5. IZVORITA VODE ZA PIE U VOJVODINI5.1. OPTE GEOLOKE I HIDROGEOLOKE ODLIKE TERENA 5.1.1. Geoloke odlike terena Na prostoru srednje i jugoistone Evrope u periodu od srednjeg miocena do kvartara egzistiralo je tzv. Panonsko more, formirano u prostranoj meuvenanoj potalini izmeu planinskih venaca Alpa, Karpata i Dinarida, u kome je istaloena debela serija sedimenata. Vojvodina lei u jugoistonom delu ovog sedimentacionog basena i zahvata povrinu od 21.506 km2. Glavne mase panonskih sedimenata na prostoru Vojvodine istaloene su u neogenu. Bazu ovih sedimenata izgrauju klastiti i karbonati mezozojske i kristalasti kriljci i granitoidi paleozojske i proterozojske starosti. Na slici 8 je prikazan sintetski stratigrafski stub1. Geoloka graa jugoistonog dela Panonskog basena ematizovana je na slici 9. U severnom i jugoistonom delu Vojvodine u bazi negenih sedimenata nalaze se kristalasti kriljci visokog stepena metamorfizma (gnajsevi, mikaisti, amfiboliti i dr.) i ree graniti i granitoidi ili serpentiniti i gabro. Sreu se na razliitim dubinama u bazi neogenog kompleksa, od nekoliko stotina do oko 4.000 metara (u severnom Banatu). U svom povlatnom delu esto su ispucali i raspadnuti do dubine od nekoliko desetine metara, tako da mogu pretstavljati kolektore za ugljovodonike i termo-mineralne vode. Na ostalom prostoru Vojvodine (na oko 12.000 km2) u bazi neogene serije nalaze se sedimenti mezozojske starosti. Sreu se na dubinama od nekoliko stotina do preko 3.300 m (u srednjem Banatu i jugoistonoj Bakoj). Zastupljene su sve tri periode (trijas, jura i kreda). Na osnovu seizmikih podataka relativna debljina mezozojskog kompleksa procenjena je na 3.500-4.000 m (srednji Banat i jugoistona Baka). U toku mezozoika na prostoru dananje Vojvodine egzistirale su dve paleogeografske sredine: a) tokom trijasa u severnoj Bakoj i delom u severnom Banatu formirana je karbonatna platforma (elf) na kojoj su taloeni dolomitini krenjaci i ree evaporiti, b) u periodu od gornjeg trijasa do gornje krede u junim delovima Vojvodine egzistirao je basenski tip sedimenata ( glinci, laporci, krenjaci, alevroliti i peari, ree bree i konglomerati), esto ispresecani uskim zonama ofiolita, naroito serpentinita. U okviru mezozojske serije sa hidrogeolokog aspekta najznaajni su trijaski dolomitini krenjaci. Razvijeni su u severnoj Bakoj, Sremu i delom u severnom Banatu. Ispucali su i karstifikovani te predstavljaju izvanredne hidrogeoloke kolektore i znaajne nosioce rezervi termalnih i termo-mineralnih voda u Vojvodini. Na mestima gde geoloki uslovi omoguuju intenzivnu vodozamenu u njima nalazimo nisko mineralizovane ili slatke vode ( jugoistoni Srem), a na mestima gde ne postoje takvi uslovi vode su srednje do visoko meneralizovane (zapadni delovi Srema i Baka).Marinovi ., Bokov-tajner Z. (1970) Stratigrafska pripadnost naftnih Jugoslavije, Zbornik radova VII Kongresa geologa SFRJ, knjiga I, Zagreb.1

i plinskih nalazita SFR

49

Slika 8. Sintetski stratigrafski stub Vojvodine

50

Slika 9. Regionalni geoloki profili: a) po B. Dragieviu: 1. kvartar i pliocen; 2. pont; 3. panon; 4. sarmat, baden i prebaden; 5. paleogen; 6. mezozoik; 7. kriljci i magmatske stene. b) po M. arkoviu: 1. peskovi i gline; 2. laporci i gline; 3. heterogeni klastit; 4. klastiti i karbonati; 5. serpentiniti; 6. kristalasti kriljc; 7. graniti.

51

Jurski i kredni sedimenti zauzimaju dosta iroko prostranstvo u bazi neogena. Zastupljeni su u junoj Bakoj i junom Banatu i delimino u Sremu. U jurskim i donjokrednim sedimentima javljaju se mase ofiolita (serpentiniti, gabro, dijabaz i dr), a u senonu vulkanske stene (daciti i andeziti). Njihov odnos prema mezozojskoj dubokovodnoj seriji je tektonski. U toku alpske orogeneze mezozojske formacije u podini panonskog neogena pretrpele su znaajne deformacije (kompresije, ubiranja, rasedanja, horizontalna kretanja i rotacije) tako da su nastale sloene mezozojske strukture blokovskog tipa. Usled intenzivnih tektonskih, pre svega neotektonskih, pokreta sinhrone mezozojske serije u podini tercijara danas se nalaze na razliitim dubinama. Te razlike nekada iznose i do 2.800 m. Preko mezozojske serije sedimenata, kristalastih kriljaca i granitoida nataloena je veoma debela serija sedimenata tercijarne starosti. Paleogena serija predstavljena je alevritima, glincima, laporcima, pearima i konglomeratima fliolikog razvia. Mestimino su zastupljeni raznobojni klastiti (peari, konglomerati i bree), zatim vulkanogene tvorevine dacito-andezitskog tipa, a sreu se i pojave uglja. Neogena serija ima najvee rasprostranjenje i najvei znaaj sa hidrogeolokog aspekta. Zastupljeni su sedimenti miocena i pliocena. Sedimenti miocena imaju najveu debljinu u junom Banatu (preko 1500 m), a sedimenti pliocena u srednjem i severnom Banatu (3.500-4.000 m). Miocenski sedimenti badena i sarmata znaajni su nosioci nafte, gasa i termomineralnih voda. Javljaju se od povrine (na padinama Fruke Gore) do dubine preko 3.500 m (u severnom Banatu). Predstavljeni su heterogenom serijom u kojoj preovlauju peari, konglomerati, krenjaci i gline. U toku badena vladali su marinski uslovi sedimentacije, sa salinitetom mora preko 30 g/l. Taloeni su dubokovodni tipovi sedimenata u basenskom delu i plitkovodni sprudni u priobalju. Tokom sarmata marinska sredina se menja i postepeno poprima brakian karakter, a salinitet mora pada ispod 30 g/l. U panonu more dobija kaspibrakian karakter, a salinitet vode pada na oko 14 g/l, sa tendencijm stalnog oslaivanja u toku pliocena. Preko miocenskih tvorevina nataloena je debela serija pliocenskih sedimenata, predstavljena pontijskim naslagama i paludinskim slojevima. Pontijski kat razvijen je u dva, potpuno razliita, litoloka lana. Donji pont izgraen je od laporovito-glinovite serije sa dosta retkim proslojcima peara, debljine od nekoliko metara do nekoliko desetine metara. U gornjem pontu smenjuju se slojevi peskova razliite granulacije i slabo vezanih peara sa laporovitim ili peskovitim glinama, ree sa ugljevitim glinama i istim ugljem. Donjo pontijski peari imaju dosta loa kolektorska svojstva, malo rasprostranjene i ograniene rezerve termo-mineralnih voda, bez mogunosti za prihranjivanje, tako da nemaju vei praktian znaaj. Gornjo pontijski peskovi i peari imaju veoma dobra kolektorska svojstva, veliko kontinuirano rasprostranjenje i velike rezerve, zbog ega predstavljaju najznaajnije nosioce termo-mineralnih voda u Vojvodini. Paludinski slojevi imaju slian litoloki razvoj sa gornjo pontijskim i vrlo povoljan procenat zastupljenosti peskova u odnosu na gline. Zaleu do dubine oko 1.300 m (u severnom Banatu). Sedimenti paludinske starosti taloeni su u jezerskim i fluvijalnojezerskim uslovima. Paludinski peskovi znaajni su nosioci nisko mineralizovanih (slatkih voda). Na prostorima gde nedostaju u krovini vodopropusni kvartarni sedimenti, paludinski peskovi su glavni nosioci pitkih (slatkih) voda.

52

Sedimenti kvartara, izuzev Fruke gore i Vrakih planina, prekrivaju itavu povrinu Vojvodine, zbog ega se esto nazivaju kvartarni pokriva. Stvarani su u subakvatinim i kontinentalnim uslovima. U subakvatinoj fazi taloeni su jezersko-barski peskovito-ljunkoviti sedimenti, a u kasnijoj kopnenoj fazi fluvijalni peskovi i ljunkovi, eolski peskovi i les. Jezersko-barska faza predstavlja zavrnu fazu egzistencije Panonskog mora, u kojoj posle oticanja glavnih panonskih vodenih masa Dunavom na topografski niem terenu zaostaju mnogobrojne barutine. Krajem diluvijuma dolazi do potpunog isuivanja i stvaranja stepskih uslova, kada su navejavanjem lesa i eolskih peskova nastale lesno-peskovite zaravni ili platoi. Zavrnu morfoloku sliku dananje Vojvodine oblikuju veliki reni tokovi Dunava, Save i Tise koji stvaraju velike aluvijalne doline i rene terase. Debljina kvartarnog pokrivaa je razliita u razliitim delovima Vojvodine. Najtanji je u Sremu, junim i zapadnim delovima Bake i junom Banatu, gde mu se debljina kree maksimalno do 100 m. Idui ka severu postepeno zadebljava na 150-220 m (u nekim delovima istone i severne Bake i na 250-350 m (u severnom Banatu). Odlikuje se veoma estim vertikalnim i bonim litolokim smenjivanjem. Kvartarni peskovi i ljunkovi fluvijalnog i jezersko-barskog porekla najvaniji su nosioci pijaih voda u Vojvodini. 5.1.2. Strukturno-tektonske odlike terena Najnovija analiza strukturnih karakteristika i neotektonske aktivnosti jugoistonog dela Panonskog basena izvrena od strane Markovi i dr. (1993)2. Uraene su karte stratoizohipsi repernih strukturnih horizonata. Poloaj prvog strukturnog horizonta, po podini tercijara (odnosno neogena) prikazan je na slici 10. Kao najkrupnije strukturne jedinice u podini tercijara (osnovno gorje) istiu se velika centralna Beejsko-Srbobranska depresija, horst Fruke gore, relativno izdignuto podruje severne Bake (Subotiko-Somborsko podruje), Kikindska depresija u severnom Banatu, relativno izdignuto podruje istonog Banata (Vrako-Belocrkvansko podruje) i Banatska depresija izmeu ovog bloka i horsta Fruke gore. Ove strukturne jedinice razdvojene su regionalnim razlomima pruanja I-Z, odnosno S-J. Regionalni razlomi pruanja I-Z ograniavaju veliku centralnu depresiju i horst Fruke gore. Regionalna dislokacija pruanja S-J du korita reke Tise i dela Dunava, u svom severnom delu odvaja Kikindsku depresiju na istoku od relativno izdignutog podruja severne Bake na zapadu. U svom junom delu odvaja Banatsku depresiju na istoku od horsta Fruke gore na zapadu. Slino ureenje regionalnog rupturnog sklopa, kao to je utvreno u podini tercijara, nastavljeno je u povlati marinskog miocena. Poloaj repernog horizonta po povlati gornjopontiskih sedimenata, odnosno, po podini paludinske serije prikazan je na slici 11. Strukturne karakteristike ovog najmlaeg repernog horizonta su skoro identine sa podlogom. Neotektonska aktivnost je, menjajui u vremenu svoj intenzitet, zadrala trend zapoet pre tercijara i kroz neotektonski period evolucije terena. Krupne razlomne rupture pruanja I-Z ograniavaju veliku centralnu depresiju Bake. Frukogorski horst, na jugu, se praktino ne zapaa kod ovog strukturnog horizonta.

