СТРАТЕГИЈА СУС - Studentska unija Srbije · Studentska unija Srbije Увод Поштовани, Пред Вама се налази детаљно разрађен и

ИЗВРШНИ ОДБОР СТУДЕНТСКЕ УНИЈЕ СРБИЈЕ

СТРАТЕГИЈА СУС

Предлог стратегије за јавну расправу

Studentska unija Srbije

www.sus.org.rs

Садржај

Увод .................................................................................................................................................. 5

Анализа тренутног стања ................................................................................................................ 6

Историја ....................................................................................................................................... 6

Чињенице..................................................................................................................................... 8

Актуелно стање ............................................................................................................................ 9

Резултати реформе .................................................................................................................... 10

Ново развојно окружење .............................................................................................................. 11

Студентске организације, ИСП .................................................................................................. 13

6.1 Утицајност организација .................................................................................................. 14

6.2 Чланство ........................................................................................................................... 15

6.3 Мотиви за чланство у организацијама ............................................................................ 16

6.5 Мотиви за неучлањење у организације .......................................................................... 19

6.6 Права и одговорности студентских организација ........................................................... 20

6.7 Одговорно деловање студентских организација............................................................ 21

6.8 Потреба промена у раду студентских организација ....................................................... 23

Резиме поглавља ....................................................................................................................... 24

Општи принципи ........................................................................................................................... 26

Одрживост ................................................................................................................................. 26

Отвореност и транспарентност ................................................................................................. 26

Транспарентност ........................................................................................................................ 26

Толеранција ............................................................................................................................... 27

Солидарност .............................................................................................................................. 27

Лојалност ................................................................................................................................... 27

Ефективност, Економичност и Рационалност ........................................................................... 28

Комплетност .............................................................................................................................. 28

Вредности ...................................................................................................................................... 29

SWOT анализа ................................................................................................................................ 30


www.sus.org.rs

Како максимизирати предности? ............................................................................................. 31

Како минимизирати слабости? ................................................................................................. 31

Како се искористити прилике? .................................................................................................. 32

На који начин се СУС мора заштити од опасности? .................................................................. 32

Мисија и визија .............................................................................................................................. 33

Визија ......................................................................................................................................... 33

Мисија ........................................................................................................................................ 33

Циљеви развоја ............................................................................................................................. 34

Нацрт Стратегије припремљен за јавну расправу

Стратегија развоја и деловања Студентске уније Србије

Студентска унија Србије

Извршни одбор у 2009./2010. Години


www.sus.org.rs

Нацрт Стратегије припремљен за јавну расправу

Студентске уније Србије у периоду од 2010. до 2013. године

Години

у периоду од 2010. до 2013. године


www.sus.org.rs

Увод

Поштовани,

Пред Вама се налази детаљно разрађен и до детаља испитан нацрт Стратегије Студентске

уније Србије за период 2010. – 2013. године. Приликом израде овог есенцијалног

документа, коришћени су државни документи као што су Национална стратегија за младе,

Нацрт Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије, монографија

„Универзитет и предузетништво“ ( Станковић Ф., Марков С. ), као и Комуник Конференције

европских министара високог образовања у Лувену „Болоњски процес 2020 – Европски

простор високог образовања у следећој деценији“. Вишегодишња сарадња са

Канцеларијом за међународну сарадњу Универзитета у Новом Саду, Центром за образовне

политике и Центрима за развој каријере су имали значајан утицај на усмерење документа.

Такође, публикације Европске Студентске Уније су биле од велике помоћи у оријетацији где

смо и где треба да идемо. Неопходно је нагласити да ни без подршке наших алумниста не

бисте имали прилику да читате ове редове.

Напослетку, желим да се захвалим колегиници Марији Радојковић која је као чланица у

Националном савету за високо образовање редовно извештавала координаторе ресора за

наставу и науку о интенцијама и раду најважнијег тела у домену високог школства. Њена

помоћ је била пресудна како у иницирању израде стратегије, тако и у њеном креирању.

Хвала свима који су на посредан и непосредан начин помогли реализацију.

Први корак је направљен. Гајимо искрену наду да ова стратегија одговара на наше

стратешке изазове и проблеме користећи широк дијапазон конкурентских предности које

СУС има у односу на друге организације сличног типа. Верујемо да ће наредне генерације

наставити да раде, те да ће им ове смернице бити од помоћи да се не губе у тражењу

смисла постојања.

Угодно читање,

Извршни одбор 2009

Студентска унија Србије


www.sus.org.rs

Анализа тренутног стања

Историја

Студентска унија Србије је 2008. године обележила свој мали јубилеј – 10 година постојања!

Основана је пре једне деценије, у једном другом времену, у потпуно другачијој реалности у

којој је репресија над слободним грађанима, институцијама, медијима па и студентима и

професорима била свакодневна појава. Једноумље једне политичке идеологије ширено је

диктатуром у свим друштвеним сферама, а посебно на универзитету, готово без отпора. И

најмањи отпор академске заједнице сламан је протеривањем професора и студената са

универзитета, професионалном деградацијом и јавном дискредитацијом. Тадашњи Савези

студената позивали су студенте да прекину протесте и врате се у школске клупе, подржавајући

на тај начин званичну политику тадашње ’црвено- црне коалиције’.

Студентска унија Србије била је отпор репресији на универзитету. Студентску унију Србије

стварали су млади људи који нису пристајали на ирационалну стварност, поремећене

вредности, партијски универзитет и неефикасан систем образовања. Ова организација

стварана је на темељима идеја једнакости, солидарности, равноправности и толеранције, са

визијом да образовање постане катализатор друштвених промена. На таквим темељима

настали су и пројекат Београд, EXIT фест, Београдски BEER фест, Националне конференције о

високом образовању, Национални тренинг тим, бројне друштвене и антиратне кампање,

антикорупцијска камапања, различити пројекти и програми за јачање капацитета студентског

покрета и унапређење високог образовања. Енергија којом је зрачила Студентска унија Србије

била је инспирација студентским покретима и у другим европским земљама да покрену талас

промена на својим универзитетима. Реформски значај Студентске уније у нашем окошталом и

неефикасном образовном систему, препознала је и Европска студентска унија 2000-те године

када је примила СУС у пуноправно чланство.

