekoliko izvora i da je budetska politika EU razliita u odnosu na klasine pristupe rjeavanja budetske problematike. Carinski prihodi se prikupljaju prilikom uvoza roba iz drava nelanica. Obzirom na obavezu smanjivanja carinskih stopa, carinski prihodi se smanjuju. Redukcija ovih prihoda je usko vezana za procese irenja i uticaja WTO u svjetlu zakljuaka Urugvajske runde, Sporazuma iz Dohe i drugih akata. Poznati su stavovi WTO po pitanju sudbine preferencijalnih trgovinskih sporazuma, sniavanja carinskih stopa itd. tavie, EU je za WTO jedan od kljunih problema u uspostavljanju slobodne trgovine, a Unija, kao lider trinih privreda vri postepena prilagoavanja carinskih tarifa nanie, smanjujui tako svoje carinske prihode.

Slina situacija je sa prelevmanima na uvoz poljoprivrednih proizvoda. I oni su prema svojoj klasifikaciji veoma slini klasinim carinskim prihodima. Kao takvi, nalaze se pod kontinuiranim nadzorom WTO i trpe stalni pritisak za smanjenje. U sutini, radi se o budetskim prihodima na uvoz poljoprivrednih proizvoda na zajedniko trite EU. Prelevmani se ne obraunavaju i ne plaaju na carinsku osnovu, ve na koliinu ili broj komada poljoprivrednog proizvoda prema odrebama Zajednike poljoprivredne politike. Prihodi od prelevmana se usmjeravaju za razvoj poljoprivrednog sektora Zajednice i tako zaobilaze otre zahtijeve WTO.

U poslednje vrijeme ovaj budetski prihod se usmjerava i na oblasti koje se nalaze "oko poljoprivrede." Modernu epohu strukturne politike EU obiljeavaju ulaganja u kohezione i strukturne fondove, posebno u sektor ruralnog razvoja. Kada je rije o prelevmanima na eer i izoglukozu, oni imaju specifinu ulogu upravo u tome da usmjere proizvoae na fer raspodjelu u finansiranju proizvodnje i skladitenja.Znaajne prihode budetu EU donose sredstva prikupljena oporezivanjem dodatne vrijednosti. Njih obraunavaju lanice, obraunom prema jedinstvenoj poreskoj stopi u iznosu 1,4% na nacionalne osnovice poreza na dodatu vrijednost (ne smije prelaziti 55% nacionalnog budeta).

Prihodi na procenat od GDP drava lanica najvie participiraju u budetu EU. Ovaj izvor daje vie od 60% ukupnih budetskih sredstava i obaveza je svih lanica bez obzira na njihov status u Zajednici (stare ili novoprimljene lanice, razvijene ili manje razvijene drave i sl.). U mnogim sluajevima dolazi do povrata finansijskih sredstava preko konkretnih projekata koji se finansiraju u skladu sa zajednikim kohezionim i strukturnim politikama. Mnoge drave imaju beneficije od ovih komunitarnih politika, dok su najrazvijenije zemlje kao Njemaka i Velika Britanija tradicionalni budetski kontributori. U cilju rasta budetskih prihoda, Komisija u tekuem obraunskom periodu insistira na dodatnim sredstvima koja bi se prikupila do 2013. god. ali najvei kontributori Njemaka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Holandija i vedska pruaju otpor toj ideji. One su traile da budetski limiti ostanu nepromijenjeni. Vidljivo je da su neto-davaoci budetskih sredstava uglavnom stare lanice i osnivai na elu sa Njemakom i Velikom Britanijom. Sasvim je logino da se intervencije ovih zemalja u bilo kom pogledu, u tijelima Unije razmatraju sa posebnom panjom i eljom da se udovolji njihovim zahtijevima.

Ostali prihodi se odnose na sredstva novanih kazni ili vanrednih sredstava koja vode porijeklo od vika sredstava iz prethodnih godina.

