Priroda i dru{tvo

za tre}i razred osnovne {kole

2

UUppuuttssttvvoo

Tajne

Ti ve} poznaje{ svet oko sebe,

al’ mnoge tajne ~ekaju tebe.

[ta je sve lepo u tvome kraju?

Za{to je najlep{e u zavi~aju?

Gde prave gnezda vrapci i rode?

Kako putuju kapqice vode?

[ta kriju {ume, reke i bare?

O ~emu pri~aju tvr|ave stare?

Ko sazna tajne, taj im se divi,

boqe se dru`i i lep{e `ivi.

VVooddii~~

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

pi{emo

razgovaramo

istra`ujemo

ogled

re{avamo

re~nik

razmisli, napi{i

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o tome po ~emu se razlikujemo od drugih

• o prijateqstvu

• o pravima koja nemaju sva deca

UU~~ii}}eemmoo::

• o pravilima pona{awa u grupi

• o tome kako se re{ava neki problem

• o de~jim pravima i odgovornostima

• o tome kako se pravi plan akcije

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da re{i{ test „Ja u dru{tvu“

• da pripremi{ plan akcije

• da oceni{ svoju saradwu u grupi

JJaa ii ddrruuggii

•• Ime i prezime:

•• Nadimak:

•• Datum i mesto ro|ewa:

•• Adresa:

•• Telefon:

•• Boja kose:

•• Boja o~iju:

•• Visina:

•• Koliko imam kilograma:

•• Broj cipela:

•• Moja najdra`a kwiga:

•• Moj omiqeni film:

•• U klupi sedim sa:

4

OOvvoo ssaamm jjaa –– llii~~nnii ppooddaaccii

•• Moje dobre osobine su:

•• Moje lo{e osobine su:

•• [ta drugi misle o meni:

•• Osobina ili ve{tina po kojoj se razlikujem

od druge dece:

•• Moje dobro delo:

•• Kako prihvatam {alu na svoj ra~un:

11.. DDrruugg ttee ppiittaa zzaa{{ttoo ssii ssee nnaa wweeggaannaaqquuttiioo.. TTii }}ee{{ mmuu ooddggoovvoorriittii::a) [ta te briga!b) Dobro je {to me pita{. Hajde

da razgovaramo o tome.v) Qut sam na tebe i ne mogu

o tome da govorim.

22.. DDrruugg ttee jjee zzaammoolliioo ddaa mmuuppoommooggnnee{{ ookkoo zzaaddaattkkaa kkoojjii nneerraazzuummee.. [[ttaa }}ee{{ mmuu ooddggoovvoorriittii??a) Izvini, nemam vremena!b) Va`i, rado }u ti pomo}i.v) Sna|i se sam.

33.. TTvvoojj ddrruugg ssee bboojjii ddaa ssee ppooppnnee nnaa ddrrvvoo..TTii }}ee{{ mmuu rree}}ii::a) Pogledaj mene, ja se ne bojim

kao ti.b) Ne pla{i se, ja }u ti pomo}i.v) Kukavice! Za{to se pla{i{?

44.. DDrruuggaarriiccaa ttee jjee ssllaaggaallaa.. [[ttaa }}ee{{ jjoojj rree}}ii??a) Nemoj nikada vi{e da me

la`e{.b) Ti si la`qivica!v) Volim kada mi govori{

istinu!

55.. DDrruuggaarriiccaa ttii pprreeddllaa`̀ee ddaa iizzaa||eetteeuu ppaarrkk,, aa ttii bbii vvii{{ee vvoolleellaa ddaasslluu{{aattee mmuuzziikkuu.. [[ttaa }}ee{{ jjoojj rree}}ii?? a) Ne dolazi u obzir!

Ho}u da slu{amo muziku!b) Ne}u da bude uvek po tvom.v) Hajde da malo slu{amo muziku,

pa da onda iza|emo u park.

66.. TTvvoojjaa ddrruuggaarriiccaa jjee ttuu`̀nnaa zzaattoo {{ttoo jjee ddoobbiillaalloo{{uu oocceennuu.. RRee}}ii }}ee{{ jjoojj::a) Ne mogu da verujem da nisi

boqe nau~ila!b) [ta je s tobom?! Zadaci su bili

laki.v) Ne brini, popravi}e{ ocenu.

5

JJaa uu ddrruu{{ttvvuuZamisli sebe u svakoj od ovih situacija.Zaokru`i ono {to bi tada rekao.

OOddggoovvoorrii ppoodd bb uu lleevvoomm ssttuuppccuu ii ppoodd vv uu ddeessnnoomm ddoonnoossee ppoo jjeeddaann ppooeenn..

•• Ako si sakupio 55 ili 66 poena, onda: ^estitamo! Pravi si drug!•• Ako ima{ 33 ili 44 poena: Ume{ da se dru`i{, ali razmisli o tome kako da bude{ jo{ boqi drug.•• Ako ima{ 00, 11 ili 22 poena: Sigurno ima{ problema u dru`ewu. Predla`emo ti da nikada ne ~ini{drugu ono {to ne bi `eleo da on ~ini tebi.

ssiittuuaacciijjaa je polo`aj, stawe, skup okolnosti u kojima se neko nalazi

6

GGrruuppee ii pprraavviillaa ppoonnaa{{aawwaa uu ggrruuppii Qudi `ive i rade u mawim ili ve}im grupama. @ive u porodici, u nasequ, u~e u {koli, rade

u fabrikama, ve`baju u sportskim dru{tvima itd. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila pona{awa kojasu napisana ili su se qudi dogovorili oko toga kako da se pona{aju. Tako postoje odre|ena pravila za`ivot u porodici, druk~ija za pona{awe u {koli, posebna u igri `murke itd.

Da bi rad u grupi bio uspe{an, svi ~lanovi grupe treba da po{tuju pravila.

Razmisli i napi{i 4 va`na pravila za pona{awe putnika u autobusu.

Razmisli i napi{i {ta bi se dogodilokada voza~ autobusa ne bi po{tovao

pravilo da treba da zaustavi vozilo na odre|enojstanici, nego bi i daqe vozio bez zadr`avawa.

7

ta~no delimi~nota~no nije ta~no

1. Umem da saslu{am mi{qewe drugih iz grupe.

2. Uva`avam to {to neko druga~ije misli od mene.

3. Prihvatam i savesno obavqam posao koji mi poverava grupa.

4. Kada radim u grupi, umem dobro da rasporedim vreme.

5. Ako mislim da sam u pravu, uporno to i dokazujem.

6. Kad nisam u pravu, umem to da priznam.

7. Rado prihvatam da budem vo|a grupe.

8. Volim da predstavim svoj rad i rad grupe pred odeqewem.

Sigurno si dosad vi{e puta radio u grupi s nekolikodrugova ili drugarica iz odeqewa na nekom zadatku

(na planu akcije i sl.). Razmisli o tome kako si se pona{aoprilikom grupnog rada i oceni svoje pona{awe:

•• Ako ima{ 4 odgovora pod ta~no, ili mawe od 4, razmisli i napi{i {ta mo`e{ da u~ini{ da bi boqesara|ivao u grupi.

•• Ako si 5 ili 6 puta odgovorio sa ta~no, tvoja saradwa u grupi zadovoqava.•• Ako ima{ 7 ili 8 odgovora ta~no, onda budi ponosan jer si odli~an saradnik.

DDaa llii uummeemm ddaa ssaarraa||uujjeemm uu ggrruuppii

ssaarraa||iivvaattii

8

Organizacija ujediwenih nacija ustanovila jePovequ o de~jim pravima koja su jednaka za svu decu

sveta. Seti se {ta smo o tome u~ili u II razredu.Nave{}emo neka de~ja prava. Pro~itaj ih i objasniza{to su va`na:

11.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo nnaa iimmee ii ddrr`̀aavvqqaannssttvvoo.. Kadase dete rodi, wegovo ime, prezime, datum i mestoro|ewa, imena roditeqa i dr`avqanstvo upisujuse u mati~nu kwigu ro|enih.

22.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo ddaa `̀iivvee uu ssvvoojjoojj ppoorrooddiiccii.. Akoto nije mogu}e, dr`ava je du`na da o wima brine.

33.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo nnaa zzddrraavv `̀iivvoott.. To zna~i daodrasli treba da obezbede deci zdravu hranu,ode}u i ~istu okolinu u kojoj }e `iveti. Kada se razbole, deca imaju pravo na le~ewe.

44.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo nnaa sslloobbooddnnoo vvrreemmee,, iiggrruu ii pprriijjaatteeqqee..

55.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo nnaa {{kkoolloovvaawwee ii oobbrraazzoovvaawwee..

66.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo nnaa ssvvoojjee mmii{{qqeewwee ii iizzrraa`̀aavvaawwee.. Kao i svi qudi, i deca imajupravo da ka`u ili napi{u ono {to misle.

77.. DDeeccaa iimmaajjuu pprraavvoo ddaa bbuudduu zzaa{{ttii}}eennaa oodd nnaassiiqqaa..Odrasli su du`ni da decu za{tite od nasiqa.Ako se neko prema tebi pona{a nasilni~ki,potra`i pomo} od starijih – u~iteqa, roditeqai drugih. Ako si u nevoqi, mo`e{ da pozove{Slu`bu za za{titu dece od nasiqa u Beogradu na telefon 011/645-798, a u tvom mestu brojtelefona takve slu`be je: .

88.. DDeeccaa iinnvvaalliiddii iimmaajjuu pprraavvoo nnaa ppoosseebbnnuu zzaa{{ttiittuu..

ddrr`̀aavvqqaannssttvvoo,, mmaattii~~nnaa kkwwiiggaa rroo||eenniihh

DDee~~jjaa pprraavvaa ii ooddggoovvoorrnnoossttii

9

I druga deca imaju istaprava kao i ti. Svojimpona{awem ne sme{ugroziti prava druge dece,ve} ih mora{ po{tovati.

PPrraavvaa kkoojjaa nneemmaajjuu ssvvaa ddeeccaa

11.. Mnoge porodice iz Bosne, Hrvatske i sa Kosovaostale su bez domova zbog ratova, pa su izbegle u Srbiju. Mnoge od wih `ive u veoma te{kimuslovima – bez dovoqno hrane, ode}e i dr. Deci iz tih porodica uskra}ena su mnoga prava.

22.. U nekim zemqama veliki broj dece ne ide u {kolu, ve} radi te{ke poslove u selu ili u gradu.

33.. Zbog su{a, poplava i ratova, u nekim zemqamamnoga deca gladuju.

44.. U velikim gradovima ima dece koja `ive na ulici.55.. U svetu postoje organizacije koje se bore za boqi

polo`aj i prava dece, a najve}oj je naziv UNICEF.

Objasni {ta misli{ o tome kako se pona{aju

likovi sa ovih slika.

10

Smisli i napi{i razgovor u kojem }e{ u~iteqicu zamoliti da pomogne nekom drugom detetu.Kako }e{ u~iteqici re}i da to dete ima problem i da mu treba pomo}i? Pazi, o tome ne sme{da govori{ otvoreno, pred celim odeqewem.

Ti:

U~iteqica:

Ti:

U~iteqica:

Ti:

U~iteqica:

KKaakkoo ddaa rree{{iimm pprroobblleemm[ta mo`e da uradi dete kome su ugro`ena

osnovna prava? Imaj na umu da ugro`avaweosnovnih qudskih prava ne treba bespomo}noprihvatati, bilo da se radi o tebi li~no, bilo o nekom drugom detetu.

[ta mo`e{ da uradi{ kada ti se de{ava ne{tolo{e, ne{to {to te ~ini nesre}nim, zbog ~ega se neose}a{ dobro?

Tra`i pomo}!Nikada nemoj nositi teret sam. Kada si u nevoqi,

na|i pomaga~a. Ko mo`e da ti bude pomaga~?Razmisli o tome u koga iz okoline ima{ najvi{e

poverewa. To mo`e biti roditeq, neko od ro|aka,najboqi prijateq, kom{inica, predsednikodeqenske zajednice, u~iteqica, psiholog, pedagog,lekarka u domu zdravqa... Ima mnogo dobrih i pametnih qudi kojima mo`e{ da se obrati{.

^esto je te{ko zapo~eti razgovor o problemukoji te mnogo mu~i.

Kako }e{ da zapo~ne{ takav razgovor? Imamnogo na~ina. Probaj, na primer, ovako:

Imaj na umu slede}e: pomaga~i nisu svemo}ni,ali ipak mogu mnogo da pomognu.

DDeettee:: Dobar dan.Hteo bih da s vamaporazgovaram o ne~emu veomava`nom. Kadabih mogao dado|em?PPoommaaggaa~~:: Pa, mo`e{ i sada. Evo, sedi ovde.DDeettee:: Ne, radije bih do{ao u neko drugo vreme.Samo mi recite kada nije gu`va. Voleo bih darazgovaramo nasamo. Jedno pola sata.PPoommaaggaa~~:: Pa, mo`e ... u sredu posle {kole. DDeettee:: Hvala. Do}i }u u jedan. Da li da do|em u va{u sobu?PPoommaaggaa~~:: Mo`e, moja soba je slobodna u tovreme. Vidimo se u sredu.DDeettee:: Hvala i do vi|ewa!

11

OO pprriijjaatteeqqssttvvuuIgre s prijateqima svakome donose radost. Tada se slobodno {alimo, lako molimo za pomo},

poveravamo tajne. Neko lako sklapa prijateqstvo, a neko te`e. Neko ima vi{e prijateqa, a neko samojednog. Kad nemamo prijateqa, ose}amo se usamqenim. Prirodno je da se s prijateqem ne sla`emo u svemu, pa i da se nekada posva|amo. Da bi prijateqstvo bilo boqe i da bi du`e trajalo, trebapo{tovati neka pravila. Pro~itaj ih i dodaj jo{ neko pravilo, ako ga smatra{ va`nim.

•• Prijateqa ne treba lagati.

•• Ne vre|aj prijateqa.

•• Po{tuj prijateqa i kad o ne~emu misli

druga~ije od tebe.

•• Pomozi prijatequ kada mu je potrebna pomo}.

•• Potrudi se da saslu{a{ i razume{ brige

i probleme svog prijateqa.

•• Kada pogre{i{, priznaj pred prijateqem svoju

gre{ku.

•• Otvoreno razgovaraj s prijateqem o onome {to

ti kod wega smeta, ali se trudi da ga ne

povredi{.

12

Postoje razni problemi. Potrebno je da ihre{avamo. I ti mo`e{ da doprinese{ re{avawumnogih problema.

�� NNaappii{{ii {{ttaa jjee pprroobblleemm –– {{ttaa ttii ssmmeettaa uuooddeeqqeewwuu..Ne ose}am se bezbedno. Te{ko mi je da u~im,smeta mi pona{awe nekih u~enika.

�� KKaakkoo bbii ttrreebbaalloo ddaa bbuuddee??Voleo bih da se u odeqewu ose}am sigurno,da se dobro sla`em s drugima i da mi nikone smeta dok u~im.

�� [[ttaa ssvvii mmoo`̀eemmoo ddaa uu~~iinniimmoo ddaa bbiissmmoo ttoooossttvvaarriillii??Mo`emo da se dogovorimo o pravilima pona{awau odeqewu.

�� [[ttaa kkoo ttrreebbaa ddaa uurraaddii??Na ~asu odeqenske zajednice razgovara}emo o tome {ta kome smeta u odeqewu. Svaki par izklupe predlo`i}e pravila pona{awa. Zajedno}emo izabrati najboqe predloge i napravitispisak pravila. Dogovori}emo se o tome kakve }emere biti preduzete prema onima koji kr{epravila. Pravila }emo zapisati na pano i svi}emo se potpisati ispod wih.

�� KKaaddaa }}ee ssee aakkcciijjaa iizzvveessttii??U oktobru.

�� ^̂iijjaa ppooddrr{{kkaa ttii jjee ppoottrreebbnnaa ddaa bbii oossttvvaarriioo ppllaann??Odeqenski pravilnik napravi}emo zajedno sau~iteqicom. Za izradu panoa obrati}emo se{kolskom majstoru.

�� KKaakkoo }}ee iizzgglleeddaattii ssvvee~~aannoo ppoossttaavvqqaawwee ppaannooaa??Na jednom ~asu odeqenske zajedniceorganizova}emo sve~ano postavqawe panoa navidno mesto u u~ionici. Tom prilikom ~ita}e sepravila sa panoa. Dogovori}emo se da se nasvakom ~asu odeqenske zajednice ~itaju pravilai da se povremeno dopuwavaju novim predlozima.

KKaakkoo ddaa nnaapprraavviimm ppllaann aakkcciijjeeNNaa{{ ooddeeqqeennsskkii pprraavviillnniikk

13

MMoojjaa pprriipprreemmaa zzaa aakkcciijjuuRazmisli o tome {ta ti najvi{e smeta u odeqewu. Smisli i napi{i svoj predlog pravila pona{awa u odeqewu.

IIzzvvee{{ttaajj oo uussppeehhuu aakkcciijjee::

Qubazni smo jedniprema drugima.

Me|usobno

razmewujemo

mi{qewa.

^uvamo {kolsku

imovinu.Ako vidimo da nekonekoga maltretira,poku{avamo da to

odmah spre~imo ilitra`imo pomo}.

Mi nikoga nezadirkujemo i ne

vre|amo.

Novim |acimapokazujemo da sudobrodo{li.

Po{tujemo to {to

smo razli~iti.

14

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

�� RRee{{ii rreebbuussee..

�� RRee{{ii uukkrr{{tteenniiccuu..

11.. Deca imaju pravo na vreme.

22.. Deca imaju pravo na svoje

i izra`avawe.

33.. Kwiga u koju mati~ar upisuje ime i druge podatke

novoro|enog deteta zove se kwiga.

44.. Deca imaju pravo na igru i .

55.. Deca imaju pravo da budu

od nasiqa.

66.. Deca imaju pravo da `ive

u svojoj .

77.. Deca imaju pravo na slobodno vreme,

i prijateqe.

88.. Deca imaju pravo na `ivot.

99.. Deca imaju pravo na i obrazovawe.

1100.. Deca imaju pravo na posebnu za{titu.

11..

22..

33..

44..

55..

66..

77..

88..

99..

1100.. �

�

�

�

�

�

�

�

�

�

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o zavi~aju

UU~~ii}}eemmoo::

• o oblicima reqefa

• o teku}im i staja}im vodama

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da nacrta{ neki predeo iz svog zavi~aja

• da napravi{ od plastelina razli~ite oblike

reqefa

• da opi{e{ vode iz svog zavi~aja

MMoojj zzaavvii~~aajj ii jjaa

16

OOvvoo jjee mmoojj zzaavvii~~aajj

Marko i Jana, u~enici tre}eg razreda,ovako su opisali svoj zavi~aj.

Da li je Jana navela sve va`ne podatke

o svom zavi~aju? Proveri i ozna~i sa ++ i –– .

•• Naziv zavi~aja

•• Vode iz zavi~aja

•• Ravnice

•• Planine

•• Naseqa iz zavi~aja

•• Putevi

•• @elezni~ke pruge

•• ^ime se qudi bave

Moj zavi~aj je Beograd. To je glavni grad na{e zemqe.Nalazi se na u{}u reke Save u Dunav. U bliziniBeograda je planina Avala. Beograd ~ini vi{e naseqa.Ja `ivim u delu grada koji se zove Zvezdara.

Moj zavi~aj je kraj koji se zove Toplica.@ivim u selu Bela Voda kod Prokupqa. Krozmoj zavi~aj proti~e reka Toplica. Tudaprolaze va`ni putevi za Ni{, Kru{evac i Pri{tinu. Prokupqe je najve}i grad u Toplici, a mawi gradovi su Kur{umlija,Blace i @itora|a. Pored reke Topliceprostire se velika kotlina, okru`enaobroncima planina Kopaonik, Jastrebac,Vidojevca, Pasja~a i Sokolovica. Topli~kakotlina je veoma plodna. Qudi se bave gajewem`ita, vo}a i povr}a. Neki se bave sto~arstvomili rade u fabrikama.

�

�

Lepo

mi je kad negde

otputujem, ali se

jo{ vi{e radujem

povratku

u zavi~aj.

Volim

svoj zavi~aj! Tu su

moj dom, moja {kola, moje

dru{tvo. Radujem se

izletima na Avalu

i kupawu na Adi.

ZZaavvii~~aajj jjee mmeessttoo uu kkoojjeemm ssee nneekkoo rrooddiiooii pprroovveeoo ddeettiiwwssttvvoo,, rrooddnnii kkrraajj..

17

PPooddaaccii oo mmoomm zzaavvii~~aajjuu

Ovde nacrtaj neki predeo iz tvogzavi~aja. Objasni {ta si nacrtao.

•• Naziv mog zavi~aja:

•• Va`na naseqa u mom zavi~aju:

•• Reke u mom zavi~aju:

•• Planine u mom zavi~aju:

•• Jezera i bare:

•• Ravnice:

•• Moj kraj je prete`no (ravni~arski, planinski, brdovit...):

•• Putevi i pruge koje prolaze kroz moj zavi~aj:

•• Mesto u zavi~aju koje naro~ito volim:

•• Kako to mesto izgleda:

•• Za{to volim to mesto:

18

RReeqqeeffKrajeve u kojima `ivimo mo`emo opisati po oblicima reqefa

koje imaju. Neki su ravni~arski, neki brdoviti, neki planinski.

OObblliiccii rreeqqeeffaa

UUZZVVII[[EEWWAA

PPllaanniinnaa je uzvi{ewe vi{e od500 metara nadmorske visine.

BBrrddoo je uzvi{ewe s nadmorskom visinom od 200 do 500 metara.

BBrree`̀uuqqaakk je mawe uzvi{ewe s nadmorskom visinom do 200 metara.

Svako uzvi{ewe ima ppooddnnoo`̀jjee,ppaaddiinnee (strane) i vvrrhh.

Padine mogu biti blagonagnute, i tad ih nazivamooobbrroonncciimmaa, ili strme, kad ihnazivamo ssttrrmmiinnaammaa.

RRAAVVNNIICCEE

NNiizziijjaa je velika ravnica ~ija je nadmorska visina mawa od 200 metara.

VViissoorraavvaann je ravni predeo nanadmorskoj visini iznad 200metara.

KKoottlliinnaa je ravno zemqi{teokru`eno planinama i brdima.

DDoolliinnaa je ve}a ili mawaizdu`ena ravnica izme|u brda,naj~e{}e pored reka.

UUDDUUBBQQEEWWAA

RRee~~nnaa kkoorriittaa su udubqewaispuwena vodom.

KKlliissuurraa je udubqewe izme|ustrmih padina visokihplanina.

KKaawwoonn je duboko i uskoudubqewe koje je proseklareka, sa veoma strmim, gotovouspravnim stranama.

nnaaddmmoorrsskkaa vviissiinnaa je visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora

RReeqqeeff jjee oobblliikkZZeemmqqiinnee ppoovvrr{{iinnee kkoojjii ~~iinnee rraavvnniiccee,,uuzzvvii{{eewwaa ii uudduubbqqeewwaa..

22000000 mm

550000 mm

220000 mm

00 mm

VRH

BRDO

BRE@UQAK

RE^ICA

PODNO@JE

RAVNICA

PLANINA

STRMA PADINA

BLAGA PADINA

19

PPrraavviimm oobblliikkee rreeqqeeffaa[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::•• glinamol ili plastelin •• komad ~vrstog kartona

Seti se opisa svih oblika reqefa s prethodne strane.

Prona|i i zalepi fotografijunekog oblika reqefa iz tvog

zavi~aja (reke, planine, ravnice,brda, bre`uqka). Pored fotografijeopi{i {ta se na woj vidi. Ako nena|e{ fotografiju, oblike reqefasvog zavi~aja mo`e{ i da nacrta{.

11.. Na komadu kartona razmek{aj plastelin ili glinamol.

22.. Od razmek{ane mase napravi razli~ite oblikereqefa: niziju, bre`uqke, brda i planine. Nekaplanine i brda imaju i strme i blage padine.

33.. U glinamolu udubi korito koje }e predstavqatireku sa dolinom ili kotlinom.

44.. Oboj napravqeni reqef i ispi{i nazive oblikareqefa.

20

IIzz lleekkssiikkoonnaaKKooppaaoonniikk

Kopaonik jenajve}a planinau Srbiji. Ime jedobio po tome{to su na wemuod davninakopane rude,naro~ito gvo`|ai srebra. Najvi{i vrh Kopaonika je Pan~i}ev vrh i visok je 2017 metara. Ime je dobio po nau~nikuJosifu Pan~i}u koji je na wemu sahrawen. Na Kopaoniku rastu raznovrsne biqke (hrast, bukva,bor, jela, smr~a i dr.) i `ive brojne `ivotiwe(lisica, vuk, zec, orao i dr.). Ima dosta izvora vode.

Na Kopaoniku su podignuti mnogi hoteli i izgra|ene skija{ke staze, jer su zimi dobriuslovi za skijawe, a leti za pe{a~ewe.

PPee{{tteerrsskkaa vviissoorraavvaann

Pe{terskavisoravan jenajve}a visoravanu Srbiji. To jeogromna planinskazaravan izme|uIbra i Lima.Okru`ena jeplaninamaZlatarom, Javoromi Golijom. Wena nadmorska visina je izme|u 1100 i 1200 metara. Du`ina ove visoravni iznosi 50 kilometara, a {irina oko 35 kilometara. Na wenim pa{wacima gaje se ovce i goveda, a odwihovog mleka proizvodi se ~uveni sjeni~ki sir.

Zime na Pe{terskoj visoravni su duge i hladne,

sa temperaturom i do –40oC.

\\eerrddaappsskkaa kklliissuurraa

\erdapskaklisura naDunavu jenajve}a u Evropi. Duga je preko 100kilometara.Strme straneuzdi`u se nadrekom i do 500 metara iznad nivoa vode. DubinaDunava u \erdapskoj klisuri na nekim mestimadosti`e i preko 100 metara.

Radi izgradwe hidrocentrale na Dunavu, u \erdapskoj klisuri napravqeno je ve{ta~ko jezero.

PPaannoonnsskkaa nniizziijjaa

Panonska nizija je najve}a ravnica u Srbiji.Nalazi se u Vojvodini, na mestu na kojem je nekadabilo Panonsko more. U dalekoj pro{losti do{loje do pomerawa Zemqinogtla, pa je Dunav odneo voduovog mora kroz \erdapskuklisuru. Ostala je plodnaravnica, pogodna za gajewe`ita, povr}a i drugihbiqaka.

Fru{ka gora i jo{ nekauzvi{ewa bili su nekadaostrva u Panonskom moru.

kkiilloommeettaarr

21

MMoojj lleekkssiikkoonnProna|i u nekoj kwizi (enciklopediji, turisti~kom vodi~u i sl. kwizi) podatke o jednom oblikureqefa na{e zemqe (o planini, kotlini, dolini, ravnici i dr.). Navedi podatke o tom obliku

reqefa: gde se nalazi, wegov naziv, izgled, biqni i `ivotiwski svet i dr. Zalepi fotografiju ilinacrtaj taj oblik reqefa.

22

TTeekkuu}}ee vvooddeeTTeekkuu}}ee vvooddee su vode koje teku. To su ppoottooccii, rree~~iiccee i rreekkee. Teku}e vode izviru iz zemqe, obi~no na

planinama. Ta se mesta zovu iizzvvoorrii. Od izvora te~e hladna i bistra voda. To je ppoottookk. Potoci su najmaweteku}e vode. Ve}e od potoka su rree~~iiccee, a najve}e teku}e vode su rreekkee. One teku prema drugim rekama ili prema jezerima i morima. Mesto na kojem se teku}a voda uliva u drugu teku}u ili staja}u vodu naziva se uu{{}}ee. Put vode koja te~e od izvora do u{}a naziva se ttookk. Svi potoci i reke koji se ulivaju u ve}u reku su wene pprriittookkee.

KKoorriittoo je udubqewe u zemqi{tu kroz koje proti~e potok, re~ica ili reka. Teku}e vode imaju lleevvuu i ddeessnnuu oobbaalluu. Da bi se one odredile, treba da se okrenemo u smeru proticawa vode; tada leva rukapokazuje levu obalu, a desna desnu obalu reke.

Posle dugotrajnih ki{a i otapawa snegova vodostaj teku}ih voda u koritu poraste, pa mogu da seizliju. Tada dolazi do ppooppllaavvee.