Из историјата СТУДЕНТСКЕ УНИЈЕ СРБИЈЕ

Наши корени су на Правном факултету у Београду, где је 1992. основана прва Студентска

унија. Заједно са стварањем прве студентске уније рођена је и идеја независног студентског

синдикалног организовања. Након 1992. године, број унија рапидно расте, па се јавља

потреба и жеља за сарадњом и координацијом, као и даљим јачањем. Услед тога, новембра

1998, долази до стварања Студентске уније Србије (СУС). Основан као кровна организација,

заснована на принципима прокламованим у Повељи Студентске уније, на слободама човека и

грађанина, на слободи организовања и идеји школовања које подстиче толеранцију,

разумевање и пријатељство, СУС је окупио младе ентузијасте који су даље ширили идеју

Студентске уније. 10. година Студентске уније Србије.


www.sus.org.rs

Студентска унија Универзитета у Новом Саду тада организује тзв. ’нулти EXIT’ како би се

подржала кампања за излазак на изборе. Након 5. октобра, СУС покреће дугорочну кампању

заговарања за европско образовање у европској Србији. Први корак је био приступање у

пуноправно чланство Европској студентској унији – кровној организацији националних

студентских унија свих европских земаља. Из тог периода датирају кампања ’СКИНИ ПОВЕЗ’,

националне конференције о високом образовању под називом ’У ИСТОЈ РАВНИ’ тренинзи

’НАСТАВА БУДУЋНОСТИ’ и друге активности које су за циљ имале промоцију Болоњског

процеса у Србији и заговарање за приступање Србије том процесу. Тих година EXIT се издваја

из СУС и постаје субјекат за себе.

2003-ће године СУС и ЕПЦО (Европски биро за приговор савести) покрећу кампању

заговарања за увођење цивилне службе војног рока, која резултира усвајањем Закона о

цивилној служби у Народној скупштини РС. Исте године СУС покреће и Национални тренинг

тим (НТТ) са 26 искусних тренера. Циљ пројекта је био едукација млађих чланова

универзитетских и факултетских унија, као и других студената, кроз викенд тренинге који се

баве проблематиком реформе универзитета, заштитом права студената и студенткиња, као и

тимским радом, планирањем, писањем и вођењем пројеката, маркетингом и стратегијским

планирањем. Кроз тренинге је прошло више стотина студената у периоду од три године.

2005-те године СУС покреће национални пројекат ’КОРУПЦИЈА!’, који скреће пажњу јавности

на проблем корупције на Универзитету. Током две године трајања пројекта, у сарадњи са

Министарством просвете одржано је више десетина трибина и округлих столова на

факултетима у Србији, урађено је истраживање о корупцији на универзитету и започета је

припрема мера и механизама за спречавање корупције. Те године СУС заједно са

омладинским организацијама покреће Коалицију младих Србије (КМС). Мисија КМС је била

скретање пажње државних институција на проблеме младих у Србији и заговарање за

оснивање државних тела која би се бавила младима. Историја СУС у протеклих неколико

година везана је превасходно за напоре да се усвоје нови закони о високом образовању и

студентском организовању како би се болоњски документи применили у Србији у целости.

Део тих напора чине и учешће СУСоваца у радним групама Владе РС за израду нацрта Закона

о високом образовању (усвојен у септембру 2005.) и студентском организовању (нацрт урађен

и послат у скупштинску процедуру али касније повучен без образложења).

У јануару 2008, на 15. редовној Скупштини СУС, започето је редефинисање улоге и облика

деловања СУС у високом образовању и заступању студената, ревизијом оснивачких

докумената и политика СУС.


www.sus.org.rs

Чињенице

• СУС је једина синдикална студентска организација у Србији са националном

покривеношћу која ради на сва 4 велика државна универзитета,

•

Прва независна студентска унија основана је 1992. на Правном факултету у Београду а

СУС као национална унија тек 1998. године,

•

СУС је чланица Европске студентске уније (ЕСУ) од 2000-те године

•

Боја студентских унија је наранџаста боја јер је наранжаста боја толеранције,

•

СУС је једина студентска организација у Србији која је 2001. учествовала у кампањи

’ПОДРЖИ РЕФОРМЕ’,

•

СУС је током периода 2003-06 имао Национални Тренинг Тим (НТТ) са 26 обучених

тренера на свим универзитетима у Србији.,

•

СУС је учествовао у изради закона о високом образовању, студентском организовању и

цивилној војној служби,

•

Из СУС-а су проистекли EXIT фест, Београдски BEER ФЕСТ и пројекат ’БЕОГРАД’,

•

Комесар за проширење ЕУ Оли Рен примио је 10-члану делегацију СУС у Бриселу 2004.

године,

•

СУС је оснивач регионалне студентске мреже ’Југоисточна иницијатива’,

•

У мају 2006-те СУС је био домаћин јубиларној 50-тој Скупштини Европске студентске

уније,

•

СУС-пензија’ је статус у који СУСовци одлазе када заврше мандат у СУС,


www.sus.org.rs

Актуелно стање

Неоспорна је чињеница да је СУС својим преданим радом и поливалентним ангажманом до

сада успешно издејствовала и допринела имплементацији виталних промена у

високообразовном систему Србије. Као директна последица напретка у наведеним областима

настао је процес формирања студентских представничких тела на свим релевантним нивоима.

Њихова основна улога јесте заступање студентских интереса и презентовање специфичних

студентских погледа на наставно научни процес, са првенственим циљем даљег унапређења и

развоја истог.

Вршећи своју основну активност Студентски Парламенти су данас у потпуности признати за

детерминисање горућих проблема, као и модуса решавања истих. Са друге стране СУС остаје

независна и аполитична студентска организација, која је једина позиционирана, компетентна

и спремна да критички посматра и усмерава деловање и развој Студентских Парламената, као

и целокупног високог школства у Србији. Такође, кроз континуирано спровођење конкретних

пројеката СУС непрекидно усавршава кадрове који су без икакве сумње покретачи позитивних

промена у нашем друштву. Највећи број наших пројеката има као превасходни циљ

побољшање положаја младих у друштву, анализу објективног стања на универзитетима,

спровођење конкретних мера (дефинисаних конкретним документима и плановима значајних

институција из дискутованог домена), промоцију знања као јединственог ресурса као и

оспособљавање омладине за укључивање у привередне токове. Међутим, искуство је

показало да тренутна организација и начин делегирања чланова управних и представничких

тела и органа , не кореспондира са исконским потребама како окружења (превасходно

студената), тако и са реалним потребама организације као такве. Вођени таквим чињеничним

стањем фокус интересовања реформских напора усмерен је ка стварању нове, ефикасније и

ефективније организационе структуре, са примарном намером адекватнијег представљања и

конкретизације (кроз пројекте) активности како би се успешно савладали изазови новог

времена и друштвеног амбијента у којима СУС егзистира.


www.sus.org.rs

Резултати реформе

Комплетирањем спектра активности и стварањем широког консензуса у СУС створена је нова

организациона структура, која омогућава и конкретно остваривање горе наведених

активности, али и очување високог моралног интегритета досадашње филозофије СУС.

Увиђајући проблем синтезе функције управљања, функције извршног деловања као и

функције планирања у претходном представничком телу СУС, односно ИО, одлучено је да се

те функције прегрупишу на следећи , ефикаснији начин:

• Управни одбор СУС представља тело које се састоји од 5 чланова (по један представник

универзитетске уније, плус председник који врши улогу правног заступника и медијског

промотера СУС) и које има превасходни задатак управљања организацијом.