Budetski prihodi EU za period od 2006. do 2008. god. su prezentirani u tabelama 10.8., 10.9. i 10.10. Tabela 10.8: Budetski prihodi za period 2006-2008. god. (u evrima)Budet 2008Budet 2007Izvrenje 2006

Poljoprivredne dabine utvrene u institucijama Evropskog komiteta u pogledu trgovine sa zemljama koje nisu lanice i imaju manje opte poljoprivredne politike (lan2.(1)(a) odluke 2000/597/EC, Euroatom)1 683 200 000 1 486 800 000 1 291 800 424

Porezi i ostale dabine obezbjeene od manje optih organizacija trgovine eerom (lan 2.(1)(a) odluke 2000/597/EC, Euroatom) 633 400 000 -37 700 000 151 609 698

Carinske i druge dadbine u vezi lana 2.(1)(b) odluke 2000/597/EC, Euroatom16 431 900 00015 083 800 00013 584 853 612

Lini izvori koji nastaju iz dodatnih poreza navedeno u lanu 2.(1)(c), odluka 2000/597/EC, Euroatom19 095 673 95318 517 228 95117 219 801 793

Lini izvori u ukupnom nacionalnom dohotku navedeno u lanu 2.(1)(d) i lanu 6. odluka 2000/597/EC, Euratom81 077 584 24771 153 076 38768 602 092 853

Budetske

Korekcije00 -6 000 366

UKUPNO118 921 758 200106 203 205 338 100 844 158 013

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/

Iz tabele se uoava da je ukupan budetski prihod od poljoprivrednih dabina vei od 2 milijarde evra. Sa ostalim carinskim i drugim dadbinama u vezi lana 2. (1)(b) odluke 2000/597/EC (Euroatom), ukupno prikupljeni godinji prihodi iznose blizu 20 milijardi evra. Ipak, najvei budetski prihodi EU dolaze iz linih izvora u ukupnom nacionalnom dohotku, to je navedeno u lanu 2.(1)(d) i lanu 6. odluke 2000/597/EC (Euratom). U periodu 2006-2008. god. ovi prihodi kontinuirano rastu.

Prihodi od potroaa i novanih kazni za period 2006-2008. god. su izuzetno niski (tabela 10.9.). Tabela 10.9.: Prihodi od potroaa i kazni za 2006-2008. god. (evrima) Budet 2008Budet 2007Izvrenje 2006

Udio potroaa23 000 00056 000 000112 874 960,24

Novane kazne100 000 000382 000 000803 394 803,97

UKUPNO 123 000 000438 000 000916 269 764,21

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/

Slijedea tabela pokazuje iznose prihoda od poreza, doprinosa i penzionih ema koji, iako apsolutno niski, biljee kontinuirani rast od 2006. do 2008. god. Tabela 10.10.: Prihodi od poreza i doprinosa od 2006. do 2008. god. (u evrima) Budet 2008Budet 2007Izvrenje 2006

Raznovrsni porezi i odbitak 577 986 149 541 546 258472 078 428

Doprinosi za penzione eme 438 986 057 397 908 509 377 345 631

Ostali doprinosi 11 943 418 10 877 889 8 760 699

UKUPNO 1 028 915 624 950 332 656 858 184 758

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/Prihodi se u peridu od 2006. do 2008. god. razlikuju po stavkama. Uoava se da neki od biljee veliki pad u odnosu na prethodni period, posebno u odnosu na prosjeno poveanje ukupnih budetskih prihoda. To potvruje enormno smanjenje oekivanih prihoda od novanih kazni. Slino je i sa ueem potroaa. Ova dva budetska prihoda se drastino smanjuju. S druge strane, budetski prihodi po osnovu poljoprivrednih dadbina, poreza, carina i linih izvora u nacionalnom dohotku i korekcije budetskih poremeaja u periodu od 2006. do 2008. god. rastu. Izuzetak su neki specifini carinski prihodi (lan 2.(1)(a) odluke 2000/597/EC od 2007. god.). Budetske korekcije se odnose samo na 2006. god. Jedan od najznaajnijih prihoda budeta EU je porez na dodatu vrijednost (VAT). On nema samo budetski, nego i dubok komunitarni karakter. Odricanje lanica od dijela poreza na dodatu vrijednost oznaava i odricanje od dijela vlastite suverenosti. Zato e evrooptimisti i dalje insistirati na poveanju uea ovog izvora u budetskim prihodima Zajednice.