Markovi M. i dr. (1993) Studija strukturnih karakteristika i neotektonskih aktivnosti u jugoistonom delu panonskog basena, FSD RGF Beograd, Beograd

2

53

M

a s k SUBOTICA a r a -1000

1 2 3a n m

R uKIKINDA-2000

SOMBOR

u i j

T i s a

BEEJ SRBOBRAN

ZRENJANINDu na

v

NOVI SADVRAC

SREMSKA MITROVICA PANEVODrina

BEOGRADSava 50km

0

25

Dunav

Slika 10. Karta stratoizohipsi po podini tercijara3 1. Sigurni razlom ; 2. Pretpostavljeni razlom ; 3. Relativno sputeni blok. Du regionalne razlomne rupture pruanja tokom Tise istoni deo terena je relativno sputen u odnosu na zapadni. U okviru velike Kikindske depresije zapaaju se stepeniasta diferencijalna vertikalna kretanja pojedinih blokova, sa relativnim sputanjem ka severu. 5.1.3. Hidrogeoloke odlike terena Na osnovu litolokih odlika stena, stratigrafske pripadnosti i fiziko-hemijskih karakteristika podzemnih voda na prostoru Vojvodine mogu se, po dubini zaleganja, izdvojati tri hidrogeoloka sistema. Prvi hidrogeoloki sistem obuhvata sedimentni kompleks od najmlaeg kvartara do podine gornjeg ponta, odnosno od povrine terena do 2000 m (u severnom Banatu). Razvijen je na itavoj teritoriji Vojvodine, izuzimajui Fruku goru i Vrake planine.Markovi M. i dr. (1998) Strukturne karakteristike i neotektonska aktivnost jugoistonog dela panonskog basena, Struni asopis DIT-Naftagas Novi Sad, br. 25., Novi Sad3

54

-1000

Najveu debljinu ima u srednjem i severnom Banatu i istonoj Bakoj. Odlikuje se relativno jednostavnom litolokom graom i mirnom tektonikom. Hidrogeoloki kolektori izgraeni su od peskova razliite granulacije, ljunkova i slabo vezanih peara, a hidrogeoloki izolatori od glina, peskovnih i laporovitih glina. U dubljim delovima preovlauju slabo vezani peari, u srednjim peskovi, a u najpliim peskovi i ljunkovi. Slojevi peskova i peara debeli su od nekoliko metara do vie desetina metara. U litolokom stubu ovog sistema peskovi i peari u odnosu na gline i peskovito-laporovite gline zastupljeni su sa 20-30%. U najpliim delovima ovog sistema (do oko 60 m), razvijen je zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom izdanske vode (tzv. prva izdan). U dubljim delovima, ispod 60 m, u peskovitim sedimentima razvijen je zbijeni tip izdani sa nivoom pod pritiskom (arteske izdani). Za vodosnabdevanje stanovnitva prvi hidrogeoloki sistem ima najvei znaaj. On ima najire rasprostranjenje, veliki broj vodonosnih horizonata sa dobrim kolektorskim svojstvima i relativno dobre uslove za prihranjivanje, naroito u pliim delovima. U njemu su akumulirane celokupne rezerve pijaih i najvei deo termalnih i termo-mineralnih voda.

M

k a r s SUBOTICA a a

1 2

R uKIKINDA-1100 -550

m

SOMBOR -350

u n i j

T i s a

BEEJ SRBOBRAN

-1250 -950

a

ZRENJANIN

Du

na

v

NOVI SAD

-700

VRAC-500

SREMSKA MITROVICA PANEVO

Drina

BEOGRADSava 50 km Dunav

0

25

Slika 11. Karta stratoizohipsi po povlati gornjeg ponta4 1. Sigurni razlom ; 2. Pretpostavljeni razlom.Markovi M. i dr. (1998) Strukturne karakteristike i neotektonska aktivnost jugoistonog dela panonskog basena, Struni asopis DIT-Naftagas Novi Sad, br. 25., Novi Sad4

55

Drugi hidrogeoloki sistem obuhvata sedimente donjeg ponta i panona. Izgraen je od lapora i laporaca, sa retkim proslojcima peara. Debljina mu varira od nekoliko desetina do oko 1.500 m (u severnom Banatu). Istanjuje idui od severa prema jugu. Zbog male zastupljenosti kolektora (peara), ogranienih rezervi, slabog priranjivanja i male izdanosti drugi hidrogeoloki sistem nema neki vei praktini znaaj. Njegova osnovna hidrogeoloka funkcija se sastoji u hidraulikoj izolaciji prvog i treeg hidrogeolokog sistema. Trei hidrogeoloki sistem obuhvata sve prepanonske tvorevine, od sarmata do trijaskih kriljaca.Veoma je heterogenog litolokog sastava i sloenog hidrogeolokog sklopa. Hidrogeoloki kolektori su pretstavljeni pearima, konglomeratima i krenjacima badenske i sarmatske starosti, ispucalim i kavernoznim krenjacima trijaske starosti i na nekim mestima ispucalim kristalastim kriljcima. Prema tipu poroznosti mogu se izdvojiti dva podsistema (IIIa i IIIb). Podsistem IIIa karakterie se intergranularnom poroznou i obuhvata peare i konglomerate razne starosti. U njima su formirane zbijene izdani pod pritiskom (arteske izdani). Podsistem IIIb karakterie se pukotinskom poroznou i obuhvata karbonatne stene razne starosti i ispucale kristalaste kriljce i magmatske stene. U njima su formirane pukotinskokavernozne izdani. Ova dva podsistema esto su hidrauliki povezani, tako da im se vode po tipu i hemizmu ne razlikuju. Sa stanovita praktine primene termo-mineralne vode ovog sistema imaju veliki znaaj. U energetskom podruju najvei znaaj imaju kavernozni krenjaci trijaske starosti, a na balneo-terapeutskom planu veoma su interesantne vode iz oba podsistema. 5.1.4. Reonizacija podruja Vojvodine prema tipovima izdani Zavisno od geneze vodonosne sredine, dubine i reima izdani, fiziko-hemijskih karakteristika vode i drugih specifinosti, izdani Vojvodine sa pijaim vodama, mogu se podeliti na: I - arteske izdani - izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima plioceno-pleistocenske starosti, II - izdani sa slobodnim nivoom - izdani formirane u aluvijalnim nanosima reka i u renim terasama, (1) - izdani formirane u lesnim naslagama i eolskim peskovima, (2) - izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima holocena, (3) - izdani formirane u preneogenim geolokim formacijama. (4) Arteske izdani obuhvataju sve izdani u Vojvodini sa nivoom izdanske vode pod pritiskom, odnosno arteske horizonte sa pijaom vodom, orijentaciono od 60 m do oko 400 m ispod povrine terena. Izdani sa slobodnim nivoom izdanske vode (t.z. prva izdan) formirane su u razliitim vodonosnim sredinama i sa razliitim reimom izdanskih voda do dubine oko 60 m (slika 12). Granice izmeu izdvojenih tipova izdani, prema genezi vodonosne sredine, su dosta uslovne poto nisu postojali relevantni podaci za njihovo detaljno razgranienje. Predloena reonizacija data je iz praktinih razloga. Ona omoguuje lake shvatanje prostornog rasporeda izdani i reima podzemnih voda, kao i izvoenje raznih

56

klasifikacija i uporeenja, poto svaki od izdvajanih tipova izdani ima odreene specifinosti i lako je prepoznatljiv.

Slika 12. Reonizacija slobodne (prve) izdani Vojvodine5 (1) izdani u aluvijalnim nanosima i renim terasama, (2) izdani u lesnim naslagama i eolskim peskovima, (3) izdani u jezersko-barskim sedimentima holocena i (4) izdani u preneogenim geolokim formacijama

5.1.5. I - Arteske izdani 5.1.5.1. Izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima plioceno-pleistocenske starosti Za vodosnabdevanje stanovnitva i industrije Vojvodine pijaom i sanitarnom vodom izuzetno vanu ulogu imaju arteske izdani formirane u vodonosnim sredinama mlaeg pliocena, pre svega u paludinskim slojevima i starijem kvartaru (pleistocenu). Njihov znaaj treba posebno istai zbog toga to su zatiene debelim vodonepropusnim naslagama od raznih zagaenja sa povrine terena. Visoko kvalitetne podzemne vode akumulirane su u vodopropusnim peskovitim horizontima. Akumulacije slobodnih podzemnih voda nalaze se pod razliitim pritiskom (arteske izdani).

Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF Beograd, Beograd.

