IZRADA AFP

FOTOPOLIMERNIH PLO^A

Sadr`aj

I deo

I poglavlje - Razli~iti tipovi AFP plo~a...................................................................1

II poglavlje - Struktura plo~e................................................................................2

III poglavlje - AFP pakovanje i ozna~avanje..........................................................3

IV poglavlje - AFP proces....................................................................................4

-Osvetljavanje..................................................................................4

-Ispiranje.........................................................................................4

-Su{enje i stabilizacija......................................................................5

-Dodatno osvetljavanje i dovr{avanje svetlom...................................5

II deo

I poglavlje -Testovi...............................................................................................6

-Test osvetljavanja nali~ja.................................................................7

-Test ispiranja..................................................................................8

-Test osvetljavanja lica.....................................................................9

-Test dodatnog osvetljavanja..........................................................10

-AFP test tabela za izradu polimera.................................................11

II poglavlje -Proces izrade..................................................................................12

-Priprema......................................................................................12

-Osvetljavanje................................................................................13

-Ispiranje.......................................................................................15

-Su{enje i stabilizacija....................................................................16

-Dodatno osvetljavanje / dovr{avanje svetlom................................17

-Kontrola kvaliteta plo~e.................................................................18

III poglavlje -Skladi{tenje gotovih AFP plo~a.......................................................20

IV poglavlje -Spisak svakodnevnih provera.........................................................21

V poglavlje -Spisak provera za izradu.................................................................22

III deo

I poglavlje -Negativi...........................................................................................23

II poglavlje -Skra}enja u {tampi.........................................................................25

III poglavlje -Slike..............................................................................................26

IV poglavlje -Princip prirasta ta~ke.....................................................................28

IV deo

I poglavlje -Re{avanje problema........................................................................29

Dodatak - Kompatibilnost rastvara~a sa AFP.....................................................33

I. Razli~iti tipovi AFP plo~a

Asahi trenutno proizvodi ~etiri vrste ~vrstih polimerskih plo~a. Dve vrste tankih plo~a

(jednu za obi~ne I jednu za fine poslove), i dve vrste debelih plo~a.

Tanje plo~e se uglavnom koriste za fleksibilnu ambala`u, plasti~ne kese, pripremu,

papirne vre}e, nalepnice. Ove plo~e obi~no odlikuje precizan otisak za visoko kvalitetnu

{tampu pokazuju}i u nekim slu~ajevima rezultate veoma sli~ne lito {tampi. Uop{te

gledano tanje plo~e su naj~e{}e tvr|e da bi se spre~ilo za~epljivanje (prirast ta~ke) u toku

{tampanja.

Deblje plo~e se koriste za do{tampavanje na naborane materijale i d`akove od papira.

One ne mogu da dostignu isti kvalitet otiska kao tanje plo~e jer su dizajnirane za {tampu

na grubim podlogama. Tako|e su mek{e da bi se postigao mnogo bolji kontakt sa

neravnim povr{inama kao {to je naborana daska.

AFP plo~e su usagla{ene sa svim uobi~ajenim flekso bojama kao {to su vodene, uljane i

UV boje (tabela odgovaraju}ih uljanih boja se nalazi u Dodatku).

[orova ~vrstina zavisi od vi{e

~inilaca. Vrednost data od strane

proizvo|a~a je dobijena u

laboratorijskim uslovima i ne

mora da odgovara serijskim

plo~ama. Gledaju}i vrednosti

moraju se uzeti u obzir slede}i

~inioci.

Teorijska ~vrstina je proverena

pri veoma strogim i dobro

definisanim parametrima od

strane svakog proizvo|a~a. Prva

razlika je da se na~ini provere

razlikuju od proizvo|a~a do

proizvo|a~a. Ovo zna~i da }e isti

proizvod proveren od dva

razli~ita proizvo|a~a imati

razli~ite ~vrstine.

Slede}a stavka je da grani~na

vrednost nije za ista sve plo~e

iste debljine, ve} samo za istu

debljinu u okviru jedne vrste

plo~a (na primer HF 10 modeli).

Ova vrednost je data za

uporedbu.

Prava vrednost }e zavisiti od

na~ina provere, debljine

polimera, i debljine baznog sloja.

Tanja plo~a }e uvek biti ~vr{}a

od debljih ~ak i ako su

napravljene od istog foto-

polimera.

[orova ~vrstina

Tabela tipova plo~a i karakteristika

Naziv plo~e

Tip

Debljina

Namena

Otisak

Dubina reljefa (Dr)

Spolja{nji izgled

Du`ina ekspozicije

Odgovaraju}e boje

Grani~na tvrdo}a*

*Vrednosti su izmerene na debljini od 2,54 mm za tanje i 5,50 mm za deblje plo~e

55* 65* 42* 32*

Vod. i uljane boje

UV boje

Vod. i uljane boje

UV boje

Vod. i uljane boje Vod. i uljane boje

Veoma duga Veoma duga Duga Duga

Svetlo zelena Zelena @uta-providna Crveno

narand`asta

do 1,1 mm do 1,1 mm do 3,0 mm do 3,0 mm

1 - 95%

150 lpi(60 lpc)

1 - 95%

175 lpi(70 lpc)

3 - 95%

85 lpi(35 lpc)

3 - 95%

85 lpi(35 lpc)

Papirne i plasti~ne

kese. Priprema.

Nalepnice

Aluminijumske

folije

Papirne i plasti~ne

kese. Priprema.

Nalepnice

Aluminijumske

folije

Hrapave podloge.

D`akovi.

Hrapave podloge.

D`akovi.

1,14

1,70

2,28

2,54

2,84

3,18

-

-

-

-

-

-

-

1,14

1,70

-

2,54

2,84

-

-

-

-

-

-

-

-

1,14

1,70

-

2,54

2,84

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3,94

4,32

4,70

5,00

5,50

6,00

6,35

-

-

-

-

2,84

3,18

3,94

4,32

4,70

5,00

5,50

6,00

6,35

Tanka plo~a Tanka plo~a Debela plo~a Debela plo~a

AFP HF AFP HD AFP ER AFP SD

1

II. Struktura plo~e

Za sve tipove plo~a AFP struktura je ista.

AFP plo~e su izra|ene, pre procesa, od ~etiri dela.

1. Bazni sloj

Bazni sloj je poliesterska folija. Razlikuje se od plo~e do plo~e, ali debljina varira od 100

do 200 mikrona. Obezbe|uje nepromenljivost dimenzija i spre~ava pomeranje plo~e kada

se montira na {tamparske valjke. Ovaj sloj tako|e spre~ava raspadanje plo~e tokom

vremena. Foto-polimer je ~vrsto vezan za ovaj sloj UV svetlo{}u tokom osvatljavanja le|a

polimera.

2. Sirov foto-polimer

Posle osvetljavanja i ispiranja neosvetljnog dela, foto-polimer dobija potreban reljef. Ovo

je osnovni deo svake foto-polimerne plo~e.

3. Za{titni sloj

Za{titni sloj je nevidljivi mikro sloj koji povezuje foto-polimer i za{titnu foliju. Posle

skidanja za{titne folije obezbe|uje odli~an kontakt i vakuum izme|u filma i plo~e za vreme

osvetljavanja.

Za{titni sloj se rastvara skoro odmah, u prvim trenucima ispiranja.

Ovaj sloj je izuzetno osetljiv, posebno na savijanje, tako da treba veliku pa`nju posvetiti

rukovanju sa plo~ama.

4. Za{titna folija

Za{titna folija ~uva sirovi foto-polimer od trenutka proizvodnje do trenutka kada izra|iva~

plo~a osvetli le|a plo~e. Tako|e ~ini plo~u otpornijom i manje savitljivom u prvim

2

3. Za{titni sloj 4. Za{titna folija

2. Fotopolimer1. Bazni sloj

III. AFP pakovanje i ozna~avanje

Standardno pakovanje je oja~ana kartonska kutija spacijalno napravljena da spre~i svaku

nezgodu ili o{te}enje na plo~i.

Unutar kutije, foto osetljive plo~e su umotane u plasti~nu foliju koja ih {titi od svetla.

Par~e sun|era se nalazi izme|u svake plo~e kao za{tita od udaraca.

Dr`anje plo~a u kutiji je najbolja za{tita od o{te}enja.

Neki osnovni uslovi se moraju zadovoljiti da bi se ~uvale plo~e.

^uvanje AFP kartonskih kutija

Rok trajanja uskladi{tenih sirovih plo~a

Najmanje 6 meseci (pod uslovom da su u originalnom pakovanju)

Temparatura za ~uvanje

Od 5 do 25 stepeni celzijusovih.

U slu~aju da je temperatura na kojoj se ~uvaju plo~e ni`a od 10 stepeni celzijusovih,

plo~e se moraju neko vreme dr`ati na temparaturi prostorije gde }e se izraditi kako bi se

spre~io termi~ki {ok.

Skladi{tenje u kartonskim kutijama

Polo`ene, nikada vi{e od 10 naslaganih jedna povrh druge.

Ozna~avanje

Dve nalepnice se nalepljene na svaku AFP kutiju sa svim potrebnim podacima vezanim za

proizvod. Svaka nalepnica sadr`i:

1. Tip plo~e

2. Debljinu plo~e

3. Veli~inu plo~e ({ifra)

4. Sadr`inu (broj plo~a u kutiji)

5. Oznaka serije

6. Op{te informacije o plo~i (na~in skladi{tenja, mere opreza i garancija)

U slu~ju pritu`be tip plo~e, debljinu, veli~inu i oznaku serije zapisati i kontaktirati Asahi.

