-
Pregled karakteristika i postupaka za oplemenjivanje 4.3
Karakteristika Postupak za oplemenjivanje
Optiko (boja, sjaj i dr.)
Runo ili mehaniko sortiranje i probiranje prema boji, sjaju ili
fluorescenciji radi izdvajanja koncentrata, jalovine, jamskih
otpadaka i dr.
Gustina Neke vrste klasiranja, gravitacijska koncentracija,
centrifugiranje
Povrinska svojstva Flotacija, flokulacija Feromagnetizam
Magnetna koncentracija Radioaktivnost Detekcija radioaktivnih
estica elektronskim ureajima - to
je uglavnom laboratorijski postupak jer je skup, pa zbog
opasnosti je ogranien zakonskim i ekolokim propisima
Oblik Pritisak klizanja na estice radi njihovog skretanja u
razliite pravce
Tekstura Korienje razlike u ilavosti komponenti, dekrepitacija
(koristi se za barit - rasprskava se prilikom zagrevanja, pa se
zatim vri odvajanje)
Pojmom iskorienje u oplemenjivanju obuhvata se odnos izmeu mase
traene komponente u koncentratu i mase te iste komponente u ulaznoj
sirovini. Pojmom kvalitet koncentrata definie se procentualnim ueem
korisne komponente u krajnjem proizvodu. Metal Najmanje
potrebnog korisnog materijala (%)
Mogue iskorienje (%)
Kvalitet koncentrata (%)
Napomena
Aluminijum, Al
30 78 do 86 99,99
eljezo, Fe 25 - 30 95 do 98 80 do 84
30 do 72 40 do 57
Bogata ruda Siromana ruda
Mangan, Mn 35 75 do 80 40 do 56 Hrom, Cr 30 70 45 do 50 Nikl, Ni
0,25
0,60 50 razliito
7 do 90 Sulfidna ruda Silikatna ruda
Olovo, Pb 3 87 do 95 62 do 80 Cink, Zn 3 87 do 92 43 do 62
Bakar, Cu 0,5 88 do 95
50 do 70 16 do 38 razliito
Sulfidna ruda Oksidna ruda
Kositar, Sn 1 70 do 85 50 do 75 Ponekad i manje Srebro, Ag 100
g/t Zlato, Au 5 do 10 g/t
-
MAINE ZA SITNJENJE 4.4 Drobilice Rotacione
drobilice Drobilice sa valjcima
Mlinovi Mlin sa valjcima
Mlin sa kuglama ili valjiima
MAINE ZA KLASIRANJE
Sita i reetke
Konusni klasifikatori
Potisni klasifikatori
Mehaniki klasifikatori
Ciklon Pneumatski klasifikatori
MAINE ZA OBOGAIVANJE
Trake za prebiranje
Ureaji za pranje
Separatori pliva - tone
Cikloni za pranje
lebovi Spiralni separatori
Ureaji za ispiranje
Stolovi Okrugli stolovi
Flotacijske maine
Magnetni separatori
Elektrostatski separatori
MAINE ZA ODVODNJAVANJE
Bunkeri Sita Suionici Zgunjivai Filteri Sita
TRANSPORTNI I POMONI UREAJI Okrugli istresa
Transportna traka
Elevator sa korpama
Pumpe Vage Bunkeri
-
POMONI SIMBOLI
OPLEMENJIVANJE RUDA ELEZA 4.5
U tehnolokom sistemu oplemenjivanja rude eleza glavni postupci
su: pranje, koncentracija u suspenzijama, magnetska koncentracija i
eventualno flotacija.
Najee koriten postupak u oplemenjivanju elezne rude je
koncentracija u suspenziji.
Magnetska koncentracija se moe smatrati standardnim postupkom u
oplemenjivanju istih magnetita, ali ne i drugih ruda eleza.
Flotacija elezninih ruda je ograniena primenom samo na martite.
elezo elezo
Sejanje
Drobljenje
Drobljenje
Laka frakcija Teka frakcija
Separacija u suspenziji
Jalovite
+
-
-
-
+
+
Sejanje
Laka frakcija
Teka frakcija
Separacija u suspenziji
SEJANJE
PRANJE
DROBLJENJE
-
OPLEMENJIVANJE UGLJA 4.6 Razlike u osobinama uglja i jalovine su
sledee: ugalj gori, a jalovina ne gori; ugalj je crne boje -
upadljivo drugaije od jalovine koja je svetlija, ponekad ak i siva;
jalovina uglja je svuda ista i sastoji se od pepela i prateih
stena; ugalj je laki od jalovine itd. Ugalj se esto pojavljuje u
homogenim slojevima koji se mogu koristiti bez oplemenjavanja,
odmah nakon klasiranja. Jalovina uglja se sastoji od ostataka koji
ne izgaraju, naziva se pepeo. Moe biti slobodan i vezani. Vezani
pepeo se sastoji od anorganskog materijala genetiki vezanog za
nastanak uglja - estice gline, kvarca, dolomita, pirita i drugih
materijala. Slobodni pepeo je smesa neistoa - primesa koje nisu
organski vezane za ugljeni sloj, nego u njega upadaju iz okolnih
stena, sa krivine i sl. Oplemenjivanjem se izdvaja samo slobodni
pepeo.