• Извршни одбор СУС се ослобађа бремена које је до сада носио, чиме се његова

комплетна активност усмерава искључиво ка експертизи и конкретним предлозима

пројеката, као и реализацији истих. Извршни одбор сачињавају:

- кадрови Студентских Унија широм Србије,

- представници струковних организација на територији Србије,

- независни студенти,

- заинтересована јавност (с фокусом на омладину) у виду посматрача и саветодавца.

• Алумни савет, сачињен од алумниста организације.

Извршни одбор је притом у потпуности слободан да одређује ниже хијерархијске нивое који

би служили за стварање и креирање структура пројектних тимова. Извршни одбор или тела у

оквиру ИО састављају предлоге пројеката, активности, докумената и прогласа који се шаљу на

усвајање УО. По усвајању започиње реализација истих.

Фундаментална промена која је омогућила усвајање и примену нових организационих

структура јесте значајна измена Статута СУС.


www.sus.org.rs

Ново развојно окружење

Како је напред наведено, СУС је претрпео круцијалне реформске промене утемељене на

чињеници да је од времена настанка до данас блиско окружење значајно измењено.

Превасходно се променила примарна улога са настанком Студентских парламената, који су

законски признати као policy making тела. Међутим, досадашњи резултати рада легитимно

изабраних студентских представника су показали недостатак виталних знања, компетенција и

вештина неопходних за обављање своје функције. Препознавши као елементарну последицу

оваквог стања морамо извојити следеће:

• Студентске организације које делују на факултетима најчешће нису у диретном

чланству Студентске уније, те сходно томе, не добијају адекватну логистичку подршку

која би допринела бољем задовољавању и покривању стручних и научно-

истраживачких потреба и настојања истих локала.

• Имајући у виду неадекватну структуру и непрепознатљивост локалних студентских

организација ужа стучна јавност, као и јавност у целини, не препознаје њихов значај у

довољној мери да би исте оствариле могућност прибављања потребних средстава за

реализацију пројеката. Штавише, многе локалне студентске организације не располажу

конкретним знањима и практичним вештинама неопходни за успешно:

1. прикупљање средстава,

2. односе са јавношћу,

3. промоцију резултата,

4. техничке и ИТ вештине,

5. способност преговарања,

6. вођење организације (leadership),

7. менаџмент људским ресурсима,

8. планирање на свим нивоима (стратешко, тактичко и оперативно),

9. управљање временом.

• Координација и мрежа нису институционално изграђене већ се готово у потпуности

своде на иницијативе појединаца између локалних представништва и огранака

студентских организација.

• Међународна сарадња Упркос томе да све студентске организације имају релативно

развијене активности везане за краткорочне, средњерочне и дугорочне програме

мобилности, још увек не постоји систематско решење за препознавање горе поменутих

студијских покретљивости.

• Атомизираност проблема допуњено одсуством заједнички регулисане и јасно

усмерене иницијативе. Свака од организација се суочава са специфичним проблемима

и спроводи акције, међутим, не постоји оквир који би учинио да се заједнички наступа

и да се кроз размену искуства и примера добре праксе брже, ефикасније и комплетније

решавају нове ситуације у адекватним оквирима.


www.sus.org.rs

• Одсуство синергије или синергија на нивоу индивидуалне иницијативе појединаца.

Студентске организације су до сада сарађивале искључиво поводом малог броја

пројеката и та сарадња је на изузетно ниском нивоу препуштена случају.

Као допуна изнетим сумирањима запажених проблема сврсисходно је навести резултате који

су добијени истраживањем студентске популације - ИСП 2009. Сходно томе, следи један од

виталних делова ИСП-а.

Студентске организације, ИСП

Студентске организације су битан део Универзитетске институционалне структуре али и

свакодневног академског живота студената. На отворено питање „Да ли знате које студентске

организације постоје на факултету?“ 56.37% студената није навело ниједну организац

укупног броја студената који су препознали макар једну организацију (студенти су имали

могућност да наведу више организација за које су чули) највише њих је навело различите

струковне и спортске организације (36.55%) затим следи Савез студената (29

Студентска Унија Србије (25.5%). Интересантан је податак да је чак 21.56% студената

препознало Студентски парламент као организацију (а не институцију).

Проценти студената који су препознали студентске организације по универзитетима

(проценти се односе искључиво на

1 према подацима из ИСП 2009, ИСБН 978

0

20

40

60

80

100

BG NS NI NP


www.sus.org.rs

, ИСП1



организације постоје на факултету?“ 56.37% студената није навело ниједну организац



струковне и спортске организације (36.55%) затим следи Савез студената (29


препознало Студентски парламент као организацију (а не институцију).


односе искључиво на студенте која су одговорили на ово питање)

према подацима из ИСП 2009, ИСБН 978-86-84437-39-8

KG PR



организације постоје на факултету?“ 56.37% студената није навело ниједну организацију. Од



струковне и спортске организације (36.55%) затим следи Савез студената (29.36%) и



SUS

SS

SP

Strukovne I

sportske


www.sus.org.rs

6.1 Утицајност организација

На питање које су студентске организације најутицајније на Универзитету добијена је доста

изједначена дистрибуција. На првом месту је опет Студентски Парламент са 24,4% одговора,

потом Савез Студената са 23,3%, потом Студентска Унија са 20,9% и на крају око 10% они који

су овде истакли значај разних струковних спортских и културних удружења студената. С

обзиром на уједначену расподелу у погледу утицајности нисмо очекивали да ће доћи до

значајних варијација у овој процени према разним варијаблама, али то се ипак десило. Врло

је интересатно како се ова мишљења расподељују према Универзитетској припадности

студената: СУС је добио највише гласова као најутицајнија организација на крагујевачком

Универзитету (54,60%), али зато је врло ниско вреднован на Београдском Универзитету

(20,8%). Студентски парламент је добио највише гласова од студената Београдског

Универзитета (45,4%), а најмање у Нишу (18,4%). Савез Студената је најуспешнији према

мишљењу студената са Универзитета у Новом Саду (38,60%) и Нишу (31,7%). Струковне

организације су проглашене међу најутицајнијима на Београдском Универзитету (47,6%) и

Универзитету у Новом Саду (40,50%), док су спортске организације једногласно оцењене као

утицајне само у Београду (100%) Чињеница је да Студентски Парламент има најуједначенију

дистрибуцију међу свим универзитетским центрима. Такође треба забележити да је

Студентски парламент највише запажен код студената ИИИ године, што значи да веће

искуство на универзитету резултира уједначенијим проценама. Слично важи и за разне

струковне и културне организације које се највише цене код студената виших година студија.