Upi{i u prazna poqa odgovaraju}e nazive: izvor, potok,

re~ica, reka, u{}e.U prazna poqa upi{i nazive:leva obala, desna obala.

vvooddoossttaajj – visina nivoa vode u re~nom koritu; meri se pomo}u vodomerne letve, a izra`ava se u centimetrima (cm)

23

SSttaajjaa}}ee vvooddee

Upi{i odgovaraju}e nazive staja}ih voda u prazna poqa: mo~vara, bara, jezero.

Staja}e vode ne teku, ve} samo ispuwavaju udubqewa u zemqi{tu. MMoo~~vvaarree su vla`ni delovi kopna nakojima se plitka voda zadr`ava neko vreme tokom godine. BBaarree su plitke staja}e vode. Tokom leta mogu dapresu{e, a zimi da se zalede. Zbog male dubine vode svetlost prodire do dna, tako da u celoj bari rastuvodene biqke. JJeezzeerraa su duboke staja}e vode. Nikada ne presu{uju. Zale|uju se samo po povr{ini.Svetlost ne mo`e da dopre do najve}ih dubina, pa biqaka ima samo u plitkim delovima. Jezera popostanku mogu biti pprriirrooddnnaa i vvee{{ttaa~~kkaa. Ve{ta~ka jezera je napravio ~ovek tako {to je pregradio reke.

24

VVooddee mmoogg zzaavvii~~aajjaaOvako je Jana opisala vode iz Toplice, svog zavi~aja:

Kroz moj zavi~aj proti~e reka Toplica. Ona izvire na planini Kopaonik, ispod Pan~i}evog

vrha. Wen najve}i izvor nosi naziv Vrelo Duboko. Toplica se uliva u Ju`nu Moravu. Od izvora

do u{}a u wu se ulivaju mnogi potoci i re~ice. U mom zavi~aju ima nekoliko jezera. Meni je

najbli`e Obla~insko jezero. Wegova voda je mirna. Ponekad se leti u wemu kupam.

Upi{i u tabelu koje vode Jana pomiwe u svom opisu. U prazne ku}ice na slici upi{i odgovaraju}e nazive voda.

nnaazziivv vvooddee vvrrssttaa vvooddee

25

Razgovarajte u odeqewu o tome koje sve teku}e i staja}e vode postoje u va{em zavi~aju. Pro~itao sikako je vode svog zavi~aja opisala Jana. Da li u tvom zavi~aju ima voda, kao {to su izvori, reke,

potoci, jezera, bare? Navedi wihove nazive, vrste i napi{i {ta o wima zna{.

Naziv vode: Vrsta vode:

Opis:

Naziv vode: Vrsta vode:

Opis:

Naziv vode: Vrsta vode:

Opis:

26

IIzz lleekkssiikkoonnaa

RReekkaa VVeelliikkaa MMoorraavvaa

Reka Velika Morava je nastala spajawemZapadne i Ju`ne Morave izme|u Stala}a i Varvarina. To je najva`nija reka u Srbiji. Pored we su podignuti mnogi gradovi i sela, vodi va`an autoput i prolazi `elezni~ka pruga.Velika Morava vijuga kroz plodnu dolinu, pogodnu za gajewe `itarica, povr}a i vo}a.

OObbeeddsskkaa bbaarraa

Obedska bara je nekada{we korito reke Save.Obrasla je barskim biqem i u woj `ivi oko 220vrsta ptica. Najpoznatije su: orao, bela ~apqa,bukovac, ka{ikara, ibis i druge ptice. U woj `ive i razne vrste riba, a odnedavno i dabrovi, koji suvra}eni u Obedsku baru. Reka Sava povremeno plavibaru i tako je snabdeva vodom i ribama.

Prona|i u nekoj kwizi (enciklopediji, turisti~kom vodi~u i sl. kwizi) podatke o nekoj ve}oj vodikoja se nalazi u kraju u kojem `ivi{. Navedi naziv vode, wen izgled, biqni i `ivotiwski svet i dr.

27

RRee{{ii uukkrr{{tteenniiccee..

11.. Zajedni~ki naziv za niziju, visoravan, kotlinu i dolinu22.. Ve}a ili mawa izdu`ena ravnica izme|u brda, naj~e{}e

pored reka33.. Udubqewe izme|u strmih padina visokih planina44.. Ravno zemqi{te okru`eno planinama i brdima55.. Uzvi{ewe u reqefu, s nadmorskom visinom od

200 do 500 metara66.. Uzvi{ewe u reqefu vi{e od 500 metara nadmorske

visine77.. Zajedni~ki naziv za planinu, brdo i bre`uqak88.. Najmawe uzvi{ewe, s nadmorskom visinom

do 200 metara99.. Velika ravnica ~ija je nadmorska visina mawa

od 200 metara1100.. Ravni predeo na nadmorskoj visini iznad 200 metara

11.. Mesto u zemqi{tu iz kojeg izvire teku}a voda22.. Mawa reka33.. Jedna staja}a voda44.. Najmawa i najpli}a staja}a voda55.. Najmawa teku}a voda66.. Staja}a voda ve}a od mo~vare

RRee{{ii rreebbuussee..

1.

10.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

2.

1.

3.

4.

5.

6.

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

28

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

OOBBLLIICCII RREEQQEEFFAA

UUZZVVII[[EEWWAA

TTEEKKUU]]EE SSTTAAJJAA]]EE

RRAAVVNNIICCEE

ppllaanniinnaa

iizzvvoorr

bbaarraa

bbrree`̀uuqqaakk

rree~~iiccaa

nniizziijjaa

kkoottlliinnaa

ddoolliinnaa

rree~~nnaa kkoorriittaa

kklliissuurraa

VVOODDEE

Na osnovuznawa iz prethodnih

lekcija, ispuni tabelepojmovima koji

nedostaju.

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o tome za{to se prave planovi naseqa

• o tome {ta sadr`i plan grada

UU~~ii}}eemmoo::

• o tome kako se orijentisati pomo}u kompasa

• o tome kako se orijentisati uz pomo} nekih

znakova iz prirode

• o tome kako se koristi geografska karta

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da nacrta{ plan u~ionice

• da napravi{ plan naseqa

• da nacrta{ kartu reqefa po fotografiji

OOrriijjeennttaacciijjaauu pprroossttoorruu

30

SSnnaallaa`̀eewwee uu pprroossttoorruu

Da bi se lak{e snalazili u prostoru, qudi su se upravqali prema Suncu. Prema kretawu Sunca odre|enesu 4 glavne strane sveta: istok (I), zapad (Z), sever (S), jug (J) i 4 sporedne strane: severoistok (SI),severozapad (SZ), jugoistok (JI) i jugozapad (JZ).

Ako znamo jednu stranu sveta, onda lakoodre|ujemo druge. Seti se stihova koji timogu pomo}i:

Strana sveta na kojoj izlazi Sunce naziva se iissttookk (I).Strana sveta na kojoj Sunce zalazi naziva se zzaappaadd (Z).SSeevveerr ozna~avamo slovom (S).U podne se Sunce nalazi na jjuugguu (J).

Pogledaj ovu sliku. Da li je moglo da do|e do neke zabune?

Da li se i tebi nekad ne{to sli~no dogodilo?

SSnnaallaa`̀eewwee uu pprroossttoorruu nnaazziivvaa ssee ii oorriijjeennttaacciijjaa

((oodd llaattiinnsskkee rree~~ii oorriieennss,, {{ttoo zznnaa~~ii iissttookk))..

Oba de~aka su pravilno pokazala pravac u kojem senalazi autobuska stanica. Za jednog je to bila levastrana, za drugog desna.

Ispred nas je sever,

jug nam le|a gleda,

s desne strane Sunce se ra|a,

a sa leve seda.

31

Kreni od polazi{ta, koje je u ta~ki A, pa prona|i

ta~ku u kojoj je odredi{te. Tu se nalazi zakopano blago. Sledi (prati) slede}a uputstva:•• tri poqa na istok•• jedno poqe na sever•• dva poqa na zapad•• jedno poqe na sever•• tri poqa na istok•• jedno poqe na sever•• jedno poqe na istok•• ~etiri poqa na jug•• jedno poqe na zapad

Da bi se qudi lak{e orijentisali u prostoru, dobro je da znaju {ta zna~e slede}e re~i:

PPrroossttoorr je sve ono {to nas okru`uje (ku}e, drve}e,ptice, vazduh, reke, Mesec, Sunce).

VViiddiikk je deo prostora koji vidimo s jednog mesta(stoji{ta).

SSttoojjii{{ttee je mesto sa kojeg posmatramo okolinu.

VViiddiikkoovvaa lliinniijjaa ili hhoorriizzoonntt je linija na kraju vidika,tamo gde nam se ~ini da se dodiruju nebo i zemqa.

PPoollaazzii{{ttee je mesto sa kojeg polazimo na put, a ooddrreeddii{{ttee mesto u koje `elimo sti}i.

S

J

Z

A

polazi{te

B

G

V

Zamisli da se tvoje stoji{te nalazi pored klupe u kojoj sedi{.Ra{iri ruke i odredi strane sveta prema Suncu. Neka ti u tome

pomognu stihovi s prethodne strane. Odgovori na slede}a pitawa:•• Na kojoj je strani sveta ulaz u {kolsko dvori{te?

•• Na kojoj je strani sveta tvoja ku}a ili stan?

VIDIK

VIDIKOVA LINIJA

� Zakopano blago se nalazi u ta~ki .

I

STOJI[TE

32

OOrriijjeennttaacciijjaa ppoommoo}}uu kkoommppaassaa

Sa odre|enog mesta u u~ionici odredi strane sveta pomo}u kompasa ili Sunca. Odgovori na pitawa:

•• [ta se nalazi na severnoj strani od tog mesta u u~ionici (va`ne zgrade, ustanove, reka, planina...)?

•• [ta se nalazi na jugu?

•• [ta se nalazi isto~no od tog mesta?

•• [ta se nalazi na zapadu?

Zamisli da si se na{ao u nepoznatom kraju, no}u ili po obla~nom danu, kada nema Sunca. Ispri~ajkako bi odredio strane sveta i pravac svog putovawa.

Moreplovci i mnogi putnici nekada nisu mogli lako da do|u do ciqa, pa su ~esto lutali na svojimputovawima. Oni nisu mogli da se orijenti{u, odnosno da odrede strane sveta. Tako je bilo sve dok nijeprona|en kompas.

Na kompasima su ubele`enelatini~ne oznake za strane sveta:NN = severEE = istokWW = zapadSS = jug

zzaassttaakkqqeennaakkuuttiijjaa

oossoovviinnaa((ssttuubbii}}))iiggllee

kkoommppaassnnaaiiggllaa

•• Kompas treba dr`ati vodoravno na dlanu.•• Kad se igla umiri, wena obojena strana pokazuje sever.•• Kutiju treba okrenuti tako da se oznaka

NN poklopi sa obojenom stranom igle.

KKoommppaass jjee sspprraavvaa ((iinnssttrruummeenntt)) kkoojjaa nnaamm ppoommaa`̀ee ddaa ttaa~~nnoo ooddrreeddiimmoo ssttrraannee ssvveettaa kkaadd ggoodd nnaamm jjee ttoo ppoottrreebbnnoo..

vvooddoorraavvaann,, vvooddoorraavvnnoo

33

ZZaanniimmqqiivvoossttii

Strane sveta mogu se odrediti i pomo}u nekih znakova iz prirode.•• Zvezda Severwa~a, koja se nalazi na rudi Malih kola, pokazuje sever.

•• Godovi na pawu odse~enog stablagu{}e su raspore|eni na stranikoja pokazuje sever.

•• Mravi obi~no grade mraviwak s ju`ne strane nekog zaklona:drveta, kamena...

•• Mahovina na drvetu obi~noraste na severnoj strani stabla.

Severwa~a

Mala kola

Velika kola

S

S

S

J J

J

34

PPllaann uu~~iioonniiccee

Izmeri du`inu i {irinuklupe i stolice i upi{i:

du`ina klupe: cm

du`ina stolice: cm

{irina klupe: cm

{irina stolice: cm.

Da bismo nacrtali plan klupe i stolice, wihove mere treba dasmawimo ddeesseett ppuuttaa, pa }e tako

10 cm u prirodi biti predstavqenosa 1 cm na crte`u. To se izgovara:jjeeddaann pprreemmaa ddeesseett, a pi{e se (11::1100).

Ovde nacrtaj klupu u razmeri 1:10.

Stavi u ovaj okvirneki mawi predmet

(reza~, gumicu, trougao,lewir, kqu~ i sl.).Obele`i konturepredmeta olovkom, kao{to je u~iweno s makazicama. Akoskloni{ predmet, napapiru }e ostati wegovobris. Po obliku obrisalako }e{ prepoznatikoji je predmet opcrtan.

Razmisli i odgovori: [ta je to plan u~iionice? [ta zna~i planirati?

Ako bi `eleo da na ovaj na~in nacrta{ svoju stolicu, o~igledno je da to ne bi mogao da u~ini{, jer wenobris nikako ne bi mogao da stane na papir. Ako bismo `eleli da nacrtamo plan u~ionice i name{tajakoji se u woj nalazi, sve predmete bismo morali da umawimo. Kako bismo to uradili?

ppllaann – crte` koji u odre|enoj razmeri prikazuje neko mesto na ravnoj povr{inirraazzmmeerraa – odnos rastojawa na nekom crte`u, karti ili planu i stvarne du`ine u prirodi

35

Na sli~an na~in mo`e{ da nacrta{ plan svoje u~ionice.

Ovoga puta koristi razmeru 1:100, {to zna~i da 100 cm(1 m) u prirodnoj veli~ini treba da iznosi 1 cm na crte`u.

Evo kako je plan svoje u~ionice nacrtao

Petar Simi}, u~enik III razreda iz Kru{evca.

UU pprriirrooddnnoojj vveellii~~iinnii

{irina u~ionice: 6 mdu`ina u~ionice: 8 m{irina klupe: 50 cmdu`ina klupe: 130 cm{irina stolice: 40 cmdu`ina stolice: 40 cm

NNaa ppllaannuu uu~~iioonniiccee

{irina u~ionice: 6 cmdu`ina u~ionice: 8 cm{irina klupe: 5 mmdu`ina klupe: 13 mm{irina stolice: 4 mmdu`ina stolice: 4 mm

1:100

Ovde nacrtaj plan svojeu~ionice u razmeri 1:100.

{irina u~ionice:

du`ina u~ionice:

{irina klupe:

du`ina klupe:

{irina stolice:

du`ina stolice:

6m

8m

36

PPllaann nnaasseeqqaa

Plan naseqa se izra|uje tako {to se ulice, putevi, va`ne zgrade i drugi objekti predstavqaju pomo}uddooggoovvoorreenniihh zznnaakkoovvaa. Umawewe objekata mora da bude veliko da bi mogli da se predstave na planu.Evo jednog primera plana naseqa:

Seti se {ta je naseqe. Kakva naseqa postoje? Zbog ~ega se prave planovi naseqa?

most

ulica

reka

zgrade

crkva

tvr|ava

listopadna{uma

zimzelena{uma

{kola

benzinskapumpa

zelenapovr{ina

dom zdravqa

po{ta

`elezni~kastanica

raskrsnica

fabrika

37

Jana i Marko nisu oti{li u {kolu, pa su zamolili drugove iz odeqewa da ih posete i poka`u im {ta sutog dana radili u {koli.

Jana je ovako objasnila Maji kako da do|e do wene ku}e:

Po|i tvojom prema . Kada pro|e{ , skreni na levo. Pro}i }e{ pored .

Nastavi daqe pored i . Zatim pre|i . Kada pre|e{ skreni u prvu desno.

Prva u nizu je moja .

U plan naseqa ucrtaj crvenom bojom Majin put do Janine ku}e. Prepi{i Janino pismo tako {to }e{dogovorene znake zameniti re~ima.

Marko je ovako objasnio Petru kako da do|e do wegove ku}e:

Iza|i na i kreni pravo pored i . Do}i }e{ do . Od skreni u desno pored

i . Do}i }e{ do druge . Tu skreni levo. Pro|i pored i velike . Kada pro|e{

, prva desno vodi do moje .

U plan naseqa plavom bojom ucrtaj Petrov put do Markove ku}e. Prepi{i Markovo pismo tako {to }e{ dogovorene znake zameniti re~ima.

38

MMoojj ppllaann nnaasseeqqaaZamisli da si zadu`en da napravi{ plan jednog novog naseqa pored ove reke. Kako bi ga ti uredioda izgleda {to lep{e? Nacrtaj ga pomo}u dogovorenih znakova s prethodnih strana. Ako ti neki znak

nedostaje, sam ga smisli i objasni.

39

PPllaann ggrraaddaaDa li si nekada koristio plan grada? [ta sve sadr`i plan grada?

PPllaann ggrraaddaa jjee ccrrttee`̀ nnaa kkoojjeemm ssuu oozznnaa~~eennee uulliiccee,, ttrrggoovvii,, ppaarrkkoovvii,, mmoossttoovvii ii vvaa`̀nnee zzggrraaddee nneekkoogg ggrraaddaa..Gorwa strana plana predstavqa sever, dowa jug, s desne strane je istok, a s leve zapad.

Plan je obi~no izdeqen na kvadrate koji su ozna~eni slovima i brojevima. Plan sadr`i i spisak ulicapo azbu~nom ili abecednom redu.

Na ovom planu Beograda ve`baj pronala`ewe ulica i nekih va`nih mesta.

77

EE

FF

88 99

40

OObbjjaa{{wweewwaa ppllaannaa

Prona|i i napi{i u kojim kvadratima se nalaze:

Trg Nikole Pa{i}a ; Ulica majke Jevrosime ;

Wego{eva ulica ; Baba Vi{wina .

Zelenom bojomozna~eni su parkovi i druge

zelene povr{ine.

Belombojom ozna~ene

su ulice.

@utom bojomozna~ene su va`ne

saobra}ajnice.

Ako `eli{ dana|e{, na primer,Balkansku ulicu,treba da je prvopotra`i{ u spiskuulica. Tamo }e{videti da poredwenog naziva stoje

slovo i broj (F7).Tom oznakom jeobele`en kvadrat u kojem se tra`enaulica nalazi. Zatimna planu potra`i

F i broj 7 i ukvadratu koji jetako ozna~en lako}e{ na}i ono {totra`i{ – Balkanskuulicu.

DD

EE

FF

88

Crno-belomlinijom ozna~ena je`elezni~ka pruga.

7766

41

GGeeooggrraaffsskkaa kkaarrttaa

Da bismo prikazali izgled nekog dela Zemqine povr{ine, nekog kraja ili neke dr`ave, izra|ujemo geografskekarte. GGeeooggrraaffsskkaa kkaarrttaa jjee ccrrttee`̀ nnaa kkoojjeemm ssuu ooddrree||eenniimm zznnaacciimmaa uummaawweennoo pprriikkaazzaannee rreekkee,, ppllaanniinnee,, rraavvnniiccee,,mmoorraa,, ggrraaddoovvii,, sseellaa ii ddrruuggoo ssaa nneekkee tteerriittoorriijjee.. Za predstavqawe raznih objekata na karti koriste se:

kkaarrttooggrraaffsskkee bboojjee kkaarrttooggrraaffsskkii zznnaaccii

Zamisli da si u avionu i da sa visine posmatra{ svoj kraj. Da li se sve jasno vidi?

Kako izgledaju geografske karte? [ta je na wima predstavqeno? Kome su karte potrebne?

kkaarrttooggrraaffiijjaa,, lleeggeennddaa

iznad 2000 mnadmorske visine

od 1000 do 2000 mnadmorske visine

od 500 do 1000 mnadmorske visine

od 200 do 500 mnadmorske visine

do 200 mnadmorske visine

vode

42

CCrrttaammoo kkaarrttee

Posmatraj fotografiju planinskog predela i crte` koji je nacrtan prema fotografiji.

[ta zapa`a{?

Oboj odgovaraju}om kartografskom bojompovr{ine sa ispisanim nadmorskim visinama.

Pogledaj na prethodnoj strani koje kartografskeboje odgovaraju ozna~enim visinama.

Posmatraj reku i bre`uqke na ovojfotografiji. Nacrtaj crte` prema woj.

Koristi odgovaraju}e kartografske boje i znake s prethodne strane.

43

GGeeooggrraaffsskkaa kkaarrttaa SSrrbbiijjeeI na geografskoj karti, kao i na planu, na gorwoj strani nalazi se sever, na dowoj jug, desno je istok, a levo zapad. Posmatraj kartu Srbije i upi{i u kru`i}e glavne i sporedne strane sveta.

Zamisli da se vozi{ automobilomod Subotice do Vrawa. Nastavi

zapo~et opis puta:

Od Subotice putujem autoputem

prema jugu, kroz ravnicu. Prolazim

pored gradova Ba~ke Topole

i Vrbasa. Sti`em u Novi Sad.

Iz Novog Sada idem na jugoistok

i prelazim reku Dunav.

ppoollaazzii{{ttee

vviiddiikk

pprroossttoorr

hhoorriizzoonntt

ooddrreeddii{{ttee

44

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

1. Sve ono {to nas okru`uje naziva se .

2. je linija na kraju vidika.

3. je deo prostora koji vidimo sa stoji{ta.

4. Mesto sa kojeg polazimo na put naziva se ,

a je mesto u koje `elimo sti}i.

5. Mesto sa kojeg posmatramo okolinu naziva se .

Iskoristinavedene pojmoveda dovr{i{ dowe

re~enice.

ssttoojjii{{ttee

Upi{inazive delova

kompasa.

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o prirodi i svemu {to je ~ini

• o uslovima za `ivot `ivih bi}a

UU~~ii}}eemmoo::

• o vezi izme|u Sunca i `ivog sveta

• o zna~aju vazduha za `ivi svet

• o zna~aju vode za `ivi svet

• o zna~aju zemqi{ta za `ivi svet

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da napravi{ malu vodenicu

• da istra`i{ zemqi{te u svojoj okolini

• da izvede{ oglede Sun~ano mesto i Kako

pasuq klija

VVeezzaa iizzmmee||uu`̀iivvee ii nnee`̀iivveepprriirrooddee

46

@@iivvaa ii nnee`̀iivvaa pprriirrooddaa.. UUsslloovvii zzaa `̀iivvoott

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::

PPrriirrooddaa jjee ssvvee {{ttoo nnaass ookkrruu`̀uujjee..Ona mo`e biti `̀iivvaa i nnee`̀iivvaa. @ivu

prirodu ~ine: bbiiqqkkee, `̀iivvoottiiwwee i ~~oovveekk. Sva`iva bi}a imaju neke zajedni~ke osobine:rraa||aajjuu ssee, ddii{{uu, hhrraannee ssee, rraassttuu i ddaajjuuppoottoommssttvvoo. Da bi postojala, `iva bi}a morajuimati uusslloovvee zzaa `̀iivvoott. Ti uslovi su: vvooddaa,vvaazzdduuhh, zzeemmqqii{{ttee, SSuunn~~eevvaa ssvveettlloosstt i ttoopplloottaa.

Sunce, voda, vazduh i zemqi{te ~ine nnee`̀iivvuu pprriirroodduu.

Voda, vazduh i zemqi{te, Sun~eva svetlost i toplota,to su najva`niji uslovi `ivota.

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM•• Objasni {ta zna~i izraz uslov za `ivot.

47

SSuunnccee ii `̀iivvii ssvveett

Razmisli i odgovori:

•• Objasni zbog ~ega biqke koriste Sun~evu svetlost.

•• Opi{i {ta se doga|a s biqkom ako je ostavimo bez svetlosti.

Seti se ogleda iz drugog razreda.

•• Za{to se ptice tokom jeseni sele na jug?

•• Za{to neke `ivotiwe spavaju zimi?

•• Za{to biqke u prole}e po~iwu da rastu i razvijaju se?

•• Objasni kako Sunce uti~e na snabdevawe `ivih bi}a vodom.

Podseti se kru`ewa vode u prirodi iz uxbenika za drugi razred.

SSuunnccee jjee iizzvvoorr ssvveettlloossttii ii ttoopplloottee.. BBeezz wweeggoovvee ssvveettlloossttii ii ttoopplloottee nnaa ZZeemmqqii bbii bbiilloo mmrraa~~nnoo ii hhllaaddnnoo,, ppaa nnee bbii bbiilloo uusslloovvaa zzaa `̀iivvoott oorrggaanniizzaammaa.. SSuunn~~eevvaa ttoopplloottaa zzaaggrreevvaa vvoodduu,, vvaazzdduuhh,, zzeemmqqii{{ttee ii `̀iivvaa bbii}}aa..

Pogledaj slede}e slike i pro~itaj obja{wewa pored wih.

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM

•• Izvedi zakqu~ak o tome za{to je biqkamai `ivotiwama potreban vazduh.

48

VVaazzdduuhh ii `̀iivvii ssvveettVazduh je svuda oko nas. U vazduhu se nalazi kkiisseeoonniikk koji je svim `ivim bi}ima potreban za disawe.

Vodene biqke i `ivotiwemogu da di{u zato {to u vodi ima rastvorenogkiseonika. @ivotiwe koje`ive u vodi imaju posebne

organe za disawe – {krge.

Vazduha ima svuda, pai u zemqi{tu. Ako u zemqi{tu ima vi{evazduha, ka`emo da jerastresito.Zahvaquju}i tome {to

u zemqi{tu ima vazduha, u wemu mogu da `ive mnoge`ivotiwe. Jedna od wih je krtica.

�

ZZaanniimmqqiivvoossttii

Ptice koriste vazduh za disawe. Osim toga, ptice kroz vazduh lete.

�

I biqke di{u. Iakoto ne mo`emo videti,jer pri disawu neprave pokrete, i biqke di{u, i topreko listova. Akodobro ve`emo kesuoko saksije s biqkom

i ostavimo je tako nekoliko dana, biqka}e uvenuti. To }e se dogoditi zato {tobiqka nije imala vazduha.

�

Gledaj na sat i izbroj koliko puta udahne{ vazduh u toku jednog minuta.

•• Zapi{i broj udaha.

•• Za{to je vazduh ~istiji u prirodi nego u gradu?

•• Kako mo`emo pomo}u ~ula mirisa i ~ula vida da procenimo da li je vazduh dovoqno

~ist? Objasni.

•• Za{to je va`no da redovno provetrava{ prostoriju u kojoj provodi{ vreme?

Pogledaj slike i napi{i na koji na~in ~ovek mo`e da koristi snagu vazduha.

49

ZZnnaa~~aajj vvaazzdduuhhaa zzaa `̀iivvoott ~~oovveekkaaVVaazzdduuhh jjee nneeoopphhooddaann uusslloovv zzaa `̀iivvoott ~~oovveekkaa..

50

VVooddaa ii `̀iivvii ssvveett

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM

Seti se lekcija o vodi iz drugog razreda. One }eti pomo}i da odgovori{ na slede}a pitawa.

•• Za{to je voda va`na za biqke?

Biqkama je za `ivot potrebna voda. Dobijaju jepreko korena. Koren upija iz zemqe vodu i drugematerije neophodne za `ivot biqke i provodi ihdo stabla, a onda daqe do listova. U zelenimlistovima se, uz pomo} Sun~eve svetlosti, stvara hrana za biqku. Te materije se zatimsprovode od listova do ostalih delova biqaka,pa i do korena.

•• Gde u prirodi ima vode?

•• Od kakve je koristi voda za `ivotiwe?

51

•• Voda je ~oveku neophodan uslov za `ivot.

Zbog ~ega je voda zna~ajna za ~oveka?

•• Da bi ~ovek mogao da koristi vodu, ona mora da

bude ~ista. Kako ~ovek mo`e da doprinese tomeda voda bude ~istija?

VVeeoommaa jjee vvaa`̀nnoo ddaa uu tteelloo uunnoossii{{ ddoovvooqqnnoovvooddee.. VVoodduu uunnoossii{{ uu tteelloo ii kkaadd ppiijjee{{ ssookkoovvee,,jjeeddee{{ ssuuppuu,, ppoovvrr}}ee ii vvoo}}ee.. VVooddaa jjee ssaassttaavvnniiddeeoo mmnnooggiihh nnaammiirrnniiccaa..

Prona|i u re~niku na kraju kwige {ta zna~eslede}e re~i i napi{i wihovo zna~ewe:

~~aammaacc –

vvooddeenniiccaa –

hhiiddrroocceennttrraallaa –

Pogledaj slike i objasni kako ~ovek koristi snagu vode.

Objasni kako qudi koriste voduu doma}instvu.

52

MMaallaa vvooddeenniiccaa nnaa vvooddii

•• Od kojih je delova sastavqena

vodenica?