5

57

Iz arteskih izdani Vojvodine, prema poslednjem Vodnom bilansu raenom 1998. godine, na oko 260 izvorita koristi se proseno dnevno 3,3 m3/s vode (najvie u Banatu 1,6 m3/s, zatim u Bakoj 1,4 m3/s, a najmanje u Sremu 0,3 m3/s). Ovaj tip izdani formiran je u peskovima razliite granulacije, ree ljunkovitim peskovima nastalim u jezersko-barskim uslovima, u zavrnoj fazi egzistencije Panonskog mora. Izuzev na Frukoj gori i Vrakim planinama razvijen je skoro na celoj teritoriji Vojvodine. Sa aspekta snabdevanja stanovnitva i prehrambene industrije sanitarnom vodom interesantni su vodonosni horizonti do dubine oko 400 m (juni Srem). Ispod ove dubine podzemne vode se za ove svrhe bez kompleksnije tehnoloke intervencije ne mogu koristiti, zbog poveane ukupne mineralizacije, organskih materija, temperature i dr. Na prostoru severnog i srednjeg Banata, istone i srednje Bake i zapadnog Srema u geolokom stubu do dubine 400 m javlja se vie vodonosnih slojeva, odvojenih slojevima iste ili peskovite gline ili glinovitih peskova. Debljina peskovitih vodonosnih slojeva iznosi od nekoliko metara do oko 50 m, najee 10-20 m. Koeficijent filtracije najee se kree u granicama od 10-4-10-3 m/s. Vodonosni slojevi nemaju kontinuirani regionalni razvoj, ve su dosta esti lateralni prelazi u facije sa glinovitim ili alevritiskim razviem, to veoma oteava korelaciju slojeva. Hidraulika veza izmeu pojedinih vodonosnih slojeva nije dovoljno prouena. Verovatno da hidraulika povezanost u razliitim nivoima kao i sa povrinom u irem prostoru postoji, ali da su putevi komuniciranja sloeni i oteani, a time i mogunost prihranjivanja arteskih izdani, naroito dubljih. Na takvu mogunost ukazuje opadanje statikog nivoa izdanskih voda na skoro svim izvoritima tokom dosadanje intenzivne eksploatacije. Na izvoritima u Subotici, Vrbasu, Beeju, Zrenjaninu, Kikindi, Bakoj Topoli i nekim drugim zabeleeno je godinje sniavanje statikog nivoa izdani 0,4-0,9 m. Poloaj (povlate) prvog arteskog kompleksa na podruju Bake i Banata prikazan je na strukturnoj karti (slika 13). Na karti su prikazane apsolutne visine povlate najplie (prve) arteske izdani. Arteske izdani najdublje zaleu u severoistonom Banatu, kao i u junom Sremu, a najplie u obodnim zonama oko Fruke gore i Vrakih planina. Imajui u vidu strukturu i rasprostranjenje vodonosnog kompleksa mogu se objasniti razliiti uslovi za prihranjivanje i pranjenje izdani formirane u njemu. Prihranjivanje izdani se vri preko izdanake zone po obodu Fruke gore i Vrakih planina, kao i irem okruenju Panonskog basena, direktnom infiltracijom povrinskih voda koje dotiu sa slivne povrine i padavina koje padnu na izdanaku povrinu. Vodotoci Kara i Nera na podruju junog Banata zasekli su rena korita ili u samom kolektoru u kojem je formirana prva arteska izdan ili njihov savremeni reni nanos ostvaruje direktnu hidrauliku vezu sa navedenom izdani (slika 14). Direktna hidraulika veza potvrena je stacionarnim osmatranjima u iroj zoni izvorita vodovoda Straa. itavim svojim tokom, od ulaska u teritoriju nae zemlje navedeni vodotoci direktno prihranjuju prvu artesku izdan. Hidraulika veza izdani sa vodama iz povrinskih vodotoka utvrena je i na severnim i junim obroncima Vrakog brega. Povrine rasprostranjenja eolskih sedimenata predstavljaju znaajne zone prihranjivanja preko kojih atmosferske padavine posredno prihranjuju prvu artesku izdan. Atmosferske padavine zbog dobre vertikalne vodopropusnosti poniru relativno brzo do prvih vodonosnih peskova u podini odakle se posredno infiltriraju u dublje izdani. Oblast severozapadne Bake i junog Banata predstavljaju najznaajnije prihranjivae prve arteske izdani, to jasno pokazuje karta hidroizohipsi (slika 15). Akumulativna sposobnost

58

eolskih sedimenata i znaajna retenzija voda od padavina u njima, pored znaajnog prostornog rasprostranjenja, imaju velikog uticaja na prihranjivanje arteske izdani.

Slika 13. Strukturna karta po povlati arteske izdani na podruju Vojvodine6IB-1 Lesna zaravan107,10

KOTA (m)110 100

LS L Sg 3 3Rena terasa r. Kara

2

IB-480,00

3 al 3

r. Kara 9080 70 60 50 40 30 20 10

1

Pl3 + Q1

Slika 14. Litoloki profil upravan na korito reke Kara kod izvorita vodovoda Straa 1. dobrovodopropusne stene peskovi i ljunkovi; 2. slabije vodopropusne stene les i lesoidne gline; 3. uslovno vodonepropusne stene gline.Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i inenjerskoj geologiji, Novi Sad. 7 Stojiljkovi D. (1994) Ugroenost poljoprivrednih zemljita povrinskim i podzemnim vodama u slivu Karaa i Nere, Monografija Ureenje, korienje i zatita voda Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad6

7

0

59

Slika 15. Karta hidroizohipsi prve arteske izdani podruju Banata i Bake - krajem devedesetih godina 8,9 Prihranjivanje prve arteske izdani vri se i deliminom infiltracijom voda iz slobodne izdani i pretakanjem iz dubljih arteskih izdani u zavisnosti od pritisaka i njihovih meusobnih odnosa. Tamo gde je izdan blie podini slobodne izdani poveava se uticaj infiltracije voda iz jedne izdani u drugu. Pranjenje prve arteske izdani vri se u korito ili savremene rene nanose povrinskih vodotoka, u delovima terena gde njihov nii vodostaj uslovljava funkciju drena. U razliitim hidrolokim uslovima povrinski vodotoci menjaju ulogu, od prihranjivaa do drena. Kanal DTD, na potezu od Ritieva do Grebenca ima direktnu hidrauliku vezu sa prvom arteskom izdani. Na potezu tzv. Potporanjske vododelnice kanal je prirodni dren za vode prve arteske izdani. Zbog ugroenosti kanala izdanskim vodama koje su pod znatno veim pritiskom uraeni su vetaki drenovi (rasteretni vertikalni bunari du trase kanala) preko kojih se sniava pritisak u arteskoj izdani. Ovim putem se drenira oko 60 l/s kvalitetnih izdanskih voda (slika 16.).

Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF Beograd, Beograd Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i inenjerskoj geologiji, Novi Sad9

8

60

NI KANAL DTD 1

2 1

Slika 16. ematski prikaz dreniranje I arteske izdani u kanal vetakim putem (preko drenanih rasteretnih bunara. 1. slabovodopropusne stene gline i peskovite gline; 2. dobrovodopropusne stene peskovito-ljunkoviti sediment. Dreniranje izdani vetakim putem dobija sve vei znaaj kada se ima u vidu da ova izdan predstavlja osnovni izvor snabdevanja pijaom vodom stanovnitva i industrije na itavoj povrini rasprostranjenja. Dosadanjom eksploatacijom ve su uzrokovana snienja pritiska izdanskih voda skoro na itavom prostoru10,11. Najizraenije sniavanje dostiglo je oko 30,0 m u junoj Bakoj; sniavanje u podruju zapadne Bake, srednjeg i severnog Banata dostiglo je 20,0 m. Precrpljivanje je dovelo do izmene u reimu izdanskih voda (slika 15). Kada se govori o reimu izdani pre svega se misli na reim nivoa izdani. Isti je karakteristian za sedimentacione basene geosinklinalnog tipa. Posmatrano kroz dui vremenski period moe se rei da se radi o stabilnom reimu. Viegodinje promene reima se mogu vezati, uglavnom, na vetako nastale uslove izazvane delovanjem oveka. Tokom godine se oseaju promene u zavisnosti od meteorolokih i hidrolokih uslova. Takve promene su vee u pliim delovima izdani, dok se sa dubinom znaajno smanjuju. Imajui u vidu da se godinje oscilacije ciklino ponavljaju onda ima smisla analizirati promene reima nivoa izdani u regionalnom planu samo kao viegodinje. Arteska izdan formirana u sedimentacionom kompleksu pliocensko-pleistocenske starosti u dosadanjem periodu predstavlja osnovnu izdan iz koje se vri snabdevanje pijaom vodom stanovnitva i industrije. Imajui u vidu eksploataciju voda iz ove izdani u10

Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF Beograd, Beograd

11

Vasiljevi M., Milosavljevi S., Filipovi B. (1999) Stanje i perspektive hidrogeolokih istraivanja i korienja podzemnih voda u Vojvodini, Zbornik radova XII Jugoslovenskog simpozijuma o hidrogeologiji i inenjerskoj geologiji, Novi Sad