Утицајност организација

Универзитет

у Београду


у Новом

Саду

Универзитет у

Новом Пазару


у Нишу


у Крагујевцу

Универзите

т у

Приштини

СУС 12.5% 19.3% 3.2% 79.8% 5.9%

Савез студената 6.5% 41.5% 36.8% 5.6% 70.6%

Струковне

организације 9.3% 12.6% 4.0%

Спортске

организације 7.9%

Студентски

парламент 31.9% 14.1% 100.0% 22.4% 7.9% 17.6%

Остало 31.9% 12.6% 33.6% 6.7% 5.9%

Укупно 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

6.2 Чланство

Каква је чланска припадност студената појединим од ових организација? Врло ниска: чак 91%

студената се изјаснило да није члан ниједне студентске организације. Од учлањених

студената, приближно су исто расподељени у све поменуте студентске организације. Највише

их је у Савезу Студената, а најмање у Студентском парламенту, док је СУС у средини. С

култруне и спортске организације имају сличну привлачност код студената. Ако се ови налази

упореде са истраживањем које је Стратегиц Маркетинг спровео 2оо4. године међу студентима

по сличним питањима показује се да учлањавање студената у студентске

узнапредовало, али ни опало (8,7% се тада изјаснило као чланови студентских организација).

Од оних који су чланови 76,5 су се учланили на првој години, док је 37% то учинило на

старијим годинама. У међувремену је једна четвртина од изашл

Мењање организације није уобичајно понашање. Дакле могло би се утврдити да за

учлањивање у студентске организације постоји један образац: то се чини на почетку, а ређе

када студент постане искуснији и више зна о читавом студентском у

праксе дешава се и велико осипање студената, јер се разочарају.

0%

100%

Uticajnost organizacija po univerzitetima

Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Nišu


www.sus.org.rs




их је у Савезу Студената, а најмање у Студентском парламенту, док је СУС у средини. С



по сличним питањима показује се да учлањавање студената у студентске организације није



старијим годинама. У међувремену је једна четвртина од изашла из чланства (25,6%).



када студент постане искуснији и више зна о читавом студентском устројству. Због овакве

праксе дешава се и велико осипање студената, јер се разочарају.

Uticajnost organizacija po univerzitetima

Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Pazaru

Univerzitet u Kragujevcu Univerzitet u Prištini




их је у Савезу Студената, а најмање у Студентском парламенту, док је СУС у средини. Стручне,



организације није



а из чланства (25,6%).



стројству. Због овакве

Univerzitet u Novom Pazaru

Univerzitet u Prištini

6.3 Мотиви за чланство у организацијама

За стабилност чланства али и за студентску активност у организацијама веома су важни

мотиви учлањења и избора одредјених студ

Разлози чланства су следећи: (1) због циљева и политике организације у 22% случајева, (2) јер

су чули од студената да добро говоре о тој организацији у 21% случајева, на основу властититх

предзнања 14% од укупног броја, (4) случајно

фунцкионише 8,6% и зато што познаје чланове неких тела и органа у тим организацијама 7,5

(График)

Изнети разлози јасно исказују начин учлањивања студената. Највећи број се учлањује без

поузданих искустава о тим организацијама те су стога информације од других студената и

властита предзнања или боље рећи интуиције веома важни за одлучивање код учлањења.

Они који се учлањују у старијим годинама то чине јер позању циљеве и политику организ

али и имају искуство о њиховом оперативном раду. Наравно увек има део студената који се

ослањају на случај, или на личне везе и познанства. Просек оцена не утиче на разлоге одабира

студентских организација.2

2 У истраживању из 2004. године добијени су сасвим различити одгвори на питање зашто се учлањују: 46,7% је

навело ’’стицање знања’’ (што није адекватан одговор), а остатак је наводио каријеристичке разлоге (да може да

путује, лакше студира, избог каријере сл.) Само је 5% одоговорило да је члан из убеђења.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

1 2 3

22% 21%

14%


www.sus.org.rs

6.3 Мотиви за чланство у организацијама


мотиви учлањења и избора одредјених студентских организација којима ће припадати.



роја, (4) случајно - 10,3%, зато што је то једина организација која





Они који се учлањују у старијим годинама то чине јер позању циљеве и политику организ



У истраживању из 2004. године добијени су сасвим различити одгвори на питање зашто се учлањују: 46,7% је


л.) Само је 5% одоговорило да је члан из убеђења.

4 5 6

10.30%8.60%

7.50%


ентских организација којима ће припадати.



10,3%, зато што је то једина организација која





Они који се учлањују у старијим годинама то чине јер позању циљеве и политику организација



У истраживању из 2004. године добијени су сасвим различити одгвори на питање зашто се учлањују: 46,7% је


6.4 Активност студената

Највише студената који су се изјаснили као чланови повремено учетсвује у раду изабраних

студентских организација (45%). 23% се ангажује у акцијама разних стручних, културних и

спортских организација, док је 21% члан разних органа. Занимљиве су разлике према успеху

студената. Студенти који су ангажовани у телима и органима студентских организација на

нивоу факултета чешће су са слабијим успехом (17%) него студенти са бољим просеком (8,3%).

Када је реч о ангажовању на нивоу органа на оделењима, онда овде уопште није присутна

ангажованост студената са слабим просеком, али зато има више студената са просечним и

највишим успехом (8,3%). Такође се примећује да су студенти са слабијим успехом више

ангажовани у разним стручним, културним и спортским организа

са најбољим успехом (33,3% према 17%). Очито да успех и анагажовање не иду баш заједно.

Однос се помера када се гледа година студирања и анагажованост, где се показује да су

студенти са бољим успехом чешће ангажовани у телим на вишем нивоу, а они са с

успехом у телима на нижем нивоу. У овој аритметици успеха и ангажовања вероватно да је

пресудно искуство старијих студената како у погледу организације времена, тако и познавања

универзитетског миљеа.У погледу разлика између Универзитета, у целини

на свим Универзитетима има највише повремено ангажованих студената, при чему су у овој

категорији најбројнији студенти из Новог Сада и Приштине. Студенти из Приштине одступају

од целине просека јос у два случаја: убедљиво највише их има а

спорским и културним организацијама (6о%) и друго, уопште нема активиста на факултетском

нивоу.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Odbor

12%

Stepen aktivizma članova


www.sus.org.rs

а који су се изјаснили као чланови повремено учетсвује у раду изабраних



та. Студенти који су ангажовани у телима и органима студентских организација на





ангажовани у разним стручним, културним и спортским организа-цијама у односу на студ



студенти са бољим успехом чешће ангажовани у телим на вишем нивоу, а они са с



универзитетског миљеа.У погледу разлика између Универзитета, у целини разлика нема, јер



од целине просека јос у два случаја: убедљиво највише их има ангажованих у стручним,


Tela na

godini

Povremeno Sportske

akcije

Nesto

drugo

9.40%

44.80%

22.90%

10.90%

Stepen aktivizma članova

а који су се изјаснили као чланови повремено учетсвује у раду изабраних



та. Студенти који су ангажовани у телима и органима студентских организација на





цијама у односу на студенте



студенти са бољим успехом чешће ангажовани у телим на вишем нивоу, а они са слабијим



