1

Tržište dobara u zatvorenoj privredi i fiskalna politika

2

Ciljevi, instrumenti i efekti fiskalne politike

• Osnovni ciljevi fiskalne politike podudaraju se sa osnovnim ekonomskim ciljevima društva, a to su:– visoka (puna) zaposlenost,– niska i stabilna inflacija,– održiva platnobilansna pozicija – visok i stabilan privredni rast.

• Fiskalna politika može imati i druge ciljeve kao što su– smanjenje ekonomske nejednakosti, – smanjenje regionalnih razlika, – unapredjenje životne sredine i dr.

3

Ciljevi, instrumenti i efekti fiskalne politike

• Ciljevi fiskalne politike se ostvaruju kroz javne prihode, javne rashode, fiskalni deficit i javni dug

• Uticaj fiskalne politike na privredu zavisi kako od

ukupnog (konsolidovanog) nivoa navedenih varijabli tako i od njihove strukture:– u slučaju prihoda bitna je podela na prihode od direktnih i

indirektnih poreza, fleksibilnih i nefleksibilnih poreze i dr. – u slučaju rashoda bitna je podela na rashode za nabavku roba i

usluga i transfere, tekuće i kapitalne rashode i dr. – u slučaju javnog duga relevantne su podele na unutrašnji

(mogućnost istiskivanja privatnog sektora) i spoljni javni dug (koristi se strana štednje), dug nominiran u domaćoj i stranoj valuti i dr.

4

Ciljevi, instrumenti i efekti fiskalne politike

• Fiskalna politika utiče na:– tražnju (povećanje, smanjenje i promena strukture),– likvidnost privrede (deficit-povećanje, sufiicit –smanjenje likvidnosti)– supstituciju roba i faktora prozvodnje usled promene relativnih cena

(efekat supstitucije)– promenu realnog dohotka gradjana i preduzeća, koja utiče na promenu

njihove tražnje i spremnosti za radne i preduzetničke napore (efekat dohotka)

• Prva dva mehanizma deluju na tražnju, treći deluje na ponudu, a četvrti na ponudu i tražnju

• Prva dva mehanizma deluju u kratkom roku i makroekonomske su prirode dok druga dva deluju u dugom roku i mikroekonomske su prirode.

5

Ciljevi, instrumenti i efekti fiskalne politike

• Efekti fiskalne politike na privredu zavise od načina vodjenja monetarne politike, otvorenosti privede, režima i politike kursa i dr.

6

Fiskalna politika u zatvorenoj privredi• Uticaj fiskalne politike na realni dohodak (BDP) kroz promenu

tražnje i likvidnosti najpre se analizira u modelu zatvorene privrede primenom modela ravnotežnog dohotka (u zatvorenoj privredi: dohodak = domaćoj tražnji= tražnji za domaćim dobrima)

• U zatvorenoj privredi realni dohodak je:Y = C + I +G (1)

gde je C lična potrošnja, I investicije privatnog sektora, a G državni izdaci (izdaci za robe i usluge, zaposlene i dr.)

• Pretpostavlja se da su I i G egzogeno dati tj. da ne zavise od drugih varijabli u modelu, dok je lična potrošnja linearna funkcija dohotka:

C=c0 + c1Y (2)

gde je c0 nivo potrošnje koji postoji i pri nultom dohotku, a c1

granična sklonost potrošnji i nalazi u intervalu (0,1).

7

Model ravnotežnog dohotka

Y

D

0 Y1 Y2Y3

G

I

C

C+I

C+I+G

8

Fiskalna politika u zatvorenoj privredi

• Ako se ukupni dohodak umanji za poreze dobija se da je lična potrošnja funkcija raspoloživog dohotka:

C= c0+c1(Y-T) (3)

gde su sa T označeni javni prihodi (~ porezi)

• Uvrštavanjem jednačine (3) u jednačinu (1) dobija se da je realni dohodak jednak:

Y=c0+c1(Y-T)+I+G (4)

• U jednačini (4) fiskalna politika utiče na dohodak i agregatnu tražnju preko rashoda G i preko poreza T.