U slijedeoj tabeli (10.11.) prikazane su veliine poreza na dodatu vrijednost, koji predstavlja znaajan prihod budeta za EU27. Tabela 10.11.: Iznos VAT po lanicama u 2007. god. Zemlje lanice1 % od limita VAT bazeMaksimalan VAT otplate (u%)Jednoobrazne cijene od VAT linih izvora (u %)VAT linih izvora za jednoobrazne cijene

123(4) = (1) (3)

Belgija1 440 965 0000,50,331124228477 138 423

Bugarska151 284 5000,50,33112422850 093 963

eka Republika609 696 5000,50,331124228201 885 283

Danska975 620 0000,50,331124228323 051 419

Njemaka10 407 889 0000,50,3311242283 446 304 209

Estonija82 769 0000,50,33112422827 406 821

Irska859 976 5000,50,331124228284 759 055

Grka1 087 960 0000,50,331124228360 249 915

panija5 411 203 0000,50,3311242281 791 780 415

Francuska9 383 695 0000,50,3311242283 107 168 761

Italija6 175 505 0000,50,3311242282 044 859 325

Kipar78 673 0000,50,33112422826 050 536

Letonija109 362 5000,50,33112422836 212 573

Litvanija132 605 0000,50,33112422843 908 728

Luksemburg161 921 0000,50,33112422853 615 966

Maarska404 912 0000,50,331124228134 076 173

Malta26 640 0000,50,3311242288 821 149

Holandija2 803 480 0000,50,331124228928 300 150

Austrija1 220 187 0000,50,331124228404 033 478

Poljska1 561 207 0000,50,331124228516 953 462

Portugal799 572 0000,50,331124228264 757 661

Rumunija552 422 0000,50,331124228182 920 308

Slovenija167 543 0000,50,33112422855 477 547

Slovaka250 865 0000,50,33112422883 067 479

Finska792 183 0000,50,331124228262 310 984

vedska1 490 119 0000,50,331124228493 414 503

UK10 530 959 0000,50,3311242283 487 055 667

UKUPNO EU2757 669 214 00019 095 673 953

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/Iz prethodne tabele se vidi koliki su iznos od poreza na dodatu vrijednost u toku 2007. god. u budet EU uplatile njene lanice. Oporezivanje potroaa preko VAT jo uvek nije veliko optereenje za evropskog potroaa, dok sa druge strane, ovaj izvor ima znaajno uee u budetu EU. Naravno, jedan od razloga je i relativno malo uee budeta Zajednice u GDP EU, odnosno stvorenom outputu svih lanica. Ovo jasno ukazuje da se jo uvijek ogroman dio budetskih sredstava koristi u samim zemljama lanicama, alokacijama sredstava koje determiniu nacionalne ekonomske politike. U cilju boljeg razumijevanja ovog problema neophodno je uspostaviti relaciju izmeu dijela prihoda ostvarenih od VAT i ostvarenog nacionalnog dohotka zemalja lanica:Tabela 10.12.: Odnos VAT i nacionalnog dohotka u 2007. god.Zemlje-lanice1% od limita VAT baze

