Blagoje Paroški: ISTORIJA (priprema časa)(br.09) Logos VII

TIP ČASA:

- obrada nove nastavne jedinice

NASTAVNI OBLIK:

- frontalni

NASTAVNA SREDSTVA:

- udžbenik- geografska karta- Istorija Srba,III-1, III-2, IV-1, IV-2.- Gligor Stanojević, Srbija u vreme bečkog rata.- Stefan Čakić, Velika seoba Srba.

METOD RADA:

- dijaloško-monološki- rad na tekstu

FORMULACIJA CILJA I ZADATAKA:

1. Materijalni

- usvajanje znanja o: Srbima u Austro-tuskim ratovima

2. Funkcionalni

- razvoj ličnih sposobnosti i sposobnosti za logičko povezivanje uzročno-posledičnih veza među društvenim pojavama

- navikavanje na neprekidno usvajanje znanja- snalaženje u prostoru i vremenu

3. Vaspitni

- buđenje rodoljubivih osećanja kod učenika- razvijanje osećanja zajedništva i tolerancije- razvijanje smisla za uočavanje lepog u

umetnosti- izgrađivanje karakternih i drugih osobina

ličnosti učenika

Standardi

ИС.1.1.2. ИС.1.1.7.ИС.1.1.9. ИС.1.1.10.ИС.1.2.1. ИС.1.2.1.ИС.2.1.4. ИС.3.1.5.

Nastavna jedinica:

Srbi u ratovima Austrije i Mletačke republike protiv Osmanskog carstva

Uvodni deo

- Kako se formirala i razvijala srp. crkva ?- Kad je ukinuta Patrijaršija i zašto ? - Kad i kako je obnovljena pećka Patrijaršija ? - Koji je delokrug vlasti Patrijaršije ? - Kakvu ulogu ima patrijarh ? - Zašto je važna obnova Patrijaršije ?- Kako je protekao ustanak Srba u Banatu ?- Kad i kako je ukinuta Patrijaršija ?- Koji delovi srp.crkve zadržavaju samostalnost?- Kakvo je stanje posle ukidanja Patrijaršije ?

Glavni deo

- Srbi između velikih sila- ratovi Austrije,Rusije i Mletačke protiv Turske- 1571. Lepant - poraz turaka- 1593-1606. Dugi rat-Srbi na strani Austrije- 1645-1649. Kandijski rat (Krit)

Austro-turski ratovi- I 1683-99. Veliki bečki rat - Kačanik(poraz Austr.) - Velika seoba Srba-Patrijarh Arsenije III- Karlovački mir-granica:Sava-Tisa-Moriš- II 1716-18. - Austrija osvaja Šumadiju- Požarevački mir- III 1737-39. - poraz Austrijanaca kod Grocke- II seoba Srba- Beogradski mir-granice na Savi i Dunavu- IV 1788-91. (Kočina krajina) - Srbi-dobrovoljci u Austriji- Granice na Savi i Dunavu- Svištovski mir

Završni deo

- Pod čijom vlašću zive Srbi na Balkanu ?- Koji ratovi prethode Austr.-tur. ratovima ? - Na čijoj strani ratuju Srbi ? - Kako se odigrao I rat koje su posladice ? - Kako se odigrao II rat koje su posladice ? - Kako se odigrao III rat koje su posladice ? - Kako se odigrao IV rat koje su posladice ? - Šta ovi ratovi znače za srpski narod ? - Zašto se Srbi sele u Austriju ?- Kako se pomerila granica između velikih sila?

Битка код Лепанта (грч. Ναύπακτος ; тур. İnebahtı) је била битка код древне тврђаве Лепанта између османских поморских снага са једне стране, и удружених хришћанских страна Шпаније, италијанских градова држава и Ватикана уједињених у Свету лигу, која се десила 7. октобра 1571. године у којој су хришћанске снаге убедљиво однеле победу и привеле крају османску хегемонију на мору.

У хришћанској флоти на левом крилу биле су млетачке галије под заповедништвом Агостина Барбарига. У средишту били су шпански бродови Хуана од Аустрије, преостале млетачке галије под вођством Себастиана Вениера, те папини бродови под заповедништвом Маркантонија Колоне. Десно крило флоте завршавали су ђеновски бродови са адмиралом Ђанандријом Доријом. Османску флоту је на десном крилу предводио адмирал Мехмет Сорак, у средини Мехмет Али-паша, а на левом крилу Улуч Али.

Битка код Лепанта била прва велика победа хришћанских држава против ратне морнарице османског царства, која је дотад важила за непобедиву, те је имала и особиту психолошку важност јесте био сломљен мит непобедивости османских поморских снага. Победници нису успели да искористе своју премоћ због недовољног јединства међусобом. Османско царство са друге стране почело је одмах са обновом своје флоте и завршило је у шест месеци, те је година дана касније имало око 250 галија и са галеоном и нови тип брода. Од битке код Лепанта није се дао убедити ни османски велики везир Мехмед-паша Соколовић, те је млетачким посланицима диктирао разлику између вашег и нашег пораза:

Тиме што смо вам отели Краљевину Кипар, ми смо вам одсекли руку. Тиме што сте ви победили нашу флоту, ви сте нам обријали браду. Рука неће наново да порасте, али брада ће зато да расте само гушће.

Но после битке код Лепанта османско царство концентрисало се ипак на контролу источног медитерана, иако је већ 1574. освојило Тунис, док је превласт западног медитерана препустило Шпанцима, Италијанима и малтешком реду - међутим, у сталним борбама са северноафричким гусарима.

Rusko-turski ratovi

Rat Rezultat

1. Rusko-turski rat 1568.-1570. Ruska pobeda

3. Rusko-krimski rat 1571.-1572. Ruska pobeda

3. Rusko-turski rat 1676.-1681. Neodlučeno

4. Rusko-turski rat 1686.-1700. Ruska pobeda

5. Rusko-turski rat 1710.-1711. Osmanska pobeda

6. Rusko-turski rat 1735.-1739. Ruska pojeda; austrijski poraz

7. Rusko-turski rat 1768.-1774. Ruska pobeda

8. Rusko-turski rat 1787.-1792. Ruska pobeda

9. Rusko-turski rat 1806.-1812. Ruska pobeda

10. Rusko-turski rat 1828.-1829. Ruska pobeda

11. Rusko-turski rat 1853.-1856. (Krimski rat) Osmansko-saveznička pobeda

12. Rusko-turski rat 1877.-1878. Ruska pobeda