3

AFP

sl. 2. AFP ozna~avanje

Model plo~e

FOTO POLIMER PLO^AZA FLEKSOGRAFI^KU [TAMPU

AFPHD

2.842.84

[ifra skladi{ta

Veli~ina plo~e

({ifra)

TYPE

sl. 2. AFP ozna~avanje

Debljina

plo~e

Veli~ina

plo~e

(veli~ina

u in~ima i

santimetrima)

Sadr`aj

(broj plo~a

u kutiji)

IV. AFP proces

Proces izrade plo~a mo`e se podeliti na ~etiri glavna dela. Tokom prvog se slika prenosi

ili kopira sa negativa na filmu na plo~u. Prenos se obavlja po principu osvetljavanja plo~e

kroz negativ na filmu. Ovaj korak se naziva osvetljavanje.

Drugi korak se sastoji u razvijanju i i spiranju slike stvorene tokom osvetljavanja. Ovo se

ostvaruje kori{}enjem rastvara~a koji izdubljuje plo~u stvaraju}i reljef.

Ovo se zove ispiranje. Gledaju}i po koli~ini rastvara~a kori{}enog za vreme ispiranja,

plo~a mora da se osu{i da bi rastvara~ koji je polimer upio potpuno ispario. Ovo je

su{enje i vreme potrebno za stabilizaciju. Jo{ jedan proces je potreban kao zavr{ni korak.

Proces izuzetno pobolj{ava otpornost plo~e i obra|uje lepljive delove plo~e. Naziva se

dodatno osvetljavanje.

Sva ~etiri dela su detaljnije obja{njena ispod.

1. Osvetljavanje

Osvetljavanje stvara printerski reljef unutar plo~e tako {to menja hemijsku strukturu

materjala. UV svetlo ima mogu}nost da fizi~ki promeni materijal menjaju}i njegovu

hemijsku strukturu. Delovi plo~e koji su tretirani svetlom postaju ~vr{}i tako da oni koji su

osvetljeni ne}e biti rastvorljivi dok }e neosvetljeni }e biti podlo`ni rastvara~u.

1.1

Osvetljavanje nali~ja

Ovo je obavezno prvi korak. Radi se kroz bazni sloj da bi se stvorio jednaki sloj ili baza

koja }e dr`ati {tamparski reljef.

1.2 Osvetljavanje lica

Ovo je kopiranje slike na polimer. Proces koji stvara reljef na plo~i kroz negativ na filmu.

Materijal osvetljen UV svetlo{}u }e postepeno da postaje tvr|i sve dok se ne spoji i

pove`e sa bazom napravljenom pri osvetljavanju le|a.

2.Ispiranje

Posle osvetljavanja plo~a je sastavljena od dve hemijske strukture iako se to ne vidi

(nema reljef). Ispiranje }e rastvoriti i odstraniti neo~vr{}ene delove plo~e i time oformiti

reljef na plo~i. Reljef se oformljuje udubljivanjem u plo~u.

Hemijski rastvara~ u kombinaciji sa mehani~kim (~etke) }e rastvoriti i odstraniti sirov

polimer (delovi ne promenjeni UV svetlom). U~vr{}eni delovi nemogu biti rastvoreni na

ovaj na~in i tako }e ostati na plo~i.

Tokom prvih sekundi procesa rastvara~ }e tako|e rastvoriti za{titni sloj.

4

sli. 1. Osvetljavanje nali~ja

sli. 2. Osvetljavanje lica

sli. 3. Ispiranje

sli. 5. Dodatno osvetljavanje

i dovr{avanje svetlom

3. Su{enje i u~vr{}ivanje plo~e

Su{enje i u~vr{}ivanje plo~e je neophodno posle ispiranja radi odstranjivanja zaostalog

rasvara~a u plo~i.

Direktna su posledica ispiranja jer je plo~a natopljena i nabubrila ( do 10 % debljine plo~e)

zbog rastvara~a iz kadice. Ovaj vi{ak rastvara~a se mora izbaciti da bi se vratila po~etna

debljina plo~e.0

Plo~a se su{i toplim vazduhom (60 C) odre|eno vreme (od 1 do 4 sata u zavisnosti od

debljine plo~e i vrste rastvara~a). Su{enje }e izbaciti ve}i deo rastvara~a, a preostali }e

se isu{ti za vreme u~vr{}ivanja plo~e koje iznosi minimum 8 sati.

4. Dodatno osvetljavanje i dovr{avanje svetlom

Dodatno osvetljavanje je poslednji korak u izradi plo~a, pripremaju}i je za {tampu.

Podeljeno je u dva dela

1. CL Dodatno osvetljavanje (UVA) (opciono)

Poslednje kratko osvetljavanje UV lampama (kori{}enim pri osvetljavanju)

Ovo }e u~vrstiti hemijsku strukturu plo~e, daju}i joj vi{e ~vrstine, ve}u otpornost i krutost

za {tampu.

U ovom stadijumu plo~a je tehni~ki spremna za otisak, ali jo{ uvek je lepljiva {to mo`e biti

problem u {tampi.

2. Uklanjanje lepljivosti, GL dovr{avanje svetlom (UVC)

Potrebno je zbog lepljivosti plo~e ({to mo`e predstavljati problem prilikom {tampanja).

Uobi~ajen proces za uklanjanje lepljivosti plo~e je dovr{avanje svetlom. Ovo se radi istim

ure|ajem kao i dodatno osvetljavanje ali sa drugim tipom lampi (GL).

Trajanje osvetljavanja je kratko ovim postupkom pa se mora obratiti pa`nja na pravilno

postavljanje vremena trajanja.

Odsustvo GL dovr{avanja }e ostaviti plo~u lepljivom. Predugo osvetljavanje }e dovesti do

pukotina na plo~i deluju}i na fizi~ke karakteristike plo~e.

Ostali tretmani protiv lepljivosti se rade pomo}u hemijskog ispiranja ( bromiranje,

hlorisanje) ili tretman prahom.

5

sli. 4. Su{enje i stabilizacija

A = Ukupna debljina plo~e UDP (PTT)

B = Debljina baznog sloja DBS (BLT)

C = Dubina reljefa DR (Rd)

AFP struktura zavr{ena plo~e

A

C

B

I. Testiranje

Dobri i stalni rezultati u izradi plo~a zahtevaju testiranje kvaliteta plo~a. Treba ih izvoditi

periodi~no da bi se utvrdilo da nije do{lo do ve}ih promena. AFP polimeri su linearno

osetljivi na UV svetlo, ali se ovo mo`e promeniti tokom vremena ili posle izmena na

plo~ama. Ovo se obi~no ne de{ava zbog samih plo~a,ve} zbog spolja{njih faktora kao

{to su model ma{ine, snaga i rok trajanja UV lampi ili neka pobolj{anja i prepravke na

samoj ma{ini.

Svrha ovih testova je da odrede najbolje uslove za dobijanje kvalitetnih plo~a sa

optimalnim karakteristikama otiska.

Testovi su, u stvari, koraci koji omogu}avaju operatoru da prona|e ili se pribli`i potrebnim

rezultatima. Va`no je napomenuti da testovi ne daju ta~no odre|ena vremena ve}

rezultate koji }e biti pribli`ni ovim vremenima. Razlog je {to se, pri izradi testa, kontroli{e i

proverava samo jedan korak iz ~itavog procesa. Kada se svi procesi urade odjedamput

mogu se dobiti razlike u pona{anju same plo~e.

Testovi (i proizvodnja) mogu se kontrolisati pomo}u ASP - Asahi platemaking software

(Asahi program za izradu plo~a). Ovaj program je jedinstven u izradi plo~a za flekso

{tampu jer su prvi put test procedure ta~no definisane i potpuno u digitalnoj formi. ^ak,

sistem se ne samo da izra~unava potrebna vremena procesa, ve} mo`e da koristi i kao

alatka za svakodnevni rad. Mo`e da ~uva podatke o plo~ama, osiguravaju}i potpuni

pregled i ponavljanje poslova i prave}i tabele za kontrolu kvaliteta. Program radi na PC

ma{inama (Windows 95/NT) i poseduje tri glavna sistema

-Testovi polimernih plo~a

-Pode{avanja vezana za polimere

-Bele{ke o proizvodnji i provera kvaliteta

Tako|e program ima mogu}nost da se podese mnogi parametri izrade flekso polimera

kao {to je tip ma{ine koja se koristi, model plo~a koji se izra|uje i parametri samog

procesa (minuti, sekunde, jedinice...). Grupa ovih promenljivih je postavljena od strane

proizvo|a~a, ali ih korisnik mo`e kasnije promeniti u skladu sa svojim potrebama.

Help fajl ovog programa sadr`i ceo priru~nik za proizvodnju AFP plo~a koji poseduje sve

instrukcije povezane sa sistemima za proizvodnju plo~a i mo`e se direktno prikazati na

ekranu.

Pa`nja:

1. Pri testiranju obratiti pa`nju da se menja samo po jedan parametar!!!

2. Proba mora uvek da bude potvr|ena i u proizvodnji.

6

sl. 5. Prekratko vreme ispiranja ostavlja

neu~vr{}eni polimer na nekim koracima i

daje pogre{ne rezultate

1. Test osvetljavanja nali~ja

Svrha:

Prona}i koli~inu svetla potrebnu za u~vr{}ivanje nali~ja plo~e.

Princip:

Osnovni na~in je da se ista plo~a osvetli razli~itim koli~inama svetla. Ovako se proverava reagovanje plo~e

na UV svetlo i oformljavanje donjeg sloja. Cilj testa je odre|ivanje najbolje dubine reljefa za {tampanje u

odnosu na potrebe (pogledati tabelu preporu~enih dubina reljefa).

Proces:

1. Ise}i uzorak nekori{}enog polimera. ( oko 15 x 50 cm)

2. Primeniti razli~ite korake osvetljavanja, odr`avaju}i ista vremena u koracima ako je mogu}e. Voditi

ra~una da se ostvari dovoljno koraka da se pokrije sav dijapazon mogu}ih dubina te plo~e.

3. Postaviti traku debljine oko 2 cm (i na lice i na nali~je) na jednu ivicu plo~e da bi taj deo plo~e poslu`io

kao referentni jer }e se plo~a posle ispiranja stanjiti.

