9
UDC 371.3::58]:371.322-021.464 Originalni nauåni rad Stanko Cvjetiãanin Mirjana Segedinac SAMOSTALNI RAD UÅENIKA U NASTAVI POZNAVAWA PRIRODE SAŸETAK: Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirode najviše se ogleda u primeni uåeniåkih ogleda. Neophodno je utvrditi ni- vo samostalnosti uåenika, kako bi se nastava unapredila i osavremenila. Ciq rada je analiza stavova uåenika åetvrtog razreda osnovne škole o primeni ogleda u nastavi poznavawa prirode. U radu je primewena de- skriptivna i analitiåka metoda. Anketirano je 105 uåenika åetvrtog raz- reda osnovne škole. Zakquåujemo da uåenici vole da izvode oglede. Veãina uåenika izvodi oglede samo u okviru åasa. Uåenici imaju pozitivne stavo- ve prema metodologiji izvoðewa ogleda, kao i wenoj primeni. Nisu upo- znati s pravilnim naåinom beleÿewa ogleda u svesku. Uåenici imaju po- zitivan i pravilan stav prema ogledu kao izvoru znawa u nastavi poznava- wa prirode. KQUÅNE REÅI: nastava poznavawa prirode, ogled, samostalni rad, uåenici UVOD Osnovni ciqevi savremenog obrazovawa su razvijawe sposobnosti uåenika za primenu znawa u svakodnevnom ÿivotu. Uåenici bi trebalo da se osposobe i za doÿivotno obrazovawe. Za ostvarivawe ovih ciqeva znaåajno moÿe doprineti modernizacija nastavnog procesa korišãe- wem savremenih didaktiåkih medija i veãa zastupqenost interaktivnih metoda u nastavi. Postoje razliåita shvatawa o tome šta predstavqa samostalni rad uåenika (Ÿ d e r i ã, 1998). Uglavnom se pod samostalnim radom uåenika podrazumeva samostalno rešavawe zadataka bez pomoãi nastavnika, od- nosno svaka aktivna delatnost uåenika (G r d i n i ã, 2005). Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirode se realizuje primenom laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogleda. Metoda laboratorijskog rada se uglavnom primewuje za izuåavawe prirodnog materijala (na primer, analiza cveta, analiza graðe semena,

0352-57320928113C

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: 0352-57320928113C

UDC 371.3::58]:371.322-021.464Originalni nauåni rad

S t a n k o C v j e t i ã a n i nM i r j a n a S e g e d i n a c

SAMOSTALNI RAD UÅENIKA U NASTAVIPOZNAVAWA PRIRODE

SAŸETAK: Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirodenajviše se ogleda u primeni uåeniåkih ogleda. Neophodno je utvrditi ni-vo samostalnosti uåenika, kako bi se nastava unapredila i osavremenila.Ciq rada je analiza stavova uåenika åetvrtog razreda osnovne škole oprimeni ogleda u nastavi poznavawa prirode. U radu je primewena de-skriptivna i analitiåka metoda. Anketirano je 105 uåenika åetvrtog raz-reda osnovne škole. Zakquåujemo da uåenici vole da izvode oglede. Veãinauåenika izvodi oglede samo u okviru åasa. Uåenici imaju pozitivne stavo-ve prema metodologiji izvoðewa ogleda, kao i wenoj primeni. Nisu upo-znati s pravilnim naåinom beleÿewa ogleda u svesku. Uåenici imaju po-zitivan i pravilan stav prema ogledu kao izvoru znawa u nastavi poznava-wa prirode.

KQUÅNE REÅI: nastava poznavawa prirode, ogled, samostalni rad,uåenici

UVOD

Osnovni ciqevi savremenog obrazovawa su razvijawe sposobnostiuåenika za primenu znawa u svakodnevnom ÿivotu. Uåenici bi trebaloda se osposobe i za doÿivotno obrazovawe. Za ostvarivawe ovih ciqevaznaåajno moÿe doprineti modernizacija nastavnog procesa korišãe-wem savremenih didaktiåkih medija i veãa zastupqenost interaktivnihmetoda u nastavi.