61

koliini oko 3 m3/s u 1990. godini i efekte iste izraene kroz iznete promene u reimu izdani jasno je da se mora uspostaviti ravnotea izmeu eksploatacije i mogunosti prirodnog obnavljanja rezervi. Na osnovu geometrije izdani i osnovnih filtracionih karakteristika moe se sa sigurnou tvrditi da postoje ogromne geoloke (prirodne) rezerve slobodnih podzemnih voda. Na veem broju izvorita vodovoda u dosadanjem periodu uraene su procene eksploatacionih rezervi i odreene reprezentativne vrednosti filtracionih karakteristika vodonosne sredine. Dobijeni parametri odreeni metodama matematike statistike balansirani su na bazi rezultata ostvarenih u eksploataciji. Time su za sada u proceni regionalnih geolokih rezervi za prvu artesku izdan na celom prostoru usvojene vrednosti specifine izdanosti, odnosno, efektivne poroznosti = 0,2 dok je za slobodnu izdan ta vrednost neto vea ( = 0,25). Za potrebe vodosnabdevanja veih gradova u Vojvodini u dosadanjoj praksi formirana su izvorita na ogranienom prostoru, eksploatacionih rezervi od vie stotina l/s. Kod nekih izvorita registrovana su lokalna precrpljivanja u veem stepenu. Neka od postojeih izvorita imaju mogunosti za proirenje kapaciteta. Znatno je vei broj izvorita reda veliine od nekoliko desetina do nekoliko stotina l/s. Na slici 15 je uoljivo da je mogunost proirenja izvorita, koja kaptiraju vode arteske izdani ograniena na podruju severne Bake i junog Banata. Pored navedenog moe se raunati na poveanje kapaciteta izvorita u zapadnom Sremu. Eksploatacija podzemnih voda iz arteskih (i subarteskih) izdani odvija se putem buenih bunara razliitih prenika i konstrukcija. Njihova dubina najee se kree od 60160 m, u reim sluajevima prelazi 200 m. Najdublji bunari u Vojvodini nalaze se u severoistonom Banatu na potezu od ale do Srpske Crnje sa dubinom do 300 m i u zapadnom Sremu, gde dubina bunara dostie 400 m. Izdanost bunara koji kaptiraju arteske (i subarteske) izdani kree se najee od 10-20 l/s, a specifina izdanost od 2-5 l/s/m, zavisno od konstrukcije i tehnologije izrade bunara. Iz arteske izdani snabdevaju se: Sombor, Odaci, Subotica, Baka Topola, Crvenka, Kula, Horgo, Kanjia, N. Kneevac, oka, Kikinda, Ada, Beej, N. Beej, Zrenjanin, Seanj, Kovaica, Kaarevo, Banatski Karlovac, Vrac, Bela Crkva, Ba, Baki Petrovac, Srbobran, Inija, Stara Pazova, Ruma, Peinci i brojna druga naselja. Generalni pad statikog nivoa izdanskih voda, odnosno smanjenje rezervi podzemnih voda, sporo obnavljanje dinamikih rezervi i stalno poveanje obima eksploatacije iz ovog kompleksa nalau da se ubudue sa potronjom mora racionalisati i bolje gazdovati. Vode ove izdani treba iskljuivo koristiti za vodosnabdevanje stanovnitva. 5.1.6. II Izdani sa slobodnim nivoom 5.1.6.1. Izdani u aluvijalnim nanosima i renim terasama (1) Veoma znaajnu ulogu u vodosnabdevanju Vojvodine imaju izdani formirane u aluvijalnim nanosima Dunava i Save, u manjoj meri Tise i ostalih renih tokova, kao i u renim terasama. Iz ovih izdani, prema poslednjem Bilansu uraenom 1998. godine, eksploatie se proseno dnevno 2,5 m3/s podzemne vode. Najintenzivnija eksploatacija vri se iz priobalja Dunava i njegovih terasa 2,1 m3/s, znatno manje iz priobalja Save 0,4 m3/s (nisu uraunate koliine koje se eksploatiu za potrebe Beogradskog vodovoda), a najmanje iz priobalja Tise 0,02 m3/s.

62

Prostorni raspored ovog tipa izdani prikazan je na slici 12. Vodonosne sredine u kojima je formiran ovaj tip izdani generalno imaju slino razvie. Izgraene su preteno od peskova i ljunkova, debljine 10-60 m. U donjem delu zastupljeni su ljunkovi, ljunkoviti peskovi i peskovi, koji imaju funkciju hidrogeolokog kolektora, a u gornjem alevritski peskovi, alevriti i alevritske gline, koji pretstavljaju povlatni slabovodopropusni sloj. Povlatni slabovodopropusni pokriva, debljine 2-10 m, razvijen je skoro na celom prostoru. Podinu ljunkovito-peskovitom kompleksu ine vodonepropusne gline i peskovite gline pleistocenske ili paludinske starosti. U ovim vodonosnim sredinama formiran je zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom izdanske vode, koji u periodima hidrolokih maksimuma na podrujima gde je povlatni izolator dobro razvijen prelazi u izdan pod pritiskom. Nivo izdani najee varira od 2-5 m ispod povrine terena, a godinja amplituda kolebanja nivoa sa udaljavanjem od vodotoka je znatno manja. Reim i bilans voda ovih izdani, naroito u priobalno-aluvijalnim sredinama je pod dominantnim uticajem reima vodostaja renih tokova. Izdani formirane u naslagama renih terasa prihranjuju se na vie naina: iz renih tokova i kanala, na raun infiltracije atmosferskih padavina i u nekim sluajevima pretakanjem iz arteskih izdani. Dreniranje izdani vri se preko renih tokova i kanala, evaporacijom i preko bunara. Najpovoljnije hidrogeoloke i hidrodinamine karakteristike imaju aluvioni Dunava i Save u pojedinim segmentima renog toka. Priobalje Dunava ima najbolje filtracione karakteristike na sektorima Bezdan-Bogojevo, Futog-Petrovaradin, Kovin-Dubovac i na potezu kod Paneva, a priobalje Save na sektorima Jamena-Sremska Mitrovica i JarakGrabovci. Generalno posmatrano debljina vodonosnog peskovito-ljunkovitog kompleksa na navedenim sektorima varira u irokim granicama, od 8-50 m. Koeficijent filtracije je reda veliine od 10-5-10-3 m/s, a efektivna poroznost 0,14-0,23 d.j. Aluvioni Tise i ostalih manjih reka, kao i rene terase imaju manje debljine i loije filtracione karakteristike usled prisustva pelitske frakcije, dok se sredine sa boljim filtracionim svojstvima javljaju samo lokalno. Strukturno-geoloke i filtracione karakteristike naznaenih izvorita imaju slinosti, ali je sa aspekta njihove perspektivnosti vano navesti svaki lokalitet. Potez Bezdan Bogojevo predstavlja pojas uz levu obalu Dunava na kojem je formirano izvorite vodovoda za grad Apatin sa predvienim proirenjem u regionalni sistem zapadne Bake. Karakteristian litoloki profil izvorita dat je na slici 17. Vodonosna sredina se izdvaja kao dvoslojevita sa dubljim ljunkovito-peskovitim delom monosti oko 40 m i koeficijentom filtracije KM = 5,510-4 m/s i pliim peskovitim do peskovito-glinovitim delom monosti 1520 m i koeficijentom filtracije Km = 110-6 m/s. Za vodonosnu sredinu izvoenjem opitnih crpenja i modeliranjem je utvrena prosena vodopropusnost T = 210-2 m2/s i efektivna poroznost = 0,20. Na desnoj obali Dunava, na podruju grada Beoina, vri se eksploatacija podzemnih voda iz aluvijalnog nanosa preko jednog reni bunara, kapaciteta 50-60 l/s. tepen istraenosti ovog perspektivnog izvorita je veoma nizak. Sirova voda se ve tri decenije uspeno preiava u fabrici vode "Beoin". U priobalju Dunava kod Novog Sada, na potezu Futog-Petrovaradin, izdvojeni su lokaliteti Futoka ada, Adice, Kamenika ada, trand, Petrovaradinska ada i Ratno ostrvo. Na ovim lokalitetima formirana je izdan u aluvijalnim ljunkovito-peskovitim naslagama koja se koristi za vodosnabdevanje grada Novog Sada i njegove okoline. Iz ovih izvorita crpi se oko 1,5 m3/s podzemnih voda za gradski vodovod. Karakteristian litoloki profil izvorita Ratno ostrvo prikazan je na slici 18. Vodonosna sredina se i ovde izdvaja kao dvoslojevita. Donji deo izgrauju ljunkovi i ljunkoviti peskovi monosti oko 10 m sa koeficijentom filtracije

63

KM=(13)10-2 m/s dok plii deo izgrauju peskovi monosti 510 m sa koeficijentom filtracije Km = 110-6 m/s.

(m) (mnm)80

KOTA

AP-7

AP-6

AP-5

AP-4

AP-3

AP-8

AP-2 AP-9

2

1

60

4

3 4 4 4 4 4

40

3

20

5

Slika 17. Litoloki profil izvorita vodovoda Apatin. 1. glina peskovita; 2. pesak prainast; 3. pesak srednjezrn do krupnozrn; 4. ljunak i ljunkovit pesak; 5. glina.

(mnm) KOTA77

(m)

BHD-1

BHD-2

1

2 1

BHD-3

BHD-4

1 2 1

BHD-5

BHD-6

1

4

67

2 357

3 1 4

147

Slika 18. Litoloki profil izvorita vodovoda Novi Sad, Ratno ostrvo. 1. pesak; 2. pesak prainast; 3. ljunak - ljunkovit pesak; 4. glina. Potez Knianin enta se neto razlikuje u litofacijalnim karakteristikama u odnosu na prethodne lokalitete. Karakteristian litoloki profil prikazan je na slici 19.

64

KOTA (mnm) (m) P-II-180

PUT P-II-2 P-II-3

KANAL PUT P-II-4

NASIP DUNAV P-II-5

70

1 2

1 2

7.12.1972. 72,12 20.8.1972. 69,61

60

4 350

3 2

Slika 19. Litoloki profil na podruju Kniansko enanskog rita. 1. glina; 2. sitnozrni i srednjezrni peskovi; 3. ljunkovi malo peskoviti; 4. ljunkovi. U aluvijalnom nanosu Tise i Dunava preteno peskovitog sastava lokalno su zastupljeni prainasti peskovi u pliim delovima i ljunkovi u dubljim delovima. Dubina zaleganja peskovitih sedimenata kree se od nekoliko metara do 25 m ispod povrine terena. Koeficijent filtracije preteno peskovitog kolektora kree se oko K = 110-4 m/s. Oigledno je aluvijalni nanos reke Tise usled veeg prisustva sitnozrne frakcije sedimenata nie vodopropusnosti u odnosu na aluvion Dunava (T = 110-3 m2/s). Potez Knianin enta se neto razlikuje u litofacijalnim karakteristikama u odnosu na prethodne lokalitete. Karakteristian litoloki profil prikazan je na slici 19. U aluvijalnom nanosu Tise i Dunava preteno peskovitog sastava lokalno su zastupljeni prainasti peskovi u pliim delovima i ljunkovi u dubljim delovima. Dubina zaleganja peskovitih sedimenata kree se od nekoliko metara do 25 m ispod povrine terena. Koeficijent filtracije preteno peskovitog kolektora kree se oko K = 110-4 m/s. Oigledno je aluvijalni nanos reke Tise usled veeg prisustva sitnozrne frakcije sedimenata nie vodopropusnosti u odnosu na aluvion Dunava (T = 110-3 m2/s). Na prostoru Panevakog rita, istraivanjima za potrebe vodosnabdevanja gradova Beograda i Paneva, kao i za potrebe lokalnih izvorita, utvrene su osnovne litofacijalne i filtracione karakteristike aluvijalnog nanosa Dunava i njegovih pritoka. Karakteristian litoloki profil terena na prostoru izvorita vodovoda Gradska uma kod Paneva prikazan je na slici 20. I na prostoru Panevakog rita aluvijalni nanos veim delom izgrauju sedimenti peskovitog sastava sa soivima i proslojcima ljunkovitih, peskovito-ljunkovitih i glinovitih sedimenata. Monost izdani formirane u ovim sedimentima najee se kree od 2030 m sa vodopropusnou reda veliine T = 110-3 m2/s i efektivnom poroznou = 0,150,20. Potez Panevo Dubovac predstavlja znaajnu povrinu rasprostranjenja aluvijalnog nanosa Dunava. Aluvijalna ravan prati tok Dunava u pojasu prosene irine oko 4 km u duini oko 70 km. Severnu granicu aluvijalne ravni ini rena Terasa, po ijem obodu su razvijena naselja Vojlovica, Starevo, Omoljica, Brestovac, Ploica, Skorenovac, Kovin, Gaj i Dubovac. Karakteristian litoloki profil terena na delu od Kovina do Dubovca prikazan je na slici 21.

