03 Klase i Objekti

8/17/2019 03 Klase i Objekti

1/54

Objektno orijentisanoprogramiranje 1

Klase i objekti


2/54

18.10.2005.Klase i objekti2

Klase i objekti – osnovni pojmovi Klasa je strukturirani tip koji obuhvata:

– podatke koji opisuju stanje objekta klase i

– funkcije namenjene definisanju operacija nad podacima klase Klasa je realizacija apstrakcije koja ima:

– internu implementaciju i – javni interfejs

Jedan primerak (instanca, pojava) klase naziva se objektom te klase

Podaci koji su deo klase nazivaju se: – podaci članovi klase (engl data members), polja ili atributi

!unkcije koje su deo klase nazivaju se: – funkcije članice (engl member functions), primitivne operacije, metode


3/54


Komunikacija objekata Jedan od osnovnih principa "" programiranja:

– objekti klasa komuniciraju (sara#uju) da ostvare slo$ene funkcije

Poziv metoda se naziva upućivanjem poruke objektu klase "bjekat klase mo$e da menja svoje stanje predstavljeno atributima

kada se pozove njegov metod, odnosno kada mu se uputi poruka "bjekat koji %alje poruku (poziva metod) naziva se objekat&klijent "bjekat koji prima poruku ('iji se metod poziva) je objekat&server

z svoje metode objekat mo$e pozivati metodu drugog objekta – pozvana metoda mo$e biti 'lanica iste ili druge klase – tok kontrole prolazi kroz razne objekte koji komuniciraju

*nutar metode, 'lanovima objekta 'ija je funkcija pozvanapristupa se navo#enjem njihovog imena


4/54


Prava pristupa (1) Klasa ima sekcije koje odre#uju pravo pristupa 'lanovima +vaka sekcija zapo'inje labelom sekcije (klju'na re')

lanovi (podaci ili funkcije) klase iza klju'ne re'i private: – nazivaju se privatnim (engl private) 'lanovima: – za%ti-eni su od pristupa spolja (kapsulirani su) – njima mogu pristupati samo metode klase (i prijatelji)

lanovi iza klju'ne re'i public: – nazivaju se javnim (engl public ) 'lanovima:

– dostupni su spolja bez ograni'enja lanovi iza klju'ne re'i protected:

– nazivaju se zaštićenim (engl protected ) 'lanovima: – dostupni su metodama date klase, kao i klasa izvedenih iz te klase – nisu dostupni ostalim funkcijama


5/54


Prava pristupa (2) .edosled sekcija public, protected i private je proizvoljan

– preporu'uje se navedeni redosled

/o$e biti vi%e sekcija iste vrste Podrazumevana sekcija (do prve labele) je privatna Preporuka je da se klase projektuju tako da nemaju javne atribute Kontrola pristupa 'lanovima nije stvar objekta, nego klase:

– objekat neke klase iz svoje metode

mo$e da pristupi privatnim 'lanovima drugog objekta iste klase Kontrola pristupa 'lanovima je odvojena od koncepta dosega imena:

– najpre se, na osnovu oblasti va$enja imena i njihove vidljivosti, odre#uje entitetna koga se odnosi dato ime na mestu obra-anja u programu

– zatim se odre#uje da li je tom entitetu dozvoljen pristup sa tog mesta


6/54


Definisanje klase (1) 0tributi (podaci 'lanovi):

– mogu da budu samo deklarisani, a ne i definisani (nema inicijalizacije) – ne mogu da budu tipa klase koja se defini%e,

ali mogu biti pokaziva'i ili reference na tu klasu /etode (funkcije 'lanice):

– u definiciji klase mogu da se: deklari%u (navodi se samo prototip) ili defini%u (navodi se i telo)

– funkcije koje su definisane u definiciji klase:

mogu neposredno pristupati 'lanovima klase 12su inline funkcije – funkcije koje su samo deklarisane u definiciji klase:

moraju biti definisane kasnije, izvan definicije klase mora se pro%iriti doseg klase (3ime4klase5::3ime4funkcije5)