4. Dobro obaviti ispiranje da bi se skinuo sav neosvetljeni polimer jer }e u protivnom rezultati biti neta~ni

(kao na slici 5).

5. Posle su{enja izmeriti:

- debljinu o~vrslog dela

- debljinu razli~iti koraka

6. Oduzeti debljinu baznog sloja (B) od referentne debljine (A) da bi se dobila debljina reljefa (C).

7. Upisati rezultate u grafik za osvetljavanje nali~ja. (slika 6).

Plo~a

1,14

1,70

2,28

2,54

2,84

3,18

3,94

4,32

4,70

5,00

5,50

Bez rastera

0,7

0,8

0,9

1,0

1,0

1,0

1,8

1,8

1,8

1,8

2,0

3% / 85 lpi

0,6

0,7

0,7

0,9/1,0

0,9/1,0

0,9/1,0

1,0/1,2

1,0/1,2

1,0/1,2

1,0/1,2

1,0/1,2

3% / 120 lpi

0,6

0,7

0,7

0,8

0,8

0,8

-

-

-

-

-

1% / 150 lpi

0,5

0,6

0,6

0,6/0,7

0,6/0,7

0,6/0,7

-

-

-

-

-

7

sl. 1. Koraci osvetljavanja sa maskom

sl. 2. Koraci osvetljavanja pre ispiranja

sl. 3. Koraci osvetljavanja posle ispiranja

CA

sl. 4. Merenje razli~itih koraka

B

Tabela standardnih dubina reljefa (mm)

sl. 6. Grafik osvetljavanja nali~ja

(slika uzeta iz APS-a)

2. Test ispiranja

Svrha:

Prona}i potrebno vreme za uklanjanje neu~vr{}enih delova plo~e.

Princip:

Princip testa za korak ispiranja plo~e je da se ispiraju razli~iti uzorci plo~a da se utvrde efekti ispiranja na

plo~u. Dva parametra koji imaju uticaj na ispiranje su pritisak ~etki na plo~u i vreme ili brzina ispiranja.

Po{to je dubina koju ~etke posti`u odre|ena najve}om dubinom reljefa i ostaje konstantna, jedini parametar

koji se menja je vreme ili brzina ispiranja.

Proba se, naravno, vr{i na neosvetljenom (neu~vr{}enom) uzorku polimera po{to u suprotnom ne bi mogla

da se kontroli{e koli~ina ispiranja polimera. Rezultati se moraju povezati sa rezultatima osvetljavanja nali~ja,

jer su u me|usobnoj zavisnosti.

Proces:

1. Ise}i 3 uzorka nekori{}enog polimera. ( oko 10 x 15 cm)

2. Osvetljiti samo deo plo~e (oko 2 cm) sa jedne strane plo~e (osvetliti i lice i nali~je). Ovaj osvetljeni deo

}e biti referentna dubina (po{to }e neosvetljeni deo biti ispran).

3. Odrediti pritisak ~etki (bi}e odre}en iz dubine ostvarenog reljefa).

4. Ispirati uzorak sa tri razli~ita vremena (ili brzine).

5. Posle su{enja izmeriti:

- debljinu o~vrslog dela A

- debljinu baznog sloja B

6. Oduzeti debljinu baznog sloja (B) od referentne debljine (A) da bi se dobila debljina reljefa (C).

7. Upisati rezultate u grafik za osvetljavanje nali~ja. (slika 4)

8

Tvrd polimer (referentna vrednost)

Sirov polimer

sl. 1. Uzorak pre ispiranja

Uzorak 1 rezultat prvog testa (kratko vreme ispiranja)

Uzorak 2 rezultat drugog testa

Uzorak 3 rezultat tre}eg testa (dugo vreme ispiranja)Uzorak 3 rezultat tre}eg testa (dugo vreme ispiranja)

sl 2. Uzorci posle ispiranja

C

B

A

sl. 3. Rezultati testa

sl. 4. Grafik ispiranja

(uzeto iz APS-a)

3. Test osvetljavanja lica

Svrha:

Prona}i potrebnu koli~inu svetla (vreme) da se precizno iskopira negativ filma na plo~u uzimaju}i u obir

dubinu reljefa u plo~i.

Princip:

Test se radi sa specijalnim filmom koji sadr`i ta~ke koje predstavljaju te{ko}e za prenos na plo~u. Ovaj

negativ sadr`i ~etiri puta ponovljene iste oblika kako bi se napravila ~etiri koraka. Znaju}i model plo~e, prvo

se odre|uje {ta }e biti `eljeni otisak: da li }e biti bez rastera, gruba ili precizna linijatura, do kog procenta

zacrnjenja itd. Dubina reljefa }e onda biti odre|ena sa obzirom na razli~ite parametre (debljina same plo~e,

karakteristike otiska).

Plo~a se osvetljava u razli~itim koracima i onda se posle pravljenja plo~e ona analizira da se proveri koji

korak u osvetljavanju daje najbolje rezultate. Najbolji rezultat je onaj koji sadr`i najfinije detalje i koji ne pravi

za~epljenja. (slika 2 pokazuje na {ta i gde treba proveriti rezultate)

Proces:

1. Odrediti du`inu osvetljavanja prema potrebi za dubinom reljefa (pogledati krivu osvetljavanj nali~ja)

2. Zadati du`inu osvetljavanja nali~ja.

3. Koriste}i Asahi negativ test film uraditi test osvetljavanja (lica) zadavaju}i razli~ita vremena.

Pa`nja: Asahi daje razli~ite tipove film negativa u skladu sa razli~itim modelomima plo~e.

4. Ispirati uzorak u skladu sa krivom za ispiranje.

5. Osu{iti plo~u 1 sat.

6. Odrediti najbolju du`inu osvetljavanja. (bez gubljenja detalja i bez za~epljivanja)

9

sl. 1. Negativ za AFP plo~e

Premalo osvetljena

plo~a

Gubitak rastera

u pozitivu

Lo{e kopiranje

malih slova

Gubitak sitnih

izolovanih ta~aka

Talasaste tanke

linije

Previ{e osvetljena

plo~a

Zapu{avanje

u negativima

sl. 3. Grafik osvetljavanja lica (uzeto iz APS-a)

4. Test dodatnog osvetljavanja

Svrha:

Prvi razlog za dodatno osvetljavanje (oja~avanje plo~e ) je lako definisati kao malu koli~inu svetla (CL ili UV)

dovoljnu za doosvetljavanje (mala du`ina osvetljavanja u odnosu na osvetljavanje za kopiranje slike na

plo~u).

Drugi test slu`i za definsanje pravog vremena za uklanjanje lepljivosti ili dovr{avanje plo~e. (GL ili UVC

lampe).

Proces:

1. Uzeti uzorak plo~e izra|ene u normalnim uslovima ( osvetljavanja, ispiranja, su{enja i stabilizacije).

2. Zadati prvo CL (UVA) osvetljavanje u trajanju prose~nog osetljavanja lica.

3. Isprobati razli~ita vremena za GL (UVC) osvetljavanje.

4. Isprobati plo~u i prona}i najbolje vreme GL (UVC) osvetljavanja (da nema pucanja, lomljenja plo~e i da

se pritom ne lepi).

Odre|ivanje najboljeg vremena za dodatno osvetljavanje se ne mo`e kontrolisati instrumentima i ure|ajima.

Kratko vreme osvetljavanja za dovr{avanje (UVC) ostavlja plo~u lepljivom. Ovo se mo`e kontrolisati jedino

pipanjem plo~e za vreme pravljenja (slika 2).

Pucanje plo~e (predugo vreme za dovr{avanje plo~e) mo`e se uo~iti savijanjem plo~e. Sredina savijenog

dela }e dobiti belu mat boju.

10

CL (

UV

C)

GL (UVA)

lepljivo

dobro

lomljivo

sl 1. Ovaj test pokazuje 9 kombinacija UVA /UVC -a,

poma`u}i da se na|e ona prava.

sl. 2. Probanje rukom je jedini na~in da se

utvrdi nivo lepljivosti tokom proizvodnje.

sl. 3. Savijanje plo~e otkriva mat bele

povr{ine, {to zna~i da je plo~a popucala.

sl. 4. Grafik za dodatno osvetljavanje /uklanjanje lepljivosti (uzeto iz APS-a)

11

AFP Test tabela za izradu polimera

Op{te informacije Op{te informacije

Datum

UDP

Model

Skladi{ni broj

Deo za osvet.

Deo za ispir.

Rastvara~

Deo za doosvet..

.......................................

........................mm

.......................................

..............................................................................

.......................................

........................../T..........

.......................................

.......................................

Osv. nali~ja dubina reljefa mm..................

..................

..................

..................

Osv. lica

Stanje dela za ispir.

Vreme su{enja

Dodatno osvetljavanje..............CL (UVA) / ..............GL (UVC)

Vreme stabilizacije

puna boja

3% /120 lpi

1% /150 lpi

Vreme

Pritisak:

1)................... ....................

2)................... ....................

3)................... ....................

Dubina reljefa

10.02.97 55' 0,8

7'

12'

15'

240 mm / mh

2 sata

5' 6'

0,4

0,4

0,6

0,6

0,8

0,8

1,00

1,00

1,20

1,20

1,40

20 40 60 80 100 120 140

150 250 350

350

250

150 1,20

0,8

0,4

2,54

HF 10

AFP 16 x 102

AFP 16 x 102

AFP Qiuckline

Solvit 30

dubin

a r

eljefa

(m

m)

Vreme ispiranja (sec)

Vreme dodatnog osvetljavanja (sec)

Dubina reljefa

Vreme ........ ........ ........ ........ ........ ........ ........

........ ........ ........ ........ ........ ........ ........

Rezultati testa ispiranja

Rezultati test dodatnog osvetljavanja

20

1,53

40

1,29

60

0,99

80

0,83

120

0,55

100

0,69

140

0,44

III. Proces izrade

Pa`ljivo pratiti ovaj proces radi optimizacije kvaliteta izrade. Samo jedna gre{ka u nekom

od koraka mo`e uticati na kona~ni rezultat.