65

(mnm) KOTA70

(m)

PSP-6

4 1

PSP-2

PS-1

360

50

4 4 4 1 4 2 3 4 3 1

40

30

20

Slika 20. Litoloki izvorita vodovoda Panevo, Gradska uma. 1. pesak; 2. pesak malo glinovit; 3. pesak ljunkovit; 4. glina.

KOTA (mnm) (m)80

Lp-919 DUNAV NASIP Pd-7 Sd-37 Pp-918

6

70

70,44 26.5.1967. 66,14 19.10.1966.

1 2

Pd-4 Pd-5 Pp-916 Pd-6 Pp-917

1

3 5 1 7 2

2 3

60

50

4

5

40

3

5

30

Slika 21. Litoloki profil na potezu Kovin Dubovac. 1. supesak; 2. prainasti peskovi i praine; 3. sitnozrni i srednjezrni peskovi; 4. peskovi ljunkoviti; 5. ljunkovi peskoviti; 6. lesolika suglina; 7. ugalj. U litolokom pogledu teren izgrauju sedimenti jako promenljivog granulometrijskog sastava. Generalno se mogu izdvojiti dvoslojeviti peskovito-ljunkoviti sedimenti kao nosioci slobodnih podzemnih voda i prainasti do prainasto-glinoviti slabovodopropusni krovinski sedimenti. Peskovito-ljunkoviti vodonosni sedimenti su

66

monosti 1525 m sa koeficijentom filtracije K = 110-4 m/s do 110-3 m/s i efektivnom poroznou = 0,160,23. Uee ljunkovite frakcije u grai vodonosnog kolektora poveava se nizvodno od Kovina, kao posledica priliva nanosa reke Morave. U podini vodonosne peskovito-ljunkovite serije zastupljeni su sedimenti pontiske serije (alevritski peskovi, alevriti i ligniti). Na povrini rasprostranjenja izdani odreene su vrednosti koeficijenta filtracije i specifine izdanosti bunara. Na celoj povrini rasprostranjenja peskovito-ljunkoviti sedimenti su dobre vodopropusnosti sa vrednostima koeficijenta filtracije od 110-3 do 110-2 m/s. Specifina izdanost vertikalnih buenih bunara kree se u dijapazonu od 110 l/s/m. Za izdani formirane u terasnim i aluvijalnim sedimentima moe se rei da imaju najpovoljnije uslove prihranjivanja. Ovo se posebno odnosi na delove izdani blie koritu Dunava kod kojih je najee ostvarena direktna hidraulika veza izdanskih voda i voda iz vodotoka. U ovim delovima izdani ostvaruje se relativno brza vodozamena, to omoguava zahvatanje znaajnih koliina dinamikih rezervi. Sa udaljavanjem od korita Dunava smanjuje se uticaj direktne hidraulike veze na prihranjivanje i pranjenje izdani a raste uticaj drugih faktora kao to su povrinske vode kanalske mree, povrinske vode iz prirodnih i vetakih akumulacija, padavine, temperatura, priliv voda iz drugih izdani. Prihranjivanje izdani filtracijom voda iz dubljih izdani ima znaajnog udela u ukupnom bilansu a posebno tamo gde je ostvarena direktna hidraulika veza kao to je to sluaj u junom Banatu. U delovima gde vodopropusne peskovite naslage izbijaju na povrinu terena poveava se uticaj padavina i evapotranspiracije na bilans izdanskih voda. Na prostorima gde je zbog prisustva sitnozrnih estica smanjena vodopropusnost hidrogeolokog kolektora dolazi i do smanjenja hidraulike komunikacije izdanskih voda sa vodama iz vodotoka. Ovakvi uticaji odraavaju se u irem prostoru ua Tise. Izgradnjom povrinskih akumulacija, vetakih akumulacija, osnovne kanalske mree kao i navodnjavanjem poljoprivrednih povrina znatno su poboljani uslovi za prihranjivanje voda izdani formirane u aluvijalnim i terasnim naslagama. Postoje povoljni uslovi za poveanje dinamikih rezervi voda ove izdani vetakim prihranjivanjem. Za poboljano prihranjivanje izazvano usporom na povrinskim vodotocima Dunavu i Tisi moe se rei da i ono predstavlja oblik planiranog vetakog prihranjivanja ove izdani. Meutim, kad govorimo o vetakom prihranjivanju prevashodno mislimo na plansko poveanje dinamikih rezervi odreenog izvorita putem upojnih bunara, infiltracionih bazena i slino. O takvim mogunostima na prostorima Banata i Bake se uveliko razmilja i verovatno e u skorije vreme biti uvedene u praksu. Izdan se generalno prazni u korito Dunava. Lokalno pranjenje u vodotoke i kanale ne predstavlja dominirajui uticaj, ali ima velikog lokalnog znaaja. U pojedinim delovima izdani raste uticaj evapotranspiracije, zahvaljujui odsustvu slabovodopropusnog krovinskog pokrivaa i manjoj dubini nivoa izdani ispod povrine terena. Sigurno je da se deo izdanskih voda postepeno infiltrira u dublje vodonosne horizonte. Stepen uticaja ovog elementa u bilansu rashoda izdani nije dovoljno istraen. Izdan formirana u terasnim i aluvijalnim sedimentima moe biti sa slobodnim nivoom ili subarteska. Zavisno od lokalnih morfolokih, strukturno-geolokih i hidrolokih faktora nivo izdani moe da bude slobodan, pod pritiskom ili sloen. Do promena tipa izdani u zavisnosti od poloaja nivoa izdani moe doi tokom hidroloke godine usled promene hidrometeorolokih i hidrolokih uslova.

67

Stepen zavisnosti reima izdani od reima vodostaja Dunava u direktnoj je funkciji udaljenosti od korita Dunava. Sa udaljavanjem od korita Dunava smanjuje se uticaj reima vodostaja Dunava a poveava uticaj hidrometeorolokih faktora. Nivo izdani najee varira od 25 m ispod povrine terena dok godinja amplituda kolebanja opada sa udaljavanjem od korita Dunava. Vode ove izdani generalno se kreu od severa ka jugu odnosno od severozapada ka jugu. S obzirom da se izdan prihranjuje doticajem voda iz slobodne izdani u eolskim peskovima i lesoidnim naslagama te da je tok Dunava od severozapada ka jugoistoku onda je saglasno tome i oekivan pravac i tok voda ove izdani. Promene izazvane izgradnjom povrinskih akumulacija na Dunavu i sistema DTD ogledaju se u smanjenju hidraulikog gradijenta nivoa izdani. Eksploatacija podzemnih voda iz ovih izdani vri se buenim bunarima velikog prenika, a u Novom Sadu, Beoinu i Panevu izgaeni su reni bunari. Najvea izvorita koja kaptiraju vode iz ovih izdani su: Novi Sad, Titel, Panevo, Kovin i Padinska Skela (aluvion Dunava) i Beoin, Sremska Mitrovica, Sr. Jarak i Beograd (aluvion Save). Poetna izdanost buenih bunara je 20-30 l/s, ali vremenom opada na 10-15 l/s, a specifina izdanost sa preko 5 l/s/m na 1-3 l/s/m. Izdanost reni bunara kree se do 100 l/s. 5.1.6.2. Izdani formirane u lesnim naslagama i eolskim peskovima (2) Na prostorima Deliblatske peare, Teleke zaravni, Subotiko-Horgoke peare i Titelskog brega u podinskim delovima lesa i eolskih peskova, na kontaktu sa kvartarnim peskovitim sedimentima jezersko-barske facije mogu se formirati jedinstvene izdani sa slobodnim nivom izdanske vode oznaene sa "2" (slika 12). Dubina ovih izdani varira od desetak metara do oko 80-90 m u Deliblatskoj peari. Reim izdani je u funkciji atmosferskih padavina, pri emu gornje partije lesa i eolskih peskova vre ulogu provodnika atmosferskih voda. Prihranjuju se na raun infiltracije atmosferskog taloga, a prazne se na obodu lesnih zaravni u vidu izvora, zatim prelivanjem u druge izdani sa kojima su u direktnoj vezi, oticanjem putem kanala i jezera (Panevo, Ludoko) i evaporacijom. Nivo izdanskih voda varira od nekoliko metara do vie desetine metara ispod povrine terena. Imaju ograniene rezerve i mogu se koristiti za lokalne potrebe za pojedinane kopane ili buene bunare manjeg kapaciteta. 5.1.6.3. Izdani formirane u jezersko-barskim sedimentima holocena (3) Na prostoru istonog Banata u irem pojasu pored Rumunske granice izdvojen je poseban tip izdani oznaen sa 3. (slika 12). Vodonosna sredina izgraena je preteno od sitnozrnih do zaglinjenih peskova, taloenih u jezersko-barskim uslovima u zavrnoj fazi egzistiranja Panonskog mora. Debljina ovih sedimenata kree se od nekoliko metara do nekoliko desetina metara. Vertikalno i bono facijalno smanjivanje je esto i veoma izraeno. U okviru ovih peskovitih proslojaka i soiva peska formiran je zbijeni tip izdani sa slobodnim (do subarteskim) nivoom. Izdani se prihranjuju na raun atmosferskih taloga i iz povrinskih tokova (kanala i reka), a dreniraju preteno putem kopanih bunara. Zbog ogranienog prostiranja i malih rezervi ovaj tip izdani ima lokalni znaaj i najee se koristi za tehnike potrebe ili za zalivanje manjih poljoprivrednih povrina, putem kopanih ili buenih bunara. Bunari koji kaptiraju ovu izdan najee imaju izdanost od 3-5 l/s. Kvalitet vode varira u irokim granicama. Pripadaju tipu alkalnih do zemnoalkalnih voda,