– vrednost rezultata, kao i argumenti mogu biti tipa klase koja se defini%e


7/5418.10.2005.Klase i objekti7

Definisanje klase (2) 6efinicija klase mora biti prisutna tamo gde se klasa koristi

– zato se definicija klase uobi'ajeno pi%e u datoteci zaglavlju (7h) Primer definicije klase:

// definicija klase Complex:

class Complex { public:

Complex dodaj(Complex); Complex oduzmi(Complex);float re(); float im(); private: float real,imag;

; 8epotpuna definicija klase (bez tela) se naziva deklaracijom (class !;) Pre definicije klase:

– mogu da se defini%u pokaziva'i i reference na tu klasu – ne mogu da se defini%u objekti te klase



Objekti (primerci) klase Primerci klase se defini%u na na'in

koji je uobi'ajen za definisanje objekata standardnih tipova:

– identifikator klase se koristi kao oznaka tipa, npr Complex c; 9a svaki objekat klase formira se poseban komplet

svih nestati'kih atributa te klase 9a svaku metodu, postoji jedinstven skup

lokalnih stati'kih promenljivih bez obzira na broj objekata te klase: – ovi objekti $ive od prvog nailaska programa na njihovu definiciju,

do kraja programa – lokalni stati'ki objekti funkcija 'lanica imaju sva svojstva

lokalnih stati'kih objekata globalnih funkcija



Podrazumevane operacije Podrazumevano je mogu-e:

– definisanje objekata, pokaziva'a i referenci na objekte i nizova objekata klase –

dodeljivanje vrednosti (operator"

) jednog objekta drugom – uzimanje adrese objekata (operator #) – posredno pristupanje objektima preko pokaziva'a (operator $) – neposredno pristupanje atributima i pozivanje metoda (operator %) – posredno pristupanje atributima i metodama preko pokaziva'a (operator &') – pristupanje elementima nizova objekata (operator ) –

preno%enje objekata kao argumenata funkcija i to po vrednosti ili referenci – preno%enje pokaziva'a na objekte kao argumenata funkcija – vra-anje objekata iz funkcija po vrednosti ili referenci – vra-anje pokaziva'a na objekte

8eke od ovih operacija korisnik mo$e redefinisati preklapanjem operatora


10/5418.10.2005.Klase i objekti10

Pokaziva this (1)

*nutar svake funkcije 'lanice postoji implicitni (podrazumevani, ugra#eni)lokalni pokaziva' t*is

ip ovog pokaziva'a je konstantni pokaziva' na klasu 'ija je funkcija 'lanica 0ko je klasa +, t*is je tipa +$const "vaj pokaziva' ukazuje na objekat 'ija je funkcija 'lanica pozvana

// definicija funkcije dodaj(Complex) metode klase Complex

Complex Complex::dodaj (Complex c) {

Complex t"$this; //u t se kopira objekat cija je f&ja pozvana

t%real"c%real; t%imag"c%imag; return t;

//%%%

void main(){ Complex c,c-,c.;%%% c"c-%dodaj(c.); %%%


11/5418.10.2005.Klase i objekti11

Pokaziva this (2)

Pristup 'lanovima objekta 'ija je metoda pozvana obavlja se neposredno mplicitno je to pristup preko pokaziva'a t*is i operatora &'

/o$e se i eksplicitno pristupati 'lanovima preko ovog pokaziva'a unutar metode// nova definicija funkcije dodaj(Complex) metode klase ComplexComplex Complex::dodaj (Complex c) {

Complex t;

t%real"this&'realc%real; t%imag"this&'imagc%imag;

return t;

Pokaziva' t*is je, u stvari, jedan skriveni argument funkcije 'lanice Poziv objekat%f() se prevodi u k;d koji ima semantiku kao f(#objekat) Primeri kori%-enja:

– adresa teku-eg objekta je potrebna kao argument neke funkcije – teku-i objekat treba uklju'iti u listu