•• [ta je sve potrebno

za pravqewe vodenice?

•• Kako se sastavqaju delovi?

Kada bude{ napravio vodenicu, isprobaj je na potoku, re~ici ili u sudoperi, pomo}u mlaza vode.

•• [ta }e{ uraditi da bi se peraja vodenice vrtela br`e?

•• [ta }e{ uraditi da bi se peraja vrtela sporije?

Pogledaj na crte`u malu vodenicu koju pokre}e snaga vode. Mo`da si ve} negde video sli~nu.Zamisli da treba da je napravi{. Napi{i odgovore na slede}a pitawa:

peraja

vitloosovina

dr`a~i

53

ZZeemmqqii{{ttee ii `̀iivvii ssvveett

Posmatraj ove slike. •• [ta zakqu~uje{ o zemqi{tu sa prve slike?

Za{to na plodnom zemqi{tu, gde rastu mnoge biqke, `ivi veliki broj `ivotiwa? Objasni.

•• [ta zakqu~uje{ o zemqi{tu sa druge slike?

PPllooddnnoo zzeemmqqii{{ttee ssaaddrr`̀ii::

11.. Dovoqno vode i mineralnih materija koje su potrebne biqkama. Kada u zemqi ima dosta vode, ka`emo da jezemqi{te vla`no.

22.. Dovoqno vazduha za disawe `ivotiwa koje u wemu `ive. Takvo zemqi{te je usitweno (rraassttrreessiittoo). Rastresito zemqi{te omogu}ava da se kroz wega `ivotiwe kre}u, da u wemu kopaju hodnike i prave jazbine.

Zemqi{te je va`no za biqke zato {to je iizzvvoorr mmaatteerriijjaa oodd kkoojjiihh ssttvvaarraajjuu hhrraannuu. Mnoga `iva bi}a u zemqi{tu nalaze svoje stani{te. Ako je zemqi{te plodno, ono je pogodno za `ivot biqaka i `ivotiwa.

54

ZZeemmqqii{{ttee ppoommaa`̀ee bbiiqqkkaammaa

Biqke uzimaju vodu i mineralne materije izzemqi{ta preko korena.

Biqke se pri~vr{}uju za podlogu tako {toprodiru svojim korenima u zemqi{te. Na taj na~inodolevaju vetrovima.

ZZeemmqqii{{ttee ppoommaa`̀ee `̀iivvoottiiwwaammaa

Mnoge `ivotiwe `ivepod zemqom, jer je tu toploi skrovito. One kopajujazbine i tunele u kojima`ive ispod povr{inezemqe. Zemqi{te poma`e`ivotiwama da se sakrijuod neprijateqa.

Na zemqi{tu ili u wemu nalazi se voda kojaje jedan od uslova zaopstanak `ivotiwa.

@@iivvoottiiwwee ppoommaa`̀uu zzeemmqqii{{ttuu

@ivotiwe izmetom |ubrezemqi{te. Kada `ivotiwe uginu,wihova tela se raspadaju, me{aju sa zemqom i bogate je mineralnimmaterijama.

Mnoge `ivotiwe (mravi, krtice,mi{evi, ki{ne gliste) uvla~e u zemqu li{}e, zrnevqe i drugu svojuhranu. Ono {to ne utro{e, vremenomtruli i |ubri zemqi{te.

@ivotiwe koje `ive pod zemqomkopaju kanale i tako sitne zemqu i ~ine je rastresitom.

BBiiqqkkee ppoommaa`̀uu zzeemmqqii{{ttuu

Biqke korewem vezuju zemqi{te i time spre~avaju wegovo odno{ewe.Kada pada jaka ki{a i kada do|e dopoplave, voda spira obradivo i drugo zemqi{te, ako na wemu nemabiqaka.

[ta se doga|a sa opalim li{}em,starim plodovima, suvim granama,osu{enim biqkama, pawevima? Onivremenom trule, raspadaju se,me{aju sa zemqom i tako doprinosewenoj plodnosti. Najplodnija zemqanaziva se hhuummuuss.

Objasni kako biqke {titezemqi{te od vetrova.

55

ZZeemmqqii{{tteeppoommaa`̀ee ~~oovveekkuu

^ovek na zemqi{tugradi svoja naseqa.

Na zemqi{tu ~ovekgaji biqke i `ivotiweza svoju ishranu.

U zemqi{tu ~ovekpronalazi izvore vode koji su mu potrebni za`ivot.

^̂oovveekk ppoommaa`̀eezzeemmqqii{{ttuu

^ovek obra|ujezemqi{te, navodwava gai |ubri. ^ovek {titizemqi{te od poplava i spirawa tako {to ga po{umqava, kopakanale, gradi nasipepored reka i sl.

Kako ~ovek mo`eda na{kodi

zemqi{tu? Objasni.

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM

•• Na osnovu prethodne lekcije napravi bele{ke i to tako {to }e{ iz we izvu}i najva`nije podatke i zapisati ih na slede}i na~in:

KKaakkoo zzeemmqqii{{ttee ppoommaa`̀ee KKaakkoo zzeemmqqii{{ttuu ppoommaa`̀uubbiiqqkkaammaa bbiiqqkkee

1. daje im vodu i materije za proizvodwu hrane 1. korewem spre~avaju spirawe zemqi{ta2. biqke se na wemu u~vr{}uju 2. doprinose pove}awu plodnosti zemqi{ta

`̀iivvoottiiwwaammaa `̀iivvoottiiwwee

1. 1.

2. 2.

3. 3.

~~oovveekkuu ~~oovveekk

1. 1.

2. 2.

3. 3.

56

Obi|i livadu, park ili {umu iz tvoje okoline. Ponesi bele`nicu, lopaticu, plasti~nu koficu i lupu. Ispitaj i zapi{i slede}e:

•• Datum istra`ivawa: •• Mesto istra`ivawa:

•• Zabele`i zapa`awa o odlikama zemqi{ta na mestu koje istra`uje{: boju, rastresitost, lepqivost,

vla`nost, vrstu zemqi{ta. Pogledaj na strani 60 Seti se {ta smo nau~ili. Lopaticom iskopaj grumenzemqe, stavi ga u plasti~nu koficu i posmatraj lupom wegov sastav.

boja: vla`nost:

rastresitost: vrsta zemqi{ta:

lepqivost:

druga zapa`awa:

•• Ubele`i nazive biqaka koje si na{ao na tom zemqi{tu:

•• Kako zemqi{te uti~e na razvoj ovih biqaka? Ima li u zemqi{tu dovoqno vlage?

Ima li dovoqno mineralnih materija?

•• Kako biqke koje si na{ao doprinose boga}ewu i za{titi zemqi{ta? (Pogledaj pa`qivo wihov koren, opalo

li{}e i dr.)

IIssttrraa`̀uujjeemm zzeemmqqii{{ttee uu ookkoolliinnii

57

•• Koje si `ivotiwe na{ao na tom zemqi{tu? Kako su one prilago|ene tom stani{tu?

•• Na koji na~in zemqi{te poma`e opstanku `ivotiwa koje tu `ive? Da li im poma`e u ishrani ili na neki

drugi na~in?

•• Kako `ivotiwe koje tu `ive doprinose boga}ewu zemqi{ta (|ubrewu, pove}awu rastresitosti i dr.)?

•• Koje koristi ima ~ovek od zemqi{ta koje istra`uje{?

•• Kako se ~ovek odnosi prema tom zemqi{tu (da li si primetio da ga {titi od razli~itih uticaja ili sam na

wega negativno uti~e)?

•• Tvoj predlog za za{titu i o~uvawe tog zemqi{ta:

58

OOgglleeddiiSSuunn~~aannoo mmeessttoo

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::•• dve jednake biqke u saksiji•• voda

1. Jednu biqku stavi u orman ili u kutiju koju mo`e{ da zatvori{.2. Drugu biqku stavi na sun~ano mesto.3. Zalivaj svaku biqku kada primeti{ da se zemqi{te osu{ilo.4. Posle nedequ dana pogledaj obe biqke. [ta prime}uje{? Zabele`i zapa`awa u tabelu.

KKaakkoo ppaassuuqq kklliijjaa

biqka na tamnom mestu biqka na sun~anom mestu

veli~ina

boja

li{}e

stablo

5. Sada stavi obe biqke na sun~ano mesto. Koliko je vremena potrebno biqci da se oporavi?

1. Na dno obe posude stavi vatu.2. U svaku posudu stavi nekoliko zrna pasuqa

ispod vate.3. Sipaj malo vode samo u jednu posudu, tako da

se vata ovla`i.4. Ostavi posude da stoje na toplom i mra~nom

mestu nedequ dana. [ta se dogodilo? Za{to?

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::•• dve male staklene ~inije•• nekoliko zrna pasuqa•• vata•• voda

Ako u nekoj posudi zrno pasuqa bude pustilo malu klicu, stavi posudu na svetlo mesto. Svakoga dana proveravaj {ta se doga|a!

59

RRee{{ii uukkrr{{tteenniiccuu..

RRee{{ii rreebbuussee..

2.

1.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

11.. Sve {to nas okru`uje22.. Jedan od neophodnih uslova za `ivot33.. Zajedni~ka osobina `ivih bi}a je da se...44.. [umska `ivotiwa55.. Va`na osobina `ivih bi}a je da...66.. Deo biqke koji se pri~vr{}uje za podlogu77.. Jedan od uslova za `ivot88.. Uslov potreban za opstanak `ivih bi}a

�

�

�

�

�

�

�

�

60

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

qquuddii `̀iivvoottiiwwee

@@IIVVAA PPRRIIRROODDAA NNEE@@IIVVAA PPRRIIRROODDAA

ra|aju se, rastu, daju potomstvo

vvaazzdduuhh vvooddaa zzeemmqqii{{ttee

stvaraju uslove za `ivot `ive prirode

izvorsvetlostii toplote

potreban za disawe

izvorhrane

i stani{te

razlikuju sepo rastresitosti, boji i vla`nosti

OOnnoo {{ttoo jjeennaapprraavviioo ~~oovveekk

me|usobnosu povezani

SSuunnccee

PPRRIIRROODDAA

bbiiqqkkee

VRSTE ZEMQI[TA

hhuummuu{{aa

ppeesskkuu{{aa

gglliinnuu{{aa

kkrree~~uu{{aa

Navedizna~ajne podatke o vodi. Seti se

prethodnih lekcija iz ovog poglavqa!

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o vezama i odnosima izme|u `ivih bi}a

• o tome kako su `iva bi}a prilago|ena

uslovima za `ivot

UU~~ii}}eemmoo::

• o tome kako izgleda lanac ishrane

• o tome {ta su `ivotna stani{ta i zajednice

• o vodenim, kopnenim i kultivisanim

stani{tima i wihovim `ivotnim

zajednicama

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da istra`i{ jedno vodeno stani{te

iz tvog zavi~aja

• da istra`i{ biqke i `ivotiwe sa livade

@@iivvoottnnee zzaajjeeddnniiccee

62

@@iivvoottnnoo ssttaannii{{ttee

Seti se koji su osnovni uslovi za `ivot.Biqke i `ivotiwe mogu `iveti u vodi i na kopnu (na zemqi{tu ili u zemqi{tu). Ako organizmi `ive

u vodi, ka`emo da je wihovo stani{te vvooddeennoo ssttaannii{{ttee. Ako `ive u zemqi{tu ili na zemqi{tu, ka`emo daje wihovo stani{te kkooppnneennoo.

@ivotna stani{ta mogu biti pprriirrooddnnaa (reke, bare, jezera, {ume) i kkuullttiivviissaannaa (wiva, vo}wak,povrtwak, park, ribwak). Kultivisana stani{ta ure|uje ~ovek.

@ivotna stani{ta se me|usobno razlikuju po uslovima za `ivot. To zna~i da svetlost i toplota,vla`nost, vazduh i sastav zemqi{ta nisu isti u {umi i na livadi, na livadi i u bari, u bari i u jezeru.

@@iivvoottnnoo ssttaannii{{ttee jjee pprroossttoorr nnaassttaawweenn `̀iivviimm bbii}}iimmaa.. Na primer, stani{te je prostor na kojem senalaze livada, {uma, bara, jezero, vo}wak i u kojem `ive razna `iva bi}a. Da bi `iva bi}a mogla da`ive na nekom prostoru, moraju da postoje odgovaraju}i uusslloovvii zzaa `̀iivvoott.

Razmisli i napi{i svoju procenu uslova za `ivot na stani{tima prikazanim na slikama.

svetlost

toplota

vla`nost

vazduh

zemqi{te

svetlost

toplota

vla`nost

vazduh

zemqi{te

63

@@iivvoottnnaa zzaajjeeddnniiccaa

Razmisli i opi{i kako su `iva bi}a sa slika prilago|ena uslovima za `ivot.

Na primer, biqke, ribe, `abe i druga `iva bi}a koja `ive u jezeru ~ine `ivotnu zajednicu tog jezera.Drve}e i zeqaste biqke, insekti, veverice i druga `iva bi}a koja `ive u {umi ~ine `ivotnu zajednicu te{ume.

Da bi biqke i `ivotiwe `ivele na nekom stani{tu, moraju biti prilago|ene uslovima za `ivot togstani{ta. Na primer: ribe i vodene biqke prilago|ene su da uzimaju kiseonik iz vode, a krtice imajukratke noge prilago|ene kopawu hodnika u zemqi.

SSvvee bbiiqqkkee ii `̀iivvoottiiwwee kkoojjee `̀iivvee nnaa jjeeddnnoomm `̀iivvoottnnoomm ssttaannii{{ttuu ~~iinnee `̀iivvoottnnuu zzaajjeeddnniiccuu ttoogg ssttaannii{{ttaa..

zzeeqqaassttaa bbiiqqkkaa

64

OOddnnoossii iizzmmee||uu `̀iivviihh bbii}}aa@iva bi}a koja `ive na jednom `ivotnom stani{tu me|usobno su povezana. Ona dele isti prostor na

kojem `ive i neprestano uti~u jedna na druge. Ako se u jednoj `ivotnoj zajednici poremete uslovi za `ivot,ili se pove}a, odnosno smawi, brojnost neke vrste, to }e uticati i na sve ~lanove `ivotne zajednice.

Od svih `ivih bi}a najve}u mo} u prirodi ima ~ovek. Zato je wegovaodgovornost za o~uvawe i za{tituprirode najve}a. ^ovek svakodnevnose~e {ume. Time uni{tava `ivotnastani{ta mnogih `ivotiwa i smawujeim mogu}nost pronala`ewa hrane.

�

�

Neka `iva bi}a predstavqaju mestostanovawa za druga `iva bi}a. Na primer, koren, stablo i kro{wadrveta su mesto stanovawa velikogbroja `ivotiwa.

•• Ponekad ~ovek sadi novo drve}e.

[ta time mo`e da postigne?

[ta }e se desiti ako se pose~ejedno drvo?

65

KKaakkoo ssee `̀iivvaa bbii}}aa jjeeddnnoogg ssttaannii{{ttaa uuzzaajjaammnnoo ppoommaa`̀uu

Veverica se hrani le{nicima i orasima.Sakupqa ih i odnosi u svoje gnezdo. Neke od tihplodova veverica ispusti, oni padnu na zemqu, pa iz wih vremenom izrastaju nove biqke.

Senica pravi gnezdo od li{}a i gran~icadrve}a. Ona poma`e drvetu tako {to se hranicrvi}ima i gusenicama koje ga napadaju.

Saznaj i objasni kako se uzajamno poma`u ptica ~vorak i drvo tre{we, ~ije zrele plodove ova ptica voli da kquca.

66

LLaannaacc iisshhrraanneeU svakoj `ivotnoj zajednici `iva bi}a su me|usobno povezana. Jedan od vidova wihove povezanosti

je ishrana. Na primer, mi{ se hrani le{nikom, mi{em se hrani zmija, zmija je je`eva hrana, lisica sehrani je`om, a orao za hranu mo`e da ima lisicu.

Ovakva veza `ivih bi}a u ishrani naziva se llaannaacc iisshhrraannee. Lanac je sa~iwen od karika, a karike subiqke i `ivotiwe. Prva karika u lancu je biqka koja sama sebi stvara hranu. Wom se hrani neka mawa`ivotiwa, koja je druga karika u lancu. Ona je opet hrana nekoj ve}oj `ivotiwi. Karike se ni`u, sve doposledwe, a to je obi~no `ivotiwa koja nema prirodnog neprijateqa u svom stani{tu.

Lanaca ishrane u prirodi ima mnogo.

Nacrtaj jedan lanac ishrane i odredi wegove karike.

Sva `iva bi}a jedne `ivotnezajednice me|usobno supovezana i ~ine cceelliinnuu. P~ela sakupqa cvetni prah sacvetova biqaka kojima se hrani.Isto tako poma`e biqkama priopra{ivawu, jer raznosi wihovprah na druge cvetove.

�

67

PPrriillaaggoo||eennoosstt uusslloovviimmaa `̀iivvoottaaU svakom stani{tu `iva bi}a su prilago|ena uslovima u kojima `ive. Biqke i `ivotiwe imaju razli~ite

prilago|enosti koje im omogu}avaju da do|u do hrane i da se odbrane od neprijateqa. Prilago|ene su na razli~ite na~ine: svojim izgledom i pona{awem. Biqke koje `ive u stani{tima u kojima nemadovoqno vode imaju, na primer, razvijen koren kojim prodiru duboko u zemqu da bi do{le do vode. Jak i razgranat koren imaju biqke koje rastu na vetrovitim mestima. Takav koren im poma`e da se pri~vrste za tlo i odole jakim vetrovima.

Ako svetlost ravnomerno dopire dodrveta, wegova kro{wa }e se razvitipodjednako sa svih strana. (Usamqenodrvo na livadi ima pravilnu, {irokukro{wu.) Ako svetlost nejednakodopire do kro{we, ona }e se razvitimnogo vi{e sa one strane na kojoj ima vi{e svetlosti.

Sova lovi no}u.Odli~no ~uje i vidi u mraku. Leti gotovone~ujno, pa tako mo`eda iznenadi mi{eve i druge `ivotiwekojima se hrani.

�

Glog, {ipurak, kupinai neke druge biqkeimaju na granamao{tro trwe koje ih{titi od `ivotiwakoje se hrane wihovimplodovima i li{}em.

�

Telo je`a pokrivenoje bodqama kojima sebrani od neprijateqa.Ako ga napadnelisica, je` se sklup~au bodqikavu loptu.Lisici je tada te{koda ga napadne.

�

Vuk i jo{ neke `ivotiwe mewaju bojukrzna u prole}e i u jesen. Boja wihovogkrzna postaje sli~na boji biqnog svetau stani{tu. Na taj na~in te`e ih jeuo~iti, pa im ta prilago|enostomogu}ava da lak{e love i da se boqesakriju od neprijateqa.To je posebno izra`eno kod polarnih`ivotiwa, a slabije kod na{ih.

��

68

VVooddeennaa ssttaannii{{ttaaPPoottooccii, rreekkee, bbaarree,

jjeezzeerraa i mmoo~~vvaarree suvodena stani{ta. U wimasu koli~ina svetlosti,toplote, rastvorenogkiseonika i izgled dnarazli~iti. Voda je u potocima plitka,hladna i providna, a dnoje stenovito i kamenito. U re~icama i rekamavoda je dubqa, toplija i mutnija, a dnoprekriveno sitnimkamewem, peskom ilimuqem.

Razlika izme|u bare i jezera je u tome {to sujezera dubqa. Bare suzato boqe osvetqene, dok u najdubqe delovejezera Sun~eva svetlostne dopire. Zbog toganajve}i broj `ivih bi}a`ivi u pli}im delovima,u dobro osvetqenoj vodi.Zemqi{te oko vodenihstani{ta naj~e{}e je vla`no, rastresito i veoma plodno.

VIDRA

PASTRMKA

SOM

SMU\ DEVERIKA

[ARAN

69

VVooddeennee `̀iivvoottnnee zzaajjeeddnniiccee@ivotne zajednice staja}ih

voda i dowih tokova reka kojesporo teku su sli~ne.

Vodene biqke koje rastu blizuobale visoke su, pa im listovi i cvetovi vire iznad vode.

RRiibbee brzih potoka i reka suvretenastog oblika da bi se lak{ei br`e kretale kroz vodu.Odli~ni su pliva~i.

@@aabbee `ive u vodi ili blizu we.Pravi su pro`drqivci. Dugim i lepqivim jezikom ve{to lovevodene insekte. Od neprijateqabe`e velikim skokovima, kojeizvode zahvaquju}i dugim i sna`nim zadwim nogama. I `abesu dobri pliva~i.

VVooddeennee ppttiiccee najve}i deovremena provode u vodi ili u blizini vode. Hrane se: ribama,`abama, vodenim zmijama i drugim `ivotiwama. Neke imajuduge noge i {iqate duge kqunove,pa plen love gaze}i po pli}aku.Druge plivaju i rone, a perjepodmazuju specijalnom ma{}u.Razmislite o tome za{to se izgledove dve grupe ptica razlikuje.

VRBA

LIWAK

[TUKA

GRGE^

@ABA

PATKA

BARSKA ZMIJA

LOKVAW

MU[ICA

VILIN KOWIC

RODA

ROGOZ

^APQA

70

IIzz lleekkssiikkoonnaa

PPaassttrrmmkkaa

Pastrmka je jedna od najlep{ih riba. Le|a su jojtamnija, a trbuh svetliji. Ukra{ena je tamnim i crvenkastim ta~kama. Boju mewa u zavisnosti odbistrine ili osvetqenosti vode ili ako se naglouzbudi.

@ivi u hladnim jezerima i u brdskim i planinskimre~icama i potocima. Brza je kao strela. Dawu se odvidre ili drugih neprijateqa krije ispod kamewa.Obi~no predve~e i no}u tra`i hranu – insekte,crvi}e, pu`eve, male rakove i ribice.

Mresti se krajem jeseni i po~etkom zime. Jaja(ikru) pola`e na kamenito dno, tamo gde je tok vodebrz. Mu`jak oplodi jaja. Posle {est nedeqa izleguse mladi, koji ubrzo po~nu da se hrane malimvodenim `ivotiwama. Posle tri meseca jato malihpastrmki se razilazi i svako `ivi sam.

LLookkvvaaww

Lokvaw je zanimqiva vodena biqka. Korenom jepri~vr{}en za muqevito dno bare ili jezera.Wegovo tanano stablo uzdi`e se sve do povr{inevode, gde se nalaze listovi. Listovi lokvawa suveliki i {iroki, srcastog oblika. Plivaju popovr{ini vode, pa imaju dovoqno svetlosti.

Lokvaw ima bele i `ute cvetove. Narod ganaziva i vodenom ru`om. Plod mu je loptast, zelen,sa vi{e semenki u jednom okcu.

Lokvaw je retka biqka i ne treba ga brati.

Crvenom bojom podvuci re~enice kojegovore o tome gde `ivi pastrmka i gderaste lokvaw.

71

MMoojj lleekkssiikkoonnObi|i jedno vodeno stani{te iz tvog zavi~aja (reku, jezero, baru, mo~varu). Posmatraj biqke i `ivotiwe koje `ive u wemu. Nacrtaj i opi{i jednu biqku i jednu `ivotiwu iz tog vodenog stani{ta.

•• Naziv biqke:

•• Gde raste?

•• Kakvo joj je stablo?

•• Kakvi su joj listovi?

•• Kakav joj je koren?

•• Druga zapa`awa:

•• Naziv `ivotiwe:

•• Gde `ivi?

•• Da li ima noge?

•• Kako izgleda telo te `ivotiwe?

•• Kako se kre}e?

•• ^ime se hrani?

•• Druga zapa`awa:

72

KKooppnneennaa ssttaannii{{ttaa

SRNA

VUK

ORAO

VEVERICA

LISICAPE^URKAZMIJA

KUKAVICA

ZEC

GLISTA

MI[

HRAST

JELA

Kopnena stani{ta sulliivvaaddee i {{uummee. Celolivadsko stani{te je dobroosvetqeno, dok kro{wedrve}a u {umi nedozvoqavaju da Sun~evasvetlost dospe do tla. Neke{ume su toliko tamne da,pored drve}a, u wima `ivisamo mali broj biqaka i `ivotiwa. U hladu drve}aisparavawe je mawe, pa jevla`nost vazduha u {umive}a nego na livadi.

@ivi svet lliissttooppaaddnniihh{{uummaa veoma je zanimqiv.Po{to li{}e sa drve}aopada u jesen, ove {ume sudovoqno osvetqene, sve donovog olistavawa. U prole}e, kada pro|umrazevi, u ovim {umama serazvija poseban biqni svet– bbiiqqkkee pprroollee}}nniiccee. To su:visibaba, qubi~ica,jagor~evina, kukurek i dr.One `ure da olistaju i procvetaju dok imadovoqno svetlosti, to jestpre nego {to visoko drve}edobije li{}e.

Sa zimzelenog drve}a ne opada li{}e, pa suzziimmzzeelleennee {{uummee tamne tokom ~itave godine.

73

KKooppnneennee `̀iivvoottnnee zzaajjeeddnniiccee@ivotnu zajednicu

{uma ~ine drve}e, `buwe i zeqaste biqke koje rastu napodlozi, kao i mnogobrojne{umske `ivotiwe.

Najpoznatije drve}ena{ih {uma su hrast, bukva,bor i jela.

[umske `ivotiwe moguda `ive pod zemqom, poputnekih insekata i crva. Neke`ivotiwe, kao {to je mi{,`ive me|u niskim biqemili u opalom li{}u. Velikibroj ptica i neke `ivotiwe,kao na primer veverica,`ive na drve}u i svojagnezda prave na razli~itimvisinama.

Visoko drve}e omogu}avakrupnijim `ivotiwama dase sakriju u {umi, recimolisici, medvedu i jelenu.

Na lliivvaaddaammaa `ive`ivotiwe kao {to su glista,krtica, rovac, kao i onekoje su dovoqno male da se mogu sakriti u travi(mrav, skakavac, jarebica).

Od biqaka na livadi senaj~e{}e sre}u: masla~ak,bela rada, quti}, zvon~i},detelina i razne vrstetrava.

ORAO

KORWA^A

KRTICA

SOVAOSA

KANTARION

^I^AK

QUTI]

DETELINA

BELA RADA

MASLA^AK

BUKVA

P^ELASKAKAVAC

LEPTIR

74

IIzz lleekkssiikkoonnaa

CCrrnnii kkooss

Kos ima duga~ak rep i kratka krila. Mu`jaku jeperje crno, a kqun `ut, dok `enka ima svetlo`utemrqe po perju.

@ivi u vla`nim {umama i vo}wacima. Ne selise zimi. Odli~no leti, ali ~esto skaku}e po zemqi i tra`i hranu: insekte, pu`i}e, crve, zrele vo}ke.

Kad se pojavi neki tu|in, celu {umu upozoriuzbu|enim cvrkutom: stiks, stiks, stiks.

Jedan je od najboqih peva~a. Dok stoji na visokojgrani drveta, wegova pesma zvonko odjekuje {umom.

Gradi gnezdo od mahovine i suve trave, a onda gaoblepquje zemqom. U wemu `enka snese 4–6 jajaplavi~aste boje sa sme|im ta~kama. @enka le`i nawima (u podne je zamewuje mu`jak) i posle desetakdana izlegu se mladi koje oba roditeqa vrednohrane.

Ako se neprijateq pribli`i gnezdu, kosovinale}u na wega, ciju~u da ga upla{e ili sepretvaraju da su raweni, pa lepr{aju i skaku}u dok ne odvedu razbojnika daqe od gnezda.

[[uummsskkaa kkoorrwwaa~~aa

Telo joj je prekriveno oklopom `uto-crne boje u koji se uvla~i ~im oseti opasnost.

Hrani se raznim zeqastim biqkama, ali i pu`evima, insektima i crvima. Vodu pije retkoali mnogo i odjednom. Voli toplotu i rado sesun~a, ali se od jake `ege i ki{e sklawa u zaklone.Zimu provodi u rupi koju kopa predwim nogama i u kojoj ostaje do prole}a.

U prole}e mama korwa~a u rupu pola`e 8–15jaja. Zatrpa ih zemqom i odlazi. Posle dva do trimeseca iz jaja se izlegu male korwa~e, velike kaopolovina oraha, koje nastavqaju da samostalno`ive. Treba im i po 40 godina da porastu.

Korwa~e `ive dugo. Mogu da izdr`e dugeperiode gladovawa.

Plavom bojom podvuci re~enice u kojima segovori o tome ~ime se `ivotiwe hrane, a zelenom bojom kako se razmno`avaju.