68

sa ukupnom mineralizacijom od oko 500-900 mg/l i znatno poveanim sadrajem ukupnog gvoa i organskih materija, koji vodi daju ukastu boju. 5.1.6.4. Izdani formirane u preneogenim geolokim formacijama (4) U centralnim delovima Fruke gore i Vrakih planina nalaze se karbonatne stene preneogene starosti, zatim serpentiniti i druge magmatske stene. U ovim geolokim formacijama formiraju se pukotinski ili karstni tipovi izdani (u trijaskim krenjacima). Najee se radi o uslovno bezvodnim delovima terena (kristalasti kriljci, serpentiniti, fli, magmatske stene). Rasprostranjenje ove izdani oznaeno je sa 4. (slika 12). U povrinskim, ispucalim delovima kristalastih kriljaca mogu se formirati izdani sa pukotinskom poroznou, ija izdanost ne prelazi 0,1 l/s. Na kontaktu kristalastih kriljaca i mlaih sedimenata sree se najvei broj izvora, koji prihranjuju potoke na severnim i junim padinama Fruke gore. U ispucalim partijama serpentinita takoe se mogu formirati izdani malo vee izdanosti (do 0,2 l/s). Trijaski krenjaci imaju ogranieno zonarno rasprostranjenje na Frukoj gori, pravca pruanja istok-zapad. U njima su formirane izdani pukotinskog i karstnog tipa, koje hrane karstne izvore i vrela. To su stalni izvori ali promenljive izdanosti, zavisno od atsmoferskih padavina na raun kojih se prihranjuju. Izdanost ovih vrela dostie vrednost do 10 l/s. Ove izdani registrovane su na dubinama vie stotina metara ispod povrine terena (Vrdnik, Erdevik). U trijaskim krenjacima kod Kupinova akumulirane su znaajne rezervi podzemnih voda koje se mogu koristiti za pie. U samom Kupinovu vie decenija se vode ove izdani koriste za pie. Rasprostranjenje ovog tipa izdani u podruju junog Srema nije dovoljno istraeno ali se predpostavlja da je u direktnoj vezi sa iroko razvijenom izdani Mave. 5.1.7. Kvalitet podzemnih voda Podzemne vode koje se mogu koristiti za pie zaleu do dubine oko 400 m. U gornjem delu, do dubine oko 60 m, formirane su izdani sa slobodnim nivoom (tzv. prva izdan), a ispod njih izdani sa nivoom pod pristiskom (arteske izdani). Prihranjivanje prve izdani vri se na raun povrinskih vodotokova (reka i kanala) i atmosferskih taloga, a ree posredstvom arteskih izdani. Zbog toga je hemijski sastav voda prve izdani na prostoru Vojvodine dosta slian. Vode (prve) slobodne izdani pripadaju hidrokarbonatno-zemnoalkalnom i ree alkalnom tipu vode (slika 22). Meu anjonima hidrokarbonat-jon je apsolutno dominantan na celom prostoru i procenat njegovog uea se kree od 80-90% ekvivalenata. Uee katjona natrijuma, kalijuma i magnezijuma dosta je ravnomerno rasporeeno, osim to se zapaa neto vei procenat uea kalcijum-jona u junom Banatu i zapadnoj Bakoj, a natrijuma u srednjem Banatu. Vode iz prve izdani su bezbojne do ukaste, bez mirisa i bljutavog ukusa. Neutralne su do slabo alkalne. Ukupna mineralizacija kree se od 500-1000 mg/l, izuzev na potezu od Perleza do Opova, gde ukupna mineralizacija prelazi 1000 mg/l. Skoro na celom prostoru sadraj ukupnog gvoa je vei od maksimalno doputene koncentracije, a na mnogim lokalitetima prelazi 2 mg/l. Sadraj mangana najee je iznad MDK, najvie do deset puta. Sadraj amonijum grupe, takoe, na mnogim mestima prelazi vrednost od 2 mg/l. Sadraj organskih materija ima poveanu vrednost na veem delu terena. Potronja kalijumpermanganata varira od 20-40 mg/l, a u nekoliko ekstremnih sluajeva dostie vrednost od 100 mg/l. Tvrdoa vode je, sa retkim izuzecima, znatno poveana i kree se

69

izmeu 15 i 30 dH. Temperatura vode uglavnom ne prelazi 15C. Mikroelementi u vodama prve izdani najee su u dozvoljenim granicama. Mestimino je detektovano poveano prisustvo ive, kadmijuma a retko i arsena.

SO4"

Ca"

HCO3 '

Cl'

Mg"

Na+K'

Slika 22. Trilinerni dijagram slobodne izdani Vojvodine12 Ove vode su znaajno tvre u odnosu na arteske, sa veim sadrajem suve materije. Vode arterskih izdani po hemijskom sastavu se znatno razlikuju od voda prve izdani. One pripadaju hidrokarbonatno-alkalnom i ree zemnoalkalnom tipu (slika 23). Meu anjonima dominantnu ulogu ima hidrokarbonat jon sa ueem od oko 85- 90% ekvivalenata. U ueu i rasprostranjenju jona zemnoalkalija i alkalija vlada stroga zakonitost. Joni zemnoalkalija preovlauju u vodama Teleke zaravni, SubotikoHorgoke i Deliblatske peare, a joni alkalija na ostalom prostoru. Ova pravilnost u distribuciji jona je indikativna i svakako da ima svoje uzroke najverovatnije zbog izluivanja kalcijuma u lesoidnoj sredini. Ukupna mineralizacija najee je manja u odnosu na prvu izdan i kree se u granicama 250-1000 mg/l. U jugozapadnoj Bakoj je neto poveana i dostie vrednost od 1.400 mg/l, a na prostoru izmeu Eke i Sakula ak 4.300 mg/l. Sadraj soli (NaCl) generalno se poveava sa dubinom zaleganja arteske izdani. Lokalna otstupanja najee su posledica tektonske aktivnosti. Sadraj amonijum grupe je najee ispod 1 mg/l, a ekstremno visoki sadraj (do 10 mg/l) javlja se oko Belog jezera, na potezu Eka-Farkadin. Gvoe esto ima povean sadraj u odnosu na maksimalno dozvoljenu koncentraciju, ali se najee pojavljuje u granicama do 1 mg/l, a ree do1,5 mg/l. Obino se smanjuje sa dubinom izdani. U odnosu na vode prve izdani znatno je smanjenje sadraja ukupnog gvoa i mangana.

Milosavljevi S., Vasiljevi M., Vilovski S. (1997) Hidrogeoloka istraivanja u Vojvodini (istraivanje pijaih, tehnolokih i termo-mineralnih voda), Monografija 100 godina hidrogeologije u Jugoslaviji, str.117-146, Beograd

12

70

SO4"

Ca"

HCO3'

Cl'

Mg"

Na+ K'

Slika 23. Trilinearni dijagram arteskih izdani Vojvodine13 Arteske vode znatno su meke od voda iz prve izdani. Njihova tvrdoa retko prelazi granicu od 15 dH. Neto tvre vode javljaju se u srednjem Banatu (u sektoru od Perleza do Konaka) i u sredinjoj Bakoj na Telekoj zaravni. Izrazito meke vode (2-5 dH) javljaju se u zapadnoj Bakoj i srednjem Banatu, od Mokrina i Ostojieva na severu do Zrenjanina i Jae Tomi na jugu. Vode arterskih izdani najee su slabo alkalne. Temperatura vode kree se od oko15C do oko 30C. Za arteske izdani Vojvodine, a ne retko i za slobodne izdani, veoma su karakteristine tz. ute vode, koje imaju specifian ukus i u mnogim naseljima se koriste za pie (slika 23). Stanovnitvo koje je naviklo na ute vode veoma teko prihvata drugaije i to predstavlja veliki problem za njih. utu boju vodama daju organske (huminske) materije. To potvruje i povean sadraj organskih materija u vodi koji se geografski u potpunosti poklapa sa distribucijom utih voda. Sadraj organskih materija u ovim vodama izraen kroz potronju kalijum permanganata iznosi 20-150 mg/l, a u ekstremnim sluajevima i preko 200 mg/l. Prema optim merilima, vode najpovoljnijeg kvaliteta za pie nalaze se u arteskim izdanima na irem prostoru jugoistonog Banata i jugozapadnog Srema. 5.1.8. Uslovi zatite podzemnih voda Uslovi za ouvanje kvaliteta podzemnih voda u pojedinim tipovima izdani su razliiti. Izdani formirane u otvorenim i poluotvorenim hidrogeolokim strukturama, sa relativno tankim krovinskim izolatorom ili bez njega, izloene su direktnim zagaenjima sa povrine terena. I tamo gde postoji neto deblji krovinski izolator, usled dubokog zasecanjaMilosavljevi S., Vasiljevi M., Vilovski S. (1997) Hidrogeoloka istraivanja u Vojvodini (istraivanje pijaih, tehnolokih i termo-mineralnih voda), Monografija 100 godina hidrogeologije u Jugoslaviji, str.117-146, Beograd13

71

vodonepropusne sredine renim koritima, gustom kanalskom mreom i drugim vodoprivrednim objektima, ostvaruje se direktna komunikacija sa povrinskim vodama. Na taj nain prva izdan u Vojvodini veoma je ozbiljno ugroena od raznih povrinskih zagaivaa (industrijski objekti, deponije, septike jame, intenzivna poljoprivredna delatnost uz masovnu primenu vetakih ubriva i pesticida, otpadne vode gradskih kanalizacija). Stepen zagaenosti je neophodno utvrditi i kontrolisati, a zatitu i kontrolu unaprediti od mesta vodozahvata pa do distribucije. U dubljim arteskim izdanima uslovi za ouvanje kvaliteta vode mnogo su povoljniji, ali zbog nekvalitetne izrade bunara (loa cementacija eksploatacionih cevi, neadekvatna likvidacija starih bunara i sl.) i njima preti opasnost od zagaenja.