12/5418.10.2005.Klase i objekti12

Konstantne metode (1) /etoda mo$e da samo 'ita stanje ili da menja stanje objekata /etode koje ne menjaju stanje objekta:

– inspektori ili selektori (engl inspector , selector ) /etoda koja menja stanje objekta:

– mutator ili modifikator (engl mutator , modifier )

6obra praksa je da se korisnicima klase navededa li neka metoda menja unutra%nje stanje objekta

6a je metoda inspektor, govori re' const iza zaglavlja funkcije "vakve metode nazivaju se konstantnim metodama


13/5418.10.2005.Klase i objekti13

Konstantne metode (2) 6eklarisanje metode kao inspektora je:

– samo notaciona pogodnost i stvar lepog pona%anja –

to je obe-anje projektanta klase da funkcija ne menja stanje objekta – prevodilac nema na'ina da osigura da inspektor ne menja neke atribute inspektor mo$e da menja atribute uz pomo- eksplicitne konverzije,

koja probija kontrolu konstantnosti

* konstantnoj funkciji 'lanici tip pokaziva'a t*is jeconst +$const, tako da pokazuje na konstantni objekat

8ije mogu-e menjati objekat preko pokaziva'a t*is (a svaki neposredni pristup 'lanu je u stvari pristup preko t*is)

ako#e, za konstantne objekte klase nije dozvoljeno pozivatinekonstantnu funkciju 'lanicu


14/5418.10.2005.Klase i objekti14

Konstantne metode ! primer class + {

public:

int

citaj ()const

{return

i;

int pisi (int j") { int t"i; i"j; return t;

private:

int i;

;

+ x; const + cx;

x%citaj(); // u redu: konst% f&ja nekonst% objektax%pisi(); // u redu: nekonst% f&ja nekonst% objekta

cx%citaj(); // u redu: konst% f&ja konst% objekta

cx%pisi(); // 0 123!45: nekonst% f&ja konst% objekta


15/5418.10.2005.Klase i objekti15

"epostojane metode +uprotnost konstantne metode je nepostojana (volatile) metoda

int f() volatile {/$%%%$/

Pri izvr%enju nepostojane metode f objekat ($t*is)mo$e promeniti stanje nezavisno od toka funkcije f 8epostojanost metode predstavlja napomenu prevodiocu

da ne vr%i neke optimizacijeclass + {

public:

+(){kraj"false;

int f() volatile { // da nije volatile, moguca optimizacija: while(0kraj){/$%%%$/ // if (0kraj) while() {/$%%%$/

// u telu (%%%) se ne menja kraj

void zavrseno(){kraj"true;

private:

int kraj;


16/5418.10.2005.Klase i objekti16

Pojam konstruktora Konstruktor :

– specifi'na funkcija klase koja defini%e po'etno stanje objekta

– nosi isto ime kao i klasa – nema tip rezultata ('ak ni void) – ima proizvoljan broj argumenata proizvoljnog tipa

Konstruktor se implicitno poziva prilikom kreiranja objekta *nutar tela konstruktora, 'lanovima objekta se pristupa

kao i u bilo kojoj drugoj metodi Konstruktor, kao i svaka metoda, mo$e biti preklopljen

– va$e ista op%ta pravila kao za preklapanje funkcija


17/5418.10.2005.Klase i objekti17

Podrazumevani konstruktor Podrazumevani konstruktor (PK):

– konstruktor koji se mo$e pozvati bez stvarnih argumenata

Podrazumevani konstruktor: – nema formalne argumente ili – ima sve argumente sa podrazumevanim vrednostima

*gra#eni podrazumevani konstruktor je: – bez argumenata i – ima pazno telo

*gra#eni PK postoji samo ako klasa nije definisala ni jedankonstruktor

Kada se kreira niz objekata neke klase, poziva se PK za svaki element – redosled poziva PK elemenata je po rastu-em redosledu indeksa