Postoje razliåita shvatawa o tome šta predstavqa samostalni raduåenika (Ÿ d e r i ã, 1998). Uglavnom se pod samostalnim radom uåenikapodrazumeva samostalno rešavawe zadataka bez pomoãi nastavnika, od-nosno svaka aktivna delatnost uåenika (G r d i n i ã, 2005).

Samostalan rad uåenika u nastavi poznavawa prirode se realizujeprimenom laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogleda.

Metoda laboratorijskog rada se uglavnom primewuje za izuåavaweprirodnog materijala (na primer, analiza cveta, analiza graðe semena,

Page 2: 0352-57320928113C

praãewe razvoja jedne domaãe ÿivotiwe, negovawe i uzgajawe biqaka iÿivotiwa i sl.). Uåenici bi trebalo u toku korišãewa laboratorijskemetode da vode beleške, zapisuju dobijene rezultate, prave skice, tabelei sl. (L a z a r e v i ã, 2001).

Metoda uåeniåkih ogleda se primewuje za potvrðivawe i objašwa-vawe uslova i toka razliåitih procesa u ÿivoj i neÿivoj prirodi.Uåeniåki ogledi moraju da budu znatno jednostavniji od demonstracio-nih. Uåenici moraju da rade s bezbednim materijalima.

Ogledi omoguãuju uåenicima da shvate meðusobnu uslovqenost ipovezanost pojava, odnosa i procesa u prirodi, da ih prihvate kaoosnovu za formirawe sopstvenih i opštih normi ponašawa premawoj. Oni osposobqavaju uåenike da pojavama oko sebe pristupaju na is-traÿivaåki naåin, kao i da ih neprestano preispituju i dolaze do no-vih zakquåaka.

Primenom laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogleda uåeni-ci se obuåavaju u sistematskom posmatrawu, sakupqawu podataka, pro-nalaÿewu i testiraju hipoteza, razumevawu i dizajnirawu ogleda i is-traÿivawu.

U nastavi poznavawa prirode mogu se koristiti razliåite vrsteuåeniåkih ogleda (D r a g i ã, 1973).

Uåeniåki ogledi se najåešãe dele na osnovu ciqa i sadrÿaja ogle-da (osnovni, uporedni i model eksperiment), odnosno duÿine trajawaogleda (kratkotrajni i dugotrajni).

Osnovni ogledi se koriste u sticawu znawa uåenika o osnovnimprirodnim pojavama, procesima i pojmovima. Uporedni ogledi sluÿeza utvrðivawe pojmova. Realizuju se tako što se jedan tip ogleda izvodis razliåitim supstancama u istim uslovima, ili se posmatra ponaša-we jednog procesa u razliåitim uslovima.

Model ogledi se najåešãe koriste za prikazivawe nekog sloÿenogindustrijskog postupka. Wihova upotreba je mawe zastupqena u razred-noj nastavi.

Osnovni, uporedni i model ogledi se mogu koristiti kao (D r a g i ã,1973):

— heuristiåki ogledi — omoguãavaju uåenicima stvarawe prvihpredstava i pojmova o izuåavanom prirodnom sadrÿaju;

— ogledi iznenaðewa — primewuju se kada uåenici imaju pogre-šne predstave o nekom predmetu ili procesu koji ãe se obraðivati;

— uvodni ogledi za potvrðivawe — primewuju se da bi uåenicipotvrdili usvojena znawa o odreðenom prirodnom sadrÿaju;

— ilustrativni ogledi — ovi ogledi se primewuju posle upozna-vawe uåenika od strane uåiteqa s izuåavanom pojavom s teorijske taåkegledišta;

— indukcioni ogledi — sluÿe za uopštavawe znawa uåenika, naosnovu znawa o pojedinim sluåajevima;

— ogledi verifikacije — sluÿe za potvrðivawe istinitosti ne-kog suda;

114

Page 3: 0352-57320928113C

— ogledi za primenu znawa — koriste se za analizu primene ste-åenog znawa i umewa;

— ogledi za ponavqawe i utvrðivawe — moguãuju da znawa uåenikapostanu trajnija;

— kvantitativni ogledi — imaju vaÿnost u razvijawu raznih spo-sobnosti uåenika kao što je briÿqivo merewe, raåunawe i sl., ali i uteorijskoj obradi odreðenih prirodnih sadrÿaja.