разлика нема, јер



нгажованих у стручним,


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Odbor Tela na godini

Stepen aktivizma članova po Univerzitetima

Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Novom Sadu

Univerzitet u Nišu Univerzitet u Kragujevcu


www.sus.org.rs

Tela na godini Povremeno Sportske akcije Ostalo

Stepen aktivizma članova po Univerzitetima

Univerzitet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Pazaru



www.sus.org.rs

6.5 Мотиви за неучлањење у организације

На питање да одговоре зашто нису чланови студентских организација, највећи број 42,4% је

одговорило да подржава њих рад али да нема времена да се са њима бави. Ако се овима

придодају и студенти који већ јесу чланови онда можемо рећи да укупно 52,6% испитаних

студената позитивно гледа на ове организације; неутралан став заступа око једна петина

(21,7%) тврдећи да их такве организације не интересују, док 16% испитаних студената има

критички негативан став према студентским организацијама, при чему се издвајају мишљења:

да студентске организације немају никакву моћ (9,5%), да су то само функционерске

организације (4,5%) и да су то углавном идеолошко-политичке организације (3,7%). У

предходном истраживању из 2004. године чак 60% студената је изјавило да их ове

организације не интересују. Пораст до кога је дошло у смислу заинтересованости за

студентске организације (у позитивном или негативном смислу) је значајан и на основу тога

би се могло судити да су студентске организације у овом периоду уложиле доста напора да се

афирмишу у студентској популацији. Болна тачка остаје слаба активност студената у овим

организацијама.

Постоје занимљиве варијације у поменутим мишљењима у зависности од успеха студената.

Наравно, те разлике су видљивије у случају неутралног или негативног изјашњавања: неза-

интересованост је чешћа код лошијих студената, али је критичност изразито присутнија код

бољих студената (20% према 10% код слабијих студената). Разлике према годинама студија,

такодје нису значајније осим у једном модалитету: студенти старијих година много чешће

констатују да ове организације немају никакву моћ (16%), него млађи студенти (7%).

6.6 Права и одговорности студентских организација

Да би студенти могли компетентно да учествују у раду студентских организација и да их

оцењују морају бити довољно обавештени о карактеру самих организација и правним

начелима којима се оне руководе. Већ смо видели да је опште знање о студентским

организацијама, њиховим циљевима и платформама недовољно присутно код студената. На

директно питање да ли знају која су права и одговорности студентских организација на

универзитету, чак више од половине студената изјављује да није сигурно да зна, 31% признаје

да не зна и само 15% тврди да зна.

Када је у питању категорија студената која тврди да зна која су права и одговорности, постоје

значајне варијације медју Универзитетима: од

који се тако изјашњавају до двоструко више студената Крагујевачког Универзитета (24%).

Такодје постоје разлике и када је у питању изјашњавање да не знају: од Приштине где се тако

изјашњава 40% студената до 20% у Н

Универзитети у средини.

15.3

52.9

31.8

Prava i odgovornosti studenata


www.sus.org.rs

6.6 Права и одговорности студентских организација



којима се оне руководе. Већ смо видели да је опште знање о студентским



ак више од половине студената изјављује да није сигурно да зна, 31% признаје

.


значајне варијације медју Универзитетима: од само 11% студенат Београдског Универзитета



изјашњава 40% студената до 20% у Нишу, док су Београдски Универзитет и остали

Prava i odgovornosti studenata

Zna

Nije siguran/a da zna

Ne zna



којима се оне руководе. Већ смо видели да је опште знање о студентским



ак више од половине студената изјављује да није сигурно да зна, 31% признаје


само 11% студенат Београдског Универзитета



ишу, док су Београдски Универзитет и остали


www.sus.org.rs

6.7 Одговорно деловање студентских организација

Поставили смо и питање да студенти оцене у којој мери се студентске организације

постављају одговорно према студентима и према Универзитету на коме делују. С обзиром да

већина студената није довољно упозната са правима и одговорностима студентских

организација можемо предпоставити да њихови одговори не могу бити релевантни, али могу

указивати на карактер јавног мњења у односу на студенстке организације. Показало се да су

одговори студената када је реч о односу према студентској популацији доста пристрасни

будући да су чланови студентских организација и анагожованији студенти чешће исказивали

позитиван однос према раду ових организација (64%) у односу на не чланове и неактивне

студенте (25%). Слично је и када се процењивао степен одгворности студентских организација

према Универзитету.

Ако се упореди изјашњавање о односу студентских организација према студентима и

Универзитету показују се неке мање, али карактеристичне разлике:

Студентске организације испуњавају обавезе према

Студентима Универзитету

У потпуности не 9.2 5.2

Углавном не 15.5 0.7

Неодлучан 45.9 57.8

Углавном да 23.0 21.6

У потпуности да 6.4 8.4

Занимљиво да су студенти склони да примете да студентске организације мање испуњавају

одговорности према студентима, а више према Универзитету. Овакво изјашњавање је у

складу са оним мањинским изјашњавањем о бирократизованости и неутицајности

студентских организација. Но, ипак је чињеница да већина нема одређено мишљење о

резултатима активности студентских организација. Када је реч о регионалним варијацијама

према Универзитетима има неких занимљивих одступања од просека. У случају става према

деловању студентских организација када су у питању студенти, негативан став варира од 3,8%

у Београду до 11% у Нишу и Крагујевцу. Неодлучни по овом питању су највише у Београду

(преко 50%), а најмање у Крагујевцу (27%). Напокон позитиван став, је најнижи опет у

Београду (9%), али највиши (троструко већи) на Универзитету у Новом Саду (32%).

На сличан начин варирају и одговори када је реч о одговорности студентских организација

према универзитетима.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Ne

Studentske organizacije ispunjavaju obaveze prema



0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Ne

Studentske organizacije ispunjavaju obaveze prema




www.sus.org.rs


Neodlučan DA

Studentske organizacije ispunjavaju obaveze prema studentima



Neodlučan DA

Studentske organizacije ispunjavaju obaveze prema Univerzitetu




6.8 Потреба промена у раду студентских организација

На крају смо питали студенте да ли би и шта мењали у раду студентских организација.

Највише њих не би ништа мењало

овде у значајном броју учетсвују незаинтересовани студенти, али и они од активних чланова

који имају позитиван однос према организацијама у којима су ангажовани. Једна четвртина не

зна шта би се могло променити, што су опет свакако они из масе незаинтерсованих за рад

студентских организација. То укупно чини преко 50% студената који немају мишљење у

погледу потребе да се нешто мења у вези са студентским организацијама и њиховим радом.

Остатак је међутим веома критичан и креативан: 13% би све мењали, дакле радикално

наступили; 12,5 истичи промене на плану ангажованости и ажурности, односно ефикасности

ових организација, 7% траже већу моћ и самосталност у деловању студентских организација,

док 4,4 траже бољи однос према студентима.