18/5418.10.2005.Klase i objekti18

Pozivanje konstruktora

Konstruktor se poziva uvek kada se kreira objekat klase: – kada se izvr%ava definicija stati'kog objekta – kada se izvr%ava definicija automatskog objekta – kada se kreira dinami'ki objekat operatorom ne6 – kada se stvarni argument klasnog tipa prenosi u formalni

(formalni argument se inicijalizuje stvarnim)

– kada se kreira privremeni objekat, pri povratku iz funkcije(inicijalizuje se izrazom iz return naredbe)


19/54


#rgumenti konstruktora 8a mestu gde se kreira objekat mogu-e je navesti inicijalizator iza imena nicijalizator sadr$i listu stvarnih argumenta konstruktora u zagradama *koliko postoji samo jedan argument, mogu-a je i notacija sa simbolom " Poziva se onaj konstruktor koji se najbolje sla$e po broju i tipovima argumenata

(kao kod preklapanja funkcija):class + {

public:

+ ();

+ (double);

+ (char$);

;

void main () {

double d"7%8;

char $p"9iz znakova9;

+ a(d),b(p),c; // poziva se +(double),pa +(c*ar$),pa +()


20/54


Konstrukcija lanova (1) Pre izvr%avanja konstruktora pozivaju se konstruktori 'lanova

– redosledom pojavljivanja u klasi nicijalizatori (argumenti ovih poziva) mogu da se navedu

iza zaglavlja definicije (ne deklaracije) konstruktora, iza znaka : class {

public:

(int j) {%%%

;

class ++ {


21/54


Konstrukcija lanova (2) 8avo#enje inicijalizatora u zaglavlju definicije konstruktora

predstavlja specifikaciju inicijalizacije 'lanova

nicijalizacija je razli'ita od operacije dodele koja se mo$e vr%iti jedino unutar tela konstruktora

nicijalizacija je jedini na'in: – kada ne postoji podrazumevani konstruktor – kada je 'lan konstanta – kada je 'lan referenca


22/54


Primer konstrukcije Primer konstrukcije dva objekta od kojih jedan sadr$i drugi:

– objekat klase 4ontejner sadr$i objekat klase =eo,pri 'emu objekat deo treba da zna ko ga sadr$i

class 4ontejner { public:

4ontejner () : deo(this) {%%%

private:

=eo deo;;

class =eo{ public:

=eo(4ontejner$ kontejner):moj4ontejner(kontejner) {%%%

private:

4ontejner$ moj4ontejner;;


23/54


$ksplicitni poziv konstruktora Konstruktor se mo$e pozvati i eksplicitno u nekom izrazu akav poziv kreira privremeni objekat klase

pozivom odgovaraju-eg konstruktora sa navedenimargumentima

sto se de%ava ako se u inicijalizatoru objektaeksplicitno navede poziv konstruktora:

void main () { Complex c-(-,.%8),c.;

c."c-Complex(7%8,&-%>); // privremeni objekat

Complex c7"Complex(%-,>); // priv% obj% se kopira u c7


24/54


Konstruktor kopije (1) Pri inicijalizaciji objekta x- drugim objektom x. iste klase +:

– podrazumevano se vr%i prosta inicijalizacija 'lanova x- 'lanovima x.

Prosta inicijalizacija (kopiranjem) ponekad nije zadovoljavaju-a – na primer, ako objekti sadr$e 'lanove koji su pokaziva'i ili reference – tada programer treba da ima potpunu kontrolu

nad inicijalizacijom objekta drugim objektom iste klase

9a ovu svrhu slu$i konstruktor kopije (engl copy constructor ) Konstruktor kopije klase ++ se mo$e pozvati

sa samo jednim stvarnim argumentom tipa ++


25/54


Konstruktor kopije (2) Konstruktor kopije se poziva

kada se objekat inicijalizuje objektom iste klase, a to je:

– prilikom inicijalizacije objekta (pomo-u znaka " ili sa zagradama) – prilikom prenosa argumenata u funkciju (kreira se lokalni objekat) – prilikom vra-anja vrednosti iz funkcije (kreira se privremeni objekat)