75

MMoojjee iissttrraa`̀iivvaawweeObi|i neku livadu iz tvog zavi~aja. Istra`i biqke s livade, a zapa`awa zapi{i u tabelu.

ddaattuummiissttrraa`̀iivvaawwaa

nnaazziivv bbiiqqkkeevviissiinnaabbiiqqkkee

ooppiiss bbiiqqkkee ((iizzgglleedd lliissttoovvaa,,ssttaabbqqiikkee,, ccvveettaa))

ddrruuggaa zzaappaa`̀aawwaa

Nacrtaj i opi{i jednu `ivotiwu koju si zapazio na livadi (naziv `ivotiwe, wen izgled, pona{awe,na~in ogla{avawa, ~ime se hrani i dr.).

76

KKuullttiivviissaannaa ssttaannii{{ttaaSva `ivotna stani{ta o kojima smo do sada govorili su

prirodna stani{ta. Stani{ta koja ~ovek ure|uje da bi nawima gajio biqke i `ivotiwe nazivaju se kkuullttiivviissaannaassttaannii{{ttaa. Stani{ta na kojima se gaje biqke su: wwiivvaa, vvoo}}wwaakk,vviinnooggrraadd, ppoovvrrttwwaakk i ppaarrkk. Kultivisana stani{ta za gajewe`ivotiwa su rriibbwwaaccii. ^ovek mewa prirodna stani{ta time {tose~e {ume, ore livade, isu{uje bare i navodwava pustiwe, pa namestima na kojima su nekada bila prirodna, nastaju nova,kultivisana stani{ta.

Na kultivisanim stani{tima ~ovek sadi i gaji biqke, koje kasnije koristi za svoju ishranu ili ishranu doma}ih`ivotiwa. Da bi biqke {to boqe ra|ale, va`no je da zemqi{tebude plodno. Zbog toga ga ~ovek obra|uje i oboga}ujematerijama koje su potrebne za razvoj biqaka, pa se takvo zemqi{te naziva oobbrraaddiivvoo zzeemmqqii{{ttee.

Biqke koje ~ovek sadi na obradivom zemqi{tu sukkuullttiivviissaannee bbiiqqkkee. One nisu jedini stanovnici kultivisanihstani{ta. Plodno zemqi{te je odli~no stani{te i za mnogessaammoonniikkllee bbiiqqkkee ili kkoorroovvee, koji ometaju razvoj kultivisanihbiqaka. Korovi zauzimaju prostor i upijaju vodu i drugepotrebne materije iz zemqi{ta. Zbog toga ~ovek raznimsredstvima uni{tava samonikle biqke.

@ivotiwe naseqavaju kultivisana stani{ta, jer u wima imahrane u izobiqu. Tako se vrana, svraka i ~vorak hrane plodovimabiqaka. Krompirova zlatica, gusenica i skakavac hrane seli{}em, kao i pu`, koji rado jede li{}e kupusa i zelene salate.Zec gricka koru mladih vo}aka. Rovac se hrani korewem biqaka.Ove `ivotiwe smawuju prinos kultivisanih biqaka. Protiv wih~ovek se bori razli~itim sredstvima. Me|utim, neke `ivotiwekoje `ive na ovim stani{tima za ~oveka su korisne. Detli} ~istivo}ke od insekata koji `ive na drvetu, kao i senica i mnoge drugeptice. Jarebica lovi bube i skakavce, koji nanose {tetu`itaricama. Za wih ka`emo da su kkoorriissnnii ~~llaannoovvii kultivisane`ivotne zajednice.

naziv i izgled stani{ta

WWIIVVAA

VVOO]]WWAAKK II VVIINNOOGGRRAADD

PPOOVVRRTTWWAAKK

PPAARRKK

77

KKuullttiivviissaannee `̀iivvoottnnee zzaajjeeddnniiccee

NNaa wwiivvii ssee ggaajjee:: – kukuruz– p{enica– je~am– ovas– ra`– suncokret– repa

UU vvoo}}wwaacciimmaa ssee ggaajjee:: – kru{ke, jabuke, {qive,

breskve, kajsije, tre{we,vi{we

UU vviinnooggrraaddiimmaa ssee ggaajjii:: – vinova loza

UU ppoovvrrttwwaakkuu ssee ggaajjee::– krompir– luk– kupus– {argarepa– paradajz– paprika– gra{ak i dr. povr}e

UU ppaarrkkuu ssee ggaajjii::– ukrasno drve}e (kesten, leska,

lipa, jela, bor, breza, platan)– `buwe– trava – cve}e (ru`a, lala, perunika,

jorgovan...)

– glista– skakavac– poqski mi{– jarebica– ~avka – svraka– hr~ak

– ~vorak– zec– gusenica– p~ela– detli}– kos– senica

– pu`– krompirova zlatica– je`– leptir kupusar– rovac

– golub– veverica– vrabac– kos

– ore– seje – okopava– |ubri– prska protiv korova– navodwava– bere plodove (seti se pri~e o

hlebu iz prethodnog razreda)

– sadi vo}ke i vinovu lozu– okopava, |ubri i zaliva

zemqi{te oko sadnice– orezuje vo}ke i vinovu lozu– prskawem {titi vo}ku i lozu

od raznih {teto~ina– bere plodove koje koristi za

ishranu

– ore i |ubri zemqu– sadi povr}e– zaliva– okopava– plevi– prska– bere plodove koje koristi za

ishranu

– planski ure|uje prostor– zasa|uje ukrasne biqke– okopava i zaliva– orezuje drve}e i `buwe– postavqa klupe za odmor,

korpe za otpatke i raznaobave{tewa

Biqke koje se gajeu toj `ivotnoj zajednici

@ivotiwe koje `iveu toj `ivotnoj zajednici

[ta ~ovek radi u toj `ivotnoj zajednici

78

Ure|eni prostor na kojem ~ovek gaji doma}e`ivotiwe naziva se ffaarrmmaa. Postoje farme goveda,sviwa, ovaca, koko{aka i dr.

Prostor koji ure|uje ~ovek da bi gajio p~elenaziva se pp~~eelliiwwaakk. U p~eliwaku se nalaze ko{nicesa rojevima p~ela.

Ribwaci u kojima se gaje{arani, kara{i, somovi i jo{ neke vrste riba supreure|ena prirodnastani{ta (preure|ene bare i jezera). Pastrmski ribwacisu posebni bazeni koji seprave na putu neke planinskere~ice (potoka).

79

NNaapprraavviimmoo ppllaann aakkcciijjeePPoommoozziimmoo uuggrroo`̀eenniimm ssttaannii{{ttiimmaa

Neke probleme mo`emo re{iti zajedni~kom akcijom. Ovde }emo napraviti plan akcije kojom}emo, u saradwi sa odraslima, pomo}i pri odr`avawu jednog prirodnog stani{ta, ukoliko je

ugro`eno (parka, bare, potoka, izvora i sl.). Razgovarajte u odeqewu o tome koji problem postoji u nekoj od `ivotnih zajednica iz va{eg zavi~aja.Napravite plan akcije tako {to }ete odgovoriti na slede}a pitawa.

�� [ta je problem?

�� Kako bi trebalo da bude?

�� [ta je potrebno da uradite da bi se to promenilo?

�� Ko }e {ta da radi?

�� Kada }e se akcija izvesti?

�� ^ija podr{ka vam je potrebna da biste ostvarili plan?

�� Kako }e izgledati zavr{etak akcije?

IIzzvvee{{ttaajj oo uussppeehhuu aakkcciijjee::

80

posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti

uslovi za`ivot

biqke

`ivotiwe

posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti

uslovi za`ivot

biqke

`ivotiwe

Uporedi stani{ta i `ivotne zajednice jezera i reke, {ume i livade. Opi{i sli~nosti i posebnosti.

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM

jjeezzeerroo rreekkaa

{{uummaa lliivvaaddaa

81

P ^ E L I W A K

K R T I C A

P O V R T W A K

K A R I K A

D E T E L I N A

[

1.

7.

2.

3.

4.

5.

6. A R A N

NNaappii{{ii ppiittaawwaa zzaa sslleeddee}}uu uukkrr{{tteenniiccuu..

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

RRee{{ii rreebbuussee..

�

�

�

�

�

�

�

82

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

kkooppnneennaa ssttaannii{{ttaa vvooddeennaa ssttaannii{{ttaa

@@IIVVOOTTNNAA SSTTAANNII[[TTAA

pprriirrooddnnaa ssttaannii{{ttaa

{uma potok vo}wak

wiva

park

mo~vara

jezero

kkuullttiivviissaannaa ssttaannii{{ttaa

kkooppnneennaa ssttaannii{{ttaa vvooddeennaa ssttaannii{{ttaa

`̀iivvoottnnoo vvooddeennookkooppnneennoo uusslloovvii zzaa `̀iivvoott

ribwak

1. Ako organizmi `ive u zemqi ili na woj, wihovo stani{te je .

2. Prostor nastawen biqkama i `ivotiwama je stani{te.

3. U `ivotnim stani{tima razli~iti su `ivih bi}a.

4. Stani{te organizama koji `ive u vodi naziva se .

Ispuni tabeleodgovaraju}im pojmovima.

Zatim iskoristi pojmove u okviruza dovr{avawe slede}ih

re~enica:

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o tome kako voda kru`i u prirodi

• o va`nosti meteorolo{kih slu`bi

UU~~ii}}eemmoo::

• o osobinama te~nosti

• o tome {ta se de{ava pri zagrevawu

i hla|ewu te~nosti

• o osobinama vazduha

• o promenama do kojih dolazi pri zagrevawu

i hla|ewu vazduha

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da utvrdi{ za{to se lak{e pliva u slanoj

vodi

• da izvede{ ogled sa hla|ewem te~nosti

• da napravi{ svoju meteorolo{ku stanicu

NNee`̀iivvaa pprriirrooddaa::ttee~~nnoossttii ii vvaazzdduuhh

84

TTee~~nnoossttii –– rraassttvvoorriiNajpoznatija, najva`nija i najrasprostrawenija te~nost u prirodi je vvooddaa.

Voda se u prirodi nalazi u okeanima, morima, jezerima,rekama, podzemnim vodama i na drugim mestima. Onasadr`i rastvorqive materije, pa otuda voda ima razli~itenazive (na primer: mineralna voda, slana voda i sl.).

DDaa llii jjee vvooddaa ddoobbaarr rraassttvvaarraa~~??To }emo dokazati slede}im ogledom.

rraassttvvoorr – ujedna~ena me{avina dve ili vi{e materija nejednakog sastava, obi~no ~vrste materije u te~nojrraassttvvaarraa~~ – te~nost u kojoj se rastvara ~vrsta materija ili druga te~nostrraassttvvaarraawwee – nastajawe rastvora me{awem s drugom materijom (obi~no te~nom)ddeessttiilloovvaannaa vvooddaa – ~ista voda bez prisustva rastvorqivih materija

Sipaj jednaku koli~inu vode u sedam staklenih ~a{a. U prvu ~a{u dodaj so, u drugu alevu papriku, u tre}u

bra{no, u slede}u biber, pa {e}er, pirina~ i kamen~i}e.Posmatraj {ta }e se dogoditi i upi{i odgovore:

•• U vodi su se potpuno rastvorili:

•• U vodi su se delimi~no rastvorili:

•• U vodi se nisu rastvorili:

VVooddaa kkoojjuu ppiijjeemmoo ttaakkoo||ee jjee rraassttvvoorr.. MMaatteerriijjee kkoojjee ssuu uu wwoojj rraassttvvoorreennee ((mmiinneerraallii)) ddaajjuu jjoojj uukkuuss..DDeessttiilloovvaannaa vvooddaa jjee bbqquuttaavvaa.. VVooddaa zzaa ppii}}ee nnee ssmmee ddaa ssaaddrr`̀ii oottppaaddnnee mmaatteerriijjee,, kkoojjee ssuu {{tteettnnee ppoozzddrraavvqqee,, kkaaoo nnii pprreevvii{{ee rraassttvvoorreenniihh mmiinneerraallaa.. VVeeoommaa jjee vvaa`̀nnoo ddaa uu tteelloo uunnoossii{{ ddoovvooqqnnoo vvooddee!!

ZZaakkqquu~~aakk:: Voda je dobar rraassttvvaarraa~~.

DDaa llii zznnaa{{??

•• Tri ~etvrtine Zemqine povr{ine je pod vodom.

•• Dve tre}ine ~ovekove mase ~ini voda.

so alevapaprika

bra{no biber

{e}er pirina~ kamen~i}i

85

DDaa llii bbrrzziinnaa rraassttvvaarraawwaa zzaavviissii oodd uussiittwweennoossttii mmaatteerriijjee?? To }emo proveriti slede}im ogledom.

DDaa llii bbrrzziinnaa rraassttvvaarraawwaa zzaavviissii oodd tteemmppeerraattuurree vvooddee??

DDaa llii bbrrzziinnaa rraassttvvaarraawwaa zzaavviissii oodd mmee{{aawwaa rraassttvvoorraa??

ZZaakkqquu~~aakk::

Brzina rastvarawa zavisi od:•• usitwenosti materije•• temperature (vode) i •• me{awa rastvora.

Dve staklene ~a{e napuni jednakom koli~inom hladne vode. U prvu ~a{usipaj jednu ka{i~icu sitnog {e}era, a u drugu ~a{u stavi kocku {e}era.

Izmeri koliko je vremena potrebno da voda potuno rastvori:

sitan {e}er kocku {e}era

Ubaci po kocku {e}era u ~a{u s toplom i u ~a{u s hladnom vodom.Izmeri koliko je vremena potrebno da se {e}er potpuno rastvori u:

toploj vodi hladnoj vodi

Ubaci po kocku {e}era u dve ~a{e napuwene hladnom vodom. Prome{ajvodu samo u jednoj ~a{i. Izmeri za koje vreme se {e}er rastvorio

u vodi koja je prome{ana:

u vodi koja nije prome{ana:

KKaakkoo ssee pprraavvii lliimmuunnaaddaa??

Pogledaj crte`e koji prikazuju kako se pravi limunada.

•• [ta se desilo sa limunovim sokom?

•• [ta se desilo sa {e}erom?

•• Za{to si limunadu prome{ao ka{i~icom?

ZZaappaa`̀aawwee::

Voda }e razbla`iti limunov sok i rastvoriti {e}er.

86

OOssoobbiinnee ttee~~nnoossttiiLimunada je najve}im delom sastavqena od vode.

Sok isce|en iz limuna tako|e je najve}im delomsastavqen od vode. A mleko i vo}ni sokovi?

I ove te~nosti su najve}im delom sastavqene odvode.

Ovim ogledom }emo ispitati osobine tri razli~ite te~nosti:uqa, vode i meda. [[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• plasti~na tacna •• ka{ika meda •• ka{ika vode •• ka{ika uqa Istu koli~inu meda, vode i uqa stavi na plasti~nu tacnu, kao

{to je prikazano na slici. Jedan kraj plasti~ne tacne podigni.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• bokal pun vode •• pet istih staklenih ~a{a

11.. Jedan litar vode iz bokala prespi u pet jednakih ~a{a. 22.. Vodu iz ~a{a ponovo sipaj u bokal.

IIaakkoo ssee mmlleekkoo,, ssookkoovvii ii ddrruuggii nnaappiicciinnaajjvvee}}iimm ddeelloomm ssaassttoojjee oodd vvooddee,, nnii{{ttaannee mmoo`̀ee ddaa zzaammeennii ~~aa{{uu oobbii~~nnee vvooddee!!

ZZaappaa`̀aawwee::Primeti}e{ da najbr`e te~e voda, a najsporije med.

ZZaappaa`̀aawwee::Ogledom smo dokazali da voda mewa oblik prema sudu

u kojem se nalazi, ali da wena zapremina pri tom ostaje ista.

ZZaakkqquu~~aakk:: Sve te~nosti teku, ali razli~itom brzinom.

TTee~~nnoossttii mmoo`̀eemmoo rraazzlliikkoovvaattii ppoo bboojjii ii pprroovviiddnnoossttii.. BBoojjaa ii pprroovviiddnnoosstt ttee~~nnoossttii zzaavviissee oodd ddooddaattaakkaa ii pprriimmeessaa.. TTee~~nnoossttii

ssee rraazzlliikkuujjuu ii ppoo gguussttiinnii,, kkaaoo ii ppoo ttoommee kkoolliikkoo bbrrzzoo tteekkuu..

ZZaakkqquu~~aakk:: Sve te~nosti zzaauuzziimmaajjuuoobblliikk ssuuddaa uu kkoojjeemm ssee nnaallaazzee, pri ~emuwihova zapremina ostaje nepromewena.

zzaapprreemmiinnaa – mera prostora koji zauzima neka materija, odnosno telo; meri se u litrimapprriimmeessaa – mawa koli~ina neke materije koja je prisutna u drugoj materiji

KKaakkoo ttee~~nnoossttii tteekkuu??

KKaakkaavv oobblliikk iimmaajjuu ttee~~nnoossttii??

87

Pomo}u slede}eg ogleda }emo saznati {ta je to gguussttiinnaa.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• jedna staklena ~a{a •• med •• uqe •• voda

11.. U staklenu ~a{u sipaj malo meda (kao na crte`u). Dodaj pribli`no istu koli~inu uqa. Ne me{aj ka{i~icom! [ta se dogodilo?

22.. Dodaj istu koli~inu vode. [ta se sada dogodilo?

Posmatraj i utvrdi koja te~nost sa crte`a ima najve}u slobodnu povr{inu.

Te~nosti u sudu imaju ssaammoo jjeeddnnuu sslloobbooddnnuuppoovvrr{{iinnuu. To je ona povr{ina koja je u dodiru

s vazduhom. Slobodna povr{ina zavisi od oblikasuda u kojem se te~nost nalazi.

TTee~~nnoossttii ssee rraazzlliikkuujjuu ppoo gguussttiinnii..

ZZaakkqquu~~aakk:: Razli~ite te~nosti imaju razli~itu gguussttiinnuu.

ZZaappaa`̀aawwee::Kada smo u ~a{u s medom sipali uqe, ono je ostalo iznad meda, odnosno plivalo je po medu. Kada smo

sipali vodu, ona je pro{la kroz uqe, ali je ostala iznad meda. Za{to se to dogodilo? Uqe se nalaziiznad vode zato {to ima mawu gustinu od we. Voda ima mawu gustinu od meda. Zato je ona iznad meda.

Med ima najve}u gustinu.

gguussttiinnaa

11..

22..

33..

88

PPlliivvaawwee tteellaa

ZZaappaammttii::Tela plivaju ako je wihova gustina mawa od gustine te~nosti, a tonu ako im je gustina ve}a od gustine

te~nosti.

DDaa llii jjaajjee pplliivvaa ppoo vvooddii??

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• jedna staklena ~a{a napuwena vodom•• skuvano jaje•• dve ka{ike soli

11.. Skuvano jaje stavi u ~a{u s vodom. Vide}e{ da }e potonuti.22.. Izvadi jaje iz vode. U vodu dodaj dve ka{ike soli. Prome{aj vodu ka{ikom. 33.. Vrati jaje u ~a{u. Objasni za{to sada jaje pliva.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• jedna staklena ~a{a •• med •• uqe •• voda •• kuglica plastelina •• lego-kocka •• zapu{a~ od plute

11.. Ponovi ogled sa prethodne strane.22.. U ~a{u s medom, vodom i uqem spusti zapu{a~ od plute,

lego-kocku i kuglicu od plastelina. [ta }e se dogoditi?

ZZaappaa`̀aawwee::Kada smo u posudu spustili zapu{a~ od plute, on je ostao da pluta po

povr{ini uqa. Lego-kocka je potonula kroz sloj uqa, ali je ostala da pluta po povr{ini vode. Kuglica od plastelina je potonula kroz uqe i vodu, ali je ostala da pluta po povr{ini meda.

pplluuttaattii – dr`ati se na povr{ini vode ili neke druge te~nosti, ne tonuti

89

ZZaappaammttii::TTee~~nnoossttii ssee rraazzlliikkuujjuu ppoo:: •• boji•• providnosti•• gustini•• i po tome {to teku razli~itom brzinom

SSvvee ttee~~nnoossttii:: •• teku•• imaju stalnu (nepromenqivu) zapreminu •• imaju oblik suda u kojem se nalaze•• imaju jednu slobodnu povr{inu

ZZaa{{ttoo ssee llaakk{{ee pplliivvaa uu ssllaannoojj vvooddiiDa li ste ~uli za Mrtvo more? Ono sadr`i mnogo soli, {to znatno pove}ava wegovu gustinu.

Zbog toga qudi mogu lak{e da se odr`e na povr{ini Mrtvog mora. Slede}i ogled pokaza}e ti da jeplutawe zaista lak{e u gu{}oj te~nosti.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::•• slam~ica za sok •• plastelin •• plasti~na ~a{a •• plavi, zeleni i `uti flomaster •• kuhiwska so

11.. Na jedan kraj plasti~ne slam~ice pri~vrsti lopticu odplastelina.

22.. ^a{u napuni vodom.33.. Ubaci slam~icu u vodu i plavim flomasterom ozna~i na

slam~ici dokle je bila urowena u vodu.44.. Zatim u vodu ubaci dve ka{i~ice soli i dobro prome{aj,

sve dok se so ne rastvori. Ponovo ubaci slam~icu u vodui zelenim flomasterom ozna~i dokle je bila urowena u vodu.

55.. Dodaj jo{ dve ka{i~ice soli i obele`i slam~icu `utombojom.

ZZaappaa`̀aawwee::Slam~ica }e svaki put sve vi{e izvirivati iz vode,

to jest sve }e mawe tonuti. Dakle, {to je voda slanijawena gustina je ve}a, pa tela u woj lak{e plivaju.

ZZaakkqquu~~aakk:: ^estice gu{}ih te~nosti su ve}e ili bli`e jedna drugoj od ~estica re|ih te~nosti. Gu{}e te~nosti vr{e ve}i pritisak na predmete na wihovoj povr{ini. U slu~aju Mrtvog mora, veoma

slana i veoma gusta voda vr{i ve}i pritisak na pliva~a, pa zbog toga on ne mo`e da potone.

90

PPrroommeennee pprrii zzaaggrreevvaawwuu ii hhllaa||eewwuu ttee~~nnoossttii

Proveri da li ova tvrdwa zaista va`i.Pazi da se ne ope~e{! Para je veoma topla!

DDaa llii bbrrzziinnaa iissppaarraavvaawwaa zzaavviissii oodd vveellii~~iinnee sslloobbooddnnee ppoovvrr{{iinnee??

U lon~e i u {erpu sipaj istu koli~inu vode i zagrevaj je na istoj temperaturi.

•• Iz koje posude izlazi vi{e pare?

•• [ta zakqu~uje{, kako veli~ina povr{ine te~nosti koja se zagreva uti~e na brzinu isparavawa?

•• Da li se ve{ br`e su{i po toplom i sun~anomvremenu ili po obla~nom i hladnom vremenu?

•• Napi{i svoj zakqu~ak u vezi s tim u kakvom su odnosu temperatura i brzina isparavawa.

ZZaaggrreevvaawwee ttee~~nnoossttii

Sve te~nosti iissppaarraavvaajjuu. Ako te~nostzagrevamo, to isparavawe postaje vidqivo.[[ttoo vvii{{ee zzaaggrreevvaammoo ttee~~nnoosstt,,iissppaarraavvaawwee jjee ssvvee bbrr`̀ee..

91

DDaa llii ssvvee ttee~~nnoossttii iissppaarraavvaajjuu iissttoomm bbrrzziinnoomm??

[[ttaa jjee kkoonnddeennzzaacciijjaa??

Izlij na tacnu ka{i~icu alkohola,a na drugu tacnu jednu ka{i~icu vode.

Koja te~nost }e br`e ispariti?

ZZaappaammttii::•• Ista vrsta te~nosti br`e }e isparavati na vi{oj temperaturi nego na ni`oj. •• [to je ve}a slobodna povr{ina te~nosti, to }e isparavawe biti ve}e.•• Razli~ite te~nosti pod istim uslovima isparavaju razli~itom brzinom.

ZZaappaammttii::Vodena para je toplija od poklopca. U dodiru sahladnim poklopcem para se malo ohladi, {to jedovoqno da do|e do kkoonnddeennzzaacciijjee, pojave suprotneisparavawu.KKoonnddeennzzaacciijjaa jjee pprreellaazzaakk mmaatteerriijjee iizz ggaassoovviittoogg uu ttee~~nnoo ssttaawwee. U na{em ogledu vodena para sepretvorila u kapqice vode.

Staklenu ~a{u napuni kockicama leda iz zamrziva~a. Ostavi ~a{u da nekoliko minutastoji na sobnoj temperaturi. [ta zapa`a{?

Na spoqnim zidovima ~a{e primeti}e{ kapqice vode. Vodena para iz vazduha se u dodirusa hladnim zidom ~a{e pretvorila u vodu – te~nost. Za to vreme led u ~a{i po~eo je da setopi – pretvara u te~nost.

Pa`qivo podigni poklopac s posude u kojoj se greje voda. Iz posude izlazi vodena para, a na poklopcu su kapqice vode. Otkud kapqice na poklopcu?

92

Pa`qivo pogledaj crte`. Kada se po hladnom vremenu kuvaru~ak, kuhiwski prozori se zamagle. Zbog razlike u temperaturi

vazduha u kuhiwi i napoqu i zbog pove}awa vla`nosti vazduha u kuhiwi, na prozoru dolazi do kondenzacije. Topao vazduh iz kuhiwe, bogat vodenom parom, naglo se hladi na prozorskomstaklu. Tako vodena para prelazi u te~no stawe vode, odnosno u kapqice.

Za{to se stakla automobila zamagle kada putnici u|u u vozilo po hladnom i vla`nom vremenu?

Kako se spre~ava magqewe prozora? Objasni to.

ZZaanniimmqqiivvoossttiiVoda iz mora, reka, jezera i bara neprestano isparava. Ipak, isparavawe

vode se ponekad mo`e spre~iti, {to }emo pokazati ovim ogledom.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::•• tacna •• posuda puna vode•• mawa ~a{a •• flomaster•• plasti~ni poklopac

KKaakkoo ssee oogglleedd iizzvvooddii11.. Na polovini spoqnog zida ~a{e

flomasterom obele`i crtu. 22.. Nalij vodu u ~a{u, do obele`ene crte. 33.. Istu koli~inu vode sipaj i u tacnu. 44.. Stavi poklopac na ~a{u i ostavi ~a{u

i tacnu da odstoje jedan dan.

ZZaappaammttii:: VVooddaa pprreellaazzii iizz jjeeddnnoogg ssttaawwaa uu ddrruuggoo pprrii hhllaa||eewwuu ii pprrii zzaaggrreevvaawwuu..

vvllaa`̀nnoosstt vvaazzdduuhhaa – koli~ina vodene pare u vazduhu

Ogl

ed

„M

o`

e l

i s

e i

spa

ra

vaw

e s

pr

e~i

ti“

pr

euz

et j

e i

z kw

ige

Ma

li

ku}ni

ogled

i 1

, K

rea

ti

vni

c

ent

ar,

Beo

gra

d

ZZaappaa`̀aawwee::Voda u tacni }e gotovo u potpunostiispariti, a koli~ina vode u ~a{i podpoklopcem ne}e se promeniti.

ZZaakkqquu~~aakk:: Isparavawevode ne zavisi samo od

veli~ine dodirne (slobodne)povr{ine vode i vazduha,

nego i od koli~ine vazduha s kojim je u dodiru.

93

HHllaa||eewwee ttee~~nnoossttii

Stavi u zamrziva~ 4 plasti~ne ~a{e u kojima}e biti jednake koli~ine: vode, meda, uqa

i pavlake. Proveravaj u naredna ~etiri sata, nasvaki sat, {ta se doga|a.•• Koja te~nost se prva zamrznula?

Ostavi ~a{e u zamrziva~u 24 ~asa. •• Koja te~nost se jo{ uvek nije zamrznula?

ZZaappaa`̀aawwee::

Kada te~nosti ohladimo do temperature zamrzavawa, one prelaze u ~vrsto stawe (zamrzavaju se).Temperatura zamrzavawa je razli~ita za razli~ite te~nosti. [to je temperatura zamrzavawa nekete~nosti ni`a, to je potrebno vi{e vremena da se ta te~nost ohladi i o~vrsne (zamrzne se).

•• Za{to se oprano rubqe u~vrsti kada se zimi su{i

na velikoj hladno}i?