Kratkotrajni ogledi mogu se primeniti u prikazivawu raznih pri-rodnih procesa i pojava. Mogu se izvesti na poåetku ili u toku åasa.Tada se najåešãe primewuje rad u parovima ili grupni oblik rada. Du-gotrajni ogledi zahtevaju duÿe trajawe (više od jednog školskog åasa).Oni zahtevaju odgovarajuãi, ranije planirani nastavni proces, organi-zovawe sistematskih posmatrawa, kao i utvrðivawe principa voðewadokumentacije.

Vaÿan uslov za postizawe odgovarajuãih efekata primene ogleda unastavi poznavawa prirode je i dobra priprema uåiteqa. Oni bi treba-lo dobro da prouåe odgovarajuãi nastavni sadrÿaj, kao i da uoåe koje biobrazovno-vaspitne zadatke mogli da ostvare primenom ogleda.

Uåiteq je mentor koji priprema zadatke, nadzire realizaciju zada-taka od strane uåenika, wihovu prektiånu aktivnost, savetuje ih, upuãu-je i koriguje. On bi trebalo uåenicima da da uputstva za izvoðewe ogle-da u vidu instruktivnog listiãa.

U zavisnosti od nivoa znawa uåenika i ciqa nastavne jedinice,razlikujemo nekoliko tipova uputstava za izvoðewe uåeniåkih ogleda:

— Uputstvo u kome uåiteq navodi postupak izvoðewa ogleda, aline govori u kom ciqu se on izvodi. Posle završenog ogleda uåiteq po-stavqa pitawe uåenicima i zajedno s wima donosi zakquåak u kojem jedefinisan i ciq izvedenog ogleda;

— Uputstvo u kome uåiteq daje instrukcije za izvoðewe ogleda sodreðenim ciqem, a o rezultatima koji se oåekuju ne govori unapred;

— Uputstvo u kome uåiteq postavqa niz pitawa na koje ãe uåeniciuspeti da odgovore tek nakon izvoðewa ogleda.

Metode samostalnog rada uåenika se mogu primeniti i realizovatiu razliåitim oblicima rada:

— frontalni oblik rada — sastoji se u jedinstvenom radu svihuåenika s uåiteqevim pokazivawem laboratorijskih radova i ogleda.On se po svojoj suštini i organizaciji izvoðewa ne razlikuje mnogo oddobro organizovane metode demonstracije. Ovaj naåin rada uvodi uåe-nike u odreðeni radni postupak i pomaÿe im da shvate vrednost siste-ma u radu, ali im takoðe nameãe i šablon koji onemoguãuje wihovustvaralaåku aktivnost. Frontalni oblik rada je pogodan za primenu uprvom razredu osnovne škole, kada se uåenici upoznaju sa eksperimen-talnim radom.

— Grupni oblik rada — je rad sa uåenicima jednog odeqewa pode-qenog na grupe. Grupa ne bi trebalo da broji više od åetiri ålana.Grupe mogu imati iste ili razliåite zadatke, u zavisnosti od posta-

115

Page 4: 0352-57320928113C

vqenog ciqa åasa, kao i mentalnih i fiziåkih karakteristika uåenika.Grupni oblik rada se odvija u pet faza:

1. podela uåenika u grupe;2. podela instruktivnih listiãa;3. izvoðewe ogleda;4. izveštaj o rezultatima ogleda i5. vrednovawe rada grupe.— Rad u parovima — je privremeni oblik zajedniåkog rada na ne-

kom zadatku ili delu zadatka. Parove formira uåiteq ili sami uåeni-ci. Uåiteq mora da vodi raåuna pri formirawu parova i o mentalnimi fiziåkim razlikama meðu uåenicima. Parovi mogu da izvode isteili razliåite oglede.

— Individualni oblik rada primewuje se u onim sluåajevima kadauåenik samostalno pomoãu ogleda rešava odreðene radne zadatke. Ovajoblik rada se moÿe primeniti kod dugotrajnih, ali i kratkotrajnihogleda. Individualni oblik rada bi trebalo koristiti u višim razre-dima razredne nastave.

