1. Predmet izuavanja nacionalne ekonomije1.1 ta izuava nacionalna ekonomija

Privreda jedne zemlje zaokuplja panju svih naunika, a pogotovo naunika te zemlje jer ekonomiju zemlje u kojoj ive i rade oni najbolje poznaju pa je najlake na njoj da provere, potvrde ili ospore opteprihvaene zakonitosti ili nalaze do kojih su i sami doli. Na osnovu toga mogu dalje uoptavati sopstvena otkria i definisati ih kao zakonitostima. Nacionalna ekonomija kao nastavna disciplina za razliku od ostalih nauka jedina posmatra celovitu ekonomsku svarnost zemlje. Nacionalna ekonomija na sveobuhvatan nain, celovito i svestrano prouava uslove, stanja i promene u ekonomskoj stvarnosti Srbije.

Nacionalna ekonomija je primenjena makroekonomska disciplina jer se prevashodno bavi izuavanjem celine privrede na prostoru Srbije, istrauje stanja i promene u makroekonomskim agregatima, uslovima koji ih odreuju i meusobnim odnosima sektora i/ili regiona, pojedinano ili razliito grupisanim prema celini.

Isticanjem da je makroekonomska ima za cilj da naglasi da da se privreda posmatra kao celina u zbirno iskazanim agregatnim pokazateljima koji je odreuju.

Osim agregatnim veliinama, makroekonomski pristup podrazumeva da se Nacionalna ekonomija bavi celinom privrede i kroz uproseene izraze stvarnosti kretanje cena, profitne stope, prosene plate.

Nacionalna ekonomija je primenjena nauka znai da je njen predmet izuavanja stvarnost odreene zemlje, tj njena privreda kao celina.

Smisao ekonomskog u ponaanju znai da se uspostavlja racionalna veza izmeu ciljeva i raspoloivih sredstava za njihovo ostvarenje. Time se istie nunost izbora izmeu veeg broja dostupnih ciljeva i ogranienih izvora.

1.2 Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi

Svaka nacionalna privreda je otvoren, ekonomski sistem ije se funkcionisanje teko moe zamisliti kao izolovano od okruenja. Ekonomska stvarnost veeg broja razvijenih zemalja pokazuje nesumnjivi pozitivan uticaj spoljnotrgovinske razmene na privredni rast i razvoj (to se moze pokazati kada se razmena svodi na neophodan uvoz i izvoz, kojim se rast obezbeuje). Meunarodna razmena se javlja kao neophodan put u pribavljanju dobara do kojih se na drugi nain ne moe doi a koja su potrebna za funkcionisanje odreene nacionalne privrede. Meutim, uloga spoljnog faktora u nacionalnoj ekonomiji bila bi veoma suena ako bi se meunarodna razmena svela samo na neophodni uvoz i izvoz.

Ukupni ekonomski odnosi sa inostranstvom deluju na rasprostiranje nove tehnike, novih ideja i proizvodnih znanja, kao i novih metoda organizacije i upravljanja. Takoe znaajan oblik delovanja spoljnog faktora je i meunarodno kretanje kapitala bez koga se danas ne bi mogao ni zamisliti razvoj nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju (koje je preteno potinjeno izvozu robe, a pre svega maina i opreme do kojih na taj nain dolaze).

Pored toga zahvaljujui spoljnom faktoru dolazi do meunarodne podele rada i time do specijalizacije pojedinanih zemalja u onoj vrsti proizvodnje u kojoj imaju komparativne prednosti, a da na osnovu toga finansiraju uvoz dobara u ijoj proizvodnji tih prednosti nema, to doprinosi rastu ukupne svetske proizvodnje i racionalnoj upotrebi raspoloivih resursa, iji je krajnji rezultat podizanje nacionalne produktivnosti rada i potpunije zadovoljenje ukupnih potreba.