9

Uticaj smanjenja javnih rashoda na smanjenje agregatne tražnje i dohotka

• Neka je tražnja inicijlano odredjena pravom C+I+G1

– ravnoteža na tržištu roba postoji u tački A1 u kojoj je tražnja (D) jednaka dohotku (Y)

– dohodak koji odgovara inicijalnoj ravnoteži nalazi se u tački Y1

• Smanjenjem javnih rashoda sa G1 na G2 smanjuje se tražnja na nivo koji odgovara pravoj C+I+G2

– ravnoteža na tržištu roba sada se uspostavlja u tački A2 (gde je Y=D)

– novoj ravnoteži na tržištu roba ogovara nivo dohotka Y2, koji je manji od inicijalnog nivoa

• Prema tome, u zatvorenoj privredi smanjenje javnih rashoda, pod ostalim nepromenjenim uslovima dovodi do smanjenja ravnotežnog nivoa traženje i dohotka

10

Uticaj smanjenja javnih rashoda na smanjenje agregatne tražnje i dohotka

Y

D

Y1Y2

C+I+G1

C+I+G2

A1

A2

11

Uticaj smanjenja javnih rashoda na smanjenje agregatne tražnje i dohotka

• Neka je tražnja inicijalno odredjena pravom C1+I+G, pri čemu je C funkcija raspoloživog dohotka (Y-T)– ravnoteža na tržištu roba uspostavlja se u tački A1 u kojoj je dohodak

jednak tražnji,– dohodak koj odgovara inicijalnoj ravnoteži nalazi se u tački Y1

• Smanjenjem poreza (T) povećava se raspoloživi dohodak usled čega raste lična potrošnja na nivo C2, a tražnje se pomera na viši nivo odredjen pravom C2+I+G– nova ravnoteže na tržištu roba, koja odgovara višem nivou tražnje,

nalazi se u tački A2– novoj ravnoteži odgovara viši nivo dohotka Y2

• Prema tome u zatvorenoj privredi, pod ostalim nepromenjenim uslovima, smanjenje poreza povećava ravnotežni nivo tražnje i dohotka

12

Uticaj smanjenje poreza na rast agregatne tražnje i dohotka

Y

D

Y1 Y2

C1+I+G

C2+ I +G

A1

A2

13

Multiplikativni efekat promene rashoda i poreza na potrošnju i dohodak

• Osim direktnih efekata promene rashoda i poreza ispoljavaju i indirektne efekte na tražnju i dohodak– Zbir direktnih i indirektnih efekata meri se preko

multiplikatora• Rešavanjem jednačine (4) po Y dobija se jednačina na

osnovu koje se računaju multuplikatori:

(5)

Parcijalni izvodi prethodne jednačine po G i T daju multipliktivne efekte javnih rashoda i poreza na dohodak.

)()1(

110

1

TcGIcc

Y

14

Multiplikativni efekat promene rashoda i poreza na potrošnju i dohodak

• Multiplikatori javnih rashoda i poreza dati su sledećim jednačinama:

• Sa obzirom da je granična sklonost potrošnji manja od 1 sledi da je:

T

Y

G

Y

(6)

(7)

11

1

cG

Y

1

1

1 c

c

T

Y

15

Havelmova teorema

• Prethodna jednačina ima važnu ekonomsku interpretaciju:– Ukoliko se javni rashodi i javni prihodi povećaju za

identičan iznos =>agregatna tražnja će se povećati jer je multiplikator rashoda apsolutno veći nego multiplikator prihoda (poreza)

– Iz prethodnog sledi da ni uticaj uravnoteženog budžeta na privredu nije neutralan

• Hipotetički moguće je da i u slučaju deficita fiskalna politika bude restriktivna ili da u slučaju suficita bude ekspanzivna

16

Havelmova teorema

• Sabiranjem multiplikatora javnih rashoda i poreza dobija se sledeći rezultat:

poznat kao teorema uravnoteženog budžeta ili Havelmova teorema koja tvrdi - kada je dG=dT, dohodak raste za iznos porasta izdataka tj. dY=dG.