1. Priprema

1.1. Neosvetljena plo~a

0

U slu~aju da je ~uvana na temperaturi ispod 10 C, AFP plo~a treba odstoji na sobnoj

temperaturi.

^uvati neosvetljene plo~e u kartonskoj kutiji, zamotane u originalnu plasti~nu foliju.

Skinuti za{titnu foliju tek pred samo osvetljavanje lica.

Dok je za{titna folija jo{ uvek na plo~i izbegavati savijanje plo~e ili stavljanje plo~e na

neravnu povr{inu jer samo tako se mogu spre~iti o{te}enja kao {to je slu~ajno skidanje

za{titne folije.

Posle skidanja za{titne folije veliko krivljenje plo~e }e izgu`vati za{titni sloj sa plo~e.

Takva gu`vanja mogu da skrenu UV zrake i naprave tragove na {tamparskom reljefu.

1.2. Se~enje nerazvijene plo~e

Kao {to su AFP plo~e osetljive na odlepljivanje za{titne folije i gu`vanje za{titnog sloja,

va`no je pravilno ise}i plo~u da bi se izbeglo savijanje, uvrtanje ili udaranje plo~e koje bi

dovelo do bacanja materijala.

Najbolji no` za se~enje je horizontalni, po principu giljotine sa velikim stolom i o{trim

se~ivom.

Plo~u treba staviti naopa~ke, sa za{titnom folijom nadole. Se~ivo treba prvo da prose~e

bazni sloj, pa polimer i na kraju za{titni sloj.

Pa`nja: o{trica treba da se redovno ~isti i podmazuje.

AFP plo~a se mo`e, tako|e, ise}i rukom, koriste}i o{tar no`.

1.3. Priprema

Proveriti negativ (kvalitet i sliku).

Proveriti ~isto}u ma{ine (kanale za vakuum foliju i plo~u za osvetljavanje).

Podesiti vremena procesa (osvetljavanja, ispiranja, dodatnog osvetljavanja).

Pa`nja:

Svakodnevna provera je obavezna, pred izradu. (Lampe za osvetljavanje, kvalitet te~nosti

za ispiranje...)

Sigurnosna pravila vezana za

izradu

1. Uskladiti se sa va`e}im pravilima za

zdravlje i sigurnost vezanim za prenos,

kori{}enje i bacanje razre|iva}a i

hemikalija.

2. Ne pu{iti u prostoriji za izradu.

3. Nositi za{titne nao~are i rukavice kada

se prenosi ili rukuje razre|iva~ima i

hemikalijama.

4. Za vreme izrade plo~a sistem za

ventilaciju mora sve vreme biti uklju~en.

12

2. Osvetljavanje

2.1. Osvetljavanje nali~ja

Osvetljavanje nali~ja odre|uje i fiksira dubinu reljefa za {tampanje. U isto vreme gradi osnovu (bazu) za

u~vr{}avanje finih detalja.

Osvetljavanje nali~ja se odra|uje kroz bazni sloj sa plo~om na plo~i za osvetljavanje.

Dubina reljefa

Dubina reljefa je jedna od najva`nijih stavki u vezi sa kvalitetom kopiranja. Kopiranje finijih detalja uvek

zahteva plitak reljef (samim tim i veliku debljinu baze). Kvalitet otiska je tako|e bolji pri plitkom reljefu po{to

skra}uje vreme osvetljavanja lica kao i smanjenje problema vezanih za du`inu osvetljavanja. Jedini primer

kada se dubok reljef koristi su izuzetno jednostavni crte`i. Poslovi visokog kvaliteta se nikad ne rade sa

dubokim reljefom.

Uticaj spolja{njih faktora na dubinu reljefa

U teoriji, pravo vreme osvetljavanja se ra~una iz grafika dobijenih iz prethodnih testova. U praksi, rezultati

testova osvetljavanja nali~ja se moraju shvatiti kao poku{aji da se na|e pravo vreme osvetljavanja. Realna

dubina reljefa }e biti uslovljena spoljnim uslovima koji vladaju za vreme izrade. Ovi parametri su

temperatura (toplota za vreme izrade) koja uti~e na foto-osetljivost plo~e i refleksija svetlosti od

konstrukcije (pogotovu u ure|ajima za dvostruko osvetljavanje). Direktna posledica je pli}i reljef od onog

dobijenog pri testovima pri istim uslovima.

2.2 Ukljanjanje za{titne folije

1. Lagano udariti po ivici plo~e.

2. Za{titna folija }e biti uklonjena sa ivice plo~e.

3. Skinuti foliju u jednom, laganom pokretu.

Pa`nja: Ako folija nije skinuta u jednom pokretu mo`e ostaviti vidljive tragove na za{titnom sloju.

-U slu~aju obostranog osvetljavanja ovo uraditi pre osvetljavanja nali~ja.

13

sl. 1. Skidanje za{titne folije

2.1. Osvetljavanje nali~ja

Negativ mora da bude bez o{te}enja, ~vorova ili nabora i sa dobrim zacrnjenjem. Film,

tako|e, mora da se o~isti od svih ~estica pra{ine koje su se eventualno nahvatale.

Negativ se stavlja na plo~u sa emulzijom ka plo~i. Vakuumski kanali}i treba da budu oko

plo~e.

Pa`ljivo odmotati vakuum foliju preko plo~e. Vakuum folija nesme da ima pra{inu,

prljav{tinu i o{te}enja.

Pa`nja: Vakuum folija se mora redovno menjati (jednom mese~no), po{to UV svetlo uti~e

na njenu providnost.

^im je postignut dobar vakuum po~eti osvetljavanje u zavisnosti od:

1. modela plo~e (mogu da se razlikuju u foto-osetljivosti)

2. slike na negativu (finiji detalji zahtevaju du`e osvetljavanje)

3. dubine reljefa (dublji reljef zahteva du`e osvetljavanje)

Prekratko i predugo osvetljavanje

Veoma je va`no ta~no odrediti vreme osvetljavanja lica. Nedovoljno osvetljavanje

predstavlja problem za kopiranje, pogotovu finih detalja. Najo~iglediji pokazatelj

nedovljnog osvetljavanja je gubitak sitnih ta~aka (izdvojenih i u rasteru) i talasanje tankih

linija koje su u pozitivu.

Sa druge strane predugo osvetljavanje }e dovesti do drugog problema - za~epljavanja.

Ova gre{ka, koja nije lako uo~ljiva, zna~i da su svi elementi negativa popunjeni oja~anim

(osvetljenim) polimerom i samim tim nedovoljno duboki da bi napravili dobar kontrast na

otisku.

Interval prave ekspozicije

Vreme osvetljavanja je interval izme|u prekratkog i predugog vremena osvetljavanja.

Zavisi od nekoliko faktora. Prvi je osetljivost i reagovanje polimera. Drugi je izgled slike

koju treba preneti na plo~u. O~igledno je da za preciznije slike je vreme du`e a pravi

intreval u kome se nalazi ovo vreme je manji. Dubina reljefa tako|e ima uticaj po{to

dubok reljef zahteva du`e osvetljavanje.

Lampe

Standardne lampe za osvetljavanje foto-polimernih plo~a su UVC TL lampe u rasponu od

360 do 370 nm talasne du`ine, obi~no opremljene reflektorom koji koncentri{e svetlo i

pove}ava intenzitet. Prose~an rok trajanja takvih lampi je od 600 do 1000 ~asova u

zavisnosti od proizvo|a~a. Posle tog roka ih treba zameniti zbog gubitka snage i

isijavanja (mo`e da iznosi preko 20%) i mo`e da stvori probleme sa osvetljavanjem.

Svakodnevno treba proveravati lampe da bi se utvrdila da li mo`da neka od njih ne radi.

U slu~aju da neka lampa ne radi treba ih sve promeniti zbog razlike u isijavanju zbog

razli~itih lampi jer to mo`e da uti~e na rezultat osvetljavanja.

Napomene o ure|aju za

osvetljavanje

Plo~a za kopiranje (kod ure|aja za

jednostrano kopiranje). Veoma je va`no

da se spre~i UV refleksija tokom

osvetljavanja lica i nali~ja. Ovo je razlog

za{to plo~a za kopiranje mora da bude

obojena tamnom, mat bojom.

Narand`asta je najprihvatljivija boja.

Ve}ina sada{nih ma{ina je opremljena

takvom tablom, osim veoma starim

modelima i ure|ajima za dvostruko

osvetljavanje.

14

B CA

sl. 1. Isto osvetljavanje lica sa razli~itim

dubinama reljefa (A-B-C) da}e razli~ite

rezultate.

premalo osvetljena plo~a

dobra plo~a

predugo osvetljena plo~a

sl. 2. Razli~ita vremena

osvetljavanja lica

0'

Prekratkoosvetljavanje

Predugoosvetljavanje

5' 10' 15' 20' 25'

sl. 3. Du`ina osvetljavanja

3. Ispiranje

Pravo vreme ispiranja se odre|uej po potrebnoj dubini reljefa (deo polimera koji treba ukloniti). Najkra}e

vreme koje daje odgovaraju}e rezultate je najbolje za finalni rezultat. Da bi se osiguralo da je ispiranje

potpuno gotovo, preporu~ljivo je malo produ`iti vreme ispriranja. Za plo~u sa predvi|enom dubinom reljefa

od 1 mm na primer, potrebno je podesiti vreme za dubinu od 1,20 mm po grafiku za ispiranje. Ovo }e

garantovati dubok reljef i kopletno ispiranje.

Prekratko vreme ispiranja }e ostaviti sirovi polimer na plo~i i uticati na dubinu reljefa na plo~i. Gre{ku je

skoro nemogu}e otkriti po{to }e sirovi polimer biti u~vr{}en tokom dodatnog osvetljavanja. Tako|e }e

smanjiti dubinu reljefa. ^ak }e davati utisak da je reljef dovoljno dubok iako ovaj nije. (slika 1)

Preduga~ko vreme ispiranja }e rastopiti plo~u i prouzrokovati otkidanja sa plo~e, pogotovu sitnijih detalja.