Koje osobine te~nost gubi prelaskom u ~vrstostawe (zamrzavawe)?

•• Koja je pojava suprotna zamrzavawu?

94

VVaazzdduuhh

Vazduh je svuda oko nas. Mi ga ne vidimo, ali ga mo`emoosetiti na drugi na~in. Dokaza}emo to pomo}u dva ogleda.

Otvori ki{obran i visoko ga uzdigni iznad glave. Povuci ga naglo nani`e. [ta si zapazio?

•• Da li su se u svim ~a{ama pojavili mehuri}i?

•• [ta su, u stvari, mehuri}i?

•• U kojoj ~a{i ih je najvi{e?

•• Da li ima vazduha u drvetu?

•• Da li vazduha ima u gvo`|u?

•• Da li ga ima u jabuci?

U tri staklene ~a{e sipaj vodu. U jednu stavi 4 kocke {e}era,u drugu grumen zemqe, a u tre}u suvi sun|er (sun|er rukom

potisni do dna ~a{e).

ZZaappaammttii::Vazduha ima u {e}eru, u zemqi, u sun|eru, u drvetu, u gvo`|u, u jabuci; dakle, vazduh je svuda oko nas. Mi ga ose}amo, ali ga ne vidimo, jer je vazduh providan.

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::Mnoge biqke i `ivotiwe `ive i u vodi i u zemqi zato {to tamo ima vazduha koji im je neophodan za `ivot.Za zemqi{te ka`emo da je rastresito kada u wemu ima dovoqno vazduha. U vodi se vazduh nekada mo`e videti

u vidu mehuri}a, a nekada je rastvoren, pa se ne vidi. U vodi ima vazduha i kada ne vidimo mehuri}e.

95

VVaazzdduuhh zzaauuzziimmaa pprroossttoorr[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• prazna staklena ~a{a•• providna ~inija napuwena vodom

Posmatraj praznu ~a{u. Bez obzira na to {toka`emo da je prazna, slede}i ogled }e dokazati da se u woj ipak nalazi vazduh.

11.. U staklenu posudu s vodom uroni ~a{u, sa otvorom okrenutim nadole.

22.. Izvadi ~a{u iz vode, dr`e}i je i daqe okrenutunadole. Proveri da li je ~a{a ostala suva saunutra{we strane. ^a{a }e ostati suva zato {tose u woj nalazi vazduh koji ne dozvoqava da vodaprodre u ~a{u.

33.. Ako urowenu ~a{u iskosi{, primeti}e{ da iz we izlaze mehuri}i. To je vazduh. Oni su dokazda ~a{a nije bila prazna.

44.. Tek po{to jedna koli~ina vazduha bude istisnutaiz ~a{e, voda }e mo}i da malo prodre u ~a{u.

Uzmi pumpu za vazduh ili plasti~ni {pric. Naduvaj wom loptasti balon. Kakav je oblik imao vazduhdok je bio u pumpi? Kakav oblik ima u balonu?

Kad bi vazduh iz loptastog balona, preko cev~ice, prebacio u izdu`eni balon ili u balon u obliku zeca,{ta bi se dogodilo? Razmisli i odgovori:

11.. [ta bi u vezi s vazduhom ostalo isto?

22.. [ta bi se promenilo?

ZZaappaammttii::Vazduh zauzima prostor.

ZZaappaammttii::Vazduh ima oblik prostora u kojem se nalazi.

KKaakkaavv oobblliikk iimmaa vvaazzdduuhh??

96

VVaazzdduuhh kkaaoo ppookkrreettaa~~Za izvo|ewe slede}eg ogleda potreban ti jejedan balon.

Naduvaj balon. Duvawem u wega ubacuje{ vazduh.[ta }e se dogoditi ako pusti{ balon? Vazduh }epo~eti da izlazi iz wega i balon }e se kretati posobi. Razmisli i objasni za{to se balon kre}e.

Prve vetrewa~e su koristilesnagu vetra za pokretawe mlinovaza mlevewe `itarica.

Jedrewake pokre}e snaga vetra. Danas se vetrewa~e koriste zaproizvodwu elektri~ne struje.

VVeettaarr jjee vvaazzdduuhh kkoojjii ssee kkrree}}ee uu pprriirrooddii..

Vetrovi se razlikuju po pravcu i smeru duvawa i po ja~ini. [ta zna{ o ovim vetrovima?

povetarac ko{ava oluja

97

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo:: •• ve}a posuda s toplom vodom•• staklena fla{a•• balonPosudu napuni toplom vodom. Navuci balon na fla{u, kao {toje prikazano na crte`u. Fla{u stavi u posudu s toplom vodom. [ta }e se dogoditi? Voda }e zagrejati vazduh u fla{i. Vazduhiz fla{e }e se pri zagrevawu ra{iriti i naduva}e balon.•• [ta }e se desiti kada se voda bude ohladila?

•• [ta }e se desiti ako naduvan balon ve`e{ i ostavi{ nekoliko minuta u fri`ideru?

U prirodi sre}emo sli~nu pojavu. Sun~evi zraci zagrevaju zemqu, a zagrejana zemqa zagreva vazduh.Topao vazduh struji uvis, a na wegovo mesto dolazi hladan vazduh.

Razmisli i napi{i: za{to se balon napuwentoplim vazduhom di`e uvis?

ZZaakkqquu~~aakk::Vazduh se pri zagrevawu {iri, a pri hla|ewu skupqa.

ZZaaggrreevvaawwee ii kkrreettaawwee vvaazzdduuhhaa

98

KKrruu`̀eewwee vvooddee uu pprriirrooddii

Posmatraj slikukru`ewa vode

u prirodi. Na osnovu onoga {to zna{ o tome,smisli i napi{i {ta biispri~ali: reka, oblak,biqka, `ivotiwa i zemqi{te. Upi{i nalinije wihova kazivawa.

Oblak:

Biqka:

@ivotiwa: Zemqi{te:

Reka:

Pod uticajem Sun~evetoplote, voda u prirodineprestano kru`i. Suncezagreva vodu u rekama,morima, barama i jezerima.Zagrejana voda isparava i podi`e se u visine. Sazemqe tada prime}ujemo dasu se stvorili oblaci.Po{to je u visinamahladnije, vodena para sehladi, zgu{wava i pretvara u kapqice vode. [to jehladnije, kapqice su ve}e.Kada postanu dovoqnovelike, kapqice }e po~eti dapadaju na zemqu.

Voda koja pada iz oblakaoti~e u reke, jezera, mora i okeane. Jedan deo te vodekoriste `iva bi}a.

Dok voda kru`i, onaprolazi kroz atmosferu i zemqu. Tada rastvara raznematerije, koje joj daju ukus i miris, a nekada i boju. Naprimer, morska voda je slana.

99

VVrreemmee ssee mmeewwaa Vreme se mewa tokom dana,

u toku sedmice i cele godine.

Qudima je potrebno daunapred znaju kakvo }e vremebiti. Zbog toga postojemmeetteeoorroolloo{{kkee sslluu`̀bbee, kojeimaju stanice po celoj zemqii stalno mere slede}e:temperaturu vazduha,vazdu{ni pritisak, vla`nostvazduha, ja~inu i pravacvetra, koli~inu padavina,obla~nost, vidqivost.

Na osnovu dobijenihpodataka, meteorolo{kaslu`ba objavquje vvrreemmeennsskkuupprrooggnnoozzuu.

Napi{i za{to je va`no pra}ewe vremenskih prilika za pojedine poslove:

•• za one koji gaje stoku –

•• za one koji se bave zemqoradwom –

•• za pilote –

•• za moreplovce –

•• za u~enike –

100

NNaapprraavvii ssvvoojjuu mmeetteeoorroolloo{{kkuu ssttaanniiccuu

TTeerrmmoommeettaarrTermometar je sprava(instrument) kojom se ta~nomo`e izmeriti temperaturavazduha, te~nosti, a i drugihtela. Ku}ni termometariznesi napoqe, ali nekabude u hladu i zaklowen od ki{e (postavi ga naspoqa{wi zid ku}e ilizgrade, ili na prozor, saspoqne strane). Neka ti u tome pomogne odraslaosoba. Svakoga dana u istovreme upi{i temperaturuvazduha u tabelu.

ddaann tteemmppeerraattuurraavvaazzdduuhhaa

PONEDEQAK

UTORAK

SREDA

^ETVRTAK

PETAK

SUBOTA

NEDEQA

KKii{{oommeerrKi{omer je sprava kojom se meri koli~ina ki{e koja padne u toku odre|enog perioda.[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo:: •• prazna staklena tegla •• levak koji odgovara obimu tegle •• lewir

Praznu staklenu teglu postavi na mesto na kojem }e ki{a u wu mo}i slobodno da pada. Prvoga dana (izaberi ki{nu sedmicu) lewirom izmeri visinu nakupqene vode u milimetrima. Posle merewa prospi vodu i teglu postavi na isto mesto. Merewe ponovi narednih {est dana na isti na~in i u isto vreme. Ispuni grafikon za svaki dan u nedeqi.

Ispravno je o~itati temperaturusamo ukoliko je termometar

postavqen tako da ti o~i budu u visini podeoka

do kog dolazi `iva.

101

VVeettrroommeerrSprava (instrument) kojom se meri brzina duvawavetra je vetromer. [[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo:: •• tri drvena {tapi}a •• poklopac od olovke ili flomastera•• ~etiri papirne korpice za kola~e

(ili dve plasti~ne kutije iz kinder jaja)•• lepak

Provuci papirne korpice kroz krajeve {tapi}a (kao na crte`u).Na jedan {tapi} postavi poklopac flomastera. Ukr{tene {tapi}e

zalepi na poklopac. Stubi} sa vetromerom zabodi u saksiju sa zemqom i postavi ga na otvoren prostor. Svakoga dana (izaberi vetrovite dane)u isto vreme izmeri brzinu vetra na slede}i na~in:

•• Izbroj koliko se puta vetromer okrene u toku jednog minuta. Obojjednu korpicu, ili je ozna~i na neki drugi na~in, da bi se razlikovalaod drugih. To }e ti pomo}i da lak{e izbroji{ broj obrtaja.

•• Podatke upi{i u tabelu.

VVeettrrookkaazzSprava koja pokazuje pravac duvawa vetra je vetrokaz. [[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo:: •• komad tankog ~vrstog kartona•• poklopac olovke ili flomastera•• drveni {tapi}•• lepqiva traka

Od ~vrstog kartona napravi strelicu (kao {to je ova sa crte`a).U~vrsti lepqivom trakom poklopac flomastera za strelicu.Poklopac postavi na drveni {tapi}, a {tapi}zabodi u saksiju sa zemqom. Vetrokaz postavi namesto koje nije zakloweno od vetra. Oko saksijenacrtaj krug i ozna~i strane sveta (kao na crte`u).Izaberi vetrovite dane i podatke upi{i u tabelu.

•• Objasni u kom smeru duva severac (na sever ili sa severa) i koju }e stranu sveta pokazivati vrh strelice.

ddaattuumm ~~aass bbrroojj oobbrrttaajjaa uu mmiinnuuttuu

ddaattuumm ~~aass ssmmeerr dduuvvaawwaavveettrraa

1

2

3

03

2

4

5

5

5

6

1 6 3

8

10

jutro popodne

sun~ano

promenqivo obla~no

obla~no

ki{a

sneg

102

PPrraattiimm vvrreemmeennsskkuu pprrooggnnoozzuuNa kartama Srbije prikazana je vremenska prognoza za 25. februar, za jutro i popodne. Brojevima su ozna~ene prognozirane temperature. Temperatura se meri u stepenima Celzijusa

(vidi stranu 107). Posmatraj karte i na osnovu legende odgovori na slede}a pitawa.

•• Za koje je mesto prognozirana najni`a jutarwa temperatura?

•• Za koje je mesto prognozirana najvi{a jutarwa temperatura?

•• U kojim }e mestima, prema prognozi, padati sneg?

•• Za koje je mesto predvi|ena najve}a razlika izme|u jutarwe i popodnevne temperature?

•• Kolika je ta razlika?

•• U kojim }e mestima, prema prognozi, popodne padati ki{a?

•• U kojim }e mestima, prema prognozi, ujutru biti promenqivo obla~no?

•• U kojim }e mestima, prema prognozi, ujutru biti sun~ano?

vvrreemmeennsskkaa pprrooggnnoozzaa

103

Zelenom bojom oboj kru`i}e pored re~enice za koju misli{ da je ta~na.Crvenom bojom oboj kru`i}e pored re~enice za koju misli{ da nije ta~na.

1. Voda nije dobar rastvara~.

2. [e}er se br`e rastvara u toploj vodi.

3. So se sporije rastvara u vodi ako se rastvor me{a.

4. Sve te~nosti su providne.

5. Sve te~nosti imaju jednu slobodnu povr{inu.

6. Tela lak{e plutaju u morskoj nego u re~noj vodi.

7. Te~nosti br`e isparavaju na vi{oj temperaturi nego na ni`oj.

8. Kondenzacija je prelazak materije iz gasovitog u ~vrsto stawe.

9. Vazduha nema u zemqi{tu.

10. Vazduh se pri zagrevawu {iri.

11. Vodena para se na visinama hladi i pretvara u kapqice vode.

12. Vetrokaz je sprava koja pokazuje ja~inu duvawa vetra.

Za svaki ta~an odgovor dobija{ po jedan poen. Odgovorio si ta~no ako si crvenom bojom obojio kru`i}e 1, 3, 4, 8, 9 i 12, a ostale zelenom bojom. Svaki poen je va`an! Zbog toga budi veoma zadovoqan svojimznawem ako si osvojio 12 poena ili ako si shvatio gde si pogre{io. Vrati se na prethodne lekcije!

osobine i promenepri hla|ewu i zagrevawu:

104

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

oossoobbiinnee::

Na osnovu lekcijaiz prethodnog poglavqa,

izvuci najva`nije podatke i zapi{i ih na slede}i

na~in.

TT EE ^̂ NN OO SS TT II

teku

VVOODDAA

1.

2.

3.

4.

oossoobbiinnee::

pri zagrevawu se {iri, a pri

hla|ewu skupqa

1.

2.

rraazzlliikkuujjuu ssee ppoo::

1.

2.

3.

4.

3.

Ovdenapi{i ono

{to nisi dobrorazumeo u vezi s te~nostima.

Ovde napi{iono {to nisi

dobro razumeo u vezi

s vazduhom.

VV AA ZZ DD UU HH

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o razli~itim vrstama materijala

• o va`nosti pravilnog odlagawa plasti~nih

otpadaka

• o vazduhu kao toplotnom izolatoru

• o upotrebi materijala

UU~~ii}}eemmoo::

• o osobinama ~vrstih materijala

• o tome koje su povratne, a koje nepovratne

promene materijala

• o osobinama magneta

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da napravi{ jednostavan kompas

• da ispuni{ tabelu o osobinama ~vrstih

materijala

MMaatteerriijjaallii ii wwiihhoovvaa uuppoottrreebbaa

106

MMaatteerriijjaallii

Posmatraj slike i napi{i nazive glavnih materijala od kojih su napravqeni predmeti.

Da bi se materijal upotrebio pravilno i korisno, moraju se poznavati wegove osobine. Materijali mogu da budu:

Navedi jo{ neke osobine materijala.

Navedi neke osobine slede}ih materijala:

staklo –

drvo –

tkanina –

Predlog za odeqensku igruTTaajjaannssttvveennii mmaatteerriijjaall

Podelite se u dve grupe. Zadatak prve grupe je da smisli i zapamti jedan materijal. Druga grupa trebada poku{ava da pitawima odgonetne o kom je materijalu re~ (da li je providan, zapaqiv i sl.). Odgovorimogu biti samo „da“ ili „ne“. Kada jedna grupa otkrije tajanstveni materijal, onda ona zadaje zadatak.

•• prirodni•• ve{ta~ki

•• zapaqivi•• nezapaqivi

•• tvrdi•• meki

•• providni•• neprovidni

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::Predmeti koji nas okru`uju napravqeni su od razli~itih mmaatteerriijjaallaa: stakla, drveta, gume, plastike,

metala, tkanine i dr.

107

DDeejjssttvvoo ttoopplloottee nnaa mmaatteerriijjaallee

Uzmi jednu staklenu fla{u i do vrha je napunivodom. Dobro je zatvori. Stavi je u plasti~nu kesu,

a onda u zamrziva~. Posle {est sati pogledaj {ta sedogodilo s fla{om.

•• Objasni za{to je trebalo da se fla{a stavi u plasti~nu kesu.

ZZaanniimmqqiivvoossttii[vedski fizi~ar i astronom Celzijus je pre 250 godina napravio termometar

s podeocima izabranim prema osobinama vode. Podeqak na termometru koji

pokazuje temperaturu na kojoj se voda zamrzava obele`io je sa 0oC (~ita se nula

stepeni Celzijusa). Podeqak na termometru koji pokazuje temperaturu na kojoj

voda kqu~a obele`io je sa 100oC (~ita se sto stepeni Celzijusa).

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::Neke osobine materijala vidqive su pri delovawutoplote. Svi materijali se na vi{oj temperaturi{ire, a na hladno}i skupqaju. Izuzetak je voda.

0oCled (voda u ~vrstom stawu)

voda u te~nomstawu

vodena para (voda u gasovitom stawu)

voda kqu~avoda mrzne

100oC

•• Voda se u prirodi javqa u tri stawa. U kom }e stawu voda biti, zavisi od temperature.

108

VVoossaakk ii mmeettaall

PPllaassttii~~nnii mmaatteerriijjaallii

Posmatraj sve}u koja gori. Vosak se topii curi niz sve}u. Kada sve}a izgori, ostaje

vosak koji se hladi i ponovo postaje tvrd. Vosak se mo`e oblikovati zagrevawem i nalivawemu kalupe razli~itih oblika. Voskari su zanatlijekoje prave razne predmete od voska.

Ova dva materijala pona{aju se sli~no. Pove}awem temperature mewaju oblik.

Ako metal dovoqno zagrejemo, on }e omek{ati.Tada se lako savija i oblikuje. Tim poslom se u svojim radionicama bave kova~i.

Na visokoj temperaturi gvo`|e se topi i postajete~no. U te~nom stawu mo`e da se izliva u kalupe.Kada se u kalupima ohladi, gvo`|e ponovo postaje~vrsto. Taj posao rade livci u livnicama metala.

Plasti~ni materijali su ve{ta~ki materijalikoji imaju {iroku primenu. Plastika se lakoobra|uje i oblikuje. Mo`e da bude razli~itetvrdo}e, debqine, boje i sl.

Navedi nazive pet plasti~nih predmeta.

NNeepprraavviillnniimm ooddllaaggaawweemm ppllaassttii~~nniihh oottppaaddaakkaa zzaaggaa||uujjee ssee `̀iivvoottnnaa ookkoolliinnaa!! SSeettii ssee ppllaannaa aakkcciijjee [[ttoo mmaawwee ppllaassttii~~nniihh

kkeessaa iizz uuxxbbeenniikkaa zzaa pprrvvii rraazzrreedd..

109

Neki materijali, na primer voda, mogu da budu u sva tri stawa, u zavisnosti od temperature.

Drvo je materijal koji se javqa samo u ~vrstom stawu. ^vrsta tela imaju stalan oblik i zapreminu.

OOssoobbiinnee ~~vvrrssttiihh mmaatteerriijjaallaa

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::Stawe materijala mo`e da bude: ~vrsto, te~no i gasovito.

Pritisni prstom sun|er, plastelini drvenu kocku (kao na crte`ima).

ZZaappaa`̀aawwee::

Sun|er se savija dok ga pritiska{, ali ~imprestane{, on se vra}a u prvobitni oblik. Za takve materijale ka`emo da su eellaassttii~~nnii.

Plastelin se pona{a kao sun|er dok gapritiska{, ali kad prestane{, on se ne vra}a u prethodni oblik, ve} ostaje udubqen. Za takvematerijale ka`emo da su ppllaassttii~~nnii.

Drvo ne mewa oblik kada ga pritisne{ prstom.Takvi materijali su kkrruuttii.

Da li je `vaka elasti~na? Za{to tako misli{?Napi{i svoje primere tela koja su:

•• elasti~na – sun|er, guma za brisawe, .

•• plasti~na – plastelin, testo, .

•• kruta – staklena ~a{a, drvena klupa, .

ppllaassttiikkaa,, ppllaassttii~~nnoosstt,, vvee{{ttaa~~kkii mmaatteerriijjaall,, eellaassttii~~nnoosstt,, pprrooppuussttqqiivvoosstt,, zzaappaaqqiivvoosstt

Materijali se mogu obra|ivati mehani~ki. Mogu da se: seku, bu{e, savijaju, presuju, lome i dr.

ZZaappaammttii:: Neke osobine ~vrstih materijala su: ttvvrrddoo}}aa (krutost), eellaassttii~~nnoosstt, ppllaassttii~~nnoosstt, pprrooppuussttqqiivvoosstt vvooddee iivvaazzdduuhhaa (poroznost), zzaappaaqqiivvoosstt.

PPoovvrraattnnee ii nneeppoovvrraattnnee pprroommeennee mmaatteerriijjaallaa

110

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::

Kada vodu zagrevamo, ona prelazi u gasovito

stawe i naziva se .

Ako vodenu paru hladimo, ona se kondenzuje –

prelazi u te~no stawe i opet postaje

.

(Seti se ogleda sa 91. strane.)

Ako vodu zamrznemo, ona prelazi

u stawe

koje nazivamo .

Ispitaj i opi{i stawe materijala pre i posle zagrevawa.

ZZaappaammttii::Prelaz vode iz te~nog stawa u gasovito stawe pri zagrevawu je povratna promena, zato {to voda prihla|ewu mo`e ponovo da pre|e u te~no stawe.

Odgovori i objasni: da li je promena vode pri hla|ewu ispod 0oC povratna ili nepovratna promena?

mmaatteerriijjaalliissttaawwee pprree zzaaggrreevvaawwaa

ssttaawwee uu ttookkuuzzaaggrreevvaawwaa

ssttaawwee ppoosslleezzaaggrreevvaawwaa

vvrrssttaa pprroommeennee

~~ookkoollaaddaa

{{ee}}eerr

vvoossaakk

bbeellaannccee jjaajjeettaa

111

Da li je promena pri zagrevawu ~okolade povratna ili nepovratna? Objasni svoju tvrdwu.

•• Kroz kakvu promenu prolazi {e}er pri zagrevawu? Obrazlo`i odgovor.

•• Kroz kakvu promenu prolazi vosak pri zagrevawu?

•• Do kakve promene dolazi pri zagrevawu belanceta jajeta?

•• Ako sagorimo drvo, dobi}emo dim i pepeo (~vrsto telo). Objasni kroz kakvu promenu je

pro{lo drvo koje gori.

•• Ako metalni predmet zar|a, da li se mo`e vratiti u po~etno stawe? Kroz kakvu promenu je pro{ao?

Sagorevawem i r|awem materijala dolazi do promena koje su nepovratne.

ZZaanniimmqqiivvoossttiiDedal i Ikar (gr~ki mit)

Dedal i wegov sin Ikar bili su zarobqeni na ostrvu Krit. Iz zatvorasu pobegli tako {to su napravili krila od perja slepqenog voskom. Kadasu uzleteli, otac je rekao sinu Ikaru da ne leti isuvi{e visoko, blizuSunca, ali ga on nije poslu{ao. Sunce je otopilo vosak s wegovih krila iIkar je pao u more.

ZZaappaammttii::Neki materijali (~okolada, vosak, voda) posle zagrevawa i hla|ewa mogu da se vrate

u prvobitno stawe. Neki materijali ({e}er, belance jajeta, zrna kukuruza (kokice) itd.)zagrevawem i hla|ewem trajno promene stawe. Takve promene su nneeppoovvrraattnnee pprroommeennee.

[ta misli{, kakve veze ima ova pri~a s gradivom koje sada u~i{? rr||aawwee – nepovratnaspora promena gvo`|a u dodiru s vodom ilivlagom iz vazduhassaaggoorreevvaawwee – nepovratnabrza promena zapaqivihmaterijala, uz prisustvokiseonika

112

EElleekkttrrii~~nnaa pprroovvooddqqiivvoosstt

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::Elektri~na struja nam olak{ava `ivot. Ona se proizvodi u elektri~nim centralama.

Ona te~e `icama dalekovoda do na{ih stanova. Neki materijali, kao {to su metali, dobro provode elektri~nu struju. Za wih ka`emo da su provodnici

struje. Materijali koji su lo{i provodnici struje su izolatori. Takvi su: plastika, staklo, drvo i dr.

Zamisli kako bi `ivot izgledao da nema elektri~ne stuje. Napi{i koji ure|aji ne bi postojali.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• baterija od 4,5V•• odgovaraju}a mala sijalica koja radi na 4,5V•• `ica•• dva eksera•• stiropor•• ~a{a•• izolir-traka

•• Sipaj destilovanu vodu u ~a{u. Da li sijalica sada svetli? [ta zakqu~uje{?

•• Dodaj vodi dve ka{i~ice soli i prome{aj. [ta se sada dogodilo?

•• Izvedi ogled sa vodenim rastvorom {e}era i vodenim rastvorom alkohola. Da li su oni provodnicielektri~ne struje?

11.. Proveri da li su baterijai sijalica ispravne nana~in koji je prikazan na crte`u. Sijalica treba da zasvetli!

22.. Napravi strujno kolo uz pomo} odrasle osobe (vidi crte`).

DDaa llii vvaazzdduuhh pprroovvooddii ssttrruujjuu??

DDaa llii vvooddaa pprroovvooddii ssttrruujjuu??

OOPPRREEZZOOppaassnnoo jjee rraaddiittii ssaaeelleekkttrrii~~nniimm aappaarraattiimmaa uubblliizziinnii vvooddee..

iizzoollaattoorr,, pprroovvooddnniikk

ZZaappaa`̀aawwee::Da li sijalica svetli ako je ~a{a prazna? U ~a{i se nalazi samo vazduh. Po{to sijalica ne svetli, zakqu~ujemo da vazduh nnee pprroovvooddii elektri~nu

struju, odnosno elektri~na struja ne te~e kroz vazduh.

113

VVaazzdduuhh –– ttoopplloottnnii iizzoollaattoorr

ZZaappaammttii:: Vazduh je dobar toplotni izolator.

Pogledaj slike, razmisli i odgovori:

•• Za{to je Marku hladno?•• Za{to Jani nije hladno?

Vazduh se zadr`ava izme|uslojeva ode}e i stvara toplotnuizolaciju. Zbog toga je boqeobu}i se slojevito, kao {to se obukla Jana.

Nekada su se ku}e gradile od pune cigle. Danas se, osim pune cigle, proizvodi i {upqa cigla.[upqine u cigli ispuwene su vazduhom, a vazduh je odli~an toplotni izolator. Ku}a sagra|ena od {upqe cigle zimi se sporije hladi, a letisporije zagreva.

Kakva bi temperatura bila na na{ojplaneti kada ona ne bi bila okru`ena

vazduhom? Razmisli i napi{i svoje mi{qewe o tome.

114

MMaaggnneett jjee tteelloo kkoojjee pprriivvllaa~~ii ggvvoozzddeennee pprreeddmmeettee..

DDvvaa mmaaggnneettaa mmoogguu ddaa ssee pprriivvllaa~~ee iillii ooddbbiijjaajjuu.. SSuupprroottnnii ppoolloovvii ssee pprriivvllaa~~ee,, aa iissttooiimmeennii ooddbbiijjaajjuu..

MMaaggnneettii

Magneti mogu biti prirodni (ruda magnetit) i ve{ta~ki. Kada se gvo`|e prevla~i o magnet, ono postaje ve{ta~ki magneti tada ka`emo da smo namagnetisali gvo`|e.

Svaki magnet ima dva pola:

severni (N) i ju`ni (S).

Pogledaj crte`e i objasni kako se koristi osobina magneta da privla~i gvozdene predmete.

NN i SS – oznake N i S poti~u od po~etnih slova engleskih re~i: North – sever i South – jugrruuddaa – sastojci stena, metali i nemetali, koji se nalaze pod zemqom i koji se iskopavaju u rudnicima

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• magnet•• ekser•• debqi karton

Ako se magnet slomi na dva dela, dobi}e se dva magneta.

Stavi ekser na karton. Ispod kartona pomeraj magnet. Vide}e{da se i ekser pomera. To zna~i da magnet deluje kroz karton.

115

Za ovaj ogled potrebna su ti dva {ipkasta magneta. Jedan stavi na sto, a drugi dr`i u ruci. Poku{aj da deluje{ privla~no i odbojno na prvi magnet.