• Teorema je izvedena na osnovu pretpostavki o linearnosti funkcije lične potrošnje i egzogenosti investicija i javne potrošnje

• Teorijske i empirijske analize, koje se zasnivaju na realnijim pretpostavkama ukazuju da je neto efekat uravnoteženog budžeta pozitivan (što je u skladu sa Havlemovom teoremom), ali da je neto efekat muliplikatora manji od 1.

(8)111

1

1

1

1

c

c

c

17

Multiplikator rashoda - razrada

• Multiplikativni efekti rashoda na ekspanziju tražnje zavise od toga da li su rashodi:

• supstitut za privatne investicije ili izdatke stanovništva (ličnu potrošnju) =>manji multiplikator

• komplementarna privatnim investicijama i potrošnji => veći multiplikator

• Različiti delovi javne potrošnje imaju različite multiplikatore:

• rast javne potrošnje za rashode za robe i usluge => veći multiplikator

• rast javne potrošnje za transfere => manji multiplikator (deo transfera se štedi)

– uticaj transfera postoji zbog različite sklonosti potrošnji onih koji su platili porez i oni koji dobijaju transfere

18

Multiplikator prihoda -razrada

• Multiplikativni efekti poreza na redukciju tražnje zavisi od toga da li se radi o:– porezima na potrošnju (indirektnim porezima)– porezima na dohotke (direktnim porezima)

• Porezi na potrošnju snažnije utiču na redukciju tražnje jer su zahvatili deo dohotka koju je namenjen potrošnji:– Porezi na dohotke zahvataju dohodak čiji bi jedan deo

bio namenjen štednji

19

Multiplikator sa endogenim porezima

• Ukoliko se podje od pretpostavke da porezi nisu egzogeno dati nego da se kreću srazmerno dohotku tada je:

T= tY (9)

a jednačina (4) se modifikuje:

Y= c0+c1(Y-tY)+I+G (10)

• Rešavanjem prethodne jednačine po Y dobija se:

(11)

S obzirom da je t u intervalu (0,1) sledi da je

)()1(1

10

1

GIctc

Y

)1(

1

)1(1

1

11 ctc

20

Multiplikator sa endogenim porezima

• Iz prethodne formule sledi da su restriktivni efekti poreza manji ako su porezi funkcija dohotka (direktni porezi snažno zavise od dohotka, ali i neki indirektni - PDV, akcize, carine)

***

• Uvažavajući specifičnosti pojedinih segmenata javne potrošnje i poreza moguće je definisati tri multiplikatora javnih rashoda i dva multiplikatora poreza

21

Multiplikatori poreza i javnih rashoda

ruGcY

11

1

ruGtcY

)1(1

1

1

trGc

cY

1

1

1

Mult. javnih rashoda za robe i usluge – egzogeni porezi

Mult. javnih izdatak za robe i usluge –endogeni porezi

Mult. transfera

Mult. egzogenih poreza

Mult. promene poreske stope

Tc

cY

1

1

1

ttc

YcY o

)1(1 11

1

22

Neto uticaj fiskalne politike na tražnju

• Neto uticaj fiskalne politike na tražnju u zatvorenoj privredi može se proceniti formulom:

• Napomena: ocena uticaja fiskalne politike na tražnju podrazumeva korekciju zvaničnih podataka iskazanih po GFS metodologiji:– Potrošnja bi uključivala i neto pozajmice, vraćanja dela glavnice

duga po osnovu devizna štednje, duga penzionerima

(11))((1

11

1trru GTcG

cL

23

Zaključak

• Prethodni modeli su krajnje pojednostavljeni - njihova svrha je da se dobije osnovna predstava o uticaju fiskalne politike na privredu

• Postoje brojna uopštavanja i razrade ovih modela u pravcu: – endogenizacija investicija, – uključivanje domaćeg finansijskog tržišta,– uključivanje spoljnotrgovinskih tokova,– uključivanje kapitalnih tokova sa svetom i dr.

• Medjutim osnovno pitanje je u kojoj meri bazične pretpostavke ovih modela su realne