(u 000 evra)1% od ukupnog nacionalnog prihoda

(u 000 evra)Limit cijena (u%)1% od ukupn. Nac. prihoda

(u 000 evra) uvean za limit. cijene1% od limita VAT baze

(000 evra)Zemlje lanice sa limitiranom VAT bazom

123456

Belgija1 440 965 3 420 171501 710 0861 440 965

Bugarska180 939302 56950151 285151 285Bugarska

eka Republika702 8671 219 39350609 697609 697eka Republika

Danska975 6202 392 833501 196 417975 620

Njemaka 10 407 889 24 720 1525012 360 07610 407 889

Estonija98 259 165 5385082 76982 769Estonija

Irska905 9371 719 95350859 977859 976Irska

Grka1 267 5632 175 920501 087 9601 087 960Grka

panija6 743 41710 822 406505 411 2035 411 203panija

Francuska9 383 69519 230 736509 615 3689 383 695

Italija6 175 50515 707 334507 853 6676 175 505

Kipar128 544157 3465078 67378 673Kipar

Letonija122 307218 72550109 361109 362Letonija

Litvanija132 605286 45650143 228132 605

Luksemburg175 313323 84250161 921161 921Luksemburg

Maarska404 912995 75950497 880404 912

Malta41 42353 2805026 64026 640Malta

Holandija2 803 4805 744 079502 872 0402 803 480

Austrija1 220 1872 736 781501 368 3911 220 187

Poljska1 593 2953 122 414501 561 2071 561 207Poljska

Portugalija978 9631 599 14450799 572799 572Portugalija

Rumunija552 4221 317 24050658 620552 422

Slovenija185 938335 08650167 543167 543Slovenija

Slovaka250 865563 97850281 989250 865

Finska792 1831 828 97850914 489792 183

vedska1 490 1193 456 262501 728 1311 490 119

V.Britanija10 530 95921 276 0975010 638 04910 530 959

UKUPNO EU2759 686 171125 892 47262 946 23657 669 214

Izvor: http://eur-lex.europa.eu/budget/Prethodna tabela pokazuje uee VAT u nacionalnom dohotku EU i zemalja lanica u 2007. god. Uoava se da su lanice sa limitiranim VAT bazama uglavnom slabije razvijene i manje lanice Unije, ili neke od novoprimljenih drava. Najvei kontributori VAT su Njemaka, Velika Britanija i Francuska. Zatim dolaze Italija, panija itd. Ovo su i najvei kontributori po osnovu 1% od ukupnog nacionalnog prihoda. 10.4. Perspektiva budeta EU do 2013. god.Najnovija kretanja na svjetskim finansijskim tritima trae odgovore na pitanje, da li je u periodu od 2007. do 2013. god. finansijsko-budetski okvir EU realno planiran? Tanije, da li su evroplaneri budetska sredstva Zajednice planirali tako da se, sa najmanjim posledicama po zajedniko evropsko trite mogu prevazii neplanirani globalni problemi (u koje se svrstava i kriza koja se krajem 2008. god. i poetkom 2009. god. u punom kapacitetu prenijela iz SAD u Evropu). U EU se od 1988. god. donosi budetski dokument za dui vremenski period, tzv. "Finansijska perspektiva." Njoj obino prethodi meuinstitucionalno usaglaavanje kljunih prihoda i rashoda. Ona "de facto"predstavlja planski dokument srednjoronih budetskih prioriteta za srednjoroni period. Potreba za dugoronim planiranjem proistie iz obaveza komunitarnih institucija za usklaivanjem dugoronih ciljeva i raspoloivih sredstava. Danas "Nova finansijska perspektiva" pokriva period od sedam godina i uslov obezbeenja sredstava neophodnih za provoenje zajednikih politika, rad komunitarnih institucija, unapreenje efikasnosti zajednikog trita itd. Efikasnom upotrebom (alokacijom) budetskih sredstava EU djeluje i na eksternom planu, ostvarujui istorijsku misiju globalne sile i amortizujui eksterne ekonomske udare, kao to je npr. aktuelna svjetska finansijska kriza. "Nova finansijska perspektiva" ili Agenada II je usvojena 2005. god. Sve dok nije usaglaen budet, izmeu zemalja lanica, bilo je mnogo neslaganja u mnogim oblastima funkcionisanja Zajednice. Kao i obino, sporovi su se najee vodili na relaciji primaoci-davaoci u emu je opet, najvee primjedbe imala Velika Britanija. Konano, ova vana drava EU je prihvatila umanjiti povlastice koje uiva u iznosu od 10,5 mlrd. evra. u periodu planiranih sedam budetskih godina. Njemaka je kao i obino posredovala izmeu Velike Britanije i Francuske. Tako je usvojena Finansijska perspektiva u iznosu 862 363 mlrd. evra, ili 1,045 % GDP EU.