Konstruktor ne sme imati formalni argument tipa svoje klase Konstruktor kopije ima argument tipa ++# ili const ++# "stali eventualni argumenti kopiraju-eg konstruktora

moraju imati podrazumevane vrednosti


26/54


Primer konstruktora kopijeclass ++ {

public: ++ (int);

++ (const ++#); // konstruktor kopije //%%%

;++ f(++ x-) {

++ x."x-; // poziv konst% kopije ++(++#) za x. return x.; // poziv konst% kopije za privremeni

// objekat u koji se sme?ta rezultat

void g() {

++ xa"7, xb"-; xa"f(xb); // poziv konst% kopije samo za formalni

// argument x-, a u xa se samo prepisuje

// privremeni objekat rezultata, ili se // poziva ++::operator" ako je definisan


27/54


Konverzioni konstruktor Konverziju izme#u tipova od kojih je barem jedan klasa – defini%e korisnik Korisni'ke konverzije -e se primenjivati automatski

ako je jednozna'an izbor konverzije Jedna mogu-nost konverzije tipova je pomo-u konstruktora konverzije,

ali odredi%ni tip mora biti klasa 0ko u klasi @ postoji @::@(A#), ili @::@(A)gde je A klasa ili standardni tip:

– vrednost izraza @(t), gde je t tipa A, je privremeni objekat tipa @ – to predstavlja konverziju iz tipa A u tip @

0utomatska konverzija mora biti neposredna: – za @::@(A#) i B::B(@#) mogu-e je samo eksplicitno B(@(t)) 8a ovaj na'in nije mogu-a konverzija u standardni tip:

– ovaj nije klasa za koju korisnik defini%e konverzioni konstruktor 6ruga mogu-nost definisanja konverzija – preklapanje kast operatora


28/54


Primer konverzije konstruktorom Pri pozivu funkcije:

– inicijalizuju se formalni argumenti stvarnim argumentima, uz eventualnu konverziju tipa – formalni argumenti se pona%aju kao automatski lokalni objekti pozvane funkcije

– ovi objekti (ako su klasnih tipova) se konstrui%u pozivom odgovaraju-ih konstruktora Pri povratku iz funkcije:

– konstrui%e se privremeni objekat koji prihvata vrednost return izraza na mestu poziva:

class Aip {

//%%% public: Aip(int i); // konstruktor

;Aip f (Aip k) {

//%%% return .; // poziva se konstruktor Aip(.)

void main () {

Aip k(); k"f(-); // poziva se konstruktor Aip(-) //%%%


29/54


Destruktor (1) Destruktor:

– specifi'na funkcija 'lanica klase koja razgra#uje objekat – nosi isto ime kao klasa, uz znak ispred imena – nema tip rezultata i ne mo$e imati argumente

6estruktor se implicitno poziva pri prestanku $ivotnog veka objektaclass + {

public:

+ () { coutDD9Eoziv destruktora klase +0Fn9;

void main () { + x;

//%%%

// ovde se poziva destruktor objekta x GBG 000


30/54


Destruktor (2) +vaka klasa mo$e da ima najvi%e jedan destruktor * destruktoru se 'lanovima pristupa kao i u bilo kojoj drugoj metodi Pri uni%tavanju dinami'kog objekta pomo-u operatora delete

– destruktor klase objekta se implicitno poziva pre dealokacije memorije Pri uni%tavanju dinami'kog niza

– destruktor se poziva za svaki element niza, po opadaju-em indeksu .edosled poziva destruktora je obratan redosledu poziva konstruktora 6estruktor se pi%e uvek kada objekat treba da dealocira memoriju

koju je konstruktor alocirao est slu'aj potrebe za destruktorom – kada klasa sadr$i 'lanove koji su pokaziva'i

Posle izvr%avanja tela destruktora – automatski se osloba#a memorija koju je sam objekat zauzimao


31/54


&tatiki (zajedniki) atributi Pri kreiranju objekata klase, za svaki se kreira poseban komplet atributa 0tribut mo$e biti deklarisan kao stati'ki pomo-u specifikatora static