1 2

Slika 24. Karta rasprostranjenja utih voda u Vojvodini sa poveanim sadrajem huminskih materija (Vasiljevi, 1999)14 1. Izdani sa slobodnim nivoom, 2. Arteske izdani14

Vasiljevi M. (1999) Mogunost korienja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije u Panonskom basenu (Banat i Baka), Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, RGF Beograd, Beograd

72

5.2. PERSPEKTIVE ODRIVOG RAZVOJA IZVORITA ZA SNABDEVANJE STANOVNITVA VODOM ZA PIE U VOJVODINI Podzemne vode su od vitalnog znaaja za drutveni i privredni ivot Vojvodine. Celokupno stanovnitvo i znatan deo industrije i poljoprivrede orijentisani su iskljuivo na podzemne vode. Danas se proseno iz podzemlja zahvata preko 6 m3/s vode, a u narednih 20-30 godina moe se oekivati ak i poveanje potreba. Rezerve kvalitetne vode iz arteskih izdani se u pojedinim delovima Vojvodine smanjuju, jer su zahvatanja vea od dinamikih rezervi, a ciklus obnavljanja je relativno spor. Gazdovanje ovim vodama sistemski nije ureeno. Kvalitet vode za pie, iz prve izdani veoma ozbiljno je ugroen nekontrolisanim zagaenjima. Direktno zahvatanje vode iz povrinskih vodotoka nema realne osnove. Zbog toga je perspektiva za dugorono obezbeenje zdrave pijae vode u Vojvodini zabrinjavajua. Neophodno je preduzimanje ozbiljnih mera, od sistemskih do praktinih organizacionih, u cilju racionalizacije eksploatacije kvalitetnih podzemnih voda, njihove zatite pa i poboljanja kvaliteta. Stepen istraenosti pojedinih oblasti, za koje je utvrena perspektivnost s aspekta otvaranja novih izvorita lokalnog ili ak regionalog karaktera, je veoma nizak. Hidrogeoloka istraivanja perspektivnih oblasti predstavljaju prvi korak ka poboljanju vodosnabdevanja stanovnitva u Vojvodini. Planska istraivanja u cilju obezbeenja dovoljnih koliina kvalitetnih podzemnih voda za potrebe snabdevanja stanovnitva vodom za pie (u perspektivi) treba da se odvijaju na sledei nain: Istraivanje potencijalnih novih izvorita lokalnog karaktera, Istraivanje potencijalnih novih regionalnih izvorita i Proirenje kapaciteta postojeih izvorita

Na osnovu rezultata dosadanjih istraivanja terena, ocene dostignutog nivoa tehniko-tehnoloke izgraenosti sistema za organizovano snabdevanje stanovnitva vodom za pie, statistikih pokazatelja o rezervama podzemnih voda i dosadanjoj potronji pijae vode moe se zakljuiti sledee: 1. Na podruju Vojvodine postoje uslovi za dugoroan odrivi razvoj izvorita u cilju zadovoljavanja potreba stanovnitva u vodi za pie, 2. Rezerve kvalitetnih podzemnih voda su ograniene, to zahteva planiranje racionalnije eksploatacije, 3. Postoje realne pretpostavke za poveanje kapaciteta veeg broja postojeih lokalnih izvorita, kao i za otvaranje novih izvorita u okruenju u cilju poboljanja kvaliteta sirove vode, 4. U cilju utvrivanja stvarnog stanja i uvoenja racionalnije eksploatacije kvalitetnih podzemnih voda neophodno je to bre uvoenje monitoringa na podruju AP Vojvodine, 5. Izdvojena su perspektivna podruja na kojima treba intenzivirati istraivanja sa realnom pretpostavkom da omogue formiranje izvorita regionalnog i poluregionalnog karaktera, kojima e se omoguiti odrivi razvoj vodosnabdevanja uz najmanja ulaganja. U cilju racionalnije organizacije konkretnih mera za odrivi razvoj vodosnabdevanja dat je u kratkim crtama predlog prema administrativnoj podeli teritorije AP Vojvodine.

73

5.2.1. Severni Banat - Optine Novi Kneevac, oka, Kikinda Vodosnabdevanje podruja severnog Banata uglavnom je bazirano na izvoritima koja eksploatiu podzemne vode iz sedimenata plioceno-pleistocenske starosti. Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima, peskovima debljine vie desetina metara i neogranienog prostornog razvia (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS), predstavlja osnovu svih postojeih izvorita. Kapacitet je uslovno ogranien, sa nedovoljno istraenim kvalitetom podzemnih voda. Neophodno je definisati potrebe na ovom podruju samo za pie (stanovnitvo, prehrambena industrija i specifini potroai) u cilju racionalizacije eksploatacije iz osnovnog vodonosnog kompleksa. Tehnike i tehnoloke potrebe potroaa iskljuivo reavati iz pliih izdani, povrinskih vodotoka i akumulacija. U priobalju reke Tise ve su razvijena izvorita veih gradova: Horgo, Martono, Kanjia, Novi Kneevac, oka, Senta, Ada, Novi Beej, Beej. Alternativne izvore za vodosnabdevanje optine Kikinda treba istraivati u priobalju reke Tise. Kvalitetnije podzemne vode oekuju se u vodonosnim sedimentima Kvartara, koji zaleu na manjim dubinama. Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise neophodno je istraiti, u podrujima gde je mogu razvoj budue infrastrukture, u cilju otvaranja novih izvorita kapaciteta nekoliko stotina l/s. Dosadanja istraivanja ove izdani su minimalna, ali dovoljna da ukazuju na njenu perspektivnost s aspekta kapaciteta i kvaliteta. 5.2.2. Srednji Banat - Optine Novi Baej, itite, Nova Crnja, Zrenjanin, Titel, enta Dosadanje vodosnabdevanje na podruju srednjeg Banata bazirano je na eksploataciji podzemnih voda iz arteske izdani formirane u monim plioceno-pleistocenim sedimentima. Vode ove izdani optereene su poveanim prisustvom huminskih materija (najee su ute), a esto i sa nedozvoljenim sadrajem pojedinih mikroelemenata (arsena), zbog ega zahtevaju sloeniji tehnoloki tretman. Alternativu za odrivi razvoj vodosnabdevanja stanovnitva, pored izgradnje sloenijih sistema za tretman vode na postojeim izvoritima, predstavlja otkrivanje novih izvorita. Perspektivna podruja za dalja istraivanja predstavljaju ire priobalje reke Tise i oblast Titelskog brega. Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise od Novog Beeja do ua i aluvijalnim sedimentima reke Dunav od Gardinovaca do ente potrebno je prioritetno istraiti, u cilju formiranja regionalnih izvorita. Dosadanja istraivanja ukazuju na perspektivnost podruja s aspekta kvaliteta i izdanosti. Izdan u plioceno-kvartarnom kompleksu peskovito-ljunkovitih naslaga u podini lesa u podruju Titelskog brega, sa ispitivanjem vetakog prihranjivanja po potrebi, treba istraiti, u cilju formiranja lokalnih izvorita. Poslednjih godina formirana su izvorita po obodu Titelskog brega (Moorin, ajka) koja ukazuju na povoljne hidrogeoloke uslove za eksploataciju podzemnih voda koje se mogu koristiti za pie uz klasinu tenhologiju prerade.

74

5.2.3. Juni Banat - Optine Seanj, Plandite, Vrac, Bela Crkva, Kovaica, Alibunar, Opovo, Panevo, Kovin Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava i plioceno-pleistocenim sedimentima (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS) predstavlja osnovu dosadanjeg vodosnabdevanja u ovoj oblasti. Postojea izvorita gradova Panevo i Kovin su delimino istraena. Istraivanja aluviona treba proiriti na celo priobalje Dunava, od Paneva do Banatske Palanke. Vode iz ove izdani predstavljaju po kapacitetu najperspektivniji potencijal za razvoj regionalnih izvorita. Zbog visokog sadraja gvoa neophodan je klasian tretman voda iz izdani u aluvionu Dunava. Poslednje dve godine u toku su detaljna hidrogeoloka istraivanja u priobalju Dunava nizvodno od Kovina. Pri oceni perspektivnosti ovog resursa ne sme se izgubiti iz vida interes drugih korisnika na ovom podruju (eksploatacija uglja i ljunkovitopeskovitih sedimenata). Negativni uticaji na kvalitet voda u priobalju Dunava zbog taloenja u erdapskoj akumulaciji predstavljaju jedan od najvanijih faktora u oceni perspektivnosti izdanskih voda aluviona Dunava. Dosadanja istraivanja uticaja erdapske akumulacije na kvalitet voda u priobalju upozoravaju na ozbiljne negativne trendove. Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima podruja Deliblatske peare predstavlja perspektivan potencijal za proirenje kapaciteta postojeih lokalnih izvorita kao i za razvoj novih izvorita regionalnog znaaja. Vode ove izdani su znaajnog kapaciteta i dobrog kvaliteta. Izdan u plioceno-pleistocenim sedimentima u zoni Juno-banatske depresije (Alibunarsko-Vraka depresija), potez Janoik-Potporanj, predstavlja izuzetno perspektivan potencijal. Osnovu za dalja istraivanja ine postojea lokalna izvorita i tzv. rasteretni bunari du kanalske mree. Postojea izvorita ukazuju na dobru vodozamenu, dobar kvalitet podzemnih voda i mogunost formiranja regionalnog izvorita, kapaciteta vie stotina l/s. Ova izdan posebno je interesantna zbog dobrog kvaliteta podzemnih voda.

5.2.4. Severna Baka - Optine Subotica, Kanjia, Senta, Baka Topola, Ada, Mali Io Podruje severne Bake snabdeva se vodom najveim delom preko organizovanih centralizovanih gradskih vodovodnih sistema. Manja, seoska naselja snabdevaju se vodom iz sopstvenih separatnih sistema. Gradska izvorita su razvijena na jednoj ili dve lokacije dok su bunari u seoskim naseljima najee rasporeeni takasto. Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS) predstavlja osnovu za vodosnabdevanje svih veih naselja. Potrebna su dodatna istraivanja u cilju proirenja kapaciteta i ispitivanja kvaliteta postojeih izvorita sa posebnim akcentom na plie vodonosne horizonte (do 150 m). Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Tise nedovoljno je istraena. Ova izdan je posebno interesantna sa aspekta popravljanja kvaliteta sirove vode za potrebe vodosnabdevanja. Mogu se oekivati povoljni uslovi za otvaranje

75

novih izvorita iz ove izdani. Zbog toga treba organizovati geoloka istraivanja u irem priobalju reke Tise. Poboljanje vetakog prihranjivanja, daljom izgradnjom projektovane kanalske mree i povrinskih akumulacija, moe znaajno unaprediti vodosnabdevanje u ovom podruju Vojvodine. Posebno se oekuje poboljanje kvaliteta povrinskih voda, imajui u vidu meunarodne aktivnosti u slivu reke Tise koje su preduzete na tom planu (program regionalne saradnje).