Novi okvir je, prema rijeima evrokreatora, osigurao sredstva za implementaciju svih buduih izazova koji su planirani i sa kojima se EU mora suoiti. Teko je rei da li se 2005. god. mogao predvidjeti globalni finansijski problem koji je uslijedio samo poslije tri godine, odnosno na samom poetku realizacije ovog finansijskog okvira. Ali, on je sigurno predvidio i brojne druge izazove koji e stajati pred EU, posebno u strategiji irenja, smanjenju razlika u nivou razvoja u EU, te implementaciji drugih zajednikih politika. Dakle, uz ogradu da kreatori ovog dokumenta nisu mogli predvidjeti sve iznenadne okolnosti, "Finansijska perspektiva" od 2007. do 2013. god. predstavlja kvalitetan akt procjene prihoda i rashoda budeta EU, ukljuujui i klauzulu pregleda. Snagu budetskim dokumentima daju i sporazumi Komisije, Savjeta i Evropskog parlamenta o potrebi kontrole budetske discipline sredinom 2006. god. Oigledno je da, koliko god se radilo o apsolutno visokim iznosima budeta, ona je jo uvijek relativno nizak u odnosu na ostvarene outpute i realnu ekonomsku snagu lanica. Dakle, iako je budet jedan od kljunih makroekonomskih instrumenata svake drave, on u Zajednici nema uticaj kojim bi se moglo djelovati na strateku raspodjelu outputa ili ekonomije njenih lanica. Suprotno, budeti lanica iznose od 40-50% njihovog GDP i mogu sluiti kao makroekonomski instrumenti nacionalnih vlada. Oni se finansiraju gotovo u cjelosti (90%) iz tekuih prihoda (uglavnom poreski prihodi). Konano, budeti lanica nisu uvijek uravnoteeni, dok budet EU podrazumijeva striktno provoenje naela ravnotee. Ovo stvara svakodnevne probleme jer svaka nova, ali i stare lanice imaju obavezu potovanja kriterijuma konvergencije. Tako strogi fiskalni limiti djeluju na poveane fiskalne i monetarne napore, s jedne strane, izazivajui stalnu drutvenu napetost, s druge strane. Problemi su posebno izraeni danas, kada se nacionalne vlade i institucije Zajednice snano bore da prevladaju teke posledice ekonomske i socijalne, pa samim tim i politike krize, koja se javlja i na podruju ujedinjene Evrope. Jer, budeti EU i budeti njenih lanica se neminovno suoavaju sa novim ekonomskim izazovima, koji e traiti nova rjeenja, ne samo u fazi saniranja nastalih teta, nego i preventivno u poetnim fazama planiranja ekonomskih mjera i targetiranja makroekonomskih pokazatelja i agregata. Ovo se odnosi i na kreiranje "Finansijske perspective."

U budunosti e se posvetiti vea panja i uloiti politiki napori na sputavanju egoizma lanica EU koje iskazuju veliku sklonost prema beneficijama od zajednikih politika, dok su istovremeno vrlo rigorozne kod donoenja odluka o novim sredstvima za njihovo funkcionisanje. Potrebno je iskazati vei stepen harmonizacije propisa u novim oblastima i redukovati preobimnu regulativu u mnogim zajednikim sektorima (o emu su saglasni gotovo svi relevantni faktori u EU). Tako e se nove ekonomske krize lake prevazilaziti.

O problematici funkcionisanja EU u kontekstu finansiranja osnovnih funkcija vidjeti u: eni Jotanovi, Gordana, Meunarodni ekonomski odnosi, Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakultet Banja Luka, 2006. god.; Vukmirica Vujo, piri Nikola, Ekonomska i monetrana integracija Evrope, Banja Luka, 2005. god.; Jovanovi N. Miroslav, Evropska ekonomska integracija, CID, Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.

Neki autori ove odnose marginalizuju. Npr. po S. Stojanoviu "Princip pripisivanja nadlenosti podrazumijeva da EU nema Kompetenz-Kompetenz, nego su njene nadlenosti izvedene iz nadlenosti lanica i, uglavnom ograniene ekskluzivnosti,...,kao opte pravilo utemeljeno lanom 175. Ugovora o EZ, u kome su regulisana pitanja zatite ivotne sredine. Zajednike nadlenosti su rezidualne prirode, a tzv. nadlenosti koje slue kao podrka nadlenostima lanica se obavljaju u: industriji, specijalizacici, obrazovanju, zatiti zdravlja itd." (citat adaptiran iz Stojanovi, S., Budet EU-sopstveni prihodi i opti budetski principi, Beograd, Finanije 1-6/2006.)

Do ove odluke lanice su zadravale 10 % iznosa poljoprivrednih taksi, poreza na eer i carina. Novom odlukom se zadrava 25 %. Prihodi od PDV naplauje se na harmonizovanu osnovicu svih lanica.

lanice moraju transferisati naplaene vlastite prihode u budet Unije. Ukoliko to ne uine, Evropska komisija moe pokrenuti tubu kod Evropskog suda pravde, a na osnovu lana 228. Ugovora o osnivanju EZ.

European Union Committee (2005); Future Financing of the European Union (Authority of the House of Lords, London).

O ulozi drave u fiskalnoj sferi vidjeti u: Majkl Burda i arls Viplo, Makroekonomija: evropski udbenik, CLDS, Beograd, 2004. god., poglavlje o fiskalnoj politici, dugu i emisionoj dobiti, str. 364-384.

O ulozi drave u ekonomiji vidjeti u: Stiglitz Joseph, Ekonomija javnog sektora, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. god. Elaborirajui stanje SAD, Stiglitz omoguava i komparaciju sa drugim sistemima.