Да ли овде постоје варијације према томе да ли су студенти чланови појединих студентских

организација или не? Чланови не би мењали

само 32% оних који нису чланови. Док не

чланови то тврде само у 4%. Када су у питању критичке примедбе нема разлика између

изјашњавања чланова студентских орг

студентске попула-ције у целини.

Разлике према Универзитететима нису значајне у целини, али се показују значајним у неким

модалитетима. Највећа је разлика на одговору да ништа не би мењали: док је таквих на

Београдском Универзитету само 27%, дотле се број таквих у Нишу и Приштини пење на преко

50%.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

sve bi

promenili

ništa ne bi

promenili

Šta bi članovi organizacija promenili u njihovom radu


www.sus.org.rs

6.8 Потреба промена у раду студентских организација

питали студенте да ли би и шта мењали у раду студентских организација.

Највише њих не би ништа мењало – једна трећина (33,4%). Можемо да предпоставимо да


позитиван однос према организацијама у којима су ангажовани. Једна четвртина не



у потребе да се нешто мења у вези са студентским организацијама и њиховим радом.



рганизација, 7% траже већу моћ и самосталност у деловању студентских организација,

док 4,4 траже бољи однос према студентима.


организација или не? Чланови не би мењали ништа у 52% случајева, док се тако изјашњава

само 32% оних који нису чланови. Док не-чланови у 30% изјављују да не знају шта би мењали)


изјашњавања чланова студентских организација и не-чланова, што указује на зрелост




ništa ne bi

promenili

ne zna neke segmente

delovanja

Šta bi članovi organizacija promenili u njihovom radu

питали студенте да ли би и шта мењали у раду студентских организација.

једна трећина (33,4%). Можемо да предпоставимо да


позитиван однос према организацијама у којима су ангажовани. Једна четвртина не



у потребе да се нешто мења у вези са студентским организацијама и њиховим радом.



рганизација, 7% траже већу моћ и самосталност у деловању студентских организација,


ништа у 52% случајева, док се тако изјашњава

чланови у 30% изјављују да не знају шта би мењали)


чланова, што указује на зрелост





www.sus.org.rs

Резиме поглавља

Анализом и деривирањем резултата, сматрамо да је неопходно фокусирати реформске акције

на следећа поља као првенствена:

• Либерализација критеријума за чланство у Студентској унији Србије, која ће омогућити

статус чланства свим организацијама које као превасходну циљну групу имају студенте

и које су већим делом пројектно оријентисане.

• У циљу обезбеђивања и дисперзије знања и искустава сматрамо да је неопходно

организовати тренинге цикличне природе, који би покривали следеће теме као

првенствене:

1. прикупљање средстава,

2. односе са јавношћу,

3. промоцију резултата,

4. техничке и ИТ вештине,

5. способност преговарања,

6. вођење организације (leadership),

7. менаџмент људским ресурсима,

8. планирање на свим нивоима (стратешко, тактичко и оперативно),

9. управљање временом.

• Либерализацијом критеријума за чланство у СУС -у ће се омогућити свим студентским

организацијама и пројектно оријентисаним групама да координирају своје активности

под окриљем своје кровне организације, Студентске уније Србије.

• У циљу обезбеђивања јасног и јединственог наступа на међународном плану, СУС се

обавезује да координира и изгради фундаменталне капацитете за ефикасно,

оптимизовано и рационално деловање фокусирано на сарадњу са следећим

инстанцама:

1. Ерасмус Студент Нетворк ( ЕСН ) ,

2. Интернационални Студентски Клуб, под патронатом СУС,

3. Европска Студентска Унија,

4. Тела и органи ЕУ,

5. Тела и органи УН,

6. Одговарајућим представничким структурама осталих земаља.

• Изградња капацитета за планирање, вођење и усмеравање појединачних иницијатива

и активности у стратешки вођену и унифицирану кампању на нивоу државе и/или

интернационалном нивоу.

• Кулминација наведених мера ће се отелотворити у Центру за синергијско деловање

студената, специјалном телу СУС које ће:

1. прикупљати техничке информације о плановима локалних студентских

организација,

2. креирати базу података техничких информација,

3. вршити упоредну анализу за успостављање премиса стварања синергијског

дејства,


www.sus.org.rs

4. повезивати активности по синергијском принципу,

5. надгледати, потпомагати и извештавати о резултатима синергијских деловања

свих нивоа СУС.


www.sus.org.rs

Општи принципи

Општи принципи представљају саму суштину сваког члана и чланице Студентске уније Србије.

Општи принципу су отелотворени у ставовима, понашању и деловању свих студената који

прихатају идеологију Студентске уније Србије. Општи принципи су следећи:

1. Одрживост

2. Отвореност и транспарентност

3. Толеранција

4. Солидарност

5. Лојалност

6. Ефективност, Економичност и Рационалност

7. Комплетност

Одрживост

Одрживост је капацитет за опстанак. Све активности морају у себи инкорпорирати одрживост

као централну и неискључиву премису. Свако планирање активности, деловања, политика и

начела не сме искључити анализу одрживости.

Отвореност и транспарентност

Студентска унија Србије наставља своју традицију, снажно верујући у отвореност организације

према свим националностима, расама, сексуалним, политичким и религијским

опредељењима. Једино ограничење отворености јесте слобода, односно право сваке

индивидуе да чини све што жели, све док таквим чињењем не угрози туђе право на исто. У

том духу, Студентска унија Србије неће бити отворена према онима који туђу слободу

угрожавају.

Транспарентност

Премиса и основни циљ деловања Студентске уније Србије јесте корисност резултата

деловања студентима и друштву у целини. Управо због тога Студентска унија Србије ће све

своје одлуке, активности и резултате деловања на свим нивоима учинити доступним свим

заинтересованим странама.


www.sus.org.rs

Толеранција

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим

светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на

знању, отворености, комуникацији и слободи мишљења, савести и уверењу. Толеранција је

хармонија у различитостима. То није само морална дужност, то је такође политички и законит

захтев. Толеранција, врлина која мир може учинити могућим, доприноси мењању културе

рата у културу мира. Толеранција није концесија, добродушност или попустљивост.

Толеранција је, изнад свега активан став подстакнут признањем универзалних људских права

и фундаментална слобода других. Никако се не може користити као оправдање за кршење

фундаменталних вредности. Толеранција треба бити примењива од стране појединаца, група

и држава. Толеранција ја одговорност која носи људска права, плурализам (укључујући

културни плурализам), демократију и владавину закона. Она укључује одбацивање

догматизма и апсолутизма и потврђује стандарде постављене у инструментима

интернационалних људских права. Доследно поштовање људских права, бити толерантан, не

значи толерисање социјалних неправди или одбацивање или слабљење туђих уверења. То

значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватати да се и други држе

својих. То значи прихватање чињенице да људска бића, природно различита у својим

наступима, ситуацијама, говору, понашању и вриједностима имају право живети у миру и да

буду какви јесу. Такође значи да се нечија виђења не намећу другима.