Tako|e }e ostaviti tragove ~etki na baznom sloju.

Rastvara~, tako|e, mora da se proverava i mora da odgovara preporukama proizvo|a~a (temperatura,

procenat rasvara~a...). Ako se ovo ne po{tuje mo`e do}i da lo{e ili neupotrebiljve plo~e.

Ne dirati polimer dok se ispira pod uticajem razre|iva~a! Nepo{tovanje ovog pravila mo`e da dovede do

o{te}enja {tamparskog dela ili pojave {ara na baznom sloju.

Dok se radi sa mokrom plo~om voditi ra~una da se ne udi{u isparenja od razre|iva~a.

Razre|iva~i za ispiranje

AFP plo~e su uskla|ene sa ve}inom razre|iva~a dostupnih na tr`i{tu. Izbor razre|iva~a mo`e biti veoma

va`an po{to ima uticaj na vremena ispiranja i su{enja. Svi rasvara~i su sme{e minimalno dve hemikalije.

Mora se voditi ra~una da obe od ove dve hemikalije ima specifi~na svojstva. Jedna od komponenti (obi~no

neka vrsta alkohola) ima zadatak da rastvori za{titni sloj na plo~i. Kada se za{titni sloj ukloni druga

komponenta }e rastvoriti i sprati neoja~ane delove plo~e. Zbog toga je odnos komponenti od velikog

zna~aja jer }e bitno uticati na ispiranje. Mora se paziti na rastvara~e u proizvodnji pogotovu ako se

recikliranje vr{i na istom mestu. Op{irnije informacije o komponentama, na~inu upotrebe i preradi su

obezbe|ene od strane proizvo|a~a razre|iva~a.

Potro{nja razre|iva~a i recikla`a

Prose~na potro{na razre|iva~a je 10 do 15 litara po kvadratnom metru na 1 mm dubine reljefa mada se

ovo uzima samo kao pribli`no iz razloga {to varira u zavisnosti od vrste razre|iva~a, temperature

razre|iva~a, modela ure|aja za ispiranje...

Treba paziti da rastvara~ ne sadr`i previ{e rastvorenog polimera. Ovo zavisi od rastara~a, ali retko kad

pre|e 3 do 5% in~e bi rezultat mogao da bude lo{. Nov rastvara~ se mora redovno dosipati da bi se

zasi}enost odr`ala na zadovoljavaju}em nivou.

"Pomorand`ina kora"

Ovo mogu}e o{te}enje (pojavljuje se

samo sa perhlor-butanolom) se vrlo lako

mo`e re{iti kratkom doradom povr{ine:

1. Prvo su{iti plo~u 10-15 minuta.

2. Izvu}i plo~u iz su{ionice.

3. Ostaviti plo~u da se ohladi par minuta.

4. Prebrisati polako plo~u ~istom krpom

natopljenom ~istim perhlor -etilenom.

5. Staviti plo~u nazad u su{ionicu da se

osu{i potrebno vreme.

(Vreme su{enja zavisi od vrste plo~e i

rastvara~a kori{}enog u ispiranju.

15

AB

sl. 1. Kratko ispiranje mo`e da ostavi

sirov polimer na plo~i i time uti~e na

dubinu reljefa.

4. Su{enje i stabilizacija

4.1. Vreme su{enja

Vreme su{enja i stabilizacije su u principu koraci za isparavanje. Rastvoreni sadr`aj u plo~i za vreme

ispiranja mora se izbaciti. Vreme su{enja je proporcionalno vremenu ispiranja. To zna~i da {to se du`e

plo~a zadr`i u rastvara~u, vi{e joj vremena treba da se osu{i.0

Standardno su{enje se radi ubacivanjem vru}eg vazduha. Temperatura mora biti 60 C da bi se optimizovalo

su{enje. Vreme su{enja je uobi~ajeno odre|eno vrstom rastvara~a i debljinom plo~e.

4.2. Vreme stabilizacije0

Su{enje samo po sebi nije dovoljno da bi se u potpunosti osu{ila plo~a. (Predugo zadr`avanje na 60 C bi

o{tetilo polimer). Potreban je jo{ jedan korak za su{enje. Ovo je stajanje ili vreme stabilizacije.

Plo~u treba ostaviti na sobnoj temperaturi najmanje 8 sati. Prekratko vreme stabilizacije mo`e da

prouzrokuje probleme sa debljinom polimera ili kratak rok trajanja. Du`e vreme stabilizacije ne predstavlja

nikakav problem.

Uobi~ajena vremena su{enja AFP plo~a

1 sat

2 sata

4 sata

HF/HD

ER/SD

HF/HD

ER/SD

Perhlor/Solvit

Perhlor/Solvit

Nilosolvit

Nilosolvit

16

3,05 mm (posle ispiranja)

2,84

mm

2,89 mm (posle 1 sata su{enja)

2,86 mm (posle 2 sata su{enja)2,84 mm (posle 8

sati stabilizacije)

sl. 1. Debljina plo~e se vra}a sa su{injem i stabilizacijom

sl. 2. Upore|enje izme|u originalne i isprane plo~e

5. Dodatno osvetljavanje/Dovr{avanje svetlom

Ova dva koraka se u ve}ini slu~ajeva odigravaju odvojeno CL pre GL ali u isto vreme u istom ure|aju.

5.1. CL Dodatno osvetljavanje (UVA) (opciono)

CL (obi~no UV svetlo) se prvo zadaje.

Prekratko dodatno osvetljavanje mo`e da bude razlog za slabu otpornost plo~e na rastvara~e i ozon,

rezultiraju}i kratkim rokom upotrebe plo~e.

Predugo vodi do slabe savitljivosti.

5.2. GL Dovr{avanje svetlom

GL (proces protiv lepljivosti plo~e) treba raditi posle dodatnog osvetljavanja. Potrebno vreme se odre|uje

eliminaciom lepljivosti plo~e i pritom zadr`avanjem mehani~kih karakteristika (elasti~nosti, savitljivosti).

Odvojen proces zadavanjem prvo CL a posle GL procesa pove}ava otpornost plo~e na {tamparske

rastvara~e i daje vi{e slobode u delu sa GL osvetljavanjem. U slu~aju da ma{ina nije opremljena da radi

procese odvojeno, mogu se raditi zajedno.

Lampe

Dodatno osvetljavanje se radi obi~nim UV lampama (istim kao za vreme glavnog

osvetljavanja) s tim {to su ne{to manje snage (40 do 60 W).

Lampe za dovr{avanje ili germicidne lampe, su UVC lampe koje da ju svetlost talasne

du`ine od 255 nm. Ove lampe proizvode vrlo malo vidljive svetlosti, ali ova svetlost je

veoma opasna za ljude po{to mo`e da izazove trenutne opekotine na o~ima i ko`i. Bilo

koje izlaganje bez za{tite (rukavice, nao~are, maske...) mora se izbegavati.

Vrlo je lako prepoznati UVC lampe po{to su prozirne, dok su UVA lampe bele.

17

Lepljivo Lomljivo

GL (UVC) vreme osvetljavanja

0' 2' 4' 6' 8' 10'

sl. 1. Lepljivost i lomljivost plo~e u odnosu na vreme doovr{avanja svetlom.

Dovr{avanje svetlom

HF

HD

ER

SD

CL

1500 mj

1000 mj

1500 mj

1000 mj

GL (maks)

1250 mj

1750 nj

1000 mj

1750 mj

Podsetnik

mj vrednost = UV vrednost (u mW)

puta du`ina osvetljavanja (u sec)

6. Kontrola kvaliteta plo~e

Da bi se dobili najbolji mogu}i rezultati u {tampi va`no je kontrolisati preciznost plo~e i otisak plo~e.

6.1. Kontrola preciznosti plo~e

Proveriti debljinu plo~e i preciznost izrade plo~e.

6.2. Kontrola dubine reljefa

Proveriti da dubina reljefa nije plitka ili previ{e duboka. Na strani 7 se nalaze optimalne dubine reljefa, ali

uop{teno dubina tanke plo~e ne prelazi 1mm, a debljih 50% od ukupne debljine plo~e.

6.3. Provera otiska

-Sitni detalji.

Proveriti sitne detalje kao {to su rasteri i linije i proveriti da li ~vrsto stoje na plo~i.

-Zapu{avanje

Proveriti da sitni detalji u negativu nisu zapu{eni.

6.4. Povr{ina plo~e

-Prene{eni sitni detalji.

Proveriti da povr{ina plo~e nije previ{e lepljiva i na nije napukla. Proveriti da nema pra{ine.

Dobar otisak plo~e zavisi od slede}ih parametara

Slika u negativu

Osvetljavanje nali~ja

Osvetljavanje lica

kratko

kratko negativi su dobri, mogu}nost

gubljenja sitnih detalja u pozitivu

kvalitet sitnih detalja

mogu}nost za~epljenje negativa

dugo

dugo

plitak bazni sloj

dubok reljef

(dobro u slu~aju jednostavnog posla)

dubok bazni sloj

plitak reljef

(dobro u slu~aju slo`enog posla)

jednostavna kratko osvetljavanje

dugo osvetljavanjesa puno detalja

Podaci o preciznosti plo~e

Podaci o ure|aju za debljinu

Optimalne dubine reljefa za AFP

plo~e

Tanke plo~e

Debele plo~e

Do 1 mm maksimum

Do 50% ukupne debljine

plo~e

pritisak

povr{ina plo~e

100 gr2

1 cm

2,84

5,00

6,35

0,04 mm (+/- 0,02 mm)

0,05 mm (+/- 0,025 mm)

0,06 mm (+/- 0,03 mm)

18

Strip za kontrolu izrade plo~a

Strip za kontrolu je negativ (oko 3 x 12 cm) koji se koristi za standardizaciju i kontrolu izrade plo~a.