Michael Burda i Charles Wyplosz, Makroekonomija, CLDS, Beograd, str. 152-155.

Michael Burda i Charles Wyplosz, Makroekonomija, CLDS, Beograd, str. 365.

Michael Burda i Charles Wyplosz, Makroekonomija, CLDS, Beograd, str. 366.

Grafikon pokazuje da mjere fiskalne politike pomjeraju krivu agregatne tranje, pri emu dolazi do promjena u nivou cijena (odnosno inflacije). To posredno dokazuje da se mjerama fiskalne politike djeluje na inflaciju.

Na pozitivan nagib linije BU djeluju automatski stabilizatori jer determinisana poreska stopa i planirana javna potronja u uslovima djelovanja regulacije utiu na rast GDP, a posredno i poboljanje budetskog salda.

Svim ovim zemljama EU predstavlja najveeg spoljnotrgovinskog partnera. Drugo, neke zajednike politike imaju snano dejstvo na ekonomije ovih zemalja (npr. izvoz eera determinie CAP, saobraajne politke zavise od razvoja transevropskih mrea itd.).

Tako je npr. u 2004. god. administracija EU zapoljavala 33.000 radnika. Od toga je 22.000 bilo zaposleno u Komisiji. Prijemom novih drava, zaposleno je jo 1250 radnika. Iako evroskeptici kritikuju EU zbog brojnosti administracije, nezadovoljavajue efikasnosti i povlaenog poloaja, ipak se moe konstatovati da su broj i iznos sredstva za funkcionisanje administracije apsolutno i relativno niski u odnosu na ukupan budet. Sredstva za finansiranje administracije i broj zaposlenih odgovaraju administraciji veeg evropskog grada (pri tome ne treba zanemariti da komunitarna administracija jo uvijek ne obavlja mnoge dravno-administrativne poslove).

O ovome videti vie u: Majkl Burda i arls Viplo, Makroekonomija, evropski udbenik, Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije, 2004. god., str. 373.

O budetu i budetskoj politici vidjeti vie u: Jovanovi N. Miroslav, Evropska ekonomska integracija, EF, Beograd, 2004. god.

Ovoj dimenziji EU u brojnim radovima i intervjuima najbolje opisuje ameriki ekonomista Rifkin Deremi. O tome vidjeti vie u: Rifkin Deremi, Frankfurter Allgemeine Zeitung, prevod, NIN, Beograd. 1.2.2007.

Od 1958. do 1970. god. Budet EEZ i Euroatom budet (od 1965. god. ECSC administrativni budet) finansiraju se prilozima lanica. Od 1970. god. uvodi se sistem vlastitih izvora prihoda koji se primjenjuje od 1971. god. Sopstvene izvore sainjavaju: carine, poljoprivredni doprinosi i VAT.

Finansijski okvir za period 2007-2013. god. usvojen je 2006. god. Taka 16. ovog Sporazuma predvia prilagoavanje okvira za svaku godinu prema kretanju prihoda. Prilagoavanja za 2008. god. su izvrena u aprilu 2007. god., to jasno ukazuje na visoku aurnost u planiranju i realizaciji budeta EU.

Finansijska perspektiva se sastoji iz tri sastavna dijela: rashodnog, prihodnog i pregleda. Prema njoj, rashodi su grupisani u 5 poglavlja, politikih prioriteta EU i neophodne fleksibiknosti radi efikasne alokacije sredstava.

Targetiranje se javlja pedesetih i ezdesetih godina prolog vijeka. U to vrijeme centralne banke odravaju stabilne i niske kamatne stope. To povoljno utie na investicije i rast. Novac biljei visok endogeni rast i sve to dovodi do rasta inflacije. Zato se centralne banke zemalja OECD okreu prema targetiranju stopa rasta novanih masa. Burda i Viplo smatraju da se uspjeh dezinflacije osamdesetih dogodila zbog monetarnog targetiranja. Targetiranje se sve vie primjenjuje i kombinuje za vie makroekonomskih veliina. Targetiraju se inflacija, devizni kurs, jaz u outputu itd. O ovome vidjeti u: Majkl Burda i arls Viplo, Makroekonomija, evropski udbenik, CLDS, Beograd, 2004. god., poglavlje o fiskalnoj politici, dugu i emisionoj dobiti, str. 210 i 211.

PAGE 17