Prednosti primene laboratorijske metode i metode uåeniåkih ogle-da su u (T r n a v a c, 1992):

— potpunom zadovoqavawu svih zadataka oåiglednosti;— omoguãavawu uåenicima da planski posmatraju predmete i po-

jave;— maksimalnom manuelnom, misaonom i emocionalnom aktiviraju

uåenike;— podsticawu interesovawa uåenika za prouåavawem prirode;— razvijawu samostalnosti uåenika i samopouzdawa;— formirawu dubqih i trajnijih znawa;— razvijawu spretnosti, veština, navika za rukovawe priborom i

alatima i— doprinosu razvijawa svesne discipline i odgovornosti prema

radu.Nedostaci ovih metoda su u tome što:— škola mora da bude dobro opremqena nastavnim sredstvima,

priborom i materijalima;— nisu pogodne za primenu u obradi sloÿenih procesa koje uåeni-

ci ne mogu sami da analiziraju i— nisu uvek ekonomiåne.Primena ogleda u nastavi poznavawa prirode zahteva da se uåite-

qi i uåenici temeqno pripremaju za nastavu, kao i da se u pripremunastave uloÿi više vremena.

Iskustvo pokazuje da su ogledi nedovoqno zastupqeni u nastavipoznavawa prirode. U nastavnoj praksi izvoðewe ogleda se åesto zame-wuje teorijskim objašwewima.

Uåiteqi najåešãe navode da su razlozi nedovoqne zastupqenostiogleda u nastavi poznavawa prirode slaba opremqenost škola, preo-bimni nastavni programi, nedostatak priruånika za izvoðewe ogleda,ali i nedovoqna obuåenost uåiteqa za primenu ogleda u nastavi.

116

Page 5: 0352-57320928113C

Uåenici åetvrtog razreda nastavne sadrÿaje o prirodi prouåavajukroz predmet Poznavawe prirode i društva. Ogledi koji ãe se izvoditiu okviru nastave poznavawe prirode trebalo bi da proistiåu iz pro-blemske situacije.

Uåenici bi trebalo da što samostalnije planiraju tok izvoðewaogleda, odnosno da pre pristupawa izvoðewu ogleda razmisle na kojapitawa bi trebalo odgovarajuãi ogled da odgovori (S t a n i m i r o v i ã,2003).

METODOLOGIJA ISTRAŸIVAWA

Predmet istraÿivawa. Uåenici razredne nastave se kroz izvoðeweraznih ogleda na åasovima, ali izvan åasova poznavawa prirode, ospo-sobqavaju za samostalan istraÿivaåki rad. Eksperimentalna nastava uvelikoj meri utiåe na preciznost, kreativnost, sistematiånost i ana-litiånost uåenika. Uåenici razvijaju razne oblike mišqewa pri izvo-ðewu i analizirawu ogleda, kao i pri donošewu zakquåaka na osnovurezultata ogleda. Tokom realizacije nastave poznavawa prirode uåeni-ci bi trebalo da formiraju pravilne stavove prema primeni ogleda usaznajnom procesu, kao i da pravilno usvoje metodologiju izvoðewa ibeleÿewa ogleda. U åetvrtom razredu uåenici bi trebalo da imaju ja-snije izgraðene stavove prema primeni ogleda u nastavi poznavawaprirode, u odnosu da uåenike niÿih razreda.

Ciq i zadaci istraÿivawa. Ciq istraÿivawa u ovom radu je ana-liza stavova uåenika åetvrtog razreda osnovne škole prema primeniogleda u nastavi poznavawa prirode. Na osnovu ciqa postavqeni su izadaci istraÿivawa:

— Analiza stavova uåenika prema nastavi poznavawa prirode;— Analiza zastupqenosti ogleda na åasovima poznavawa prirode;— Analiza stavova uåenika prema primeni razliåitih vrsta ogle-

da (uåeniåkih, demonstracionih i kombinovanih);— Analiza stavova uåenika prema naåinu izvoðewa ogleda;— Analiza stavova uåenika prema beleÿewu ogleda u svesku;— Analiza stavova uåenika prema rezultatima ogleda i— Analiza stavova uåenika prema ogledima, kao izvorima znawa.Hipoteze istraÿivawa. Glavna hipoteza istraÿivawa glasi: Anke-

tirani uåenici åetvrtog razreda imaju pozitivan stav prema primeniogleda u nastavi poznavawa prirode.