RUDA UGLJA
Drobljenje
Drobljenje
Runo biranje jalovine
Jalovite
Flotacija
Klasiranje
Ispiranje
Primarno sejanje
Opran i sortiran ugalj po krupnoi zrna
Separacija u suspenziji
Sejanje
-
OPLEMENJIVANJE RUDA BAKRA 4.7
Rude bakra su veoma raznovrsne - nalaze se u sastavu s gotovo
svim metalima i mineralima.
Oplemenjivanje je jednostavno i svodi se na flotaciju.
-
MAINE U TEHNOLOGIJI OPLEMENJAVANJA 4.8
Drobilice
Drobljenje - prvi stepen sitnjenja, je postupak smanjivanja zrna
vrstog materijala razbijanjem spoljanjim silama; zrna vea od 5 mm.
Drugi stepen sitnjenja - mlevenje; zrna manja od 5 mm.
Stepen drobljenja je pokazatelj efikasnosti drobilice - definie
se kao odnos izmeu veliine najveeg zrna pre i posle drobljenja.
Stepen drobljenja se razlikuje za pojedine konstrukcije drobilica -
za eljusne drobilice iznosi 3 do 7, za Symonsovu do 20, za udarne i
ekiare do 50 i za stubne 150.
a) gneenje; b) cepanje;
c) udarci;
d) trenje;
e) kidanje;
f) savijanje
eljusna drobilica Blake
-
4.9
eljusna drobilica Dodge
Konstrukcioni oblici eljusnih drobilica a) Telsmit b) Sturtevant
c) Kue - Ken d) Eimco - Fahrenwald
Kruna drobilica McCully
-
Drobilica ekiara
Klipna drobilica
Drobilica sa nazubljenim valjcima Drobiljenje materijala
vlastitom teinom
4.10
-
FLOTACIJA 4.11
Flotacija je postupak za odvajanje korisnih od nekorisnih
komponenti kod vrstih materijala, najee mineralnih sirovina, pomou
zranih mehurova u vodi.
Postupak flotacije se zasniva na razliitoj sklonosti komponenti
u pogledu intenziteta kvaenja - osobina prijanjanja neke povrine za
vodu (hidrofilija).
estice korisnih elemenata u mineralnoj sirovini su obino
nekvaljive - hidrofobne, a estice nekorisne komponente (jalovina)
su kvaljive - hidrofilne. Ukoliko se u vodu, pomeanu sa fino
samljevenom mineralnom sirovinom ili nekim drugim dvokomponentnim
vrstim materijalom, uvede vazduh raspren u mehurove, hidrofobne
estice e prionuti za njega i sa njima isplivati (flotirati), a
hidrofilne e ostati u suspenziji (pulpi). Na povrini pulpe obrazuje
se pena koja se u obliku preliva kao korisni koncentrat skida, a na
dnu se formira tzv. otok, koji se odbacuje kao nekorisni materijal
ili materijal za dalju preradu.
Kontaktni ugao je merilo flotabilnosti neke sirovine. Kontaktni
ugao (q) je u stvari ugao koga zatvaraju povrina vrste estice
minerala i tangenta na povrinu tenosti u taki njihovog kontakta,
tako to se ugao meri uvek preko tenosti.
Merenje kontaktnog ugla.
Paralelno sa smanjenjem ugla raste sposobnost kvaenja.
Za flotaciju su potrebna dva uslova:
1. estica mora biti dovoljno sitna i 2. estica mora biti
pripremljena za to.
-
Potrebna veliina vrste estice zavisi od gustine sirovine. 4.12
Za gustinu manju od 3 g/cm3 (npr, ugalj, sumporne rude, silikati)
maksimalna veliina estice moe biti do 3 mm, a kod gustine preko 3
g/cm3 (npr. metalni sulfidi) maksimalna veliina estice moe biti od
0,05 do 0,06 mm.
estice manje od 5 mm ne flotiraju. Drugi uslov - priprema estice
za prijanjanje, sastoji se od: kolekcioniranja, kondiciranja,
mineralizacije vazdunog mehura - penjenje.
Kolekcioniranje je dodavanje kolektora, reagenta koji ima
zadatak da esticu koja treba da ispliva presvue hidrofobnom opnom,
jer mora biti vodoodbojna i jer e samo tada prionuti velikom
povrinom za vazduni mehur. Kondicioniranje se deli na: aktivaciju i
depresiju. Aktivacija obuhvaa grupu postupaka kojima se eli
obrazovati i odrati delotvorna kolektorska opna na odreenim
esticama. Depresija obuhvata postupke kojima se eli spreiti,
privremeno ili trajno, ulazak nepoeljnih estica u penu -
koncentrat. Mineralizacija vazdunog mehura je akt prijanjanja
kolekcionirane estice za vazduni mehur i to je osnovni fenomen
flotacije.
Pneumatske flotacijske maine nemaju nikakvog mehanikog ureaja za
aerizaciju, ono se vri jednostavnim ubacivanjem vazduha.
Flotacijska maina Callow Flotacijska maina Forrester
-
4.13
Flotacijska maina FPS
Mehanika flotacijske maine Fahrenwald