Postoji samo jedan primerak stati'kog atributa za celu klasu(zajedni'ki podatak za sve objekte klase)class + {

private: static int i; // postoji samo jedan i za celu klasu int j; // svaki objekat ima svoj j

;

+tati'ki atributi se koriste kada svi primerci jedne klasetreba da dele neku zajedni'ku informaciju

Primer: – klasa defini%e listu objekata, a glava liste je zajedni'ki 'lan klase


32/54


Definisanje statikog atributa &tatiki atribut mora da se defini%e

– izvan definicije klase

– izvan definicija funkcija 'ak i privatni statiki atributi se moraju definisati izvan definicije klase definiciji statikog atributa moe da se koristi samo konstantan izraz Dodela inicijalne vrednosti statikom atributu se vr%i pre poziva main()

Obra*anje statikom atributu van klase vr%i se preko operatora :: int X::i=5;


33/54


&tatiki atributi i globalni objekti +tati'ki atribut ima $ivotni vek kao i globalni stati'ki objekat:

– nastaje na po'etku i traje do kraja programa

+tati'ki atribut ima sva svojstva globalnog stati'kog objekta,osim oblasti va$enja klase i kontrole pristupa

9ajedni'ki 'lanovi smanjuju potrebu za globalnim objektima .azlike od globalnih objekata:

– zajedni'ki 'lanovi logi'ki pripadaju klasi – doseg imena zajedni'kih podataka je klasa – zajedni'kim podacima je mogu-e ograni'iti pristup


34/54


+ajedniki atributi ! primeri Primer: glava liste

class 3lement {

public:

static 3lement $glava; //%% private:

int vrednost;

3lement $sledeci;

;

Primer: vo#enje evidencije o broju kreiranih primerakaclass Gbjekat {

public: Gbjekat(){brojac;

//%% private:

static int brojac;

;


35/54


&tatike (zajednike) metode (1) /etode se deklari%u kao zajednike (za celu klasu),

dodavanjem re'i static ispred deklaracije

+tati'ke metode imaju sva svojstva globalnih funkcija,osim oblasti va$enja i kontrole pristupa

&tatike metode ne poseduju pokaziva this +tati'ke metode ne mogu neposrednim imenovanjem

pristupati nestati'kim 'lanovima klase

+tati'ke metode mogu pristupati nestati'kim 'lanovima konkretnog objektakoji je formalni argument, lokalni ili globalni objekat

+tati'ke metode mogu neposredno pristupati samo stati'kim 'lanovima


36/54


&tatike (zajednike) metode (2) +tati'ke metode se mogu pozivati za konkretan objekat

(%to treba izbegavati)

+tati'ke metode se mogu pozivati i pre stvaranja objekata,i to ovako: 3klasa5::3poziv5

&tatike metode imaju samo jedan komplet lokalni- statiki- promenljivi-

+tati'ke metode su operacije klase, a ne svakog posebnog objekta Primena: za op%te usluge klase Primer: dohvatanje glave liste ili broja 'lanova liste


37/54


&tatike metode – primer (1.1)class + {

static int x; // staticki atribut int


38/54


&tatike metode – primer (1.2)int +::g () {

int i"x; // nestaticka metoda moze da koristi

int j"


39/54


O / O&tatike metode – primer (2) Primer:

– za datu klasu mogu da se kreiraju samo dinami'ki objekti:class + {

public:

static +$ kreiraj () { return new +; private:

+(); // konstruktor je privatan;void main() { + x; // 0 123!45

+$ px"+::kreiraj(); // moze

Primena: – funkcija kreiraj moe ograniiti broj kreirani- objekata klase


40/54


Prijatelji klasa Ponekad je potrebno da klasa ima i povla%-ene korisnike

koji mogu da pristupaju njenim privatnim 'lanovima

Povla%-eni korisnici mogu biti: – funkcije (globalne ili metode drugih klasa) ili – cele klase

akve funkcije i klase nazivaju se prijateljima (engl friends) Prijateljstvo, kao relacija izme#u klasa:

– se ne nasle#uje – nije simetri'na relacija – nije tranzijentna relacija

Prijateljstvo je relacija koja reguli%e isklju'ivo pravo pristupa,a ne oblast va$enja i vidljivost identifikatora


41/54


Prijateljske funkcije Prijateljske funkcije su funkcije koje nisu 'lanice klase,

ali imaju dozvoljen pristup do privatnih 'lanova klase Prijateljske funkcije mogu da budu:

– globalne funkcije ili – 'lanice drugih klasa

!unkcija je prijateljska: – ako se u definiciji klase navede deklaracija funkcije sa klju'nom re'i friend

8eva$no je pravo pristupa sekciji klase (privatno, za%ti%eno, javno)

u kojoj se navodi deklaracija prijateljske funkcije Prijateljska funkcija nema pokaziva this

na objekat klase kojoj je prijatelj !unkcija mo$e da bude prijatelj ve-em broju klasa istovremeno


42/54


Prijateljske funkcije ! primer class + {

friend void g (int +#); // prijateljska globalna funkcija

friend void ::* (); // prijateljska metoda * druge klase

int i;

public:

void f(int ip) {i"ip;

;

void g (int k, + #x) {

x%i"k; // prijateljska funkcija moze da pristupa

// privatnim clanovima klase

void main () {

+ x;

x%f(>); // postavljanje preko metode

g(I,x); // postavljanje preko prijateljske funkcije


43/54


Prijateljske funkcije i metode Ponekad su globalne prijateljske funkcije pogodnije od metoda:

– metoda mora da se pozove za objekat date klase,

dok globalnoj funkciji mo$e da se dostavi i objekat drugog tipa,koji -e se konvertovati u potrebni tip – kada funkcija treba da pristupa 'lanovima vi%e klasa,

efikasnija je prijateljska globalna funkcija – ponekad je notaciono pogodnije da se koriste globalne funkcije

(f(x)) nego metode (x%f())< na primer: max(a,b) je 'itljivije od a%max(b)<

– kada se preklapaju operatori, 'esto je jednostavnije definisati globalne(operatorske) funkcije nego metode


44/54


Prijateljske klase 0ko su sve metode klase prijateljske funkcije klasi +,

onda je prijateljska klasa (friend class) klasi + class + {

friend ;//ako je klasa definisana ili deklarisana friend class J; //ako J jos nije ni def% ni dek%;

+ve metode klase mogu da pristupaju privatnim 'lanovima klase + Prijateljske klase se tipi'no koriste

kada neke dve klase imaju te%nje me#usobne veze Primer:

– mo$e se obezbediti da samo klasa 4reator mo$e da kreira objekte klase +class + {

private: friend class 4reator; +(); // konstruktor je dostupan samo klasi 4reator;


45/54


&trukture +truktura je klasa kod koje su svi 'lanovi podrazumevano javni

– to se mo$e promeniti eksplicitnim umetanjem public: i private:

struct a { isto ?to i: class a {

public: //%%% //%%%

private: private:

//%%% //%%%; ;

8a =>> struktura mo$e imati i funkcije 'lanice +truktura se tipi'no koristi:

– za definisanje slogova podataka koji ne predstavljaju apstrakciju,odnosno nemaju pona%anje (nemaju zna'ajnije operacije)

+trukture tipi'no poseduju samo konstruktore i eventualno destruktore


46/54


gne0ivanje klasa (1) Klase mogu da se defini%u i unutar definicije druge klase (ugne$#ene klase) 8a ovaj na'in se ugne$#ena klasa nalazi u oblasti va$enja okru$uju-e klase

int x,


47/54


gne0ivanje klasa (2) +polja se imenu ugne$#ene klase mo$e pristupiti

samo preko operatora razre%avanja oblasti va$enja ::