Specifiåne hipoteze su:— Ogledi se ne primewuju redovno pri obradi novog gradiva na

åasovima poznavawa prirode;— Uåenici vole da što samostalnije izvode oglede;— Uåenici se pridrÿavaju uputstava za izvoðewe ogleda i— Uåenici redovno beleÿe oglede u svoju svesku.Metode, tehnike i instrumenti istraÿivawa. Tokom istraÿivawa je

korišãena deskriptivna i analitiåna metoda. Tehnika prikupqawa

117

Page 6: 0352-57320928113C

podataka je anketirawe. Instrument pomoãu kojeg je obavqeno anketira-we je upitnik. Upitnik se sastojao od åetrnaest pitawa.

Uzorak istraÿivawa. Anketirano je 105 uåenika åetvrtog razredaosnovne škole. Uåenici imaju odgovarajuãe iskustvo u primeni ogledau nastavi poznavawa prirode.

Rezultati istraÿivawa i diskusija. Analiza ankete prikazana je ta-belarno (tabela 1).

Veãina uåenika (96,19%) voli da uåi o prirodi, dok mali broj uåe-nika (3,81%) ne voli Pojedine prirodne sadrÿaje uåenici prouåavajuprimenom razliåitih ogleda. Mali broj uåenika (19,05%) ima prilikuda na svim åasovima obrade novog gradiva koristi oglede.

Veãina uåenika (90,48%) oglede izvodi samo na åasovima poznava-wa prirode. Iskustvo pokazuje da se najåešãe ogledi izvode u uåioni-ci, a reðe u prirodnom okruÿewu (parku, vrtu, šumi i sl.). Mali brojuåenika (9,52%) izvodi oglede na åasovima poznavawa prirode, ali ikod kuãe (u vidu uåeniåkih projekata, domaãih zadataka i sl.).

Svi anketirani uåenici bi voleli da åešãe izvode oglede u nasta-vi poznavawa prirode, što znaåi da im se sviða laboratorijski (ekspe-rimentalni) rad.

Veãina uåenika (79,05%) najviše voli uåeniåke oglede, kada samo-stalno istraÿuju. Mawi broj uåenika (16,19%) najviše voli kombino-vane oglede (oglede koje zajedno izvode uåenici i uåiteqi). Demonstra-cioni ogledi su najzanimqiviji malom broju uåenika (4.76%).

Tabela 1 — Analiza ankete uåenika

Pitawa Varijante odgovoraBroj

uåenika%

1. Da li voliš da uåiš oprirodi?

Da 101 96,19

Ne 4 3,81

Ponekad 0 0

2. Oglede izvodite: Samo na åasovima poznavawaprirode

95 90,48

Samo kod kuãe 0 0

Na åasovima poznavawaprirode, ali i kod kuãe uvidu domaãih zadataka

10 9,52

3. Da li na åasovima poznavawaprirode, kada uåite novogradivo, izvodite oglede?

Redovno ih izvodimo 20 19,05

Povremeno ih izvodimo 85 80,95

Ne izvodimo ih 0 0

4. Da li bi voleo(la) da seåešãe primewuju ogledi naåasovima poznavawa prirode?

Da 105 100

Ne 0 0

5. Oglede najviše voliškada ih:

Izvodiš sam ili sa svojimdrugovima

83 79,05

Izvodiš zajedno s uåiteqem(com)