Mo`e se koristiti za kontrolu AFP plo~a.

Koristiti ovaj strip za svaku dubinu pri izradi plo~a. On sadr`i sve detalje koji mogu praviti probleme tokom

{tampe i mo`e se koristiti za kontrolu pri proveri kvaliteta plo~e.

Za vreme izrade treba staviti pored negativa da bi se kopirao i izradio u istim uslovima. Cilj je da se ostvari

isti kvalitet sitnih detalja kao i u normalnoj izradi.

Posle izrade vizuelno se pregleda strip i rezultat se upore|uje sa obi~nim negativom u proizvodnji. Ovo }e

potrvditi da li je plo~a dobro izra|ena.

Zbog transmisije svetla debljina filma }e biti 100 mikrona, iako }e time biti manje izdr`ljiv, bi}e pribli`niji (od

filma od 175 mirona) filmovima u normalnoj izradi.

Nikada ne kopirati kontrolni strip. Uvek koristiti original.

Tehni~ki podaci

Debljina filma:

Strana emulzije:

Raster %:

Raster linijatura:

Veli~ina slova:

Debljina linije:

* Strip koji ne treba koristiti ako je negativ u proizvodnji 175 mikrona.:

100 mikrona*

Kontra {ihta

1,5-3-5-7-10-20-40-

60-70-80-90-100%

45/55/65/85/100/120/133/150 lpi.

mora se odrediti prema potrebama

izrade

5 do 14 pointa velikih i malih slova

pozitiv i negativ

0,05 do 0,50 mm - pozitiv i negativ

19

sl.1. Strip za kontrolu izrade plo~a

III. Skladi{tenje gotovih AFP plo~a

^ak i posle zavr{nih obrada polimerna plo~a mo`e da bude osetljiva na spoljne uticaje.

Ovi uticaji mogu zna~ajno da uti~u na kvalitet plo~e. Zbog toga, tri pravila treba po{tovati

da bi se osiguralo o~uvanje plo~e i du`i rok trajanja plo~e. Ova pravila treba po{tovati po

izradi plo~e (pre {tampanja) i pri skladi{tenju posle {tampanja.

1. Osustvo svetla

Svetlo ima lo{ uticaj lo{ uticaj na plo~u po{to dovodi do ubrzanog starenja plo~e,

pucanja, gubitka fleksibilnosti plo~e i gubitka mehani~kih karakteristika. Tako|e, boja

plo~e postaje `u}a. Ovo se mo`e izazvati svim vrstama svetla: sijalicama ili sun~evim

zracima (UV). Plo~a treba da bude za{ti}ena od svih vrsta UV svetla.

2. Ventilacija

Da bi se ostvarilo najbolje o~uvanje plo~e vrlo va`na je, tako|e, ventilacija plo~e. Najva`iji

je kvalitet vazduha, po{to mo`e sadr`ati razjedaju}e primese, kao ozon ili isparenja

rastvara~a po{to }e imati lo{ uticaj na materijal plo~e. Va`no je i da je vazduh o~i{}en od

~estica i pra{ine. Druga najva`nija stavka je da vazduh mora da slobodno kru`i izme|u

plo~a, {to zna~i da plo~e ne smeju da budu u kontaktu.

3. Temperatura0

Previsoka temperatura (preko 35 C) treba da bude izbegavana da bi se izbegla sva

mogu}a o{te}enja na plo~i.

20

IV. Spisak svakodnevnih provera

Ova uputstva su osnovna pravila za operatera za svaki dan. Po{tovanje istih poma`e u

spre~avanju problema jo{ pre po~etka izrade. Treba ih sprovoditi svaki dan pre rada.

Spisak

Stavka

1. Uklju~iti ventilaciju

2. Uklju~iti sve ure|aje

3. Zagrejati ure|aje

4. Proveriti lampe za osvetljavanje

5. Proveriti lampe za dodatno osvetljavanje

6. Proveriti kvalitet rastvara~a

za ispiranje i zasi}enost

7. Proveriti temperaturu rastvara~a

8. Proveriti temperaturu su{enja

9. O~istiti tablu za osvetljavanje

10. O~istiti vakuum foliju

Komentar

-

-

10 min. zagrevanja:

-ure|aju za osvetljavanje

-ure|aju za dodatno osvetljavanje

Uklju~iti ispiranje da radi 10 minuta

Vizuelna provera

Samo probne lampe! GL lampe su

izuzetno opasne za o~i i ko`u

-

Proveriti vrednosti date od proizvo|a~a

0

60 C

-

-

21

IV. Spisak provera za izradu

Ova uputstva su uputstva sa namerom da pomognu operateru. Njihovo po{tovanje }e

pomo}i u spre~avanju eventualniih gre{aka i osigurati optimalne rezultate. Ovaj spisak se

tako|e mo`e koristiti kao pomo} u iznala`enju uzroka eventualnih problema.

Spisak

Stavka

1. Proveriti negativ filma

2. Karakteristike plo~e

3. O~istiti

4. Ise}i plo~u

5.Osvetliti nali~je

6. Okrenuti plo~u

7. Skinuti za{titnu foliju

8. Staviti negativ na plo~u

9. Staviti vakuumske trake oko plo~e

10. Ostvariti vakuum

11. Osvetliti lice plo~e

12. Uraditi ispiranje plo~e

13. Osu{iti plo~u

14. Ostavititi plo~u na stabilizaciju

15. Odraditi dodatno osvetljavanje

16. Proveriti kvalitet plo~e

Komentar

Tehni~ke karakteristike

1. gustinu

2. ~isto}u

3. zacrnjenje

4. stranu emulzije

Otisak (da li negativ odgovara

mogu}nostima otiska plo~e)

Odrediti vremena za izradu:

1. osvetljavanja lica i nali~ja

2. ispiranja

3. su{enja i stabilizacije

4. dodatnog osvetljavanja

Plo~u za osvetljavanje

Vakuum foliju

Negativ

Prvo kroz bazni sloj

-

-

Izbegavaju}i pra{inu

Izbegavaju}i pra{inu

Moraju biti na vakuum cev~icama

Koristiti istiskiva~

-

Proveriti regeraciju rasvara~a

-

-

-

1. Debljinu plo~e / Preciznost plo~e

2. Dubinu reljefa

3. Otisak

4. Stanje povr{ine plo~e

22

I. Negativi

Negativ je materijal koji se koristi da se stvori slika na plo~i. Zove se negativ jer

predstavlja negativ slike koju treba izraditi. Po{to plo~a detaljno kopira negativ i film treba

da bude odli~nog kvaliteta jer }e se sve gre{ke preneti na plo~u.

[ta je negativ?

Negativ je poliesterski film presvu~en emulzijom sa jedne strane. Posle fotografskog

procesa sa nekihi delova filma se uklanja emulzija i postaju prozirni, dok ostali delovi

postaju crni.

Negativ se pona{a kao maska za vreme osvetljavanja lica. Providni delovi }e propustiti

svetlost, a crni ne. Upore|uju}i sa drugim procesima, polimerna plo~a zahteva veoma

precizne negative da bi se dobla perfektna reprodukcija.

Svi negativi kori{}eni za izradu AFP plo~a moraju da zadovoljavaju slede}e uslove.

23

Tehni~ke karakteristike

1. Tipovi filma

Matt lith film sa visoko srebrnom gustinom slike su preporu~eni za AFP plo~e. Glavni

razlog za kori{}enje ovih filmova je da omogu}uju najbolji vakuum izme|u plo~e i filma,

koji je najva`niji za izradu dobrih kopija na plo~i.

2. Zacrnjenje

Propu{tanje svetlosti kroz film je najva`niji ~inilac za pravljenje plo~a.

-Ako su prozirni delovi previ{e zacrnjeni i time uti~u na svetlost ~ime }e smanjti njen

uticaj na plo~u.

-Ako crni delovi imaju providnost propusti}e svetlost i pustiti previ{e svetlosti na deo

plo~e ili na pogr{nom mestu.

3. Strana na kojoj je emulzija

Osnovni princip flekso {tampe je da stranu sa emulzijom stavi tako da ostvaruje kontakt

sa polimerom. Ovo osigurava optimalno kopiranje jer nema difrakcije kroz poliester ili

film.

4. Retu{iranje

Ako film treba retu{irati, onda to treba raditi sa suprotne od one na kojoj se nalazi

emulzija.

Ostale karakteristike

Grafi~ki kvalitet

Grafi~ka izrada filma mora da bude prilago|ena plo~i koja se izra|uje (reprodukcione

mogu}nosti plo~e, debljina plo~e, dubina reljefa).

Slova, linije, resteri, nagativi, moraju biti dovoljno o{tri da bi se kopirali na film.

Filmovi sa premalom rezolucijom moraju se odbaciti.

^isto}a

Uvek obratiti pa`nju na ~isto}u i stanje filma:

-nesme da ima pra{inu

-nesme biti tragova prstiju

-nesme imati savijenih delova

-nesme biti ogrebotina

Vrednosti zacrnjenja

Prozirni delovi

Crni delovi

Sve filmove izvan ovih vrednosti treba

odbaciti! Ako film nema ove vrednosti

mo`e se upropastiti plo~a.

0,04

4

maksimum

minimum

24

sl. 1. Premala rezolucija

sl. 2. Mrlje na prozirnom delu

filma

II. Skra}enja u {tampi

Kada se polimerna plo~a montira na {tamparski valjak reljefni deo te`i da se produ`i u

odnosu na osu {tampanja.

Ovo izdu`enje }e prouzrokovati nesrazmeru izme|u originala i {tampanog uzorka. Zbog

toga negativ treba skratiti za pretpostavljenu vrednost u smeru {tampe da bi ovaj efekat

kompenzovao.