Dalji razvoj vodosnabdevanja treba bazirati na postepenom proirivanju centralizovanih gradskih vodovodnih sistema na prostor cele optine. U poetku treba povezati postojee seoske sa gradskom vodovodnom mreom, zatim usmeriti panju na proirenje kapaciteta izvorita koja e biti propisno zatiena. Osnovu za razvoj izvorita predstavljaju postojea izvorita, s tim to treba istraiti mogunost njihovog proirenja ili formiranja novih izvorita. 5.2.5. Zapadna Baka-Optina Sombor, Apatin, Odaci, Kula Vodosnabdevanje na podruju zapadne Bake bazirano je na centralizovanim gradskim vodovodnim sistemima i separatnim seoskim sistemima. Gradovi Sombor, Apatin, Odaci i Kula imaju jedno ili dva izvorita dok seoska naselja najee imaju bunare takasto rasporeene na podruju celog naselja. Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, peskovima monosti vie desetina metara (OSNOVNI VODONOSNI KOMPLEKS), predstavlja osnovu za proirenje kapaciteta postojeih izvorita (Apatin, Odaci) i najznaajniji potencijal za razvoj novih izvorita regionalnog karaktera. Kvalitet sirove vode zahteva obavezan tretman. Za potrebe otvaranja izvorita regionalnog karaktera tokom 2005-2006. godine su izvrena detaljna hidrogeoloka istraivanja ove izdani. Na osnovu rezultata istraivanja potvreno je da postoje uslovi za zahvatanje podzemnih voda iz ove izdani, koje bi po koliinama zadovoljile potrebe ireg podruja. Zbog nepovoljnijih uslova sanitarne zatite, ova izdan mestimino moe zahtevati sloeniji nivo prerade, to se mora imati u vidu kod planiranja odrivog razvoja izvorita. Strategija je da se prvo u potpunosti izvri zatita, a nakon toga utvrdi nivo neophodne prerade shodno kvalitetu sirove vode. Detaljnim istraivanjima i ispitivanjima kvaliteta podzemnih voda izdvojeni su mikroregioni u kojima je kvalitet zadovoljavajui. Zbog direktne hidraulike veze sa vodama iz korita Dunava mora se imati u vidu opasnost od moguih ekcesnih zagaenja. Zbog toga se merama sanitarne zatite potencijalnog regionalnog izvorita mora posvetiti posebna panja. Kvalitet voda reke Dunav od presudnog je znaaja za kvalitet podzemnih voda ove izdani. Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima, (tzv. osnovnom vodonosnom kompleksu po VOS-e), monosti nekoliko desetina metara, znaajnog prostornog razvia, zbog mnogo povoljnijih uslova sanitarne zatite i relativno dobrog kvaliteta sirove vode predstavlja realnu osnovu za proirenje kapaciteta postojeih izvorita (Sombor, Kula). Izdan je na irem prostoru izdvojena kao I arteska. Daljim hidrogeolokim istraivanjima treba utvrditi uslove za proirenje kapaciteta postojeih izvorita, kao i uslove za otvaranje novih lokalnih

76

izvorita, za ta postoje realne pretpostavke. Povezivanje lokalnih izvorita u jedinstven sistem za centralizovano vodosnabdevanje na podruju optina predstavlja prvi korak u poboljanju uslova snabdevanja vodom za pie. 5.2.6. Juna Baka - Optina Vrbas, Srbobran, Beej, abalj, Titel, Novi Sad, Baki Petrovac, Baka Palanka, Ba Na podruju june Bake razvijeni su centralizovani gradski vodovodni sistemi iz kojih se snabdeva vodom za pie vei procenat stanovnitva. Samo optina Novi Sad je skoro potpuno pokrila podruje cele optine organizovanim centralizovanim sistemom. Ona bi trebala biti primer koji treba da slede sve optine na podruju Vojvodine. Seoska izvorita, zbog svoje razuenosti, loe organizacione i kadrovske situacije nemaju perspektivu za dalji razvoj. Javna komunalna preduzea treba obavezati da to bre pristupe proirivanju centralizovanog sistema na celu optinu, povezivanjem postojeih seoskih vodovoda sa gradskim. Sva gradska i vei deo seoskih izvorita eksploatiu podzemne vode iz arteskih izdani u pliocenim i plioceno-pleistocenskim sedimentima, sem izvorita Novog Sada koja su bazirana na slobodnim izdanima iz aluvijalnih naslaga u priobalju reke Dunav. Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima u podini Titelskog brega predstavlja perspektivan potencijal za razvoj lokalnih izvorita. Ova izdan je nedovoljno istraena, to je neobjanjivo, imajui u vidu relativno lo kvalitet sirovih voda kojima se ve nekoliko decenija vri vodosnabdevanje stanovnitva veeg dela ajkake oblasti. Istraivanjima za potrebe lokalnih izvorita potvrena je perspektivnost ove izdani za razvoj izvorita kojima se mogu podmiriti potrebe optine Titel i dela optine abalj. Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, na potezu Bogojevo-Bako Novo Selo, potezu Bako Novo Selo-Baka Palanka, potezu elarevo-Futog, potezu Novi Sad-Sremski Karlovci i potezu Gardinovci-enta predstavlja perspektivu za razvoj novih izvorita. Istraivanjima aluviona Dunava treba posvetiti posebnu panju zbog evidentnog prisustva arsena u arteskim izdanima na podruju optina Baka Palanka, Baki Petrovac i Ba. Poboljanje kvaliteta sirove vode meanjem izdanskih voda prve i druge izdani predstavlja najpovoljniji i najbri nain za prevazilaenje aktuelne situacije. 5.2.7. Severni Srem - Optina Baka Palanka (MZ Ljuba i Netin), Beoin, Sremski Karlovci (Novi Sad) Oblast severnog Srema u dosadanjem razvoju vodosnabdevanja bazirana je na organizovane gradske centralizovane vodovodne sisteme i lokalne separatne seoske sisteme. Izvorita vodovoda seoskih sistema su razvijena na bazi eksploatacije podzemnih voda iz izdani sa slobodnim nivoom formirane u kvartarnim sedimentima i arteskih izdani iz pliocena. Kvalitet izdanskih voda je zadovoljavajui sem onih iz aluviona Dunava, koje zbog visokog sadraja ukupnog gvoa moraju da se dorauju klasinim postupcima. Sremski Karlovci se snabdevaju vodom za pie iz vodovoda grada Novog Sada. Na ovom podruju prisutno je i javno snabdevanje stanovnitva preko kaptaa (esmi) i

77

arteskih bunara. Podzemne vode na ovim vodozahvatima su relativno dobrog kvaliteta. Zbog nedovoljne sanitarne zatite povremeno su mikrobioloki neispravne za pie. Izdan u aluvijalnim sedimentima Dunava, na potezu od Netina do Sremskih Karlovaca, predstavlja perspektivu za proirenje kapaciteta postojeih izvorita i formiranje novih izvorita. Postojea izvorita Beoin i Petrovaradinska ada su nedovoljno istraena. Potencijalna izvorita u priobalju Dunava (Suseka ada i potez erevi-Ledinci) potrebno je prioritetno istraiti. Realne su pretpostavke da se iz ove izdani mogu zahvatiti znatno vee koliine podzemnih voda koje se mogu klasinim tretmanom pripremiti za pie. Izdani u sedimentima pliocena, razvijene na severnim obroncima Fruke Gore, koriste se za lokalno snabdevanje seoskog stanovnitva vodom dobrog kvaliteta. Kvalitet vode je takav da najee ne zahteva nikakav tretman ili eventualno samo klasian tretman. Postoje realne mogunosti za proirenje kapaciteta lokalnih izvorita (erevi, Banotor, Svilo, Susek, Lug, Netin).

5.2.8. Juni Srem - Optina id, Sremska Mitrovica, Ruma, Irig, Inija, Stara Pazova, Peinci Za oblast junog Srema moe se rei da raspolae najpovoljnijim uslovima za razvoj vodosnabdevanja. Dosadanje vodosnabdevanje bazirano je na podzemnim vodama iz aluvijalnih naslaga reke Save, zatim iz plioceno-pleistocenih naslaga i manje iz pukotinsko-karstnih izdani u karbonatima miocena i mezozoika. Izdani u karbonatnim sedimentima, pukotinsko-karstne razbijene izdani, predstavljaju posebno interesantan potencijal. U njima su akumulirane podzemne vode koje se preporuuju za flairanje zbog veoma dobrog kvaliteta. Vode iz ove izdani se ve flairaju iz izvorita Jazak. Podruje Beenova, Paragova i Kupinova nedovoljno je istraeno. Ne treba iskljuiti mogunost otkrivanja jo nekih potencijalnih izvorita ovoga tipa, poveanjem stepena istraenosti podruja. Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima, predstavlja realnu osnovu za odrivi razvoj vodosnabdevanja uz poboljanje prihranjivanja izgradnjom vetakih akumulacija na potocima du junih obronaka Fruke gore. Izdan u plioceno-kvartarnim sedimentima na podruju optina Inija i Stara Pazova predstavlja izdan sa ogranienim kapacitetima. Kvalitet izdanske vode je zadovoljavajui. Iz te izdani se moe odrati racionalno vodosnabdevanje stanovnitva. Potrebe drugih potroaa se mogu reiti regionalnim vodovodom sa podruja optine Ruma (iz aluviona Save). Izdan u aluvijalnim sedimentima leve obale reke Save, na potezu od Jamene do Kupinova predstavlja znaajan potencijal za razvoj izvorita veeg kapaciteta. Delimino su istraena postojea izvorita id, Sremska Mitrovica, Sremski Jarak. U viedecenijskoj praksi potvren je zadovoljavajui kvalitet vode za pie nakon klasinog tretmana. Izdan u aluvijalnim sedimentima reke Drine i desne obale reke Save (Sremska Mava) potrebno je istraiti kao potencijalno regionalno izvorite, zbog kontinualnog razvoja monih peskovito-ljunkovitih naslaga u priobalju u kojima se odvija relativno brza vodozamena, zahvaljujui dobrim filtracionim

78

karakteristikama. Na osnovu dosadanjih ispitivanja na postojeim lokalnim izvoritima, moe se tvrditi da je kvalitet sirove vode zadovoljavajui. Ve se potvrdilo da je klasinim postupkom mogue obezbediti zadovoljavajui kvalitet vode za pie.

79