ZZaanniimmqqiivvoossttii

Ovakvo privla~ewe ili odbijawe magneta mo`e biti veoma jako. U Japanu postoji superbrzi voz koji koristi toliko jake magnete da moguda podignu i pokrenu lokomotivu sa vagonima. To je najbr`i voz na svetu.

Planeta Zemqa je veliki prirodni magnet. Ima severni i ju`nimagnetni pol.

NNaapprraavvii jjeeddnnoossttaavvaann kkoommppaass

ZZaanniimmqqiivvoossttii

Mornari su se pre otkri}a kompasaorijentisali pomo}u Sunca i zvezda. Delfini, ptice, ribe i kitovi seorijenti{u pomo}u magnetnog poqa Zemqe.

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• hartija•• namagnetisana igla •• konac

11.. Namagneti{i iglu tako {to }e{ je nekoliko puta prevu}ipreko magneta.

22.. Savij papir napola i probu{i ga namagnetisanom iglom. 33.. Provuci iglu kroz papir.44.. Ve`i kraj konca za sredinu namagnetisane igle.

Drugi kraj dr`i u ruci tako da papir sa iglom visi. Kada se papir i igla umire, pokaziva}e pravac sever–jug.

116

UUppoottrreebbaa mmaatteerriijjaallaa

UU^̂IIMM DDAA UU^̂IIMM•• Pogledaj stranice 106–111 i podseti se svega {to si nau~io o osobinama ~vrstih materijala,

a zatim napravi pregled nau~enog.

vvrrssttee mmaatteerriijjaallaa oossoobbiinnee mmaatteerriijjaallaa

Od osobina materijala zavisi za {ta }emo ih upotrebiti. Za{to od drveta pravimo name{taj? Zato {toje drvo tvrdo, lako za obradu i zato {to je dobar izolator toplote.

Za{to od stakla pravimo prozore, ~a{e, sijalice i dr.? Zato {to je staklo providno i ~vrsto.

•• Za{to od gume ne pravimo prozore i ~a{e?

•• Za{to posu|e za kuvawe jela pravimo od metala?

•• Za{to se dr{ke na posudama za kuvawe obla`u drvetom ili plastikom?

117

Na osnovu znawa o osobinama ~vrstih materijala ispuni ovu tabelu:

nazivmaterijala

tvrdo}a providnostprovodnik

toploteprovodnik struje upotreba

gumamekan i savitqiv

materijalnije providna dobar izolator dobar izolator

– izradaizolatora zaelektri~neprovodnike

– automobilskegume

plastika

drvo

gvo`|e

118

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

pprriivvllaa~~ee iillii ooddbbiijjaajjuu..

SSvvaakkii mmaaggnneett iimmaa ddvvaa ppoollaa::

DDvvaa mmaaggnneettaa mmoogguu ddaa ssee

MMaaggnneett jjee tteelloo

SSuupprroottnnii ppoolloovvii ssee

IIssttooiimmeennii ppoolloovvii ssee

kkoojjee pprriivvllaa~~ii ggvvoozzddeennee pprreeddmmeettee..

ooddbbiijjaajjuu..

ssttaawwee mmaatteerriijjaallaa // vvooddee

~vrsto gasovito povratnepromene

MM AA TT EE RR II JJ AA LL II

ddeelloovvaawwee nnaa mmaatteerriijjaallee iizzaazziivvaa

Navediprimere!

Pove`ipo~etak re~enice sa

wenim nastavkom.

pprriivvllaa~~ee..

sseevveerrnnii ((N)) ii jjuu`̀nnii ((S))..

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o kretawu i mirovawu tela

• o tome kako nastaju zvuci u prirodi

UU~~ii}}eemmoo::

• o tome {ta je putawa tela

• o tome na koje na~ine telo mo`e da se kre}e

• o klatnu i opruzi i o tome kako se kre}u

• o zvu~nim talasima

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da izvede{ ogled sa kofama i `icom

KKrreettaawwee

120

KKrreettaawwee ii mmiirroovvaawwee

tteelloo – op{ti naziv za predmete i bi}a koja se kre}u ili miruju

Ptica leti oko drveta. Tada ka`emo da se pticakkrree}}ee u odnosu na drvo.

Ma~ka posmatra pticu i ~eka je ispod kro{wedrveta. Re}i }emo da ma~ka mmiirruujjee u odnosu nadrvo.

Bubamara se ne kre}e po ruci de~aka. Tadaka`emo da ona mmiirruujjee u odnosu na ruku de~aka.

De~ak se {eta. Re}i }emo da se on kkrree}}ee u odnosu na drvo.

Bubamara, koja miruje u odnosu na de~aka,zajedno sa de~akom se kre}e u odnosu na drvo.

ZZaappaammttii::Za neko telo ka`emo da se kre}e u odnosu na drugo telo onda kada se wegov polo`aj mewa u odnosu na todrugo telo.

Razmisli i odgovori:

• Da li se de~ak kre}e u odnosu na brod?

• Da li se de~ak kre}e u odnosu na obalu?

ZZaakkqquu~~aakk::Kretawe je promena polo`aja jednog tela u odnosu na drugo telo.

121

PPuuttaawwaa

Tela mogu da se kre}u na razli~ite na~ine.

Deca na ringi{pilu se kre}u krivolinijski. Po{to je putawa po kojoj se deca kre}u kru`nica, onda tokretawe mo`emo da nazovemo i kkrruu`̀nniimm kkrreettaawweemm.

Evo jo{ nekih primera kru`nog kretawa.

Pogledaj gorwe crte`e i odgovori:

•• Koje putawe su pravolinijske?

•• Koje su krivolinijske?

Navedi dva primera pravolinijskog i dva primera krivolinijskog kretawa.

•• Pravolinijsko kretawe:

•• Krivolinijsko kretawe:

SSttvvaarrnnaa iillii zzaammii{{qqeennaa lliinniijjaa ppoo kkoojjoojj ssee tteelloo kkrree}}ee jjee ppuuttaawwaa tteellaa..

Navedi jo{ dvaprimera kru`nog

kretawa.

122

PPaaddaawwee,, kklliizzaawwee ii kkoottrrqqaawwee tteellaaOpi{i {ta }e se desiti s loptom koju smo{utnuli.

[ta misli{, da li je detetu potrebno vi{esnage da bi vozilo bicikl uzbrdo? Objasni.

Opi{i {ta }e se desiti s loptom koju smo bacili uvis.Ako loptuispustimo izruke, ona }epasti na zemqu.

Objasni da li de~ak mora da okre}e pedale da bi se bicikl kretao po ravnom putu.Da bi se biciklkretao nizbrdo,de~ak ne mora daokre}e pedale.

Ako bismo poku{ali da se sankama spustimo niz brdo bez snega, nebismo uspeli, jer je povr{ina brda hrapava.

ZZaakkqquu~~aakk:: Zemqa privla~i sva tela koja se nalaze u wenoj blizini.

ZZaakkqquu~~aakk:: Tela se te`e klizaju po hrapavim povr{inama, a lak{e po glatkim.

Razmisli i napi{i po kakvim povr{inama mo`e da se kliza.

123

Navedi dva na~ina na koja mo`emo pokrenuti klatno.

KKrreettaawwee kkllaattnnaa ii oopprruuggee

Devoj~ica se quqa na quqa{ci. Ona se kre}e u odnosu na drvo po delukru`ne putawe koja se naziva lluukk.

Klatno se kre}e na isti na~in kao i devoj~ica na quqa{ci. Klatnopolazi iz najvi{eg polo`aja svoje

putawe, polo`aja A, prolazi krozpolo`aj B i dolazi u polo`aj C.Zatim se istom putawom vra}a

u polo`aj A.Ovakvo kretawe klatna se stalno

ponavqa za isto vreme. Za takvokretawe ka`emo da se ppeerriiooddii~~nnooppoonnaavvqqaa.

AB

C

ZZaappaammttii::Kretawe quqa{ke i klatna ne bi bilo mogu}e da nas Zemqastalno ne privla~i. Klatno ne bi moglo da krene iz polo`aja

A u polo`aj B.

Na osnovu navedenih osobinaopruge opi{i kako }e se

kretati opruga sa tegom kada jeoka~imo o {ipku, povu~emo nadolei pustimo je.

OOpprruuggaa je sa~iwena od elasti~nogmaterijala koji te`i da zadr`ipo~etni oblik.

Ako oprugu istegnemo, ona }e sesuprotstaviti istezawu i te`i}e dase sabije.

Ako oprugu sabijemo, ona }ete`iti da se rastegne.

124

TTaallaassnnoo kkrreettaawweePrimeri talasnog kretawa su:

kretawe talasa koji se prave kadaubaci{ kamen~i} u baru

kretawe morskih talasa

[[ttaa ttii jjee ssvvee ppoottrreebbnnoo::

•• ~eli~na `ica •• dve kofe •• voda •• dve letvice

11.. Preko dva podupira~a zategni ~eli~nu `icu pomo}u kofa s vodom.

22.. Mewaj koli~inu vode u kofama i razmak izme|u podupira~a.

DDaa llii jjee ssvvaakkii zzvvuukk iissttii??

ZZaappaammttii:: Zvuk nastaje treperewem nekog tela. Zvuk je vrstatalasnog kretawa.

ZZaappaa`̀aawwee::Pri pove}awu koli~ine vode ton }e biti vi{i. Pri pove}awu

razmaka izme|u podupira~a ton }e biti ni`i (dubqi).

Iz kwige Mali ku}ni ogledi 2 Tomislava Sen}anskog, Kreativni centar, 2001.

Treperewem `ica na gitari, violini,harfi, tamburi i udarawem po zategnutojko`i bubwa prave se zzvvuu~~nnii ttaallaassii koji se{ire kroz vazduh. Te talase ne vidi{, jerne vidi{ ni vazduh.

Zvu~ni talas nije pomerawe vazduha, kao{to je, na primer, vetar. Zvu~ni talas seprostire tako {to se treperewe malihdelova vazduha prenosi.

Na{ glas nastaje treperewem glasnih`ica koje se nalaze u grlu.

125

ZZvvuuccii iizz pprriirrooddee

U prirodi se ~uju mnogi zvuci koji nastaju usledkretawa.

Vetar je vazduh koji se kre}e. Dok se kre}e onfiju~e, huji, zavija, {to zavisi od brzine kretawavazduha i prepreka na koje nailazi. Vetarproizvodi zvuk i {umi kad prolazi kroz granedrve}a, {u{ti kroz li{}e i travu, lupa i zvi`dikad udara u prozore itd.

Grmqavina je buka koja nastaje (kao i xinovskavarnica, muwa) onda kada do|e do pra`wewaelektriciteta izme|u oblaka ili izme|u oblaka i zemqe. Iako se doga|aju istovremeno, muwuvidimo ranije, a grmqavinu ~ujemo kasnije, zato{to je svetlost br`a od zvuka.

Kada se voda kre}e u potocima, rekama,jezerima, morima, ~uju se {umovi, klokotawa,`uborewe, pquskawe, bu~awe i drugi zvuci kojinastaju udarawem vode o kamewe, zemqu i drugeprepreke ili kome{awem i talasawem same vode.

Kada pada ki{a, ~uje se {u{tawe ili pqu{tawekapqica dok putuju kroz vazduh ili kad udaraju o podlogu.

eelleekkttrriicciitteett – osobina materijala povezana s vi{kom naelektrisanih ~estica

eelleekkttrrii~~nnoo pprraa`̀wweewwee – izbijawe varnica iznaelektrisanog tela

126

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

1. Kada je putawa po kojoj se telo kre}e kru`nica, onda to kretawe mo`emo da nazovemo

.

2. je stvarna ili zami{qena linija po kojoj se telo kre}e.

3. Promena polo`aja jednog tela u odnosu na drugo naziva se .

4. je vrsta talasnog kretawa.

pravolinijsko kretaweklizawe

kotrqawekru`no kretawe

putawa tela kretawe kru`no kretawe zvuk

Iskoristinavedene pojmove za

dovr{avawe slede}ihre~enica.

Pove`icrte` sa

odgovaraju}impojmom!

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o vremenskim odrednicama

• o tome kako otkrivamo pro{lost

NNaa{{ee nnaassllee||ee

UU~~ii}}eemmoo::

• o tome koliko traju decenija i vek

• o tome ~ime se bave nauke istorija

i arheologija

• da koristimo lentu vremena

• o tome kako su qudi nekada `iveli u Srbiji

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da istra`i{ i uporedi{ na~in `ivota,

obi~aje i de~je igre nekad i sad

128

VVrreemmeennsskkee ooddrreeddnniiccee Razmisli i odgovori: Koji je danas dan? Koji je danas datum? Koji je datum tvog ro|ewa?

Za vreme i doga|aje koji se zbivaju sada ka`emo da sede{avaju u ssaaddaa{{wwoossttii. (Sada sam u~enik tre}eg razreda.)

Za vreme i doga|aje koji su se ve} zbili ka`emo da su se dogodili u pprroo{{lloossttii. (Ju~e je padala ki{a.)

Za vreme i doga|aje koji }e se tek dogoditi ka`emo da }e se desiti u bbuudduu}}nnoossttii. (Sutra }u i}i u bioskop.)

pro{lost (pre) sada{wost (sada) budu}nost (posle)

ju~eprekju~e

pro{le nedeqepro{log mesecapro{le godinepro{log veka

danas

sutraprekosutra

slede}e sedmiceslede}eg mesecaslede}e godineslede}eg veka

Nacrtaj sebe kako izgleda{ sada(u sada{wosti)

Nacrtaj kako zami{qa{ da }e{izgledati kad poraste{

(u budu}nosti)

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::

Mere za vreme1 sekunda = (dok izgovori{: dvadeset

dva ili dok sekundara nasatu ne pre|e jedan podeqak)

1 minut = 60 sekundi 1 ~as = 60 minuta1 dan = 24 ~asa1 sedmica (nedeqa) = 7 dana 1 mesec = 28, 29, 30 dana ili 31 dan 1 godina = 365 ili 366 dana1 decenija = 10 godina 1 vek = 100 godina 1 milenijum = 1000 godina

ddaattuumm – ta~no kalendarsko vreme (odre|eni dan u mesecu i godini)

Nacrtaj sebe onakvog kakav si bio kao beba (u pro{losti)

129

KKoolliikkoo ttrraajjee ddeecceenniijjaaJana je prikazala na lenti vremena (vidi str. 133)jednu deceniju svog `ivota.

U ovoj tabeli, uz pomo} roditeqa, napi{iva`ne doga|aje iz prve decenije tvog `ivota.

Krenula sam u tre}i razred.

Po{la sam u {kolu.

Po{la sam u obdani{te.

Letovala sam naZlatiboru.

Nau~ila sam da hodam.

Krenula sam u drugi razred.

Po~ela sam dau~im engleski u obdani{tu.

Tata mi je kupioquqa{ku.

Dobila sam zaro|endan kocke.

Nikao mi je prvi zub.1. godina

2. godina

3. godina

4. godina

5. godina

6. godina

7. godina

8. godina

9. godina

10. godina

1. godina

2. godina

3. godina

4. godina

5. godina

6. godina

7. godina

8. godina

9. godina

10. godina

kalendarskagodina

godina`ivota

jedan va`andoga|aj

jedan va`andoga|aj

199–.

130

KKoolliikkoo ttrraajjee vveekkNa lenti vremena koja predstavqa pro{li vek (20. vek) i po~etak 21. veka, uz pomo} roditeqa,ozna~i va`ne datume i doga|aje iz pro{losti tvoje {ire porodice (datume ro|ewa prababe, pradede,

babe, dede, majke, oca, brata, sestre, datum tvog ro|ewa i druge va`ne doga|aje).

Dopuni slede}e re~enice i odgovori na pitawa:

•• Vremensko razdobqe od 10 godina naziva se

•• Vremensko razdobqe od 100 godina je

•• Vremensko razdobqe od 1000 godina naziva se

•• Koje godine se zavr{io 20. vek?

•• Koje godine je po~eo 21. vek?

•• Kom veku pripada 1998. godina?

1900.

1905.

1910.

1915.

1920.

1925.

1930.

1935.

1940.

1945.

1950.

1955.

1960.

1965.

1970.

1975.

1980.

1985.

1990.

1995.

2000.

2005.

2010.

20

. ve

k2

1.

vek

DDaa llii zznnaa{{??Nauka o razvoju qudskog dru{tva u pro{losti naziva se iissttoorriijjaa. Prou~avawem pro{losti od najstarijih

vremena do dana{wih dana bave se nau~nici iissttoorrii~~aarrii.AArrhheeoollooggiijjaa je nauka o starim predmetima i kulturama. AArrhheeoolloozzii su nau~nici koji otkrivaju kako su

qudi u pro{losti `iveli, u kakvim su ku}ama stanovali, iz kakvih su posuda jeli, kakve su ukrase nosili, {ta su sve umeli da rade i da naprave, u {ta su verovali i kako su provodili slobodno vreme.

131

KKaakkoo oottkkrriivvaammoo pprroo{{lloossttMarko je `eleo da sazna ne{to vi{e o pro{losti Beograda.Obi{ao sam tvr|avu Kalemegdan i video spomenik despotu Stefanu Lazarevi}u, koji je pre {est vekova

podigao prestonicu u Beogradu. Posetio sam Narodni muzej. Tu sam video staro posu|e, novac, oru`je i sve

{to je sa~uvano, a {to su upotrebqavali qudi koji su nekada `iveli u Beogradu. Iz biblioteke sam uzeo

kwige koje govore o pro{losti Beograda i u wima sam prona{ao mnoge zanimqive podatke.

Na televiziji sam gledao emisiju o tome kako su prvu tvr|avu u Beogradu podigli stari Rimqani.

Moj ro|ak koji ide u osmi razred pomogao mi je da na Internetu prona|em jo{ neke zanimqivosti

iz pro{losti mog grada. Bio sam sre}an {to sam sve to saznao i o tome sam napisao sastav.

Pa`qivo pro~itajovaj tekst i crvenom

bojom podvuci sve na~inena koje je Marko do{aodo podataka o istorijiBeograda.

Pro{lost otkrivamo na razne na~ine. O pro{losti nam govore iskopine, ostaci starih gra|evina,spomenici kulture (ku}e u kojima su qudi `iveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili(oru|e, oru`je, nakit, ode}a, obu}a, novac i dr.), pisani tragovi (kwige, mape, pisma), crte`i, slike,fotografije... Muzeji i biblioteke pravi su izvori znawa o pro{losti.

Posu|e iz 14. veka

Dinar kraqa

Dragutina, 13. vek

Kubura, 19. vek

Beogradsko

~etvorojevan|eqe,

16. vek

Nakit, 19. vek

Gra|anska

no{wa, 19. vek

Novac i nakit,

16. vek

Mermerna plo~a s

natpisom, 15. vek

Glinena figura,

4. milenijum

pre nove ere

Izgled Beograda,

18. vekKalemegdanska tvr|ava, 15. vek

eerraa

132

MMoojjee iissttrraa`̀iivvaawweeRazgovaraj s nekom starom osobom o tome kako se `ivelo u vreme kada je ona bila dete. Zapi{i slede}e:

•• Ime i prezime osobe s kojom razgovara{

•• Datum i mesto wenog ro|ewa

•• Koje su igre naj~e{}e igrala deca u to vreme?

•• Kakve su tada bile de~je igra~ke?

•• Kako su deca iz tog doba putovala do {kole?

•• Kako se tada u~ilo u {koli?

•• Kako su se deca tada obla~ila?

•• Kako su se odrasli tada obla~ili?

DDaa llii zznnaa{{??LLeennttaa vvrreemmeennaa je linija ili traka na kojoj je

mogu}e prikazati datume iz pro{losti onimredom kojim su se dogodili.

133

PPrroo{{lloosstt ggrraaddaa BBeeooggrraaddaaBeograd je grad koji ima burnu i zanimqivu pro{lost. Prvo ime mu je bilo Singidunum. U dalekoj

pro{losti grad je ~inila samo Kalemegdanska tvr|ava, a danas se Beograd sastoji od 17 op{tina. Dugu istoriju Beograda prate mnogobrojni va`ni doga|aji.

Na lenti vremena obele`ene su godine u kojima su se dogodili neki va`ni doga|aji iz istorije Beograda.

1397. Despot StefanLazarevi} progla{avaBeograd za svoju prestonicu.

1552. U Beogradu je {tampana prva kwiga.

1806. Beograd je oslobo|en od Turaka i ponovo postaje srpska prestonica.

1869. Otvoreno je Narodno pozori{te.

1884. Zavr{ena je izgradwa beogradske `elezni~ke stanice.

1928. Na Kalemegdanu je postavqen spomenik Pobednik.

1936. Otvoren je zoolo{ki vrt na Kalemegdanu.

1950. Otvoreno je de~je pozori{te Bo{ko Buha.

DDAA SSEE PPOODDSSEETTIIMMOO::

1 vek = 100 godina1 decenija = 10 godina1 godina = 12 mesesci

1300. 1400. 1500. 1600. 1700. 1800. 1900. 2000.godina

134

PPoorrooddiiccee nneekkaadd ii ssaaddPre 100 godina porodice u Srbiji su naj~e{}e

bile brojne. Babe, dede, wihova deca, unuci i praunuci `iveli su u jednom domu kao jednaporodica. Roditeqi su imali i po desetoro dece,ali zbog ratova, bolesti i nedostatka lekova i lekara, deca su ~esto umirala.

U velikim porodicama poslovi su se delili. I deca su pomagala oko ~uvawa stoke, brawa vo}a,brinula su o mla|oj deci itd.

Porodica Jovanovi} iz Ni{a, kraj 19. veka

1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005

Na vremenskoj lenti posmatraj razvoj jedne porodice. Danas porodice obi~no imaju mawe dece negopre sto godina.

1967.ven~ali suse Vesna i Milan

1968.rodila seAna

1972. rodiose Nikola

1995. Ana seudala zaPetra

1997. Ana jerodilaMilicu

2002.Nikola seo`enioIvanom

2003. rodiose Nikolini Ivaninsin Jovan

135

Prona|i u foto-albumu jednuporodi~nu fotografiju svojih

predaka. Fotokopiraj je i ovde zalepi.

Raspitaj se kod roditeqa ofotografiji i napi{i slede}epodatke:

•• Kada je fotografija nastala?

•• Navedi imena osoba koje se nalaze na fotografiji i {ta su one tebi.

•• Koliko je porodica sa slike imala ~lanova?

•• [ta si saznao o `ivotu ~lanova porodice tvojih predaka?

•• U ~emu je razlika izme|u dana{wih porodica i porodica kakve su bile u pro{losti?

136

[[kkoollaa nneekkaadd ii ssaaddU davnim vremenima, pre 700 godina, u {kole

su odlazila samo deca vladara, plemi}a i sve{tenika. Deca seqaka nisu i{la u {kolu, a deca zanatlija u~ila su zanate od svojih roditeqa.

Pre 200 godina u Srbiji su otvarane {kole samou ve}im mestima. U {kole su i{la obi~no gradskadeca. \aci sa sela su ~esto prelazili pe{ice do{kole i po vi{e kilometara. Uz to su morali pre i posle {kole da rade i druge poslove: da poma`uoko stoke, na poqu i sl. U {koli su u~iteqi bilistrogi, a bilo je i ka`wavawa |aka: {ibani suprutom po rukama, kle~ali su na zrnima kukuruzaili su sedeli u magare}oj klupi.

mmaaggaarree}}aa kklluuppaa – posledwa izdvojena klupa u u~ionici u kojoj su po kazni sedeli slabi ili nemirni u~enici

Manastirska {kola s po~etka 19. veka

Ovako je

izgledala

u~ionica pre

100 godina

Tablica sa

sun|erom i

pisaqka

Prona|i u {iroj porodici ili rodbini neku staru |a~ku fotografiju i ovde je zalepi. Raspitaj se i objasni:

•• Kada je fotografija nastala? Ko se nalazi na fotografiji? Napi{i druga svoja zapa`awa.

137

MMoojjee iissttrraa`̀iivvaawweeIstra`i koliko su se dugo {kolovali ~lanovitvoje u`e i {ire porodice. Posebnu pa`wu

obrati na to koliko su se {kolovale `ene. Podatkeupi{i u tabelu. Pa`qivo pro~itaj uputstvo zapopuwavawe tabele.UUppuuttssttvvoo11.. U kolonu zavr{ena {kola upi{i koju je {kolu

tvoj ro|ak zavr{io. Koristi slede}e oznake: OO[[ – zavr{ena osnovna {kola; SS[[ – zavr{enasredwa {kola; VV[[ – zavr{ena vi{a {kola; FF – zavr{en fakultet.

22.. U kolonu `ene, ispod mama i baba upi{i i podatkeza ostale `enske ~lanove tvoje porodice (tetke,strine i sl.).

33.. U kolonu mu{karci upi{i podatke o tati,dedama, a i o ostalim mu{kim ~lanovima tvojeporodice (stri~evima, ujacima i dr.).

`̀eenneezzaavvrr{{eennaa

{{kkoollaa

mmaammaa

bbaabbaa 11

bbaabbaa 22

mmuu{{kkaarrcciizzaavvrr{{eennaa

{{kkoollaa

ttaattaa

ddeeddaa 11

ddeeddaa 22

Prou~i tabelu i odgovori na pitawa.

•• Ko je u tvojoj porodici zavr{io najvi{e {kole?

•• Da li su `ene iz tvoje porodice {kolovane isto koliko i mu{karci? Za{to?

ZZaappaa`̀aawwee::

U na{oj zemqi gotovo polovina odraslih osoba ima osnovnu {kolu, a ostali su zavr{ili vi{e {kole i fakultete. Stariji qudi su mawe {kolovani negomladi. Neke starije `ene ~ak ne umeju ni da pi{u ni da ~itaju. Savremene mlade `ene zavr{avaju iste{kole kao i mu{karci i rade sve poslove kao i oni,koliko i oni, pa ~ak i vi{e. Za svako dru{tvo veoma je va`no da ima {to vi{e obrazovanih qudi.

U~enice Vi{e `enske {kole, 1880. godina

DDaa llii zznnaa{{??

KKaakkoo ssaa~~uuvvaattii ssttaarree ooddeevvnnee pprreeddmmeettee Raspitaj se da li neko u tvojoj porodici

~uva stare odevne predmete. Dobro bi bilo da i ti sa~uva{ neki

stari deo ode}e ili nakita koji ti sedopada, a koji je pripadao tvojoj babi,dedi ili nekom drugom ~lanu tvojeporodice.

Tkanine }e{ najboqe sa~uvati ako ih za{titi{ biqkom lavandom ili ako ih spakuje{ u vakuum-kesu.

138

OOddeevvaawwee kkrroozz vvrreemmee

Qudi su se oduvek trudili da se lepo obuku, a naro~ito mladi}i i devojke. Sigurno se i ti lepo ose}a{ kada si u lepom odelu.

Nekada je postojala velika razlika u no{wama izme|u naroda,izme|u gradskog i seoskog stanovni{tva, pa ~ak i izme|u pojedinihkrajeva (na primer, na jedan na~in su se qudi obla~ili u Sremu, a na drugi u [umadiji).

U pro{losti su qudi, naro~ito u selima, sami sebi pravili ode}ui obu}u (opanke od ko`e, xempere, {alove, ~arape, kape i drugedelove ode}e od vune; tkali su materijale i sami od wih {iliode}u). Svako se trudio da svoje odelo ulep{a raznim {arama i ukrasima.

Danas se ode}a i obu}a uglavnom proizvode u fabrikama, pa se qudi sli~no obla~e u celom svetu. Moda se vremenom mewa, ali je obi~no u isto vreme svuda ista.

pprree 115500 ggooddiinnaa pprree 110000 ggooddiinnaapprree 110000 ggooddiinnaa pprree 5500 ggooddiinnaa

139

Prona|i u porodi~nom albumu tri fotografije iz razli~itih vremena (prababe kad je bila devojka,babe iz mladih dana i mame kao devojke ili pradede kad je bio momak, dede kad je bio mlad i tate

kao momka). Fotokopiraj ih, zalepi i napi{i slede}e: •• Ime i prezime osobe sa slike

11..

22..

33..

•• Kada su fotografije nastale?

11..

22..

33..

•• Opis ode}e koju nosi svaka osoba sa fotografije

11..

22..

33..

•• Koje promene u odevawu zapa`a{?

11..

22..

33..