Ra~unanje skra}enja

Skra}enje se lako ra~una jednostavnom formulom koja prora~unava razli~ite faktore koji

uti~u na produ`enje. Na produ`enje najvi{e uti~e debljina plo~e ({to je deblja plo~a ovo

produ`enje je ve}e) i pre~nik valjka za {tampu ({to je manji valjak, istezanje je ve}e).

Skra}enje se mo`e izra~unati slede}om formulom:

Formula % skra}enja: = K/R x 100%

K = parametar koji zavisi od debljine polimera (minus bazni sloj)

R = Du`ina ciklusa (u mm) = ({tamparski obim)

Kako izra~unati R i K:

K = 2 x P (Debljina plo~e - debljina baznog sloja)

R = P x (pre~nik valjka + (2x celokupna debljina plo~e) + (2x lepljiva traka

za montiranje na valjak)

Flexo

Flexo

Slika 1: Originalna slika

Slika 2: Posle otiska

Plo~a vrednost K

1,14

1,14

1,70

2,28

2,54

2,84

3,18

3,94

3,94

4,32

4,32

4,70

4,70

5,00

5,00

5,50

5,50

6,00

6,00

6,35

6,35

HF 21

HD

HF/HD

HF/HD

HF/HD

HF/HD

HF/HD/SD

ER

SD

ER

SD

ER

SD

ER

SD

ER

SD

ER

SD

ER

SD

6,17

6,10

9,89

13,54

15,17

17,05

19,20

24,12

23,97

26,51

23,97

28,90

28,75

30,78

30,63

33,92

33,77

37,07

36,91

39,27

39,11

AFP vrednosti K

25

III. Slike

Kao i kod ostalih {tamparskih procesa, slika ili crte`i koji }e se {tampati moraju se

prilagoditi {tampi (flekso), vrsti plo~e i materijalu na kome se {tampa. Otisak naravno

zavisi od mogu}nosti plo~e, ali mogu}nosti ipak najvi{e zavise od povr{ine na kojoj se

{tampa. U dobrim uslovima se mogu posti}i veoma precizni rasteri, ali se ne}e mo}i

od{tampati na gruboj povr{ini. O~igledno je da {tampanje na gruboj podlozi ne zahteva

takav kvalitet slike kao {tampanje nalepnica.

Slika se mo`e sastojati iz pune boje i rastera.

Puna boja

Puna boja boja zna~i da se svi delovi slike sastoje iz fleka i linija (bez rastera). Ovo

uobi~ajeno na predstavlja problem osim u slu~aju sitnih slova i tankih linija.

Rasteri (uobi~ajeni)

Rasteri se koriste za stvaranje polu-tonova na crte`u ili slici. Naj~e{}e kori{}eni rasteri u

flekso {tampi su oni standardni (kru`ni i okrugli). Pomo}ne vrste rastera kao {to su

stokasti~ki (radnomizirani) i linijski se tako}e mogu na}i.

Uobi~ajeni raster se sastoji od mre`e ta~kica razli~itih veli~ina koje simuliraju gradacije

boja nekog objekta. Svetlije oblasti imaju manje ta~ke, dok tamnije ve}e. Vrednosti

rastera zavise od tri parametra:

1. Procenat zacrnjenja

Procenat zacrnjenja je odnos pokrivenosti povr{ine u odnosu na belu podlogu {to stvara

prelaz. Veli~ine se kre}u od 0% ({to zna~i da nema ta~kica) do 100% ({to zna~i da je

povr{ina skroz pokrivena ta~kicama). Primer: raster od 40% zna~i da je 40% povr{ine

pokriveno bojom, a 60% ne.

2. Linijatura rastera

Linijatura je broj nizova ta~kica po jednom in~u (ili centimetru). Ovo nema uticaj na

procenat zacrnjenja kao ni na prelaz ali je veoma va`no za definiciju same slike. Ista slika

se mo`e uraditi sa razli~itim linijaturama ali {to je ve}a linijatura to je bolji kona~ni izgled.

Flekso {tampa dazvoljava linijature do 175 lpi ili 70 lpc (maksimum).

3. Ugao rastera

Tre}i parametar za tehni~ko preciziranje rastera je ugao rastera. Niz ta~kica mo`e biti

vertikalan ili horizontalan ili pod nekim drugim zadatim uglom. Ova stavka ima kriti~an

uticaj na kona~ni izgled otiska, pogotovu u slu~aju separacija kada se razni rasteri

razli~itih boja me{aju.

26

kru

`ni

okru

gli

elipti~ni

kvadra

tni

helio

linije

sto

hasti~ki

sl. 1. Razli~ite vrste rastera

0% 10% 20% 30% 40% 60% 80% 100%

sl. 2. Skala sive od 0% do 100%

40

15

50

20

65

25

75

30

85

34

100

40

110

44

120

54

133

48

150 200 Lpi

60 80 Lpc

Konverzacija linijature rastera

0'

45'

4. Stvaranje moirea

Moire je efekat koji se javlja kao posledica preklapanja razli~itih rastera koji imaju

druga~ije uglove. Vidljiv efekat proizveden preklapanjem nizova ta~kica, }e se pojaviti i

pokvariti sliku. Gre{ka naj~e{}e nastaje kod sli~nih uglova. Da bi izbegli probleme sa

moireom izra|iva~ filmova mora da po{tuje standardne uglove rastera.

5. Specifi~ni uglovi za flekso {tampu

Kolor slika se uobi~ajeno reprodukuje uz pomo} ~etiri razli~ita rastera (Cyan - Magenta -

Yellow - Black). Poslednje dve moraju da imaju posebne uglove po{to njihovo preklapanje

mo`e da proizveda moire efekat. Ovaj princip se primenjuje u svim vrstama {tampe, ali je

flekso {tampa posebno iz razloga {to se kretanje raster valjka koristi za prenos boje na

plo~u.

Po{to je raster valjak izgraviran sa rasterskim ta~kicama, obi~no sa rasterskim uglom od o o o

45 (30 ili 60 ugao tako|e postoji). Poklapanje ugla rastera raster valjka i onog sa plo~e o

}e izazvati moire. Preporu~eno re{enje je zadati razli~ite uglove pri tom zadr`avaju}i 30

izme|u kriti~nih boja (C-M-K). @uta je obi~no manje osetljiva na moire efekat. Slede}i

uglovi su standardni za flekso:o

Cyan: 7,5o

Black: 37,5o

Magenta: 67,5o

Yellow: 82,5

27

sl. 1. Formacije moirea

Y

M

K

C

sl. 2. Uglovi rastera za flekso

IV. Princip prirasta ta~ke

Zbog ~vrstine (meko}e) polimernih plo~a, flekso {tampa ima problem nazvan prira{taj

ta~ke. Prira{taj ta~ke je u principu, pove}anje ili debljanje {tampanog otiska polimernih

plo~a. Ovo debljanje nije tako o~igledno kod velikih povr{ina, debelih linija ili slova, ali je

izuzetno bitno kod finih detalja, izdvojenih ta~aka, rasterskih ta~aka i sitnih slova.

Pojava

Pritisak koji stvara {tamparska ma{ina na podlogu apsorbova}e plo~a i samim tim }e se

pove}ati delovi printerskog reljefa plo~e a samim tim i delovi otiska.

Ovu pojavu je, na`alost, veoma te{ko kontrolisati. Svaki parametar {tampe mo`e da uti~e

na pojavu prirasta: kvalitet plo~e (previ{e ili premalo osvetljene), tvrdo}a plo~e,

montiranje plo~e, viskozitet boje, podloga na kojoj se {tampa, model ma{ine za {tampu,

{telovanje ma{ine...

U svakom slu~aju }e prira{taj ta~ke uticati na otisak (tamnija slika, deblja slova, deblje

linije,...) i zato je veoma va`no kontrolisati ga.

Kriva prirasta ta~ke

Kako prirast ta~ke uti~e na sliku promenom razli~itih faktora, pogotovu za rastere i pune

kolore, mo`e se ubla`iti pri pripremi negativa. Vrednosti rastera treba umanjiti na negativu

i plo~i da bi se dobio `eljeni rezultat pri kona~nom otisku.

Jedini na~in da se na|u faktori za ispravku je da se napravi crno-bela skala od 0% do

100% koja bi grafi~ki pokazala razliku izme|u procenata na negativu i procenata na otisku

(kriva prirasta ta~ke).

Pa`nja: kriva ispravke je primenjiva samo na iste uslove {tampe. Promenom jednog od

parametara (plo~a, boja, {telovanje ma{ine...) }e se promeniti i kriva prirasta ta~ke i

samim tim i uticati na krajnji rezultat.

ARCS je paket sastavljen od razli~itih dodataka koji se mogu koristiti u toku proizvodnje.

Sistem sadr`i programe i negative specijalno napravljene da zadovolje {tamparske

prohteve. Mogu se koristiti u {tamparijama da se do{teluje ma{ina ili da se uspostavi

stalna kontrola proizvodnje. Mo`e se koristiti da se odrede mogu}nosti ma{ine i samim

tim smanje gre{ke. Ovaj sistem se zasniva na:

-ARCS negativima

-Densitimetaru

-Kompjuter i ARCS programi

Ovi dadaci su povezani i mogu se koristiti zajedno.

Tako|e, mogu se koristiti odvojeno.

Asahi sistem za kontrolu otiska (Asahi Repro Control System, ACRS)

28

sl. 1. Prirast ta~ke na plo~i

sl. 2. Prirast ta~ke na otisku (detalj)

Pravi %na

negativu

3%

8%

11%

21%

30%

40%

51%

63%

71%

77%

85%

93%

100%

Pravi %

na otisku

5%

15%

20%

35%

35%

55%

65%

75%

80%

85%

90%

100%

100%

Prirast

ta~ke u %

2%

7%

9%

14%

15%

15%

14%

12%

9%

8%

5%

7%

0%

sl. 3. Postotak prira{taja

sl. 4. [tamparske karakteristike

(uzeto iz ARCS programa)

I. Re{avanje problema

Koji god problem da se javi treba ga re{avati polako, analizirati ga, proveriti procesne

karte i probati locirati i definisati problem.