17 16,19

Izvodi uåiteq(ica), a ti ihsamo posmatraš

5 4,76

118

Page 7: 0352-57320928113C

6. Da li vodiš raåuna oåistoãi posuða pomoãu kojegizvodiš ogled?

Da 105 100

Ne 0 0

Ponekad 0 0

7. Da li obrišeš radnomesto, odnosno operešupotrebqen pribor posleizvedenog ogleda?

Da 83 79,05

Ne 10 9,52

Ponekad 12 11,43

8. Da li pri izvoðewu ogledakoristiš dobijena uputstva?

Da, redovno ih koristim 100 95,24

Ne 0 0

Ponekad ih koristim 5 4,76

9. Da li smatraš da je vaÿnoda budeš precizan priizvoðewu ogleda ?

Da 85 80,95

Ne 0 0

Ponekad 20 19,05

10. Da li zapisuješ izvedeneoglede u svoju svesku?

Da 105 100

Ne 0 0

Ponekad 0 0

11. Da li imaš svesku ukoju zapisuješ samo oglede?

Da 0 0

Ne 105 100

12. Da li pri beleÿewuogleda u svesku poštuješodgovarajuãe pravilo?

Da 16 15,24

Ne, jer ga ne znam 89 84,76

Ne, iako mi je poznato 0 0

13. Da li uporeðuješ svojerezulate sa rezultatimasvojih drugova posleizvedenog ogleda?

Da 12 11,43

Ne 0 0

Ponekad 93 88,57

14. Da li smatraš da pomoãuogleda najlakše moÿeš danauåiš nastavne sadrÿaje oprirodi, kao i da ponovišono što si nauåio (la)?

Da 47 44,67

Ne 0 0

Ponekad 58 55,23

Jedan od uslova za pravilno izvoðewe ogleda je i upotreba åistog

posuða. Svi anketirani uåenici vode raåuna o åistoãi posuðaVeãina uåenika (79.05%) vodi raåuna da radno mesto ostane åisto

posle izvedenog ogleda, kao i upotrebqeni pribor. Mawi broj uåenika(11.43%) to povremeno åini, dok nije zanemarqiv broj uåenika (9,52%)koji to ne åini.

Za izvoðewe eksperimenta uåenici bi trebalo da koriste uputstvo,u vidu instruktivnog listiãa. Veãina uåenika (95.24%) obavezno kori-sti uputstva za izvoðewe ogleda, dok mawi broj (4.76%) koristi povre-meno.

Od preciznosti pri izvoðewu ogleda zavise i dobijeni rezultati.Veãina uåenika (80,95%) se slaÿe sa ovom tvrdwom, dok mawi broj(19,05%) smatra da preciznost ne utiåe uvek na rezultate ogleda.

Izvedene oglede svi anketirani uåenici beleÿe u svesku. Uåenicinemaju posebnu svesku (svesku za oglede) u koju beleÿe oglede.

Da bi se ogledi pravilno zabeleÿili mora se tokom beleÿewa po-štovati odgovarajuãe pravilo. Prilikom zapisivawa ogleda u svesku

119

Page 8: 0352-57320928113C

veãina uåenika (84,57%) se ne pridrÿava odgovarajuãeg pravila, jer sawim nije upoznata dok se mawi broj uåenika (15,24%) pridrÿava pra-vila.

Veãina uåenika (88,57%) povremeno uporeðuje dobijene rezultatenakon izvedenog ogleda s rezultatima svojih drugova, dok mawi brojuåenika (11,43%) to redovno åini.

Primena ekperimentalne nastave u vidu ogleda za veãinu uåenika(55,23%) nije uvek najboqi naåin za uspešno usvajawe znawa o sadrÿa-jima o prirodi, ali jeste u veãini sluåajeva. Veliki broj uåenika(44,67%) smatra da je primena ogleda najboqi naåin da se usvoje znawaiz poznavawa prirode.

ZAKQUÅAK

Veãini uåenika sadrÿaji o prirodi su zanimqivi i inspirativ-ni. Uåenici vole da istraÿuju prirodu, odnosno da izvode oglede, iakonemaju uvek priliku da nove sadrÿaje obraðuju primenom laboratorijskemetode i metode uåeniåkih ogleda.

Uåenici oglede najåešãe izvode u okviru åasova poznavawa priro-de. Mali broj uåenika dobija domaãe zadatke u vidu uåeniåkih projeka-ta, odnosno eksperimentalnih zadataka.

Veãina uåenika voli da što samostalnije izvodi oglede Uåenicisu upoznati sa osnovnim uslovima za pravilno izvoðewe ogleda. Voderaåuna da pri izvoðewu ogleda koriste åisto posuðe, ali i da posle iz-vedenih ogleda ostave åisto radno mesto, kao i da operu uporebqenipribor. Mawi broj uåenika ne vodi raåuna o higijeni radnog mesta, kaoi åistoãi upotrebqenog pribora.