Spoljni faktori namaju isti znacaj za sve nacionalne privrede. Delovanju spoljnog faktora su podlonije manje zemlje kako nerazvijene tako i razvijene. Ukoliko su nerazvijene /ili u razvoju, manje zemlje su pod jo veim uticajem spoljnih faktora. Kada imaju resurse njihov ekonomski razvoj tesko je ostvariv bez uvoza kapitalnih dobara, pre svega za razvoj industrije, ali i ostalih sektora privrede. Ogranienje predstavlja njihovo usko unutrasnje trziste, posebno kada ekonomska isplativost i konkurentnost zavise od ekonomije obima koje nadmauju kapacitet domaeg trita. Da bi koristile prednosti specijalizacije i ekonomije obima, ove zemlje se moraju daleko vie oslanjati na spoljnu trgovinu i meunarodnu podelu rada. Delovanju spoljnjeg faktora mnogo manje su podlene vee zemlje, sto se obino ilustruje na osnovu manjeg udela spoljne trgovine u njihovom drutvenom proizvodu. Ekonomija Srbije je npr. danas mnogo vie zavisna od delovanja spoljnih faktora nego to je bila kao deo drave SFRJ (delimino i iz razloga to se deo odnosa koji su ranije bili unutar zemlje, sa Slovenijom, Hrvatskom, Makedonijom, BIH, sada tretira kao meunarodna saradnja). Pored toga sve vie dolazi do izraaja negativno dejstvo spoljnih faktora na nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, jer se one sve vie susreu sa neekvivalentnom razmenom u svetskoj trgovini, zato to u njihovom izvozu dominantno mesto zauzimaju poljoprivredni proizvodi i sirovine, a prinuene su da uvoze gotove industrijske proizvode. Neekvivalentnost razmene jo je gore posledice (ugrozavanje razvoja) izazvala kada je 80-ih i 90-ih godina zbog smanjene tranje za primarnim proizvodima i sirovinama (to je proizalo kao rezultat delovanja savremenog tehnolokog procesa kojim se tede sirovine zatim vri supstitucija prirodnih sirovina sintetikim materijalima) i posledino opadanje cena primarnih proizvoda i sirovina. Sa druge strane, udeo ma koje pojedinano nerazvijene zemlje (ili u razvoju) u svetskoj trgovini veoma je mali, pa stoga takva zemlja nije u stanju da vri bilo kakav uticaj i izazove znaajniju promenu odnosa ponude i tranje. Zato ove zemlje pogaaju sva kolebanja iz okruenja budui da se njihov izvoz sastoji od ogranienog i oskudnog asortimana primarnih proizvoda, pa su im suzene mogunosti prilagoavanja, to u krajnjoj liniji naruava njihovu privrednu stabilnost.

1.3 Odnos izmeu mikro i makro ekonomskih disciplina

mikroekonomija - ponaanje osnovnih, mikroeko-nomskih subjekata pojedinac, porodica, preduzee

makroekonomija ponaanje raznovrsnih agregatnih celina, u ovom sluaju nacionalne privrede Srbije, agregata privredne aktivnosti - proizvodnje, raspodele, razmene, upotrebe i potronje

Na makroekonomskom nivou celine privrede postoji vie ciljeva koje treba rangirati po prioritetnosti. Kako se u trinim privredama ekonomska aktivnost ostvaruje kroz brojne transakcije izmeu pojedinanih mikroprivrednih subjekata, to se ve od tridesetih godina XX veka u ekonomsku aktivnost ukljuuje drava. Drava merama ekonomske politike deluje na pojedinane subjekte usmeravajui ih ka takvom rasporedu ogranienih resursa koji e voditi ostvarivanju izabranih makroekonomskih ciljeva (ostvarujui pritom svoje ciljeve pojedinano). I pored toga, u osnovi trinog sistema se nalazi sloboda izbora pojedinanih privrednih subjekata, a oni su osnovni elementi svake privrede kao celine. Stoga se kao zakljuak namee da se makro pristup vrso oslanja na mikroekonomske discipline. Polazei od maksimiziranja ciljne funkcije mikroprivrednih subjekata, merama ekonomske politike stvaraju se uslovi u kojima oni ostvarujui svoje ciljeve jednovremeno vre takav raspored i kombinovanje inilaca proizvodnje to omoguava da se postignu postavljeni ekonomski ciljevi (puna zaposlenost radne snage, eljeni privredni rast, ravnotea na unutranjem tritu ili u razmeni sa inostranstvom). Stoga zadatak makroekonomskog pristupa je da odgovori na pitanje kako stvoriti uslove u kojima e ekonomski subjekti svoj izbor vriti saglasno postavljenim makroekonomskim ciljevima i istovremeno ostvarivati svoje pojedinane ciljeve. To znai da su mikroekonomske discipline osnova na kojoj se baziraju makroekonomske discipline pa stoga i nacionalna ekonomija.