Студентска унија Србије у потпуности толеранцији додељује статус свог основног принципа,

захтевајући од свих својих чланица, органа и тела поштовање исте и владање у њеном духу.

Солидарност

Солидарност је изразито морална појава којом се изражава општи став хуманости, међусобне

помоћи разумевања и узајамности. Имајући у виду значај овог принципа, чланице Студентске

уније Србије се обавезују на међусобну сарадњу и координацију у циљу повећања општег

степена хуманости, узајамног помагања и разумевања.

Лојалност

Студентска унија Србије пружа својим чланицама и члановима значајна искуства, знања и

погодности. Једино што се тражи заузврат јесте приврженост организацији, јединство у

донетим акцијама и политикама које се спроводе и ширење позитивне слике о свим

структурама организације.


www.sus.org.rs

Ефективност, Економичност и Рационалност

Принцип ефективности и економичност налаже остваривање максималних резултата уз

минималне могуће трошкове средстава, ресурса и времена. Тиме се обезбеђује широка база

за даљу експанзију активности Студентске уније Србије и свих њених чланица.

Принцип рационалности налаже објективно сагледавање и реалан приступ свим

активностима и проблемима са којима се Студентска унија Србије и њене чланице суочавају.

Комплетност

Искључивост у поштовању основних принципа не може уродити адекватним резултатом, те се

стога намеће принцип комплетности као логичан.

Зарад постизање комплетности у свим сферама, Студентска унија Србије као и њене чланице,

поштују опште принципе, али и остале позитивне принципе који нису таксативно изнети. У ту

групу принципа се убраја дисциплинованост, радна организованост, поштовање тимског рада,

али и успостављене хијерархије


www.sus.org.rs

Вредности

Слобода је од свих ствари најпреча. Она се састоји у могућности да се чини све оно што не

шкоди другом, а уједно подразумева добровољно самообуздавање. Ширење и остваривање

основих начела демократског уређења претпоставка је слободе човека и грађанина. Зато су

основни циљеви Студентске уније развијање толеранције међу људима, стална контрола

поштовања грађанских права и развијање демократских институција. Заштита студентског

живота и рада, заштита права студената да слободно удружују и организују своја знања и

вештине непосредни су циљеви Студентске уније. Школовање треба да буде окренуто пуном

развитку свих професионалних потенцијала индивидуе и учвршћивању општих права и

слобода човека. Оно треба да подстиче ефикасност, рационалност, ефективност, трпељивост,

разумевање и пријатељство међу свим људима, без обзира на расне, верске, националне и

полне разлике. Свако има право да учествује у културном и професионалном животу

заједнице, да ужива у плодовима свога рада и да учествује у економском и научном напретку

и добробити која отуда проистиче.


www.sus.org.rs

SWOT анализа

Strengths / Предности Weaknesses / Слабости

Алумнисти

Међународни контакти

Јавност није упозната са реалним стањем у

СУС-у

Бренд

Подршка министарства ( МОС & МНТР )

Национална покривеност

Снажно опадање броја чланова

Лоша финансијска ситуација

Лош квалитет кадрова

Мало образованих, обучених и компетентних

кадрова

Лоша организација

Слаба комуникација

Opportunities / Прилике Treats / Опасности

Фонд за отворено друштво

Савет Европе

ЕУ је 2010. годину прогласила годином

спречавања сиромаштва и социјалне

ексклузије – ФОНДОВИ у том домену

Реформисање организације

Нови пројекти

Могућности едуковања и запошљавање

студената

Спонзорства и партнерства са другим

организацијама

Гашење организације

Стварање организације на папиру

Сукоби чланова

Свођење организације на универзитетски ниво


www.sus.org.rs

Како максимизирати предности?

Предности које су наведене у анализи се планирају искористити на више начина. Реформом

организације установиће се специјално тело СУС - Алумни савет како би се

институционализовала подршка алумниста СУС.

Међународни контакти, национална покривеност као и подршка министарстава јесу идеални

прерогативи за успешно спровожење пројеката на националном и интернационалном нивоу,

који могу значајно побољшато положај студената и нашег друштва уопште.

Бренд СУС је и даље релативно препознатљив, иако његова препознатљивост није на

највећем нивоу у историји СУС. Таква ситуација представља солидан почетак за даље ширење

бренда нове, реформисане СУС.

Срећна околност у несрећној ситуацији је то што јавност није детаљно упозната са

проблемима кроз које је СУС пролазила у претходном периоду. Реформом организације и

Стратегијом СУС исти проблеми ће се отклонити, чиме ће се умањити ризик за смањење

угледа СУС.

Како минимизирати слабости?

С обзиром на наслеђено стање, СУС тренутно има многобројне слабости. Као највећу слабост

издвојимо снажно опадање броја чланова и лош квалитет и степен образованости кадрова.

Повећање броја чланова и квалитета кадрова може се постићи континуираним едукацијама и

тренинзима цикличног карактера. Масовни пројекти тренинга се већ налазе у фази

реализације на подручју СУУНС, док су на осталим нивоима комплетирани планови за њихову

реализацију. Почетак тренинга на осталим нивоима уследиће по комплетирању материјалних

ресурса. Додатна селекција кадрова уследиће по завршетку обука.

Лоша организација и слаба комуникација су узроковане недовољним координационим

напорима и застарелим статутарним прописима. Изменом истих, ове слабости ће се

елиминисати.

Недостатак финансијских средстава јесте последица целокупних друштвених кретања, на која

СУС не може утицати. Једина поља на којима СУС може изменити своје финансијско стање су:

унапређивање процеса прикупљања средстава, подизање квалитета пројеката, повећање

броја пројеката и повећање временског трајања пројекта.


www.sus.org.rs

Како се искористити прилике?

Релативно добро спровођење, комплетирање активности и остварени резултати од ширег

друштвеног значаја у склопу пројекта ИСП 2009 омогућило је СУС бољу преговарачку позицију

у преговорима са ФОС, СЕ али и код других потенцијалних партнера и финансијера.

Реформисање организације, већ припремљени нови пројекти који чекају на реализацију

такође представљају прилику за побољшање позиције СУС.

На који начин се СУС мора заштити од опасности?

Највеће опасности СУС предстоје уколико се реформске активности не спроведу у потпуносту.

Тренутна тромост организације, неефикасни процеси одлучивања, одсуство ефикасне

контроле и санкционисања штетних поступака водиће, готово сигурно у гашење организације.

Управо због тога, коренита реформа СУС јесте императив. У супротном, опасност гашења

организације, или постојање организације искључиво на папиру су неминовности.