Uåenici shvataju vaÿnost upotrebe uputstava za izvoðewe ogleda.Mawi broj uåenika povremeno se pridrÿava uputstava za izvoðewe ogle-da. Veãina uåenika se redovno pridrÿava i trudi se da bude preciznapri izvoðewu ogleda, jer znaju da od preciznog rada zavise i rezultatiogleda. Mawi broj uåenika smatra da preciznost u radu ne utiåe di-rektno na rezultate ogleda.

Uåenici ne beleÿe na pravilan naåin oglede u svesku, odnosno nekoriste posebnu svesku za beleÿewe ogleda (svesku za oglede). Uåiteqibi trebalo, veã od prvog razreda, da insistiraju da uåenici imaju po-sebnu svesku u koju bi pisali sve oglede od prvog do åetvrtog razreda.Sveska za oglede im pomaÿe pri ponavqawe usvojenih znawa, ali i priobradi novog gradiva. Takoðe bi trebalo uåenike da nauåe kako se bele-ÿe ogledi, odnosno koji su elementi bitni pri beleÿewu ogleda, kao iredosled wihovog unošewa u svesku za oglede.

Uåenici povremeno uporeðuju dobijene rezultate ogleda. Zbog togabi uåiteqi trebalo više da insistiraju na javnom iznošewu rezultatasvake grupe, odnosno para, pre nego što zajedno s uåenicima donesu od-govarajuãe zakquåke. Na taj naåin bi uticali na uåenike da redovno

120

Page 9: 0352-57320928113C

uporeðuju rezultate ogleda, kao i da samostalno analiziraju greške priizvoðewu ogleda.

Veãina uåenika ima stav da pri obradi velikog broja nastavnih sa-drÿaja o prirodi, primena ogleda predstavqa najboqi naåin da seusvoje i ponove odgovarajuãa znawa.

LITERATURA

V e r h o v s k i, Vladimir (1965). Tehnika i metodika hemijskog eksperimenta uškoli — kwiga prva, Beograd: Zavod za izdavawe uxbenika SocijalistiåkeRepublike Srbije.

G r d i n i ã, Branislav, Nataša B r a n k o v i ã (2005). Metodika poznavawa pri-rode i sveta oko nas u nastavnoj praksi, Baåki Petrovac: Kultura.

D r a g i ã, Radojka (1973). Metodika nastave hemije, Sarajevo: Svjetlost.Ÿ d e r i ã, Milan, Slobodanka S t o j a n o v i ã i Branislav G r d i n i ã (1998).

Metodika nastave poznavawa prirode u nastavnoj teoriji i praksi, NoviSad: Zmaj.

L a z a r e v i ã, Ÿivoqub i Veqko B a n ð u r (2001). Metodika nastave prirodei društva, Jagodina—Beograd: Uåiteqski fakultet u Jagodini.

M a t o v i ã, Miliã i Slavica B u k v i ã (1996). Metodika nastave prirode idruštva, Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

S t a n i m i r o v i ã, Bora i Slaðana A n ð e l k o v i ã (2003). Metodika nasta-ve prirode i društva — izbor tekstova, Vrawe: Uåiteqski fakultet u Vrawu.

THE SELF-DIRECTING WORK OF PUPILS IN THE SUBJECTTHE PRINCIPLES OF NATURE

by

Stanko Cvjetiãanin, Mirjana Segedinac

Summary

The self-directing work of pupils in learning the subject. The principles of natureis the most existent in the application of pupils' experiments. It is necessary to determi-ne the level of the pupils' self-reliance ih order to advance and modernize teaching.Aim of this work is the analysis of the attitudes of pupils from the fourth grade primaryschool to the application of the experiments during the lessons of Principles of nature.In this work descriptive and analytical methods are used. We polled 105 pupils of thefourth grade. We concluded by using output data that pupils like to use experiments.They would like to have more experiments and to deduce by themselves. Most of themcarry out experiments only during the lessons of The principles of nature. They havepositive attitudes about methodology of presentation of experiments and their appli-cations. They don't know how to write down experiments in their notebooks. They ha-ve positive and regular attitudes to experiments as the source of knowledge in learningPrinciples of nature.

121