140

IIsshhrraannaa nneekkaadd ii ssaaddPre 200 godina hrane je bilo mawe nego danas,

jer su `ito, vo}e i povr}e slabije uspevali i ra|ali. To se de{avalo zato {to nije biloma{ina za obradu zemqe i sredstava za prehranu i za{titu biqa i stoke kao {to ih ima danas. Na wivi iste povr{ine danas mo`e da rodi 10 putavi{e kukuruza ili p{enice nego pre 200 godina.

Zbog su{e i slabog roda bilo je godina kada segladovalo. Qudi su se tada snalazili tako {to suse hranili li{}em i plodovima divqih biqaka,love}i pu`eve, ptice, korwa~e i druge `ivotiwe.

I danas u nekim krajevima sveta jo{ uvek nemadovoqno hrane za svakoga.

Ovako je izgledalo pripremawe hrane na planini pre 100 godina

ovako se oralo pre 200 godina ovako se oralo pre 100 godina danas

ovako se `welo pre 200 godina ovako se `welo pre 100 godina danas

ovako se pekao hleb pre 200 godina ovako se pekao hleb pre 100 godina danas

�

�

�

�

�

�

�

�

�

141

Ovako je 1910. godine izgledala kuhiwa sa {poretom na drvaNekad su svi ~lanovi porodice jeli iz jedne~inije, drvenim ka{ikama, sede}i za sofrom.

Raspitaj se kod nekog od starijih i zapi{i recept za spremawe nekog jela ili poslastice koji su biliomiqeni u pro{losti.

U vreme crkvenih ili nekih drugih praznikaodr`avali su se sseeoosskkii ssaabboorrii. Na wima su seokupqali, upoznavali, igrali i pevali momci

i devojke. Datume crkvenih sabora mo`e{ prona}i u crkvenom kalendaru.

(Sabor u ni{kom kraju, po~etak 20. veka)

�

Od davnina su se u svakom ve}em mestu u Srbijiodr`avali vvaa{{aarrii. Na wima se prodavala i kupovala razna roba, stoka, alati i drugo, ali se i zabavqalo. Na va{are su dolazili qudiiz raznih krajeva i drugih zemaqa da bi sedru`ili i trgovali. (Crte` F. Kanica)

�

142

NNaa{{ee ssvveettkkoovviinneeSvetkovina je veseqe povodom nekog praznika. Tokom prazni~nih dana qudi ne rade svoje uobi~ajene

poslove, ve} se okupqaju, dru`e, goste se i vesele. Tada se prise}aju obi~aja svojih predaka i ponavqajuih, dr`e}i se tradicije.

Razli~iti narodi imaju razli~ite svetkovine. Kada razli~iti narodi `ive zajedno, va`no je da po{tujusvetkovine onih drugih. Neke svetkovine su zajedni~ke svim narodima (Nova godina, na primer). Nekepo{tuju samo male grupe qudi. Svaka svetkovina je va`na, mada je, mo`da, malo qudi slavi. Neke sve~anostiiz na{ih krajeva izvor su veseqa za mnoge qude, bez obzira na to odakle dolaze i kom narodu pripadaju.

pprraazznniikk – sve~ani dan kojim se proslavqa neki va`an doga|ajttrraaddiicciijjaa – verovawe, obi~aji i pravila pona{awa koji se prenose s kolena na koleno, s generacije na generaciju

U porodicama srpskih pravoslavnih vernika slavi se ssllaavvaa. Na toj se svetkovini proslavqa svetac koji je za{titnik porodice. Slave su va`ne porodi~nesvetkovine. (Crte` F. Kanica)

�

143

SSvvaaddbbeennii oobbii~~aajjii kkrroozz vvrreemmee

pre 150 godina (Crte` F. Kanica)

pre 50 godina

pre 100 godina

Svadbeni obi~aji oduvek su bili bogati i raznovrsni.Na svadbama su mladenci ukra{avani, darivani,dr`ane su zdravice za wihov sre}an `ivot, pevalo sei igralo, veselilo, a po{tovani su i brojni obredi.Na taj na~in slavqeno je stvarawe nove porodice,koja je trebalo da obezbedi nastavak `ivota i napredak nekog plemena, naroda i qudskog roda.

Raspitaj se o jednom svadbenom obi~aju koji je danas uobi~ajen i opi{i ga.

144

SSttaarree ii nnoovvee iiggrree

Deca su u pro{losti igrala mnoge igre. Veliki broj tih igara igraju se i danas, a deca stalnosmi{qaju i nove.

Evo opisa jedne stare de~je igre pod nazivom „Po{to, seko, mleko“.

U slobodnom vremenu, naro~ito za vreme praznika, odrasli i deca igraju razne igre. Naj~e{}e igreodraslih u pro{losti, pa i danas, su narodna kola koja se igraju uz svirku frule, zvukove gajdi,tamburica, harmonike i drugih instrumenata. Narodne igre se danas neguju u folklornim dru{tvima.

Igr

a „

Po

{to

, se

ko,

mle

ko?“

pr

euz

eta

je i

z kw

ige

De~je i

gre neka

d i

sa

dQ

ubi

ce S

iki

mi

},

Krea

ti

vni

c

ent

ar,

Beo

gra

d

PPOO[[TTOO,, SSEEKKOO,, MMLLEEKKOO?? Igra~i stoje u parovima, pore|ani ukrug. U svakom paru jedan igra~~u~i i on je „lon~e“, a drugi stoji iznad wega i on je „seka“ koja ~uvai prodaje svoje mleko. Na po~etku igre bira se „kupac“. On prilazijednom paru igra~a, pru`a ruku „seki“ i, dr`e}i je za ruku, pita:Kupac: – Po{to, seko, mleko?Seka: – Po petak, po {estak, po{to ti ga dajem i ne dam!Kupac: – I da}e{!Seka: – I ne dam!Kupac: – I da}e{!Seka: – I ne dam i ne}e{ ga ni dobiti!Tada ova dva igra~a potr~e u suprotnim pravcima oko kola i ko prestigne do lon~eta, wegovo je i lon~e i mleko. Sporiji igra~ postajekupac i igra se ponavqa.U toku cele igre, dok kupac i seka razgovaraju, ostala deca, koja stojeiznad svojih lon~i}a, prave razne pokrete iznad wih, kao {to je„zahvatawe“ mleka iz svog i iz susednih lon~i}a, „me{awe“ mleka,„otvarawe i zatvarawe“ zami{qenih poklop~i}a i sl.

145

Raspitaj se o jednoj igri koju je kao dete igrala tvoja baka ili neko drugi od starijih iz tvoje porodicei opi{i je.

Ovde opi{i jednu de~ju igru koju rado igrate ti i tvoje dru{tvo.

146

SSeelloo iizz pprroo{{lloossttii ii sseelloo ddaannaass Sela su naseqa koja su nastala pre gradova.

Podizana su pored reka ili blizu izvora, tamo gdeje bilo pa{waka i obradivog zemqi{ta ili poredva`nih puteva.

U pro{losti, kao i danas, seqaci su se bavilizemqoradwom, vo}arstvom, vinogradarstvom i gajewem stoke – sto~arstvom. Da bi dobili vi{eobradivog zemqi{ta, kr~ili su {ume i isu{ivalimo~vare.

Nekada su seoske ku}e gra|ene od drveta, blata i pokrivane su slamom. Danas se za izgradwu seoskihku}a koriste cigla, beton, crep i drugi materijali.

Pre 100 godina u selima je bilo mnogo vi{estanovni{tva nego danas. Mnogi stanovnici sela su u me|uvremenu pre{li u gradove.

U velikom broju sela u Srbiji ostali su samo stari qudi. Neka sela su ve} pusta. Napi{i svoje mi{qewe o tome zbog ~ega qudi napu{taju selo.

Stara ku}a na Zlatiboru

Stara seoska ku}a iz Pomoravqa Stara seoska ku}a iz Vojvodine

147

Opi{i izgled sela iz tvog zavi~aja. Navedislede}e: nazive sela, gde se nalaze, kako u wima

izgledaju ku}e, ~ime se tamo qudi najvi{e bave i dr.U praznom prostoru nacrtaj jedno od tih sela.

•• Nazivi sela iz tvog zavi~aja su:

•• Kako izgledaju stare ku}e?

•• Kako izgledaju nove ku}e?

•• ^ime se qudi u selu bave?

•• Ostala zapa`awa:

148

GGrraadd nneekkaadd ii ssaaddGradovi su ve}a naseqa koja su u pro{losti nastajala na raskrsnicama puteva, na obalama ili u{}u

reka, ispod tvr|ava, blizu mostova i na sli~nim mestima. Nekada su ulice u gradovima bile uzane, a ku}emale i zbijene jedna uz drugu.

U gradovima su se qudi najvi{e bavili zanatima i trgovinom, a tu se nalazilo i sedi{te vlasti. Nije se vodilo ra~una o ~isto}i ulica i trgova, pa su se stanovnici ~esto razboqevali od zaraznih bolesti.

Izgled Beograda u 17. veku Izgled Beograda pre 150 godina (crte` Milivoja Nenadovi}a)

Beograd po~etkom 20. veka

Beograd danas

149

Razmisli i odgovori na slede}a pitawa.

•• Za{to su gradovi nastajali na raskrsnicama puteva?

•• Za{to su nekada u gradovima ku}e bile zbijene?

•• Gde bi ti vi{e voleo da `ivi{, u selu ili u gradu? Za{to?

•• Opi{i grad u kojem `ivi{ ili najbli`i grad iz tvog zavi~aja. Navedi slede}e: ime grada,

gde se nalazi, podatke o wegovom nastanku (poseti muzej grada), najva`nije spomenike u gradu, poznatefabrike (ako postoje) i sl.

Istra`i i napi{i kako je grad koji opisuje{ dobio ime.

150

IIzz nnaa{{iihh nnaarrooddnniihh ppeessaammaa ii pprrii~~aa O doga|ajima iz pro{losti govore mnoge narodne pesme i pri~e. Skoro u svakom kraju postoje neka

mesta sa kojima su povezani doga|aji iz pesama i pri~a.U na{oj zemqi vekovima se pri~a i peva o velikom junaku Kraqevi}u Marku. Narodna pesma

Uro{ i Mrwav~evi}i govori o tome {ta je majka savetovala Marku kada je on trebalo da presudi na kome je carstvo.

Nenad Vesi}, u~enik III razreda iz Blaca,zapisao je legendu iz svog zavi~aja.

U Jankovoj klisuri kod Blaca jo{ uvek

postoje udubqewa u re~nom kamenu za koja se

ka`e da su stope kowa [arca, koga je jahao

Kraqevi} Marko kada je tuda prolazio.

Na planini Jastrepcu, iznad sela Popove,

postoji Rase~en kamen za koji se veruje da ga

je rasekao Kraqevi} Marko kada je hteo da

proba da li mu je sabqa o{tra.

Marko, sine, jedini u majke,

ne bila ti moja rana kleta,

nemoj, sine, govoriti krivo,

ni po babu, ni po stri~evima,

ve} po pravdi boga istinoga!

Nemoj, sine, izgubiti du{e!

Boqe ti je izgubiti glavu,

nego svoju ogrje{iti du{u!

151

Istra`i i zapi{i pesmu ili pri~u koja je povezana s doga|ajima iz pro{losti tvoga zavi~aja.

152

ZZnnaammeenniittii qquuddii mmooggaa kkrraajjaaU na{oj zemqi mnogi qudi su postali veoma poznati po nekom svom dostignu}u. Neki su bili pisci,

slikari ili glumci, a neki poqoprivrednici, nau~nici i dr.

Evo kako je u~enica III razreda Danica Lada~ki iz Novog Sada opisala znamenitu li~nost iz svog kraja.

U mom gradu Novom Sadu ro|en je 1833. godine veliki pesnik

Jovan Jovanovi} Zmaj. Wegova rodna ku}a nalazila se u ulici

Zlatna greda, na mestu na kojem je danas zgrada gimnazije, koja

nosi pesnikovo ime.

Zmaj je ure|ivao poznati de~ji ~asopis „Neven” i napisao je

mnoge zanimqive kwige za decu. Wegove pesme nalaze se i u na{im

~itankama.

U nasequ Sremska Kamenica, pored Novog Sada, nalazi se muzej

posve}en Zmaju. U wemu se ~uvaju wegovi rukopisi, pisma, kwige,

li~ni predmeti i jo{ mnogo toga.

Svake godine u Novom Sadu organizuju se Zmajeve de~je igre.

Naslovna strana

de~jeg ~asopisa „Neven“

Ku}a u Sremskoj Kamenici u kojoj je `iveo Zmaj, danas muzej posve}en wemu

153

Ovde nacrtaj ili zalepi fotografiju(fotokopiju fotografije) neke znamenite

li~nosti iz tvog zavi~aja.

Napi{i ime i prezime te osobe i godinu i mesto ro|ewa. Objasni po ~emu je poznata.

[ta se ~uva u tvom zavi~aju kao se}awe na tu poznatu li~nost?

154

SSeettii ssee {{ttaa ssmmoo nnaauu~~iillii

[taje du`e

od godine, a kra}e od

veka?

1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010. 2020.

1905. 1915. 1925. 1935. 1945. 1955. 1965. 1975. 1985. 1995. 2005.2005. 2015.

20. vek 21. vek

[ta kra}etraje od meseca,

a du`e od ~asa? Seti semera za vreme!

Ozna~i na lenti vremena godinu osnivawa tvoje {kole,

godinu u kojoj si ti po{ao u {kolu i godinu u kojoj

}e{ zavr{iti osnovnu {kolu.

RRaazzggoovvaarraa}}eemmoo::

• o stanovni{tvu na{eg kraja

• o qudskim delatnostima

• o tome na koji se na~in brinemo za okolinu

UU~~ii}}eemmoo::

• o tome koje su qudske delatnosti u selu i u gradu

• o saobra}ajnim sredstvima i saobra}ajnimznacima

• o saobra}ajnim pravilima

TTvvoojj zzaaddaattaakk }}ee bbiittii::

• da proveri{ koliko se brine{ za okolinu

• da napravi{ vodi~ kroz svoj zavi~aj

QQuuddsskkee ddeellaattnnoossttii

156

SSttaannoovvnnii{{ttvvoo nnaa{{eegg kkrraajjaa U na{oj Republici Srbiji ve}inu stanovni{tva

~ine Srbi. Me|utim, u Srbiji `ive i Crnogorci,Hrvati, Makedonci, Bo{waci, Albanci, Ma|ari,Rumuni, Slovenci, Slovaci, Romi, Rusini, Bugari,Jevreji i pripadnici drugih naroda.

Svaki narod ima svoj jezik, obi~aje, svoje pesmei pri~e, svoje kwige, pro{lost, narodnu no{wu i jo{ mnogo toga po ~emu se razlikuje od drugihnaroda. Ali svi narodi su mawe ili vi{e sli~ni,kao {to su i svi qudi sli~ni.

Kao {to ~ovek ne mo`e da `ivi sam, ve} samozajedno s drugim qudima, tako ni narod ne mo`ebez drugih naroda. Zato je va`no da se qudi i narodi me|usobno po{tuju i da sara|uju. Korisno je da se poma`u kao dobri susedi, da razmewuju znawa, iskustva, pri~e, pesme, igre, recepte za kola~e, da se dru`e.

U Vojvodini, na primer, u nekim mestima u kojima `ive i Srbi i Ma|ari, postoji lep obi~ajda, kad se sretnu, Srbin pozdravi Ma|ara nama|arskom, a Ma|ar Srbina na srpskom jeziku.

(jonapot)

DOBARDAN!

Hajde da

igramo

`murke!

Na

ma|arskom

se ka`e

BÚJÓCSKA.(bujo~ka)

Na rumunskom

se ka`e

DE A V-ATIASCUNDELEA.(dea vac askundeqa)

JÓ NAPOT!

157

Istra`i i napi{i.

•• Koji sve narodi `ive u tvom zavi~aju?

•• Zapi{i i nau~i kako se na jeziku jednog od naroda koji `ive u Srbiji, a kojem ti ne pripada{, ka`e slede}e:

Dobro jutro! Dobar dan!

Dobro ve~e! Zdravo!

Kako ste? Izvolite!

Hvala! Do vi|ewa!

Koja je osnovna poruka teksta s prethodne strane? Prepri~aj je.

Slovakiwe u narodnoj no{wi Rumuni u narodnoj no{wi Ma|ari u narodnoj no{wi

158

QQuuddsskkee ddeellaattnnoossttii uu sseelluu ii uu ggrraadduuSam ~ovek ne mo`e da stvori sve {to mu je potrebno za `ivot. Zato qudi dele poslove i razmewuju

dobra koja stvaraju.

SSeellooU selima se qudi najvi{e bave poqoprivredom i to kroz slede}e delatnosti:

Istra`i i napi{i kojim se delatnostima bave qudi sa sela iz tvog zavi~aja.

RRaattaarrssttvvoo je obrada zemqe i gajewe `ita – p{enice,kukuruza, ovsa, je~ma, ra`iitd.

SSttoo~~aarrssttvvoo je gajewe stoke,tj. goveda, ovaca, sviwa i koza, kao i koko{aka i drugih doma}ih `ivotiwa.Od tih `ivotiwa se za ishranuqudi dobijaju mleko, meso ijaja, a tako|e i vuna, perje itd.

VVoo}}aarrssttvvoo je gajewe vo}a –kru{aka, jabuka, {qiva, oraha,malina, jagoda i dr.

PPoovvrrttaarrssttvvoo je gajewepovr}a – paprike, paradajza,krompira, luka, kupusa,{argarepe i dr.

ddeellaattnnoosstt

159

GGrraadd

Najve}i broj qudi koji `ive u gradu radi u ffaabbrriikkaammaa i pprreedduuzzee}}iimmaa. Tekstilne fabrike proizvodeode}u, fabrike ko`e i obu}e proizvode obu}u, fabrike prehrambene robe proizvode hranu. Pored wihpostoje i fabrike automobila, name{taja, lekova, papira i druge robe. Mnogi qudi bave se kupovinom i prodajom robe – ttrrggoovviinnoomm.

Stanovnici gradova zaposleni su i u raznim uussttaannoovvaammaa. To su: {kole, domovi zdravqa, po{te,policijske stanice, pozori{ta, biblioteke i dr.

Istra`i i napi{i koje fabrike, preduze}a i ustanove postoje u gradovima iz tvog zavi~aja.

uussttaannoovvaa

160

SSaaoobbrraa}}aajj

Sredstva koja se koriste u saobra}aju nazivajuse ssaaoobbrraa}}aajjnniimm ssrreeddssttvviimmaa. Ona se koriste zatransport putnika i robe vodom, vazduhom i kopnom (putevima i `eleznicom), a za prenosinformacija elektronskim putem upotrebqavaju se telefon, telegraf, radio,televizija i Internet.

Qude i robu putevimaprevoze motorna vozila, kao {to su: automobili,kamioni, autobusi i drugaprevozna sredstva. Prugamase kre}u vozovi i {inobusi.Kroz vazduh lete avioni i helikopteri, a vodomplove brodovi, la|e, ~amci i druga plovila.

Nazivi polaznih stanicau saobra}aju su: autobuskastanica, `elezni~ka stanica,aerodrom i brodska luka ilipristani{te.

Radi sigurnijeg odvijawa drumskog saobra}aja postoje ssaaoobbrraa}}aajjnnii zznnaaccii, a neki od wih su:

opasnost naputu

odron na putu zabranakretawa u

jednom smeru

obavezni smerdesno

staza zabicikliste

pe{a~kiprelaz

SSaabbrraa}}aajjnnaa ddeellaattnnoosstt oobbuuhhvvaattaa pprreennooss rroobbee,, qquuddii ii iinnffoorrmmaacciijjaa rraazzllii~~iittiimm ppuutteevviimmaa ii ssrreeddssttvviimmaa..

zznnaaccii ooppaassnnoossttii zznnaaccii oobbaavveezzeezznnaakk zzaabbrraanneezznnaakk

oobbaavvee{{tteewwaa

161

SSaaoobbrraa}}aajjnnaa pprraavviillaaU prethodna dva razreda u~ili smo o pravilima pona{awa u saobra}aju. Pe{aci su u~esnici

u saobra}aju i zato moraju da se pridr`avaju propisanih pravila. Saobra}ajna pravila su proverene mere opreza koje se moraju uva`avati.

PPrraavviillaa ii pprreeppoorruukkee zzaa ppee{{aakkee

•• Ulica se prelazi samo kada se na semaforu upalizeleno svetlo.

•• Ako nema semafora, ulica se prelazi naobele`enom pe{a~kom prelazu. Prvo treba dapogleda{ levo, onda desno, pa da pre|e{ ulicusamo ako su vozila dovoqno udaqena od tebe. Akonisu, sa~ekaj da sva vozila pro|u. Nikada nepretr~avaj ulicu!

•• Ako pored kolovoza nema trotoara, hodaj levomstranom ulice (tako da ti vozila dolaze u susret).

•• Kad ide{ trotoarom, kre}i se desnom stranom, dase ne bi sudarao s drugim pe{acima.

•• Ako ti se lopta otkotrqa na kolovoz, ne tr~i zawom! Najboqe je da zamoli{ neku odraslu osobuda ti je doda.

•• Ne hodaj ulicom sa slu{alicama vokmena nau{ima! Ne}e{ ~uti zvuk automobila ili sirenu, a to su va`ni znaci upozorewa.

•• Ako ne vidi{ dobro, obavezno nosi nao~are kadasi u saobra}aju.

•• Ku}ne qubimce ne izvodi na prometne ulice.Mogu se uznemiriti i napraviti mnogoneprilika. Nikada ne istr~avaj za wima nakolovoz! Samo ih glasno dozivaj.

•• Kada si na ulici, izbegavaj da nosi{ kapu koja tisu`ava vidik.

•• Ne razgovaraj telefonom dok prelazi{ ulicu.Izvini se sagovorniku i zamoli ga da sa~eka dokne pre|e{ na drugu stranu ulice.

162

PPrraavviillaa ii pprreeppoorruukkee zzaa bbiicciikklliissttee

•• Proveri gume i ispravnost ko~nica pre nego {tosedne{ na bicikl.

•• Ne vozi no}u! Smawena je vidqivost.•• Ne vozi kolovozom! Sigurnije je da vozi{

biciklisti~kom stazom.•• Izbegavaj prometne ulice.•• Ne trkaj se s drugim biciklistima.•• Ne ule}i biciklom u bare.•• Kada vozi{ nepoznatim ulicama, smawi brzinu

da bi na vreme izbegao rupe i {ahtove, ako ih ima.•• Uvek nosi pumpu za gume.•• Ne dr`i na biciklu te`ak teret, a naro~ito ne {tapove

koji bi mogli da se zaka~e za `ice na to~ku.•• Ako ima{ dugu kosu, obavezno je ve`i da ti ne pada na

o~i dok vozi{. I nosi kacigu na glavi.•• Izbegavaj da vozi{ u pantalonama sa {irokim

nogavicama, jer mogu da se upletu u lanac.•• Obuj obu}u koja se ne kliza i koja ne spada.

DDeelloovvii bbiicciikkllaaSaobra}ajno sredstvo koje ve}ina dece zna da

vozi je bicikl. Pogledaj crte` bicikla i u kru`i}eupi{i odgovaraju}e brojeve koji su napisani porednaziva delova bicikla.

1. to~ak 2. ko~nice3. upravqa~4. zadwe crveno svetlo5. bo~no poziciono svetlo6. predwe svetlo7. korpa

8. lanac9. ram bicikla

10. pedala11. sedlo12. zvonce13. predwi blatobran14. zadwi blatobran15. pre~aga

163

BBrriiggaa zzaa ookkoolliinnuu

Pogledaj sliku i ispri~aj {ta si zapazio na woj {to je u vezi s brigom za okolinu.

Fabrike, toplane, automobili, autobusi, kamioni i druga prevozna sredstva ispu{taju otrovne gasove i zaga|uju vazduh.

Vodu u rekama, morima i jezerima zaga|uju otpadne vode i drugi otpad iz naseqa i fabrika, kao i brodovi iz kojih se ponekad izliva nafta i benzin.

Zemqi{te se tako|e zaga|uje otpadnim vodama, kao i preteranom upotrebom ve{ta~kih |ubriva. Sva ova zaga|ewa {kode ~oveku i svim `ivim bi}ima na Zemqi. Zato odrasli treba da brinu o ~isto}i

okoline.

164

PPrroovveerrii kkoolliikkoo bbrriinnee{{ oo ssvvoojjoojj ookkoolliinnii

@utom bojom oboj ono {to ~ini{ retko, ponekad. Zelenom bojom oboj ono {to ~ini{ redovno.Crvenom bojom oboj ono {to nikada ne ~ini{.

Kadperem zube,

slavina je otvorenasamo dok ispiram

usta i ~etkicu.

Zatvaram slavinu izkoje curi voda.

Sakupqam starenovine i odla`em

ih u posebnekontejnere.

[tedim toplu vodu. Trudim se da umesto

plasti~nih kesakoristim papirne.

Ako ne{tomo`e da se popravi,ne tra`im da mi se

kupi novo.

Kada je grejawe usobi ukqu~eno,zatvaram vrata.

Akonegde mogu da

odem pe{ice ilibiciklom, ne

koristim drugiprevoz.

Bukom neuznemiravam susede.

Kad iza|em iz sobe,ugasim svetlo.

O okolini mo`emo da brinemo na razne na~ine. Jedan od na~ina je da mawe zaga|ujemo zemqi{te,vazduh i vodu. Drugi na~in je da pomognemo da se umereno tro{i voda, struja, drvo itd. Zdravu sredinu~ine i dobri odnosi me|u qudima i briga o drugima.

165

Smisli tri aktivnosti koje }e{ odmah preduzeti.

MMoojjaa bbrriiggaa zzaa ookkoolliinnuu ((ppooddsseettnniikk))

11..

22..

33..

Smisli crte` i natpis za bex i za majicu kojima }e{ upozoriti druge da treba da brinu o svojojokolini.

•• Ako si sve odgovore obojio zelenom bojom – ddoobbrroo bbrriinnee{{ oo ssvvoojjoojj ookkoolliinnii! Potrudi se da uti~e{ na druge da i oni po~nu da vode ra~una o okolini.

•• Ako si najvi{e odgovora obojio `utom ili crvenom bojom – mmoorraa{{ ddaa pprroommeennii{{ nnaavviikkee. Napravi, za po~etak, podsetnik koji }e ti pomo}i u tome.

166

VVooddii~~ kkrroozz mmoojj zzaavvii~~aajj

PPrriirrooddnnee lleeppoottee

Zamisli da su ti do{li u posetu gosti iz nekog drugog kraja ili iz druge zemqe. @eli{ da ih upozna{ sa svojim zavi~ajem. Kuda bi ih odveo? [ta bi im pokazao?

O ~emu bi im pri~ao? Ovde napravi mali turisti~ki vodi~ kroz zavi~aj.

• Napi{i plan obilaska zna~ajnih mesta – kuda }e{ ih odvesti i {ta }e{ im pokazati.

• Zalepi fotokopije fotografija (smawene ili uve}ane) ili nacrtaj zna~ajna mesta iz tvog zavi~aja koje bi hteo da poka`e{ gostima. Pored svake kopije ili crte`a napi{i {ta je na wima predstavqeno i {ta bi jo{ o tome mogao da ispri~a{ gostima.

167

IIssttoorriijjsskkii ssppoommeenniiccii

UUssttaannoovvee kkuullttuurree

168

Smisli, nacrtaj i napi{i reklamu kojom}e{ privu}i turiste da posete tvoj zavi~aj.