U ve}ini slu~ajeva problem je lako re{iti i vezani su za osnovne stvari. Mo`e da se zasniva

na lo{em procesu, gre{ci na negativu...

Sa slede}im poglavljem je mogu}e re{iti ve}inu uobi~ajenih problema. Svaki mogu}i

problem je detaljno opisan sa mogu}im uzrocima i predostro`nosti da se spre~i.

Ako i dalje imate problem pozovite Asahi.

Tra`enje gre{ke

Pri re{avanju problema treba pa`ljivo proveriti svaki korak u proizvodnji.

-Tra`iti bilo kakvo odstupanje od standarnog procesa.

-Nikad ne prihvatati rezultate zdravo za gotovo. Uvek proveriti.

-Nikad ne praviti zaklju~ke iz jednog eksperimenta. Stalno praviti duple provere.

-Ne ustru~avati se od tra`enja pomo}i. Neko drugi }e ~esto uvideti gre{ku koju nevidimo

zbog rutine.

-Poreklo gre{aka se mo`e uvrstiti u ~etiri grupe.

1.Problemi sa rukovanjem

*Pogre{no name{tene ma{ina

(lo{e zadata vremena)

*Rukovanje plo~om

(savijena plo~a, pogre{no uklonjena za{titna folija, lo{e ise~ena plo~a)

*Lo{a kontrola i odr`avanje ma{ine

(pra{ina ili prljav{tina, pokvarene lampe u delu za osvetljavanje, lo{ rastvor za ispiranje,

prljava folija za vakuum)

2. Problemi sa negativom

*Negativ ne zadovoljava tehni~ke zahteve

*Negativ ne zadovoljava dizajnerske zahteve

3. Gre{ke na ma{ini

*Elektro problemi na ma{ini

*Kvar na su{ionici

4. Lo{ materijal

*Problem sa kvalitetom materijala

29

Problem

Neravna bazna folija

Pukotine na zavr{enoj plo~i

Rupice / Otkinuti komadi}i

Premala dubina reljefa

Zapu{avanje delova u negativu

Fluktuacije u dubini reljefa od plo~e do

plo~e

Lo{a ukupna debljina plo~e

^vori}i u baznoj foliji

Razlog

-Tup ili lepjiv skalpel ili giljotina

-Naopako postavljena plo~a pri se~enju

-Predugo doosvetljavanje GL lampama

-Nedovoljno su{enje / vreme za stabilizaciju

-Rupi~ast film ili prljava folija za vakuum ili

prljav{tina izme|u filma i plo~e

-Prejak rastvara~ za ispiranje

-Prejak rad ~etki za ispiranje

-Prekratko osvetljavanje lica

-Slabe UV lampe

-Neparalelno postavljene ~etke u odnosu na plo~u

-Poskakivanje / vibracije dela za ispiranje

-Nizak nivo rastvara~a u delu za ispiranje

-Problem sa su{enjem

-Predugo ispiranje

-Predubok reljef na plo~i

-Preosvetljeno lice plo~e

-Sjajna (refleksivna) plo~a za osvetljavanje

-Lo{ kvalitet negativa

-Problemi sa vakuumom za osvetljavanje

-Neodgovaraju}a talasna du`ina lampi

-Nejednaka dubina reljefa na jednoj plo~i

-Fluktuacije u radu lampi

-Predugo ispiranje

-Vazduh za su{enje je pretopao

-Ve}i komadi plo~a su bili uskladi{teni preko manjih

-Gruba manipulacija plo~ama

-Plo~a se pomerala za vreme ispiranja

-Plo~a se pomerila za vreme se~enja

-Plo~a se podigla za vreme skidanja za{tine folije

1. Problemi u pripremi

30

Problem

"Pomorand`ina kora" na povr{ini

Lepljiva gotova plo~a

Nejednaka dubina reljefa

(na istoj plo~i)

Talasaste tanke linije ili isprani fini detalji

^vorovi u plo~i

Isavijana za{titna folija na novoj plo~i

Razlog

-Propu{ten proces uklanjanja "pomorand`ine kore"

-Prezasi}en rastvara~ za ispiranje

-Predugo vreme ispiranja

-Rasvara~ izvan specifikacija

-Prekratko osvetljavanje GL lampama

-Kompatibilnost sa bojom

-Plo~a za osvetljavanje nejednako prima svetlo ili se lampe

ne pale istovremeno

-Previ{e zagrejana plo~a za osvetljavanje

-Plo~e uskladi{tene u hladnoj prostoriji kori{tene odmah

po dono{enju u prostoriju za izradu

-^etke u delu za ispiranje nisu paralalne sa polimernom

plo~om ili deo za ispiranje nije izbalansiran

-Plo~a osvetljena UV svetlom za vreme skladi{tenja ili

rukovanja

-Negativ sa neogovaraju}im specifikacijama

-Previ{e dubok reljef na plo~i

-Prekratko vreme osvetljavanja lica

-Prejek rastvara~ za ispiranje

-Preveliki pritisak ~etki za ispriranje

-Prljave ili pretvrde ~etke

-Lo{a distribucija svetla plo~e za osvetljavanje

-Obojena ili prljava vakuum folija

-Stare lampe za osvetljavanje

-Previ{e nizak nivo rastvara~a u delu za ispiranje

-Predugo vreme ispiranja

-Plo~a je bila savijena na plo~i za osvetljavanje

-Pretopla plo~a za osvetljavanje (temperaturni {ok)

-Lo{e rukovanje plo~om

-Lo{e skladi{tenje plo~e u pakovanju

31

Problem

Napukla plo~a posle uskladi{tenja

O{te}ene fine ta~ke

Odvajanje polimera od baznog sloja

"Moire"

Nejednaka puna fleka

Istro{ena plo~a posle kratke upotrebe

Razlog

-Plo~a je bila na dnevnom svetlu ili UV izvoru

-Lo{i uslovi skladi{tenja

-Grubo ~i{}enje plo~e ili agresivna boja

-Mehani~ko o{te}enje

-Predugo dovr{avanje svetlom

-Lo{i uslovi skladi{tenja

-Boja ili rastvara~ za ispiranje su rasvorili vezuju}i sloj

izme|u polimera i baznog sloja

-Neodgovaraju}i ugao rastera

-Premala linijatura raster valjka

-"Pomorand`ina kora" na plo~i

-Lo{e raspore|ivanje boje

-Lo{a otpornost plo~e na vodu

-Previ{e etilacetata u boji

-Pregrub proces ~i{}enja

-Preveliki pritisak pri {tampi (raster valjan na plo~u i / ili

pologe na plo~u

-Boja izaziva ogrebotine

-Neprecizno montiranje

-Vibriranje {tamparske ma{ine

-O{te}enja koja je napravila podloga

-^vor u baznom sloju

2. Problemi u {tampi

32

Kompatibilnost rastvara~a sa AFP

Kompatibilnost AFP plo~a i rastvara~a kori{}enih u boji ili kao sredstvo za ~i{}enje plo~a

RASTVARA^ KOMPATIBILNO

^ist rasvara~

Aceton

Benzen

Benzil-alkohol

Ciklo-heksan

Etanol

Etilacetat

Etilen glikol

Etilenglikolmonoetileter

Etilenglikolmonometileter

Etilglikomonobutileter

Benzin

Glicerol

I-propanol

I-propilacetat

Kerozin

[piritus

Ligroin

Laneno ulje

Metanol

Metilacetat

Metil etil keton

N-butanol

N-propanol

N-heksan

N-nitro propan

2-nitro propan

Perhlor etilen

Propilen glikol

Sojino ulje

Toluen

1-1-2-2 Tetrahloretilen

Trihloretan

1-1-1 Trihloretan

Tung ulje

Voda

Beli alkohol

Ksilen

Kombinacije razre|iva~a

Etanol/etilacetat 90%-10%

80%-20%

Etanol/I-prpopilacetat 90%-10%

50%-50%

Etanol/etilen glikol

Etanol/toluen

Etanol/toluen/etilacetat 80%-10%-10%

Etanol/benzen 90%-10%

Etanol/metilketon 70%-30%

Etil/aceton 70%-30%

N-propanol/etilacetat 90%-10%

80%-20%

N-propanol/metilketon 90%-10%

N-propanol/benzen 95%-5%

N-propanol/toluen 95%-5%

50%-50%

I-propanol/metiletilketon 90%-10%

I-propanol/etilacetat 90%-10%

I-propanol/toluen 98%-2%

70%-30%

Metanol/I-propilacetat 80%-20%

Voda/izopropilalkohol 90%-10%

-

-

Da

-

Da

-

Da

Da

-

-

-

Da

Da

-

-

-

-

-

Da

-

-

Da

Da

-

-

-

-

Da

-

-

-

-

-

-

Da

-

-

Da

-

Da

-

Da

Da

-

Da

Da

Da

Da

-

Da

Da

Da

-

Da

Da

Da

-

-

Da

-

Ne

-

Ne

-

Ne

-

-

-

-

Ne

-

-

Ne

Ne

Ne

Ne

Ne

-

Ne

Ne

-

-

Ne

Ne

Ne

Ne

-

Ne

Ne

Ne

Ne

Ne

Ne

-

Ne

Ne

-

Ne

-

Ne

-

-

-

-

-

-

-

Ne

-

-

-

Ne

-

-

-

Ne

-

-

Delimi~na

-

-

-

-

-

-

-

Delimi~na

Delimi~na

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Delimi~na

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Delimi~na

-

33

Page 1Page 2Page 3Page 4Page 5Page 6Page 7Page 8Page 9Page 10Page 11Page 12Page 13Page 14Page 15Page 16Page 17Page 18Page 19Page 20Page 21Page 22Page 23Page 24Page 25Page 26Page 27Page 28Page 29Page 30Page 31Page 32Page 33Page 34Page 35