Сукоби чланова су одувек представљали велику опасност по СУС. Реформа организације, нови

општи принципи и придржавање Стратегије онемогућиће даље сукобе, јер ће се политички

конфликти пренети искључиво на УО, док ће ИО имати повећану слободу деловања, уз

одстрањивање политичког и бремена одлучивања.

Равномерним развојем свих организационих, имплементацијом новог Статута и усвајањем

Стратегије, избећи ће се свођење организације на универзитетски ниво.


www.sus.org.rs

Мисија и визија

Визија

Студенска унија Србије је грађанска студентска организација која је основана да заступа

интересе студената и других припадника академске заједнице у Србији. Нашу визију чини

друштво засновано на знању и раду, друштво у којем образовни систем чини његову

најважнију развојну компонету. Желимо да образовање, стручност и знање у Србији добије

статус најзначајнијег развојног ресурса друштва. Такав статус треба да се огледа у већим

улагањима државе и друштва у високо образовање, већој доступности високог образовања

свим категоријама становништва, бољим условима студирања, већој доступности других врста

образовања, повезаности политика развоја високог образовања са развојем основног и

средњег образовања, неформалног образовања, ’лифе лонг леарнинг’-а, промоцијом

студентске стручности, организовањем будућих експерата и укупним друштвеним и

привредним развојем. Желимо да видимо веће напоре државе и универзитета у правцу

омогућавања мобилнсти студената и стварања бољих перспектива за студенте који завршавају

студије. У складу са свим овим, наш основни мотив деловања могао би се сажети у једној

реченици: “Европско образовање у европској Србији”. Студентску унију Србије видимо као

стожера студентског организовања и катализатора позитивних промена у високом

образовању и у друштву у целини. У том смислу, желимо да Судентска унија Србије буде

промотер нових идеја и иницијатива, које ће нас удаљити од академског конзерватизма и

политике застоја и приближити изворним вредностима академског друштва. Студентску унију

Србије видимо и као важну карику у афирмацији грађанске толеранције међу младим

људима и припадницима академске заједнице, али и као снажан мотор развоја студентског

активизма, предузетништва и промоције идеје експерата и меритократије у друштву.

Мисија

Мисија Студентске уније Србије јесте остварење визије СУС уз поштовање Општих принципа,

реформисаног Статута и Стратегије СУС.


www.sus.org.rs

Циљеви развоја

Примарни стратешки циљ: повећање снаге СУС кроз реформу организације

• Имплементација реформисаног Статута, Стратегије

• Повећање броја, квалитета и образованости чланова и кадрова СУС

Стратешки циљ 1: Спречавање даљег одлива мозгова

• Брига о талентима ( оснивање Клубова знања у оквиру универзитетских унија )

• Борба за већу алокацију средстава за науку и високо школство ( у складу са Стратегијом

научног и технолошког развоја РС и будућом Стратегијом високог школсва коју

припрема Национални савет за високо образовање )

• Евидентирање мобилности истраживачког подмлатка ( у сарадњи са EURAXESS

мрежом, Канцеларијама за међународну сарадњу универзитета )

• Промоција истраживачке, наставне и научне професије у Републици Србији

• Борба против непотизма приликом избора у наставна и научна звања

• Мастер и докторске студије ( решавање проблема ка што су закаснело одређивање

квота, проблем финансирања, квалитета, кашњење са почетком наставе, менторства )

• Континуирано скретање пажње јавности на проблем емиграције најкомпетентнијег

становништва

Стратешки циљ 2: Оспособљавање универзитетских наставника за ефикаснију интерактивну

наставу

• Организација семинара, обука и трибина на тему „Учење фокусирано на студента“

• Медијска промоција „Учења фокусираног на студента“

Стратешки циљ 3: Клубови страних студената у оквиру универзитетских унија

• Оснивање Клубова страних студената у оквиру ресора за међународну сарадњу СУБГ,

СУКГ & СУУН

• Брига о студентима који долазе преко различитих програма мобилности на

универзитете у Србији ( улога СУС-а је у организацији обука за одговорна лица у КСС,

повезивању странаца, организацији националних догађаја – излета на

репрезентативна места у земљи итд )

Стратешки циљ 4: Предузетништво & Млади

• Промоција омладинских и студентских иницијатива

• Организовање студентских пракси

• Промоција резултата Катедре за студије предузетништва УНС-а у свим

универзитетским центрима

• Организација Глобалне Недеље Предузетништва у Србији

• Оспособљавање студената да се прилагођавају променљивом тржишту рада кроз

јачање свести о значају окретања малих предузећа

Стратешки циљ 5: Национална Асоцијација Практичара Омладинског Рада ( НАПОР )

• Активно учешће у раду НАПОР-а


www.sus.org.rs

Стратешки циљ 6: Оснивање АЛУМНИ савета

• Формирање јединствене базе података свих активиста СУС-а

• Организација догађаја умрежавања старих и нових чланова СУС-а ( минимум једном

годишње )

Стратешки циљ 7: Оформљавање и рад N - SEG - QA ( National Student Expert Group – Quality

Assurance )

• Умрежавање бивших, актуелних чланова и студената који намеравају да се кандидују

за чланство у наставно – научним већима, саветима факултета и универзитета

• Оспособљавање групе студената који би били компетентни чланови тимова за интерну

и екстерну евалуацију студијских програма, институција

• Упознавање са Европским стандардима и смерницама за осигурање квалитета ( ESG

), као и деловима Закона о високом образовању и статута факултета & универзитета

који су посвећени обезбеђењу квалитета

• Сарадња са Комисијом за акредитацију и осигурање квалитета

• Сарадња са комисијама за евалуирање наставе на универзитетима

Стратешки циљ 8: Оформљавање и рад N – SEG – SD ( National Student Expert Group – Social

Dimension )

• Промоција значаја образовања за целокупно друштво

• Борба за већа јавна улагања у ( високо ) образовање „високо образовање је јавна

одговорност“

• Смањење школарина; растерећење студентског буџета

• Борба за једнаке могућности за квалитетно образовање, за проширење приступа

високом образовању кроз подршку студентима из нерепрезентативних група &

обезбеђење одговарајућих услова за завршетак студија

Стратешки циљ 9: Обезбеђење финансијске одрживости

• Решавање питања канцеларије

• Институционално финансирање ( Министарство за науку и технолошки развој,

Министарство просвете, Министарство спољних послова, Фонд за отворено друштво,

Савет Европе, успостављање сарадње са привредним сектором... )

Стратешки циљ 10: Институционални оквир за студентско организовање

• Иницирање Закона о студентском организовању или уредбе Закона о високом

образовању која би регулисала актуелно правно питање студентских организација

• Формирање радне групе која би истражила искуства ЕУ земаља у регулисању ове

области

Documents

СТРАТЕГИЈА СУС - Studentska unija Srbije · Studentska unija Srbije Увод Поштовани, Пред Вама се налази детаљно разрађен и