@nutrasnja u; // 0 123!45: @nutrasnja nije u dosegu0

!poljna::@nutrasnja u; // u redu;

z spolja%nje klase do 'lanova unutra%njemogu- je samo pristup pomo-u %, &' i :: (obrnuto tako#e va$i)

z unutra%nje klase mogu direktno da se koriste samo identifikatori: – tipova, – nabrojanih konstanti i – zajedni'kih 'lanova iz spolja%nje klase

Pristup zajedni'kom 'lanu unutra%nje klase:3id spoljašnje5::3id unutrašnje5::3id zajedničkog člana5


48/54


gne0ivanje klasa () *gne$#ivanje je samo stvar oblasti va$enja,

a ne i kontrole prava pristupa 'lanovima – okru$uju-a klasa nema nikakva posebna prava pristupa 'lanovima ugne$#ene – ni ugne$#ena klasa nema posebna prava pristupa 'lanovima spolja%nje klase

*nutar definicije klase se mogu navesti i: – definicije nabrajanja (enum) iK t


49/54


okalne klase (1) ?okalne klase se defini%u unutar funkcija dentifikator lokalne klase ima doseg (oblast va$enja)

od deklaracije do kraja bloka u kojem je deklarisan *nutar lokalne klase iz okru$uju-eg dosega

je dozvoljeno samo kori%-enje: – identifikatora tipova – nabrojanih konstanti

– stati'kih lokalnih i globalnih objekata – spolja%njih (eksternih) promenljivih i funkcija


50/54


okalne klase (2) /etode lokalne klase moraju da se defini%u unutar definicije klase ?okalna klasa ne mo$e da ima stati'ke (zajedni'ke) atribute

int x;

void f() { static int s; int x; e!tern int g(); class Lokalna { public: int * (){ return x; // 123!45: x je automatska promenljiva int j (){ return s; // G4: s je staticka promenljiva

int k (){ return ::x; // G4: x je globalna promenljiva int l (){ return g(); // G4: g() je spoljasnja funkcija ;

Lokalna $p " ; // 123!45: Lokalna nije u opsegu vazenja


51/54


Pokazivai na lanove klase 6odelom vrednosti pokaziva'u na 'lanove klase ozna'i se neki 'lan klase 0nalogija: kao %to se indeksom ozna'i komponenta niza

Pokaziva' na 'lanove klase se defini%e:3tip 'lana klase5 3klasa5::$3identifikator pokaziva'a5 !ormiranje adrese 'lanova klase:

3identifikator pokaziva'a5"#3klasa5::3'lan klase5 Pristup 'lanovima pomo-u pokaziva'a na 'lanove klase:

3objekat klase5%$3identifikator pokaziva'a5 ili

3pokaziva' na objekat klase5&'$3identifikator pokaziva'a5 "peratori %$ i &'$ su prioriteta @A i asocijativnost je sleva&udesno


52/54


Pokazivai na lanove klase ! primer class 5lfa {%%% public: int a, b; ;

int 5lfa::$pc;// pc je pokazivac na int clanove klase 5lfa

5lfa alfa,$beta;beta"#alfa;

pc"#5lfa::a;// pc pokazuje na clanove a objekata klase 5lfa

alfa%$pc " -; // alfa%a"-;

beta&'$pc " -; // beta&'a"-;

pc"#5lfa::b;// pc pokazuje na clanove b objekata klase 5lfa

alfa%$pc " .; // alfa%b".;

beta&'$pc " .; // beta&'b".;


53/54


3rafika notacija (4)*/? – *nified /odeling ?anguge

– grafi'ka notacija za modeliranje softvera

Klasa:

"bjekat: krug0 : Krug

acka

B : doubleC : double

rastojanje(t : acka) : double

Krug

Krug

centar : ackar : double

povrsina() : doublepopuni(boja : Doja)


54/54

5elacije 0socijacija

9avisnost

0gregacija

Kompozicija

Krug acka

@@

&centar

@@

"soba!akultet

@n@

&student

@ @n

0utomobil ocak

A@ A@

DojaKrug

Documents

03 Klase i Objekti