PPrriivvrreeddnnii oobbjjeekkttii

169pprriivvrreeddnnii oobbjjeekkaatt

170

VVaa`̀nnee rree~~iiAAavion 160aerodrom 160akcija 12, 13, 79

plan 12, 79priprema za 13

alkohol 112arheolog 131arheologija 131atmosfera 98autobus 160, 163autobuska stanica 160automobil 159, 160, 163

BBbara 17, 23, 25, 26, 27, 28, 62, 68bela rada 73belance 110, 111Beograd 131, 133, 148biblioteka 159biqke 46, 47, 48, 50, 53, 54, 55, 58, 60,

66, 67, 71, 76, 80, 98disawe 48zeqaste 63, 73, 74, 176koren 50, 54, 56, 59, 64, 67, 70, 71kro{wa 64, 67kultivisane 76listovi 50, 56, 58, 70, 71plod 70prole}nice 72samonikle (korov) 76stablo 50, 58, 64, 70, 71ukrasne 77cvet 70

bicikl 162, 164delovi 162

biciklista 162biciklisti~ka staza 160, 162bodqe 67bor 20, 73, 77brdo 18, 19, 27, 28bre`uqak 18, 19, 27, 28breza 77breskva 77brzina rastvarawa 85

brod 160, 163brodska luka 160budu}nost 128bukva 20, 73bukovac 26

VVvazduh 46, 47, 48, 60, 62, 94, 95, 103,

104, 112vla`nost 72, 92, 99, 176zagrevawe 97zna~aj 49kao izolator 112, 113kao pokreta~ 96kretawe 97, 125mehuri}i 94, 95oblik 95osobine 104pritisak 99propustqivost 109snaga 49temperatura 99, 100{irewe, skupqawe 97, 103

va{ar 142veverica 63, 65, 72, 73, 77Velika kola 33vetar 96, 101, 125

brzina 101ja~ina 96, 99, 103ko{ava 96oluja 96povetarac 96pravac 96, 99severac 101smer 101snaga 96

vetrewa~a 96vetrokaz 101, 103vetromer 101ve{ta~ko |ubrivo 163vidik 31,44vidikova linija 31vidqivost 99vidra 68, 70vilin kowic 69

vinova loza 77vinograd 76, 77, 82vinogradarstvo 146visibaba 73visoravan 18, 20, 27, 28vi{wa 77vla`nost 62, 72, 92voda 46, 47, 50, 60, 62, 84, 98, 103,

104,107, 109, 110destilovana 84, 172zna~aj 51kapqice 98kqu~awe 107kori{}ewe 51, 98kru`ewe u prirodi 47, 98mineralna 84osobine 104, 107propustqivost 109slana 84, 89snaga 52stawe 92, 107, 109temperatura 107

vode 22,23,24,28,68podzemne 84staja}e 23, 25, 27, 28, 69teku}e 22, 25, 28

vodena para 91, 92, 98, 103, 107, 110vodena ru`a 70vodene biqke i `ivotiwe 48vodene ptice 69vodenica 51, 52, 176

delovi 52vodomerna letva 176vodostaj 22, 176voz 160vosak 108, 110, 111voskar 108vo}arstvo 146, 158vo}e 26, 77, 140vo}wak 62, 76, 77, 82vrabac 77vrana 76vrba 69vreme 99,128

vek 128, 130, 133, 154

171

godina 99, 128, 133, 154dan 99, 128, 154datum 128, 130, 176decenija 128, 129, 130, 133, 154era 131mere za 128, 154mesec 128, 154milenijum 128, 130minut 128sedmica (nedeqa) 99, 128sekunda 128~as 128

vremenska prognoza 99, 102, 176vremenske odrednice 128vremenski uslovi 102vrh 18, 20vuna 158vuk 20, 67, 72

GGgajde 144gvo`|e 20, 94, 114, 117, 118geografska karta 41, 42, 176

Srbije 43glinu{a 60glog 67goveda 20, 78, 158godina 99golub 77grad 146, 148, 159gra{ak 77grge~ 69grmqavina 125grupe 6, 7

pravila pona{awa 6saradwa u 7

guma 106, 116, 117gusenica 77gustina 87, 176

DDdabar 26dan 99datum 128deverika 68

Dedal 111delatnost 158, 176detelina 73, 81detli} 76, 77deca invalidi 8, 14dogovoreni znakovi 36, 37, 38dolina 18, 27, 28dom zdravqa 159drvo 64, 65, 67,94, 106, 109, 111, 112,

116, 117dr`avqanstvo 8, 12, 176

EEelasti~nost 109, 123, 176elektricitet 125, 176elektri~na provodqivost 112elektri~na struja 96, 112elektri~ne centrale 112elektri~no pra`wewe 125, 176era 131

@@`aba 69`elezni~ka stanica 133, 160`iva bi}a 46, 47, 62, 64, 65`ivotiwe 46, 47, 50, 53, 54, 55, 60, 66,

67, 71, 76, 80, 98doma}e 158polarne 67{umske 73

`ivotna zajednica 63, 64, 80vodena 69, 80kopnena 73, 80korisni ~lanovi 76kultivisana 76, 77

`itarice 26`ito 20, 140, 158

ZZzavi~aj 16, 17, 24, 147, 149, 151, 153,

157, 158vodi~ kroz 166podaci o 17

zaga|ewa 163zapad (Z) 30, 43zapaqivost 109, 176

za{tita od nasiqa 8zvezde 115zvon~i} 73zvuk 124, 125, 126zvu~ni talasi 124zdrav `ivot 8Zemqa 115, 122, 123zemqi{te 46, 47, 48, 53, 54, 55, 56, 60,

62, 68, 98, 103boga}ewe 56, 57boja 56, 60vla`no 53, 56, 68vrste 56, 60obradivo 54, 76odlike 56plodno 53, 68, 76rastresito 48, 53, 56, 68, 94sastav 62

zemqoradwa 146zec 20, 72, 76, 77zmija 66, 72

barska 69znamenita li~nost 152, 153

IIibis 26igre 11, 144, 145

de~je 144narodna kola 144odraslih 144

izvor 20, 22, 25, 27, 28, 55izolatori 112, 176

elektri~ni 112, 117toplotni 113, 116, 117

izra`avawe mi{qewa 8Ikar 111ikra 70ime 8insekti 63, 70, 73, 74instrumenti 144Internet 131, 160iskopine 131istok (I) 30, 43istorija 131, 133istorijski spomenici 167

172

istori~ar 131ishrana 66, 140

JJjabuka 77, 94, 158jagoda 158jagor~evina 73jaja 158jarebica 73, 76, 77jedrewak 96je` 66, 67, 77jezero 17, 20, 23, 25, 27, 28, 62, 68, 80,

82, 84, 125ve{ta~ko 20, 23prirodno 23

jela 20, 72, 73, 77jelen 73je~am 77, 158Jovan Jovanovi} Zmaj 152jorgovan 77jug (J) 30, 43jugozapad (JZ) 30jugoistok (JI) 30

KKkajsija 77Kalemegdan 131, 133Kalemegdanska tvr|ava 131, 133kamion 160, 163kantarion 73kawon 18, 28kara{ 78karika 66, 81kartografija 41, 176kartografske boje 41, 42kartografski znaci 41, 42kaciga 162ka{ikara 26kese 164

vakuum-kesa 138papirne, plasti~ne 164

kesten 77kilometar 20, 176kiseonik 48, 63, 68, 111, 177ki{a 100, 125

ki{na glista 54, 73, 77ki{omer 100klatno 123klizawe 122, 126klisura 18, 20, 27, 28kova~ 108koza 158koko{ka 78, 158kolovoz 161, 162kompas 32, 115

delovi 32, 44kondenzacija 91, 103, 110kontejner 164kopno 62korito 22korwa~a 73, 74

{umska 74korov 76kos 74, 77

crni 74kotlina 18, 27, 28kotrqawe 122, 126ko{nica 78Kraqevi} Marko 150kretawe 120, 126

krivolinijsko 121kru`no 121, 126periodi~no 123pravolinijsko 121, 126talasno 124, 126

kre~u{a 60krompir 77, 158krompirova zlatica 77krtica 48, 54, 63, 73, 81krutost 109kru{ka 77, 158kukavica 72kukurek 73kukuruz 77, 140, 158kupina 67kupus 77, 158

LLla|a 160lala 77

lanac ishrane 66legenda 36, 41, 43, 102, 176led 91, 107, 110lekovi 159leksikon 20, 21, 26, 71, 74lenta vremena 129, 130, 133, 134, 154leptir 73leptir kupusar 77leska 77livada 62, 72, 73, 75, 80, 81, 82livac 108limunada 85, 86liwak 69lipa 77lisica 20, 66, 67, 72lokvaw 69,70luk 77, 158lûk 123

QQqubi~ica 73qudske delatnosti 158, 172quti} 73

MMmagnet 114, 115, 118

ve{ta~ki 114osobine 114polovi 114, 118prirodni 114, 115{ipkast 115

magnetit 114magnetno poqe zemqe 115Mala kola 33malina 158masla~ak 73materijali 106, 110, 116, 118, 176

ve{ta~ki 106, 108, 109, 176vrste 116gra|evinski 146elasti~ni 109, 123zapaqivi 106kruti 109meki 106nezapaqivi 106

173

neprovidni 106oblik 108osobine 106, 107, 109, 116, 117, 176plasti~ni 108, 109prirodni 106providni 106provodnici 112promene 110, 111, 118stawe 118tvrdi 106upotreba 116, 117~vrsti 109

medved 73meso 158metal 106, 108,111,112, 114, 116, 177meteorolo{ka slu`ba 99meteorolo{ka stanica 99, 100me{awe rastvora 85minerali 84mineralne materije 54, 56, 84, 98mirovawe 120mi{ 54, 66, 67, 72, 73, 77mi{qewe 8, 14mleko 158moda 138more 20, 22, 84, 98, 125

Mrtvo 89Panonsko 20

motorna vozila 160mo~vara 23, 27, 28, 68, 82mrav 54, 73muwa 125mu{ica 69

NNnadmorska visina 18, 20, 42,176name{taj 159narodi 138, 142, 143, 156, 157narodna kola 144narodne pesme i pri~e 150naseqe 16, 17, 36, 38, 55Neven 152nedeqa 100nemetal 114, 177nizija 18, 19, 20, 27, 28

Nova godina 142Novi Sad 152

WWwiva 62, 76, 77, 82

OOobala 22

desna 22leva 22

obi~aji 143oblak 98obla~nost 99obrazovawe 8obredi 143obronci 18obu}a 159ovas 77, 158ovca 20, 78, 158ogledi 58odgovornosti 8odevawe 138odeqewe 12

pravila pona{awa u 12, 79ode}a 159odredi{te 31, 44okean 84, 98okolina 163

briga za 163, 164, 165opra{ivawe 66opruga 123

osobine 123orao 20, 26, 66, 73orah 158orijentacija u prostoru 30, 32, 115, 176osa 73otpad 163otpadne vode 163otpaci (plasti~ni) 108otrovni gasovi 163

PPpadavine 99

koli~ina 99padawe 122padine 18

blage 18, 19obronci 18strmine 18, 19

paw 54papir 159paprika 77, 158paradajz 77, 158park 62, 76, 77, 82pastrmka 68, 70pasuq 58patka 69perje 158perunika 77pesku{a 60pe~urka 72pe{aci 161pe{a~ki prelaz 161plan 34, 35, 36, 38, 39, 40, 176

grada 39naseqa 36, 37, 38obja{wewe 40u~ionice 34, 35

planina 17, 18, 19, 20, 27, 28plastelin 109plastika 106, 108, 109, 112, 116, 117,

176plasti~nost 109, 176platan 77plovila 160Poveqa o de~jim pravima 8povrtarstvo 158povrtwak 62, 76, 77, 81, 82povr}e 20, 26, 77, 140povr{ina 122

glatka 122hrapava 122

podatak 131, 149, 176podno`je 18pozori{te 159pol magneta 114, 118polazi{te 31, 44policijska stanica 159poqoprivreda 158poplava 22

174

porodica 6, 8, 14, 134, 136, 137, 141,143

poroznost 109potok 22, 25, 27, 28, 68, 82po{ta 159prava 8, 9, 10

de~ja 8, 14ugro`ena 10

pravila 6, 11, 12, 13, 161, 162praznik 142, 144, 176prevozna sredstva 160, 163preduze}e 159prestonica 133preci 135privredni objekat 169, 177prijateq 8, 11, 14prijateqstvo 11prilago|enosti 63, 67primesa 86, 177priroda 46, 60

`iva 46, 60za{tita 64ne`iva 46, 60, 83

prirodne lepote 166pristani{te 160pritoke 22problem 10,12, 79

re{avawe 10, 12, 79providnost 117provodnici struje 112, 117, 177promene materijala 110

nepovratne 110, 111, 118povratne 110, 111, 118

propustqivost (vode, vazduha) 109, 177prostor 31, 44, 95pro{lost 128, 130, 131, 133, 150ptice 48, 69, 73

vodene 69pu` 74, 77putawa tela 121, 123, 126

krivolinijska 121kru`na 123pravolinijska 121

p~ela 66, 73, 77, 78p~eliwak 78, 81

p{enica 77, 140, 158

RRravnica 17, 18, 19, 20, 27, 28radio 160ra` 77, 158razmera 34,177rastvarawe 84, 85, 103, 177rastvara~ 84, 103, 177rastvori 84, 112, 177ratarstvo 158r|awe 111, 177reka 17, 19, 22, 25, 26, 28, 42, 62, 68,

80, 82, 84, 98, 125reklama 169reqef 18

oblici 18, 19, 21, 28repa 77Republika Srbija 156re~ica 18, 22, 27, 28, 82re~no korito 18, 22, 28ribe 26, 69, 115ribwak 62, 76, 78, 82rovac 73, 76, 77rogoz 69roda 69ruda 20, 114, 177

SSsabor 142sagorevawe 111, 177sada{wost 128saobra}aj 160

drumski 160saobra}ajna pravila 161, 162saobra}ajna sredstva 160, 162saobra}ajni znaci 160svadbeni obi~aji 143svetkovine 142svetlost 46, 62, 67, 68, 72, 125

brzina 125sviwa 78, 158svraka 76, 77sever (S) 30, 33, 43severac 101

Severwa~a 33severozapad (SZ) 30severoistok (SI) 30sedmica 99, 100selo 146, 147, 158

danas 146iz pro{losti 146

seqak 146semafor 161senica 65, 77Singidunum 133sir 20situacija 5, 177skakavac 73, 76, 77slava 142smr~a 20smu| 68snala`ewe u prostoru 30, 32, 115, 173sova 67, 73som 68, 78spomenici kulture 131srebro 20Srem 138Sremska Kamenica 152srna 72staklo 106, 112, 116stani{te 53, 62, 63, 65, 80, 82

vodeno 62, 68, 71, 82`ivotno 62, 64, 82kopneno 62, 72, 82kultivisano 62, 76, 82prirodno 62, 82ugro`eno 79

stanovni{tvo 146, 156stawe (te~nosti, vode, materijala) 92,

107, 109, 110, 118gasovito 103, 107, 109, 110,118te~no 107, 109, 110, 118~vrsto 93, 103, 107, 109, 110,118

stepen Celzijusa 102, 107stoji{te 31, 44stoka 146, 158sto~arstvo 146, 158strane 18, 20strane sveta 30, 32, 43

175

glavne i sporedne 30, 43E (istok) 32W (zapad) 32N (sever) 32, 114S (jug) 32, 114

strmine 18, 20sun|er 94, 109Sunce 46, 47, 60, 115suncokret 77Sun~eva svetlost 46, 47, 50, 62, 68, 72

TTtamburica 144tvrdo}a 109, 117tela 109

elasti~na 109kruta 109plasti~na 109~vrsta 109

televizija 160telegraf 160telefon 160telo 88, 120, 177

zapremina 109kretawe 120, 126oblik 109plivawe 88, 89plutawe 89, 103putawa 121, 126temperatura 100

temperatura (vode, vazduha, te~nosti) 85,90, 91, 92, 93, 99, 100, 103, 107

termometar 100, 107te~nosti 84, 86, 91, 103, 104

boja 86brzina isparavawa 90, 91, 103brzina toka 86, 89gustina 86, 87, 89zagrevawe 90, 92, 97zamrzavawe 93zapremina 86, 89isparavawe 90, 91, 103kondenzacija 91, 103kretawe 97oblik 86, 89

osobine 86, 89, 93, 104providnost 86, 103promene 90slobodna povr{ina 87, 89, 91, 92,

103temperatura 90, 100, 107hla|ewe 90, 92, 93

tkanina 106tok 22ton 124

vi{i 124ni`i (dubqi) 124

toplana 163toplota 46, 47, 62, 68, 98, 107

dejstvo na materijale 107izolacija 113

tradicija 142, 177trgovina 159tre{wa 65, 77trwe 67trotoar 161

UUudubqewe 18, 28uzvi{ewe 18, 20, 27ulica 161, 162UNICEF 9usitwenost materije 85uslovi za `ivot 46, 47, 49, 51, 54, 59,

62, 67, 80, 82ustanove 159, 168, 177

kulture 168u{}e 22

FFfabrika 138, 149, 159, 163farma 78folklorna dru{tva 144frula 144

HHharmonika 144helikopter 160hidrocentrala 20, 51, 177horizont 31, 44hrana 159

hrast 20, 72, 73hr~ak 77humus 54humu{a 60

CCcvetni prah 66cve}e 77Celzijus 102, 107celina 66crv 73, 74

^̂~avka 77~amac 51, 160, 177~apqa 26, 69~vorak 65, 76, 77~isto}a okoline 163~i~ak 73~ovek 46, 55, 60, 62, 64, 76, 77, 78~okolada 110, 111

[[{aran 68, 78, 81{argarepa 77, 158{e}er 85, 94, 103, 110, 111, 112{inobus 160{ipurak 67{kola 136, 137, 159

vi{a 137osnovna 137sredwa 137fakultet 137

{kolovawe 8, 14{krge 48{qiva 77, 158{tuka 69{uma 62, 72, 80, 82

zimzelena 72listopadna 72

[umadija 138

176

RRee~~nniikkvvee{{ttaa~~kkii mmaatteerriijjaall – materijal koji su napravili,

stvorili qudi, koji se ne nalazi u prirodi

vvllaa`̀nnoosstt vvaazzdduuhhaa – koli~ina vodene pare u vazduhu

vvooddeenniiccaa – mlin koji pokre}e voda

vvooddoorraavvaann – koji se poklapa sa slobodnompovr{inom mirne vode, horizontalan

vvooddoorraavvnnoo – paralelno s povr{inom mirne vode,horizontalno

vvooddoossttaajj – visina nivoa vode u re~nom koritu;meri se pomo}u vodomerne letve,

a izra`ava se u centimetrima (cm)

vvrreemmeennsskkaa pprrooggoonnoozzaa – predvi|awe razvojavremenske situacije koja }e se dogoditi u budu}nosti (obi~no za nekoliko ~asova ilinekoliko narednih dana) na osnovu odre|enihpodataka

gguussttiinnaa – osobina onoga {to je gusto, zasi}enoprimesama (o te~nim materijama, rastvorima)

ddaattuumm – ta~no kalendarsko vreme (odre|eni dan u mesecu i godini)

ddeellaattnnoosstt – rad na ne~emu, odre|ena aktivnost

ddeessttiilloovvaannaa vvooddaa – ~ista voda bez prisustvarastvorqivih materija

ddrr`̀aavvqqaannssttvvoo – pripadnost nekoj dr`avi; dokumentkojim se potvr|uje ta pripadnost

eellaassttii~~nnoosstt – osobina tela da se vrati u prvobitnipolo`aj nakon savijawa ili rastezawa,gipkost

eelleekkttrriicciitteett – osobina materijala povezana s vi{kom naelektrisanih ~estica

eelleekkttrrii~~nnoo pprraa`̀wweewwee – izbijawe varnica iznaelektrisanog tela

eerraa – du`i vremenski period; tako|e i vreme odkojeg po~iwe brojawe godina

zzaappaaqqiivvoosstt – osobina onoga {to je zapaqivo, {tose lako pali

zzaapprreemmiinnaa – mera prostora koji zauzima nekamaterija; meri se u litrima

zzeeqqaassttaa bbiiqqkkaa – ona koja ima zelenu i mekanustabqiku

iizzoollaattoorr – materija kroz koju ne mo`e da prolazielektri~na struja, ~ija je elektri~naprovodqivost slaba

kkaarrttooggrraaffiijjaa – ve{tina izra|ivawa geografskihkarata

kkaarrttooggrraaffsskkii – koji se odnosi na kartografe i kartografiju

kkiilloommeettaarr – jedinica za merewe du`ine; 1 kilometar je du`ina od 1000 metara

lleeggeennddaa – obja{wewe, tuma~ znakova i simbola na planovima i geografskim kartama,tabelama i sl.

mmaaggaarree}}aa kklluuppaa – posledwa izdvojena klupa u u~ionici u kojoj su po kazni sedeli slabiili nemirni u~enici

mmaattii~~nnaa kkwwiiggaa rroo||eenniihh – kwiga u koju mati~arupisuje ime i druge podatke novoro|enogdeteta

nnaaddmmoorrsskkaa vviissiinnaa – visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora

NN i SS – oznake poti~u od po~etnih slova engleskihre~i: North – sever i South – jug

oorriijjeennttaacciijjaa – odre|ivawe nekog mesta premastranama sveta, snala`ewe u prostoru

ppllaann – crte` koji u odre|enoj razmeri prikazujeneko mesto na ravnoj povr{ini

177

ppllaanniirraattii – praviti nacrt, plan

ppllaassttiikkaa – vrsta ve{ta~kog materijala koji se lakooblikuje, a dobijeni oblik se trajno zadr`ava

ppllaassttii~~nnoosstt – osobina materijala koji se lakoobra|uje i kojem se nepovratno mo`eizmeniti oblik

pplluuttaattii – dr`ati se na povr{ini vode ili nekedruge te~nosti, ne tonuti

pprraazznniikk – sve~ani dan kojim se proslavqa nekiva`an doga|aj

pprriivvrreeddnnii oobbjjeekkaatt – zgrada, gra|evina u kojoj sene{to proizvodi, pravi; preduze}e, fabrika

pprriimmeessaa – mawa koli~ina neke materije koja jeprisutna u drugoj materiji

pprroovvooddnniikk – telo (metal, rastvor i sl.) koje dobroprovodi elektricitet, toplotu i sl.

pprrooppuussttqqiivvoosstt – osobina onoga {to je propustqivo,{to lako propu{ta

rraazzmmeerraa – odnos rastojawa na nekom crte`u, kartiili planu i stvarne du`ine u prirodi

rraassttvvaarraawwee – nastajawe rastvora me{awem s drugom materijom (obi~no te~nom)

rraassttvvaarraa~~ – te~nost u kojoj se rastvara ~vrstamaterija ili druga te~nost

rraassttvvoorr – ujedna~ena me{avina dve ili vi{ematerija nejednakog sastava, obi~no ~vrstematerije u te~noj

rr||aawwee – nepovratna spora promena gvo`|a u dodiru s vodom ili vlagom iz vazduha

rruuddaa – sastojci stena, metali i nemetali, koji senalaze pod zemqom i koji se iskopavaju u rudnicima

ssaaggoorreevvaawwee – nepovratna brza promena zapaqivihmaterijala, uz prisustvo kiseonika

ssaarraa||iivvaattii – raditi s nekim na istom poslu

ssiittuuaacciijjaa – polo`aj, stawe, skup okolnosti u kojima se neko nalazi

tteelloo – op{ti naziv za predmete i bi}a koja sekre}u ili miruju

ttrraaddiicciijjaa – verovawe, obi~aji i pravila pona{awakoji se prenose s kolena na koleno, s generacije na generaciju

uussttaannoovvaa – institucija u kojoj se obavqaju nekiposlovi; zgrada u kojoj se nalazi takvainstitucija

hhiiddrroocceennttrraallaa – elektri~na centrala na vodenipogon

~~aammaacc – mawi plove}i objekat za prevoz qudi i tereta, obi~no napravqen od drveta

178

SSaaddrr`̀aajjUUppuuttssttvvoo 22JJaa ii ddrruuggii 33

Ovo sam ja – li~ni podaci 44Ja u dru{tvu 55Grupe i pravila pona{awa u grupi 66Da li umem da sara|ujem u grupi 77De~ja prava i odgovornosti 88Kako da re{im problem 1100O prijateqstvu 1111Kako da napravim plan akcije 1122Moja priprema za akciju 1133Seti se {ta smo nau~ili 1144

MMoojj zzaavvii~~aajj ii jjaa 1155Ovo je moj zavi~aj 1166Podaci o mom zavi~aju 1177Reqef 1188Pravim oblike reqefa 1199Iz leksikona 2200Moj leksikon 2211Teku}e vode 2222Staja}e vode 2233Vode mog zavi~aja 2244Iz leksikona 2266Seti se {ta smo nau~ili 2288

OOrriijjeennttaacciijjaa uu pprroossttoorruu 2299Snala`ewe u prostoru 3300Orijentacija pomo}u kompasa 3322Plan u~ionice 3344Plan naseqa 3366Moj plan naseqa 3388Plan grada 3399Obja{wewa plana 4400Geografska karta 4411Crtamo karte 4422Geografska karta Srbije 4433Seti se {ta smo nau~ili 4444

VVeezzaa iizzmmee||uu `̀iivvee ii nnee`̀iivvee pprriirrooddee 4455@iva i ne`iva priroda. Uslovi za `ivot 4466Sunce i `ivi svet 4477Vazduh i `ivi svet 4488Zna~aj vazduha za `ivot ~oveka 4499Voda i `ivi svet 5500Mala vodenica na vodi 5522Zemqi{te i `ivi svet 5533Istra`ujem zemqi{te u okolini 5566Ogledi 5588Seti se {ta smo nau~ili 6600

@@iivvoottnnee zzaajjeeddnniiccee 6611@ivotno stani{te 6622@ivotna zajednica 6633Odnosi izme|u `ivih bi}a 6644Lanac ishrane 6666Prilago|enost uslovima za `ivot 6677Vodena stani{ta 6688Vodene `ivotne zajednice 6699Iz leksikona 7700Moj leksikon 7711Kopnena stani{ta 7722Kopnene `ivotne zajednice 7733Iz leksikona 7744Moje istra`ivawe 7755Kultivisana stani{ta 7766Kultivisane `ivotne zajednice 7777Napravimo plan akcije 7799Seti se {ta smo nau~ili 8822

NNee`̀iivvaa pprriirrooddaa:: ttee~~nnoossttii ii vvaazzdduuhh 8833Te~nosti – rastvori 8844Osobine te~nosti 8866Plivawe tela 8888Promene pri zagrevawu i hla|ewu te~nosti 9900Vazduh 9944Vazduh zauzima prostor 9955

179

Vazduh kao pokreta~ 9966Zagrevawe i kretawe vazduha 9977Kru`ewe vode u prirodi 9988Vreme se mewa 9999Napravi svoju meteorolo{ku stanicu 110000Pratim vremensku prognozu 110022Seti se {ta smo nau~ili 110044

MMaatteerriijjaallii ii wwiihhoovvaa uuppoottrreebbaa 110055Materijali 110066Dejstvo toplote na materijale 110077Osobine ~vrstih materijala 110099Povratne i nepovratne promene materijala 111100Elektri~na provodqivost 111122Vazduh – toplotni izolator 111133Magneti 111144Upotreba materijala 111166Seti se {ta smo nau~ili 111188

KKrreettaawwee 111199Kretawe i mirovawe 112200Putawa 112211Padawe, klizawe i kotrqawe tela 112222Kretawe klatna i opruge 112233Talasno kretawe 112244Zvuci iz prirode 112255Seti se {ta smo nau~ili 112266

NNaa{{ee nnaassllee||ee 112277Vremenske odrednice 112288Koliko traje decenija 112299Koliko traje vek 113300Kako otkrivamo pro{lost 113311Moje istra`ivawe 113322Pro{lost grada Beograda 113333Porodice nekad i sad 113344[kola nekad i sad 113366Moje istra`ivawe 113377Odevawe kroz vreme 113388

Ishrana nekad i sad 114400Na{e svetkovine 114422Svadbeni obi~aji kroz vreme 114433Stare i nove igre 114444Selo iz pro{losti i selo danas 114466Grad nekad i sad 114488Iz na{ih narodnih pesama i pri~a 115500Znameniti qudi moga kraja 115522Seti se {ta smo nau~ili 115544

QQuuddsskkee ddeellaattnnoossttii 115555Stanovni{tvo na{eg kraja 115566Qudske delatnosti u selu i u gradu 115588Saobra}aj 116600Saobra}ajna pravila 116611Briga za okolinu 116633Proveri koliko brine{ o svojoj okolini 116644Vodi~ kroz moj zavi~aj 116666

VVaa`̀nnee rree~~ii 117700RRee~~nniikk 117766SSaaddrr`̀aajj 117788

Dr Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}

Sa{a Arseni}

Vladimir Bursa}

Prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu

Dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu

Stevica Popov, u~iteq u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu

Violeta Babi}

Ivana Vasiqevi}

Vesna Radovanovi}-Penevski

Aleksandra Vuki}

Dr Dragan Babi}

Violeta Babi}

Du{an Pavli}

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

An|elka Ru`i}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

Ÿ Kreativni centar, 2006

PRIRODA I DRU[TVOza tre}i razred osnovne {koleprvo izdawe

autori

ilustrovali

recenzenti

re~nik izradila

saradnici

lektor i redaktor

grafi~ko oblikovawe

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright